2 test

1. Metode generalizacije i specijalizacije

1) Postupci apstrakcije i konkretizacije
2) Generalizacija, specijalizacija i klasifikacija

2. Definisati izvore ideje istrazivanja

3. Specijalizovane biblioteke :
• Pod specijalizovanim bibliotekama podrazumevaju se one biblioteke koje su u sastavu naučno-
istraživačkih ustanova izvan zajednice univerziteta, arhiva, privrednih organizacija, stručnih
udruženja, muzeja, itd.
U pogledu namene, ove biblioteke se dele na:
– Biblioteke pristupačne široj javnosti,
– Biblioteke zatvorenog tipa, kod kojih su bibliotečki fond i usluge namenjene osoblju
ustanove, odnosno organizacije.

4. Formalni uslovi zadovoljavajuće hipoteze su sledeći:

• Hipoteza mora da bude relevantna, tj. da sadrži relevantne činjenice kao i da predstavlja
moguće rešenje problema koje istražujemo.
• Hipoteza mora da bude proverljiva, tj, da može da verifikuje. Ovde razlikujemo dva slučaja. ili
smo u stanju da verifikujemo hipotezu u celini ili u njenim implikacijama. Obično hipoteze od
velike naučne vrednosti ne mogu se u celini i direktno potvrditi.
• Hipoteza mora da bude što plodnija. Svaka hipoteza sadrži u sebi u sebi izvestan broj
konsekvenci. Što je veći broj konsekvenci i pridikcija koje se mogu izvesti iz hipoteze, to je
hipoteza plodnija.
• Hipoteza mora da bude saglasna, tj. da se slaže sa drugim poznatim i prihvaćenim hipotezama.
Hipoteza mora da poštuje naša osnovna fundamentalana znanja o datom problemu.
• Hipoteza treba da bude jednostavna. Pojam „jednostavnosti“ ne treba identifikovati sa
pojmovima „ poznatije“ ili „manje poznato“.

5. Empirijska metoda:
 Metoda u kojoj pristupamo istraživanju bez postavljanja naučne hipoteze naziva se
empirijska metoda. Ona predstavlja nepotpunu eksperimentalnu metodu.
 Proces razvoja tehničkih ostvarenja često prate u svim njegovim fazama veliki broj
eksperimentalnih ispitivanja karaktera. Empirijska metoda se koristi i u drugim oblastima
primenjenih nauka (medicina, privreda) obično kao uporedna eksperimentalna ispitivanja.
  Najčešće se radi o ispitivanjima sa ciljem da se utvrdi realnost projekta, da se isti poboljša
ili da se utvrdi koji je proizvod bolji po nekoj određenoj karakteristici.

6. Postavljanje naucnih hipoteza:

• Predloženo rešenje naučnog problema koje ima izvesne izglede na uspeh
• Mnoge činjenice nisu činjenice nego hipoteze koje treba proveriti / dokazati
• Svi opšte usvojeni i prihvaćeni naučni zakoni su prošli fazu hipoteze, ali će neki od njih biti
oboreni primenom novih metoda istraživanja, na osnovu novih činjenica
• Ako je cilj rešenje problema i ako su oni formulisani kao stavovi – onda su to hipoteze
• Hipoteza treba da usmeri istraživanja
• Sugestije formulisane hipotezama mogu biti rešenje problema
• Hipoteza treba da je verovatna (ako je sigurna onda nema mogućnosti za poboljšanja)
• Hipoteza mora biti zasnovana na problemu i na teoriji, a time se mora odnositi i na cilj
istraživanja
• Hipoteza mora nešto predviđati

7. Pri pisanju naučnih radova treba poštovati određena načela. Struktura / sadržaj rada
uobičajeno ima:
1. naslov rada
2. sažetak / rezime / izvod
3. ključne reči
4. listu korišćenih oznaka i simbola
5. uvod
6. metodološki okvir istraživanja
7. prikaz rezultata istraživanja
8. tumačenje rezultata
9. zaključke
10. vrednovanje rezultata
11. citiranu i preporučenu literaturu
12.priloge / dodatke / ilustracije

8. Intelektualne sposobnosti istraživača čine:

• Sposobnosti u pogledu pažnje i pamćenja: radoznalost, sposobnost koncentracije i sposobnost
pamćenja- memorija.
• Sposobnosti u pogledu povezivanja ideja: imaginacija.
• Sposobnosti u pogledu rasuđivanja-mišljenja: Moć jasnog definisanja pojmova, moć poimanja,
moć mišljenja - upoređivanja, analiza i sinteza, indukcija i dedukcija.
• Individualne osobine uma: Retko koji čovek ima sve napred pobrojane osobine nadprosečno
razvijene. To nije slučaj ni kod vrhunskih naučnika-istraživača. Stoga ćemo na ovom mestu
više da se zadržimo na nekim izrazito istaknutim intelektualnim osobinama.

9. Volja i moralni kvaliteti istraživača:

Rad, strpljenje i istrajnost
• Bez rada, strpljenja i istrajnosti nema nauke, poezije i umetnosti.
• Interesantno je da su najveći ljudski umovi za koje se smatra da su genijalni, najmanje
pripisivali svoj uspeh geniju, neki su smatrali da je genijalnost samo istaknuta forma ljudskog
zdravog razuma, ali su gotovo svi videli svoj uspeh u vrlo strpljivom i istrajnom radu.
• Edison je rekao: Devedeset devet odsto znanja i jedan odsto inspiracije, to je genije.
 • Bifon kaže: genije strpljenje.
Entuzijazam
• Pored svih unapred navedenih osobina poziv naučnika zahteva i podrazumeva entuzijazam. Ne
upuštajući se u neke bliže određenje pojma citiraćemo jednog autora, koji na vrlo slikovit način
vrlo lepo opisuje ovu osobinu.
• „Poziv naučnika je neodoljiv zov. Uzalud mu se u krugu rođaka i prijatelja može narediti da
ćuti. Taj glas je jači od svih zemaljskih glasova i ima dobro poznate osobine koje ne mogu da
prevare iskusnog profesora. To je pre, i iznad svega, entuzijazam sa isključivošću koja ne
toleriše, ili sasvim malo i sa odvratnošću toleriše sporedne poslove, to je kontinuitet misli,
indiferentnost prema svakoj drugoj misli van ove koja je uvek prisutna i živa, to je velika
radost koja se lako čita u očima i koja obuzima čoveka kada mu se govori o predmetu njegovih
razmatranja, razmišljanja“.
Poštenje
• Retorika treba da služi za jasno i kompletno istraživanje a ne za ubeđivanje bez dovoljno
dokaza.
• Pošten u prvom redu znači biti iskren prema sebi, a zatim i prema drugome. Uporna odbrana
neodrživih stavova.
• Loš odnos prema radu kolege, izbegavanje priznavanja zasluga prethodniku jesu, ne retki izrazi
nepoštenja u nauci.
• Naučnik ima za cilj da dođe do istine. Naučnik se iskreno raduje bez obzira da li je on lično
došao do cilja - istine ili njegov kolega.
Preduzimljivost i inicijativa
• Preduzimljivost je važna osobina istraživača. Daleko veći broj ljudi ima ideje od broja onih
koji te ideje mogu da sprovedu.

10. Pregledni ( revijalni ) radovi:

Pregledni rad predstavlja celovit pregled nekog područja ili problema na osnovu već
publikovanog materijala, koji je u pregledu sakupljen, analiziran i raspravljen.
• autor mora da prikupi i prouči svu do tada poznatu relevantnu literaturu
• autor mora da zna više stranih jezika i da je iskusan naučni radnik
• ovi radovi su izuzetno korisni za početnike i mlađe naučne radnike
• ovi radovi daju prikaz postignutih rezultata, počev od postavljanja problema, teškoća i uspeha
u pojedinim etapama istraživanja, osvrta na dobijene rezultate, do ukazivanja na pravce daljih
istraživanja
• štampaju se u poznatim naučnim časopisima ili specijalnim godišnjacima (annual review i sl).
obično ih pišu, po narudžbini, poznati naučnici.