UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU

FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT

PREDMET
Transport opasnih materija

TEMA 2
Propisi o prevozu opasnih materija

docent dr Pavle Galić,dipl.inž.saobraćaja

 NASTAVNA PITANJA

1.Uvod..............................................................................................................................................3

2.Propisi o prevozu opasnih materija................................................................................................4

3.Organizacija propisa o prevozu opasnih materija u svim vidovima saobracaja............................5

4.Propisi o prevozu opasnih materija u drumskom saobracaju........................................................6

5.Osnovna podela.............................................................................................................................7

6.Osnovne kartakteristike ................................................................................................................8

6.1 Klasa 1 - Eksplozivne materije i predmeti......................................................................8

6.2.-Klasa 2 - Gasovi..........................................................................................................10
6.3.Klasa 3 - Zapaljive tečnosti..........................................................................................11

6.4.Klasa 4 - Zapaljive čvrste materije...............................................................................12

6.5.Klasa 5 - Oksidirajuće materije....................................................................................13

6.6.Klasa 6 - Otrovi............................................................................................................14

6.7.Klasa 7.Radioaktivne supstance...................................................................................15

6.8.Klasa 8.Korozivne supstance.......................................................................................16

6.9.Klasa 9.Mesovite opasne supstance..............................................................................16

7.Oznake za opasne materije..........................................................................................................17

8.Listice opasnosti..........................................................................................................................18

LITERATURA

Strana| 2
 1.Uvod
Savremenici smo velikih promena koje se pod uticajem tehničko - tehnološke revolucije
odvijaju u svim sferama društvene reprodukcije.

Osnovni cilj ovih aktivnosti je što veći stepen integracije osnovnih reproduktivnih
funkcija, koje omogućavaju racionalnije privređivanje, odnosno racionalno projektovanje,
regulisanje i usmeravanje protoka energije, robe i informacija unutar i između sistema.

U urbanim sredinama posebno je loše stanje ulične mreže, neadekvatna organizacija

javnog prevoza i transporta, nepoštovanje saobraćajne kulture, tehnički neispravna vozila
i porast broja vozila u saobraćaju.

Savremeni pristup ovoj problematici diktira sveobuhvatnost, čime se prevazilazi stari

pristup, koga su karakterisala granska i parcijalna rešenja.

Tehnološke promene nastale u robnom transportu ogledaju se u integraciji unutar i

između vidova saobraćaja.

Pojedini vidovi saobraćaja upućeni su na saradnju u vidu kooperacije i koordinacije u

poslovanju i razvoju.

2.Propisi o prevozu opasnih materija

Prevoz opasnih materija je vrlo kompleksan problem.

Ono sto razlikuje ovu vrstu prevoza od ostalih, jesu posledice u slucaju incidentne
situacije ili saobracajne nezgode. Incidentne situacije ili saobracajne nezgode su
nepredvidljivi dogadjaj, ali i ako se dogode, posledice mogu biti nesagledive. Zato se
sigurnost i prevencija stavlja na prvo mesto.

Da bi se povecala bezbednost moraju se upoznati uzroci nastanka koji mogu da dovedu do

incidentne situacije .

Kod stvaranja incidentne situacije u kojima su ucestvovala vozila za pervoz opasnih

materija, moze doći do oštecenja sudova, i do izlivanja ili curenja opasne materije po
kolovozu, slivaju u kanalizaciju ili na zemljište pored kolovoza.

U zavisnosti od stepena opasnosti te materije i direktan uticaj na slučajne prolaznike.

Takvim izlivanjem nije ugroženo samo mesto na kome se dogorio incident ,već i znatno
šire područje jer može doći do zagadjenja vodenih tokova,zamljišta i podzemnih voda.
Posledice su veće ukoliko se dogodi u gradskoj zoni ili naseljenom mestu.

Strana| 3
Iz tih razloga primena propisa kod transporta opasnih materija mora biti podložna stalnoj
kontroli vozila i trasom kojom se kreću . Samo takvom permanetnom kontrolom u
primeni propisa kod prevoza opasnih materija posledice se mogu svesti na minimum u
slučaju incidentne situacije.

3.Organizacija propisa o prevozu opasnih materija u svim vidovima saobraćaja

Potreba za prevozom opasnih materija je sve veća pa se u zavisnosti od rastojanja prevoza

i količine prevozi svim vidovima prevoza. Organizacija i propisi kod prevoženja opasnih
materija je regulisana propisima za svaki vid prevoza ,koji se preklapaju i medjusobno su
povezani uvodjenjem kombinovanog transporta

Slika 1.Sema organizacije propisa o prevozu opasnih materija u svim vidovima

saobraćaja

Strana| 4
4. Propisi o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju

Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji,pakovanju, skadištenju, transportu

(unutrašnjem i javnom)rukovanju i korisćenju mogu biti opasne i štetne po zdravlje ljudi
ili mogu dovesti do materijalne štete na imovini ukoliko se njima nestrucno rukuje.

Bez obzira na stepen opasnosti ,ove materije imaju široku primenu kako u privredi tako i
u svakodnevnom životu .

Sa opasnim materijama moramo da živimo ,zato je veoma vazno da se stručnim

osposobljavanjem svih lica koja su sa njima u kontaktu mogućnost nastajanja nezgode
svedu na najmanju moguću meru .

Veoma su značajne u transportu ,tako da je medjunarodna organizacija dala osnovne

instrukcije koje se dopunjuju-menjaju na svake 2 godine .

5.Osnovna podela

Podela opasnih materija izvrsena je u skladu sa medjunarodnim propisima koji uredjuju

njihovu upotrebu ,prevoz,skladištenje i kontrolu.

Tim propisima i sporazumima obuhvaceno je oko 50 000 opasnih materija razvrstanih u 9

klasa.

Opasne materije su razvrstane prema grupama klasa opasnosti i prikazane u tabeli 1 sa

nazivom opasnih materija i klasi opasnosti.

Strana| 5
Tabela 1 .Tabela klasa opasnosti opasnih materija

6.Osnovne kartakteristike

Svaka od navedenih klasa ima svoje osnovne karakteristike.

6.1 Klasa 1 - Eksplozivne materije i predmeti

Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje,

vatrometni predmeti i drugi predmeti (u daljem tekstu: eksplozivne materije) su čvrste i
tečne hemijske materije koje imaju osobinu da, pod pogodnim spoljnim dejstvom (udar ili
trenje), eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobađaju energiju u obliku toplote ili
gasova. Utvrđivanje klase kojoj pripada opasna materije ili roba omogućava nam dodelu
UN broja toj materiji ili robi. Utvrđivanje UN broja je važno jer je njime opasna materija
u potpunosti definisana, a to znači da su za tu materiju poznati: zvanični naziv, klasa,
klasifikacioni kod, ambalažna grupa, broj listice opasnosti, posebni propisi, granične
količine, uputstva za ambalažu i pakovanje, uputstvo za mešovito pakovanje, kakvo se
vozilo koristi, itd. Poznavanje UN broja je važno jer ne dozvoljava slobodna tumačenja
vezana za manipulaciju opasnim materijama od strane bilo kog učesnika u transportnom
lancu. . U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti, a na
osnovu kriterijuma utvrđenih u ADR-u, sve opasne robe su raspodeljene na 9 klasa koje
su označene do broja devet, i to:
U okviru same klase, eksplozivne materije su razvrstane u 
6        Razreda (podklasa) i to
 1.1  -Materije i predmeti kojima je imanenta opasnost od akumulirane
(koncentrisane, masene eksplozije. Akumulirana eksplozija je ona eksplozija koja
dovodi do toga da praktično celokupno punjenje trenutno
reaguje). Primeri: TNT, barut, nitroglicerin, ANFO (smeša amonijum nitrata i dizel
goriva, ponekad kerozina). Ovaj eksploziv je najzastupljeniji u rudarstvu
(ugalj, metali) i u građevinarstvu.

Strana| 6
  1.2  -Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja šarpnela ali
ne i opasnost od akumulirane eksplozije. Primer: bombe, granate, protivgradni
projektili.
 1.3  -Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od vatre (požara), manjih
detonacija, rasejavanja šarpnela ili od obe ove poslednje opasnosti zajedno ali ne i
opasnost od akumulirane eksplozije. Koje prilikom sagorevanja oslobađaju
značajnu energiju putem zračenja ili koje progresivno sagorevaju proizvodeći
manje detonacije, manja rasejavanja šrapnela ili oba ova efekta
zajedno. Primer: raketno gorivo, sredstva vatrometa.
 1.4.-  Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u
slučaju upaljenja ili inicijacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri
ograničeni na pakete tako da se ne očekuje izbacivanje fragmenata znatnije
veličine ili opsega. Spoljašnji požar ne sme dovesti do toga da praktično celokupni
sadržaj paketa trenutno eksplodira. Primep: petarde, manevarski metak.  
 1.5 -Materije kojima je imanenta opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u
toj meri neosetljive da je verovatnoća njihovog aktiviranja ili prelaza sa normalnog
na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza zaista vrlo mala.
Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom
ispitivanja u uslovima okruženja zahvaćenog požarom. Primer: eksploziv GX20 
 1.6-Izrazito neosetljivi predmeti kojima nije imanenta opasnost od akumulirane
eksplozije. Predmeti sadrže isključivo izrazito neosetljive detonativne materije kod
kojih je mogućnost akcidentalnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum 
6.2.-Klasa 2 - Gasovi
Zapaljivi gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom (u daljem
tekstu: gasovi) su materije koje imaju kritičnu temperaturu nižu od 50 °C ili na 50 °C
pritisak pare viši od 300 kPa (3 bar). Prema vrsti opasnosti materija i artikli klase 2 mogu
biti :

Tabela 2. Vrsta opasnosti materija i artikli klase 2

Strana| 7
Ambalažna Visoko zapaljive tečnosti sa tačkom ključanja ispod
Primer: dietil etar, ugljen disulfid
grupa I 35°C
Ambalažna Zapaljive tečnosti sa temperaturom paljenja manjom
Primer: benzin, aceton, metanol
grupa II od 23°C i sa tačkom ključanja iznad 35°C
Ambalažna Tečnosti sa tačkom paljenja iznad 23°C ali ne preko Primer: kerozin, mineralni
grupa III 61°C i tačkom ključanja većom od 35°C terpentin
6.3.Klasa 3 - Zapaljive tečnosti

Ovoj grupi pripadaju tečnosti sa tačkom ključanja od 35°C ili nižom i tačkom paljenja

(plamište) od 60.5°C ili nižom. Zapaljive tečnosti klase 3 su najuobičajenije materije koje
se prevoze. One pokrivaju širok opseg materija kao što su neki rastopi čvrstih materija neki
tečni eksplozivi učinjeni neosetljivim, i sve tečnosti temperature paljenja ≤100°C (benzin,
dizel, rastvarači, boje, razređivači, alkoholi itd.). Zapaljive tečnosti su podeljene u
ambalažne grupe.

6.4.Klasa 4 - Zapaljive čvrste materije

Zapaljive čvrste materije koje se lako pale Primer: sumpor, heksamin, kamfor,
i lako sagorevaju naftalen, drveni ugalj
Razre
d 6.1.

Primer: beli fosfor, alkili aluminijuma,

Supstance podložne spontanom paljenju
vlažnav vuna, tekstilni otpaci
Razre
d 6.2.

Strana| 8
 Materije koje emituju zapaljiv gas kada su Primer: aluminijum, magnezijum, cink,
vlažne ili burno reaguju sa vodom litijum, natrijum, kalcijum, kalijum
Razre
d 6.3.

6.5.Klasa 5 - Oksidirajuće materije

Oksidirajući agensi različiti od Primer: vodonik peroksid, nitrati, hromati,

organskih peroksida hlorati, bromati
Razred
6.1.

Primer: benzoil peroksid,

Organski peroksidi
kumenhidroperoksid
Razred
6.2.

6.6.Klasa 6 - Otrovi

Otrovne supstance koje su sposobne da uzrokuju smrt ili Primer: cijanidi,

ozbiljno oštećenje zdravlja ljudi jedinjenja olova
Razred
6.1. a

Primer: pesticidi male

Razred 6.1. b Toksične supstance koje su štetne po zdravlje ljudi
toksičnosti

Strana| 9
 Infektivne supstance (biohazardni materijal koji može Primer: vakcine,
uzrokovati bolesti) patološki uzorci
Razred
6.2.

6.7.Klasa 7.Radioaktivne supstance

Nivo radioaktivnosti ne prelazi 0,005 mSv/h na svakom delu spoljne površine

tereta (transportni indeks 0)
Kategorij
aI

Nivo radioaktivnosti je veći od 0,005 mSv/h ali ne veći od 5 mSv/h (transportni

indeks veći od 0, ne veći od 1)
Kategorij
a II

Nivo radioaktivnosti je veći od 0,5 mSv/h ali ne veći od 2 mSv/h (transportni

indeks veći od 1, ne veći od 10)
Kategorij
a III

Maksimalni radijacioni nivo u mikrosivertima po času na rastojanju od 1m od

Transportni indeks (TI)
spoljašnje površine tereta podeljen sa 10

6.8.Klasa 8.Korozivne supstance

Strana| 10
 Materije koje imaju sposobnost da kontaktom razore kožu i membrane ili u slučaju
prosipanja da razore druga dobra i transportnu jedinicu

6.9.Klasa 9.Mešovite opasne supstance

Materije koje ne pripadaju navedenim klasama ali ipak predstavljaju opasnost. Primer:
azbest

7. Oznake za opasne materije

Oznake za opasne materije postavljaju se obavezno i na ambalaži i na transportno

sredstvo. Ove oznake su obavezne po zakonu ,a stavlja ih proizvodjač ili vrsilac
transporta.

One se stavljaju na osnovu postojećih zakonskih propisa, standarda i druge

dokumentacije . Postavljaju se na proizvod i na ambalažu i imaju oblik etikete.

8.Listice opasnosti

Strana| 11
Obeležavanje vozila koje prevoze opasne materije vrse se listicama opasnosti .

Na osnovu listica opasnosti moze se utvrditi glavna i dodatna (u koliko postoji) opasnost
od materija)Slika 2.

Slika 2.Listice opasnosti

Opasne materije, od mesta proizvodnje do mesta istovara, moraju biti brižno pripremljene
za transport radi sigurnosti ljudskih života i materijalnih dobara. Na osnovu celokupnog
rada možemo zaključiti da je transport robe opasnih materija veoma složen proces,u kome
osnovni propisi moraju da se poštuju. Takodje možemo zaključiti da su propisi za prevoz
opasnih materija veoma bitni i da postoje jasna propisana pravila u zakonu.

LITERATURA

Strana| 12
1. Jovanović V,.Transport opasnih materija,Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni
Fakultet, 2004
2. Jovanović V., Milovanović B., Mladenović D., Transport opasne robe u drumskom
saobraćaju,Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni Fakultet, 2010
3. Petrović M.Z. “Obavezna osiguranja u saobraćaju i štete“. Sl.Glasnik
RS.Beograd.2011.
4. Kaličanin V., Aleksić P. „Priručnik za međunarodni drumski saobraćaj“. IBC 98.
Beograd.2003
5. Petrović Lj.“Transport opasne robe u drumskom saobraćaju“. Trigon Inženjering.
Beograd, 2010.

Strana| 13