2 test – grupa 1

1. Sta utice na formiranje ideje o istrazivanju?

- Postojanje problema koji je delimicno resen,
- Osecaj naucnika(istrazivaca) da moze problem resiti I da intuitivno naslucuje pravac
resenja problema
2. Metode generalizacije i specijalizacije
1. Postupci apstrakcije i konkretizacije
2. Generalizacija, specijalizacija i klasifikacija
3. Formalni katalozi najčešće se koriste kao:
- Autorski (imenski) katalog kod koga su listići sređeni po azbučnom redu prezimena
autora ili po naslovima dela.
- Topografski katalog koji predstavlja interni bibliotečki, sređen po signaturama.
4. Eksperimentalne metode koriste se za:
- Otkrivanje uzročnih i funkcionalnih relacija;
- Ocenjivanje i proveravanje hipoteza i teorija;
- Uočavanje fenomena u ponašanju i ispitivanje uslova pod kojima se oni pojavljuju;
- Ocenjivanje i proveravanje nove metode i tehnike (najčešće u tehničkom razvoju);
- Demonstriranje postojanja određenih veza između pojava i elemenata sistema.
5. Skicirati i objasniti semu strukture postupka merenja

6. Postavljanje naucnih hipoteza:

• Predloženo rešenje naučnog problema koje ima izvesne izglede na uspeh
• Mnoge činjenice nisu činjenice nego hipoteze koje treba proveriti / dokazati
• Svi opšte usvojeni i prihvaćeni naučni zakoni su prošli fazu hipoteze, ali će neki od njih
biti oboreni primenom novih metoda istraživanja, na osnovu novih činjenica
• Ako je cilj rešenje problema i ako su oni formulisani kao stavovi – onda su to hipoteze
• Hipoteza treba da usmeri istraživanja
• Sugestije formulisane hipotezama mogu biti rešenje problema
• Hipoteza treba da je verovatna (ako je sigurna onda nema mogućnosti za poboljšanja)
• Hipoteza mora biti zasnovana na problemu i na teoriji, a time se mora odnositi i na cilj
istraživanja
 • Hipoteza mora nešto predviđati
7. Pri pisanju naučnih radova treba poštovati određena načela. Struktura / sadržaj rada
uobičajeno ima:
1. naslov rada
2. sažetak / rezime / izvod
3. ključne reči
4. listu korišćenih oznaka i simbola
5. uvod
6. metodološki okvir istraživanja
7. prikaz rezultata istraživanja
8. tumačenje rezultata
9. zaključke
10. vrednovanje rezultata
11. citiranu i preporučenu literaturu
12.priloge / dodatke / ilustracije
8. Intelektualne sposobnosti istraživača čine:
• Sposobnosti u pogledu pažnje i pamćenja: radoznalost, sposobnost koncentracije i
sposobnost pamćenja- memorija.
• Sposobnosti u pogledu povezivanja ideja: imaginacija.
• Sposobnosti u pogledu rasuđivanja-mišljenja: Moć jasnog definisanja pojmova, moć
poimanja, moć mišljenja - upoređivanja, analiza i sinteza, indukcija i dedukcija.
• Individualne osobine uma: Retko koji čovek ima sve napred pobrojane osobine
nadprosečno razvijene. To nije slučaj ni kod vrhunskih naučnika-istraživača. Stoga ćemo
na ovom mestu više da se zadržimo na nekim izrazito istaknutim intelektualnim
osobinama.
9. Volja i moralni kvaliteti istraživača
Rad, strpljenje i istrajnost
• Bez rada, strpljenja i istrajnosti nema nauke, poezije i umetnosti.
• Interesantno je da su najveći ljudski umovi za koje se smatra da su genijalni, najmanje
pripisivali svoj uspeh geniju, neki su smatrali da je genijalnost samo istaknuta forma
ljudskog zdravog razuma, ali su gotovo svi videli svoj uspeh u vrlo strpljivom i istrajnom
radu.
• Edison je rekao: Devedeset devet odsto znanja i jedan odsto inspiracije, to je genije.
• Bifon kaže: genije strpljenje.
Entuzijazam
• Pored svih unapred navedenih osobina poziv naučnika zahteva i podrazumeva
entuzijazam. Ne upuštajući se u neke bliže određenje pojma citiraćemo jednog autora,
koji na vrlo slikovit način vrlo lepo opisuje ovu osobinu.
• „Poziv naučnika je neodoljiv zov. Uzalud mu se u krugu rođaka i prijatelja može narediti
da ćuti. Taj glas je jači od svih zemaljskih glasova i ima dobro poznate osobine koje ne
mogu da prevare iskusnog profesora. To je pre, i iznad svega, entuzijazam sa
isključivošću koja ne toleriše, ili sasvim malo i sa odvratnošću toleriše sporedne poslove,
to je kontinuitet misli, indiferentnost prema svakoj drugoj misli van ove koja je uvek
prisutna i živa, to je velika radost koja se lako čita u očima i koja obuzima čoveka kada
mu se govori o predmetu njegovih razmatranja, razmišljanja“.
Poštenje
• Retorika treba da služi za jasno i kompletno istraživanje a ne za ubeđivanje bez dovoljno
dokaza.
• Pošten u prvom redu znači biti iskren prema sebi, a zatim i prema drugome. Uporna
odbrana neodrživih stavova.
 • Loš odnos prema radu kolege, izbegavanje priznavanja zasluga prethodniku jesu, ne retki
izrazi nepoštenja u nauci.
• Naučnik ima za cilj da dođe do istine. Naučnik se iskreno raduje bez obzira da li je on
lično došao do cilja - istine ili njegov kolega.
Preduzimljivost i inicijativa
• Preduzimljivost je važna osobina istraživača. Daleko veći broj ljudi ima ideje od broja
onih koji te ideje mogu da sprovedu.
10. Pregledni ( revijalni ) radovi
Pregledni rad predstavlja celovit pregled nekog područja ili problema na osnovu već
publikovanog materijala, koji je u pregledu sakupljen, analiziran i raspravljen.
• autor mora da prikupi i prouči svu do tada poznatu relevantnu literaturu
• autor mora da zna više stranih jezika i da je iskusan naučni radnik
• ovi radovi su izuzetno korisni za početnike i mlađe naučne radnike
• ovi radovi daju prikaz postignutih rezultata, počev od postavljanja problema, teškoća i
uspeha u pojedinim etapama istraživanja, osvrta na dobijene rezultate, do ukazivanja na
pravce daljih istraživanja
• štampaju se u poznatim naučnim časopisima ili specijalnim godišnjacima (annual review
i sl). obično ih pišu, po narudžbini, poznati naučnici.

2 test-II grupa

1. Metode generalizacije i specijalizacije

1. Postupci apstrakcije i konkretizacije
2. Generalizacija, specijalizacija i klasifikacija
2. Definisati izvore ideje istrazivanja

3. Specijalizovane biblioteke
• Pod specijalizovanim bibliotekama podrazumevaju se one biblioteke koje su u sastavu
naučno-istraživačkih ustanova izvan zajednice univerziteta, arhiva, privrednih
organizacija, stručnih udruženja, muzeja, itd.
U pogledu namene, ove biblioteke se dele na:
– Biblioteke pristupačne široj javnosti,
– Biblioteke zatvorenog tipa, kod kojih su bibliotečki fond i usluge namenjene
osoblju ustanove, odnosno organizacije.

4. Formalni uslovi zadovoljavajuće hipoteze su sledeći:

 1. Hipoteza mora da bude relevantna, tj. da sadrži relevantne činjenice kao i da
predstavlja moguće rešenje problema koje istražujemo.
2. Hipoteza mora da bude proverljiva, tj, da može da verifikuje. Ovde razlikujemo
dva slučaja. ili smo u stanju da verifikujemo hipotezu u celini ili u njenim
implikacijama. Obično hipoteze od velike naučne vrednosti ne mogu se u celini i
direktno potvrditi.
3. Hipoteza mora da bude što plodnija. Svaka hipoteza sadrži u sebi u sebi izvestan
broj konsekvenci. Što je veći broj konsekvenci i pridikcija koje se mogu izvesti iz
hipoteze, to je hipoteza plodnija.
4. Hipoteza mora da bude saglasna, tj. da se slaže sa drugim poznatim i prihvaćenim
hipotezama. Hipoteza mora da poštuje naša osnovna fundamentalana znanja o
datom problemu.
5. Hipoteza treba da bude jednostavna. Pojam "jednostavnosti" ne treba
identifikovati sa pojmovima " poznatije" ili "manje poznato".
5. Empirijska metoda
- Metoda u kojoj pristupamo istraživanju bez postavljanja naučne hipoteze naziva se
empirijska metoda. Ona predstavlja nepotpunu eksperimentalnu metodu.
- Proces razvoja tehničkih ostvarenja često prate u svim njegovim fazama veliki broj
eksperimentalnih ispitivanja karaktera. Empirijska metoda se koristi i u drugim
oblastima primenjenih nauka (medicina, privreda) obično kao uporedna
eksperimentalna ispitivanja.
- Najčešće se radi o ispitivanjima sa ciljem da se utvrdi realnost projekta, da se isti
poboljša ili da se utvrdi koji je proizvod bolji po nekoj određenoj karakteristici.
6. Izbor metodologije istrazivanja
• Za rešenje definisanog problema izabrati adekvatnu metodologiju
• Metode istraživanja moraju biti poznate i priznate
• Za rešavanje problema se može primeniti jedna ili više metoda
• Preporučuje se primena uobičajenih metoda koje se koriste u određenoj nauci – naravno
mogu se „pozajmiti“ posebne metode iz drugih nauka
• Metode podležu naučnim kriterijumima
7. Referati/saopstenja za naucne skupove
-pišu se po uzoru na naučne radove (za časopise)
-ograničenog su obima (kao i vreme za njihovo izlaganje)
-postoji više vrsta ovakvih radova:
» uvodni
» po pozivu
» saopštenje
» koreterat
8. Sta podrazumeva i koje su osobine recenzije naucnog rada
• pored opštih zahteva, rad mora da zadovolji sve kriterijume naučnosti
• treba da predstavlja doprinos naučnoj disciplini – novu naučnu informaciju
• zadatak recenzije je da utvrdi gornje navode
• neophodan je bar jedan recenzent
• ako se napišu dve više ili manje oprečne recenzije, rad se upućuje trećem recenzentu
• recenzenti mora da budu iz iste naučne oblasti iz koje je recenzovani rad
• recenzenti mogu da zahtevaju dorade i/ili izmene rada
• recenzija može da bude negativna, odnosno da se rad ne prihvati za objavljivanje
 • recenzenti su obično anonimni za autore
• dužnost recenzenata je da objektivno procene vrednost rada, pri čemu posebnu pažnju
obraćaju na cilj i metodiku
• procenjuje se da se samo 1-5 radova prihvati bez ikakvih ispravki
• odbija se i do 50% radova u pojedinim časopisima
• naučni radnici često šalju radove istaknutim naučnicima na mišljenje, pre nego što završe
rukopis za objavljivanje
• u svetu se neguje lep manir da se autor zahvali naučnicima koji su rukopis pregledali
9. Sposobnosti istrazivaca u smislu rasudjivanja-misljenja
• Ova sposobnost karakteriše se održavanjem opšteg u predmetima i pojavama realnog
sveta i primena generalizacije na pojedinačne predmete i pojave. Ovde spadaju:
– Moć jasnog definisanja pojmova bez nepravilnog proširivanja ili sužavanja.
– Moć poimanja, kao sposobnost održavanja veza i odnosa predmeta ili pojava
realnog sveta. Bitna osobina poimanja jeste dubina piomanja.
10. Individualne osobine uma istrazivaca
• Iako se način mišljenja podvrgava određenim zakonitostima, sam proces mišljenja
razlikuje se kod raznih ljudi. Te individualne specifičnosti uma nazivamo individualne
osobine uma.
– Širina uma ili široko polje svesti je sposobnost obuhvatanja vrlo širokog kruga
pitanja. To je sposobnost da se stvaralački misli u različitim oblastima ljudskog
znanja i prakse.
– Dubina uma predstavlja sposobnost da se pronikne u stvarnu suštinu problema.
– Samostalnost uma karakteriše samostalni prilaz u rešavanju problema, bez
oslanjanja na gotova rešenja ili na tuđa mišljenja.
– Gipkost uma predstavlja sposobnost da se lako odbaci sve ono što se pokazalo
nepravilnim i da se pri tome traže putevi za nova rešenja koja bi bila oslobođena
prethodno uočenih nepravilnosti.
– Doslednost uma ili mišljenja znači strogu logičnost.
– Brzina mišljenja je važna osobina uma, ali, svakako, ne toliko za naučnika koliko
za vojskovođu. U svakom slučaju treba razlikovati „površnost“ i „brzopletost“ od
brzine mišljenja.