1.

UVOD

Kopaonik je najvisi masiv centralne Srbije, koji raspolaze izuzetnim potencijalima za razvoj turizma. Zahvaljujuci povoljnom goegrafskom poloazju, dobro saobracajnom povezanoscu, prijatnoj klimi, izvornim pejzazima, bogatom I raznovrsnom biljnom I zivotinjskom svetu, interesantim oblicima reljefa, rekama I klisurama, kao I izvorima tople mineralne vode u podnozju mogucnosti za razvoj turizma su mnogobrojne. Ipak, Kopaonik je najpoznatiji po zimsko-sportsko turizmu, predstavlja najveci skijaski centar u Srbiji. Drzava je zastitila kopaonik kao prirodno dobro od nacionalnog znacaja 1981.godine. Vecina smestajnih kapaciteta od kojih su mnogi sagradjeni pre proglasenja nacionalnog parka, skoncentrisani su u predelu Ravnog Kopaonika, u centralnom lokalitetu Suvo Rudiste, na nadmorskoj visini od 1800m. Iako se radi o najkvalitetnijem delu planine gde se nalaze najbolji smucarski tereni, u pitanju je ekoloski najosetljiviji deo planine. Do sada gotovo nista nije ucinjeno da se njegovi prirodni resursi I lepota sacuvaju i da se potkopaonicka sela ozbiljnije unaprede. Visok stepen urbanizacije I nekontrolisani razvoj masovnog turizma prouzrokovali su veliku degradaciju prostora NP Kopaonik. Najizrazeniji su problemi u vezi sa vodosnabdevanjem, odvodjenjem otpadnih voda itd. Dalji razvoj Kopaonika treba usmeravati na predele u podnozju NP Kopaonik kao sto su Brzece, Blazevo, Josanicka I Lukovska Banja.

1.1. TURISTICKO GEOGRAFSKI POLOZAJ

Kopaonik se nalazi u centralnom delu Srbije, a njegov planinski masiv je najveci u srbiji. Pruza se pravcem severozapad-jugoistok. Duzina mu je 82km, a sirina 60km. Prirodne granice cine tokovi Ibra, Josanice, Rasine, Toplice, Laba I Kosovksa kotlina. U sirem okruzenju nalaze se mnogobrojne crkve, manastiri I tvrdjave, od kojih su Studenica I Sopocani upisani u listu svetske kultrune Bastine. Tu su takodje I manastiri Zica, Djurdjevi Stupovi i

Ljubostinja. Sto se tice termomineralnih izvora to su Josanicka banja, a po obodu Lukovska, Kursumlijska, Mataruska, Vrnjacka i Prolom banja. Sistemom internih I regionalnih komunikacija, Kopaonik je spojen sa putevima u dolinama Juzne i Zapadne Morave. Na zapadnoj strani kopaonika, dolinom Ibra vodi znacajna drumsko-zeleznicka saobracajnica koja povezuje Kraljevo sa Kosovom i Metohijom i juznije Skoplje. Na jugositocnoj strani kopaonika vodi drumsko-zeleznicka saobracajnica koja povezuje Nis i Toplocku kotlinu sa Pristinom. Na severoistocnoj i istoncoj strani Kopaonika vodi drumska saobracajnica koja povezuje Krusevac i Nis sa Jadranskom magistralom, prolazeci preko Kopanika, Raske i Novog Pazara. Za turisticki polozaj Kopaonika vazna je I blizina aerodroma. Najbolizi aerodrom nalazi se u Nisu na oko 120km. 1.2. PRIRODNE ODLIKE-GEOMORFOLOSKE TURiSTICKE VREDNOSTI

Geomorfoloske turisticke vrednosti Kopaonika su veoma brojne I raznovrsne, tako da privlace paznju turista. Kopaonik po danasnjim geografskim shvatanjima pripada Dinaridima, a njegovi krajnji istocni delovi cine deo Srpsko-makednoske mase. Oblast Kopaonika je slozene gradje: sastoji se od sedimentnih, magmatskih I metamorfnih stena koje su formirane i pod raznim uticajima menjane u proteklim razdobljima. Kopaonik je u geoloskoj proslosti bio izlagan raznovrsnim procesima: nabiranju, izdizanju, snaznom rasedanju, vulkanskim izlivima i veoma zivom seizmizmu. Na tlu Srbije nema planine koja je bila izlozena tolikim endogenim procesima. Tako su se u morfoloskoj slici uoblicavale dve osnovne crte.Strme ivicne padine, zasecena dubokim dolinama i prostrana zaravan sa koje se izdizu zaobljeni vrhovi neznatne relativne visine. Stoga Kopaonik lici na kucu ravnog krova. Na najvisem relativno zaravnjenom delu sa prosecnom nadmorskom visinom od 1700m nalazi se NP Kopaonik. Najznacajniji deo je Suvo Rudiste sa Pancicevim vrhom visine 2017m i nosi ime Ravni Kopaonik. Najniza tacka ima

nadmorsku visinu od 640m. Sto se tice vrhova tu su jos i Karaman-1934m, Gobelja-1934m, Kukavica-1726m, Vucak-1718m i Ostro Koplje-1789m. Reljef Kopaonika je ispresecan dolinama recnih tokova Ibra i Josanice. Ravni Kopaonik je najznacajnija turisticka zona za formiranje smucarskih staza jer se radi o travnjacima pod klekom i borovnicom bez izrazitih preloma.

1.3. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Kopaonik pripada kontinentalnoj klimatskoj oblasti koja je pod jakim uticajem srednjoevrposke i kontinetalne klima. Najvisi vrhovi Kopaonika imaju planinsku klimu, dolina Ibra je pod uticajem mediteranske klima, a sredisnji deo je pod uticajem kontinetalne i planinske klime. Najvaznija klimatska karakteristika Kopaonika sa turistckog aspekta je obilje snega i sunca. Snezni pokrivac visinom i duzinom trajanja vazan je faktor za zimsku sezonu. Najizrazitiji meseci po bogatstvu snega su januar, februar, mart, april i decembar. Druga vazna klimatska karaktersitika je osuncanost. Godisnje vrednosti insolacije na severnim i istocnim padinama iznose 1900h, a na juznim 2150h. Zimske temperature na Kopaoniku nisu mnogo niske. Prolece na Kopaoniku je veoma kratko, svega 2 meseca, mart i april. Leto traje 3 meseca, jun, jul i avgust. A jesen 2 meseca, septembar i oktobar. Klima Kopaonika stimulativno deluje na ljudski organizam, pa ga mnogi nazivaju vazdusnom banjom pogodnom za odmor, oporavak, relaksaciju i jacanju ljudskog organizma.

1.4. HIDROGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Kopaonik nije izvorisno podrucje velikih reka ali je bogat izvorima, manjim recnom tokovima i izdanima. Reke su izrazito planinske, brze, sa uskim dnom i strmim klisurastim stranama. Najveci recni tok na ravnom Kopaoniku je Samokovka Kada su u pitanju termomineralni izvori najznacajnije banje su Josanicka, Lukovska i Kursumlijska. Josancika banja- Naziva se zelenim vrtom Kopaonika i nalazi se na 10km puta koji se od ibarske magistrale odvaja i vodi prema ravnom Kopaoniku. Smestena je na uscu reke Samokovke u Josanici na nadmorskoj visini od 550m. Termomineralne vode ove banje su temperature 62,2 do 80 stepeni sto ih srvrstava u red najtoplijih u nasoj zemlji. Voda je sumporovodonicna i sadrzi radioaktivne elemente-radon, uran i radijum. Mogu se koristiti za lecenje reumatskih oboljenja. Lukovska banja- Nalazi se na severoistocnim padinama Kopaonika na nadmorskoj visini od 700m. Smestena je na obali Lukovske reke. Vode ove banje temperature su od 20 do 65,3 stepeni i sadrze: kalijum, litijum, stroncijum, kobalt i fosfor. Korsite se za lecenje svih oblika reumatizma i neuroza. Kursumlijska banja- Nalazi se na 10km od Kursumlije na 440m nadmorske visine. Iz vise izvora izbija termomineralna voda temperature 62 stepena. Vode ove banje sadrze natrijum-karbonat, ugljen-dioksid i sumpor-vodonik. Lekovitost ove vode, pored temperature i navedenih supstanci zasniva se i na prisustvu kalijuma, litijuma, stroncijuma,kobalta i fosfora. Koristi se za lecenje reumatizma, povrede kostiju i misica i bolesti bubrega.

1.5. BIOGENE KARAKTERISTIKE

Biljni svet- Sumski ekosistemi karakterisu se izuzetnom zonalnoscu i smenjuju se od submediteranskih, preko mesovitih hrastovih suma u podnozju, zatim vukovih suma, a iznad 1500m do 1750m pojasom smrcevih suma iznad kojih pocinje subalpska zbunasta vegetacija sa klekom, borovnicom i vrlo prostranim pojasom smrcevih suma. U subalpskom pojasu dominiraju prostrani prirodni pasnjaci i livade. Bogatstvo vrstama i biljnim zajednicama cini vegetacioni pokrivac kopaonika veoma interesantnim. Mnoge biljne vrste su reliktne i endemicne: Srpska pancicija, Pancicev vijuk, Kopaonicka cuvarkuca, Planinski javor, runolsit itd. Zivotinjski svet- Fond divljaci na kopaoniku je veoma siromasan. Lovnu divljac predstavljaju srna, zec, jazavac, divlja svinja, vuk, lisica, vecerica, divlja macka, tvor, lasica, grlica fazan, jarebica, prepelica itd. Nekada su na Kopaoniku ziveli mrki medved, divokoza, ris i vidra ali su danas gotovo nestale sa ovog podrucja. Planinske reke bogate su ribom i to saranom, somom, pastrmkom itd.

2.MATERIJALNA OSNOVA NACIONALNOG PARKA KOPAONIK

Materijalnu bazu za razvoj turizma cine ugostiteljski kapaciteti (hotelski i restoranski), zatim kapaciteti saobracaja, trgovine, zanatstva i drugih delatnosti u kojima se ostvaruje turisticka potrosnja. Prvi ugostiteljski i smestajni objekti od znacaja za pocetak razvoja turizma na Kopaoniku i njegovoj neposrednoj okolini vezane su za banje ali i druga bliza naselja, kao sto su Brus, Aleksandrovac, Raska i Kursumlija. Pre tridesetak godina, geneks, skupstina opstine Brus i skupstina opstine Raska, zajednicki su osnovali Kopaonik, Radnu organizaciju za rekreativne,

turisticke i smucarske usluge. Time je zapocela izgradnja danasnjeg turistickog centra Kopaonik.

2.1. TURISTICNI KAPACITETI KOPAONIKA

Prema prostornom planu NP, smestajni objekti mogu da imaju kapacitet od 13 750 lezaja. Njihova lokacija treba da bude vezana za Suvo Rudiste, Srebrenac i Jaram. Do sada je izgradjeno 10 500 lezaja od toga 10 00 lezaja na Suvom Rudistu, od predvidjenih 8 000 lezaja.

2.1.1. HOTEL GRAND

Hotel Grand je smesten u sredistu Geneksovog turistickog centra u neposrednoj blizi ski-liftova. Luksuzno je opremljen i nudi visok nivo usluga svojim gostima kao i brojne sadrzaje koji omogucavaju aktivan odmor i rekreaciju. Hotel ima 171 sobu sa 414 kreveta i punim komforom. Svaka soba je sa kupatilom, telefonom, televizorom i internetom. Gostima su na raspologanju i sportsko-rekreativni sadrzaji u hotelu: Sportska hala sa terenom za tenis, odbojku i kosarku, fitnes sala, teretana, saune, veliki bazen i 2 djakuzi bazena za podvodnu masazu.

U hotelu se nalazii lekarska ordinacija, maser kao i skijasnica i ski rental servis. Hotel Grand je danas privatizovan i posluje u sastavu MK gurpe. Renoviran je.

2.1.2. HOTEL KLUB A

Smesten je u samom centru turistickog kompleksa na Kopaoniku, na 1700m nadmorske visine i stotinak metara udaljen od najblizih ski-liftova. Veoma luksuzno je opremljen sa komfornim sobama, restoranima, zatvorenim bazenom, mini sportskom salom i skijasnicom.

2.1.3. HOTEL PUTNIK

Hotel Putnik lociran je u Suncanoj dolini, 200m od prve zicare. Hotel sadrzi pored komfornih soba restorane, konferencijske sale, prodavnice i mini sportske terene na otvorenom.

2.1.4. HOTEL OLGA DEDIJER

Moderan hotel izgradjen u planinskom stilu poceo je sa radom 1948. godine kao planinarski dom nalazi se u sredistu turistickog kompleksa na nadmorskoj visi od 1701m. Hotel ima 300 kreveta sa komfornim sobama i pratecim sadrzajima.

2.1.5. HOTEL RED STAR

Poceo je sa radom 1983.godine. Ovaj hotel B kategorije lociran je u podnozju zicara Gobelja, Relej i Gobelja greben na nadmorskoj visini 1770m. Prvenstveno je namenjen mladim, porodicama i takmicarima. Sagradjen je u planinskom stilu i ima 63 sobe sa 268 lezaja.

2.1.6. HOTEL DIJAMANT

Lociran oko 500m od centra neposredno uz zicaru br.3 Malo jezero na 1730m nadmorske visine. Kompleks cine 37 apartmana kapaciteta 160 lezaja, a renoviran je za sezonu 2005. Svi apartmani su potpuno opremljeni malom kuhinjom, priborom za spremanje hrane i posudjem. U objekstu se nalazi velika i izuzetno opremljena kongresna sala, resotran i skijasnica.

2.1.7. HOTEL JUGOBANKA

Hotel raspolaze sa 140 lezaja u komforno opremljenim sobama i pratecim sadrzajima. Lociran je uzmedju Konaka i Hotela Grand.

2.1.8. HOTEL AS

Novoizgradjeni hotel AS je tipican planinski objekat apartmanskog tipa. Nalazi se u vikend naselju Treska na 1511m nadmorske visine nedaleko od bivseg hotela Baciste.

2.2. APARTMANI HOTELI

2.2.1. KONACI SUNCEVI VRHOVI

Geneksovi smestajni i sportski objekti u Turistickom centru Kopaonik predstavljaju okosnicu uspesnog razvoja zimskog i letnjeg turizma na ovoj planini. U samom sredistu turistickog centra nalaze se moderan Geneksov hotel Grand i apartmansko naselje Konaci Suncani vrhovi, a najveci smestajni kapaciteti Kopaonika, koji zajedno sa Geneksovim i drugim pratecim ugostiteljskim, sportskim, zabavnim, trgovinskim, komunalnim, zdravstvenim i drugim sadrzajima odrzavaju visok nivo usluga celokpnog turstickog centra na Kopaoniku i savremenog planinskog turizma. Apartmansko naselje sa mnostvom raznovrsnih lokala i pokrivenom pesackom stazom, arhitektonski okruzuje atraktivno uredjen trg koji je centralno mesto svih zbivanja i manifestacija na Kopaoniku. U sklopu svoje raznovrsne ponude Geneksov Turisticki centar Kopaonik preko cele godine ima idealne uslove i za kongresni turizam. U vrlo atraktivnoj kuli Konaka nalazi se velika kongreska sala kapaciteta 450 mesta i vise manjih sala moderno opremljenih za organizovanje svih tipova kongresa i seminara.

2.2.2. JAT APARTMANI

Nalaze se na nadmorskoj visini od 1780m na 100m od konaka, neposredno iznad nalazi se hotel klub Wing, a ispod Geneks Konaci. Najblize zicare Pancicev vrh i Malo jezero udaljene su samo 80m. Izgradjen je u planinskom stilu i ima 134 apartmana koji su savremeno opremljeni.

2.2.3. APARTMANSKO NASELJE NEBESKE STOLICE

Apartmansko naselje Nebeske stolice sastoji se od 2 hotelska kompleksa koji su fizicki razdvojeni. Objekti se nalaze na samoj stazi Masinac-Pajino preslo, a ista zica je idealna za pocetnike. Nebeska stolica 1 u svom sastavu ima 36 savremeno opremljenih apartmana, a Nebeska stoliza 2,41. Enterijer je uradjen u hrastovom masivu, a restorani u etno stilu sa vrhunskom ponudom.

Smestajni kapaciteti Kopaonika predstavljaju i mnogobrojne planinske kuce, manji hoteli, pansioni i vile kao sto su: Planinska kuca Kopaonik, Srbija Sume, Kolo Kolo, Nikola, Kostic i drugi.

2.3. SPORTSKO REKREATIVNI KAPACITETI

2.3.1. SKIJASKI TERENI

Skijaski tereni nalaze se na nadmorskoj visini od 1650-2017m i svrstavaju se u terene prve kategorije. Turisticki centar raspoloaze mrezom od 23 zicare povezane u jedinstveni sistem, 4 decija lifta i opremljen je za sve kategorije skijasa. Ukupna duzina zicara iznosi 17 222m, dok je duzina ski staze za alpsko skijanje 44km. Kapacitet sistem je 28 600 skijasa na sat. Gostima je na raspolaganju 20km staza za nordijska skijanje, a na lokaciji Crvene Bare uredjene i markirane su staze od 3,5km i 10km. Najduza staza je trasirana u lepom predelu tako da sam polozaj staze pruza dodatnu mogucnost dozivljavanja trkanja na skijama. Alpske staze mogu se podeliti u 4 grupe: lake, srednje, teske i komnbinovane i povezani su jedinstvenim sistemom zicara i ski liftova.

2.3.2. PESACKE STAZE

Kopaonik pruza uslove za razvoj alpinizma. Alpinizam kao planinski sport postaje sve masovniji. Masovnost ovog opasnog ali pre svega uzbudljivog sporta moze se objasniti covekovom zeljom za upoznavanjem prirode. U NP Kopaonik postoje vise pesackih staza razlicite duzine i tezine: Hajducica, Ostri Krs, Semetesko jezero, Jankova Bara, Treska, Duboka, Markove stene i Nebeske Stolice.

2.3.3. IZLETISTA

Kopaonik je interesantna destinacija i za izletnike. Jedno od najposecenijih izletista jeste Vidikovac Kadijevac koje tradicionalno svake godine 7. Jula okuplja vise hiljada ljudi.

3.OBLICI TURIZMA U NP KOPAONIK

Na Kopaoniku, postoje najbolje predispozicije za razvojem sledecih vidova turizma: 1. Stacionarni a)planinski b)banjski v)turizam na selu 2. Turizam sa kratkim zadrzavanjem posetioca a)vikend turizam b)izletnicko-ekskurzioni

v)manifestacija g)tranzitni d)kongresni

3.1.STACIONARNI TURIZAM

a) Planinski tuizam je najtipicniji i najmasovniji oblik turizma na Kopaoniku. Javlja se u 2 vida kao zimski i letnji turizam. Za razliku od drugih planinskih centara, na Kopaoniku je broj dolazaka i nocena najveci u zimskom periodu. Usled poboljasanja turisticke ponude u letnjem periodu znatno se povecao broj posetioca. U toku zimske turisticke sezone moze se izdvojiti zimskosportksi turizam (alpske i nordijske discipline) i zimsko rekreativni turizam (rekreativne aktivnosti na snegu, aerobik na snekgu, trke sankama). Tokom letnje sezone turisticka ponuda je sve bogatija i raznovrsnija: organizuju se skole stranih jezika, tenisa, jahanja i slicno. U lenjem periodu posebno je atraktivan alpinizam koji se upraznjava na poznatim pesackim stazama. b) Banjski tuizam razvijen je u NP Kopaonik. Osnovu za to cine izvor Krcmar sa radioaktivnom vodom pod Pancicevim vrhom i Marine vode nad Karamanom. Krcmar voda je najradioaktivnija izvorska voda u nasoj zemljii njena radioaktivnost iznosi 74mj. Ovakva voda hladna radioaktivna i na velikoj nadmorskoj visini je izuzetno retka. Takodje Josanicka banja koja se nalazi u zastitnoj zoni NP Kopaonik poznata je po visokim temperaturama vode. Marine vode, Krcmar voda i Josanicka banja predstavljaju osnovu za razvoj lecilisnog, kupalisnog, ribolovnog i zdravstvenog turizma. c) Seoski turizam ima osnovu u cinjenici da se ovde nalazi 268 seoskih naselja sa oko 18 000 stanovnika. Privrednu osnovu seoske sredine cine pasnjaci na vecim visinama, vocarstvo, planinske ratarske kulture. Pored mogucnsoti za boravak turista u seoskoj sredini, seoska sredina moze biti snabdevac zravom i svezom hranom i snabdevac drugih ugostiteljskih objekata.

3.2. TURIZAM SA KRAKTIM ZADRZAVANJEM POSETIOCA

a) Vikend turizam- Poseban vid turizma vezan je za boravak u vikend naseljima. Ona su najvise izgradjena u blizini hotela i polaznih stanica uzpinjaca. Podrazumeva kratko zadrzavanje gostiju. b) Izletnicko-ekskurzijoni turizam- Brojna industrijska i gradksa naselja koja gravitiraju prema Kopaoniku izvori su znacajne turisticke traznje. Ekskurzije imaju pretezno tematski i namenski karakter. Ekskurzije su odvijaju van glavnih sezona na Kopaoniku i Suvom Rudistu na prolece i jesen, te se time umnogome produzavaju sezone i povecava ispunjenost smestajnih kapaciteta. v) Manifestacioni turizam se zasniva na obelezavanju odnosno pracenju narodne tradicije vezane za svakidasnjicu ili izuzetne dogadjaje u zivotu stanovnistva. Tako manifestacije mogu ukljuciti sadrzaje kao sto su vasari, sajmovi, slave. Setve, kosidbe itd. g) Tranzitni turizam- Ima veliki znacaj na ovom prostoru. Korisnici su veliki broj stranih i domacih turista na onom delu Ibarske magistrale koja je u kontaktu sa zapadnim obroncima Kopaonika. Ibarska magistrala cini sponu izmedju severnih ekonomsko razvijenih i relativno gustih predela sa jugom zemlje, a takodje i obiluje turistickim kulturnim spomenicima i prirodnim vrednostima. d) Kongresni turizam- Kongreski turizam je danas vrlo privlacan, sve zastupljeniji i unosniji vid turizma. Pocetkom devedesetih godina poceo se afirmisati na suvom rudistu urporedo sa zavrsetkom poslovnog centra i kongresne dvorane u nise objekata. Ova vrsta turizma donosi znacajna finansiska sredstva zbog visokih plateznih mogucnosti klijentele, a svoj doprinost daje i popunjavanju smestajnih kapaciteta jer se obicno skupovi ove vrste organizuju van glavne turisticke sezone.

3.3. POSECENOST KOPAONIKA

Masovniji razvoj turizma na Kopaoniku pocinje 1960.godine, kada je ostvareno 16 988 nocenja. Izgradnjom smestajnih kapaciteta, skijaskih staza i potrebnih infrastrukturnih objekata kao i poboljsanjem izbora ponude iznos nocenja se povecava. Godine 1975. iznosi 43 166, 1980.-74 393, 1983. cak 187 237. Kopaonik je 2005. godine posetilo 85 200, a ostvareno je 375 700 nocenja*. Tokom protekle 2010.godine Kopaonik je posetilo 57 990 turista i ostvareno 233 912 nocenja. Najveca posecenost Kopaonika i dalje je tokom zimskih meseci: decembar, januar i februar.

4. ZAKLJUCAK

Kopaonik ima izuzetno dobre priordne potencijale za razvoj turizma. Ponudu upotpunjuju i brijne banje u okruzenju, kao i seoska naselja u planinskoj zoni. Takodje, ima odlican tursticko-geografski polozaj i dobru saobracajnu povezanost, kao i infrastrukturnu izgradjenost. U svetu je tesko naci regiju relativno malog prostornog obuhvata ali sa tako bogatom turistickom ponudom kao sto je to slucaj sa Kopaonikom. Orjentacija u turizmu usmerena je na ekskluzivni i visoko potrosni zimskosportski turizam. Takodje ima mogucnosti za ekoloski, etnoloski, zdravstveni, kulturno-istorijski, seoski, lovni, ribolovni, kongresni, manifestacioni, sportsko-rekreativni turizam. Ovakva razvojna orjentacija uslovila je masovnu izgradnju smestajnih kapaciteta visokog komfora od kojih su mnogi sagradjeni pre proglasenja Nacionalnog parka. Skoncentrisani su u predelu Ravnog Kopaonika u centralnom lokalitetu Suvo Rudiste na najkvalitetnijem delu planine, gde se nalaze najbolji smucarski tereni i ekoloski najosetljiviji predeli. Dalji razvoj Kopaonika treba usmeravati na lokalitete u podnozju planine kao sto su Brzece, Blazevo, Josanicka i Lukovska banja. Ovi lokaliteti su mnogo povoljniji za koriscenje u letnjem periodui njihovom afirmacijom rasteretice

se pritisak na Ravni Kopaonik i omoguciti ravnomerniji prostorni razvoj ove atraktivne planine. Takodje, dalji razvoj turistickog centra treba da bude u skladu sa ekoloskim kapacitetom planine Kopaonik i ocuvanjem nejnih prirodnih vrednosti i lepota.

SADRZAJ

1. UVOD 1.1. Turisticko gerografski polozaj 1.2. Prirodne odlike-Geomorfolske turisticke vrednosti 1.3. Klimatkse karakteristike 1.4. Hidrogeografske karakteristike 1.5. Biogene karakteristike 2. MATERIJALNA OSNOVA NACIONALNOG PARKA KOPAONIK 2.1. TURISTICKI KAPACITETI KOPAONIKA 2.1.1. Hotel Grand 2.1.2. Hotel Klub A 2.1.3. Hotel Putnik 2.1.4. Hotel Olga Dedijer 2.1.5. Hotel Red Star 2.1.6. Hotel Dijamant 2.1.7. Hotel Jugobanka 2.1.8. Hotel AS 2.2. APARTMANI-HOTELI 2.2.1. Konaci Suncevi Vrhovi 2.2.2. JAT apartmani 2.2.3. Apartmansko naselje Nebeske Stolice 2.3. SPORTSKO REKREATVINI KAPACITETI 2.3.1. Skijaski tereni 2.3.2. Pesacke staze 2.3.3. Izletista 3. OBLICI TURIZMA U NP KOPAONIK 3.1. Stacionarni turizam 3.2. Turizam sa kratkim zadrzavanjem posetioca 3.3. Posecenost Kopaonika 4. ZAKLJUCAK

KARTKA TURISTICKOG PODRUCJA KOPAONIKA

LITERATURA

1. Prostorni plan NP Kopaonik 2. Statisticki godisnjak (1990-2006), Zavod za statistuku Republike Srbije, Beograd. 3. Jovicic Z. Priroda Kopaonika- Zastita i koriscenje, Institut za turizam PMF-a. 4. Ilic s. Mogucnosti i perspektive razvoja turizma, GiroSlovo- Kraljevo 1984. 5. Bozovic B., Djokic N., Nedovic V. S planinom u novi vek, Drustvo prijatelja Kopaonika, Kopaonik 2002. 6. Jovicic D., Turisticke regije, PMF, Beograd. 7. Jovicic D., Turisticko uredjenje prostora, PMF, Nis. 8. Djordjevic B., Prostorni plan razvoja turizma u NP Kopaonik, turisticka stampa. WEB adrese koriscene za prikupljanje podataka: -1. www.infokop.net -2. www.tckopaonik.com -3. www.kopaonik-genex.com -4. www.kopaonik.net -5. www.turizam.com -6. www.hoteli-srbije.co.rs -7. www.raska.org.rs