Psihologija - uvod

za nepsihologe
1. semestar

Bojana korc
Fakultet likovnih umetnosti
Bskorc@yahoo.com
Beograd, Rajieva 10

Lista pitanja
1. Smisao empirijske psihologije
2. Svest kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja
3. Nesvesno kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja
4. Ponaanje kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja
5. Organske osnove psihikog Mozak
6. Odnos nasledja i sredine
7. Nasledni faktori
8. Sredinski faktori
9. Inteligencija
10. Raspodela inteligencije
11. Struktura inteligencije
12. Uticaji na inteligenciju
13. Psihologija linosti teorije crta
14. Tipovi i tipologije
15. Jungova tipologija
16. Temperament
17. Karakter
18. Teorije linosti - Frojd
19. Jungova teorija linosti
20. Teorija linosti Eriha Froma
21. Levinova teorija polja
22. Emocije (oseanja)
23. Afekat i afektivni ton
24. inioci emocionalnog razvoja i deije emocije
25. Teorije emocija
26. Kognitivni faktori i emocije
27. Motivacija i uzronost ponaanja
28. Homeostazis ili ravnotea
29. Podela motiva

1
30. Glad i e
31. Seksualni motiv
32. Roditeljski motiv
33. Hijerarhija motiva Abrahama Maslova
34. Kriterijumi normalnosti
35. Neuroze
36. Psihoze
37. Mentalna higijena i terapija
38. Uenje
39. Pamenje
40. Miljenje
41. Kreativno miljenje (sprema se iz Kreativnost u interakciji)
42. Konvergentno i divergentno miljenje (sprema se iz Kreativnost u interakciji)
43. Svest
44. Snovi
45. Meditacija
46. Hipnoza
47. Psihoaktivne supstance

1. SMISAO EMPIRIJSKE PSIHOLOGIJE

TA JE EMPIRIJSKA NAUKA
U nedoumici oko toga kako da odredimo kriterijume istine, psihologija kao nauka
se poziva na iskustveno opaanje empiriju. To znai da kada pristupamo ispitivanju
sveta ili oveka, oslanjamo se na iskustveno proverive injenice. One ine osnov naunog
saznanja na kome se gradi nauna graevina. Makoliko sloene naune konstrukcije
imamo stvorene danas, polazite bi im trebalo da bude iskustvena injenica, takoe, one
se opet mogu svesti na injenino potvrdive posledice. To je sutinsko odreenje naune
misli u okviru empirijske nauke. Osnovni instrument u traganju za istinom je
eksperimentalna provera. Ovo je bilo neophodno uvesti u nauku o oveku jer empirijska
zasnovanost nalaza je minimum oko koga se svi moramo slagati: injenica je injenica, a
kako e se nae tumaenje nadovezati na tu injenicu je stvar teorije koju zastupamo.
Teko je, ako je uopte i mogue, okriti jasne poetke nauke zbog toga to se
nauna misao razvila iz svog opteg, prednaunog korena, pa tako otra granica izmeu
naunog i ne-naunog ne postoji. Uobiajeno otvaranje naunih tema poinje sa korenima
koji seu u misao Antike Grke. Razlozi za to su u tome to je grka misao veoma rano
beleena, to nam je geografski i kulturno bliska, to se njeni tragovi prepoznaju u
savremenom miljenju i zato to se kasnija evropska misao oslanjala na nju i
nadovezivala se na nju.
Opte je uverenje da je u davnim vremenima postojala jedna univerzalna filosofija
(pogled na svet) koja je u sebi sadrala sve klice iz kojih e se kasnije razviti posebne,
specijalizovane grane ljudske misli. U optem sistemu, razumevanje oveka je bilo isto
to i razumevanje vasione, prirode ili natprirodnih svetova. ak do srednjeg veka, ono to
e kasnije biti nauka je bilo neraskidivo povezano sa alhemijom, astrologijom, mistikim
uenjima, teologijom, umetnou, leenjem i drugim poljima misli i delatnosti. Postepeno
razvijanje i specijalizacija je uspostavljala posebno polje interesovanja za svaku posebu
oblast. Ono to bi u Antikoj Grkoj bilo uobiajeno na primer objanjavati bolest
razumevanjem boijih zakona ili usklaivanjem sa harmonijom planeta, danas je sasvim