4/1/2013

Osnovne vrste naprezanja:

Aksijalno naprezanje
Smicanje
Uvijanje
Savijanje
Izvijanje

AKSIJALNO NAPREZANJE
tap je optereen na bazisima optereenjem u z pravcu ravnomerno po
povrini poprenog preseka
A

T
x
z =p(z)

z-poduna osa tapa

p(z)

U taki T za ravan ija je normala u pravcu z ose postoji samo

jedan napon z

, normalni napon u pravcu z ose

Sve ostale komponente tenzora napona su jednake nuli pa je
tenzor napona kod aksijalnog naprezanja
z

popreni presek tapa

x
y

4/1/2013

Ako je tap optereen koncentrisanom silom u teitu poprenog

preseka u pravcu ose z tada je napon u tapu
A
T
x

F
sila

A
povrina

F
kN

jedinice

cm

kN
m

MPa

MPa 0 .1 kN / cm 2

F
A

Napon kod aksijalnog naprezanja je

napon=sila kroz povrina

3

Sile koje deluju na tap

sila pritiska
pritiska svoj kraj tapa

sila zatezanja
zatee svoj kraj tapa
F

sila je pozitivna

sila je negativna

Izduenje aksijalno napregnutog tapa

F
sila zatezanja izaziva
izduenje tapa

F
sila pritiska izaziva
skraenje tapa
4

4/1/2013

Mi posmatramo izduenje tapa

nakon deformacije

poetni oblik
d

d+d

l/2

l+l

z l

p d
d

l/2

dilatacija ili relativno izduenje tapa u pravcu ose z

poprena dilatacija

U podruju elastinih deformacija postoji veza izmeu uzdunih i

poprenih dilatacija, koja je eksperimentalno odreena i data
izrazom
-Poasonov (Poisson) koeficijent.
p
Znak minus pokazuje da je poprena

p z dilatacija suprotnog predznaka od

z
uzdune.
5

Veza izmeu napona i deformacije

Hukov (Hooke) zakon

gde je E-modul elastinosti (MPa)

z l

pa sledi da napon jednak

=E

zamenimo napon sa F/A (sila kroz povrina)

F
E
A

l
l
l
l
l

Fl
l
EA

iz ove jednaine sledi da je izduenje tapa jednako

izduenje tapa duine l, iji je popreni presek
povrine A, od materijala sa modulom elastinosti E
i koji je optereen silom F
6

4/1/2013

Morov krug napona

0

0
z y 1
0
1 ,2

( z y )2 4 2zy
2
2

1 ,2

z 1

z2
2 2

1 z

2 0

max z / 2

2 0

1 z

z / 2

Uticaj temperature
Zagrevanje (hlaenje) utie na pojavu deformacija (irenja ili
skupljanja) tela.
Homogeni tap ravnomernog poprenog preseka postavljen je na
horizontalnu podlogu i zagrejan.
A

T(C)

l
A

T+T(C)
l

Ako temperatura tapa poraste za

T tap e se izduiti za lt

lt
8

4/1/2013

Izduenje je proporcionalno duini l, promeni temperature T i

koeficijentu termikog irenja , koji predstavlja karakteristiku materijala,

tj.
izduenje tapa usled promene
lt=Tl
temperature za T
sledi

l
T
l

Termika dilatacija

izduenje tapa nije spreeno i on se nesmetano iri tako da nema

pojave napona usled zagrevanja tapa

Ukoliko je irenje tapa spreeno dolazi do pojave napona usled

zagrevanja tapa
T

F l
T l
EA

F
E T
A

E T

10

4/1/2013

Dimenzionisanje pri aksijalnom naprezanju

Da ne bi dolo do sloma grede potrebno je da je

z d

gde je

d-dozvoljni napon

Dozvoljeni napon dobijamo kada podelimo napon na granici teenja

sa koeficijentom sigurnosti za ilave materijale

T
nT

Dozvoljeni napon dobijamo kada podelimo napon na granici loma sa

koeficijentom sigurnosti za krte materijale

d L
nL
11

Kako je

F
A

F
d
A

sledi da je

Sluajevi:
1. Poznato F i d

2. Poznato A i d

F
d

F A d

12

4/1/2013

STATIKI ODREENI ZADACI

Primer 4.1
tap AB krunog preseka izraen je od elika (E=21000 kN/cm2),
i optereen silama F1=10kN i F2=30kN. Izraunati napone u pojedinim
delovima tapa i ukupno izduenje tapa. Dato je: l1=40cm, l2=80cm,
prenici d1=40mm i d2=20mm.

F1

F2

z
d1=40mm

l1

d2=20mm

l2

13

Reenje:
Uslov ravnotee: zi=0

F1

l1

Z i 0

-kolinearni sistem sila

2

F2

l2

; R F1 F2 0 ;

R 10 30 0

R 10 30 40 kN

40

10

l1

2
l2

30

10

30

40
grafiki
14

4/1/2013

Odreivanje sile u tapu 1

10
30

40

40 I

80
I

40

40 40

1) Z IIlevo

10

30

2) Z IIdesno

Normalna (aksijalna) sila u nekom preseku jednaka je sumi svih

normalnih sila levo ili desno od posmatranog preseka

1) Z IIlevo 40 kN

40

40

Aksijalna sila je pozitivna ako zatee svoj

kraj tapa
15

2) Z IIdesno 40 kN

40

10

30

I
Odreivanje sile u tapu 2
Postavimo presek II-II kroz tap 2 i sumiramo sile levo ili desno od
preseka II-II

40

10

II
2

30

II
1) Z IIIIlevo 40 10 30 kN

2) Z IIIIdesno 30 kN
16

4/1/2013

Sada nacrtamo dijagram aksijalnih sila

dijagrami se crtaju upravno na osu nosaa
Krenemo sa jedne strane i sabiramo sve aksijalne sile do posmatranog
preseka
Na levoj strani je prva sila od 40 kN i ona zatee svoj kraj tapa, znai ona
je pozitivna. Pozitivne sile crtamo sa gornje strane nulte linije.
Ta sila je jedina sa leve strane sve do sile od 10 kN. Sila od 10 kN
pritiska naredni tap i deluje negativno (na dole).
Dalje nema promene sile sve do kraja tapa 2 gde sila od 30 kN deluje
negativno posmatrano sa leve strane i vraa dijagram u nulu.

40

40

10
2

30

30

30

Dijagram je sa gornje strane

nulte linije celom duinom
to znai da su oba tapa
zategnuta

nulta linija

17

Naponi u pojedinim delovima tapa

F
A

Gde je F sila u tapu a A povrina tapa

Obeleimo sada unutranje sile u tapovima sa N (da ne bi smo meali

spoljnje sile obeleene sa F i unutranje presene sile (aksijalne sile) )
Sa dijagrama proitamo vrednosti sila u tapovima

40

40

10
2

N1=40 kN (zatezanje)
N2=30 kN (zatezanje)

30

30

N1

30

N2

18

4/1/2013

Naponi u pojedinim delovima tapa

1z

N
1
A1

2z

N
2
A2

Povrina tapa 1 - A1

d2 4 2
A1

4 3 .14 12 .56 cm 2
4
4
Povrina tapa 2 - A2

d2 2 2
A2

3 .14 cm 2
4
4

1z

40
3 .18 kN / cm 2
12 .56

-napon u tapu 1

2z

30
9 .55 kN / cm 2
3 .14

-napon u tapu 2
19

40

10
2

30

30

30

dijagram presenih sila

9.55

3.18

dijagram napona

20

10

4/1/2013

Izduenje tapova

40

10

30

l1

Fl
EA

l2

Izduenje tapa 1
N1=40

l1

l1

N1 l1
40 40

0 ,006 cm
E A 1 21000 12 ,56

l1

Izduenje tapa 2
N2=30

2
l1

l1

l2

l2
l2

N2 l2
30 80

0 ,036 cm
E A 2 21000 3,14
21

Ukupno izduenje tapova

Poetna duina tapova je jednaka lpo=l1+l2
Ukupna duina tapova nakon deformacije je ldef=l1+l1 + l2+l2
Ukupno izduenje tapova je
ldef-lpo=l1+l1 + l2+l2 (l1+l2)=l1+l2

l=0,006+0,036=0,042 cm

22

11

4/1/2013

Primer 4.2
tap poprenog preseka A optereen je na zatezanje dvema
kolinearnim silama F. Treba odrediti vrednost komponenata napona u
poprenom preseku B-B i kosom preseku C-C, ako je zadato: F=12 kN
b=1,5 cm d=2 cm =40

popreni presek

x
b

a) naponi u preseku B-B (=0)

B
uslov ravnotee leve strane
F

2) FZ levo 0

M
B

p z

F pA 0

F
A

23

povrina preseka je

A 1,5 2 3,0 cm 2

p z

F 12

4 kN / cm 2
A
3

naponi kroz taku za presek ija normala zaklapa ugao sa z osom

n z cos 2 y sin 2 yz sin 2

1
n ( z y ) sin 2 yz cos 2
2
za =0 (presek B-B)

cos 0=1 sin0=0

y yz 0

n z 1 40 MPa

n 0

24

12

4/1/2013

b) naponi u preseku C-C (=40)

M
C
t

n z cos 2 y sin 2 yz sin 2

1
n ( z y ) sin 2 yz cos 2
2
za =40 (presek C-C)

y yz 0

cos 40=0,766
sin 40=0,643

n z cos 2 40 0 ,766 2 23 ,47 MPa

n

1
z sin 2 z sin cos 40 0 ,643 0 ,766 19 ,70 MPa
2
25

120

+
A(z; zy)
B(y; yz)

110
100
90
80
70
60
50
40
30

=40

20
10

2 B

80 70 60 50 40 30 20 10
10

(1)

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120

P 20
30
40
50

A(40;0)
B(0;0)
C(20; 0)

1=40
2=0
max=20

60
70
80
90
100

40 0

0 0

110
120

26

13

4/1/2013

Primer 4.3
tap AB obeen je u taki D o ipku C-D, a zglobno vezan u voru A. Na
slobodnom kraju u boru B optereen je silom F. Pod pretpostavkom
da je tap AB krut odrediti pomeranje vora B. tap je poprenog
preseka A i modula elastinosti E.
C
A

F
D

B
a

Reenje
Objanjenje pojmova
Kruta greda: greda koja se ne deformie usled delovanja sila na nju.
27

Usled delovanja sile F greda A-B se pomera u novi poloaj koji zavisi
od izduenja tapa CD (slika 2)
C
hC-D

hC-D

B f
B
a

b
sl.2

fB

B*

B*

b
sl.3

ta se deava: Greda A-B se obre oko vora A (jedino dozvoljeno)

tap C-D se izduuje za vrednost hC-D (tap C-D nije krut, odnosno
moe da se deformie) i kruta greda A-B dolazi u novi poloaj kao na
sl.2. vor B se pomera u poloaj B*.
Ovde se radi o malim pomeranjima pa je u trouglu ABB* u voru B
prav ugao (slika 3)
28

14

4/1/2013

kako reavamo zadatak?

1. Odredimo silu u tapu C-D
2. Odredimo izduenje tapa C-D
3. Iz slinosti trouglova (sl.3)
odredimo pomeranje vora B

hC-D

B
fB
B*

b
sl.3

1. Odreivanje sile u tapu C-D

RC-D
F
A
B
a

tap C-D je prost tap (u njemu se

javlja samo sila u pravcu ose tapa)
Na mestu veze tapa sa krutom
gredom moemo postaviti
pokretan oslonac sa reakcijom u
pravcu ose tapa C-D
29

Iz uslova MA=0 dobijamo reakciju RC-D

MA=0

F(a+b)-RC-Da=0

R C D

ab
F
a

Sila RC-D se prenosi na tap C-D i deluje suprotno od dobijene reakcije

(prema zakonu akcije i reakcije) slika 4.
RC-D

C
F

B
a

RC-D

sl.4

2. Odreivanje izduenja tapa C-D

Sila RC-D zatee tap C-D i izduenje je jednako

Fl
EA
30

15

4/1/2013

R C D

gde je F=RC-D
l=h

ab
F
a

C
A

ab
h
F h a b
a
h C D

EA
EA a
F

hC-D

RC-D
sl.5

3. Odreivanje pomeranja vora B

hC-D

iz slinosti trouglova ADD* i ABB*

hC D
f
B
a
ab

fB
D*
a

odakle je

a b F h a b
fB hC D

a EA a

B*
b

sl.6

31

Primer 4.4
Dva tapa razliitog materijala i razliitog poprenog preseka
optereena su vertikalnom silom F prema slici.
Nai pomeranje vora C u horizontalnom i vertikalnom pravcu
B

Postupak
E 2, A 2, l 2

E 1, A 1, l 1

1. Odredimo sile u tapovima

2. Nacrtamo plan pomeranja
3. Odredimo pomeranje vora C

Reenje
1. Odreivanje sila u tapovima
tapovi su optereeni samo silama u pravcu ose tapa
Moemo tapove zameniti nepoznatim silama u voru C
32

16

4/1/2013

Moemo tapove zameniti nepoznatim silama u voru C

Dobili smo sistem sila u ravni sa
zajednikom napadnom takom

B E ,A ,l
2
2 2
S2
E 1, A 1, l 1
A

S2

Imamo dva uslova ravnotee iz kojih

dobijamo sile S1 i S2
C

S1

S1

*Pretpostavili smo pozitivne

smerove sila S1 i S2 u voru C

Uslovi ravnotee
1) Hi=0 ; -S1 S2cos=0
2) Vi=0 ; S2sin-F=0
Iz 2)
Iz 1)

**Dobili smo predznak za

silu S1, to znai da je tap 1
pritisnut i da treba samo
promeniti smer sile

F
sin
F
S1
cos 0
sin
cos
S 1 F
F ctg
sin
S2

33

pravi smerovi sila

B E ,A ,l
2
2 2
S2
E 1, A 1, l 1
A

S1

S2
S1

C
F

2. Crtanje plana pomeranja

S l
F ctg l1
l1 1 1
E1 A 1
E1 A 1
F
l2
S 2 l2
tap 2 je zategnut i on se izduuje za
sin

l2

E2 A 2
E2 A 2
34

tap 1 je pritisnut i on se skrauje za

17

4/1/2013

Kako crtamo plan pomeranja

l1

C1

l2

1. Nanesemo izduenja ili

skraenja u pravcu osa tapova
2. Povuemo linije pod pravim
uglom iz krajnjih taaka
izduenja (skraenja) tapova

C2

3. U preseku tih linija je poloaj

vora C nakon deformacije
tapova

C*
35

3. Odreivanje vrednosti pomeranja vora C

1. Obeleimo ugao na planu
pomeranja

B
hc

l1
C

C1

vc

C2

C*

l2

2. Iz trougla CC2E imamo

l2=CEsin CE=l2/sin
C1H=CE
3. Iz trougla HEC* imamo

HE/HC*=tg HC*=HE/tg
HE=l1 HC*=l1/tg

vertikalno pomeranje vora C je

vc=C1C*=C1H+HC*= l2/sin+ l1/tg
horizontalno pomeranje vora C je
hc=C1C= l1

36

18

4/1/2013

Primer 4.5
tap AB krunog preseka izraen je od elika (E=21000 kN/cm2),
i optereen silom F1=100 kN. Pri montai tap 2 je ostao krai za 0,1
cm. Izraunati silu kojom je potrebno delovati na tap 2 da se eliminie
nastao zazor. Dato je: l1=40cm, l2=80cm, prenici d1=40mm i d2=20mm.

F1

z
d1=40mm

l1

l2

d2=20mm

=0,1cm

37

Reenje:
Uslov ravnotee: zi=0

F1

l1

Zi 0

l2

l1

R 100 X 0
(kN )
2

l2

=0,1cm

R F1 X 0 ;

100

R 100 X

100+X

-kolinearni sistem sila

=0,1cm
38

19

4/1/2013

100+X

100

l1

l2

=0,1cm

100+X

N
Izduenje tapova

X
l1 l2 0 ,1 cm

N l
(100 X) 40
l1 1 1
E A 1 21000 12 ,56

Povrina tapa 1 - A1
d 42
A1

4 3 .14 12 .56 cm 2
4
4

N l
X 80
l2 2 2
E A 2 21000 3,14

Povrina tapa 2 - A2
d2 2 2
A2

3 ,14 cm 2
4
4
39

l1 l2 0 ,1 cm

(*)
(100 X) 40
X 80

0 ,1
21000 12 ,56 21000 3,14
4000 40 X
80 X

0 ,1
21000 4 3,14 21000 3,14

1000 10 X 80 X 0 ,1 21000 3,14

90 X 6594 1000
90 X 5594
X 62 ,15 kN

Kontrola
Zamenimo u (*) vrednost sile X
(100 62 ,15) 40
62 ,15 80

0 ,0245 0.0755 0 ,1 cm
21000 12 ,56
21000 3,14

Tano

40

20

4/1/2013

STATIKI NEODREENI ZADACI

RA

RB

F
A

tap je privren na oba svoja kraja i optereen silom F. Na mestu

privrivanja javljaju se nepoznate reakcije RA i RB
Sistem sila je kolinearan i ima jedan statiki uslov ravnotee
FZi=0
Iz tog jednog uslova ravnotee ne moemo odrediti dve nepoznate
reakcije oslonaca RA i RB. Potreban nam je jo jedan dodatni uslov.
To je uslov koji dobijamo iz deformacije tapa i to da je
Ukupno izduenje tapa u z pravcu jednako nuli.
z=0

41

Primer 4.6
tap AB poprenog preseka A=6 cm2 izraen je od elika (E=21000
kN/cm2), i optereen silom F=100 kN u preseku C-C. Odrediti napone
u pojedinim delovima tapa i nacrtati dijagram napona po duini
preseka. Dato je: l1=40cm, l2=80cm.
C
F
A

C
l1

l2

Reenje
1. Postavimo statiki uslov ravnotee i dodatni uslov po
deformacijama i iz te dve jednaine odredimo nepoznate
reakcije
42

21

4/1/2013

RA

1
C

l2

l1

1) FZi 0
2) Zi 0

R A F RB 0
l1 l2 0

R l
l1 A 1
EA
iz 2)

RB

(R F) l2
l2 A
EA

R A l1 (R A F) l2

0
EA
EA

RA

1
A

l1

RA RA

C
C
F

RB z

2
l2
RA-F

B
RB

sile u pojedinim delovima tapa

43

R A l1 R A l2 F l2 0

R A (l1 l2 ) F l2 0
RA F

iz 1)

l2
80
2
100
100 66 ,67 kN
l1 l2
40 80 3

2
F F RB 0
3

1
F RB 0
3
1
1
RB F 100 33 ,33 kN
3
3

44

22

4/1/2013

RA

1
C

l2

l1

66,67

RB

B
N

100
-

11,11
+

33,33 -dijagram aksijalnih sila

-dijagram napona

5,56
naponi u pojedinim delovima
N
66 ,67
1 1
11 ,11 kN / cm 2
A
6

N
33 ,33
2 2
5,56 kN / cm 2
A
6

45

Primer 4.7
tap AB poprenog preseka A=6 cm2 izraen je od elika (E=21000
kN/cm2), i zagrejan t=60C. Odrediti napon u tapu
Dato je: l=120cm. =1.210-5 1/C
T=60C
z
A

Reenje
1. Usled zagrevanja telo pokuava da se iri. irenje tela je
spreeno i dolazi do pojave oslonakih reakcija u A i B, a samim
tim i pojava sile pritiska u tapu AB
46

23

4/1/2013

T=60C

lt

z
B

T=60C

RA

z
B

1. Oslobodimo jedan kraj tapa i dozvolimo mu pomeranje

odnosno izduenje usled promene temperature. To izduenje
je:

lT T l

2. Reakcija oslonca sada treba da vrati to izduenje u nulu.

RA l
EA

47

3. Ukupno izduenje je jednako nuli.

lt l 0
T l

R
RA l
0 A E T E T
A
EA

21000 1 ,2

1
60 15 ,12 kN / cm 2
100000

48

24