INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRKO

Bosna i Hercegovina









ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PREMA VOZILIMA U SKLADU SA
ADR- om
Seminarski rad






PREDMET: Zatita resursa u saobraaju
STUDENT: Bogdan Tomi




Brko, 2013.
2

SADRAJ
Uvod.3
1. Vrste i podela opasnih materija.4
2. Vozila za prevoz opasnih materija5
2.1. Eksploataciono- tehnike karakteristike vozila..5
2.2. Oznaavanje vozila za prevoz opasnih materija.6
2.2.1. Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije.7
2.2.2. Table za obelaavanje vozila koja prevoze opasne materije.9
3. Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija...11
3.1. Posebni zahtevi koji se odnose na odreenu vrstu vozila.12
4. Meunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraaju (ADR)...13
Zakljuak15
Literatura....16


















3

Uvod


Transport opasnih materija zauzima sve znaajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Imajui u
vidu svojstva ovih materija oigledno je da se njihovim prevozom poveava opta opasnost, sa
jedne strane zbog mogunosti nastajanja saobraajnih nezgoda, a sa druge strane zbog
ogranienih mogunosti prilagoavanja ambalae i vozila kojima se prevoze opasne materije u
cilju spreavanja njihovog tetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vri prevoz opasnih
materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani
odgovarajuim zakonom.
Mogunosti bezbednog skladitenja ovih materija su daleko vee nego mogunosti
bezbednog prevoza. Naime, skladite se moe locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od
naselja), dok se prevoz vri i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored znaajnih objekata i
instalacija gde bi aktiviranje odreene opasne materije moglo izazvati veoma teke posledice.
Transport opasnih materija i predmeta, tzv. opasnih roba je prema Evropskom
sporazumu o meunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraaju (ADR-u) zabranjen
ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih
materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje
kako bi se izvrio prevoz.
Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za
prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u sluaju
saobraajne nezgode ili havarije i slino. Obeleavanje opasnih materija je takoe definisano
ADR-om tako da omoguava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj
materiji, ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambalaa i prevozno sredstvo. Kolete,
fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom
mestu oznaene odgovarajuim listicama opasnosti i tablama za obeleavanje vozila



4

1. Vrste i podela opasnih materija
Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladitenju, transportu,
rukovanju i korienju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do
materijalnih teta ukoliko se njima nestruno rukuje. Zauzimaju veoma znaajno mestu u
transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international
carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridravati
sve drave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja.
iroka primena ovih materija uslovila je njihovu optu klasifikaciju koja je izvrena u
skladu sa meunarodnim propisima i sporazumima, a obuhvaeno je oko 50.000 opasnih
materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena
opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u sledee klase:
KLASA 1:
1a Eksplozivne materije,
1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama,
1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti;
KLASA 2 Zbijeni gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvoreni pod pritiskom;
KLASA 3 Zapaljive tenosti;
KLASA 4:
4a Zapaljive vrste materije,
4b Materije sklone samoupaljenju,
4c Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;
KLASA 5:
5a Oksidirajue materije,
5b Organski peroksidi;
KLASA 6:
6a Otrovne materije,
6b Gadne i zarazne materije;
KLASA 7 Radioaktivni materijali;
KLASA 8 Korozivne (nagrizajue) materije;
5

KLASA 9 Ostale opasne materije i predmeti.



2. Vozila za prevoz opasnih materija
2.1. Eksploataciono-tehnike karakteristike vozila
Eksploataciono-tehnike karakteristike vozila obuhvataju kompleks meusobno
povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za korienje pri odreenim
eksploatacionim uslovima. Osnovne eksploataciono-tehnike karakteristike vozila su:
1. Dinaminost vozila - Dinaminost vozila predstavlja sposobnost prevoenja putnika ili tereta
najveom srednjom brzinom pri odreenim uslovima.

2. Ekonominost vozila - Ona zavisi od velikog broja faktora. Ekonominost vozila ili voznog
parka se karakterie pre svega na osnovu utroenog goriva, maziva, rezervnih delova kao i
ljudskog rada na jedinicu transportnog rada.
Ekonominost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budunosti i
zbog toga treba raditi na poboljanju ekonominosti vozila.

3. Pouzdanost vozila - Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila.
Najee se izraava kao sposobnost vozila da zadri eksploataciona svojstva, u odreenim
dozvoljenim granicama, pri odreenim uslovima korienja tokom itavog veka trajanja.

4. Vek trajanja vozila - Vek trajanja motornog vozila je ogranien:
1. Tehnikim razlozima (korozija, habanje, puzanje, zamor, starenje);
2. Ekonomskim razlozima (visoki trokovi odravanja, suvie kratki vremenski intervali
izmeu pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odravanja);
3. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika).

6

5. Kapacitet vozila - Kapacitet vozila predstavlja najveu koliinu tereta ili najvei broj putnika
koji moe odjednom da se preveze. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija,
vrstoe njegove konstrukcije i mogunosti zadovoljenja zakonskih propisa.

6. Udobnost korienja vozila - Udobnost korienja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj
kvaliteta vozila. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost,
komfor sedita za putnike i vozaa, udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila, udobnost pri utovaru i
istovaru tereta, udobnost pri upravljanju vozilom, odgovarajui ambijentalni uslovi poput
klimatizacije i buke u prostoru za putnike i vozae i drugo.

7. Bezbednost korienja vozila - Bezbednost korienja vozila obuhvata sve one komponente
kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti korienja vozila sa stanovita rukovaoca, putnika,
tereta i okoline u najirem smislu.


8. Prohodnost vozila - Prohodnost vozila predstavlja mogunost njegovog kretanja po loijim
putevima i besputnim terenima, kao i mogunost savlaivanja raznih prepreka. Prohodnost
vozila zavisi od: vunih osobina, geometrijskih parametara vozila i specifinog pritiska kojim
vozilo deluje na podlogu.

9. Pogodnost konstrukcije vozila za odravanje - Pogodnost konstrukcije vozila za odravanje
je posebno znaajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odravanja vozila. Naime, ona
predstavlja verovatnou da e se potrebni postupci odravanja obaviti do odreenog vremena pri
odreenim uslovima.


2.2. Oznaavanje vozila za prevoz opasnih materija
Za obeleavanje vozila koja transportuju opasnu robu na nain koji je predvien ADR-
om, koriste se: listice opasnosti i table za obeleavanje vozila. Vozila moraju da budu obeleena
na isti nain i u sluaju kada su prazna i neoiena. Ova obaveza vai i kada se u teretnom
vozilu transportuje prazna i neoiena ambalaa u kojoj su bile smetene opasne materije. U
7

sluaju da su vozila prazna, oiena i da voza poseduje odgovarajuu potvrdu ustanove koja je
to ienje uradila oznake za obeleavanje vozila za transport opasnih materija koje su
postavljene na vozilo, moraju biti skinute ili prekrivene odgovarajuim materijalom.
Duga i teka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti
obeleena reflektujuim ploama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Zahtevi koje table
kojima se vri oznaavanje moraju da ispune su:
Izvode se u pravougaonom obliku;
Ukupna minimalna duina seta koji moe biti sastavljen od jedne, dve ili etiri ploe je 1130
mm, a maksimalna 2300 mm;
irina ploe je 140 mm;
Treba da imaju retroreflektujuu utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama;
Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45 dok je irina pruge 100 mm.

2.2.1. Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije
Za obeleavanje vozila, kada je to predvieno ADR-om koriste se listice opasnosti koje
su prikazane na slici 1, a materijal od kojeg se izrauju mora biti vodootporan i dugotrajan.
Nain postavljanja zavisi od nadgradnje vozila, vrste opasne materije i naina pakovanja. Listice
opasnosti se po pravilu postavljaju sa bonih strana vozila i pozadi, osim u sluaju kada se
opasne materije nalaze u kontejneru, gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane
kontejnera. U sluaju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obeleena, na vozilu ne
moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vri prevoz opasnih materija. Ova
odredba ne vai za sliaj kada se prevoze opasne materije klase 1. i 7.
8


Slika 1. Modeli listice opasnosti
U sluaju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u
kontejner-cisternnama, listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bonih strana i zadnje
strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Kada teretno vozilo nije pokriveno , a za nadgradnju
ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve
postavljene na sudovima sa opasnim materijama.
Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju, kao i
vozila koja transportuju opasne materije kase 1. i opasne materije klase 7. moraju da budu
odeleene sa bonih strana i sa zadnje strane vozila odgovarajuim listicama opasnosti.
Obeleavanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vie komora
vri se odgovarajuim listiima opasnosti sa bonih strana i sa zadnje strane vozila. U sluaju da
se u vozilu cisterni koja ima vie komora nalaze razliite opasne materije, na svojoj komori sa
bone strane moraju da budu postavljene odgovarajue listice opasnosti. Sve razliite listice
opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila.
9

Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti, a na donjem oznaka stepena opasnosti.
U sluaju transporta meovite robe klase 1, odnosno eksplozivnih materija razliitih razreda, na
listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu
eksplozivne materije sa najveim stepenom opasnosti (slika 2), po sledeem redosledu: 1.1
(najvea opasnost); 1.5, 1.2, 1.3, 1.6, 1.4 (smanjena opasnost).

Slika 2. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1.1, 1.2 i 1.3


2.2.2. Table za obeleavanje vozila koja prevoze opasne materije
Table za obeleavanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u
vertikalnoj ravni, a u pojedinim sluajevima i na bonim stranama vozila tako da budu lako
uoljive i jasno vidljive, kako je defmisano ADR-om.
Za obeleavanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze
kontejnere, kao i opasne robe koje se transportuju u odgovarajuoj ambalai kao komadna roba
uvek se koriste table reflektujue narandaste boje dimenzija 400 x 300 mm oiviene crnom
linijom irine 15 mm (slika 3a). Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i
zadnje strane vozila cisterni sa vie komora u kojima se nalaze razliite opasne materije.
10


Slika 3. Tabele za obeleavanje vozila koja prevoze opasne materije
Kada se vrste, tene ili gasovite opasne materije transportuju bez ambalae u
odgovarajuim vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovarajuom nadgradnjom za
obeleavanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm, reflektujue
narandaste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim
oznakama (slika 3b). U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve, a najvie tri
cifre i jedno slovo ,,X". Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. U donjem delu
table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. To je identifikacioni
broj materije ili UN broj. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu
neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Obaveza u pogledu
vatrootpornosti ne vai u sluaju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju, (po pravilu
je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju, osim za pojedine materije pod
posebnim uslovima). Znaenje cifara opasnosti u gornjem delu table:
2. Oslobaanje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije,
3. Zapaljive tenosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevajue tenosti,
4. Zapaljive vrste materije ili samozagrevajue vrste materije,
5. Oksidirajue delovanje materije (podstiu vatru),
6. Otrovnost ili opasnost od infekcije,
7. Radioaktivnost,
8. Korozivnost,
9. Opasnost od spontane burne reakcije.
11

Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost, a druga i trea cifra ako postoje
pokazuju dodatne opasnosti.



3. Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija
Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima
najese se svrstavaju u tri grupe : opti, eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost.
Opti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vuno dinamika svojstva; Unifikacija
sklopova i delova; Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa; Mogunost
modifikacija bez velikih ulaganja; Aerodinaminost, estetinost i funkcionalnost karoserije;
Funkcionalnost, ekonominost i kompaktnost gradnje i niski trokovi proizvodnje; to vei
odnos ukupne i sopstvene mase; Pouzdanost, otpornost na zamor, koroziju i habanje; Komfor sa
aspekta buke, vibracija, ventilacije, upravljanja, grejanja; Dobra upravljivost i dranje puta; Mali
specifini pritisak tokova na podlogu.
Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to nii trokovi korienja; to
bolje iskorisenje nosivosti; to vee srednje brzine kretanja; to manji trokovi odravanja;
Minimalna potronja goriva i maziva; Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i
podeavanja; Konstrukcija mehanizama i elemenata koja eliminie mogunost pojave
neispravnosti pri rukovanju; Lak pristup svim mestima za opsluivanje; Lakoa i brzina utovara
i istovara; Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama.
Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost, efikasnost
i pouzdanost sistema za koenje i upravljanje; Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima;
Dobra upravljivost; Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za ienje vetrobranskog
stakla; Preglednost i vidljivost sa vozakog sedita; Funkcionalnost signalnih uredaja; Udobnost
i podeljivost vozakog sedita; Primena siguronosnih stakala; to manji uticaj vozila na okolinu
ali i njegovu to veu uoljivost u svim vremenskim uslovima.
12

Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Iz tog razloga se pri
projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. zahtev za
visokom specifinom snagom suprotan je zahtevu iskorienja athezione mogunosti podloge i
maksimalno dozvoljene mase vunog sprega i osovinskog optereenja).


3.1. Posebni zahtevi koji se odnose na odreenu vrstu vozila
Materijali, koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odreene
uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. U blizini tovarnog prostora ne
smeju biti postavljeni ureaji za posebno grejanje, rezervoari goriva, ureaji za startovanje
posebnog grejanja, izduvni sistem. Ureaji za grejanje, postavljeni u tovarnom prostoru, treba da
budu tako konstruisani da spree zapaljenje u eksplozivnoj atmosveri pri odreenim radnim
uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren, bez prepreka.
Motor mora biti smeten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. Napon u elektrinoj
instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. Elektrina instalacija, koja se nalazi u
unutranjosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa zatitom u prahu za sluaj otpornosti
na plamen. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontrolie
samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje sledee zahteve:
Postojanje opreme koja omoguava izolaciju i odravanje temperature u skladu sa
materijom koja se prevozi. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se
koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti vee od 0,4 W/m
2
K;
Postojanje opreme koja spreava isparavanje opasne materije koja se prevozi, kao i
prodiranje rashladnog sredstva u kabinu vozaa;
Postojanje ureaja koji omoguavaju prilagoavanje temperature u tovarnom prostoru
direktno iz kabine vozaa;
Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. U sluaju
da doe do isticanja opasne materije koja se prevozi, obavezno je odravanje temperature u
predvienim granicama;
13

Rashladno sredstvo, koje se koristi za rad ureaja za odravanje temperature, ne sme biti
zapaljivo;
Rad ureaja, namenjenog za odravanje temperature u tovarnom prostoru, mora biti
nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije.
Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demontanim posudama sa
zapreminom veom od 1m
3
i fiksnim posudama sa zapreminom veom od 3m
3
, postavljaju se
zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena; Debljine zidova posude;
Naina spajanja elemenata posude, itd. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim
ispitivanjima, na osnovu kojih se izdaje odreeni certifikat. Posuda za prevoz opasne materije
moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektrinim provodnikom. Elektrina otpornost,
svih meusobno spojenih delova, ne sme biti vea od 10. Takoe je neophodno izvriti
prikupljanje i odvoenje statikog elektriciteta sa povrina posude, kao i drugih povrina u
neposrednoj blizini posude. Metalne kontakte, koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba
izbegavati.

4. Meunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraaju
(ADR)
Ovaj sporazum je sainjen u enevi 1957.godine, a 1972.godine je ovaj sporazum
ratifikovala tadanja SFRJ. Njime su definisani uslovi pod kojima se vri prevoz opasnih
materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i
istovar i usputne manipulacije). Struktura ADR-a obuhvata:
Prilog A - Opti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta:
Poglavlje 1 Opti propisi,
Poglavlje 2 Klasifikacija,
Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu), posebni
propisi i slobodne koliine opasnih roba, granine koliine,
Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne,
14

Poglavlje 5 Propisi za isporuku,
Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambalae, velikih sredstava za pakovanje
(IBC), velikih pakovanja i cisterni,
Poglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije.
Prilog B - Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija
- Poglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacija,
- Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.
Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovarajuim
zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na meunarodnim konvencijama.
Meutim, od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas dolo je do bitnih promena u
Evropskom sporazumu o meunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobraaju
(ADR). S obzirom da je naa zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija, ona
je duna da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Razlike u pojedinim zahtevima
izmeu ADR-a i nae zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogue
greke i nesporazume pri prevozu opasnih materija.











15

Zakljuak
Savremena tehnologija omoguava proizvodnju novih opasnih materija koje do jue nisu
bile poznate, pa ni propisima nisu mogli biti predvieni uslovi za njihov prevoz. Prevoz
novootkrivenih opasnih materija ne moe ekati izmenu propisa, niti biti uslovljen ovom
izmenom. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvreni kao
dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. Transport svih opasnih materija i predmeta
je definisan meunarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija, a sve drave potpisnice
ovog sporazuma moraju ga potovati. Nai unutranji (nacionalni) propisi usklaeni su sa ADR-
om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutranjem transportu saobraaju uglavnom
su izjednaeni sa uslovima prevoza ovih materija predvienim u odgovarajuim meunarodnim
ugovorima, osim nunih izuzetaka koje zahtevaju interesi domae privrede.
Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u
drumskom saobraaju, a koja vae u naoj zemlji, temelje se na odredbama ADR-a. Praktino,
svi propisi u oblasti opasnih materija reguliu njihov prevoz u celom procesu koji je iri od
prevoza u uem smislu, tj. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom
poput prevoza, utovara, istovara i slino. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na
vozila za prevoz opasnih materija je zatita ljudi i ivotne sredine od oteenja koja mogu biti
izazvana pri rukovanju opasnim materijama, ukljuujui i njihovo uvanje, skladitenje i
unitavanje.
Obuenost lica koja uestvuju na bilo koji nain u radu sa opasnim materijama, bilo da
vre prevoz, utovar, istovar ili slino, je veoma bitan faktor za spreavanje akcedentnih situacija.
Meutim, ukoliko ve doe do pojave takvih situacija, potrebno je preduzeti sve mere kako bi se
posledice ublaile. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi, a od njih se zahteva da
dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji.
Potpuna zatita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo mogue, jedino u situaciji, kada
se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je
neophodna. To nas upuuje na zakljuak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija, po
zdravlje ivih bia i ouvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovarajuim merama,
treba smanjiti na najmanju moguu meru.
16

Literatura