INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRČKO

Bosna i Hercegovina

UTICAJ EMOCIJA NA BEZBEDNOST VOZAČA

Seminarski rad

PREDMET: Saobraćajna psihologija

STUDENT: Bogdan Tomić
PROFESOR: Doc. dr Mirjana Đilas

Brčko, 2014.
Sadržaj

1. Uvod.......................................................................1
2. Metodologija..........................................................2
2.1 Predmet......................................................2
2.2 Ciljevi........................................................2
2.3 Hipoteze.....................................................2
2.4 Varijable.....................................................3
2.5 Instrumenti.................................................3
2.6 Uzorak........................................................3
2.7 Procedura....................................................3
3. Rezultati..................................................................4
4. Zaključak.................................................................7
5. Literatura..................................................................8
 1. Uvod

Sve što čovek opaža, on to i emocionalno doživljva i na to emocionalono reaguje. Zbog

toga se kaže da čovjek nije samo racionalno biće koje svoje reakcije, ponašanja i aktvnosti
zasniva samo na opažanjima, mišljenjima i zaključivanjima. Stvarnost - pojve, predmete,
zbivanja ...ljude i njihove postupke čovjek opaža, doživljava i na to reguje svim čulima i
raličitim fizološkim i endikrinološkim, imunološkim, duhovnim i emocionalnim reakcijam.
Čovjek u ulozi vozača opaža složenu stvarnost u saobarćajnim okolnostima koje
uslovljavaju najviše nivoe svih psiho-fizičkih i emocinalnih angažovanja. Upravljanje
vozilom u uslovima intezivnog saobraćaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naročito
uslovljva snažno emocionalno doživljavanje i reagovanje koje ima povrate refleksije (uticaj)
na efikasnost reagovanja – nasopstvenu bezbijednost u vožnji i bezbijednost drugih učesnika
u saobraćaju.
Zbog toga je bitno ispitati uticaje emocija koje ima vozač i koje doživljava tokom vožnje
na njegovu bezbijednost. Emocije izazivaju odrećene fizološke promene (ubrzan rad srca,
premor, psiho-fizičku blokadu, znojenje dlanova, bledilo, crvenilo i dr.) u tijelu koje mogu
uticati na način, brzinu i uopšte ponašanje u saobraćaju.
Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas važnih dogadjaja i koji se
manifestuje na tri načina:
 subjektivni doživljaj (npr. radost, tuga i sl.)
 fiziološke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.)
 karakteristično ponašanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo)

Glavne dimenzije emocija su:

1. intenzitet osećanja
2. nivo napetosti
3. stepen složenosti

Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo.

Primarne emocije su:

 radost – osećamo kada postignemo neki cilj,
 ljutnja – osećamo je kada nismo u mogućnosti da ostvarimo neki cilj zbog spoljnih,
faktora koje u isto vreme možemo okriviti za naš neuspeh,
 strah – kada ne poznaje puteve kojima može ostvariti neki cilj,
 tuga – kada izgubimo nešto što nam je bilo važno.

Primarne eomcije su emocije koje uvećini slučajeva mogu da utiču na ponašanje vozača u
saobraćaju.
Zbog svega toga u ovom seminraskom radu će biti ispitan i istražen uticaj emocija na
bezbijednost vozača u saobraćaju kao i mogućnost njihovog otklanjanja.
 2. Metodologija

2.1. Predmet

Uticaj emocija na bezbijednost vozača nije izražen velikoj mejeri kao neki drugi
uticaji kao što su: alkohol, psihoaktivne supstance, agresivnost, stres, neiskustvo vozača i dr.
Ali pored toga vozačima pod uticajem jakih emocija npr. tuge u velikoj mjeri može da se
odvrati pažnju od samoga saobrćaja. Pri tome vozač uopšte nije usresređen na saobraćaj i na
pravila u saobraćaju kao ni na samu vožnju, nego je zaokupljen svojim emocijama. Takođe
emocije uzrokuju određene fizološke promjene kao što su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod
ovakvim fizološkim promjenma vozač ne može imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste
kočenja.
Prosečno vrijeme kočenja kada vozač očekuje da treba da zakoči je 0.5-0.7 sekundi.
Dok prosečno vrijeme kočenja kada je vozač usresređen na nešto drugo, zokupljen, zamišljen
itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajući u vidu prosečnu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi
(72km/h), jasno se vidi da je reakcija kočenja zakašnjela za 1 sekundu iznosi 20 metara
kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da posledice ovakvih stanja vozača
mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom.

2.2 Ciljevi

 Utvrditi kao emocije i u kojoj mjeri mogu da utiču na bezbijednost vozača.

 Ispitati ponašanje vozača pod uticajem emocija.
 Ustanoviti da li pojedine emocije imaju pozitivan uticaj na vozače i u kojoj mjeri.
 Utvrditi ponašanje emocionalno nestabilnih osoba u saobraćaju.
 Poštovanje saobrćajnih pravila po uticajem emocija.

2.3. Hipoteze

 Prepostavlja se da jake emocije mogu da utiču na bezbijednost vozača samim tim

što emocije u večini slučajeva se teško kontrolišu i vozači postaju manje oprezni u
saobraćaju.
 Smatra se da vozači pod uticajem jakih emocija ponašaju se tako da obraćaju
manju pažnju na saobraćaj i saobraćajne propise kao i da sporije reaguju.
 Takođe postoje i emocije koje u nekoj meri mogu da pozitivno utiču na vozače kao
što je npr. radost koja daje određenu opuštenost u vožnji i smanjuje strah od same
vožnje ali sve dok se vozač pridržava saobraćajnih propisa.
 Poznato je da su emocijanlno nestabilne osobe sklone afektivnom ponašanju
(burno i nekontrolisano reagovanje) i takvo ponašanje u saobraćaju može da
izazove niz saobrćajnih prekršaja kao i sukob sa bezbijednosnim organima.
 Poštovanje saobraćajnih pravila kada su vozači pod jakim emocijama može u
velikoj meri da bude umanjeno. Tako kada je vozač u emocijalnom stanju npr.
srdžba sve mu smeta i saobraćajni znaci mu prestavljaju smetnju kaoi drugi vozači
 2.4. Varijable

 Nezavisne varijable su vozači pod uticajem emocija. Vozači mogu da budu različiti
(pol. starosna dob, društveno i ekonomsko stanje, stepen obučenosti vozača itd,) svi
oni mogu biti pod određenim uticajem emocija što ih čine nezavisnim varijablama.
 Zavisne varijable su načini na koji utiču emocije na vozače. Emocije na mogu da utiču
različito na vozače i urazličitoj mjeri što se na kraju može i različito manifestovati.

2.5 Instrumenti

Kao instrumenti za ovo istraživanje su korišteni:

 Posamtranje vozačima i njihovi oblici ponašanja, zatim utisci i iskustva u vožnji

posmatranih vozača pod jakim emocijama.
 Razgovora sa saobraćajnim policajcem Draganom Šljivićem o oblicima prekršaja koje
prave osobe koje su pod uticajem emocija.
 Anketiranje pojedinih vozača na osnovu kojih se dobija slika o uticaju emocija na
vozače.

2.6 Uzorak

o Posamtrano je 10 vozača izabranih metodom slučajnog uzorka.

o Anketirano je 30 vozača od čega je 15 žena i 15 muškaraca.

Starosan dob anketiranih vozača je podeljena u tri grupe i to mladja (20-30

godina), srednaj (31-44 godina) i starija (45- 60 godina).

2.7 Procedura

Posmatranje je izvršeno na nekoliko nezavisnih lokacija gde je jasno viđeno ponašanje vozača
pod uticajem emocijama. Takođe posmatranje je vršeno u okviru društvenih događaja kao što
su: svadba, sahrana i slično.
Razgovor je obavljen sa saobraćajnim policajcem je bio neformalne prirode i gde su dobiveni
određeni konkretni statistički podaci.
Anketiranje vozača je izvršeno u određenom vremenskom periodu tako što su vozači
popunjavali anketu, koja će biti na kraju rad prezentovana.
 3.Rezultati

Nakon svih istraživanja došlo se do saznaja da jake emocije utiču na vozače i to u

procentu od 80% ispitanih. Od svih primarnih emocija najveći uticaj imaju strah, srdžba i
tuga. Kada je osoba pod takvim emocijama veoma je verovatno da doživi stres što može da
izazove niz loših posledica za vozače. Kao jedna od posledica stresa i uticaja gore navedenih
emocija je regresivno (primitivno) agresivno ponašanje vozača. Agresivnost vozača je
specifična i simptomatična po brojnosti i oblika i obrazaca ispoljavanja, njihovim
dimenzijama, stepenu iritabilnosti, njihovoj učestalosti, uzrocima i posledicama ispoljvanja.
Agresivnost vozača je visoko korespodentna sa opštim skriptom ponašanja i stilom življenja.
Često se kaže „vozači voze kao što žive” u našem slučaju se može reći „vozači voze kako se
osećaju”.
Dinamičnost pristizanje informacija iz spoljašnje sredine uslovljavaju viši stepen
angažovanosti fizičkih, mentalnih, senzorni i psihomotornih funkcija kod čoveka (vozača).
Vozač treba da u kratkoj vremenskoj jedinici da opazi i odabere bitne informacije, da donosi
odluke o svome reagovanju i da na njih adekvatno reaguje. Uzimajući u obzir da je vozač pod
uticajem emocija i da je usresređen na uzrok tih emocija a ne u većini slučajeva na saobraćaj
neminovno dolazi do saobraćajnih prekršaja. Došlo se i do saznanja da i drugi učesnici u
saobraćaju i ostali faktori destabilizuju vozače u saobraćaju i samim tim mogu u nekim
slučajevima da izazovu neku vrstu emocija kod vozača kao npr. ljutnja, strah, koje moug da
utiču na reagovanje u saobraćaju.
Uzimajući za primer vozača koji je neiskusan i nađe seu kritičnoj sitiuaci (npr.makazice), on
dozivljva strah jer se nije ranije susrećao sa takvim situacijam i uopšte nemože racionalno da
reaguje, nego razmišlja u strahu šta će se dogoditi.
Takođe emocije uzrokuju određene fizološke promjene kao što su ubrzan rad srca,
premor i dr. Pod ovakvim fizološkim promjenma vozač ne može imati npr. isto vrijeme
reagovanja to jeste kočenja. Prosečno vrijeme kočenja kada vozač očekuje da treba da zakoči
je 0.5-0.7 sekundi. Dok prosečno vrijeme kočenja kada je vozač usresređen na nešto drugo,
zokupljen, zamišljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajući u vidu prosečnu brizinu kretanja od
20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija kočenja zakašnjela za 1 sekundu
iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da posledice
ovakvih stanja vozača mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom.
Uzimajući uobzir da postoje vozači koji su emocionalno nestabilne ličnosti i da je
njihov skript ponašanja u mnogome drugači od emocionalno stabilnih ličnosti kao i
reagovanje u nekim slučajevima kada dožive neke od jakih emocija. Za impulzivni
poremećaje ličnosti karakteristična je znatna sklonost neočekivanim reakcijama bez
razmatranja posljedica. Izražena je tendencija ka svadljivom ponašanju i konfliktima s
drugima, posebice kad je impulzivan čin spriječen ili kritiziran. Primjetna je sklonost
izljevima bijesa ili nasilja s nesposobnošću kontrole rezultirajućeg eksplozivnog ponašanja,
poteškoće u održavanju aktivnosti koje odmah ne dovode do želenog ishoda, te nestabilno i
kapriciozno raspoloženje. Ovo u samom saobraćaju može dovesti da takve ličnosti
nepropisno ponašaju u saobraćaju. Oblici agresivnog ponašanja takvih vozača su:
 o Brza vožnja izvan propisa, nedozvoljena preticanja,
o Napad na druge učesnike u saobraćaju,
o Verbalne pretnje, psovke, uvrede,
o Prijeteće gestikulacije i drugi uznemiravajući postupci prema drugim učesnicima u
saobraćaju
o Tuče i povrede drugih učesnika u saobraćaju,
o Grubo rukovanje vozilom i uređajima,
o Rušenje, oštećenje i unštenja saobraćajnih oznaka, vozila i drugih materijalnih dobara.

Zbog svega navedenog potrebno je u edukaci vozača i drugih učesnika u saobraćaju posvetiti
pažnju efikasnim oblicima reagovanja, često stresogenim i specifičnim uslovima saobraćajnih
komunikacija.

Drugi oblik nprilagođenog ponašanja vozača pod uticajem emocija može biti potpuno
povlačenje i prihvatanje dugotrajne spore i neuslovne vožnje.
Često se pored agresivnog reagovanja i povlačenja pojavljuju prilagoćeni oblici
ponašanja koji predstavljaju odbrambene mehanizme ličnosti kojima čovek podsvjesno
kanališe i neutrališe tenzije koje uzrokuju frustracione i stresne situacije u saobraćaju i koje
takođe mogu izazvati određene emocije u saobraćaju. Osnovna svrha odbrambenih
mehanizama je prebacivanje osjećaja krivice na nešto ili na nekog drugog. Ličnost nesvjesno
štiti sebe od osjećaj krivice i neugode ili krivnje.
Jedni od čestih karakterističnih odbrambenih načina reagovanja vozača na frustracione
situacije su:
o Sublimacija - zamjena cilja koji je teže ostvariti sa nekim lakšim ostvaljivim
ciljem.
o Regresija - primitivno ponašanje.
o Prenesena agresija - vozač je grub preme vozilu ili drugim učesnicima u
saobraćaju.
o Maštanje - zamišljanje ostvarivanja cilja.
o Represija - nesvjesan tendencija ličnosti da se zaboravi neka nepoželjna
emocija.
o Kompezacija - ličnost se brani od osećaja manje vrednosti.
o Identifikacija – suzbijanje osećaja manje vrijednosti.

Svi ovi odbrambeni mehanizmi mogu da budu proizvod nekih od primarnih emocija
kao npr. tuga može da prouzrokuje represiju kompezaciju, identifikaciju , ljutnja regresiju,
prenesenu agresiju, radost sublimaciju, maštanje itd.
Poznate su nam primarne emocije koje se u većini slučajeva javljaju kod vozača
odnosno to su strah, ljutnja, tuga i radost. Takoće znamo da su glavane dimenzije emocija:
intenzitet osećanja, nivo napetosti, stepen složenosti. Uzimajući ovo u obzir i odrećena
istraživanja koja su vršena može se doći do zaključka da odrećene primarne emocije sa malim
intenzitetom nivom napetosti i stepena složenosti mogu biti povoljne za vozače. Tačnije
rečeno da neke emocije imaju i pozitivan uticaj na vozače ali sve dok su relativno maloga
intenziteta.
Tako naprimer radost moze imati povoljan uticaj na vozače tako što su vozači opušteni nisu
agresivni prema drugim učesnicima u saobraćaju i poštuju saobraćajne propise. Radost
usmerna prema samome činu vožnje takođe može imati dobar uticaj tokom obuke vozača tako
što su vozači željni da nauče vještinu vožnje i lakše primaju nova znanja bez straha.
Strah ijako u većini slučajeva može biti loš po vozače takođe u nekim granicama može imati i
povoljan uticaj. Kada je naprime reč o vozaču početniku on ima određeni strah od rizičnih
situacija i samim tim se ne upušta u njih, kao što i poštuje saobraćajne propise i druge
učesnike u saobraćaju a sve to u strahu da ne pogiriješi odnosno da napravi saobraćajni
prekršaj.
Kao što je gore i navedeno emocije mogu da imaju veoma loše uticaje na vozače što
može da dovede i do veoma kritičnih situacija. Sada se postavlja pitanje kako reagovati da
emocije ne utiču na vozače ili pak kako se ponašati prema takvim vozačima.
Prvi od načina je da okolina to jeste ljudi koji se nalaze oko vozača obrate pažnju na njegovo
ponašanje i da mu skrenu pažnju u krajnjem slučaju da mu ne dozvole da upravlja vozilom.
Dok u samom saobraćaju drugi učesnici moraju da obrate pažnju na takve vozače i način na
koji sa njime komuniciraju. Oved se može uzeti i u obzir uloga koju imaju i sobraćajni
policajci, to jeste da prilikom redovne saobraćajne kontrole može da utvrdi u kakvom je
emocionalnom stanju vozač i da skrenu mu pažnju na njegovu bezbijednost kao i na
bezbijednost drugih učesnika u saobraćaju pa da se i u nekom slučaju vozač odstrani iz
saobraćaja.
Korištenje gore navedenih instrumenata dobiveni su rezultati koje smo i pokušali
objasniti i tom prilikom naveli nekoliko karakterističnih primjera, a sve sa ciljem lakšeg
razumevanja uticaja emocija na bezbijednost vozača u saobraćaju.
 4. Zaključak

Na osnovu ovoga istraživanja odnosno seminarskoga rada možemo zaključiti

da emocije mogu u velikoj mjeri uticati na ponašanje vozča u saobraćaju a samim tim na
njegovu bezbijednost i bezbijednost drugih učesnika u saobraćaju. Dalje se može vidjeti da
uticaj emocija u nekoj odrećenoj mjeri zavisi od pola vozača i starosne dobi vozača.
Ponašanje vozača koji su pod uticajem jakih emocija može da bude različito od sasvim
prihvatljivih i poželjnih u saobraćaju do krajnje opasnih. Takođe postoje odrećene emocije
koje pozitivno utiču na vozače. Samim tim se može zaključiti da nemožemo predvideti
ponašanje takvih vozača jer neznamo kako će neke emocije uticati na vozače. Uzimajući u
obzir emocionalno nestabilne vozače možemo imati veoma agrsivna ponašanja u saobraćaju.
Stoga moramo delovati u cilju sprečavanja takvih ponašanja prvo okolina vozača zatim drugi
učesnici u saobraćaju i saobraćajna policija.
Dalje smo mogli vidjeti da se broj saobraćajnih nezgoda sa povrećenim licima iz
godine u godinu povećava a gde učešća imaju i ovakvi vozači u odrećenom procentu. Zbog
toga je neminovnom obratiti više pažnje na uticaje emocija na vozače a o pri tome na njihovo
ponašanje.
Razilika u polu vozača nema veliku ulogu kad su u pitanj uticaji emocija, dok kod
razlike u starosnoj dobi postoje odrećena odstupanja tako naprimer mlajdi vozači su podložni
uticaju emocija nego stari vozači. Ipak na kraju treba dodati da nijedan vozač nemože izbeći
uticaje emocija ali je potrebno da svi vozači obraćaju u toku vožnje pažnju na saobraćaj,
saobraćajne propise i druge učesnike u saobraćaju jer nikada nisu upitanj samo pojedinci kao
vozači i da postoji čitav niz drugih faktora u saobraćaju koje treba poštovati da bi se osigurala
bezbijednost u saobraćaju.
 5. Literatura

[1] Dr sc. med. Milić A. Saobraćajna psihologija, 2007, SF Doboj.

[2] T. Stefanović – Stanojević, Emocionalni razvoj ličnosti, 2004,
Filozofski Fakultet, Niš.
[3] Ivičić, M. Milinković, R.Rosandić, V. Smiljanić, Razoj i merenje
inteligencije, 2002, Zavod za udžbenike i nastavna sradstva
Beograd.
[4] http:/www.scribd.com