J.U.

Tehnicka skola ,Mihajlo Pupin’ Bijeljina

Zavrsni rad

Predmet: Prakticna nastava

Tema: Saobracajne nezgode – uzroci I posledice

Prof. Boris Lazarevic Ucenik: Igor Ilic

 Sadrzaj

1 - UVOD.…………………………………………………………………. 3
2 - UZROCI SAOBRACAJNIH NEZGODA…………………………… 4
2.1. Uzrast…………………………………………………………… 4
2.2. Iskustvo…………………………………………………………. 4
2.3. Zdravstveno stanje…………………………………………….. 5
2.4. Lekovi I droga…………………………………………………... 5
2.5. Alkohol…………………………………………………………... 6
2.6. Delovanje alkohola na sposobnost vozaca…………………. 6
2.7. Ucinak pojedinik razina alkohola u krvi na vozaca…………. 7
2.8. Mobilni telefon………………………………………………….. 8
3 – SAOBRACAJNE NEZGODE………………………………………. 9
3.1. Definicija saobracajnih nezgoda……………………………... 9
4 – POSLEDICE SAOBRACAJNIH NEZGODA……………………… 10
4.1. Naknada stete………………………………………………….. 10
4.2. Nematerijalna steta…………………………………………….. 10
4.3. Materijalna steta………………………………………………... 11
5 – ZAKLJUCAK…………………………………………………………. 11
6 – LITERATURA………………………………………………………... 11
Uvod:
Saobraćajne nezgode širom sveta svake godine nanose velike ljudske i
materijalne štete. Otuda prikupljanje i analiza podataka o saobraćajnim
nezgodama predstavljaju fundamentalne korake u okviru napora da se
umanje te štete.
Analiza saobraćajnih nezgoda treba da pomogne da se odgovori na pitanje
zašto nezgode nastaju, da se identifikuju lokacije gde najčešče do njih
dolazi, da se definiše odgovarajući program za veću bezbednost u
saobraćaju i odgovarajuće mere koje treba da se preduzmu, kao i da
pomognu u ocenivanju efektivnosti preduzetih mera.
Čovek u ulozi vozača opaža složenu stvarnost u saobarćajnim okolnostima
koje uslovljavaju najviše nivoe svih psihofizičkih i emocinalnih angažovanja.
Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraćaja u kojem dominira
brzina i snaga vozila naročito uslovljava snažno emocionalno doživljavanje
i reagovanje koje ima povratne refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja,
na sopstvenu bezbednost u vožnji i bezbednost drugih učesnika u
saobraćaju
U toku vožnje vozači dobijaju pravu "oluju" informacija. Najveći deo njih
predstavljaju vizuelni inputi: sam put, druga vozila, pešaci, saobraćajni
znakovi, I sl. 
Uzroci saobracajnih nezgoda:
Uzrast:

Kada se posmatra populacija vozača prema godinama starosti, ističu se dve

grupe koje su najviše zastupljene u učestalosti nezgoda: mladi vozači do 24
godine i osobe starije od 60 godina.
 Kod mladih vozača je izražena njihova socijalna neodgovornost, ne misle o
posledicama, iako su prirodno predisponirani za najbolje vozače. Ovu grupu
vozača je najvažnije naučiti da poštuju saobraćajne propise, dakle treba
preventivno propagandno delovati.  
 Kod vozača koji su stariji od 60 godina dolazi do promene u psihofizičkim
karakteristikama zbog slabije koordinacije pokreta, slabije vidne funkcije,
produženja vremena reakcije, što se ispoljava posebno na dužim relacijama. Iako
su oni odgovorniji i, po pravilu, iskusniji, ipak su u većoj meri oni uročnici
saobraćajnih nezgoda nego vozači starosti između 24 i 60 godina.

Iskustvo:
U tesnoj vezi sa uzrastom je iskustvo u vezi sa saobraćajnim nezgodama. To se
posebno ispoljava kod neiskusnih vozača, koji nisu dostigli saobraćajnu zrelost.
Kod mladih vozača se vidi da što više godina voze, toliko se i broj saobraćajnih
nezgoda smanjuje. Broj pređenih kilometara se povećava sa godinama, tako da
broj nezgoda opada. U odnosu na žene, muškarci čine dva puta više nezgoda,
zbog toga što oni dvostruko više voze (broj nezgoda po kilometrima je isti). Žene
čine dvostruko manje prekršaja od muškaraca. Oba pola u toku prve tri godine
vozačkog iskustva naprave veći broj prekršaja nego kasnije, jer se povećava broj
pređenih kilometara. Ako obuka za vožnju počne kasnije, vozači se mnogo
sporije i teže prilagođavaju vožnji.
Zdravstveno stanje:
Zdravstveno stanje utiče na pojavu nezgoda, jer svaka bolest smanjuje
budnost, sposobnost opažanja, koordinaciju, a time se povećava i
verovatnoća da se doživi saobraćajna nesreća.

Lekovi i droga:
U svim zemljama se povećava upotreba lekova i droge. U razvijenim
zemljama oko 20% vozača vozi pod uticajem lekova i droga. Svi lekovi i
droge slabe vozačku sposobnost, u zavisnosti od vrste, količine i brzine
kojom se ti lekovi i droge metabolišu u telu. Lekovi koji negativno deluju na
sposobnost vozača obeleženi su crvenim trouglom.
 Najšire su u upotrebi barbiturati, koji se uzimaju kao sedativi i pilule za
spavanje. Pod njihovim uticajem slabi pažnja, dolazi do pospanosti,
produžava se vreme reakcije, slabi motorna koordinacija, nema
emocionalne kontrole i dolazi do agresivnog ponašanja. Njihovo dejstvo
potencira alkohol.  
 Sredstva za umirenje, tzv. trankilizatori, koji dovode do smirenja u
stresnim situacijama, utiču na funkcije vida i sposobnost obrade
informacija, kao i narkotici i drugo.
Alkohol:
Alkohol se smatra jednim od najvećih uzročnika saobraćajnih nezgoda.
Uticaj na čoveka zavisi od količine alkohola u organizmu. Alkohol se vrlo
brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge
delove tela i utiče na promenu funkcija bitnih za vožnju.
Delovanje alkohola na sposobnosti vozača:
Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbuđenja, a zatim do paralize
centralnog nervnog sistema. Delovanje alkohola ogleda se u organskoj i
psihičkoj sferi. On prvenstveno deluje na mozak, desni, pluća, ruke, jetru,
noge, izaziva bolove u stomaku, bubrezima, želucu, srcu itd.
Učinak pojedinih razina alkohola u krvi na fizičke i mentalne funkcije
organizma:                                        

0,2 do 0,3 promila -  osoba osjeća laganu euforiju i gubitak sramežljivosti. Nema
vidljivog depresivnog učinka, osoba je umjereno opuštena.

0,4 do 0,6 promila - osoba se osjeća veselo, opušteno, smanjuju se prepreke u

ponašanju, pojava osjećaja topline i euforije. Javljaju se manje smetnje u
razboritosti i sjećanju te smanjenje opreza. Emocije mogu biti intenzivnije, a
ponašanje postati preuveličano. U ovom trenutku ljudi bi trebali prestati piti.

0,7 do 0,9 promila - lagane smetnje u ravnoteži, govoru, vidu, vremenu reakcije i
sluhu. Smanjena mogućnost procjene i samokontrole te smetnje u razboritosti i
sjećanju. Pripita osoba vjeruje kako funkcionira bolje nego što je to stvarno
slučaj. Euforija je također prisutna.

1 do 1,25 promila – uz prisutstvo euforije značajne smetnje u motornoj

koordinaciji i gubitak pravilne procjene. Mogu se javiti poteškoće u govoru te
smetnje u ravnoteži, vidu, vremenu reakcije.

1,3 do 1,5 promila - velike smetnje u motoričkim funkcijama i manjak fizičke

kontrole. Zamućeni vid i značajan gubitak ravnoteže. Smanjuje se stanje euforije
i nastupa emocionalno stanje tjeskobe, depresije i nemira.

1,6 do 1,9 promila - prevladava stanje tjeskobe, depresije i nemira, može se javiti
mučnina.

2 promila - osjećaji zbunjenosti, izgubljenosti i dezorijentiranost. Osoba može

trebati pomoć kako bi se ustala ili hodala. Ukoliko dođe do ozljede, moguće je da
osoba to ne osjeti. Pri ovoj razini alkohola kod nekih ljudi javlja se mučnina i
povraćanje. Moguća su razdoblja kojih se osoba ne sjeća.

2,5 promila - ozbiljne smetnje u svim mentalnim, fizičkim i osjetilnim funkcijama.

Povećan rizik od gušenja prilikom povraćanja i ozljeda prilikom pada ili druge
vrste nesreće.
3 promila - osoba ne shvaća gdje se nalazi. Može doći do nagle nesvjestice i
težeg buđenja iz tog stanja.

3,5 promila - moguća pojava kome. Ovo stanje jednako je razini kirurške
anestezije.

4 promila i više - koma i moguća smrt zbog prestanka disanja, vrlo niskog krvnog
tlaka ili gušenja tijekom povraćanja zbog nepostojanja refleksa kojim bi se
tekućina iskašljala iz pluća.
                                                                                            

Mobilni telefon:
Jedan od češćih uzroka saobraćajnih nezgoda je upotreba mobilnih
telefona koji skreću pažnju vozaču u toku vožnje.

U nekim zemljama EU je potpuno zabranjeno koriscenje telefona u toku

voznje.
Saobracajne nezgode:

Saobracajna nezgoda je dogadjaj na putu ili drugom mestu otvorenom za javni

saobracaj ili koji je zapoceo na takvom mestu, u kome je ucestvovalo najmanje
jedno vozilo u pokretu ili u kome je jedno ili vise lica poginulo ili povredjeno ili je
nastala materijalna steta.
Posledice saobracajnih nezgoda:

Naknada štete - obuhvata: 

- troškove lečenja i rehabilitacije; 

- izgubljenu zaradu za vreme privremene sprečenosti za rad; 

- izgubljenu zaradu u slučaju trajne delimične ili potpune nesposobnosti za rad; 

- naknadu za izgubljeno izdržavanje; 

- troškove sahrane; 

- troškove tuđe nege i pomoći. 

Nematerijalna šteta, kao posledica saobraćajne nezgode, u smislu ove

uredbe, 
obuhvata sledeće vidove: 

- fizički bol; 

- pretrpljeni strah; 

- duševni bol zbog umanjenja opšte životne aktivnosti; 

- duševni bol zbog naruženosti; 

- duševni bol zbog smrti bliskog lica;- duševni bol zbog naročito teškog
invaliditeta bliskog lica

Materijalna šteta - nadoknađuje se nezavisno od naknade

materijalne štete. 

Pri utvrđivanju visine naknade nematerijaljne štete, u obzir se uzima veliki broj
faktora (npr. jačina i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova, budući bolovi, procenat
umanjenja opšte životne aktivnosti, kao i uzrast povređenog lica, njegovo opšte
zdravstveno stanje, vrsta i karakter povreda i moguće umanjenje intenziteta
bolova kroz odgovarajuću terapiju i lekove) i shodno njima se određuje iznos
naknade.

Zakljucak:

Kako bi izbegli saobracajne nezgode, svaki vozac treba da postuje propise

saobracaja. Ne konzumirati alcohol, I druga opojna sredstva. Ne sedati za volan
u umornom stanju.

Literatura:
Internet, I knjiga o bezbednosti saobracaja.