Teorema. ( utn-Lajbnicova formula.

) Neka je f : [a, b] → R neprekidna funkcija

i neka je F : [a, b] → R ena primitivna funkcija Tada vai
Z b
f (x)dx = F (b) − F (a).
a

Koristimo i oznaku F (b) − F (a) = F (x) .

b
a

Posledica 1. (Parcijalna integracija odreenog integrala.) Neka su u, v :

[a, b] → R neprekidno diferencijabilne funkcije. Tada vai
Z b b Z b
0
u(x)v (x)dx = u(x)v(x) − u0 (x)v(x)dx.

a a a

Funkcija u(x)v(x) je primitivna za funkciju u (x)v(x) + u(x)v (x), pa 0 0

primenom utn-Lajbnicove formule sledu

Dokaz.

Z b b
(u0 (x)v(x) + u(x)v 0 (x))dx = u(x)v(x) .


Sada na osnovu linearnosti odreenog integrala sledi traena formula.

a a


Posledica 2. (Smena promen ive odreenog integrala.)
Neka je f : [a, b] → R neprekidna funkcija. Neka je funkcija ϕ : [α, β] → [a, b]
neprekidno-diferencijabilna i surjektivna i takva da vai ϕ(α) = a i ϕ(β) = b.
Tada je Z Z b β
f (x)dx = f (ϕ(t))ϕ0 (t)dt.

Dokaz. Ako je F (x) primitivna za funkcija f (x) onda je i F (ϕ(t)) primitivna za

a α

funkciju f (ϕ(t))ϕ (t). Primenom utn-Lajbnicove formule na obe funkcije dobijamo

0
Z b
f (x)dx = F (b) − F (a)
i Z β
a

f (ϕ(t))ϕ0 (t)dt = F (ϕ(β)) − F (ϕ(α)).

Koristei ϕ(α) = a i ϕ(β) = b sledi traena formula.

α

Primer 1. Neka je f : [−a, a] → R neparna funkcija. Dakle, za svako x ∈ [−a, a]
vai f (−x) = −f (x). Tada je
Z 0 Z 0 Z 0 Z a Z a
x = −t
n o
f (x)dx = = f (−t)(−dt) = − f (−t)dt = f (−t)dt = − f (t)dt.
dx = −dt
Pa slediZ
−a a a 0 0

a Z 0 Z a Z a Z a
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx = − f (x)dx + f (x)dx = 0.
−a −a 0 0 0
1
2

Primer 2. Neka je f : [−a, a] → R parna funkcija. Dakle, za svako x ∈ [−a, a]

vai f (−x) = f (x). Tada je
Z 0 Z 0 Z a
x = −t
n o
f (x)dx = = f (−t)(−dt) = f (t)dt.
dx = −dt
Dakle,
−a a 0

Z a Z a
f (x)dx = 2 f (x)dx.
−a 0

Primer 3. Izraqunati
17 + 27 + · · · + n7
lim .
Ovaj limes je zapravo integral funkcije na intervalu [0, 1]. Dakle
n→∞ n8
f (x) = x7
Z 1
x8 1 1
x7 dx =  = .
8 0 8
(Student neka proveri rezultat primenom Xtolcove teoreme.)
0

Primena odreenog integrala. Povrxina ravne figure.

Neka su f : [a, b] → R i g : [a, b] → R neprekidne funkcije takve da je f (x) ≥ g(x) za
sve x ∈ [a, b]. Posmatramon oblast koja se nalazi izmeu ova dva grafika,
o
dakle
D = (x, y) ∈ R2 | a ≤ x ≤ b, g(x) ≤ y ≤ f (x) .
Tada je Z b
P (D) = (f (x) − g(x))dx.

Podelimo interval [a, b] na n jednakih delova i podeone taqke oznaqimo

a
Dokaz.
sa a = x < x < · · · < x = b. Dakle, duina svakog intervala je x − x = . b−a

Nad svakim intervalom [x , x ] posmatramo pravougaonik Π kome je druga stran-

0 1 n k k−1 n

ica duine f (x ) − g(x ). Xto je n vee, tj. podela intervala [a, b] finija, ukupna
k−1 k k

povrxina svih pravougaonika Π , k = 1, . . . , n, je blia povrxini oblasti D. Dakle,

k k

povrxinu date oblasti D aproksimiramo sumom povrxina pravougaonika Π . Poxto

k

je P (Π ) = (f (x ) − g(x )) sledi
k k k
b−a
n
k

n b
b−a
X Z
P (D) = lim (f (xk ) − g(xk )) = (f (x) − g(x))dx.
n→∞ n a

Time je dokaz zavrxen.

k=1

Primer 1. Izraqunati povrxinu kruga polupreqnika R.
 3

Jednaqina zadatog kruga K je x + y Dakle, ako elimo da krug izrazimo na

isti naqin kao oblik D dobijamo
2 2 ≤ R2 .

n p p o
K = (x, y) ∈ R2 | − R ≤ x ≤ R, − R2 − x2 ≤ y ≤ R2 − x2 .

Dakle,
Z R Z Rp
∗ 1 x R
p p
P (K) = 2 R2 − x2 dx = 4 R2 − x2 dx = 4 (x R2 − x2 +R2 arcsin ) = R2 π,
−R 0 2 R 0

pri qemu ∗ vai na osnovu Zadatka 1. b) sa 2. qasa.

Primer 2. Izraqunati povrxinu elipse ≤ 1, za proizvo ne a, b > 0.
x2 y2

Sliqno kao u prethodnom primeru imamo

+ a2 b2

n bp 2 bp 2 o
E = (x, y) ∈ R2 | − a ≤ x ≤ a, − a − x2 ≤ y ≤ a − x2 .
a a
Dakle,
a
b ap 2
Z Z
b p ∗ b p x a
P (E) = 2 2 2
a − x dx = 4 a − x2 dx = 2 (x a2 − x2 + a2 arcsin ) = abπ,
a −a a 0 a a 0

pri qemu ∗ vai na osnovu Zadatka 1. b) sa 2. qasa.

4

Duina krive.
Neka je data neprekidno-diferencijabilna funkcija f : [a, b] → R. Posmatramo
krivu γ koja je grafik ove funkcije i hoemo da izraqunamo enu duinu.
Podelimo interval [a, b] na n jednakih delova i podeone taqke oznaqimo sa a = x <
x < · · · < x = b. Nad svakim od intervala [x , x ] posmatramo du d koja spaja
0

taqke grafika (x , f (x )) i (x , f (x )). Xto je n vee, tj. podela intervala [a, b]

1 n k−1 k k

finija, suma duina ovih dui e biti blia duini date krive γ. Dakle, duinu
k−1 k−1 k k

krive γ emo aproksimirati sumom duina ovih dui.

Primetimo da je du d hipotenuza pravouglog trougla qije su katete duine b−a

i |f (x ) − f (x )|. Sledi da je duina dui d jednaka

k−1 k
k
k
n

r
(b − a)2 ∗ p 0 (b − a)
l(dk ) = (f (xk−1 ) − f (xk ))2 + = (f (ck ))2 + 1 ,
pri qemu jednakost ∗ vai na osnovu Lagranove teoreme o sredoj vrednosti. Naime
n 2 n

f (xk ) − f (xk−1 ) = f 0 (ck )(xk − xk−1 ),

za neko c ∈ (xk−1 , xk ).
Sledi
k

n r b − a Z bp
∗
X
l(γ) = lim f 0 (ck )2 +1 = (f 0 (x))2 + 1dx.
n→∞ n a
k=1

Uslov da je funkcija f neprekidno-diferencijabilna nam je neophodan

da bi podintegralna funkcija Koxijevog integrala bila neprekidna.
Napomena.

Primer. Izraqunati obim krunice polupreqnika R.

Poxto se krunica zadaje jednaqinom x + y = R onda je en obim jednak2 2 obima
2 2

gore polukrinice. Gora polukrunica se zadaje funkcijom f (x) = R − x . Na

√

osnovu prethodne formule vai

2 2

r
R R
x2
Z Z
1 x R
o(K) = 2 1+ 2 dx = 4R √ dx = 4R arcsin  = 2Rπ.
−R R − x2 0 R 2 − x2 R 0
 5

Zapremina obrtnog tela.

Neka je data neprekidna funkcija f : [a, b] → R. Posmatramo telo T koje se dobija
rotacijom grafika ove funkcije oko x-ose. Hoemo da izraqunamo zapreminu ovog
tela uz pomo Koxijevog integrala.
Kao i do sada, podelimo interval [a, b] na n jednakih delova i podeone taqke oz-
naqimo sa a = x < x < · · · < x = b. Nad svakim od intervala [x , x ] posmatramo
va ak V koji se dobija rotacijom dui y = f (x ) oko x-ose. Xto je n vee, tj. podela
0 1 n k−1 k

intervala [a, b] finija, suma zapremina va aka e biti blia zapremini datog tela
k k

T. Dakle, zapreminu tela T emo aproksimirati sumom zapremina ovih va aka.

Zapremina va ka V je jednaka proizvodu povrxine baze i visine. Primetimo da
je visina va ka V upravo jednaka duini intervala [x , x ], tj x − x = .
k
b−a

Da e, baza va ka V je krug polupreqnika f (x ), pa je povrxina baze f (x )π. Dakle,

k k−1 k k k−1 n
2
k k k
b−a
V (Vk ) = f 2 (xk )π .
Sledi
n
n b
b−a ∗
X Z
2
V (T ) = lim f (xk )π = πf 2 (x)dx,
n→∞ n
pri qemu jednakost ∗ vai na osnovu definicije Koxijevog integrala.
k=1 a

Primer 1. Izraqunati zapreminu sfere polupreqnika R.

Sfera S polupreqnika R je telo koje nastaje rotacijom krive y = √R
x ≤ R, oko x-ose. Dakle, na osnovu prethodne formule vai
2 − x2 , −R ≤

Z R
2 4
V (S) = π(R2 − x2 )dx = π(2R3 − R3 ) = R3 π.
−R 3 3

Izraqunati zapreminu kupe visine h i polupreqnika osnove r.

Ova kupa K nastaje rotacijom krive f (x) = − x + r, 0 ≤ x ≤ h, oko x-ose. Dakle,
Primer 2. a)
r

na osnovu prethodne formule sledi h

h
r2 h3 r2 h2 r2 h
Z
r
V (K) = π (− x + r)2 dx = π( 2 −2 + r2 h) = π
0 h h 3 h 2 3
6

Primer 2. b) Izraqunati zapreminu zarub ene kupe visine h i polupreqnika

osnove r i r .
Ova kupa nastaje rotacijom krive f (x) = x + r , 0 ≤ x ≤ h, oko x-ose. Sledi
1 2
r2 −r1
h 1
h
r2 − r1 r2 + r1 r2 + r22
Z
V (K) = π ( x + r1 )2 dx = πh 1 .
0 h 3

Napomena. Primetimo, da ako bismo zapreminu obrtnog tela aproksimirali za-

preminama zarub enih kupa umesto va aka, dobili bi isti rezultat. Podelom in-
tervala [a, b] na n jednakih delova kao i do sada, i nad svakim od intervala [x , x ]
posmatramo zarub enu kupu visine h = i polupreqnika baza r = f (x ) i r =
b−a
k−1 k

f (x ). Tada je
n 1 k 2
k−1
n n Z b
X f 2 (xk ) + f (xk )f (xk−1 ) + f 2 (xk−1 ) b − a ∗ X 3f 2 (xk ) b − a
lim π = lim π = πf 2 (x)dx.
n→∞ 3 n n→∞ 3 n a

Jednakost ∗ vai, zato xto dati limes ne zavisi od izbora taqke f (ξ) na intervalu
k=1 k=1

[xk−1 , xk ].

Povrxina omotaqa obrtnog tela.

Neka je data neprekidn-diferencijabilna funkcija f : [a, b] → R. Posmatramo
ponovo telo T koje se dobija rotacijom grafika ove funkcije oko x-ose. Hoemo da
izraqunamo povrxinu omotaqa ovog tela.
Podelimo interval [a, b] na n jednakih delova i podeone taqke oznaqimo sa a = x <
x < · · · < x = b. Nad svakim od intervala [x , x ] posmatramo zarub enu kupu C
0

koja se dobija rotacijom dui d koja spaja taqke (x , f (x )) i (x , f (x )) oko x-ose.

1 n k−1 k k

Xto je n vee, tj. podela intervala [a, b] finija, suma povrxina omotaqa zarub enih
k k−1 k−1 k k

kupa C e biti blia povrxini omotaqa datog tela T. Dakle, povrxinu omotaqa
tela T emo aproksimirati sumom povrxina omotaqa ovih zarub enih kupa.
k

Podsetimo se xta je povrxina omotaqa zarub ene kupe K . Naime, ta povrxina

je jednaka razlici povrxina omotaqa kupe K i kupe K , pri qemu je K = K \K .
1 2 1 2
 7

Neka je izvodnica zarub ene kupe s, i izvodnica male kupe s . Tada je izvodnica
velike kupe s = s + s . Ako je polupreqnik osnove velike kupe r onda je povrxina 2

omotaqa velike kupe jednaka povrxini krunog iseqka duine 2r π i polupreqnika

1 2 1

s . Povrxina krunog iseqka polupreqnika s nad uglom θ jednaka je θs . Duina

1
1

luka 2r π odgovara upravo uglu θ = 2π . Dakle

2
1 1 2 1
r1
1 s1
1 r1
Pom (K1 ) = 2π s21 = r1 s1 π.

Sliqno, ako je izvodnica male kupe i polupreqnik osnove r onda je povrxina

2 s1

omotaqa male kupe jednaka

s2 2

P (K ) = r s π.
Sledi,
om 2 2 2

P (K) = (r s − r s )π.
Sada koristimo s = s + s kao i sliqnost trouglova oznaqenih na desnoj slici, na
om 1 1 2 2

osnovu koje sledi = . Dakle, r s −r s = r s+(r −r )s = r s+r s = (r +r )s.

1
r1 −r2 r2
2

Sledi, s s2 1 1 2 2 1 1 2 2 1 2 1 2

P (K) = (r + r )sπ.
Kod zarub ene kupe K polupreqnici baza su f (x ) i f (x ), a izvodnica je
om 1 2
k k−1 k
r
(b − a)2 ∗ p 0 b−a
s= (f (xk−1 ) − f (xk ))2 + 2
= (f (ck ))2 + 1 ,
za neko c ∈ (x , x ), pri qemu jednakost vai na osnovu Lagranove teoreme, xto
n n

je objaxeno kod duine krive.

k k−1 k ∗

Sledi p (b − a)
Pom (Kk ) = (f (xk ) + f (xk−1 )) (f 0 (ck ))2 + 1 π.
n

p (b − a)
Pom (Kk ) = (f (xk ) + f (xk−1 )) (f 0 (ck ))2 + 1 π
n
p (b − a)
= 2f (dk ) (f 0 (ck ))2 + 1 π
Sada povrxinu omotaqa tela aproksimiramo sumom povrxina omotaqa ovih zarub enih
n

kupa. Sledi
T
8

n
(b − a) ∗ b
r Z
X p
Pom (T ) = lim 2f (dk ) 0 2
(f (ck )) + 1 π= 2πf (x) 1 + (f 0 (x))2 dx,
n→∞ n a

pri qemu ∗ vai na osnovu osobine Koxijevog integrala da limes ne zavisi od izbora
k=1

izabranih taqaka.
Napomena. Uslov da je funkcija f neprekidno-diferencijabilna nam je neophodan
da bi podintegralna funkcija Koxijevog integrala bila neprekidna.
Primer. Izraqunati povrxinu sfere polupreqnika
Sfera se dobija rotacijom krive f (x) = √R − x , −R ≤ x ≤ R oko x-ose. Na osnovu
R.

prethodne formule sledi

2 2

Z R Z Rp
p R
P (S) = 2πf (x) 1 + (f 0 (x))2 dx = 4π R2 − x2 √ dx = 4πR2 .
−R 0 R2 − x2

Napomena. Prirodno je pitae zaxto povrxinu omotaqa obrtnog tela ne raqunalo

kao aproksimaciju suma povrxina omotaqa va aka. Pokuxajmo da uradimo sada tako.
Dakle povrxina omotaqa va ka V nad intervalom [x , x ] je 2rπH, pri qemu je r
polupreqnik osnove, a H visina va ka. U naxem sluqaju je r = f (x ) i H = x − x .
k k−1 k

Sledi b−a
k k k−1

P (Vk ) = 2f (xk )π .
Tada je n
n
b
b−a
X Z
lim 2f (xk )π = 2πf (x)dx.
n→∞ n
Da ova formula ne daje traenu povrxinu omotaqa vidimo na sledeem primeru.
k=1 a

Pokuxajmo ovom formulom da izraqunamo povrxinu sfere. Dobijamo

R
R2 π
Z p
2π R2 − x2 dx = 2π = R2 π 2 ,
2
xto svakako nije traena povrxina sfere.
−R

Primer. Izraqunati povrxinu omotaqa kupe koja se dobija rotacijom krive

f (x) = 3x oko x-ose, pri qemu je visina kupe 3.
Na osnovu formule za povrxinu omotaqa obrtnog tela imamo
Z 3 p Z 3 √ √ 9 √
P (K) = 2πf (x) 1 + (f 0 (x))2 dx = 2π 3x 10dx = 6 10π = 27 10π.
0 0 2