Metode otkopavanja ležišta uglja

_________________________________________________________________

2.5. OTKOPAVANJE KRATKIM ČELIMA

Kao što je u uvodnom delu naznačeno, pod otkopavanjem kratkim čelima

podrazumeva se otkopavanje u otkopima dužine 10 – 30 m, koja je višestruko veća
od radnih čela uskočelnih otkopa, ali je i znatno kraća od otkopa koje svrstavamo u
širokočelne otkope. Za ovu grupu metoda izdvojeno je nekoliko specifičnih načina
otkopavanja, koji nisu potpuno neuobičajeni u praksi eksploatacije ležišta uglja, ali
se ovi načini otkopavanja predlažu kao zamena za do sada primenjivane uskočelne
metode otkopavanja, o kojima je napred već bilo govora.
Eksploatacija uglja uskočelnim metodama otkopavanja karakteriše se, /54/:
- niskom proizvodnošću otkopa,
- korišćenjem pretežno drvene gradje za podgradjivanje i njenom velikom
potrošnjom,
- primenom separatnog provetravanja,
- složenijom pripremom ležišta, koja uslovljava probleme u odvozu uglja,
- malim godišnjim kapacitetima,
- niskim stepenom mehanizacije otkopavanja,
- neodgovarajućom kvalifikacionom strukturom zaposlenih radnika,
- neodgovarajućom organizacijom rada na otkopavanju pa i celom rudniku.

2.5.1. Problemi primene uskočelnih metoda otkopavanja u našim rudnicima

a) Proizvodnost otkopa. Otkopavanje primenjenim metodama podrazumeva

cikličan rad, pri kome, u smeni, brojčano ograničeni broj radnika na čelu, (3 – 4),
obavljaju sve poslove predvidjene ciklusom: utovar miniranog uglja, kopanje i
izravnanje čela, postavljanje obično jednog okvira podgrade, ili pojačanje podgrade
podvlakama, produženje transportera i ventilacionog cevovoda i dr. Medjutim, pri
tome se čini srazmerno malo napredovanje čela (1 – 1,2 m) pri čemu je i samo čelo
relativno male površine. Širina otkopnog radilišta je obično oko 3 m, a visina 2 – 2,5
m. Pri tome se postiže proizvodnja uglja od maksimalno: 3 x 2,5 x 1,2 x 1,2 =10,8 t.
Rad samo tri radnika na čelu obezbedjuje njihov učinak od 3,6 t/nadn,
medjutim u otkopnom polju se taj učinak smanjuje na 1,5 – 2,0 t/nadn. Nešto je veća
proizvodnost otkopa pri zarušavanju krovnog uglja, kada izostaje veći obim
podgradjivanja, a obara se nešto veća količina uglja. Ona se kreće u relacijama od
20 – 40 t, ali je pri tome iskorišćenje uglja znatno manje, i kreće se u granicama 60 –
70 %.
Otkopavanjem na 2 – 3 otkopna čela postiže se smenska proizvodnja od 20
– 30 t/smenu, pri čemu odgovarajuće učešće ima i proizvodnja čela sa pripremnih
radilišta. Kada postoji mogućnost otkopavanja u dva ili tri otkopna polja, smenska
proizvodnja se kreće u granicama 40 – 60 t/smenu, izuzetno i do 100 t/smenu, što
omogućava godišnji kapacitet rudnika od maksimalno 80 – 100 hiljada t/godišnje.
U većini rudnika, medjutim, godišnja proizvodnja je znatno ispod ovih granica.
b) Podgradjivanje otkopa. Kod skoro svih primenjenih uskočelnih metoda
otkopavanja primenjuje se podgradjivanje otkopa drvenim okvirima, koji se, zbog
većih pritisaka, pojačavaju podvlakama, njihovim stupcima i razupiračima. Izuzetno
se pojačanje okvirne podgrade postiže postavljanjem srednjeg stupca (v. sl. 78). Ma
79
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

koliko da takvo podgradjivanje predstavlja uobičajeni način osiguranja otkopa, a

rudari bez problema obavljaju ovu operaciju, ovakav način podgradjivanja ima
nekoliko suštinskih nedostataka:
- proces pripreme okvira podgrade traje dosta dugo i angažuje veći obim rada
radnika na čelu,
- doprema gradje do radnih čela je izuzetno složena i teška naročito u slučajevima
kada do čela ne postoji viseća šina, a radilišta su dosta udaljena od glavnih
transportnih prostorija,
- posebno doprema gradje kroz teško prohodne jamske prostorije, a i njena
priprema za postavljanje okvira utiče na veliki fizički napor i zamaranje radnika,
čime se smanjuje njihova sposobnost za normalno odvijanje drugih radnih operacija,
- drvena gradja je uglavnom jednokratno upotrebljiva, osim za kasnije zalaganje
drugih okvira, pa je za razmatrane metode otkopavanja karakteristična velika
potrošnja gradje, koja utiče na značajno povećanje cene koštanja dobijanja uglja,
- najzad, sve je teže obezbediti kvalitetnu gradju za podgradjivanje.

Slika 78. Nekoliko karakterističnih načina osiguranja otkopa drvenim

okvirima: a) klasično trapeznim okvirom, b) okvir pojačan srednjim stupcem, c)
okviri pojačani podvlakama sa stupcima i razupiračima

c) Provetravanje otkopa. Uskočelne metode otkopavanja karakteriše

primena separatnog provetravanja, pri čemu su problemi provetravanja skopčani sa
konkretnom situacijom u otkopnom polju. U slučaju manjeg broja radilišta, u
otkopnom polju se primenjuje pojedinačno provetravanje svakog čela, a ako se u
jednom stubu nalaze dva čela, treba postaviti dva cevovoda ili obezbediti račvanje
jednog. Separatno provetravanje ne stvara probleme samo zbog troškova
ventilacionih cevi i rada ventilatora. Problemi se javljaju i zbog toga što separatno
provetravanje ne uspeva da kvalitetno odvede zagadjen jamski vazduh, a s druge
strane cevovod u velikoj meri smanjuje profil hodnika i uslovljava teškoće pri
kretanju radnika i naročito pri dopremi materijala i opreme na čelo. Zbog toga je
težnja za izbegavanjem primene separatnog provetravanja sasvim razumljiva i
ekonomski opravdana.
d) Priprema za otkopavanje. Uskočelne metode otkopavanja imaju veliki
koeficijent pripreme, svakako veći od svih drugih primenjenih metoda za
otkopavanje ugljenih slojeva. Za razmatrane metode on se kreće u granicama 0,005 -
0,020 m/t, što u efektima otkopavanja ne mora mnogo da znači jer se izradom
pripremnih hodnika dobija često ista količina uglja kao i pri otkopavanju, pogotovo
pri otkopavanju u I fazi.

80
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

Velika priprema, medjutim, uslovljava nisku proizvodnost i veće troškove

izrade, jer se pripremne prostorije često izradjuju sa podgradjivanjem čeličnim
okvirima. Zato je normalna potreba da se za bilo koju metodu otkopavanja smanji
količina pripreme, pa to pravilo treba i ovde da važi.
e) Mehanizacija na otkopavanju. Uskočelnim metodama otkopavanja u
principu se ugalj dobija bez primene veće mehanizovanosti procesa. Radi se, naime,
o dobijanju uglja bušačko-minerskim radovima, pri čemu se osnovna mehanizacija
sastoji u primenu bušilica za bušenje minskih bušotina i čeličnih grabuljastih
transportera za odvoz uglja sa otkopa. Primenjuju se i separatni ventilatori, ali oni
nisu od značaja u ovom kontekstu razmatranja problematike otkopavanja uglja.

2.5.2. Mogućnosti primene otkopavanja kratkim čelima

Primena metoda otkopavanja kratkim čelima trebalo bi da predstavlja

prelaz izmedju uskočelnih i širokočelnih metoda otkopavanja. Pod ovim načinom
podrazumevamo otkopavanje na otkopima srazmerno male dužine (najviše 20 – 30
m), na kojima se način rada obavlja na sličan način kao kod širokočelnih metoda
otkopavanja sa ne mehanizovanim načinom dobijanja uglja (otkopavanje bušačko-
minerskim radovima). Mala dužina otkopa omogućava bolje prilagodjavanje
konkretnim uslovima u ležištu, ne postavlja stroge uslove u pogledu postizanja
visokih kapaciteta (jer su kapaciteti postojećih rudnika inače mali i odgovaraju
postojećem stanju rezervi uglja), a ostali uslovi vezani za stanje jamskih prostorija,
mogućnost angažovanja velikih investicija, stanje elektro-mreže, kadrovsku
strukturu radnika,i dr. nemaju odlučujuću ulogu.
Primena nekih od mogućih varijanti otkopavanja kratkim čelom, treba da
omogući da se obezbede najmanje tri modifikacije u otkopavanju, koje treba bitno
da poboljšaju uslove otkopavanja, a to su:
- povećanje širine otkopnog čela radi povećanja proizvodnosti otkopa i
produktivnosti na otkopavanju,
- eliminacija podgradjivanja otkopa drvenom podgradom, čime se racionalizuju
poslovi na podgradjivanju, a naročito na obezbedjenju, dopremi i obradi drvene
gradje,
- eliminacija separatnog provetravanja otkopa, čime se postiže ne samo
odgovarajući ekonomski efekti, već i poboljšavaju uslovi rada i sigurnost na
otkopima.
To znači, da se od prelaska na metode otkopavanja kratkim čelom mogu
očekivati postavljeni ciljevi u vidu:
- povećanja proizvodnosti otkopa i ukupne proizvodnje iz jame; smanjio bi se
broj otkopnih radilišta, poboljšali bi se organizacioni uslovi i bitno povećalo
iskorišćenje transportnog sistema,
- smanjili bi se visoki troškovi potrošnje drvene gradje, i veliki fizički napor
radnika na dopremi, pripremi gradje za podgradjivanje i postavljanju okvira,
- priprema za otkopavanje se značajno smanjuje pa je lakše obezbediti potrebnu
dinamiku otkopavanja, smanjuje se broj pripremnih radilišta i broj radnika na
pripremi,
- protočno provetravanje otkopa obezbedjuje veću sigurnost rada i bolje
klimatske prilike, naročito u jamama sa metanskim režimom rada.
81
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Svi nabrojani faktori treba da omoguće značajno smanjenje troškova i

poboljšanje ukupne ekonomike rada kao jednog od bitnih preduslova za dalje
opstajanje rudnika sa podzemnom eksploatacijom ležišta uglja.

2.5.3. Osnovne karakteristike otkopavanja na kratkim čelima

Napred je već napomenuto da se uslovno kratkim čelom naziva otkop, koji

ima karakteristike širokog čela, ali je male dužine, koja se kreće u granicama od
najviše 20 – 30 m. U zavisnosti od uslova u ležištu, ne postoje smetnje da se ta
dužina poveća. Ali isto tako i smanji, ako za to postoje opravdanja. Medjutim, u
odnosu na primenjene uskočelne metode otkopavanja, ovakav otkop ima višestruku
dužinu (ili širinu) zahvaljujući čemu se može višestruko povećati proizvodnost
otkopa, delom zahvaljujući tome što postoji veća dužina radilišta (čela), a delom i
zahvaljujući tome što se može angažovati veći broj radnika za rad na čelu. Pri tome,
obezbedjuje se i ispunjenje prethodno postavljenih uslova koji se odnose na: potrebu
zamene korišćenja drvene gradje za podgradjivanje otkopa, omogućavanja
protočnog provetravanja i postizanja i drugih značajnih prednosti vezanih za uslove
otkopavanja, poboljšanje humanih uslova rada radnika, smanjenje troškova
otkopavanja i t.d.
Otkopavanje se može izvoditi po pružanju, usponu ili padu slojeva, u
horizontalnim pojasima, kada se radi o otkopavanju slojeva vrlo velike moćnosti i
dr. Medjutim za sve slučajeve je zajedničko to da se na čelu predvidja otkopavanje
sa zarušavanjem krovnog uglja, jer je takva situacija u većini naših ležišta uglja.
Priprema za otkopavanje kratkim čelom izvodi se izradom novog
transportnog hodnika na usvojenom medjusobnom rastojanju (20 – 30 m), u slučaju
kada se kao ventilacioni hodnik koristi očuvani transportni hodnik prethodnog čela.
U suprotnom, potrebno je paralelno raditi i ventilacioni hodnik. Kod varijanti
otkopavanja kratkim čelom po usponu ili padu, priprema može biti i jednostavnija.
Na kraju otkopnog polja se izmedju transportnog i ventilacionog hodnika
izradjuje pripremni uskop u kome se postavlja oprema za otkopavanje na kratkom
čelu: otkopni transporter i čelična podgrada sa čeličnim ili drvenim slemenjačama.
Otkopavanje na čelu se može izvoditi na celoj dužini čela istovremeno, ili
da se obaranje uglja i ostali deo ciklusa obavljaju na delu čela, jednoj polovini ili
jednoj trećini. U zavisnosti od toga, prilagodjava se organizacija rada na čelu.
Proces otkopavanja se sastoji od nekoliko osnovnih radnih operacija:
bušenja i miniranja u cilju obaranja uglja u donjem delu (podseku), utovara
oborenog uglja, postavljanja novog reda podgrade, obaranja krovnog uglja na delu
dužine čela i njegov utovar, i premeštanje transportera do čela. Pri tome se
provetravanje obavlja kontinuirano protočnim kretanjem vazduha duž čela. Sa
napredovanjem čela, skraćuje se transporter u transportnom hodniku.

2.5.4. Tehnološki procesi otkopavanja

Priprema za otkopavanje. Način pripreme dela ležišta – otkopnog polja

zavisi od konkretne situacije u otkopavanom ležištu ili njegovom delu. U principu se
priprema izvodi podelom otkopnog polja na više pružnih stubova, a u drugim
slučajevima se može izvoditi i podelom polja na stubove po padu. Osnovni način
82
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

pripreme prikazan je na slici 79, /54/. Medjutim, u ležištu se svako kratko čelo može
i samostalno pripremati za otkopavanje.

Slika 79. Principijelna šema pripreme podelom otkopnog polja na tri pružna stuba

Na kraju pripremnih hodnika izradjuje se spojna prostorija, uskop, kojim se spajaju

dva pripremna hodnika - donji transportni i gornji ventilacioni. U ovoj prostoriji se
postavljaju dva ili tri reda čeličnih stupaca sa čeličnim slemenjačama i montira,
sukcesivno sa izradom, otkopni transporter, kako je prikazano na slici 80, /54/.

Slika 80. Postavljanje čeličnih stubaca sa slemenjačama u početni položaj

za početak otkopavanja uglja na kratkom čelu

Dobijanje uglja na čelu obavlja se u nekoliko faza i to:

- bušenje minskih bušotina na čelu (u podseku),
- miniranje uglja ,
- utovar miniranog uglja i postavljanje slemenjače u cilju osiguranja stropa,
- postavljanje novog reda stupaca,
- bušenje i miniranje krovnog uglja,
- utovar i odvoz krovnog uglja,
- pomeranje transportera

83
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Ciklus otkopavanja prikazan je na slici 81.

Slika 81. Ciklus rada na čelu pri otkopavanju moćnih slojeva sa obaranjem
krovnog uglja i dobijanju uglja bušačko minerskim radovima: a) bušenje minskih
bušotina u podseku, b) utovar oborenog uglja, c) postavljanje slemenjače,
d) postavljanje stupca, e) zarušavanje krovnog uglja, f) pomeranje transportera.

Ciklus otkopavanja počinje bušenjem i miniranjem u podseku čela. Broj

redova minskih bušotina na čelu zavisi od njegove visine, a za uobičajenu visinu od
2 – 2,2 m dovoljno je izbušiti tri reda. Bušotine mogu biti rasporedjene kao na slici
ili da se buše u «šah-mat» poretku, što će konačno zavisiti i od usvojenog redosleda
iniciranja minskih punjenja.

Slika 82. Raspored minskih bušotina u tri horizontalna reda, pri pravilnom
rasporedu bušotina i u vertikalnim redovima, i redosled iniciranja minskih punjenja

84
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

Postojećim pravilnicima o miniranju u ugljenim jamama ograničeno je

ukupno trajanje intervala usporenja na 136 ms, što odgovara usporenjima 4
intervala po 34 ms. Prikazanom šemom rasporeda minskih bušotina, moguće je na
čelu minirati odsek dužine 10 m. Pravilnik inače ne zabranjuje da se odjednom
minira na dva odseka sa istovremenim iniciranjem iz dva zaloma i uz poštovanje
ograničenog trajanja ukupnog usporenja. Medjutim treba se strogo držati uputstava
da je miniranje dozvoljeno samo ako na radilištu nema povećane koncentracije
metana. Treba, takodje, primeniti mere za obaranje ugljene prašine.
Nakon miniranja i provetravanja radilišta pristupa se utovaru miniranog
uglja, pošto se prvo od strane nadzornika i kvalifikovanog rudara izvrši pregled
radilišta i obore svi nestabilni komadi u krovu radilišta. Situaciju na otkopu
prikazuje detalj na sl. 81-b. Pošto se veći deo uglja utovari, pristupa se paralelnom
osiguranju krova otkopa postavljanjem slemenjača koje se konzolno drže
zahvaljujući bravi sa klinom (v. sl. 81-c). Čim se na pojedinim delovima otkopa
završi sa utovarom uglja ispod slemenjača se postavljaju čelični stupci (sl. 81-d).
Obaranje krovnog uglja je naredna faza otkopavanja. Ona se izvodi na
manjim odsecima, eventualno na trećini ili polovini dužine čela. U krov otkopa se
buše duboke minske bušotine ili se obaranje obavlja u dve faze sa kraćim minskim
bušotinama. Pre miniranja se uklanja zadnji red podgrade na delu čela na kome se
izvodi miniranje. Ukoliko je ugalj slabiji, pod dejstvom pritiska iz svoda zarušavanja
dolazi do drobljenja uglja, pa se njegovo dobijanje postiže bez miniranja. Za
olakšanje procesa odvoza oborenog krovnog uglja, dobro je da transporter ostane u
prostoru izmedju prvog i drugog reda stupaca, a posle odvoženja uglja on se
demontira i postavlja u prostor bliže čelu u podseku (v. sl. 81-a)

Slika 83. Bušenja minskih bušotina za obaranje krovnog uglja

Za svo vreme rada na kratkom čelu postoji veza sa ventilacionim hodnikom,

što znači da je obezbedjeno protočno provetravanje otkopa. To je neophodno
obezbediti, a takodje se mora voditi računa da ventilacioni hodnik stalno bude
prohodan i da predstavlja siguran drugi izlaz sa otkopa. To nekada nije lako postići,
pa se osiguranje ventilacionog hodnika mora obavljati pojačanom drvenom
podgradom, eventualno i postavljanjem drvenih ukrsnih stubova. Nekad je
neophodno izvršiti i značajnu rekonstrukciju ovog hodnika.

85
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Način rada na kratkim čelima zavisi od situacije u otkopnom polju. Ukoliko

se radi o sloju sa blagim nagibom, uobičajeno se priprema i otkopavanje vrše na
način prikazan na slikama 79 i 84. Otkopavanje se obavlja sa kretanjem čela po
pružanju sloja, a u slučaju da se teško održava ventilacioni hodnik, bolje je izraditi
novi 4 - 6 m ispod starog rada prethodnog otkopa. Deo ostavljenog zaštitnog stuba
se može otkopavati kratkim čelom.

Slika 84. Otkopavanja kratkim čelom po pružanju sloja sa zarušavanjem

krovnog uglja

U praksi se mogu javiti različiti uslovi u ugljenom sloju, u zavisnosti od

čega se otkopavanje može prilagoditi konkretnoj situaciji. Ono se može obavljati:
- sa nastupnim ili odstupnim otkopavanjem po pružanju ležišta, izuzetno čak
i kombinovano u jednom stubu nastupno, a u drugom odstupno,
- po padu ili po usponu sloja,
- eventualno i dijagonalnim kretanjem čela.
Na opisane načine se otkopavanje može obavljati i koso orjentisanim čelima
u odnosu na stub uglja koji se otkopava.
Na slici 85, /54/, prikazana je mogućnost otkopavanja stubova po padu ili
usponu. Treba imati u vidu da se nekada otkopavanje po padu ili usponu može vršiti
i ako je generalno prostiranje otkopnog stuba po pružanju sloja. To može biti
uslovljeno “talasastim” pojavljivanjem sloja, kada na pojedinim deonicama otkopni
stub ima pad ili uspon u pravcu napredovanja otkopavanja.
Situacija prikazana na slici 85 je standardna. Priprema za otkopavanje po
padu ili usponu se izvodi izradom pružnih transportnih i ventilacionih hodnika
kojima se ograničava stub po pružanju, a širina stuba odgovara dužini po padu, i ona
može iznositi 50 – 100 m. Prvo čelo se priprema izradom jednog uskopa kojim se
uspostavlja veza izmedju transportnog i ventilacionog hodnika, a u toku otkopavanja
se pojačanom podgradom ogradjuje prostor, koji će služiti kao ventilaciona
prostorija za naredno čelo.

86
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

Slika 85. Otkopavanje pružnih stubova uglja kratkim čelima po usponu (a),
ili padu sloja (b)

Na slici 86 prikazana je mogućnost da kratka čela imaju i dijagonalan

položaj, ali pravilno kretanje čela po usponu ili padu. Pri otkopavanju slojeva uglja
sa blagim zaleganjem, kretanje čela po padu sloja može biti korisno jer oboreni ugalj
gravitira ka čelu, a može se očekivati i bolje zarušavanje čela. Otkopavanje po
usponu u principu može biti korisno pri otkopavanju sa hidrauličnim zasipavanjem,
što se u ovom slučaju ne razmatra.
Pri kosom položaju čela postiže se delimično ublažavanje nagiba sloja, a
dobija se i nešto veća dužina otkopa u odnosu na usvojenu širinu panela. Slika 86
pokazuje da postoje i različite mogućnosti pripreme za otkopavanje, bilo da se radi o
otkopavanju po usponu ili padu sloja. Priprema se, naime, može vršiti i posebnom
izradom jednog ili dva pripremna uskopa, ako za to postoji realno opravdanje. U
standardnim uslovima, prikazanim na detaljima slike 85 i 86, početak otkopavanja
narednim čelom može se ostvariti bez prethodne izrade pripremnih uskopa, jer se pri
otkopavanju prethodnog otkopa očuva novi prostor ventilacionog uskopa.
Inače, rad na kratkim čelima je identičan napred opisanim tehnološkim
procesima otkopavanja, uz pojedine specifičnosti karakteristične za konkretne
uslove otkopavanja.
Otkopavanje kratkim čelima ima već navedene prednosti u odnosu na
metode uskočelnog otkopavanja, koje se primenjuju u većini naših rudnika sa
podzemnom eksploatacijom. Dužinom čela od 10 – 30 m višestruko se povećava
proizvodnost otkopa, pa time i kapacitet jame. Na otkopu se može angažovati veći
broj radnika, koji organizaciono izvode pojedine radne operacije predvidjene
dinamikom otkopavanja. Na kratkim čelima se primenjuje podgradjivanje čeličnom
podgradom, čime se proces osiguranja radilišta skraćuje, izostaju veliki poslovi na

87
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

dopremi i pripremi gradje, podgrada se višekratno koristi, pa je potrošnja mala.

Obezbedjenjem protočnog provetravanja postižu se povoljniji uslovi za rad.

Slika 86. Otkopavanje pružnih stubova kratkim čelima sa dijagonalnim

položajem

Razmatrane varijante otkopavanja kratkim čelom odnose se na otkopavanje

moćnijih slojeva uglja, pa se podrazumeva otkopavanje sa zarušavanjem krovnog
uglja. Medjutim, ovaj način otkopavanja se, tim pre, može primeniti i za
otkopavanje slojeva moćnosti do 3 m, kada se otkopavanje obavlja zahvatanjem
celokupne moćnosti sloja.
Unapredjenje otkopavanja kratkim čelima se može postići mehanizacijom
izrade prostorija i otkopavanja na čelu. Mehanizacija se može sastojati u primeni
kombajna sa strelom, koji se koriste pri izradi prostorija i pri otkopavanju, ali se
mogu koristiti i manji kombajni ili komorne mašine u kombinaciji sa lakšom
samohodnom hidrauličnom podgradom.

2.6. OTKOPAVANJE UGLJENIH SLOJEVA VRLO MALE MOĆNOSTI

Ugljeni slojevi vrlo male moćnosti su oni koji po usvojenoj klasifikaciji

imaju moćnost ispod 0,8 – 1,0 m. To su, znači, slojevi tako male moćnosti da se u
otkopima rad ne može obavljati normalno, jer ljudi u otkopu ne mogu stajati već se
rad odvija u ležećem ili klečećem položaju. U takvim prilikama je neophodno:
- u slučaju otkopavanja slojeva blagog nagiba, otkopavati i deo pratećih
stena u cilju dobijanja otkopnog prostora minimalne visine, (1,5 – 2,0
m),
- u slučaju otkopavanja strmih slojeva, takodje postoji potreba povećanja
širine otkopa, kada se minimalna visina može postići otkopavanjem u
pojasima visine 2 – 2,5 m.
Pomenuti načini otkopavanja, medjutim, ekonomski su opravdani samo pri
otkopavanju vrlo vrednih mineralnih sirovina, što sa ugljem nije slučaj. Zato se,
kada je o slojevima uglja reč, otkopavanje ograničava u slojevima minimalne

88
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

tehničke moćnosti, odnosno one moćnosti koja je raspoloživom tehnikom i

tehnologijom eksploatabilna bez otkopavanja pratećih naslaga, (slika 87). Medjutim,
i u tim slučajevima rad na otkopu je veoma težak i nehuman, pa je opravdano jedino
otkopavati primenom mehanizovanih postupaka, kojima se zamenjuje težak rad
rudara u otkopima.

Slika 87. Otkopavanje u otkopnom prostoru male visine zahteva od rudara

rad u klečećem ili ležećem položaju što rad čini izuzetno teškim i nesigurnim zbog
nemogućnosti dobrog osiguranja otkopnog čela

Povoljniji uslovi postoje pri otkopavanju strmih ugljenih slojeva jer se, čak i
pri otkopavanju dela pratećih naslaga, rad olakšava korišćenjem tog materijala za
zapunjavanje otkopnog prostora, To je moguće i pri otkopavanju slojeva manjeg
nagiba, medjutim, tada je potrebno uložiti mnogo više rada da se otkopana jalovina
ručno prebaci iza otkopnog prostora (slika 88).
Za otkopavanje ugljenih slojeva vrlo male moćnosti primenjuju se različite
metode otkopavanja od kojih većina spada u grupu tzv. »Metoda otkopavanja bez
prisustva ljudi u otkopnom prostoru«. U ovu grupu metoda, kao najznačajnije, mogu
se svrstati:
- otkopavanje mehanizovanim širokim čelima za moćnosti preko 0,5 m,
- otkopavanje bušenjem bušotina većeg prečnika , (0,5 – 1,2 m),
- otkopavanje skreperostrugovima,
- otkopavanje miniranjem dubokim bušotinama,
- otkopavanje hidrauličnim kopanjem uglja

89
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Slika 88. Otkopavanje tankih ugljenih slojeva strmog (a) i horizontalnog (b)
zaleganja sa otkopavanjem dela pratećih stena (krovine ili podine), kojima se vrši
zapunjavanje otkopnog prostora

U zavisnosti od prirodnih uslova u ležištu (dubine zaleganja, pravilnog

prostiranja, pojave tektonskih poremećaja, vode, gasova i sl.) za pojedine ugljene
slojeve se može govoriti o eksploatabilnoj moćnosti, koja za pojedine ugljeve iznosi:
- za kamene ugljeve i antracite m > 0,5 – 1 m,
- za mrke ugljeve m > 1,5 – 2,0 m,
- za lignite m > 5 m.
Prema tome, za slučaj razmatranja otkopavanja ugljenih slojeva vrlo male
moćnosti treba svakako imati u vidu slojeve kamenog uglja i antracita, čija veća
vrednost eventualno može ekonomski opravdati eksploataciju takvih slojeva.

2.6.1. Otkopavanje vrlo tankih ugljenih slojeva mehanizovanim širokim čelima

Proizvodjači opreme za mehanizovano širokočelno otkopavanje proizvode

hidrauličnu podgradu koja se može primeniti i u ugljenim slojevima moćnosti 0,6 –
0,8 m, pa se za takve slojeve može govoriti o mogućnostima primene takvog
otkopavanja. Osnovni problem je u konstrukciji podgrade, a za otkopavanje se
obično koriste ugljeni strugovi, koji mogu biti vrlo male visine (do 0,3 m). Postoje i
konstrukcije kombajna, koje se, takodje, mogu primeniti u otkopima tako male
visine. Medjutim, i pri takvom otkopavanju često postoji potreba prisustva ljudi u
otkopu, za rukovanje sekcijama podgrade ili upravljanje radom kombajna. Pošto su
takvi uslovi rada vrlo nepovoljni, za otkopavanje na čelima male visine, ispod 1,0 m,
najpovoljnije rešenje je u primeni automatskih kompleksa, sa čijim radom se rukuje

90
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

iz pristupnih hodnika, koji se izradjuju sa normalnom visinom. U njima se nalazi sva

oprema neophodna za normalan rad čela (trafo stanica, hidraulične pumpe i dr.).
Na slici 89 prikazana je šema širokog čela sa mehanizovanim otkopavanjem
u ugljenom sloju moćnosti 0,5 – 0,8 m uz primenu skreperostruga za otkopavanje
uglja. Takav način otkopavanja se primenjuje u ugljenim slojevima moćnosti 0,4 –
0,8 m, sa nagibom 0 – 45o. Karakteristika ovakvog čela je da se na čelu ne nalazi
otkopni transporter, već se doprema uglja obavlja skreperostrugom. Bolji efekti
skreperostruga se postižu pri većim nagibima čela, jer se lakše transportuje ugalj duž
čela.

Slika 89. Tehnološka šema rada

širokog čela u sloju moćnosti 0,4 – 0,8m,
sa otkopavanjem uglja skrepero-
strugovima ( tip US2M ruske proizvod-
nje), /14/: 1- skreperostrugovi, 2-
pogonska stanica, 3- povratna stanica, 4,
5 – pogonska vitla, 6- frikcioni stupci sa
čeličnim slemenjačama, 7- pojedinačni
stupci za osiguranje zadnjeg dela čela, 8-
teleskopski transporter sa trakom.

Skreperostrug se duž čela kreće

vučen lancem, koji se pokreće pomoću
posebnih pogonskih vitlova 4 i 5. Na
čelu se mogu nalaziti dva skreperostruga
1, koji se rasporedjuju tako da donji
skreperostrug u svom gornjem položaju
zahvata otkopani ugalj gornjim
skreperostrugom. Na otkopu se nalazi
podgrada od pojedinačnih hidrauličnih
stupaca koji su povezani krovnom
gredom. Rastojanje izmedju stupaca u
čelu je 0,9 m. U otkopu su najmanje dva
prostora pregradjena stupcima čija je
širina 1,2 m; onaj do čela u kome rade
skreperostrugovi, i drugi dalje od čela,
koji služi za prolaz ljudi.. Minimalna
širina prostora čela je 2,6 m, a
maksimalna 4 m.

Za vreme otkopavanja uglja skreperostrugovima, radnici nisu prisutni u

otkopu. Kada se radom skreperostrugova izvrši napredovanje čela za 0,6 m i

91
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

skreperostrugovima počisti otkop, radnici ulaze na čelo u cilju pomeranja podgrade i

sukcesivnog zarušavanja krovine.
Opisano čelo ne spada u potpuno mehanizovano, jer se ne radi o
mehanizovanom kompleksu. Za otkopavanje potpuno mehanizovanim, pa čak i
automatizovanim kompleksima, neophodno je primeniti standardnu opremu na čelu:
mehanizovanu podgradu, koja je povezana sa otkopnim transporterom i kombajn ili
strug za otkopavanje uglja. Osnovni je problem da se sekcije podgrade mogu
koristiti sa tako malim visinama (0,6 – 0,8 m). Primenjuju se sekcije podgrade sa
dva ili četiri stupca, a povoljniji uslovi, pogotovo za automatski rad sekcija je kada
su one takve širine da ne postoji slobodan medjuprostor izmedju susednih sekcija.

Slika 90. Rad u otkopu male

visine skopčan je sa velikim
naporom i neprijatnim psihičkim
osećanjem zbog rada u skučenom
prostoru

Pri radu sa mehanizovanim kompleksom izostaje u otkopu svaki težak fizički rad,
medjutim, ukoliko se sekcijama manipuliše neposrednim upravljanjem, neophodno
je prisustvo ljudi u otkopu, koji vrše pomeranje podgrade, (v. sl. 90). Rad struga nije
kontrolisan od rukovaoca, a ako se primenjuje kombajn za kopanje uglja, i on može
biti sa daljinskim upravljanjem.

Na slici 91 prikazani su izgledi dva čela sa nešto starijim tipom podgrade

koja nema sekcije sa štitovima već sa slemenjačama klasične konstrukcije,
eventualno su sa pločama koje štite otkopni prostor i hidraulične stupce od zarušenih
stena iz krovine. Otkopavanje uglja se može vršiti strugovima ili kombajnima.
Strugovi su konstrukciono sa minimalnom visinom, koja ne mora biti jednaka sa
moćnošću sloja, a njihove konstrukcije su takve da se lako mogu prilagoditi
konkretnoj situaciji u otkopu, jednostavnom nadogradnjom struga. Kombajni za
mehaničko otkopavanje uglja moraju biti specijalne konstrukcije, odnosno moraju
biti konstruisani za rad u otkopima male visine. Zbog male visine čela, kombajni su
uglavnom sa jednim radnim organom.
U savremenim širokočelnim otkopima primenjuje se mehanizovana
podgrada sekcijama sa štitovima, koje ispunjavaju svoju osnovnu funkciju (sl. 92).
Mehanizovano otkopavanje uglja obavlja se najčešće strugovima, ali i primena
kombajna nije isključena, naročito u slojevima moćnosti iznad 0,8 m.

92
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

a)

b)

Slika 91. Široka čela u slojevima male debljine: a) sa otkopavanjem uglja

strugom, b) sa kombajnom za otkopavanje uglja

Sekcije podgrade su masivne i takve širine da u potpunosti poduhvataju

krov otkopa. U ovakvim otkopima rade sa minimalnom visinom, budući da im
konstrukcija omogućava primenu u otkopima visine najmanje dvostruko ili trostruko
veće od minimalne visine (na primer 0,6 – 1,8 m). Hidraulički stupci su teleskopski,
tako da omogućavaju značajno povećanje visine sekcije, što je slučaj i sa
konstrukcijom štita.

Slika 92. Izgled sekcije podgrade za otkopavanje slojeva male moćnosti (firme
Thissen – Nemačka)

93
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Situacija na slici prikazuje rad

Slika 93. Manipulisanje sa sekcijama podgrade
se može obavljati neposredno prisustvom
rukovaoca u otkopu.
u otkopu visine ispod 1 m, ali
ona nije vrlo mala. Ukoliko je to
slučaj, kretanje ljudi u otkopu je
otežano pa bi primena delimično
automatizovanih čela, kod kojih
se sekcijama upravlja iz prostora
izvan čela, predstavljala bolje
rešenje. Konačan cilj bi mogla
biti primena potpuno automati-
zovanog rada, pri čemu se
pomeranje sekcije izvodi
automatski u skladu sa
prohodom kombajna duž čela.

Na slici 94 prikazane su dve konstrukcije kombajna za mehaničko

otkopavanje uglja na čelu. Kombajni pripadaju tipu uskozahvatnih, a tip radnog
organa može biti različit. Na slici su prikazani kombajni sa spiralno rasporedjenim
zubima na radnom organu za kopanje, i sa ozubljenom krunom. Kod prikazane dve
konstrukcije osa rotacije radnih organa kombajna je različita; kod prvog je upravna
na čelo, a kod drugog je paralelna sa njim.

a) b)

Slika 94. Dva tipa kombajna firme Anderson – Engleska, za rad na širokim
čelima male visine: a) kombajn sa spiralno rasporedjenim zubima, čime se
omogućava i uspešno obavljanje funkcije utovara uglja na transporter (Anderson
420); b) kombajn sa radnim organom u vidu ozubljene krune (Andesrson 270 )

Za otkopavanje slojeva male visine(podrazumeva se otkopavanje kamenih

ugljeva), pogodnija je primena strugova, (sl. 95). Oni imaju veći kapacitet na

94
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

otkopavanju, zahvaljujući većoj brzini kretanja na čelu, jednostavnije su

konstrukcije i imaju manju energetsku potrošnju. Specifičnost njihove primene je u
tome da se moraju koristiti otkopni transporteri specijalne konstrukcije, jer su korita
transportera vodjice struga. Na slici 96 prikazano je nekoliko konstrukcija strugova,
različite veličine i principa konstrukcione veze sa otkopnim transporterom.

Slika 95. Izgled mehanizovanog širokog čela sa otkopnim strugom

Otkopavanje slojeva uglja vrlo male moćnosti ne obezbedjuje veliku

proizvodnost otkopa kao što je to slučaj sa čelima normalne visine, (1,5 – 3 m),
medjutim, ona može biti zadovoljavajuća s obzirom na uslove otkopavanja. Postiže
se visoko iskorišćenje uglja jer su objektivno mogućnosti za ostavljanje uglja u
otkopu minimalne.
S obzirom na moćnost sloja uglja, proces zarušavanja krovine može biti
unekoliko specifičniji. Pri tako malim visinama otkopavanja, sleganje krovine može
biti takvo da do ispunjavanja prostora iza čela dodje bez zarušavanja krovine i
njenog rastresanja. Na taj način i manifestacija pritisaka na podgradu čela je
specifična u odnosu na normalno zarušavanje krovine. Naime, klasično zarušavanje
krovine obično dovodi do delimičnog rasterećenja od pritiska na sekcije podgrade.
Ukoliko ono izostaje, pa dolazi do povijanja krovine do njenog oslanjanja na podinu,
na podgradu se prenosi veći pritisak od konzolnog prepusta krovine, što zahteva
veću silu u stupcima hidraulične podgrade, odnosno njihovu veću nosivost.

95
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

a) b)

c)

d)

Slika 96. Nekoliko različitih konstrukcija strugova: a) jedna starija

konstrukcija struga, b) klasična konstrukcija sa kretanjem po profilisanom koritu
transportera, c, d) nove konstrukcije struga (DBT - Nemačka) sa nosećom pločom,
koja se kreće ispod korita transportera

96
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

2.6.2. Otkopavanje tankih slojeva bušenjem

Ugljeni slojevi moćnosti ispod 0,6 m ne mogu se eksploatisati metodama

širokočelnog otkopavanja, niti sa mehanizovanom hidrauličnom podgradom, čak ni
sa čeličnim frikcionim ili hidrauličnim stupcima. Rad u tako niskom prostoru nije
moguć bez izuzetnog napora i velikog rizika za rad ljudi u takvim uslpvima. Kao
najpovoljniji način dobijanja uglja iz tako tankih ugljenih slojeva, javlja se
tehnologija dobijanja uglja bušenjem – bušenjem bušotina prečnika nešto manjeg od
moćnosti sloja.
Uspešna primena ove tehnologije otkopavanja je u slojevima vrlo male
moćnosti nagiba ispod 15o. Povoljniji se uslovi javljaju pri nešto čvršćoj krovini,
kada se može postići i nešto bolje iskorišćenje uglja.
Otkopavanje tankih slojeva bušenjem razvija se u drugoj polovini prošlog
veka u ugljonosnim basenima sa pojavom tankih ugljenih slojeva. Tako na primer, u
basenu Donbas (sadašnja Ukrajina) preko 50 % uglja se javlja u slojevima moćnosti
ispod 0,7 m. Zbog toga se u takvim ležištima javlja veliki interes da se otkopavaju
vrlo tanki ugljeni slojevi. Druga značajna oblast primene ove tehnologije
otkopavanja je pri otkopavanju zaštitnih stubova ispod objekata na površini.
Princip tehnologije otkopavanja bušenjem je da se ugalj dobija bušenjem
bušotina većeg prečnika, koji odgovara moćnosti ugljenog sloja, i samo ugalj
dobijen bušenjem predstavlja iskorišćenje pri otkopavanju. Izmedju pojedinih
bušotina ostavljaju se stubovi uglja širine 0,5 – 1,0 m u zavisnosti od veličine
pritiska i mehaničkih karakteristika uglja i krovinskih naslaga.

Slika 97. Uredjaj za otkopavanje tankih slojeva uglja bušenjem BUG3M (Rusija)

Uredjaji za dobijanje uglja bušenjem mogu biti sa jednim ili sa dva bušaća
radna organa, a u slučaju rada bušilicama sa dva radna organa, istovremeno se buše

97
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

dve bušotine izmedju kojih je stub uglja 0,1 – 0,25 m. Na slici 97, /14/, prikazan je
uredjaj za otkopavanje tankih slojeva uglja BUG3M ruske proizvodnje, koji je našao
veliku primenu u eksploataciji ležišta sa tankim slojevima uglja. Uredjaj se sastoji
od pogonskog dela 1, koji se sastoji od pogonskog motora i reduktora za prenos
rotacije na spiralne bušaće šipke 2, na čijim krajevima se nalaze bušaće krune 3. U
krovu hodnika se nalazi gornja šina 4 po kojoj se nastavne bušaće šipke dovode u
položaj za nastavljanje radnih šipki. Kao što se vidi, bušaće šipke imaju navarenu
spiralu, koja služi za izbacivanje uglja iz bušotine. Ugalj, koji se izbacuje iz bušotina
pada direktno na grabuljasti transporter u hodniku, kojim se odvozi do drugih
transportnih sredstava (traka ili jamskih vagona).
Dužina bušotina, kojima se ovim uredjajima otkopava ugalj, iznosi 30 – 50
m, a otkopavanje se može obavljati jednostrano ili dvostrano u odnosu na pripremni
hodnik, To znači da se izradom pripremnog hodnika, priprema za otkopavanje
pružni stub uglja širine 30 – 50 m pri jednostranom otkopavanju, do 60 – 100 m pri
dvostranom otkopavanju.
Prečnik kruna za bušenje kreće se u granicama 525 – 700 mm, ali se
bušenje može obavljati i sa većim prečnicima bušenja. Naime, pri otkopavanju
slojeva moćnosti do 0,7 m, otkopavanje uglja se vrši bušenjem bušotina koje imaju
nešto manji prečnik od moćnosti sloja. Ukoliko se javljaju slojevi veće moćnosti,
čak i do 1,2 m, otkopavanje se može obavljati sa proširenjem bušotina u obratnom
hodu pribora za bušenje. To znači da se u nastupnom bušenju buše bušotine prečnika
500 – 600 mm, a u povratnom hodu se, upotrebom kruna za proširivanje bušotina,
njihov prečnik povećava na max 1,2 m.
Pri ovakvom dobijanju uglja postižu se kapaciteti od 0,5 – 1,35 t/min u
zavisnosti od toga da li se bušenje obavlja sa uredjajem sa jednim ili dva bušaća
organa, kao i od prečnika kruna.
Prikazani uredjaj za bušenje proizvodi se u dve varijante, a osnovne
tehničke karakteristike su mu:
- teoretski kapacitet na bušenu 1,2 – 1,35 t/min,
- prečnik bušaćih kruna 525, 625, 700 mm
- dužina uredjaja 3.500 mm
- širina uredjaja 2.300 mm
- visina uredjaja 1.050 mm
- masa uredjaja 19 – 20,8 t
Proces rada se sastoji od postavljanja mašine u novi radni položaj, koji
odgovara dvostrukoj širini bušotina. Mašina se mora tačno postaviti (orjentisati) da
se dobije željeni pravac bušenja, a pomoću hidrauličnih cilindara mašina se dovodi u
položaj bušenja u skladu sa nagibom sloja. Po postavljanju prvog segmenta bušaće
šipke sa bušaćom krunom, pri sporijem radu mašine počinju se nove bušotine. Sa
napredovanjem čela bušotine za dužinu segmenata šipki, pristupa se njihovom
nastavljanju i proces bušenja na taj način obavlja neprekidno do konačne dubine
bušotina. Radna grupa se sastoji od rukovaoca mašinom, jednog ili dva pomoćnika i
operatora sa uredjajem za dodavanje šipki. Pri povoljnim radnim uslovima, u sloju
moćnosti 0,6 – 0,7 m, postiže se proizvodnost od 140 t/dan, pri učincima na
otkopavanju 11,7 t/nadn.
Pri dvostranom (dvokrilnom) bušenju jednom mašinom se buše bušotine na
obe strane pripremnog hodnika, čime se smanjuje koeficijent pripreme. Medjutim,
98
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

sa jednog stajališta mašine buše se bušotine na obe strane hodnika, čime se štedi u
pripremnim operacijama, a zajedno sa smanjenjem obima pripreme postižu se
znatno niži troškovi dobijanja uglja.
Bušenje bušotina samo u nastupnom pravcu je jednostavnije i zahteva manji
obim pripreme. Ono je osvojeno i uspešno se primenjuje za otkopavanje uglja
bušenjem u slojevima moćnosti do 1 m sa stabilnijom krovinom. U slučaju
nestabilnije krovine neophodno je ostavljati veće stubove uglja izmedju bušotina,
kako izmedju pojedinih parova bušotina, tako i stubova, koji se na odgovarajućim
rastojanjima ostavljaju radi postizanja stabilnosti krovine za vreme rada u otkopnom
polju. Naime, pri stabilnijoj krovini prazni prostori bušotina se mogu održati u
dužem vremenskom periodu, a u suprotnom, proces zarušavanja može ugroziti
sigurnost uredjaja pri bušenju. Zato je ostavljanje stubova uglja izmedju bušotina od
velikog značaja za siguran rad na otkopavanju. Medjutim, pri tome se smanjuje
iskorišćenje uglja, pa gubici mogu dostići 38 – 45 %, što nije racionalno, ali je i
prihvatljivo kada se zna o kakvim se slojevima uglja radi.
Širina ostavljenih stubova izmedju bušotina raste sa porastom moćnosti
sloja, a može se računati sa prosečnom širinom stubova koja odgovara polovini
prečnika bušotina. Pri bušenju sa dvostrukim bušotinama, zbog njihovog manjeg
medjusobnog rastojanja, odnosno zahvatanja dela sloja širine 1,4 – 1,5 m, (pri
moćnosti sloja 0,7 – 0,85 m), postiže se veće iskorišćenje uglja, pod uslovom da je
kvalitet krovine bolji, a čvrstoća uglja veća.
Povoljnijom se smatra tehnologija otkopavanja sa proširivanjem bušotina u
odstupnom povlačenju bušaćeg pribora. Proces dobijanja bušenjem, u tom slučaju se
sastoji od bušenja bušotine znatno manjeg prečnika od moćnosti sloja, u nastupnom
bušenju, a u odstupnom kretanju se postavljanjem krune za proširenje, otkopava
celokupna moćnost sloja, kako je to prikazano na slici 98. Pri takvom bušenju,
medjutim, neophodno je na kraju bušotine imati prostoriju za montažu kruna za
proširivanje, što znači da je neophodno pripremne hodnike raditi na rastojanju koje
odgovara maksimalnim dužinama bušotina, 35 – 40 m.
Osnovna prednost ovakvog rada je u većoj sigurnosti bušenja pri bilo kakvoj
stabilnosti krovine, budući da je svo vreme rada bušaći pribor u bušotinama manjeg
prečnika i u sigurnijoj sredini. Bušenje se obavlja jednim tipom bušaćeg pribora i pri
promenljivoj moćnosti sloja, a potrebno je prilagoditi samo prečnik krune za
proširenje bušotina. To znači da je moguće otkopavati i slojeve veće moćnosti bez
povećanja prečnika bušaćih šipki, a time i bez povećanja njihove mase. Zahvaljujući
takvom principu rada, izmedju bušotina se mogu ostaviti manji stubovi uglja pa se
postiže veće iskorišćenje uglja. To ne znači da prečnik spiralnih bušaćih šipki može
da bude znatno manji, jer treba imati u vidu da se njima obezbedjuje kretanje uglja
prema pogonskom uredjaju, odnosno pripremnom hodniku u kome se nalazi
transporter.

99
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Slika 98. Principijelna šema rada bušaćeg uredjaja sa proširenjem bušotina.

Prikazani uredjaj na slici 99 je usavršen i ima karakter bušaćeg agregata, tačnije

uredjaja sa višim stepenom mehanizovanosti procesa. Tehnološki proces dobijanja
uglja agregatom ABŠ prikazan je na slici 100.

Slika 99. Uredjaj za otkopavanje bušenjem ABŠ (Rusija): 1- noseća šasija,

2- hidraulični stupci, 3- pomoćna oprema, 4- kolica sa nastavljivim spiralnim
šipkama, 5- hidraulični pogon, 6- elektropogon, 7- pretovarni uredjaj, 8- pogon
reznih organa, 9- spiralne šipke sa bušaćom krunom

100
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

Slika 100. Tehnološka šema dobijanja uglja agregatom za bušenje ABŠ:

1- elektropogon, 2- hidraulična pumpa, 3- dodavač šipki za bušenje,
4- pretovarni uredjaj, 5- bušaće šipke, 6- pogon bušaćih šipki, 7- hidraulična
podgrada, 8- pokretna kolica

Otkopavanje strmih slojeva. Primena dobijanja uglja bušenjem moguća je

i u slučaju eksploatacije slojeva strmijeg nagiba, ali se pri tome koriste drugojačiji
uredjaji za dobijanje uglja. Na slici 101, /14/, prikazana je primena kompleksa
KMD osvojenog u ruskim rudnicima, kojim se otkopavanje obavlja po principu
otkopavanja u komorama. Na slici su prikazane dve mogućnosti: da se otkopavanje
obavlja sa ostavljanjem tankih medjukomornih stubova (a), odnosno da se
otkopavanje obavlja i uz primenu zapunjavanja komora jalovinom (b).
Proces otkopavanja se sastoji u izradi uskopa bušenjem, a potom se vrši
proširenje do širine komore do 4,2 m. Mašina za bušenje se nalazi u donjem hodniku
iz koga se buše uskopi preseka 0,6 x 1,2 m pomoću specijalnog uredjaja za bušenje.
Kada radni organ izbije u gornji hodnik, u njemu se montira proširivač, takodje
specijalne konstrukcije, kojim se vrši proširivanje komore do navedenih 4,2 m. Po
početku rada proširivača montira se zaštitni krov, koji prati proširivač naniže za svo
vreme rada. Otkopani ugalj pada kroz izradjeni uskop na donji horizont, gde se
daljinski upravljanim šutem istače u jamske vagone. U toku svakodnevnog rada, a
po završetku jednog ciklusa, oprema se spušta na horizont u cilju pregleda uredjaja
za kopanje.

101
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Slika 101. Tehnološka šema otkopavanja strmog ugljenog sloja

kompleksom KMD - (Rusija): a) sa ostavljanjem medjukomornih stubova male
širine i bez zasipavanja komora, b) otkopavanje sa zapunjavanjem otkopnih komora

102
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

Kao što je na slici prikazano, medjusobno rastojanje, koje odgovara dužini

otkopnih komora, iznosi 120 m. Pri otkopavanju bez zapunjavanja komora, (vidi
detalj A), izmedju njih se ostavljaju stubovi širine 0,9 m, a sukcesivno sa
otkopavanjem komora, vrši se zarušavanje u skladu sa stabilnošću krovine sloja. Pri
otkopavanju sa zapunjavanjem komora, (b), otkopavanje se prvo vrši u svakoj
drugoj komori (detalj B), nakon čega se one zapunjavaju jalovinom. Kasnije se,
posle odredjenog vremenskog razmaka, otkopavanje na isti način vrši u ostavljenim
stubovima, kako je prikazano na detalju C na slici.
Proces otkopavanja je mehanizovan i obavlja se bez prisustva ljudi u
otkopnom prostoru, po čemu se može smatrati sigurnim, a proizvodnost na
otkopavanju biće uslovljena radom uredjaja za bušenje, zavisno i od uslova u sloju.

2.6.3. Otkopavanje tankih ugljenih slojeva skreperostrugovima

Za otkopavanje tankih ugljenih slojeva veliku primenu imaju široka čela sa

strugovima. Oni se primenjuju u slojevima moćnosti 0,5 – 0,9 m, pri nagibima do
25o, a karakteriše ih relativno mala energetska potrošnja, dobijanje uglja veće
krupnoće, manja zaprašenost otkopa, a postignuti kapaciteti širokih čela su
uglavnom veći od kapaciteta postignutih pri primeni kombajna za dobijanje uglja.
U cilju korišćenja pomenutih prednosti pri dobijanju uglja iz tankih ugljenih
slojeva, razvijene su i posebne konstrukcije strugova, koje se nazivaju skrepero-
strugovima. Bitna karakteristika ovih otkopnih uredjaja je u tome što se na
otkopnom čelu ne postavlja otkopni transporter, već se skrepero-strugovi kreću duž
čela po podini sloja, a samim tim na čelima izostaje i primena mehanizovane
podgrade. Podupiranje krovine se obavlja pojedinačnim stupcima ili se, pri čvrstoj
krovini, klasično podgradjivanje ne vrši, već se posle otkopavanja na odredjenoj
dužini napredovanja otkopnog fronta ostavljaju stubovi, koji odvajaju novi otkopni
prostor od prethodnog. U nekim slučajevima se vrši i delimično zapunjavanje otkopa
jalovinom, koja se dobija izradom pripremnih hodnika, koji se izradjuju sa
normalnim profilima (poprečnim presekom).
Razvoj ovih metoda vezan je za drugu polovinu prošlog veka, a za neke od
zemalja u kojima se otkopavaju takvi ugljeni slojevi (Rusija, Belgija, Holandija,
Čehoslovačka i dr.). Praksa je pokazala da se ovi uredjaji uspešno mogu primeniti u
ugljenim slojevima moćnosti 0,4 – 0,7 m, sa malim nagibima, medjutim, razvijene
su i adekvatne konstrukcije primenljive i u slojevima sa strmijim nagibom.

2.6.3.1. Otkopavanje slojeva blagog nagiba.

Na slici 102 šematski je prikazano otkopavanje na otkopu sa skrepero-

strugom. Priprema se obavlja izradom transportnog i ventilacionog hodnika na
medjusobnom rastojanju 150 – 160 m, s tim da se iznad donjeg transportnog
hodnika, sa napredovanjem fronta otkopa, izradjuje paralelan hodnik u kome je
postavljen prijemni grabuljasti transporter, kojim se ugalj prebacuje do transportera
postavljenog u ventilacionom proboju izradjenom izmedju transportnog i paralelnog
hodnika (podsecanja). U ovom hodniku je postavljen pogonski vitao 1, kojim se

103
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

naniže vuku skrepero-strugovi 2, kojih može biti 2 ili više, postavljenih na

odredjenom medjusobnom rastojanju duž čela.

Slika 102. Otkopavanje tankog prevlačenje uglja duž čela, (v. sl.
ugljenog sloja skrepero-strugovima:
pogonsko vitlo, 2- skrepero-strugovi, 3-
uredjaj za zasipavanje
Skrepero-strugovi se duž
otkopa povlače vučnim i povratnim
užetom, sa kojim su skreperostrugovi
povezani vučnim lancima (v. sl. 103).
Otkopni prostor se osigurava malim
drvenim ukrsnim stubovima, a
prostor iznad donjeg i ispod gornjeg
hodnika se delimično zapunjava
jalovinom dobijenom izradom
pripremnih hodnika. Doprema zasipa
u otkopu vrši se posebnim uredjajem
3.
Bitna karakteristika skrepero-
struga je da se njime vrši i
potiskivanje uglja duž čela, a u praksi
su korišćene različite konstrukcije
ovih uredjaja, od kojih je jedna
prikazana na slici 103. Važno je da se
obezbedi što uspešnije povlačenje
uglja naniže, a da se pri kretanju u
suprotnom pravcu ne vraća ugalj
nazad. To se postiže ne samo
konstrukcijom skrepero-struga, već
se dodaje i poseban uredjaj za
1- 103).

Skrepero-strug, prikazan na slici, je jednostavne konstrukcije, koja je

prilagodjena moćnosti sloja i otporu uglja rezanju. Njegova veza sa vučnim užetom
je preko lanca kojim se, pri radu, strug usmerava ka čelu, pri čemu obavlja rad na
rezanju uglja. Pri tome telo skrepero-struga ima dijagonalan položaj u osnosu na
čelo, što se postiže položajem reznih noževa 1. Na detalju (b) prikazan je i dodatak
skrepero-strugu koji obezbedjuje njegov pravilan položaj u toku rada i vrši
pomeranje uglja duž čela.

2.6.3.2. Otkopavanje slojeva strmog nagiba skrepero-strugovima.

Ugljeni slojevi strmog nagiba, a male moćnosti, otkopavaju se različitim

varijantama metoda sa otkopima rasporedjenim po padu sloja ili dijagonalno.
Dijagonalan položaj otkopa omogućava smanjenje nagiba, ali se više usvaja zbog

104
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

toga što se usmerava kretanje miniranog ili mehanički otkopanog uglja, gravitaciono
ka nižem transportnom hodniku. Na narednoj slici 104 prikazano je otkopavanje
skrepero-strugovima koji se pokreću pogonskim vitlovima.

Pogoni su postavljeni u
donjem transportnom i gornjem
ventilacionom hodniku, tako da se za
kretanje ne koristi sila povratnog
užeta. U cilju efikasnijeg rada
skrepero-struga, otkop ima dijagonalan
položaj, a vrlo često samo čelo ima
lučni oblik koji omogućava bolje
naleganje skrepero-struga na čelo.

Slika 103. Izgled skrepero-

struga i način povezivanja sa vučnim
užetom: 1- rezni nož, 2- izmenljivi
rezni zubi, 3- spojni lanci, 4- vučno
uže.

Na slici je prikazan izgled

dijagonalnog čela na kome se strug
kreće naniže i naviše pod dejstvom
vučne sile pogonskim užadima. Ukoliko
je sloj moćnosti iznad 0,8 – 1 m, otkopni
prostor se može podgradjivati
raspornom podgradom ili stupcima sa
podloškom, a na slici je prikazan i slučaj
primene zapunjavanja otkopnog prostora
jalovinom, koja se sa višeg horizonta
spušta u pojedine odvojene pojaseve
pomoću transportera ili cevovoda
(hidraulično ili pneumatsko
zapunjavanje).
Ugalj, koji se otkopava skrepero-
strugom, gravitaciono se kreće
potiskivan konstrukcijom skrepero-
struga. Na nižem horizontu pada na
transporter kojim se dalje odvozi do
transportnih traka ili jamskih vagona.
Slika 104. Otkopavanje sloja skrepero-
strugom i zapunjavanjem otkopnog
prostora

105
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

U cilju lakšeg regulisanja postupka zapunjavanja otkopnog prostora, on se deli u

više pojaseva postavljanjem pregrada od posebne podgrade u vigu kvadratnih ili
ukrsnih slogova, a može se pregradjivati i gusto poredjanim drvenim stupcima. U
otkopu se obezbedjuje protočno provetravanje.

Na situaciji prikazanoj na slici, iznad transportnog hodnika 8 ostavlja se stub

uglja u kome se izradjuju proboji za istakanje uglja. Iznad njega se otkopava
bušačko-minerskim radovima deo čela na širini od 8 m da bi se obezbedio prostor za
smeštaj povratnog kotura i uglja, koji je gravitaciono pao u donji deo otkopa. Na
preostalom delu čela, dužine 55 m, otkopavanje se obavlja sa dva skrepero-struga
koji se pokreću glavnim pogonskim vitlom 1, preko usmeravajućeg kotura 3.
Poseban vitao 2 koristi se za zatezanje i povremeno pomeranje pogonskog vitla. On
je postavljen ne rastojanju do 30 m od radnog čela. Na detalju A-A prikazan je
položaj sloja.

Slika 105, /14/. Otkopavanje strmog sloja skrepero-strugovima KSM (Rusija): 1-

glavni pogonski vitao, 2- zatezni vitao, 3- gornji kotur za usmeravanje kretanja
užadi, 4- skrepero-strugovi, 5- vučna užad, 6- donji, povratni kotur, 7- ventilacioni
hodnik, 8- transportni hodnik

106
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

Primena skrepero-strugova ima prednosti, koje se ogledaju u sledećem:

- jednostavna je priprema za otkopavanje,
- rad se obavlja bez prisustva ljudi u otkopu, ili samo sa povremenim boravkom
pri podgradjivanju otkopnog prostora,
- obezbedjeno je mehaničko dobijanje uglja,
- primenjuje se provetravanje otkopa protočnom vetrenom strujom,
- podgradjivanje otkopa se vrši u minimalnom obimu ili bez njega, kada se
mestimično ostavljaju stubovi uglja, koji se kasnije zarušavaju u cilju zarušavanja
krova otkopa.

2.6.4. Otkopavanje strmog sloja uredjajem za kopanje uglja (kombajnom)

U ruskim rudnicima primenjene su posebne konstrukcije kombajna (KKP i

K-19), (slika 106-a), namenjene za otkopavanje uglja u strmim ugljenim slojevima.
Kao što je na slici prikazano, otkop u tom slučaju ima pravolinijski karakter, a
otkopavanje se obavlja naniže sa postepenim spuštanjem kombajna. Da bi se
obezbedilo bolje naleganje kombajna, otkopu se daje nagnuti položaj za oko 5 o u
odnosu na njegov upravan položaj prema pripremnim hodnicima. U gornjem delu
otkopa se prednjačenjem u otkopavanju do 6 m izradjuje niša koja omogućava lakše
postavljanje kombajna u početni položaj. Jalovina, koja se dobija pri izradi gornjeg
ventilacionog hodnika, odlaže se u prostor ispod hodnika, a koji se odredjuje na
osnovu količine jalovine dobijene izradom hodnika. U donjem delu se ručnim
kopanjem ili uz primenu miniranja izradjuje donja komora, koja služi kao
magazinski prostor za ugalj koji pada sa gornjeg dela čela. Kao što je na slici
naznačeno, kosa dužina čela može biti do 150 m.
U toku otkopavanja otkopni prostor se osigurava postavljanjem raspornih
stubaca i drvenih ukrsnih stubova, čime se obezbedjuje siguran rad i razdvajanje od
zarušenog prostora iza čela. Iznad transportnog hodnika ostavljen je stub uglja
širine 6 m, kroz koji se na 4 m medjusobnog rastojanja izradjuju kratki proboji za
ispuštanje oborenog uglja koji se magazinira iznad horizontalnog stuba. Stub se
formira izradom hodnika podsecanja, koji se izradjuje sa napredovanjem do 40 m
ispred otkopnog čela. Kapacitet na otkopavanju uslovljen je potrebnim obimom
podgradjivanja, koje uslovljava prekid na dobijanju uglja, što smanjuje proizvodnost
otkopa i učinke radnika na otkopavanju. Otkop se provetrava protočnom vetrenom
strujom.
Za otkopavanje strmih ugljenih slojeva u ruskim rudnicima se primenjuje
još nekoliko tipa kombajna, kao što su kombajn »Temp«, koji se primenjuje u
slojevima moćnosti 0,6 – 1,2 m bilo koje čvrstoće uglja, zatim kombajn UKR-1K za
otkopavanje u slojevima strmog nagiba, moćnosti 0,6 – 1,2 m odnosno i do 0,9 – 1,5
m i dr. Većina prikazanih metoda otkopavanja tankih slojeva uglja strmog zaleganja
primenjivane su u rudnicima Donbasa u Ukrajini.

107
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

a) b)

Slika 106. Šematski prikaz dva postupka otkopavanja strmih slojeva uglja: a) sa
pravolinijskim otkopom i dobijanjem uglja posebnom konstrukcijom kombajna za
strme slojeve, b) sa stepenastim otkopom i dobijanjem uglja mehaničkim kopanjem
otkopnim čekićima

2.6.5. Otkopavanje strmog sloja mehaničkim kopanjem (otkopnim

čekićima) ili miniranjem.

Detalj na slici 106-b prikazuje izgled otkopa u kome se dobijanje uglja vrši
kopanjem otkopnim čekićima. Zbog toga se otkop deli u stepenice sa kosom
visinom 4 -. 12 m, na kome rade pojedine radne grupe koje obavljaju kopanje i
osiguranje otkopnog prostora podgradjivanjem, /12/.
Priprema za otkopavanje se obavlja na sličan način kao i kod prethodno
opisane metode. Na opisani način se ispod ventilacionog hodnika obavlja delimično
zapunjavanje otkopnog prostora jalovinom, koja se dobija izradom hodnika, a iznad
donjeg transportnog hodnika se ostavlja horizontalni stub uglja u kome se izradjuju
sipke za ispuštanje oborenog uglja.
Oblikom otkopnog čela, koji odgovara obrnutim stepenicama, formira se
nagib otkopa prema zarušenom delu, pa se, u cilju usmeravanja kretanja uglja ka
donjem delu otkopa, od čeličnih ploča izradjuje pregrada, kako je na slici prikazano.
Otkopni prostor se osigurava drvenim stupcima ili ukrsnim drvenim stubovima, što
je na slici prikazano. Slika prikazuje slučaj nastupnog otkopavanja, kada se
pripremna čela kreću ispred otkopnog na rastojanju do 50 m.

108
 Metode otkopavanja ležišta uglja
_________________________________________________________________

Otkopavanje se najlakše obavlja u stepenicama visine do 4 m, kada se

naizmenično obavljaju radovi na kopanju uglja i podgradjivanju. Medjutim, visina
stepenica zavisi od čvrstoće uglja, tako da su, u slojevima sa čvrstim ugljem, visine
stepenica 4 – 8 m, u slojevima sa srednje čvrstim ugljem visina je 8 – 12 m, a u
slojevima sa mekim ugljem je visina stepenica 12 – 16 m. Napredovanje radnih čela
na stepenicama zavisi od čvrstoće krovine i potrebe za podgradjivanjem, što znači
da zavisi od širine nepodgradjene krovine. Ona obično iznosi 1,8; 2,7 do 3,6 m.
Veća širina stepenica obezbedjuje sigurniji rad radnika, jer su bolje zaštićeni od
uglja koji pada sa viših radilišta (stepenica).
Na stepenicama veće visine se radovi na otkopavanju i podgradjivanju
naizmenično obavljaju u delovima visine do 4 m. Prednost otkopavanja u slojevima
većeg nagiba je u korišćenju gravitacione sile za spuštanje uglja, što znači da
izostaju radovi na utovaru uglja. Medjutim, rad ljudi u strmim otkopima je teži i
zahteva nešto veću pripremu na postavljanju radnih patosa. Provetravanje otkopa je
protočnom vetrenom strujom.
U pomenutim uslovima otkopavanja strmih ugljenih slojeva u Donbasu se
primenjuju i drugojačiji načini (metode) otkopavanja, od kojih su neki prikazani na
slici 107, /12/.

Slika 107. Različiti načini otkopavanja u strmim ugljenim slojevima u

rudnicima Donbasa

109
 Metode podzemnog otkopavanja
_________________________________________________________________

Detalj (a) prikazuje otkopavanje u stepenastom otkopu u kome se dobijanje

uglja vrši otkopnim čekićima. U otkopima prikazanim na detaljima (b) i (c)
otkopavanje se obavlja strugovima i kombajnima, dok je na detalju (d) prikazan
otkop sa mehanizovanim kompleksom. Na detalju (e) prikazano je otkopavanje u
otkopima sa štitovima, a takav način otkopavanja je napred već detaljno opisan.
Osim u poslednjem slučaju, u prethodnim otkopima se način pripreme i postupci
otkopavanja u priličnoj meri podudaraju sa napred opisanim metodama otkopavanja.

110