5.

Oprema za penjanje - vatrogasne lestve

Vatrogasne lestve se izrauju od:

-lestvenici od bora, smreke ili aria
-preke od belog jasena
-okov odnosno metalni delovi lestava od elika i lima.
Drvo mora biti suvo, bez vorova i pukotina. U novije vrem za izradu lestava sem drveta
upotrebljavaju se i aluminijumske legure sa dodatkom silicijuma.
U vatrogasnim jedinicam upotrebljavaju se sledee vrste vatrogasnih lestava:
-lestve prislanjaa - sklopive,
-lestve sastavljae
-lestve kukae
-lestve rastegljae, dvodelne i trodelne
-mornarske lestve i
-mehanike lestve.

5.1. Lestve prislanjae (sklopive)

Izraene su tako da se preko zglobne veze, izmeu lestvenika i prekemogu skopiti u obliku
gredice.
Sastavni delovi:
-lestvenice
-preke i
-zglobne veze
Ukupna duina lestava u radnom poloaju iznosi 3 m, a u sklopljenom 3,26 m. Masa im je
oko 10 kg.Lestve se ispituju u poloenom stanju. Na krajevima su oslonjene na oslonce, a u
sredini se optereuju masom od 80 kg. One treba da podnesu navedeno optereenje bez
vidljivih promena i deformacija.

5.2. Lestve sastavljae

Sastoje se iz tri osnovna dela:

-lestvenika
-preki i
-okova (uica) za sastavljanje
Izrauju se najee od etiri elemenata,tri su duine 1,96 m i jedan od 1,69 m. Mogu se
koristiti pojedinano ili sastavljeno. U sluaju da se koriste sastavljeni lestve se moraju
osigurati povezivanjem penjakim uetom. Ispitivanje se vri na svakom elementu sa 90 kg.

5.3. Lestve kukae

Sastoje se iz:
-lestvenika
-preki
-kuke i
-odbojnika
Izrauju se u duini od 4,0 m sa 13 preki ilil 4,5 m sa 15 preki.Ispitivanje lestava sevri u
viseem poloaju sa masom optereenja od 220 kg. tako da se svaka preka optereti
pojedinano u trajanju od 5 minuta. Ipitivanje u poloenom stanju se vri masom optereenja
od 80 kg po sredini lestava tako da su oba kraja oslonjena na oslonce.Pri ispitivanju lestve
treba da podnesu optereenje bez vidljivih oteenja i deformacija. Lestve kukae se esto
upotrebljavaju u vatrogasnim intervencijama jer uz pomo njih i dobro uvebanih vatrogasaca
mogu se savladati i najvii objekti.

5.4. Lestve rastegljae dvodelne

Sastoje se iz:
-lestvenika
-preki
-podupora
-graninika
-stopala graninika
-papuice
-okova i
-ueta.
Mogu se koristiti u slobodno stojeem stavu ili naslonjene. Sklopljnen lestve imaju duinu 5,4
m, a kada su potpuno izvuene dugake su 9,37 m. a masa im je ok 50 kg. Kod ispitivanja se
potpuno izvuene lestve postavljaju vodoravno na tri oslonca. svaki deo lestava se optereuje
istovremeno masom od 80 kg. Pod ovim istim optereenjem lagano se zanjiu delovi lestvi.
Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva oteenja. Nakon rastereenja izvlai se srednji
oslonac, mesto preklapanja dva lestvenika se optereuje masom od 30 kg. Lestve se lagano
zanjiu. Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva oteenja.

5.5. Lestve rastegljae trodelne

Duina lestava u razvuenom stanju iznosi 13,5 m. u sklopnjenom 5,52 m, a masa im je

oko100 kg. Trodelne rastegljae se priblie objektu, podignu se , usidre i osiguraju
poduporima. Nakon toga se izvlae lestvenici pod uglom od 75 do kraja a vrhom se oslone
na objekt. Za preku podupora vee se optereenje od 160 kg. Kod ispitivanja se potpuno
izvuene lestve postavljaju vodoravno na etiri oslonca. svaki deo lestava se optereuje
istovremeno masom od 80 kg. Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva oteenja. Nakon
toga postavlja se na tri oslonca donji deo se optereti masom od 80 kg, mesto preklapanja dva
lestvenika se optereuje masom od 30 kg. Lestve se lagano zanjiu. Zatim se promene strane.
Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva oteenja.

5.6. Mornarske lestve

Mornarske lestve se izrauju od konopljinog, sintetikog ili elinog ueta, sa prekama od

drveta ili aluminijuma, duine od 10 do 20 m. Upoterbljavaju se za silaenjeu uske bunare,
ahtove i slino.

5.7. Mehanike lestve

Masa lestava je razliita i zavisi od broja lestvenika, a kree se od 750 do 1350 kg. sa
mogunou savlaivanja visine od 13 do 23 m. Maksimalni ugao postavljanja iznosi 75 .
Izvlaenje lestvenika se vri preko vitla sa elinim uetom, a ugao u vertikalnoj ravni se
menja pomou punog reduktora.
6. Oprema za spasavanje

U opremu za spaavanje spadaju:

-otvorena spusica,
-zatvorena spusnica,
-uskonica,
-vazduni jastuk,
-penjako i unakrsno ue, i
-samospasilac.

6.1. Otvorena spusnica

Moe biti duine od 25 do 30 m i irine od 3 m. Izrauje se od vrstog konopljanog platna.

Koristi se tamo gde ima prostora. Na donjem kraju spusnice su rukohvati za pridravanje, a na
gornjem kraju su zaivena uad za uvrivanje za radni poloaj.

6.2. Zatvorena spusnica

Izrauje se od istog materijala kao i prethodna. Ima oblik vree ili je etvrtasta, a veliina
strane je 1 m. Duina moe biti do 20 m. Pogodno je za spaavanje u uskim ulicama,
svetlarnicima i slinim mestima, gde nema dovoljno prostora da se razvije u kosi poloaj, jer
se njome moe spaavati kada je nametena vertikalno. Ako se spaavanje vri u vertikalnom
poloaju, ona se upreda kako bi se na taj nain zatvorila, s tim da gornji navoj bude ispod
otvora sa koga se spaava. Nakon toga spusnica poine da se vraa u prvobitan poloaj
raspredanjem.

6.3. Uskonica

Uskonica se izrauje od vrstog konopljivog prediva koje je uzduno i popreno ojaana

trakama. Po obodu je uiveno kudeljno ue sa ispustima (rukohvatima) radi pridravanja.
Isporuuje se u okruglom obliku promera 3,5 m i etvrtastom obliku stranica veliine 3 m.
Visina spaavanja je do drugog sprata. Za pridravanje potrebno je najmanje 18 vatrogasaca
kada se skae sa prvog sprata i 25 kada se skae sa drugog sprata.

6.4. Vazduni jastuk

Vazduni jastuk je najsigurnija spasilaka sprava za skokove sa velikih visina (oko 30 m.

zgrada od 10 spratova). Izrauje se od poliesterske tkanine obostrano plastificirane
polivinilnim masom. Tkanina je velike vrstoe, otporna na vlagu, habanje, truljenje i
odreenu temperaturu. Vazduni jastuk poseduje komore u koje se preko usisnih otvora na
donjem delu ventilatorima neprekidno ubacuje vazduh i vazdune bone otvore kroz koje se
odvodi veliki deo udarne energije nastale prilikom doskoka. Vei jastuk u naduvenom stanju
ima dimenzije 7.5 x 5.5 x 2 m, doskonu povrinu 41 m 2 i masa mu je oko 150 kg.

6.5. Penjako i unakrsno ue

Uad i konopci imaju veliku primenu u tehnici samospaavanja i spaavanja sa visina

prilikom vatrogasnih intervencija. Izrauju se od kudelje ili sintetinih sirovina. Konopci
izraeni od sintetinih ili polietilenskih vlakana laki su za oko 60%.Penjako ue je
namenjeno prvenstveno za samospasavanje vatrogasaca sa visina. Takoe se moe upotrebiti
za spaavanje drugih lica kao i za izvlaenje vatrogasne opreme sa spoljne strane objekta uz
fasadu.Izrauje se u preniku 12 do 16 mm i duine 15, 20 i 25 m. Na krajevima ueta su
postavljeni karabin sa jedne i alka sa druge strane.

6.6. Samospasilac

Samospasilac je ureaj namenjen samospasavanju i spasavanju ljudi. Proizvodi se u vie

tipova a najpoznatiji je ROLINGS Samospasilac tipa ROLINGS se sastoji od:
-torbe za transport
-eline sajle sa karabinom
-ploe sa koturaom
-specijalnog ueta duine 60 m.
-mehanizma za izvlaenje i regulisanje brzine sputanja.

7. Tehnika oprema

Tehnika oprema slui vatrogasnim jedinicama prilikom intervencija u saobraajnim

nesreama, zemljotresima, havarijama i drugo. Ova oprema je smetena u tehniko vozilo, i u
nju spadaju:
-hidraulini makaze i hidraulini razupira. Slui za seenje metala, razdvajanje, otvaranje
vrata, dizanje tereta. Uraaj je male teine. Pokretanje se vri preko agregata koji pokree
motor sa unutranjim sagorevanjem.
-ureaj za termiko (autogeno) seenje. Slui za seenje metalnih delova i konstrukcija,
pravljenje otvora na metalnim povrinama kao i presecanje deblje betonske armature i
metalnih nosaa u ruevinama. Sastoji se od rama u koji su smetene dve eline boce
(kiseonik i acetilen) sa manometrima, brenera i gumena creva.
-motorne testere za seenje drveta i metala. Slui za raiavanje ulica rezanjem drvea
nakon oluja i jakih vetrova, otvaranje rupa na barakama u poaru presecanje drvenih noseih i
drugih konstrukcija. Testeraza rezanje metala slui za otvaranje limenih krovova, nasilno
otvaranje prolaza i slino,
-elektrina pumpa za teno gorivo. Upotrebljava se prilikom pretakanja iz prevrnutih
autocisterna.
-pneumatski jastuci. Upotrebljavaju se za dizanje tereta, u zavisnosri od tipa mogu podii teret
mase os 12 do 67 tona.. Mogu se puniti vodom ili vazduhom do maksimalnog pritiska 8 bar.

8. Oprema za rad sa agresivnim i opasnim materijalima.

U ovu opremu spadaju:

-ususivai i
-jastuci za zaptivanje
Usisivai nisu izraeni u Ex izvedbi i ne smeju se upotrebljavati u eksplozivnim zonama.
Jastuk za zaptivanje se stavlja na pukotinu (naprslinu) i vee kaiem za cisternu i naduvava se
vazduh.
9. Elektrooprema

Za bezbedno iskljuenje struje treba posedovati sledeu opremu:

-ispitiva napona struje,
-odvija,
-penjalice,
-izolovana kombinovana kleta,
-gumenu plou,
-elektriarski penjaki opasa,
-izolovane makaze,
-izolovanu produnu motku,
-gumene rukavice,
-univerzalni klju za otvaranje kune prikljune kutije i
-zatitni lem

10. Oprema za osvetljenje

U ovu opremu spadaju:

-rune prenosne akumulatorske lampe u obinoj ili Ex izvedbi.
-runi prenosni reflektori tronoci,
-stabilni prenosni reflektori i
-prenosni elektroagregatori za proizvodnju struje.

11. Oprema za provetravanje i ventilaciju

Kod poara u prostorijama u kojima nastaje velika koliina dima i tetnih gasova upotrebljava
se oprema za provetravanje i ventilaciju. Ovi uraji vre svoju funkciju stvaranjem potpritiska
ili nadpritiska. Mogu biti na elektrini pogon, hidropogon ili sa motorom sa unutranjim
sagorevanjem. Najee su aksijalni ventilatori.

12. Oprema za detekciju i dozimetriju

U opremu za detekciju i dozimetriju spada:

-radioloki detektor i
-radioloki dozimetar
Radioloki detektor se upotrebljava za otkrivanje prisustva radioaktivnog izvora vrste
zraenja i intenziteta zraenja. Radioloki dozimetar vri merenje doze ozraenja.

13. Oprema za vezu

UKV ureaji koji se najee koriste u vatrogasnim jedinicama mogu se podeliti u sledee
etiri grupe:
-relejna UKV stanica
-fiksna UKV stanica
-mobilna (kolska) UKV radio stanica
-runa (prenosna) UKV radio stanica.
Relejna UKV stanica namenjena je za odravanje veza kao posrednika u radu sa fiksnim,
mobilnim i runim radio stanicama. Osnovna namena je da povea domet radio stanice.
Fiksna radio stnica je namenjena za odravanje veza kao centralna ili krajna stanica.
Mobilna (kolska) radio stanica je namenjena za odravanje veze sa fiksnim, mobilnim ili
runim radio stanicama
Runa radio stanica je namenjena za odravanje veza u pokretu sa fiksnim, mobilnim i drugim
runim radio stanicama.
Radio mree se dele na:
-simpleksni sistem
-dupleksni sistem
-semidupleksna veza
Simpleksni sistem veza koristi samo jednu frekvenciju za naizmenian rad predaje i prijema
informacije. Dupleks sistem veza koristi dve frekvencije, jedna za predaju druga za prijem.
Predaja i prijem informacija na jednoj radio stanici su dve paralelne radnje i korisre se za
direktan rad izmeu dve stanice ili za rad preko posrednika -releja. Semi dupleksna veza slui
za rad na dve frekvencije od kojih se jedna koristi za predaju, a druga za prijem
informacije.Prijem i predaja obavljaju se suksesivno, kao kod simpleksne veze. Koristi se za
rad preko posrednika.

14. Vatrogasna vozila

Su vozila specijalno oblikovana za vatrogasne intervencije. Namena ovih vozila je:

-da za najkrae vreme omogue dolazak na mesto poara
-prevoz ljudstva odn. vatrogasaca
-prevoz opreme za gaenje
-gaenje poara poto raspolau ureajima i sredstvima za gaenje.

Osnovna podela vatrogasnih vozila:

-komandno vozilo
-navalno vozilo
-kombinovano vozilo
-autocisterna
-vozila specijalne namene u koje spadaju:
-automehaniarske lestve
-hidraulina zglobna platforma
-vozila za gaenje prahom
-vozila za gaenje penom i prahom
-tehniko vozilo
-vozilo za kontejnerski transport i
-vozilo za gaenje umskih poara.

14.1. Komandno vozilo

Komandno vozilo je manje terensko ili kombi vozilo koje slui za predvoenje ostalih vozila
pri grupnom odlasku na mesto intervencije. Posada ovog vozila su:
-voza
-komandir ete ili bataljona
-deurni elektriar i
-radio vezista.
Ovo vozilo u sluaju potrebe moe posluiti i kao sanitetsko vozilo.

14.2. Navalno vozilo

Ima zadatak da posadu vatrogasnog odeljenja (9 lanova) i predvienu opremu i ureaje
preveze na mesto intervencije. Vozilo poseduje centrifugalnu pumpu kapaciteta 8/8 (800
lit/min vode pri pritisku od 8 bar) ili 16/8. Moe imati ugraenu cisternu za vodu zapremine
800 do 1600 litara. Kao navalna vozila u vatrogasnim jedinicama najee se koriste
vozila sa oznakom VP (voda-pena).

14.3. Kombinovano vozilo

Kombinovano vozilo sa oznakom VPS (voda-pena-prah) namenjeno je za gaenje poara

klase A, B, C, D i E, a kao sredstvo za gaenje koriste se voda, vazduna pena i prah.
Vozila imaju rezervoar za:
-vodu od 1600 do 6000 lit
-penilo od 250 do 400 lit
-prah od 250 do 1000 kg.
Ugraene su centrifugalne pumpe 16/8 ili 40/8 i bacila vode ili pene. Karakteristika ovih
vozila je da mogu istovremeno da rade i vodom i penom.

14.4. Autocisterne

Autocisterne su namenjene pre svega za dopremu vee koliine vode za potrebe vatrogasnih
vozila koja uestvuju u gaenju poara. Imaju rezervoar za vodu zapremine od 7.000 do
10.000 lit. Ova vozila mogu i sama gasiti poare klase A, a ukoliko se obezbedi penilo u
kantama ili buradima, mogu gasiti i poare klase B i C jer u vatrogasnoj instalaciji imaju
ugraen mea za doziranje penila kao i prikljuak za povlaenje penila izvan vozila.Vozila su
snabdevena bacaem vode ili pene kapaciteta 1600 lit/min pri pritisku 8 bar.

14.5. Automehanike lestve

Automhanike lestve su namenjene za spasavanje ljudi ugroenih poarom, a mogu se

upotrebiti i za gaenje poara na visokim objektima. Lestve se proizvode u duini od 12 do 60
metara.

14.6. Hidraulina zglobna platforma

Hidraulina zglobna platforma je namenjena za gaenje poara na visokim objektima i

spasavanje ljudi ugroenih poarom. Proizvodi se u duini od 15 do 60 metara, a sastoje se iz
tri zglobne ruke koje se slau jedna na drugu. Na kraju zglobne ruke nalazi se platforma sa
komandnom tablom za upravljanje i stabilnom monitor-mlaznicom. Zglobna platforma moe
da se priblii mestima koja su klasinim automehanikim lestvama nedostupna.

14.7. Hidraulina teleskopska platforma

Hidraulina teleskopska platforma slui za spasavanje ljudi i gaenje na visokim objektima.

Proizvodi se u duini od 30 do 70 metara. Platforma je snabdevena komandnim pultom za
upravljanje i stabilnom monitor-mlaznicom.
14.8. Vozila za gaenje prahom

Vozila za gaenje prahom su poznatija pod nazivom S vozila. Namenjena su za gaenje poara
klase B, C i E (primenom odgovarajueg praha i A i D). Pogonsko sredstvo za izbacivanje
praha je azot smeten pod pritiskom od 150 bar. u jednoj ili vie elinih boca. Vozila sa 2000
ili 4000 kg praha imaju po etiri mlaznice za prah na cevovodu duine 15 m. svaka je protoka
1.5 kg/sec pri pritisku od 14 do 16 bar. Baca praha je kapaciteta 35 do 40 kg/sec pri istom
radnom pritisku.

14.9. Vozila za gaenje penom i prahom

Vozila za gaenje penom i prahom su namenjena za gaenje poara lako zapaljivih tenosti, a
kao sredstvo za gaenje koriste kombinaciju suvog praha i vodenog rastvora AFFF penila.
-rezervoar za prah je zapremine 600 kg
-rezervoar za penilo je zapremine 700 lit
-rezervoar za vodu 1500 lit.
Izbacivanje sredstava za gaenje moe se vriti peko mlaznica koje su povezane sa vitlom za
brzo gaenje ili preko stbilnih monitora. Prah i pena se mogu izbacivati istovremeno ili u
zavisnosti od potrebe pojedinano.

14.10. Terenska vatrogasna vozila

Terenska vatrogasna vozila su namenjena za gaenje umskih poara i poara van puteva (na
teko pristupanom terenu). Imaju pogon na svim tokovima. Kao sredstvo za gaenje poara
koriste vodu, vazdunu penu ili prah.

15. Gaenje poara iz vazduha

umski poari se u pojedinim sluajevima moraju gasiti i iz vazduha upotrebom aviona ili
helikoptera. Za gaenje umskih poara iz vazduha mogu se koristiti mali avioni
poljoprivredne avijacije kapaciteta od 600 do2000 litara vode, specijalni veliki avioni
nosivosti preko 5000 litara vode-avioni tipa Kanader ovi avioni se pune vodom u letu
(nadletanjem vodenih povrina uzimaju vodu)
Helikopteri se vie koriste za transport vatrogasne opreme, dopremu ljudstva i vatrogasnih
vozila koja dalje mogu samostalno delovati ako imaju vodu na raspolaganju. Helikopteri se
mogu uspeno koristiti za izvianje, obilazak i osmatranje terena kao i za komandovanje kod
poara veih razmera.

16. Gaenje poara na vodi

Za gaenje poara na plovnim objektima (brodovima, tankerima, amcima) i u priobalju,

upotrebljavaju se vatrogasni brodovi. Vatrogasni brodovi su specijalno konstruisani i
snabdeveni su sa nekoliko monitor-mlaznica i prikljucima za rad sa vodom, penom i prahom.
Preko snanih centrifugalnih pumpi monitori dostiu domet mlaza do 120 metara. Vatrogasni
brodovi moraju biti opremljeni opremom za spaavanje ugroenih osoba, sakupljanje
razlivenih tenosti (npr.sirove nafte) i opremom za brz transpotr na kopno.
17. Sistem za dojavu poara

Fiziku osnovu svakog efikasnog sistema protivpoarne zatite ini poarna signalizacija.
Funkciju otkrivanja i dojave poara u njegovom poetnom stadijumu, kao i njegovu lokaciju
vre automatski signalni ureaji registracijom prateih fizikih veliina koja se javljaju u
okolini poara kao: dim, temperatura, svetlost, zraenje...
Pored ovih funkcija ovi ureaji vre i odreena iskljuenja, blokade u tehnolokom procesu,
pomau u sistemu alarmiranja i spaavanja i automatski aktiviraju stabilni sistem za gaenje
poara.
Javljai poara prema nainu aktiviranja dele se na:
-rune i
-automatske.

17.1. Runi javljai poara

Aktivira ih ovek jer se nalaze ne pristupanim mestima kao pogoni, skladita.

17.2. Automatski javljai poara

Osnovna im je uloga da automatski registruju neku od prateih merljivih karakteristika poara

i pretvore u elektrini signal.
Javljai koji reaguju na dim:
-jonizacioni javljai poara,
-optiki javljai poara.
Javljai koji reaguju na promenu temperature
-termodiferencijalni javljai poara
-termomaksimalni javljai poara
-termomehaniki javljai poara
-termomaksimalni i diferencijalni javljai poara.

17.2.1. Jonizacioni javlja poara

Ovaj detektor sadri dve komore: spoljanju i unutranju. Spoljanju u koju prodiru produkti
sagorevanja i unutranju koja je izolovana od spoljne sredine. Obe komore su jonizovane
radioaktivnim izvorom Americium 241 i stvaraju vrlo malu struju u elektrinom kolu. Kada se
poremeti ravnotea izmeu dve komore usled ulaska produkta sagorevanja u spoljanju
komoru elektronika detektuje ovu promenu i daje alarmni signal na dojavnoj centrali i na
samom detektoru preko crvene LED diode.

17.2.2. Termomaksimalni javljai poara

Termomaksimalni javljai poara se upotrebljavaju na mestima gde porast temperature nije

brz. Senzori od bimetalnih traka e reagovati kada se pojavi maksimalna dozvoljena
temperatura.

17.2.3. Termomehaniki javljai poara

Termomehaniki javljai poara nisu u kontaktu sa elektrinom strujomi reaguju pucanjem na

porast temperature. Slue uglavnom za aktiviranje stabilnih sistema za gaenje poara.
18. Stabilni sistemi za gaenje poara

Postavljaju se na svim mestima gde je potrebna velika koliina sredstva za gaenje, u prvim
trenucima pojave poara iz razloga:
-velike brzine prostiranja poara
-velike udaljenosti vatrogasnih jedinica, ili uopte nema vatrogasnih jedinica,
-tekih uslova gaenja poara mobilnom opremom,
-nema prisustva ljudi zbog toga to su tehnoloki procesi automatski.
Stabilne instalacije za gaenje poara mogu biti automatske ili poluautomatske. Automatske
instalacije se u sluaju pojave poara aktiviraju automatski, bez prisustva oveka, dok
poluautomatske instalacije aktivira ovek sa daljine.
Prema sredstvima za gaenje poara stabilne instalacije se dele na sledee:
-stabilne instalacije za gaenje poara vodom,
-stabilne instalacije za gaenje poara penom,
-stabilne instalacije za gaenje poara prahom,
-stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom,
-stabilne instalacije za gaenje poara halonom (inergenom)
Stabilne instalacije se aktiviraju pomou ureaja za otkrivanje poara.

(Indikacija poara) Produkt poara ija detekcija aktivira stabilni sistem moe
biti:
-temperatura,
-dim i
-svetlost.
Komandno upravljaki ureaji za aktiviranje stabilnog sistema mogu biti:
-mehaniki,
-pneumatski,
-elektrini i
-kombinovani.
Automatski stabilni sistemi uvek imaju mogunost runog aktiviranja (obino na vie mesta).
Ovo ne vai za Spinkler sistem. Svaka stabilna instalacija mora biti snabdevana tehnikim
uputstvom za rukovanje i odravanje. O izvrenim radovima na odravanju ureaja mora se
voditi uredna dokumentacija.