Homo faber bio je podjednako i homo ludens, sapiens i religiosus.

Ili, prevedeno: ovek koji radi bio je podjednako i ovek koji se igra i svesno bi e i religiozan ovek -Mir a Elijade

U poslednje vreme ljudi mi se ine nekako udni i zalutali u ovom svetu mogu eg-nemogu eg. Ta paralela postaje sve tanja i izvija se u nekakvom luku ludosti. Vi am sve vi e naglo preobra enih vernika, koji su do ju e psovali sve to ima veze sa Svevi njim. Ikone (po "propisu" osve tane u crkvama) koje vise po spava im sobama i kuhinjama, ne va no na kojoj strani sveta, valjda da sveci vide kako se rade doma i poslovi... Prilozi u crkvama, to finansiski, to u ostalim oblicima radi iskupljenja greha/ova. Sa druge strane, sa padom primanja i rastom problemati nih ekonomskopoliti kih pitanja imamo i nagli porast vra ara, amana i svakakvih proroka koji nude spas ovom jadnom i napa enom "nebeskom" narodu... Pitam se, koliko u stvari, prose ni pravoslavac poznaje religiju i magiju, zna li uop te koliko su one sli ne i razli ite... Sam izraz religija vodi poreklo od latinske re i religare-povezati, svezati. Mo emo slobodno re i da svaka religija predstavlja duhovnu povezanost ljudske zajednice i nekog zami ljenog "natprirodnog" ili "mo nog" bi a. To bi e se ozna ava kao sveto. Njemu se ovek klanja, po tuje ga ali ga se i pla i. Svi oni koji su se malo vi e interesovali za Frojdova dela, verovatno pamte i njegovu psihoanaliti ku teoriju o nastanku religije. Naime, Frojd tuma i religiju polaze i od postojanja uro enog Edipovog kompleksa u oveku. Odnos otac-dete, kasnije, prerasta u odnos Bogovek.

Sli nosti izme u magije i religije su : a) verovanje u postojanje mo ne sile koja vlada sudbinom oveka i prirodnim doga anjima, b) vr enja jednoga broja prakti nih radnji.

c) ovek se tim vi im bi ima obra a molitvom, prino enjem rtve, vra anjem.

Razlike: a) dok magija te i da direktno kontroli e prirodu i vi e sile snagom bajanja i obrednim inima, religija smera da prirodu i vi e silekontroli e posredno, nastoje i da ih umilostivi b) magijske radnje se izvode neredovno, tj. prema potrebi. Magija kao odre ena prakti na operacija koju izvodi vra , aman, rec preduzima se zbog neposredno o ekivanih pozitivnih ili negativnih doga aja u budu nosti (otuda bela pozitivna i crna negativna magija). S druge strane, religijski in: molitva, prino enje rtve, slavljenje ro enja Boga, vr i se u ta no odre eno vreme. Religijski obredi su okrenuti pro losti, dok se od magijskih rituala o ekuje neki jasno vidljiv, pozitivan efekat. d) I na kraju, molitva, ceremonije koje izvodi religijski ovek, odvijaju se u crkvi ( in ven anja, kr tenja deteta), u hramu, kraj doma eg ognji ta (slavljenje krsne slave, polaganje Badnjaka), pri emu je sama veza izme u ljudi i sve tenika trajnijeg karaktera. S druge strane, u magijskom inu ne postoji nikakva crkva, a odnos izme u vra a i ljudi je trenutnog karaktera.

OBRED, RITUAL I KULT

Obred i ritual su u izvesnom smislu sinonimi. Ritual je slo ena simboli ka aktivnost koja se povezuje sa religijom. to se kulta ti e, on je slo eniji od pojma obreda. Dok je obred isklju ivo prakti na strana religije, kult istovremeno uklju uje i prakti nu i duhovnu stranu, pa ga je te ko razlikovati od religije. Kult bi mogli odrediti kao obo avanje ili obogotvoravanje neke stvari, bi a ili predmeta iz prirode (kult prirode), odnosno obo avanja du a ili duhova predaka (kosti ili mo ti umrlih, grobovi predaka) odakle imamo kult predaka. Iako se kult prvenstveno vezuje za politeisti ke (mnogobo a ke) religije, njegove tragove nalazimo i u monoteisti kim religijama. U pravoslavlju i katoli anstvu imamo obo avanje ikona, mo ti svetaca, a u islamu kao primer drevnog kultnog obo avanja znamo Sveti kamen. Kult predaka pretpostavlja verovanje i obo avanje umrlih, odnosno prino enje darova umrlim precima, na Zadu nice.

Sada se pitate gde je zapravo razlika izme u kulta i obreda. Naime za:

a) obred, odnosno ritual, karakteristi no je da se niz prakti nih aktivnosti vernika vr i s vremena na vreme, dakle u danima, i situacijama koje vremenski nisu ta no utvr ene (prilikom ro enja deteta, obred sahranjivanja, obred ven anja), dok se b) kultna aktivnost sprovodi u ta no odre enim vremenskim odsecima (na primer, slavljenje slave, Zadu nice iji je smisao odavanje po asti du ama umrlih, Badnje ve e ima za cilj prizivanje du a predaka na ve eru. Ako ste se pitali za to va e bake i majke na Badnje ve e ostavljaju neprebran sto, sada bi trebalo da vam bude jasnije.

PRINCIPI MAGIJSKOG RITUALA

Magija pretpostavlja postojanje tajne, nevidljive sile koja povezuje sve predmete i bi a u prirodi. Ova sila se naziva: mana, orenda, vakan.

Mana u jeziku melanezijskih plemena zna i bezli nu i opasnu silu koja boravi u kamenu, bilju, oru ju i ivotinjama, u telu ratnika i poglavica. U takvu silu veruju svi narodi, me usobno veoma udaljeni. U jeziku indijanskih plemena Severne Amerike ta sila se zove vakanda, manitu, orenda. Mnogi autori su iznosili tvrdnju da je magija karakteristi an oblik verovanja oveka primitivne zajednice, koji jo ne raspola e pravim, apstraktnim ili logi kim mi ljenjem. Veruje se da njegovu svest odlikuje tkz. opa ajno mi ljenje ili mi ljenje u slikama. Francuski antropolog Lisjen Levi Bril koristi i jedan nao it izraz za ovaj primitivni oblik svesti: predlogi ko mi ljenje. Danas je ipak preovladalo mi ljenje da ne postoji su tinska, kvalitativna razlika izme u uma primitivnog oveka i svesti modernih ljudi. Takvo stanovi te zastupaju Klod Levi Stros, Bronislav Madinovski, Kasirer. Englez Dzejms Frejzer ima slede e gledi te na magiju:

Opa ajno mi ljenje kojim operi e magija zasniva se na dva slede a stava: sli no proizvodi sli no, ili posledica li i na svoj uzrok. Ovaj tip magije ( koja se zasniva na ovom principu) naziva se imitativna magija. Primer: lan australijskog plemena pre odlaska u lov na kengure, strelom ga a nacrtanog kengura. Primitivan ovek posmatra nacrtanu i stvarnu ivotinju kao jedno, kao isto. Isto tako, uro enik iz Sijuks plemena je optu io jednog nau nika da je ukrao sve bizone crtaju i ih u svesci. Kao posledica toga, bizona za lov nije bilo. Opet, na seljak, u trenutku gradonosnih oblaka koji prete da uni te letinu, istr ava u dvori te upiru i ka oblacima o tricu sekire, kako bi raspolutio oblake, samim tim on veruje kako e tim inom spasti svoju letinu. Opa ajno mi ljenje se, me utim, zasniva i na jednom drugom principu: Stvari koje su jednom bile povezane, dodirivale se, ostaju u istoj vezi i kada se nasilno odvoje. Ova magija se naziva kontaktna magija ili magija po dodiru. U na oj narodnoj kulturi poznat je primer uzi ivanja senke. Naime, postoji verovanje, da e neka gra evina biti dugove nija ako se u njen temelj uzida crveni konac kojim je izmerena du ina senke nekog oveka. Veruje se da e taj isti ovek ubrzo umreti, ali e njegov dobri duh pre i, useliti se u tu gra evinu, te e ista postati dugove na. Taj dobri duh se naziva talason.

U oba ova slu aja i imitativne i kontaktne magije, zapa amo osnovnu funkciju opa ajnog mi ljenja, koja se, ukratko, mo e izraziti ovako: deo se uzima umesto celine. U ovim slu ajevima, slika bizona umesto same ivotinje i senka umesto oveka. Upravo zbog ovih stavova, ljudi nesvesno podle u magijskom verovanju kada se na u na kraju ljubavne veze, cepaju i sliku nekada nje ljubavi, jer veruju da e i sam ovek nestati iz njihovoh ivota. Isto tako tra e svoje stvari natrag, pla e i se da e one biti kori ene za magijske rituale kao veza sa njima samima.