TEHNOLOGIJA EKSPLOATACIJE NAFTE I GASA

I predavanje

•Osnovni delovi procesa eksploatacije nafte i gasa

Istraž
Istraživanje i Razrada Proizvodnja Priprema i
buš nafte i gasa
bušenje lež
ležišta Transport
fluida

Linearni model procesa eksploatacije nafte i gasa

Razrada/
proizvodnja
Istraž
Istraživanje i Priprema i
buš
bušenje
Transport
fluida
Evaluacija

Iterativni model procesa eksploatacije nafte i gasa

 ISTORIJAT

U Kini i Mesopotamiji zabeležena su prva dubinska bušenja (do 150 m) za dobijanje

slane vode, odnosno soli. Proces bušenja je izvođen udarnom tehnikom uz pomoć konoplje i
bambusa, na čijem se vrhu nalazilo dleto koje je spuštano slobodnim padom. Sve mehaničke
operacije su izvršavane isključivo ljudskom radnom snagom. Prve bušotine za dobijanje slane
vode u Americi su izbušene 1806 godine, u blizini Čarlstona. Bušenje na uže počelo se
primenjivati u XIX veku za dobijanje arterske vode, na teritoriji Evrope. Prva primena
hidrauličkog sistema ispiranja zabeležena je 1845 godine uz pomoć vodenog fluida, pri čemu
je korišćeno dleto sa otvorima kroz koje je prolazila voda i uklanjala nabušene krhotine.
Prvu bušotinu za naftu izbušio je pukovnik Drejk 27.08.1859. godine u U.S.A (Zapadna
Pensilvanija). Proces bušenja vršen je udarnom metodom pomoću dleta i užeta obešenih o
drveni đeram koga je pokretala parna mašina. Napredak u bušenju iznosio je 1 m/dan,
ukupna dubina iznosila je 23 m. 1901. godine u Teksasu izbušena je prva bušotina rotacionom
metodom, a prvo dleto sa konusima su izradili Šarp i Hjuz 1908. godine. Kapetan Antun
Lučić (Lucas) je 27. oktobra 1900. započeo bušenje na području Big Hill, blizu Beamonta u
Texasu. Uz upotrebu hidrauličke rotirajuće bušilice s neprekidnim ispiranjem, pronašao je
naftu na dubini od 348 m. Time je započela nova era nalaženja nafte primenom rotirajuće
bušilice.
Naftna industrija počela je da se razvija tek posle II svetskog rata.
Savremene mašine se odlikuju hidrauličkim sistemima za regulaciju opterećenja na
krunu, hidrodinamičkim prenosom snage i automatskim navrtanjem i odvrtanjem bušaćih
šipki. Kraj prošlog i početak ovog veka obeležavaju mašine opremljene procesnim
računarima koje režim bušenja automatski prilagođavaju promeni radne sredine. Tehnika
izrade dubokih bušotina i tehnologija bušenja su se vremenom toliko razvili kao posebna
grana, usled velikog značaja koje je istraživanje eksploatacije nafte i gasa dobilo u
savremenom društvu.
 UVOD
Bušenje

Bušenje je postupak izrade bušotine. Od samog početka pa sve do danas bušenje

je čisto mehanički postupak. U novije vreme istražuju se drugi postupci razaranja
stene pri bušenju, na primer primenom ultrazvuka, plazme, toplote itd. Međutim
ovi postupci do danas nemaju industrijsku primenu i njihov značaj je čisto
naučni.
Mehanički postupak bušenja podrazumeva fizičko razaranje stene na dnu
bušotine. Na stenu se deluje alatom koji se sastoji od šipki, dleta (krune) za
bušenje. Krunom za bušenje se na stenu na dnu bušotine nanosi opterećenje veće
od čvrstoće stene. Ovim se vrši dezintegracija komadića stene iz prirodnog
okruženja i formiranje prostorije cilindričnog oblika. Prečnik ove cilindrične
prostorije je isti kao, odnosno nešto veći od prečnika bušaće krune.
U zavisnosti od toga kako se na stenu na dnu bušotine nanosi opterećenje poznate
su sledeće primenjene metode za bušenje bušotina na naftu gas i geotermalnu
energiju,a to su:
•Metoda udarnog (perkusionog) bušenja
•Metoda rotacionog bušenja
•Metoda rotaciono-udarnog bušenja
•Metoda udarno -rotaciono bušenja
Kod udarnog bušenja, kruna za bušenje (dleto) nanosi veliki broj udara na dno
bušotine. Posledica ovog je razaranje stene na mestu udara. U povratnom hodu
dleto se zaokreće za određeni ugao i sledeći put udara na drugo mesto, gde
takođe vrši razaranje stene. Bušenje, odnosno formiranje cilindrične prostorije
postiže se stalnim smenjivanjem ove dve radne operacije.
Kod rotacionog bušenja bušaća kruna je konstantno u kontaktu sa stenom koja
se dezintegriše. Krunom se na stenu nanosi konstantna sila pritiska određena
režimom bušenja. Kruna rotira i rezanjem dezintegriše stenu sa kojom je u
kontaktu.
Kod rotaciono-udarnog bušenja, za razliku od rotacionog, na krunu se u
jednakim intervalima nanose i udari čime se postiže boqe prodiranje zuba
krune za bušenje u stenu.
Kod udarno-rotacionog bušenja kruna za bušenje je u stalnom kontaktu sa
stenom, dominantno je razaranje stene izazvano udarima, uz stalnu rotaciju
alata za bušenje.
Prilikom bušenja odnosno dezintegracije stene na dnu bušotine pojavljuje se
problem iznošenja nabušenih čestica stene iz bušotine. Za to se koriste ispirni
fluidi: vazduh, voda i vodeni rastvori gline poznati kao isplake. Pored toga često
se pojavljuje problem očuvanja stabilnosti zida bušotine koji se rešava
ugradnjom kolone zaštitnih cevi.
• Sva teoretska razmatranja i pristupi izrade bušotine polaze od
traženja realnih kompromisa u cilju zadovoljavanja geoloških i
drugih, opštih uslova koji su prisutni u kanalu bušotine. U
takvim razmatranjima, izrada bušotine mora da obuhvati
optimalna tehničko-tehnološka rešenja iz istovremenu
maksimalnu sigurnost, minimalnu cenu koštanja bušotine i
svrsishodnost kanala bušotine. Posebno treba istaći da sigurnost
zaposlenog osoblja, a zatim bušotine, predstavljaju prioritetne
zadatke kod izrade bušotine.
• Planiranje bušotine je definisanje programa promenljivih
parametara koji utiču na izradu bušotine, a koji moraju
obuhvatiti sledeće:
• Sigurnost
• Minimalnu cenu koštanja i
• Svrsishodnost.

Sigurnost treba da bude najveći prioritet kod planiranja izrade
bušotine. Programi sigurnosti zaposlenog osoblja su na prvom
mestu, jer greške u programu bezbednosti osoblja rezultiraju
teškim povredama ili gubicima ljudskih života. Sledeći prioritet
je sigurnost bušotine. Programi bušenja moraju biti tako
dizajnirani da se maksimalno smanji rizik od erupcije i drugih
faktora koji mogu da izazovu probleme.

Minimalna cena koštanja. Važan faktor kod planiranja izrade
bušotine je maksimalno smanjiti cenu koštanja uz maksimalno
uvažavanje sigurnosnog aspekta. U mnogim slučajevima, cena
koštanja bušotine može se znatno redukovati uz dodatne napore
na planiranju bušotine, a što obuhvata inženjerske principe,
faktor iskustva i filozofiju izvođača radova.

Svrsishodnost podrazumeva da dostizanje konačne dubine
bušotine ne mora uvek značiti i njen uspešan završetak, i to iz
sledećih razloga:

Prečnik i geometrija kanala bušotine mogu biti u takvom stanju
da onemoguće testiranje bušotine, karotažna merenja ili
ugradnju adekvatne opreme u bušotini

Produktivne zone mogu biti oštećene, tj. tako zagađene da
onemoguće proizvodnju fluida
Nažalost, nije uvek moguće na svakoj bušotini optimalno
ispuniti sve navedene zahteve, jer su oni zavisni od geoloških
uslova, raspoložive opreme ili budžeta.
 Od inženjera bušenja se zahteva planiranje izrade i procene
troškova različitih tipova bušotina, koje se kod nas dele na:

Istražne bušotine

Konturno-istražne bušotine i

Razradne bušotine

Istražne bušotine (“Wildcat Well”), ovaj tip bušotina se buši na
lokacijama gde se ne raspolaže geološkim informacijama, ili su
ta saznanja veoma mala. Uobičajeno se lociranje ovog tipa
bušotina zasniva na seizmičkim podacima, satelitskim snimcima
i dr., ali je bitno naznačiti da se ne raspolaže podacima bušenja
kroz prognozne formacije. Rizik izrade ovog tipa bušotine je
velik i često se dešava da se bušotina u fazi izrade i izgubi.

Proizvodne bušotine (“Exploitation Well”), su bušotine kod kojih
su poznate geološke i proizvodne karakteristike ležišta. Izbor
lokacije zasniva se uglavnom na planiranom rasporedu bušotina
u cilju dalje razrade ležišta, drenažnom radijusu i drugom.
Takođe, bitno je naznačiti da su problemi u toku bušenja
uglavnom rešeni, čime je i cena izrade ovih bušotina znatno
redukovana u odnosu na prethodni tip bušotina.

Bušenje bušotine izvodi izvođač radova (“Drilling Contractor”)
na osnovu ponuđene tehničke specifikacije (“Bid Specification”)
od strane investitora radova (“Oil Company”) i ugovora za
bušenje (“Drilling Contract”). Bušaća oprema i tehničke
procedure koje zahteva investitor radova, zajedno sa projektom
izrade bušotine moraju biti uključene u specifikacije i ugovor za
bušenje.

Osnovne ponude za bušenje mogu se zasnivati na:

Ceni po danu rada bušaćeg postrojenja (''Daily- Rate''), a to su
uobičajeni ugovori za bušenje istražnih i konturno-istražnih
tipova bušotina;

Ceni po metru bušenja (''Metrage''), kod izrade razradnih
bušotina, tj. na poljima i ležištima gde postoje prethodni
potrebni bušaći podaci i odgovarajuće iskustvo tokom bušenja;

Mešovita cena podrazumeva da se do poznatih dubina ugovara
bušenje po ceni metra, a zatim se prelazi na bušenje po ceni
dnevnog rada bušaćeg postrojenja;

Ključ u ruke (''Turn-Key'').U poslednje vreme sve češći način
ugovaranja izrade bušotina je po tkz. sistemu ''ključ u ruke''.
Na osnovu zahteva investitora izvođač radova priprema ponudu
koja koja obuhvata kompletnu izradu bušotine od planiranja do
kompletiranja.

Pre početka bušenja, mora se pripremiti mikro lokacija za
montiranje bušaćeg postrojenja i prateće opreme prema
njegovim tehničko-tehnološkim karakteristikama.