Од многих различитих и свеобухватних изазова са којима се наша цивилизација данас суочава,

једна од значајних и интезивнијих представља разумевање и обликовање нове технолошке

револуције. Нова технолошка револуција или како је други називају Четврта Индустријска
Револуција представља прекретницу, тј. дигитализацију ако не свих онда готово већине
аспеката наших живота.

Постоји велика неизвесност око развоја и усвајања нових технологија. Још век није познато
како ће се одвијати трансформације које проистичу из ове индустријске револуције. Њихова
сложеност и међусобна зависност подразумевају да сви актери друштва владе, бизниси,
академија, и цивилно друштво имају одговорност да раде заједно да боље разумеју и
адекватно одговоре на трендове у настајању.Промене су тако дубоке да, из перспективе љуске
историје никада до сада није било времена већег дисбаланса, између могућег просперитета
или потенцијалне опасности.

Слика 1: Илстрациони приказ Четврте индустријске револуције

Сведоци смо великих помака у свим индустријама обележеним појавом нових пословних
модела, преобликовањем система производње, потрошње, транспорта и испоруке. На
друштвеном фронту, бележи се промена у томе како радимо и комуницирамо, како се
изражавамо, информишемо и забављамо. Исто тако владе и институције се мењају, као и
системи образовања, здравства и транспорта и тако даље.

Више од милијарде људи су повезани мобилним уређајима, јединственом процесорском

снагом, капацитетом складишта и приступом знања, а њихове могућности су неограничене.

Ове могућности ће бити у множене технолошким иновацијама у настајању областима као што
су вештачка интелигенција,роботика, аутономна возила, 3Д штампање, нанотехнологија,
биотехнологија, наука о материјалима, складиштење енергије, квантно рачунање.

Као и револуције које су предходиле , Четврта индустријска револуција има потенцијал да

повећа глобални ниво прихода и побољша квалитет живота популације широм света.

До сада су од ње највише користи имали потрошачи који су били у могућности да приуште и да

приступе дигиталном свету. Технологије су омогућиле новим производима и услугама да
повећају ефикасност и задовољство у нашим животима.
 Сама помисао да научна фантастика постаје стварност отвара мноштво питања. Већ смо
сведоци да технолошке иновације које смо до скоро гледали на малим екранима или читајући
књиге замишљали, постају стварност. На пример Дубаи је 2017. године увео летеће таксије,
роботи и софтвери који замењују људску радну снагу одавно нису новост, пример за то је
Јапан, 3Д штампачи се све више користе, а чини се да је питање дана када ће се самовозајући
аутомобили сматрати као нормалност на улицама и друмовима широм планете.

На следећој табели биће предсављено занимљиво истраживање које је спровео Светски

економски форум и показује које нас то иновације очекују до 2025. године и која је могућност
да се исте заиста остваре, морам напоменути да су проценти заиста високи.

Промене које се очекују до 2025. године Вероватноћа њихове реализације

10% људи који носе одећу са интернет
91.2%
конекцијом
90% људи имају неограничен и бесплатан
91.0%
приступ интернету
1 трилион сензора повезано са интернетом 89.2%

Први робот фармацеут у САД 86.5%

10% наочара за читање повезано са
85.5%
интернетом
80% светске популације са дигиталним
84.4%
присуством на друштвеним мрежама
Први аутомобил произведен путем 3Д
84.1%
штампача
Прва влада која ће заменити цензус са Биг
82.9%
Дата изворима
5% потрошачких производа иштампаних у
80.7%
3Д штампачима
90% популације са регуларним приступом
78.2%
интернету
90% популације користи паметне телефоне 78.8%
10% од укупно броја возила на америчким
76.4%
друмовима чине самовозећи аутомобили
Прва трансплатација јетре из 3Д штампача 75.4%
Владе први пут прикупиле порез преко
69.9%
блокчејна
10% глобалног бруто домаћег производа
57.9%
ускладиштено на блокчејну
Машина са вештачком интелигенцијом у
45.2%
борду директора
Добре и лоше стране Индустрије 4.0

У будућности, технолошке иновације ће нам донети дугорочне добити у виду ефикасности и

продуктивности. Трошкови превоза, комуникације и размене ће се смањити, а логистика и
ланци глобалног снабдевања ће постати ефективнији. Све то ће отворити нова тржишта и
довести до економског раста.

Међутим све то у исто време може донети већу неједнакост, наручито због њеног потенцијала
да ремети тржиште рада. Аутоматизација замењује рад, део радника би морао да се отпусти
или премести, што може утицати на разлику између капитала и приноса од рада.

У будућности ће таленат, више него капитал представљати критични фактор производње. Због
овога ће се на тржишту забележити подела на ниже квалификоване раднике, који ће бити
слабо плаћени и у високо квалификоване раднике, који ће имати добре плате.

Потражња за радницима са вишим образовањем се повећала, док је потражња за радницима

са нижом едукацијом и нижим квалификацијама опала. Ту се јавља незадовољаство средње
класе и страх за сопствене приходе и будућност.