REGULISANJE I BEZBEDNOST SAOBRACAJA

1. Безбедност саобраћаја као научна дисциплина

1o: Bezbednost saobraćaja je naučna disciplina koja izučava međuzavisnost

saobraćajnog i drugih procesa u društvu, sa jedne i štetnih posledica saobraćaja, s druge
strane.

Izučava i pokušava otkriti zakonitosti nastanka štetnih posledica saobraćaja, s ciljem

optimizacijes a o b r a ć a j n o g p r o c e s a i s m a n j i v a n j a š t e t n i h p o s l e d i c a . B e z
b e d n o s t s a o b r a ć a j a p r i p a d a saobraćajnoj nauci. Bezbednost saobraćaja nije
nezavisna, niti izolovana naučna disciplina, ni
u pogledu predmeta izučavanja, ni u pogledu metoda istraživanja. Ona se uveliko oslanja nados
tignuća i znanja prirodnih, tehničkih i društvenih nauka.

2. Историјски развој безбедности саобраћаја

2o: U početku se saobraćaj odvijao na kopnu, pa su točkovi veoma brzo propadali. Uvidevši taj
problem, ljudi su počeli da ravnaju i uređuju zemljište koje je bilo predviđeno za saobraćaj, pa
su tako nastali prvi putevi.

3. Стање безбедности саобраћаја у свету и код нас

3o:

4. Фактори безбедности саобраћаја

4o: VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

Savremena koncepcija u konstrukcijama vozilama i njihov uticaj na bezbednost saobraćaja.
Ispitivanje vozila. Aktivna bezbednost vozila. Savremeni uređaji koji doprinose aktivnoj
bezbednosti: ABS,ASR,ESP... Stabilnost vozila. Pasivna bezbednost vozila.
PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
Uticaj elementa puta i opreme puta na bezbednost saobraćaja. Saobraćajna signalizacija i
njihov uticaj na bezbednost saobraćaja. Aktivna i pasivna bezbednost saobraćaja.
5. Негативне последице одвијања друмског саобраћаја

5o: Velika zagadjenja I ugrozavanje zivota oko nas i prirode

6. Мерење нивоа безбедности саобраћаја

6o:

Merenje nivoa bezbednosti saobraćaja bi trebalo da omogući:

•opisivanje i ocenjivanje postojećeg stanja,

•definisanje željenog stanja (vizija i ciljeva),
•merenje efekata kontramera i
•unapređivanje bezbednosti saobraćaja.

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobraćaja, ocenjuju:

•trenutno stanje bezbednosti saobraćaja i

•uspostavljeni trend u bezbednosti saobraćaja

7. Захтеви савременог саобраћаја и психофизичке способности човека

7o: Čovek ima jedan mozak kojim razmišlja kada ide pešice 5-6 km/h, kao i kada upravlja
vozilom snage 100 KS pri brzini od 150 km/h

8. Способности као особине личности и време реаговања

8o: Sve sposobnosti zavise od osobe, poput njihovog godista, mentalnog ali I fizickog stanja…

9. Чулне и менталне способности и ставови

9o: mentalne sposobnosti zavise od osobe, njihovog raspolozenja fizickog stanja i drugih
okolnih uticaija
10. Утицај узраста и искуства на безбедност саобраћаја

10o: Veoma je bitno da svaka osoba u toku voznje ili drugacijeg uticaja na saobracaj I
bezbednost bude obrazriv ne samo na sebe nego i ostalne oko njega, stoga je bitno biti
odredjenih godina i imati drugaciji stav

11. Утицај пола и интелигенције на безбедност саобраћаја

11o: dot dot dot

12. Утицај вида на безбедност саобраћаја

12o: Čulo vida je, svakako najvažnije, jer se vidom prikuplja preko 90% informacija koje su
značajne za pravilno i pravovremeno reagovanje u saobraćaju. Kod čula vida u saobraćaju
posebno se ističu: adaptacija oko na svetlo i mrak, razlikovanje boja, vidno polje, sposobnost
stereoskopskog zapažanja, oštrina vida. Čulom sluha dobijamo značajne informacije, ali i
primećujemo buku. Buka će nepovoljno uticati na vozača jer smanjuje njegovu sposobnost za
bezbednu vožnju, izaziva umor i samim tim nepovoljno utiče na vozača.

13. Видљивост из возила

13o: Svako vozilo treba imati odredjenu kolicinu vidljivosti koja je potreba da bude legalna, jako
znaci u toku voznje i tokom mraka ili putevima gde imaju prepreke

14. Психомоторне способности

14o: Upravljanje motornim vozilom je vrlo kompleksan proces zbog čega osoba koja prema
dobnoj granici ima uvjete za stjecanje vozačke dozvole za upravljanje motornim vozilom, mora
imati odreĎene osobne značajke te psihomotorne sposobnosti. Psihomotorne sposobnosti
osobe povezane su uz čuvstvena reagiranja i prilagodbe na rad širih mišićnih skupina ili cijelog
tijela.
15. Утицај здравственог стања, лекова и дрога на безбедност саобраћаја

15o: Иако је управљање моторним возилом веома сложена, захтевна и ризична активност
која захтева брзу обраду информација и способност реаговања, њоме се многи људи баве
свакодневно. Способност возача да адекватно реагује на услове у саобраћају зависи од
тога на који начин обрађује информације. Обрада информација током вожње одвија се
кроз 3 фазе: 1. Перцепција (детекција и идентификација) 2. Одлучивање 3. Реакција
Психофизичке способности неопходне за несметано одвијање перцепције, одлучивања и
реакције, а тиме и за безбедну вожњу су: добар вид, очуване когнитивне и очуване
моторне способности. Смањење било које од наведених способности може узроковати
саобраћајну незгоду

16. Утицај умора и дневног биоритма на безбедност саобраћаја

16o: Umor se stvara već posle sat i po neprekidne vožnje, a vidljivi znaci umora se javljaju posle
tri sata. Tada treba napraviti pauzu, a posle 4-5 sati neprekidne vožnje odmor je neophodan.
Nažalost određeni broj profesionalnih vozača obavlja i druge poslove pored upravljanja vozilom,
što dodatno doprinosi umoru. Umor, koji nastaje usled produženog vremena vožnje može biti
umanjen češćim pauzama.

17. Утицај алкохола на безбедност саобраћаја

17o: Zakon o saobraćaju propisuje da vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu
niti da otpočne upravljanje vozilom ako je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i / ili alkohola,
odnosno ako ima više od 0,20 mg/ml (ili g/L ili promila) alkohola u krvi.

18. Утицај климатских услова, буке и вибрација.

18o: Celokupno čovekovo ponašanje i njegov uspeh u radu podložni su dejstvu fizičkih i
klimatskih uslova. Efekat rada i zadovoljstvo radom raste kada je dejstvo ovih činilaca u
optimanlim granicama. Na manja odstupanja organizam se lako privikava, ali kada ona prelaze
granice podnošljivosti, može nastupiti ozbiljno narušavanje psihofizičkih funkcija u organizmu.
19. Активна и пасивна безбедност возача

19o: Aktivnu bezbednost puta čine karakteristike i stanje elemenata puta koji obezbeđuju
adekvatne uslove za vožnju gde nema nezgoda koje su uzrokovane upravo gore pomenutim
karakteristikama i stanjima elemenata puta.

Kada kazemo pasivna bezbednost puta onda mislimo na sve one elemente i opremu puta koji
pomažu da se umanje i ublaže posledice nastale usled nezgoda na putu, kao što je recimo šteta
na vozilu ili pak stradanje lica.

20. Значај техничког стања моторног возила на безбедност саобраћаја

20o: Motorno vozilo se sastoji od mnogobrojnih delova i uređaja koji su međusobno povezani i
zajednički čine njegovu funkcionalnu celinu. Za uređaje na motornom vozilu, koji svojom
neispravnošću najdirektnije ugrožavaju bezbednu vožnju, propisani su minimalni tehnički
normativi koje oni moraju da ispunjavaju. To se pre svega odnosi na vitalne delove i uređaje i to
za zaustavljanje, upravljanje, pneumatike, osvatljavanje puta i svetlosnu signalizaciju, odvod
izduvnih gasova, buku, davanje zvučnih signala, omogućavanje normalne vidljivosti, kretanje
vozila unazad, spajanje priključnog i vučnog vozila i ostale uređaje i delove vozila.

21. Технологија техничког прегледа

21o: Tehnicki pregled vrse dve osobe, CCC I mehanicar, pregled moze biti vanredan ili redovan

22. Активна безбедност возила

22o: To su sve preventivne mere koje mozemo da preduzmemo kako bi vozilo bilo bezbednije
tokom koriscenja

23. АБС и ЕСП

23

24. Савремене концепције у конструкцијама возила и њихов утицај на безбедност

саобраћаја
25. Пасивна безбедност возила

26. Категоризација путева и њихов значај и стање путне мреже у Србији

27. Пут као непосредан узрочник саобраћајних незгода

28. Опрема пута и саобраћајна сигнализација као фактор безбедности саобраћаја

29. Активна и пасивна безбедност пута

30. Појам саобраћајне незгоде

31. Праћење саобраћајних незгода

32. Узроци и околности саобраћајних незгода

33. Фазе саобраћајне незгоде

34. Врсте саобраћајних незгода

35. Последице саобраћајних незгода

36. Дужности учесника у случају саобраћајних незгода

37. Превенција саобраћајних незгода на путевима

38. Састав, опрема и задаци увиђајне екипе

39. Увиђајна документација

40. Трагови кретања возила

41. Трагови на возилима, објектима и предметима

42. Поступак обраде трагова

43. Зауставни пут возила

44. Пут и време обилажења

45. Пут и време претицања

46. Методе за прорачун брзине возила

47. Организација и задаци службе унутрашње контроле