Gt11- građevinski materijali

Mineralna veziva

Mineralna veziva su materijali neorganskog porekla u praškastom stanju, pomešani sa vodom

daju plastična testa koja nakon određenih fizičko – hemijskih procesa otvrdnu i poprime svojstva
kamena.
Dele se na:
1. nehidraulična veziva (gips, kreč, vodeno staklo) – očvršćavaju na vazduhu,
2. hidraulična veziva (hidraulični kreč i razne vrste cemenata) – očvršćavaju i na vazduhu i
u vodi,
3. autoklavna veziva (kreč – SiO2, kreč – zgura, kreč – pucolan) – očvršćavaju u
autoklavima, u uslovima povišenih temperatura i pritisaka.

GRAĐEVINSKI KREČ

Građevinski kreč se dobija pečenjem krečnjaka na temperaturi od 900 - 1000˚C a prema

hemijskoj reakciji:
𝐶𝑎 𝐶𝑂3 =CaO + 𝐶𝑂2

Negašeni (živi) kreč, koji nastaje u reakciji je po hemijskom sastavu kalcijumoksid.

Proces proizvodnje kreča obuhvata vađenje kreča iz kamenoloma, njegovo drobljenje i

separisanje te pečenje u rotacionim ili šahtnim pećima.
Prilikom pečenja se oslobađa ugljendioksid (𝐶𝑂2 ) koji čini 44% krečnjaka ali je zapremina
dobijenog živog kreča (CaO) svega 14% manja u odnosu na polaznu sirovinu, što ukazuje na
veliku poroznost. Ovako dobijen živi kreč se naziva komadasti živi kreč u kome mogu da budu
prisutne različite primese (u manjem procentu) što zavisi od stepena čistoće sirovine.
Mešanjem živog kreča sa vodom dolazi do njegovog gašenja, tj. odvija se sledeća hemijska
reakcija:
CaO + 𝐻2 O=Ca(𝑂𝐻)2 (1)

56+18=74
Iz izraza (1) vidi se da kalcijum hidroksid sadrži
18
*100=24% vezane vode
74

u odnosu na svoju masu, odnosno da je zivom kreču potrebno

18
*100=32,10% vode u odnosu na njegovu masu.
56

𝑉𝑔−𝑧𝑎𝑝𝑟𝑒𝑚𝑖𝑛𝑎 𝑔𝑎š𝑒𝑛𝑜𝑔 𝑘𝑟𝑒č𝑎

i= 𝑚ž−𝑚𝑎𝑠𝑎 ž𝑖𝑣𝑜𝑔 𝑘𝑟𝑒č𝑎
izdržljivost kreča-kvalitet kreča

i=2-2,5 kreč za građevinske radove

Za 1m³ gašenog kreča je potrebno 400 - 500kg negašenog.

Čestice ugašenog kreča, Ca(𝑂𝐻)2 (kalcijumhidroksida), su veoma sitne, reda veličine 0.001 mm,
što uslovljava zadržavanje vode i daje veliku plastičnost krečnom testu, koja je veoma važno za
spravljanje i primenu maltera na bazi kreča.

1
Gt11- građevinski materijali
Gašenje kreča se može obaviti industrijskim postupkom što ubrzava proces i daje visok kvalitet
proizvoda. Kreč se može gasiti i u drvenim sanducima nakon čega se proceđuje kroz rešetku i
sipa u krečnu jamu gde treba da „odleži“ najmanje dve nedelje. Ukoliko u kreču ima neugašenih
čestica, na omalterisanim zidovima može doći do pojave „kokica“ i ljuspanja maltera.

Proizvodnja kreča

Vrste kreča

1. Negašeni (živi) kreč u komadima – dobija se direktno iz peći za pečenje. Sastoji se iz

komada različite veličine koji se isporučuju u zatvorenim vagonima ili pokrivenim
prevoznim sredstvima. Veoma je higroskopan (osetljiv na dejstvo vlage) i treba ga što pre
gasiti.
2. Negašeni (živi) mleveni kreč – dobija se mlevenjem kreča u komadima do utvrđene finoće
mliva, Isporučuje se u papirnim vrećama i primenjuje u svemu kao i kreč u komadima.
3. Hidratisani kreč – dobija se gašenjem kalcijumoksida u posebnim uređajima – hidratorima.
Široko se primenjuje jer nema potrebe za gašenjem, već se samo dodaje tehnološki
potrebna količina vode.
4. Hidraulični kreč – dobija se pečenjem laporovitih krečnjaka sa 6 – 20% glinovitih primesa
na temperaturama od 900 - 1000˚C. Koristi se u vidu praha za maltere koji se primenjuju
u suvim ili vlažnim sredinama i betone nižeg kvaliteta. Daje manje plastične maltere nego
običan kreč, brže i ravnomernije očvršćava po debljini i ima veću čvrstoću.

Primena kreča
Sve vrste kreča koriste se kao vezivo zajedno sa peskom i drugim puniocima za spravljenje
različitih vrsta maltera.
Kreč se primenjuje za spravljanje krečnih maltera pri čemu je očvršćavanja dosta sporo.
Pod posebnim režimom pritiska od 0.8 MPa i na temperaturi preko 170 u autoklavu, od
mešavine živog kreča (5-8%), kvarcnog peska (92-95%) i vode (7%) proizvode se silikatne
opeke.

2
Gt11- građevinski materijali
Silikatna krečna opeka the material visoke kompaktnosti, upotrebljavaju se za izradu fasadnih
zidova koje ne treba malterisati.

GRAĐEVINSKI GIPS
Nastajao je taloženjem u plitkim morskim zalivima stvorivši naslage i do 70 m debljine. To je
mineral bele, sive ili ružičaste boje, izduženih, ravnih kristala ne reaguje sa kiselinama, ne gori,
dobar toplotni i zvučni izolator, bez mirisa, potpuno neškodljiv za čoveka, što ga čini često
korišćenim materijalom.
Gips se dobija pečenjem gipsnog kamena – sadre koja je po hemijskom sastavu
kalcijumsulfatdihidrat (CaSO4·2H2O) uz eventualno prisustvo peska, krečnjaka, oksida gvožđa.
U prirodi je čest pratilac sadre bezvodni CaSO4 (anhidrit) koji nema vezivna svojstva.
Postupak proizvodnje je sledeći:
Sadra se prvo usitni, zatim samelje u prah koji se ubacuje u peći, gde se postepenim
povećavanjem temperature najpre suši, a zatim peče. Temperatura pečenja se kreće od 110 -
180˚C pri čemu se odvija hemijska reakcija prelaska dihidrata u poluhidrat uz izdvajanje vode,
tako da je građevinski gips kalcijumsulfatpoluhidrat:

CaSO4·2H2O→ CaSO4·0.5H2O +1.5 H2O

172=145+27
145
Izdašnost sadre i=172*100=84,3%

tj od 100kg čiste sadre dobije se 84,3 kg gipsa poluhidranta

Sa povećanjem temperature pečenja do 800˚C dobija se anhidrit bez vezivnih svojstava, dok se
na temperaturama od 800 - 1400˚C dobija estrix gips koji sporo vezuje i očvršćava ali vremenom
postiže velike čvrstoće. Na temperaturama većim od 1400˚C dolazi do dekompozicije anhidrita
(𝐶𝑎𝑆𝑂4 → CaO + 𝑆𝑂3 ). Nakon pečenja, dobijeni proizvod se hladi, ponovo melje da bi se postigla
željena finoća mliva i konačno pakuje.

Vrste gipsa
-Štuk gips – koristi se za razna malterisanja, izradu prefabrikovanih elemenata i ukrasne radove
u enterijeru. Dodaje se krečnom malteru za ubrzavanje vremena vezivanja. Ima srednju finoću
mliva,
-Gips za maltere – dobija se pečenjem sadre na istoj temperature kao štuk gips, upotrebljava se
za gruba malterisanja I zidanja,
-Gips za košuljice i podloge – je estrix gips (dobijen na temperaturama od 800 - 1400˚C). Sastoji
se uglavnom od kalcijumsulfata (CaSO4 ) i nešto kalcijumoksida (CaO). Propisana čvrstoća pri
pritisku nakon 7 dana je najmanje 11Mpa (za ostale vrste gipsa 2.2 – 2.5 MPa),
-Modelarski gips – po sastavu sličan štuk – gipsu, ali finijeg mliva,
-Alabaster gips – čist gips bele boje koji se koristi za vajarske radove, za ukrasne arhitektonske
elemente, fina malterisanja.

3
Gt11- građevinski materijali
Primena gipsa

Najšira primena gipsa u gradjevinarstvu je za proizvodnju gotovih ploča za pregradne zidove i

spuštene plafone. Ploče se prave od gipsa ili anhidrita uz primenu različitih hemijskih sredstava
za regulisanje vremena vezivanja i mehaničkih svojstava, punila(zgura visokih peći, ložišna zgura,
strugotina) i armature (prirodna ili veštačka vlakna, trska i sl.) Čelična armatura se ne koristi jer
čelik korodira u gipsnom kamenu.
Pitanja za domaći:
1.Podela mineralnih veziva?
2.Kraći opis proizvodnje građevinskog kreča?
3. Vrste kreča?
4.Građevinski gips, postupak proizvodnje?
5. Vrste gipsa I primena?