Poglavlje 2

Razvijanje problema i korišćenje literature

„Nalazim da je veliki deo informacija koje posedujem sakupljen pretraživanjem nečega i

nalaženjem nečeg drugog usput.“ – Franklin P. Adams

Početak je najteži deo skoro svakog novog poduhvata, i istraživanje nije izuzetak. Ne možete
uraditi nijedno važno istraživanje dok ne ustanovite oblast koju želite da istražite, dok ne
naučite šata je bilo objavljeno u toj oblasti i dok ne shvatite kako ćete voditi istrživanje. U
ovom poglavlju, razmatraćemo načine određivanja istraživanih problema, nalaženje literature
i pisanje pregleda literature.

Određivanje istraživanog problema

Od svih velikih problema sa kojima se suočava diplomac (student koji diplomira), primarni je
određivanje problema. Problemi se mogu javiti iz svakodnevnog života ili mogu biti stvoreni
iz teoretskih okvira. Bez ozira, osnovni zahtev za zadavanje dobrog istraživačkog problema je
duboko poznavanje oblasti interesovanja. Međutim, ponekad kada neko postane sve više
upoznat sa sadržinom oblasti, sve izgleda već poznato. Ipak, iako želite da postanete
stručnjak, nemojte se usredsrediti suviše usko. Povezivanje vaše baze znanja sa ostalim
oblastima omogućuje uvid u značajne oblasti za istraživanja.

Ponekad izgleda ironično kada tražimo od studenata da počnu da razmišljaju o mogućim

temama za vreme časova istraživačkih metoda, zato što obično uzimaju ove časove u prvom
semestru (ili četvrtini) završene godine – pre nego što su imali priliku da sakupe potrebno
duboko znaje. Kao rezultat, mnogi od njihovih istrživanih problema su beznačajni, nemaju
teoretsku bazu, i nalikuju prethodnim istrživanjima. Iako je ovo veliki nedostatak, prednost
uzimanja časova istrživačkih metoda na početku programa (semestra) je bitna sa stanovišta
uspeha u drugim časovima završne godine. To je zato što student uči da:
- prilazi problemima i rešava ih na naučni način,
- ispituje literaturu,
- piše na čist, naučni način,
- razume osnovne dimenzije i statističke teme,
- koristi odgovarajući stil pisanja,
- bude pametan korisnik istraživanja, i
- ceni širok spektar istraživačkih strategija i tehnika korišćenih u oblasti
proučavanja.

Smernice za pronalaženje teme

Da bi olakšali problem pronalaženja teme, nudimo sledeće predloge. Prvo, budite svesni
istraživanja koja se rade na vašoj instituciji, jer istrživanje rađa druge istraživačke ideje.
Često, istraživač ima niz isplaniranih studija. Drugo, budite pripremljeni za sva kontraverzna
izdanja u nekoj oblasti interesovanja. Živa diskusija pobuđuje istrživanja u pokušaju da se
donese zaključak. U svakom slučaju, obavezno razgovarajte sa profesorima i narednim
diplomskim studentima u svojoj zoni interesovanja i koristite njihove predloge da bi se
usredsredili na temu (zapazite u okviru na str. 27 zašto studenti, kada traže temu, treba da
traže uzroke, a ne posledice). Treće, čitajte časopise (po mogućstvu žurnal, ili skorašnji
udžbenik). Odatle, pročitajte nekoliko istraživačkih studija (radova) u obaveštajnim listovima
i pronađite druge skorašnje istraživačke novine na tu temu. Koristeći sve ove informacije,
napravite listu ili istraživačkih pitanja koja deluju neodgovorena ili logičnih produžetaka

Tražite uzroke, ne posledice

U veoma interesantnom (naučnom) članku, Salzinger (2001) ističe da naučnici ne bi
trebali samo da gledaju posledice koje proučavaju, već da pronađu uzorke koji su u
osnovi. Nalaženje inenađujućih rezultata je uvek interesantno, ali su uzroci iza njih ono
što bi trebali da tražimo. Često čujemo da je cilj naučnog metoda da „obori“ teorije, da
nikad ne možemo dokazati teoriju. Kako god, jedan eksperiment retko obara teoriju,
„Stare teorije, kao stari vojnici jednostavno nestanu – kada bolje teorije dođu i zauzmu
njihovo mesto“ (Salzinger, 2001, B14). Sa druge strane, potvrđivanje teorije nas vodi
prema mehanizmima koji su u osnovi; rezultati objašnjavaju zašto se nešto dogodilo.
Često čitamo ovakve istraživačke rezultate:
- ESP se pokazao uspešnim
- Slušanje Mozart-a poboljšava široko rezonovanje
- Ljudi koji idu u crkvu žive duže
Kada vidimo ovakve naslove, trebalo bi da se zapitamo zašto bi se ovakve stvari mogle
dogoditi. Koja su objašnjenja? Da li religija zaista ima nešto sa dužim životom, ili je to
činjenica da ljudi koji idu u crkvu dobijaju emocionalno pojačanje, mrežu da nauče o
boljim lekarima, izađu iz kuće, verovatno šetaju do crkve, ili neki drugi broj
objašnjenja.
Salzinger (2001) predlaže da bi trebali da provodimo više vremena razmišljajući o
onome što uzrokuje rezultate i moguće mehanizme – određujući ključni sastojak koji
dozvoljava rezultatima da budu primenjeni u drugim kontekstima.
Pozivanje na
Salzinger, K. (16. februar 2001). Naučnici treba da traže osnovne uzroke, ne samo
posledice.
Hronika višeg obrazovanja, 157 (23), B14.

materijala koji ste pročitali. Probajte da odaberete probleme koji nisu ni preteški ni isuviše
laki. Za one teške će vam trebati večnost, i nikada nećete završiti svoju tezu. Nikoga ne
interesuju oni laki.

Naravno, nije nužno da svaki problem zadovoljava sve kriterijume savršeno. Na primer, neki
teoretski problemi mogu imati ograničenu praktičnu primenu; ma kako, teoretskim
problemima se treba obratiti sa zaključcima koji se mogu na kraju krajeva pokazati korisnim
za praktičare. Iskrenim odgovaranjem na pitanja krenuvši od McCloy-a (1930), praktična
vrednost odabranih problema je moguća (videti okvir na str. 28).

Zanimljiv način da se razvije istraživački problem je videti kako eksperti razvijaju probleme.
Snyder i Abernethy (1992) su organizovali Kreativnu stranu eksperimentisanja, u kojoj su
priznati naučnici iz motorike, razvojne motorike i sportske psihologije dali svoje mišljenje o
faktorima koji su uticali na njihove karijerne istraživačke programe. Redaktori su takođe
pronašli osnove koje se izgleda provlače kroz istraživačke programe ovih naučnika. Njihova
analiza se fokusira na pitanja kao što su ova:

2
 - Koje su česte lične i profesionalne karakteristike vrhunskih istraživača?
- Kakve vrste eksperimenata izvode vrhunski istraživači?
- Koje strategije koriste vrhunski istraživači kako bi poboljšali svoju sposobnost da
postavljaju važna pitanja?

Kao dodatak, Locke, Spirduso, Silverman (2000) su obezbedili pristup od 20 - „koraka“ koji
će pomoći studentima da odrede teme i razviju predloge.

Korišćenje induktivnog i deduktivnog rezonovanja

Načini za određivanje specifičnih istraživačkih problema proizilaze iz dva metoda

rezonovanja: induktivnog i deduktivnog. Crtež 2.1 prikazuje šemu procesa induktivnog
rezonovanja. Individualna posmatranja su povezana u specijalne hipoteze, koje se grupišu u
generalna objašnjenja koja su ujedinjena u teoriju. Da bi prešli sa nivoa posmatranja na teoriju

Kriterijumi za odabiranje istraživačkog problema

1930. prva knjiga (drugo izdanje) Istraživačkog časopisa (danas Istraživački časopis
za vežbanje i sport) je imala članak jednog od naših istorijski poznatih naučnika, Dr. C.
H. McCloy, u kom je objavio listu pitanja po kojim istraživač može suditi kvalitet i
izvodljivost istraživačkog problema. Ova pitanja (u listi ispod) su danas validna i
korisna kao i 1930.
- Da li je problem u domenu istraživanja?
- Da li Vas interesuje?
- Da li je složeno?
- Da li je vredno truda?
- Da li je izvodljiv?
- Da li je pravovremeno?
- Da li možete napisati problem bez predrasuda?
- Da li ste tehnički obučeni da se obratite problemu?

potrebne su mnoge individualne studije koje testiraju određenu hipotezu. Ali čak i dalje od
individualnih studija, neko mora videti kako su svi dobijeni rezultati povezani i da onda pruže
teoretsko objašnjenje koje se sastoji iz svih individualnih otkrića.

Primer ovog procesa može se pronaći u motornom učenju i oblasti kontrole. Adams (1971) je
pedložio teoriju zatvorenog kruga1 motoričkog učenja. U osnovi, teorija zatvorenog kruga
predlaže da se informacije dobijene kao fidbek iz pokreta, uporedi sa nekom unutrašnjom
referencom istinitosti (s pretpostavkom da je uskladistena u memoriji). Onda se različitosti
između pokreta i namernog pokreta beleže. Na kraju, sledeći pokušaj pokreta se prilagođava
približno istom željenom pokretu. Adams-ova teorija povezuje zajedno mnoga ranija
posmatranja o telesnim reakcijama na pokrete. Teorija je bila vrlo razumna ali ograničena na
lokalizovane spore pokrete. Ovo ograničenje je čini više generalizovanim objašnjenjem,
prema crtežu 2.1.

1
Teorija zatvorenog kruga
Teorija motornog učenja unapređena od strane Adamsa (1971) u kojoj je informacija dobijena kao povratna
informacija nekog pokreta upoređena sa internom referencom pravičnosti.

3
Schmidt (1975) je predložio teoriju šeme2, koja je proširila Adams-ovo razmatranje pokreta
bržeg tipa, često nazivane balističke zadatke. (Teorija šeme se takođe bavi i sa nekoliko
drugih limitiranosti Adams-ove teorije koje nisu važne za ovu diskusiju.) Suština je da je
teorija šeme predložila spajanje dva generalizovana objašnjenja, jedno o sporim pokretima i
drugo o balističkim (brzim) pokretima, u jedno teoretsko objašnjenje – čist primer indiktivnog
rezonovanja.

Teorija

Generalizovano objašnjenje Generalizovano objašnjenje

(Povezivanje hipoteza)

Hipoteze Hipoteze Hipoteze Hipoteze

Posm. Posm. Posm. Posm. Posm. Posm. Posm. Posm.

Počnimo sa posmatranjem
Crtež 2.1. Indiktivno rezonovanje
Kopirano, odobreno od strane R. L. Hoenes i B. Chissom, 1975. Studentski vodič za istraživanje
(Statesboro, GA: Vog press), 22.

Rezonovanje mora biti pažljivo, logično i slučajno; u suprotnom, jedan od naših primera
neadekvatne indukcije može biti ovakav:

Jedan istraživač je proveo nekoliko nedelja trenirajući bubašvabu da skače. Buba je postala
utrenirana i skakala je visoko u vazduh na znak „skoči“. Istraživač je onda počeo da
manipuliše svojom nezavisnom varijablom, koja je bila da uklanja bubi noge jednu po jednu.
Uklonivsi prvu nogu, istraživač je rekao „skoči“, i buba je skočila. Onda je uklonio drugu,
treću, četvrtu i petu i govorio „skoči“ posle svake uklonjene noge i buba je skočila svaki put.
Po uklanjanju šeste noge i davanja „skoči“ komande, buba je samo ležala. Zaključak
istraživača iz ovog istraživanja je bio: „Kada su bubašvabi sve noge uklonjene, buba postaje
gluva“ (Thomas, 1980, 267).

Crtež 2.2 predstavlja model deduktivnog rezonovanja. Deduktivno rezonovanje se kreće od

teoretskih objašnjenja događaja do specifičnih hipoteza koje su testirane (ili upoređene) sa
realnošću kako bi procenile da li su hipoteze tačne. Koristeći prethodno objašnjene pojmove
iz svoje teorije šeme (izbegavši objašnjavanje druge teorije), Schmidt je unapredio hipotezu
često zvanu varijabla vežbe.3 U osnovi, ova hipoteza (objašnjena ili izvučena iz teorije) kaže
da vežba različitih pokreta (unutar klase pokreta), kada se uporedi sa vežbanjem jednog
pokreta, olakšava transfer do novog pokreta (unutar iste klase). Nekoliko istraživača je
testiralo ovu hipotezu, određenu deduktivnim rezonovanjem, i našli su da je pouzdana.
2
Teorija šeme
Teorija motoričkog učenja razvijena od R. A. Schmidt-a (1975) kao proširena Adams-ova (1971) teorija
zatvorenog kruga. Teorija je predlagala spajanje dva generalizovana objašnjenja u jedno teoretsko objašnjenje.
3
Varijabla vežbe
U načelu učenje motorike unapređeno od strane R. A. Schmidt-a u kojoj vežbanje različitih pokreta olakšava
prenos do novog pokreta u poređenju sa vežbanjem jednog pokreta.

4
Ustvari, u okviru bilo kog istraživanja, i induktivno i deduktivno rezonovanje su korisni.
Potpuna postavka istraživanja je predstavljena u poslednjem poglavlju na crtežu 1.2.
Pogledajte kako deduktivni i induktivni proces funkcionišu; tj., u početku istraživanja,
istraživač izvlači hipoteze iz relevantnih teorija, koncepira i indukuje hipoteze iz relevantnih
otkrića u drugim istraživanjima.

Teorija

Postulat Postulat Postulat Postulat

(Replikacija rezultata vodi do formulisanja zakona)

Hip Hip Hip Hip Hip Hip Hip Hip

Poređenje sa realnošću
Crtež 2.2 Deduktivno rezonovanje
Kopirano, odobreno od strane R. L. Hoenes i B. Chissom, 1975. Studentski vodič za edukaciono istraživanje
(Statesoro, GA: Vog Press), 23.

Uloga pregleda literature

Veliku ulogu u određivanju istraživačkog problema je čitanje onoga što je već objavljeno o
problemu. Možda je puno istraživanja urađeno na problemu za koji ste zainteresovani.
Drugim rečima, problem je prilično „potrošen“. Nadamo se da ovo neće biti slučaj kada
započnete ovu fazu istraživačkog procesa. (U mnogim slučajevima, vaš glavni profesor vas
može odvući od zasićene teme.) Koja god da je tema, bivša istraživanja su neprocenjiva
prilikom planiranja novog istraživanja.

Traženje u biblioteci potvrđuje tu informaciju – i mnogo toga – postoji. Dilema leži u znanju
lociranja i vrednovanja informacija koje želite i, glavno, kako da koristite informaciju kada je
pronađete.

Pregled literature ima višestruku ulogu. Često, stimulišu induktivno rezonovanje. Naučnik
može tražiti da locira i sintetiše svu relevantnu literaturu o određenoj temi kako bi izgradio
generalno objašnjenje ili teoriju za objašnjavanje određenog fenomena. Alternativni način
analiziranja literature, pomenuto u poglavlju 1, je meta – analiza (Glass, McGaw, & Smith,
1981), detaljno objašnjena u poglavlju 14.

Veliki problem pregleda literature je kako mogu sva ta istraživanja da se povežu u jedno
drugo na efektivan način. Najčešće, autori pokušavaju da povežu istraživanja po sličnostima i
razlikama u teoretskim okvirima, problemskim osnovama, metodologiji (učesnika,
instrumenata, postupaka, izrade i statitstičke analize) i pronalascima. Rezultati se onda
determinišu brojanjem glasova. Na primer, napisali bi ste, „Od osam istraživanja sa sličnim
karakteristikama, pet nije pokazalo nikakvu značajnu razliku između postupaka; ipak, ovaj
postupak nema konstantni efekat.“

5
 Ova procedura se najlakše postiže korišćenjem sumarnog pregleda, kao u tabeli 2.1, koja
povezuje učestalost i intenzitet vežbi sa procentom promene količine masnog tkiva.
Zaključak, gledanjem ovih istraživanja, bi mogao biti, „Vežbanje 20 min dnevno, 3 dana u
nedelji, 10-14 nedelja sa intenzitetom 70% od maksimuma srčanog rada produkuje srednje
gubitke masnog tkiva (4% do 5%). Ma kako, češće vežbanje produkuje minimalna povećanja,
ali manje učestala ili manje intenzivna vežbanja su mnogo manje efektivna u eleminisanju
masnog tkiva.“

Tehnike ovog tipa se ugrađuju u razvoj pregleda literature oko centralnih tema i predmeta. Ne
samo da ovaj prilaz omogućava sintezu relevantnih otkrića, već čine pregled literature
interesantnim za čitanje.

Tabela 2.1 Uzorak za sintentizovanje istraživanja (Hipotetički primer)

Karakteristika istraživanja
Istraživanje Opis problema Opis učesnika Instrument Procedura i šema Nalaz
Smith Efekti vežbanja na masno 30 muškaraca Podvodno Vežbanje 3 D/N 70% 4% smanjenja
(1985) tkivo fakultetskih godina opterećenje od (220-god.) 12 N masnih naslaga

Johnson Efekti vežbanja na masno 45 muškaraca Podvodno Trčanje 3 D/N 70% ili 5% za 70%
(1978) tkivo fakultetskih godina opterećenje 50% od (220-god.) 10N 2% za 50%

Andrews Efekti čestog i intenzivnog 36 muškaraca Kožni Trčanje 2, 4, 6 D/N 1% za 2 D

(1989) vežbanja na masno tkivo fakultetskih godina kaliperi 75% od (220-god.) 12N 4% za 4 D
5% za 6 D

Mitchell Efekti opterećenja na masno 24 muškaraca Kožni Veslanje 30, 45, 60 1% na 30 Pon/min
(1980) tkivo srednjoškolaca kaliperi Pon/min sa 2 KP otpora 3% na 45 Pon/min
20 min, 3 D/N 14N 4% na 60 Pon/min

Identifikovanje problema

Kao što smo već rekli, problem literature je koristan za identifikovanje određenih problema.
Naravno, nakon pronalaženja serije istraživanja, prvi zadatak je da se odredi koja istraživanja
su povezana sa temom. Ovo se može često postići čitanjem abstraktnog i, ako je neophodno,
neke određene delove naučnog rada. Kada su ključna istraživanja identifikovana, pažljivo
čitanje obično proizvodi nekoliko ideja i nerešenih pitanja. Naćićete da je korisno diskutovati
o ovim pitanjima sa profesorom ili završnim studentom iz vaše oblasti specijalizacije. Na ovaj
način se eliminišu produktivni pristupi ili „slepe ulice“. Nakon određivanja problema,
intenzivna pretraga biblioteke počinje.

Razvijanje hipoteze ili pitanja

Hipoteze su dedukovane iz teorija ili indukovane iz drugih empirijskih istraživanja i

praktičnih posmatranja. Ove hipoteze su zasnovane na logičnom rezonovanju i, kada se nazire
ishod istraživanja, kategorisanju istraživačkih hipoteza. Na primer, nakon dosta provedenog
vremena u redovima kao studenti, diplomci članovi fakulteta, u mogućnosti smo da vam
damo sledeće hipoteze na testiranje: Najkraći red je uvek najsporiji. Ako promenite red, onaj
koji ste napustili ubrzaće se, a onaj u koji ste ušli će odjednom stati. U kvalitativnim

6
istraživanjima, više generalna pitanja imaju istu ulogu kao hipoteze za kvantitativna
istraživanja.

Razvijanje metoda

Iako je značajan rad uključen u identifikovanje problema i određivanje hipoteza i pitanja,

jedan od kreativnijih delova istrživanja je razvijanje metoda za odgovor na hipoteze. Ako je
metod isplaniran i testiran pravilno, rezultat istraživanja dozvoljava da hipoteze i pitanja budu
vrednovani. Verujemo da istraživač nije uspeo kada su rezultati istraživanja odgovorni za
metodološke probleme. Post metodološka krivica je rezultat nedostatka (ili lošeg) planiranja i
testiranja pre započinjanja projekta.

Pregled literature može biti izuzetno koristan za identifikovanje problema koji su bili uspešno
iskorišćeni za rešavanje određenih vrsta problema. Vredni elementi drugih istraživanja mogu
uključiti i karakteristike učesnika, instrumente za prikupljanje podataka i testiranje procedura,
tretmana, dizajna i statističkih analiza. Svi ili delovi kombinacija prethodno korišćenih
metoda su prilično korisni kada istraživač planira istraživanje, ali ovi ne bi trebali da
ograničavaju istraživača u projektovanju istraživanja. Kreativna metodologija je ključ dobrog
testiranja hipoteza. Ali ni jedno drugo školsko istraživanje niti kreativnost ne mogu da
zamene potrebu za sprovođenje detaljnog testiranja.

Osnovne strategije traženja literature

Perspektiva počinjanja pretrage literature ponekad može biti zastrašujuća ili deprimirajuća.
Kako i gde početi? Koju vrstu logike ili strategije bi trebali da koristite u nalaženju relevantne
literature? Koje usluge pruža biblioteka u vašem istraživanju?

Autori istraživačkih tekstova su unapredili različite strategije za nalaženje prikladnih

informacija na temu. Mi ne znamo nijedan „pravi“ način za to. Istraživački proces zavisi u
velikoj meri od vašeg inicijalnog poznavanja sa temom. Drugim rečima, ako nemate
apsolutno nikakvog znanja o određenoj temi, vaša početna tačka i logika će se razlikovati od
one koju ima neko ko je već upoznat sa literaturom.

Neki ljudi su skloni uskakanju u sukob preko kompjuterskog pretraživanja. Ovo se može
pokazati veoma plodonosno, da se razumemo. Ipak, ova strategija nije bezgrešna jer su samo
skorije reference dostupne kompjuterskom istraživanju, u zavisnosti od baze podataka.
Užurbano iskazujemo, ipak, da je skorašnje uvek najbolje, i korišćenje informacionih izvora
omogućuje istraživaču da dobije najnovije informacije na temu (Edge i Claxton, 2000).
Prepreka u razmatranju samo skorije literature je da može biti teško dobiti neophodnu osnovu
i široki pregled problema individualnih istraživanja. Za studente koji nisu dovoljno upoznati
sa temom, izvesni osnovni (generalni) izvori mogu biti od pomoći u lociranju sekundarnih
izvora4 sa kojima možete biti upoznati na temu, i bolje je da pripreme studente da prisvoje i
razumeju primarne izvore5.

4
Sekundarni izvori
Izvor informacija u istraživanju u kojima je autor vrednovao i sumirao prethodna istraživanja.
5
Primarni izvori
Izvori informacija iz prve ruke; originalna istraživanja.

7
Registar, kao što je Edukacioni registar, je prvi (ne primarni) izvor. Registar može da obskrbi
istraživača knjigama i člancima povezanim sa problemom. Udžbenici su vredni drugi izvori
koji mogu da daju čitaocu pregled tema i onoga što je rađeno na putu istraživanja. Ustvari,
drugi izvori kao enciklopedije i školske knjige mogu biti polazna tačka za istrživanje, pomoću
kojih student biva svestan problema u startu. Primarni izvori su konačno najvredniji za
istraživača jer je informacija iz prve ruke. Većina primarnih izvora u pregledu literature su
novinski članci. Teze i disertacije su takođe primarni izvori, ali su obično teži za pronalaženje
ako su pisani na drugom univerzitetu.

Koraci u pretraživanju literature

Postoji šest koraka koja bi trebalo da pratite pregledajući literaturu. Ovi koraci osiguravaju
temeljnost i čine istraživanje produktnijim.

1. Korak: Napišite iskaz problema

Diskutovaćemo formalno pisanje iskaza problema u sledećem poglavlju. U ovom trenutku,

pokušavate da odredite koja istrživačka pitanja postavljate. Na primer, istraživač želi da sazna
da li iskustvo podučavanja studenata utiče na afinitete ka predavanjima. Još preciznije,
istraživač želi da ispita afinitete prema predavanjima pre i posle iskustva podučavanja
studenata u programu pripreme nastavnika u fizičkom vaspitanju. Pažljivim definisanjem
istraživačkog problema, istraživač može držati pretragu literature u raznim granicama.
Napišite izjavu što kompletnije (ali svesno) možete sada.

2. Korak: Konsultovanje sekundarnih izvora

Ovaj korak vam pomaže da dobijete pregled nad temom, ali može biti izostavljen ako ste
poznati sa temom. Sekundarni izvori kao što su udžbenici i enciklopedije su od pomoći kada
studenti imaju ograničeno znanje o temi i mogu profitirati od osnovnih informacija i
zaključaka prethodnih istraživanja. Časopis na temu interesovanja je izuzetno vredan.

Enciklopedije

Enciklopedije daju pregled informacijama o istraživačkim temama i sumiraju znanje o

zonama teme. Generalne enciklopedije daju široke informacije o celom polju. Specijalizovane
enciklopedije nude mnogo određenije teme. Primeri su Enciklopedija sportske nauke i
medicine; Enciklopedija fizičke spreme; Enciklopedijafizičkog vaspitanja, fitnesa i sporta;
Enciklopedija edukacionih istraživanja; i Priručnik o predavačkom istraživanju.

Zbog veoma velikog perioda (godina) koji prođe od vremena kada autori prijave svoje
doprinose sve do dana objavljivanja, budite oprezni jer je informacija u enciklopediji
datumirana. Ipak, možete dobiti dobre osnovne informacije o temi, postati upoznati sa
osnovnim terminima i zabeležiti reference nekih prikladnih istraživačkih žurnala.

Pregledi istraživanja

8
Pregledi istraživanja su odlični izvori informacija iz tri razloga:
- Neka učena osoba je potrošila dosta vremena i truda u sastavljanju najnovije
literature na temu.
- Autor ne samo da je pronašao relevantnu literaturu već je i kritički pregledao i
sintetizovao u integrisani skup o onome što se zna o oblasti.
- Kritičar obično predlaže oblasti potrebnog istraživanja, za koja izvršni student
može biti duboko zahvalan.

Neke aktuelne publikacije su Godišnji časopis medicine, Godišnji časopis psihologije,

časopis edukacionih istraživanja, Psihološki časopis i Časopis vežbaja i sportske nauke. Neki
od ovih izvora, kao Godišnji časopis psihologije i Psihološki časopis, su dostupni elektronski
kao i štampani.

Veliki broj časopisa je objavila Američka alijansa za zdravlje, fizičko vaspitanje, rekreaciju i
ples (skr. AAHPERD). Jedno je serija nazvana Šta istraživanje govori treneru, koja je o
raznim sportovima računajući bejzbol, fudbal, sprintersko trčanje, trčanje dugih pruga,
plivanje, tenis i rvanje. Druga AAHPERD serija sadrži kineziološke preglede I, II i III. Mnogi
drugi istraživački časopisi redovno objavljuju izdanja, kojima neki povremeno posvećuju
čitavo izdanje; na primer, pogledajte Internacionalni žurnal sportske psihologije, 30 (2),
1999., „Razvoj eksperata u sportu: Priroda i razvoj“.

3. Korak: Određivanje deskriptora

Deskriptori su termini koji pomažu određivanje izvora povezanih sa temom. Za temu efekta
studenata predavača na sklonosti prema predavanjima u fizičkom vaspitanju, logični opisivači
su: sklonost (prema predavanju), promene u sklonostima, student predavač i fizičko
vaspitanje. Deskriptori mogu biti klasifikovani kao glavni i sporedni. To je kombinacija
deskriptora koja pomaže istraživaču da odredi povezanu literaturu. Očigledno, termini kao što
su „sklonost“, „student predavač“ i „fizičko vaspitanje“ su sami po sebi isuviše široki.
Različite baze podataka imaju svoje deskriptore za teme. Diskutovaćemo o ovome još kada
budemo opisivali kompijutersko istraživanje dalje u ovom poglavlju.

4. Korak: Uvodni pretraživački izvori

Koristite uvodne (generalne) izvore da pronađete primarne izvore putem kompjuterski –

pomognutih pretraga. Uvodni izvori se u osnovi sastoje od sažetaka i indeksa. Uvodni izvori
koji pomažu istraživačima u fizičkom vaspitanju, nauci vežbanja i sportskoj nauci su opisani
u sledećim podnaslovima.

Sažeci

Kratki sadržaji istraživačkih studija su vredni izvori informacija. Sažeci radova predstavljenih
na naučnim skupovima su vredni na nacionalnim, okružnim i većini državnih skupova. Sažeci
simpozijuma, sponzorisanih od AAHPERD istraživačkog konzorcijuma, slobodne
komunikacije i poster zasedanja6 prezentovana na nacionalnim AAHPERD konvencijama, se
objavljuju svake godine u Istraživačkom četvoromesečniku za vežbanje i sportskom dodatku.
6
Poster zasedanja
Metod predstavljanja istraživanja na konfenrencijama na kojima autor stavlja zaključke svog istraživanja na zid
ili poster i odgovara na pitanja „prolaznika“.

9
Medicina i nauka u sportu i vežbanju objavljuju specijalan dodatak sažetka svake godine za
radove koji će se predstaviti na godišnjem skupu Američkog koledža sportske medicine.

Drugi sažetni izvori su Internacionalna disertacija abstrakta, koja sadrži sažetke disertacija
većine koledža i univerziteta u Sjedinjenim Državama i Kanadi i Indeksi i sažeci inostrane
literature za fizičko vaspitanje, koja pruža sažetke radova van Sjedinjenih Država. Izvori
sažetaka u bliskim oblastima su i Biološki sažeci, Psihološki sažeci, Sociološki sažeci, Izvori u
obrazovanju i Aktuelni indeksi radova u obrazovanju.

Indeksi

Pojedini idenksi upućuju na magazinske i novinske članke koji se odnose na određene teme.
Neki uopšteni indeksi često korišćeni u fizičkom vaspitanju, nauci vežbanja i sportskoj nauci
sadrže Edukacioni indeks, Čitalački vodič periodičnoj literaturi, New York Tajms Indeks,
Mreža nauke i Indeks fizičkog vaspitanja. Uprkos naslovima, ovaj zadnji izvor pruža svestran
subjektivni indeks domaćih i stranih časopisa u oblastima plesa, zdravstvenog obrazovanja,
rekreacije, sporta, fizikalne terapije i sportske medicine. Istraživači iz različitih oblasti u
okviru fizičkog vaspitanja, nauke vežbanja i sportske nauke se trude da koriste specifične
indekse koji imaju vezu sa temom interesovanja, kao što su Index medicus, PsycINFO, ERIC,
Trenutni safržaji i SPORTDiscus ( sportski komentar). Svi ovi indeksi su dostupni elektronski
i ovo je format koji se najčešće traži u većini istraživačkih biblioteka.
 Index Medicus. Široko korišćen u nauci vežbanja, Index Medicus pruža pristup u više
od 2500 biomedicinskih časopisa širom sveta. Izlazi jednom mesečno i svaki broj ima delove
za teme i autore kao i bibliografiju medicinskih pregleda. Index Medicus se može pretražiti
putem kompjutera kroz MEDLINE.
 PsicINFO. Kompijuterski indeks u polju nauke ponašanja, PsicINFO bira ključne reči
i daje listu odgovarajućih naslova, određujući autore i časopise.
 ERIC. Skraćenica ERIC znači Informativni centar edukacionih izvora. To je najveći
svetski izvor obrazovanih informacija. Sistem ERIC sakuplja, sortira, klasifikuje i skladišti
hiljade dokumenata različitih tema računajući obrazovanje i srodne oblasti. Njeni osnovni
indeksi su Izvori u obrazovanju (RIE) i Trenutni indeksi radova u obrazovanju (CIJE). Osim
što sadrže sažetke, RIE pruža informacije kako možete naći neki dokument ili ga možete
kupiti na mikrofilmu ili kao .pdf fajl, naručiti ERIC kopju, ili tražiti originalnu kopiju od
izdavača. Oba, i RIE i CIJE, pružaju vrednu pomoć u traženju informacija na određenu temu.
Kao podatak, ERIC daje spisak teza koji sadrži hiljade indeksnih pojmova koji se mogu
koristiti u nalaženju referenci i sprovođenje kompjuterske pretrage informacija.
 Trenutni sadržaji. Ovaj mali nedeljni časopis, izdat od Instituta za naučne informacije,
sadrži tabelu sadržaja časopisa, izdatih u skorije vreme, u okviru opšte sadržajne zone (npr.
socijalne i nauke ponašanja) i deli časopise po podzonama (psihologija, obrazovanje,
rehabilitacija i specijalno vaspitanje). Trenutni sadržaji indiksira naslove radova po temama i
autorima i pruža adrese autora, tako da možete pribaviti kopije. Takođe objavljuje deo o
aktuelnim knjigama svakog izdanja kao i nedeljni dodatak za „životne“ nauke: fizičke,
hemijske i zemljane nauke; socialne i nauke ponašanja; agrikultura, biologija i nauke o
životnoj sredini; klinička medicina; inženjering; tehnologija i primenjene nauke; i umetnost i
humanost. Trenutni sadržaji je sad dostupan elektronski kao i Mreža nauke u mnogim
univerzitetskim bibliotekama.
 SPORTDiscus. Ovaj indeks je vredan izvor praktične i istraživačke literature o
sportu, fitnesu i temama fizičkog vaspitanja. Teme uključuju sportsku medicinu, psihologiju
vežbanja, biomehaniku, psihologiju, trening, treniranje, fizičko vaspitanje i fitnes i druge

10
sportske i fitnes srodne teme. SPORTDiscus takođe pruža svestrano indeksiranje kolekcije
kolekcije Mikroformnih izdanja disertacija i teza Internacionalnog instituta sporta i ljudskih
mogućnosti. Takođe sadrži citate iz prethodnih Sport i razonoda bibliografskih podataka
SIRLS, koji pokriva istraživačku literaturu za socijalne i psihološke aspekte sporta i razonode,
uključujući igru, igre i ples. SPORTDiscus je dostupan samo elektronski; ne postoji štampani
ekvivalent. Pokrivanje počinje od 1975.

Bibliografije

Bibliografije su liste knjiga i članaka o određenoj temi. Dolaze u mnogim oblicima, u

zavisnosti od načina listanja informacija. Neke bibliografije su sa beleškama7, što znači da je
kratak opis priride i polja rada članka ili knjige sadržan uz sveku referencu.

Bibliografija skorašnje studije na traženu temu je neprocenjiva pomoć istraživaču. Neki autori
su izjavili da je jedan od najvrednijih doprinosa disertaciji pregled literature i bibliografije.
Ipak, ne možete jednostavno podići pregled literature prethodne studije. Samo zato što je neko
pregledao prikladne izvore ne oslobađa vas odgovornosti da pročitate i vrednujete svaki izvor
sami. Zapamtite da je prethodni autor možda bio nemaran i pozivao se na izvor ili izvore
netačno, i prethodni autor je možda uzeo rezultate studija iz konteksta ili tačke gledišta
drugačije od autorovih ili vaših.

Pronašli smo netačne bibliografske zapise u puno slučajeva. Studije Stull, Christina i Quinn
(1991) su pokazale da od 973 citata iz izdanja 1988. i 1989. Istraživačkog mesečnika
vežbanja i sporta, 457 su sadržala jednu ili više grešaka. To je stopa grešaka od 47%. Takvi
pokazatelji nisu ni u kom slučaju jedinstveni za ovaj časopis. Stopa od 50% je prijavljena za
JAMA: Žurnal američke medicinske asocijacije (Goodrich i Roland, 1977). Stull, Christina i
Quinn (1991) naznačavaju da je svaka komponenta u bibliografskom citiranju važna. Više
manje, najveća odgovornost tačnosti je na autoru. U izdavačkom procesu, greške se često
provuku, počevši od kopiranja izvora, kucanja članaka, korekture manuskripta i provere
straničnih dokaza.

Dobra istraživačka strategija je da tražite najskorije izvore informacija i onda radite unazad.
Uštedećete mnogo vremene konsultujući najskorija istržavanja i profitiraćete iz istraživanja
drugih. Neki primeri bibliografija su Opisna biografija o učenju pokreta; Bibliografija
istraživanja sa ženskim subjektima; Bibliografija perceptivnog motornog razvoja;
Bibliografija medicinskih pregleda u Index medicusu; Opisna bibliografija fizičkog
vaspitanja, rekreacije i psihomotorne funkcije mentalno retardiranih osoba; i Socialne nauke
sporta.

Bibliotekarski informativni sistem

Tradicionalni kartonski katalog, sa malim kutijama za kartice koje sadrže bibliografske

informacije po autorima i naslovima, ima sve ali je nestao. Skoro sve univerzitetske biblioteke
su prešle na sistem kompijuterizovanih kataloga i izgleda neizbežno da će sve biblioteke
prihvatiti ovaj metod kada finansije to dozvole.

7
Bibliografije sa beleškama (opisna bibliografija)
Lista izvora daje kratak opis prirode i polja rada svakog članka ili knjige.

11
Kompjuterski katalozi su obilni. Obično, istraživač prvo bira tip istraživanja iz menija, po
autoru, naslovu, ključnoj reči ili pozivnom broju. Kada je izvor pronađen, pun displej
referenci sadrži autora, naslov, podatke o izdavaču, sve indeksne termine i pozivni broj.
Mnoge biblioteke na koledžima i univerzitetima mogu biti dostupne putem interneta na
fakultetu i studenata koji koriste personalne računare.

Neki ljudi koji su koristili stari sistem godinama nostalgično gledaju kako nestaje. Nalaze da
dok pretražuju kartone često osećaju satisfakciju, našavši nešto od vrednosti kada tražite nešto
drugo. Ipak, kada se upoznate sa kompjuterskim operacijama, proces pretrage postaje brži i
produktivniji. Zapamtite, ako imate pitanja o bilo kojoj bibliotekarskoj informaciji, pitajte
bibliotekara. Umeju da budu izuzetno korisni i učtivi.

Kompjuterske pretrage

Kompjuterski servisni centri mogu brzo poslati pretragu literature. Automatsko pretraživanje
pruža efektniji i produktivniji pristup indeksima informacija nego manuelna pretraga. Neke
baze podataka za kompjuterske pretrage su izlistane na strani 36. Kompjuterska pretraga
pokriva servise sažetaka i indeksa u naukama humanitarstva i socijalnim naukama.

Podešavanje delokruga istraživanja

Kao što smo ranije rekli, u mnogim univerzitetskim bibliotekama, individua može uraditi
kompjutersku pretragu preko bilo kog kompjutera povezanog na internet. Informacije
prikazane na ekranu se mogu odštampati. Zapamtite, ključ uspešne pretrage literature se
pažljivo planira. Prema tome, zapišite osnovu svog problema i formulišite neosporne opisne i
ključne reči. Ako baza podataka sadrži spisak teza, svakako je koristite. Takođe je korisno
naći jedan ili više novinskih članaka povezanih sa vašom temom keko bi videli kako su
indeksirani u pronalaženju ključnih reči ili termina kako bi vam pomogli u pretraživačkoj
strategiji.

Delokrug vašeg istraživanja se može suziti ili proširiti korišćenjem specijalnih reči nazvanih
Boolean operatori. Dva najčešća operatera ili konektora su reči i i ili. Da bi suzili pretragu,
dodajte još jedan termin sa rečju i. Na primer, u predloženoj situaciji pretraživačkih lanaca u
sklonosti ka predavanju prateći student – predavač iskustvo, 2237 stvari je bilo prikazano sa
opisom „promena ponašanja“. Za „ponašanje studenata predavača“ je bilo 100. Kada su svi
bili povezani rečju i, bilo je 44 referenci, što je pristojan broj za ispitivanje. Crtež 2.3
prikazuje Boolean logiku sa ovim primerom.

Reč ili proširenje potraga. Dodatni srodni pojmovi mogu biti povezani sa ili tako da
kompjuter traži više od jednog opisa (videti sliku 2.4). Na primer, istaživač koji traga za
imformacijom o „praktičnom predavanju“ (133 stavki) može proširiti potragu koristeći
„praktično predavanje“ (133 stavki) ili „međuvezu“ (495 stavki) da bi dobio svega 628
srodnih pojmova.

Može biti da u vašoj biblioteci ne možete sami voditi potragu u kompjuteru, ali mozda više
volite da neko to radi umesto vas (što bi bilo najefikasnije i izvedeno kroz više akcija). U tom
slučaju, morate konsultovati bibliotekara, a potragu mora izvesti i srediti isključivo
bibliotekar. Verovatno ćete biti zamoljeni da završite deo koji podrazumeva izveštaje

12
istraživanja, ključne reči i bazu podataka. Bibliotekar može biti od izuzetno velike pomoći pri
odabiru opisa i celokupne literature potrebne za proces istaživanja. Traženi rezultati često
mogu biti prebačeni na vašu disketu kako bi ste mogli da ih otštampate kad god vam
zatrebaju. Iako bi takva potraga mogla imati svoju cenu, u većini slučajeva, krajnja
bibliografija je vredna troška, posebno zbog svoje smisanosti i smanjenosti vremena i energije
koju ste potrošili.
Stavke koje se tiču promena u stavovima i stavu
prema predavanju i predavanju učenicima

Slika 2.4. Ilustracija ili veznika koji proširuje potragu

Nabavljanje primarnih izvora

Morate nabaviti prave studije i pročitati ih nakon što ste napravili listu međusobno povezanih
pojmova. Mnogi pojmovi mogu imati različita značenja u bibliografskim jedinicama. Ova
različita značenja su od izuzetno velike pomoći kad treba da odlučimo da li je u odeljku
potrebna ispravka.

Imajte na umu da kompjuterska pretraga ne može zameniti ručnu. Kompjuter je izuzetno brz i
efikasan pri indetifikovanju pojmova koji su povezani sa vašom temom. Ipak, možda

13
najvredniji korak u potrazi jeste naći najnoviju, povezanu studiju i spis koju izučava vaša
sfera interesovanja. Zatim, možete naći prepričane studije i pročitati ih, što vas dovodi do
drugog izvora. Upamtite, ne morate vi biti bibliograf, ali ste isključivo vi odgovorni za čitanje
tih studija. Ne oslanjajte se na tuđu litearnu kritiku. Čak šta više, iako je kompjuterska
pretraga od pomoći, nije magična ili nepogrešiva. Nije moguće u kompjuteru imati članak
srodan vašim zahtevima kojeg kompjuter nije indetifikovao putem kompjuterske pretrage. To
se dešava zato što tokom procesa ljudi prave greške, ne kompjuteri. Događa se i to da autor
članka nije upotrebio odgovarajuće ključne reči, ali pak da odeljak ne opisuje studije
adekvatno. Ili je možda osoba zadužena za obeležavanje pogrešno shvatila predmet
istaživanja. U svakom slučaju, kompjuterska pretraga nikada ne može zameniti ručnu
pretragu.

Vaša biblioteka možda ne raspolaže svim dnevnicima koji su na listi ponuđenih dnevnika
(videti tabelu 2. 2). Morate konsultovati vaš bibliotekarski informacioni sistem kako bi ste
videli da li vaša biblioteka poseduje određenu vrstu dnevnika. Ukoliko ne poseduje, možete se
poslužiti zajmom između vaše i druge biblioteke, ili pak nabaviti članak putem faksa.

Korišćenje interneta: Dobro, loše, odvratno

Puno informacija možete naći na internetu. Ipak, tačnost i ispravnost informacija je veoma
teško verifikovati. Zapravo, većina je neispravna i vodi do pogrešnih zaključaka. Možete
istraživati internetom koristeći ključne reči u jednom od standarnih programa za pretragu.
Verovatno ćete naći puno sajtova u toku pretrage. Odvajanje dobrih i loših od beskorisnih i
korisnih informacija je težak zadatak. Bilo kako bilo, uvek će biti onih sajtova koji sadrže
korisne informacije vezani za teme koje studenti žele da nađu.
 Skant Report (http://scout.cs.wisc.edu/index.html) je zajednički projekat Nacionalne
Naučne Fondacije i Viskonsin Univerziteta u Medisonu. Sadrži znatnu sumu naučnih
informacija vezano za biološke nauke, fizičke nauke, matematiku, mašinstvo i
tehnologiju.
 DNIP (http://sosig.ac.uk/) znači Društveno Naučni Informacioni Prolaz i sadrži više
od 50 000 stranica društveno – naučnog tipa kao što su na primer autropologija, biznis,
ekonomija, obrazovanje, nauke o okolini, Evropske studije, geografija, vlada, prava,
filozofija, politika, psihologoja, sociologija i druge nauke.
 1400/ Virtuelna Biblioteka (http://vlib.org/) je organizovana tako što koristi
Kongresnu Biblioteku i tako je čini sličnom sa vašom lokalnom univerzitetskom
bibliotekom. Naslovi obeju biblioteka su isti i oni uključuju agrikulturu, biznis,
ekonomiju, kompjuterstvo, informatiku, obrazovanje, inžinjerstvo, humanitarne nauke,
internacionalne sukobe, prava, rekreaciju, regionalne studije, nauku i društvo.

14
15
16
* Faktori udara predstavljaju prosečan broj navedenica iz dnevnika jednom godišnje. Često su i smatrani
sudijama za kvalitet dnevnija.
** Napomena u ISI-noj listi dnevnika za sportske nauke
Prepisano uz dozvolu 75te Godišnjice Istraživanja za Vežbe i Sport, Tom 70, pp. 11-23, Prava 2005 by the
American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance, 1900 Association Drive, Reston,
VA 20191.

Lični kompjuteri

Već smo pomenuli da fakultet i studenti često pribegavaju bibliotekarskim izvorima i

upravljaju pretragom literature sa svojih ličnih računara u svojim kancelarijama ili stanovima.

Takođe biste trebali biti svesni sposobnosti mikro kompjutera da stornira bibliografske ulaze,
odeljke, pa čak i nova izdanja studija. Brojni komercijalni programi su dostupni u ove svrhe.
Informacija može biti stečena pomoću korišćenja uzajamnih ključnih reči, imena autora ili
imena dnevnika. Dodaci, izmene i brisanje se lako događaju, a hiljade odeljaka može biti
sačuvano na samo jedan disk. Svaki novi ulaz je automatski sačuvan po alfabetskom redu, a
celokupna bibliografija je uvek pristupačna. Laboratorije (npr. Za fizičko vaspitanje) često
čuvaju podatke o novim izdanjima i koriste softersku mikrokompjutersku biblioteku kako bi
popisali ove materijale.

Drugi bibliotekarski izvori

Dostupnost bibliotekarskih izvora uglavnom zavisi od veličine uputstva; veće škole generalno
obezbeđuju veću finansijsku podršku za biblioteku. Ipak, neke relativno male institucije imaju
izvrsne bibliotekarske izvore koji pružaju neverovatnu podršku za institucioni i istraživački
školski aspekt.

17
Pored najobičnijih bibliotekarskih informaciono-servisnih sistema (kompjuterizovani katalog
u obliku kartice, sekcije predloga, bibliografske kolekcije i gomile područja), biblioteke
takođe nude izvore i servise kao što su na primer, servis za kopiranje, sobe sa novinama,
odseci vladinih dokumenata, telefonske kataloge, univerzitetske brošure i mnoge druge
specijalne dodatke i servise. Jedan takav vredan izvor je među-bibliotetska pozajmica koja
vam omogućuje da nabavite knjige, teze i disertacije, fotokopije, članke u dnevnicima kojima
vaša biblioteka ne raspolaze. Za ovakvu vrstu zajma potrbno je 2-3 nedelje od datuma
zahteva.

Univerziteti obično imaju čitave kolekcije izvora dostupnih na mikroformi8, što je generalni
izraz koji obuhvata mikrofibu, mikrokarticu, mikrofiš i mikroprint. Mikroforme su
jednostavno minijaturizovane fotografske reprodukcije sadržaja jedne ištampane stranice.
Morate koristiti specijalne mašine, ridere (čitače) kako biste proširili informaciju i kako bi ona
mogla biti pročitana.

Očigledna prednost mikroformi je ekonomičnost prostora. Kao dodatak uz to, one su korisne
pri dobavljanju materijala koji drugačije nije moguće dobaviti. Retke knjige i rukopisi i
pohabane stranice mogu biti sačuvani na mikroformi. Neki dnevnici se nalaze na mikroformi
zbog toga što predstavljaju ekonomska sredstva za biblioteku kada pokušava da ih dobavi.
Kolekcije vladinih dokumenata se često nalaze na mikroformi, kao i ERIC publikacije.
Biblioteka često ima čitač/štampač koji može da napravi kopije u obliku papira od materijala
koji se nalazi na mikroformi. Sadržaj mikroforme su regularno sređeni na bibliotekarskoj
elektronskoj kartici katalognog sistema i takođe na periodičnim izveštajima. Mnoge kolekcije
mikroformi (naprimer ERIC) bivaju pretvorene u .pdf fajlove radi lakšeg pristupa i čuvanja.
Mnoge biblioteke nude ture za vođenje, kratke kurseve za lakše snalaženje u biblioteci, i
kurseve za elektronsko istraživanje. Upoznajte se sa vašom bibliotekom. Biće to najpametnija
uložena investicija vremena koju bi ste vi, student diplomac, potrošili.

Korak 5: Čitanje i zapisivanje literature

Sakupljanje slične literature je ogroman podvig, ali sledeći korak je još zahtevniji po pitanju
vremena. Morate čitati, razumeti i zapisati važnu informaciju izvađenu iz literature, imajući
na umu jedan od mnogih (anonimnih) Marfijevih zakona:“Ma koliko god čuvali neki podatak,
neće vam zatrebati dok ga ne bacite“.

Verovatno da je osoba, koja je izrekla ovu stavku, bila istrazivač koji je radio na pregledu
literature. Možete računati na činjenicu da ukoliko bacite jednu belešku iz vaše literature, taj
papir će biti nepravilno zaveden na vašem spisku moguće literature, ali ukoliko bacite vaše
beleške o tom članku smatrajući ga nebitnim u vašoj pretrazi, vaš glavni profesor, član
komiteta, ili pak dnevnik kome papir pripada će zahtevati korišćenje članka. Zatim, kada se
budete vratili u biblioteku da bi ste našli članak, biće ili pocepan iz dnevnika, ceo dnevnik će
nedostajati, ili će biti to da ga je profesor uzeo i da ga nije vratio (a bibliotekar neće otkriti
profesorovo ime). Stoga, kada budete našli izvestan papir, uzmite pažljive i kompletne
beleške, uključujući tačnu informaciju koja vas vodi do same beleške.

8
Mikroforma
Generalni izraz koji obuhvata mikrofilu, mikrofiš i bilo koju formu za čuvanje podataka gde su stranice knjiga,
žurnala, ili novina uslikani i reducirani u veličinu.

18
Da bi ste razumeli literaturu koju čitate, probajte da dešifrujete naučne faze u kutiji na ovoj
strani. Jednom kada budete razumeli šta svaka faza znači, ne biste trebali9 imati poteškoćepri
razumevanju članka o autorovom istraživanju. Najozbiljnije bi ste trebali vi, kao istraživač, da
zapišete sledece informacije o studijama koje čitate:
 Prikaz problema (i po mogućstvu hipotezu)
 Karakteristike učesnika
 Instrumenti i testovi koji su korišćeni (uključujući pouzdanost i tačnost informacija,
ukoliko je to moguće ostvariti)
 Procedure testiranja
 Nezavisne i zavisne promenljive
 Postupcizakojima
Kriterijumi se učesnici
kritikovanje koriste (ukoliko
istraživačkih spisa je u pitanju eksperimentalna studija)
 Dizajn iutisak
I Celokupni statističke analize Da li je papir značajna kontribucija znanju vezano za
(najvažnije):
 Nalazi
traženu oblast?
 Pitanja za dalju analizu
II Uvod i pregled
Citati drugihliterature
važnih studija (citati koji nisu pronađeni)
A. Da li je istraživački plan razvijen unutar logičkog teorijskog okvira?
B. Da li je trenutno i relativno istraživanje navedeno i odgovarajuće prepričano?
C. Da li je izjašnjavanje problema jasno, sažeto, moguće testirati i da li potiče od
teorije pretrage predhodno pregledane?

III Metod
A. Da li su relevantne karakteristike opisane, i da li su učesnici odgovarajući za
pretragu?
B. Da li je služenje sredstvima odgovarajuće?
C. Da li su procedure testiranja i tretiranja opisane u dovoljnom broju detalja?
D. Da li su statističke analize i istraživanja dovoljni po broju?

IV Rezultati
A. Da li rezultati procenjuju navedene probleme?
B. Da li je prezentacija rezultata kompletna?
C. Da li su tabele i figure odgovarajuće?

V Diskusija
A. Da li su rezultati prodiskutovani?
B. Da li se rezultiti odnose na problem, teoriju predhodne nalize?
C. Da li postoji posebna spekulacija?

VI Ponuđeno
A. Da li su ponuđeni izvori u ispravnom formatu i da li su kompletni?
B. Da li su navedeni u tekstu?
C. Da li su svi datumi u putokazima tačni i da li se poklapaju sa navedenima u tekstu?

VII Odeljak
A. Da li uključuje rečenicu o svrsi; opis učesnika, baratanje sredstvima, procedure; i
izveštaj smisaonih nalaza?
B. Da li je odeljak dovoljno dugačak?

VII Generalno
A. Da li postoje ključne reči?
B. Da li postoje naslovi?
C. Da li papir sadrži jezik koji ne popularizuje ni jedan od dva pola (muški i ženski) i19
da li ima zaštitu, a takođe i da li označava i ostale učesnike?
Drugi koristan način za čitanje i razumevanje povezane literature je da kritikujete nekoliko
studija. Koristite serije pitanja na ovoj strani kada kritikujete stidiju. Strana 44 sadrži uzorak
koji mi koristimo pri objavljivanju kritika. Nekoliko kritičnih pokušaja bi vam trebalo pomoći
pri fokusiranju na važne informacije koje sadrži sudijsko istraživanje.

Nekada, čitaoci mogu da preteraju u svojim kritikama, kao što je naprimer kritika Šubertove
Nedovršene Simfonije koju vam predstavljamo na strani 44.

Kada su studije posebno važne za predloženo istraživanje, napravite fotokopiju. Napišite ceo
putokaz za stranicu ovog dnevnika, ukoliko dnevnik to ne poseduje. Mnogi studenti (i članovi
fakulteta) prave grešku fotokopirajući članak bez da pogledaju da li kopirane stranice sadrže
sve potrebne informacije za putokaz. Često ne sadrže, što znači da bi ste se trebali vratiti u
biblioteku i pokušati da nađete dnevnik ili tom iz kojeg je članak uzet. Takođe, imajte
podsetnicu koja ukazuje na članak koji je fotokopiran.

Da zaokružimo, najbolji način za beleženje bitne literature je verovatno kombinacija uzimanja

beleški i fotokopiranja. Korišćenjem putokaznih kartica ili ekvavilent kompjuterskom
sistemu, važna informacija o većini studija može biti sačuvana i zavedena po temi. Uvek
budite sigurni da ste sačuvali celo i tačan putokaz na kartici sa određenim stilom upućivanja
koje koriste vaše institucije (naprimer Američka Psihološka Organizacija [APA], Index
Medicus).

Korak 6: Napisati Literalni Pregled

Nakon što ste našli i pročitali potrebne informacije i sačuvali potrebne bibliografske podatke,
spremni ste da počnete da pišete literalni pregled. Literalni pregled ima tri važna dela.
1. Uvod
2. Razradu
3. Kratak sadržaj i zaključak

Uvod bi trebalo da objasni svrhu pregleda i svega što se tiče njegove organizacije. Razrada
pregleda bi trebalo da bude skoncentrisana oko bitnih tema. Konačno, pregled bi trebalo da
sumnira važne implikacije i da predloži uputstva za dalje istrazivanje. Svrha pregleda je da
pokaže da vašem problemu treba istraživanje i da ste razmotrili bitnost relavantnih
(predhodnih) istraživanja pri razvitku vaših hipoteza i metoda; ovo znači, da ste shvatili šta su
drugi ljudi uradili i kako se to odnosi na ono što ćete vi uraditi.

Uvod u pregled (ili u naslovna područjja pregleda) je veoma važan. Ukoliko ovi paragrafi
nisu dobro urađeni ili interesantni, čitaoc može preskočiti čitav odeljak. Pokušaj da se privuče
pažnja čitaoca pomoću indetifikovanja na provokativan način pomaže pri tom da se pokriju
važne tačke u pregledu.

Razrada literalnog pregleda znatno zahteva pažnju. Važna istraživanja moraju biti
organizovana, poređanja po sintezama i napisana na čist, sažet i interesantan način. Ne postoji
nepisano pravilo koje kaže da literalni pregled mora biti dosadan i mizerno napisan, iako
sumnjamo da neki diplomci rade pod tom predpostavkom. Deo problema nastaje od zapažanja
diplomaca da moraju naći način kako bi svoj naučni rad načinili složenijim i okolišanijim za
razliku od jednostavnog i preciznog rada. Očigledno, pravilo je da se nikada ne koriste kratke
i jednostavne reči kada ih mogu zameniti duže i složenije. U tabeli 2.3, Dej (1583) je napravio
koristan putokaz za potencijalne pisce istraživače. Zapravo, čvrsto preporučujemo Dej-evu

20
knjigu, koja je laka za čitanje i zahteva 4-6 sati. Sadrži mnoge izuzetne i humoristične primere
koji su dragoceni prilikom pisanja radova za objavljivanje, za teze i disertacije.

Ukoliko želite da zanemarite žargon (koristeći Dej-eve predloge), trebalo biste biti izričiti i
jasni. Predlažemo SSG princip (Smej Se, Glupane) princip kao bazično načelo pisanja.
Mnoge gramatičke greške mogu biti izbegnute ukoliko se koriste jednostavne, izjavne
rečenice. Lista na strani 47 (Dej, 1983) parafrazira pravila dobrog pisanja iz članka čiji je
autor Savet Bioloških Editora (1968). Prvih 10 stavki su Dej-eve, ali smo takođe uključili i
naše komentare.

Odgovarajuća sintaksa (način na koji su reči i fraze sastavljeni) je tajna uspešnog pisanja.
Neki primeri neadekvatne sintakse i drugog nejasnog načina pisanja su posvetljenja na strani
48.

21
22
 Kako napisati i objaviti naučni rad, R.D Day. Copyright 1983. izdato od strane Oryx Press-a.
Iskopirano sa dozvolom Greenwood izdavačke grupe, Inc., Westport, CT.

10 Deset pravila dobrog pisanja - plus još nekoliko njih

1. Svaka zamenica bi trebalo da se slaže sa svojom predhodnicom.
2. Samo između nas, slučaj je važan.
3. Predlog je jedna vrsta reči kojom bi ste završili rečenicu. (Da li ste slučajno čulu
za lutalicu koja je upropastila gramatična pravila. Nevoljno je prišla službeniku i
njen predlog se završio rečenicom)
4. Glagoli se moraju slagati sa svojim pomoćnicima.
5. Ne koristite duple negacije.
6. Pisac nesme promeniti vaš način razmišljanja.
7. Prilikom pisanja u skraćenoj formi, ne koristiti participe.
8. Sastavljajte rečenice dobro, kao što bi i veznici trebalo da ih sastavljaju.
9. Ne pišite doge rečenice zato što je teško upotrebljavati znakove interpukcije kako
bi rečenica imala smisla čitaocu.
10. Bez razlomljenih delova rečenice.
11. Ne koristite zareze, koji su bespotrebni.
12. Bitno je apostrofe koristiti ispravno.
13. Proverite da li ste izostavili neku reč.
14. Dokle god su konstrukcije nedovršene, one su i netačne
15. Zadnje, ali ne i poslednje, ne koristite klišee.

Kao što je predhodno pomenuto, literalni pregled bi trebalo biti organizovan oko važnih tema.
Ove teme služe kao podnaslovi na papirima kako bi usmerili čitaočevu pažnju. Najbolji način
za organizovanje tema i informacija u okviru tema je da se napravi spisak najbitnijih stavki.

23
Što je pažljivije spisak stavki napravljen, lakše će biti pisanje. Dobar zadatak je da izaberete
pregled iz dnevnika ili iz teza ili pregled literalne disertacije i rekonstruišete stavke koje je
autor koristio. Prilikom traženja starijih teza i disertacija, nalazimo da literalni pregled teži na
tome da bude istorijsko objašnjenje, često prikazano po hronološkom redu. Predlažemo da ne
pribegavate ovakvom jednom starijem studiju zbog toga što je ovakav stil dosadan i često loše
sintezovan.

Da biste efikasno napisali literalni pregled, trebali biste pisati na isti način na koji volite da
čitate. Niko ne želi da čita odeljke studija prikazane po hronološkom redu. Interesantniji i
lakši za čitanje je prilaz gde se predstavlja koncept, a nakon toga se diskutuje o različitim
nalazima vezanih za koncept, takođe i gde se dokumentacija nalazi putem prezentovanja
mnogobrojnih istraživanja povezanih sa pregledom. U ovom slučaju, skladnost i rasprava
može biti indetifikovana i prodiskutovana u litearnom pregledu. Bitnije i relavantnije studije
mogu biti detaljnije prezentovane, a nekoliko studija sa istim zaključkom mogu biti objašnjeni
u jednoj rečenici.

U tezi ili disertaciji, dva bitna aspekta litearnog pregleda su kritika i celina. Mnoge studije ne
bi trebalo biti predstavljene kao srodne temi. Teoretski, metodološki i interpretativni aspekt
istraživanja bi trebalo biti kritikovan, ali ne mora to biti studiju, kroz studiju, već može i
unutrašnjem studiju. Ovaj način kritike demonstrira vaše shvatanje predmeta, identifikuje
problem koji bi trebalo biti prevaziđen u studiji koju planirate. Često, problem identifikovani
putem kritike same literature su, zapravo, opravdanje u vašem istraživanju.

Celina (ne u smislu dužine pregleda već u smislu celine predloga) je drugi bitan aspekt
literarnog pregleda. Trebalo biste da demonstrirate vašem komitetu da ste pronašli, pročitali i
razumeli svu povezanu literaturu. Mnoge studije mogu biti preobimne i potrebno im je samo
odgovarajuće citiranje. Teze ili disertacija je vaš pasoš za diplomiranje zato što demonstrira
vašu sposobnost. S toga nemojte a da ne budete savršeni. Bilo kako bilo ovo se odnosi samo
na tezu ili disertaciju. Pisanje radi objavljivanja ili korišćenje naizmenične teze ili
disertacionog formata ne zahteva naglašavanje navedene literature. Dnevnici nemaju
neograničen prostor i obično zahtevaju da uvod i literalni pregled budu integrovani i relativno
kratki.

Kratak sadržaj

Indetifikovanje i formulisanje problema su često teški zadaci, posebno za nove istraživače.

Neke pretpostavke su date da bi pomogle diplomcu da nađe odgovarajuću temu. Induktivno
zaključivanje se kreće od posmatranja do specifičnih hipotezi, pa sve do generalnijeg
teoretičkog modela. Deduktivno zaključivanje se kreće od teoretičkog objašnjenja do
specifične hipoteze koja treba da se testira.

Koraci u literalnoj potrazi uključuju zapisivanje rečenice o problemu, konsultovanje

sekundarnih izvora, utvrđivanje opisa, traganje za preliminarnim izvorima kako biste locirali
primarne izvore, čitanje, zapisivanje literature i pisanje pregleda.

Ne postoji prečica za lociranje, čitanje i sređivanje literature, a potom opisivanje literalnog

pregleda. Ako pratite naša uputstva, sve ovo možete uraditi veoma efektno, ali se pritom i

24
dalje zahteva težak rad. Dobar učenjak je pažljiv i opširan. Ne zavisite od tuđih izveštaja,
zbog toga što su oni često netačni. Potražite ih sami za sebe.
Niko ne može samo sesti i napisati dobar literalni pregled. Pažljiv plan je i više nego
potreban. Prvo, podvucite sve što ste hteli da napišete, napišite, pa zatim zapišitr opet. Kada
ste ubeđeni da pregled predstavlja vaš finalni napor, pronađite obrazovanog diplomca ili člana
fakulteta da ga pročita, a nakon toga saslušajte njihove predloge. Zatim, pronađite prijatelja
koji nije tako obrazovan da bi ga i on pročitao. Ako ga vaš prijatelj razume, onda je vaš
pregled dobro organizovan. Naravno vaš profesor istraživaških metoda će verovatno naći
neku grešku ili barem nešto što bi on ili ona drugačije odradili. Samo zapamtite da se
profesori osećaju obaveznima da nalaze greške u radovima diplomaca.

25