Metode otkopavanja rudnih ležišta

_____________________________________________________________

3.5. METODE OTKOPAVANJA SA PODGRADJIVANJEM OTKOPA

3.5.1. Uslovi primene i karakter metoda otkopavanja

sa podgradjivanjem otkopa

Otkopavanje ležišta, pri čemu se otkopni prostor održava podgradjivanjem,

spada u metode u kojima je postignut najmanji napredak u razvoju metoda. Razlog
tome je što se ove metode primenjuju u uslovima ograničenog prostora, a ugradjena
podgrada često onemogućava primenu većih mašina. Primenjuju se uglavnom
mašine za bušenje i to ručni bušaći čekići sa potpornom nogom, a za utovar najčešće
skreperi, ili se utovar ostvaruje korišćenjem gravitacione sile, pri otkopavanju strmih
ležišta. Medjutim, glavna karakteristika ovih metoda je njihova primena u ležištima
manje moćnosti, budući da veća visina otkopa, ili veća širina kod strmih ležišta nije
pogodna za podgradjivanje. Izuzetak su neke varijante otkopavanja sa
podgradjivanjem kvadratnim slogovima, ali se ovaj način otkopavanja svrstava u
sledeću grupu metoda kod kojih se, osim podgradjivanja, vrši i zapunjavanje
otkopnog prostora.
Podgradjivanje otkopa, koje se najčešće vrši drvenom podgradom,
predstavlja složenu, dugotrajnu i skupu radnu operaciju, koja angažuje veći obim
živog rada i smanjuje vreme efektivnog otkopavanja. Uslovi otkopavanja su naročito
nepovoljni pri otkopavanju strmih ležišta, a pri otkopavanju horizontalnih i blago
nagnutih ležišta se javlja problem u tome što se sva težina višeležećih stena prenosi
na podgradu, pa je utoliko potrebnije veće podgradjivanje otkopa.
U postojećoj udžbeničkoj literaturi obradjeno je više varijanti ovih metoda
otkopavanja i njima se ne posvećuje pažnja. Izuzetak čine neke varijante
otkopavanja ležišta blagog zaleganja (uglavnom zlatonosnih ležišta), pa će o njima
biti govora. Inače, pri otkopavanju ležišta blago nagnutog zaleganja, otkopavanje se
obavlja u frontalnim otkopima sa širinom fronta 20 – 40 m izuzetno više, a pri
otkopavanju strmijih ležišta otkopavanje se može obavljati u otkopima dužine 30 –
40 m pri čemu se primenjuje:
- otkopavanje odozdo naviše i to je češći način otkopavanja, ili
- otkopavanje odozgo naniže.
Pri otkopavanju odozdo naviše krov otkopa je ruda i takav način može biti
povoljniji kada je ruda čvrsta i lako održava otvoreni raspon otkopa. Medjutim, tada
se u otkopnom prostoru, sa otkopavanjem naviše, mora ugradjivati podgrada koja
služi ne samo za pariranje pritiscima iz krovine ležišta, već i kao platforma sa koje
se obavlja rad. U otkopu se moraju podgradom formirati rudne sipke kroz koje se
ruda spušta na nivo horizonta.
Pri otkopavanju odozgo naniže, radnici za vreme rada stoje na rudi i sa tog
stanovišta je rad sigurniji. Medjutim, tada je otvoreni otkopni prostor, koji je takodje
podgradjen, iznad radnog čela, što umanjuje sigurnost zbog mogućeg pada komada
rude ili stene iz krovine. Zato se iznad otkopa mora podgradom postaviti zaštitni
krov radi sigurnijeg rada radnika. Sve u svemu, otkopni prostor u oba slučaja mora
biti dobro osiguran i to zahteva ugradnju podgradnih elemenata koji će obezbediti
siguran rad u otkopu.

351
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________
Metode otkopavanja sa podgradjivanjem otkopa imaju visoke troškove
otkopavanja zbog navedenih razloga, pa je normalno da se mogu primeniti u
ležištima sa vrednijom rudom. S obzirom na malu moćnost ležišta čvrstoća rude
nema presudan uticaj, ali je zato vrlo važno da krovinske stene imaju veću čvrstoću.

3.5.2. Primenjeni načini podgradjivanja otkopa

Način podgradjivanja otkopa zavisi od vrste ležišta, odnosno od njegove

moćnosti i nagiba, a gustina podgrade od veličine pritiska, koji, kako je navedeno,
zavisi ne samo od dubine otkopavanja, već i od nagiba otkopa.
Otkopavanje strmih ležišta manje moćnosti može se obavljati uz postavljanje
razupirača, odnosno razupirača sa podloškom, ali se najčešće moraju postavljati i
stupci zbog potrebe pojačavanja podgrade na kojoj se postavlja patos sa koga rade
ljudi i na koji se često obara ruda. Na slici 319 prikazano je nekoliko jednostavnih
načina podgradjivanja. Detalj (a) predstavlja klasičan način podgradjivanja, koji se
ostvaruje drvenim okvirima. Slemenjače okvira se na strani podine oslanjaju na
stenski masiv, a na suprotnoj strani se postavlja stubac koji se oslanja na slemenjaču
donjeg okvira podgrade. Podgradni elementi se moraju dobro zategnuti i
medjusobno povezati da ne dodje do njihovog pada.
Pri manjoj moćnosti ležišta (obično ispod 2 m) otkop se može podgraditi
samo razupiračima, ali se moraju postaviti i horizontalne grede radi formiranja
patosa na kome stoje radnici u otkopu. Takav način podgradjivanja je prikazan na
detalju (b) slike 319. Kada je krovina ležišta slabija, tada se ona mora osigurati i
kosim gredama koje omogućavaju njeno učvršćenje na način prikazan na detalju (c).
Detalj (d) na slici prikazuje način podgradjivanja pri otkopavanju ležišta
blagog zaleganja. Tada se najveća pažnja posvećuje dobrom podupiranju krovine,
jer se sva težina krovinskih stena prenosi na podgradu.

Slika 319. Različite mogućnosti osiguranja otkopa podgradjivanjem

Na slici 320 prikazan je izgled jednog otkopa u ležištu strmog zaleganja, samo
radi interpretacije datog razmatranja metoda otkopavanja sa podgradjivanjem
otkopa, ali se o tome ne govori detaljnije, jer su ove metode dovoljno obradjene u
postojećoj literaturi.

352
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________
Pri otkopavanju ležišta sa horizontalnim ili blago nagnutim zaleganjem, može
se primeniti specifičan način podgradjivanja, podgradom koja ima znatno veću
nosivost i koja oponaša noseće stubove od rude, kakvi se javljaju kod metoda
komorno-stubnog otkopavanja sa otvorenim otkopima. Radi se o primeni
podgradnih elemenata koji se nazivaju «ukrsni stubovi», a koji se i kod drugih
metoda često primenjuju pa i kod metoda otkopavanja sa otvorenim otkopima, kada
je neophodno osigurati oslabljena mesta u otkopu zbog pojave tektonskih dislokacija
ili drugih slabijih mesta u krovini ležišta. Ukrsni stubovi se izradjuju na različite
načine od rezane ili oble gradje ili kombinovani sa čeličnim elementima,
kvadratnog ili trougaonog oblika, sa ispunom ili bez nje i t.d. Na slici 321 prikazano
je nekoliko tipova ukrsnih stubova.

Slika 320. Izgled otkopa u kome se otkopavanje obavlja odozdo naviše sa

podgradjivanjem otkopnog prostora

Pri podgradjivanju otkopa ukrsnim stubovima, konstrukcija stubova i

njihovo rastojanje u otkopu odredjuju se na bazi izračunatih pritisaka iz krovine
ležišta i očekivane nosivosti jednog stuba. Stubovi se u otkopu postavljaju na
odgovarajuće mesto, pri montaži se mora voditi računa da elementi stuba budu
dobro namešteni i da se na kraju drvenim klinovima izvrši zatezanje ukrsnog stuba.
Vrsta drvenih ili i čeličnih elemenata za izradu ukrsnog stuba usvaja se i na osnovu
namene stuba i njegovog trajanja u funkciji nošenja krovine. Naime, u nekim
slučajevima postoji potreba demontaže stuba i njegovog premeštanja na drugo
mesto, što je, na primer, karakteristično za podgradjivanje kod nekih varijanti
širokočelnog otkopavanja ili kada se stubovi koriste za pojačanje podgrade
ventilacionih hodnika. Tada se dva drvena elementa u ukrsnom stubu zamenjuju
čeličnim, koji su konstruisani tako da se izbijanjem klinova ispod oslonih ploča lako
demontira stub i premešta na novo mesto. Takvi čelični elementi su prikazani na
slici 322.

353
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

Slika 321. Različite vrste ukrsnih stubova koji se primenjuju pri otkopavanju
horizontalnih ili blago nagnutih ležišta: a) klasičan ukrsni stub izradjen od ukrštenih
drvenih elemenata od rezane ili oble gradje; b) ukrsni stub ispunjen komadima
jalovine u cilju povećanja nosivosti, c) trougaoni ukrsni stub ispunjen jalovinom, d)
kombinovani ukrsni stub od rezane gradje i čeličnih «I» profila, e) ukrsni stub od
gusto pakovanih drvenih oblica, f) ukrsni stub od kombinovanih drvenih elemenata
i betonskih blokova.

Slika 322. Postavljanje posebnih čeličnih elemenata ukrsnog stuba radi lakše
njegove demontaže

Podupiranje krovine se može vršiti

Slika 323. Za specifične potrebe koriste i pomoću specijalnih pneumatskih

354
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________
se specijalni podgradni elementi od jastuka (balona) koji se mogu
pneumatskih jastuka napuniti komprimiranim vazduhom
do željene nosivosti. Ovakvi
podgradni elementi ili specijalni
baloni za pregradjivanje jamskih
prostorija u cilju regulacije kretanja
vazdušne struje koriste se samo kao
privremeni i nisu namenjeni za
podgradjivanje u otkopima.
Ukrsni stubovi se, kako je
prikazano, mogu raditi i od betonskih
elemenata, medjutim primena samo
betonskih elemenata nije dala dobre
rezultate jer pri visokim pritiscima
betonski stub se ponaša kao krut

elemenat i pri prekoračenju njegove nosivosti dolazi do potpunog razaranja stuba.

Zbog potrebe da noseći stubovi imaju odredjeni stepen popustljivosti, stubovi se ne
rade samo od betonskih elemenata već kombinovano sa drvenim, koji imaju
odgovarajuću popustljivost.

3.5.3. Metode otkopavanja horizontalnih ili blago nagnutih ležišta na

velikim dubinama, sa podgradjivanjem otkopa

Pri otkopavanju dubokih, obično zlatonosnih ležišta, primenjuje se

otkopavanje sa podgradjivanjem otkopa drvenim ukrsnim stubovima. Izuzetno se
kao veštački noseći stubovi mogu koristiti i stubovi izradjeni od betonskih
elemenata (betonskih ploča ili prstenova), odnosno kombinovano od betonskih i
drvenih elemenata. Na slikama 324 i 325, /57/, prikazane su dve varijante metoda
frontalnog otkopavanja sa podgradjivanjem otkopa ukrsnim stubovima, primenjene
u zlatonosnim ležištima Južne Afrike.
Dugački otkopni frontovi se dele na pojedinačne otkope dužine 36 m (kao na
slici), koji se pripremaju izradom smernih hodnika izmedju pojedinih otkopa. U
slučaju male moćnosti, što je obično slučaj, ovi se hodnici rade tako da su jednim
delom u podini ležišta, kao što je na slici 326 prikazano. U njima se vrši prevoz rude
skreperom od otkopa do rudnih okana.
Moćnost rudne žile je nekad manja od 1 m, pa se miniranje rude na čelu
obavlja minskim bušotinama bušenim ručnim bušaćim čekićima. Minirana ruda se
skreperom prevlači duž čela do otkopnog hodnika gde se drugim skreperom prevlači
do rudnog okna. U cilju obezbedjenja boljeg provetravanja pojedini delovi otkopa se
izoliraju ventilacionim pregradama, koje se izradjuju od gumenih zavesa ili od
kamenih zidova.

355
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

Slika 324. Metoda frontalnog otkopavanja sa podgradjivanjem otkopa ukrsnim

stubovima u jednom rudniku zlata Južne Afrike: 1- ukrsni stub 0,6 x 0,6 m, 2 –
rudno okno

Na slici 325 prikazan je sličan način otkopavanja. Duž otkopa se postavlja red
hidrauličkih čeličnih stubaca o koje se veša gumena traka od transportera sa ciljem
da se spreči dalje razletanje komada rude pri miniranju. I u ovom slučaju se
priprema vrši na sličan način, primenjuje se dvojno skreperovanje rude, a pojedini
delovi otkopa izoliraju kamenim zidovima ili ispunom od kamena izmedju dva reda
ukrsnih stubova.
Na slici 326 prikazani su detalji otkopa i način skreperskog utovara rude. U
slučaju kada pritisci nisu isuviše veliki, skreperovanje se obavlja u prostoru izmedju
čela i prvog reda ukrsnih stubova. Medjutim, pri većim pritiscima stubovi se
montiraju blizu čela, pa se kretanje skreperske kašike odvija izmedju redova ukrsnih
stubova. Tada se ruda mora ručno prebacivati od čela do prostora u kome se kreće
skreperska kašika. Desni detalj na slici prikazuje situaciju skreperskog utovara u
hodniku za utovar, čija izrada prati napredovanje čela.

356
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________

Slika 325. Metoda otkopavanja u dvojnim frontalnim otkopima sa skreperskim

utovarom rude i podgradjivanjem otkopnog prostora drvenim ukrsnim stubovima:
1. skreperski utovar u otkopu, 2- prevoz rude skreperom u otkopnom hodniku, 3-
hidraulički stupci, 4- drveni ukrsni stubovi, 5- izolacija otkopnog prostora zidom,
6- ventilaciona zavesa, 7- uredjaj za hladjenje vazduha sa cevovodom, 8- pojas
ispunjen jalovinom dobijenom izradom otkopnog hodnika

357
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________
a)

b)

Slika 326. Skreperski utovar rude u otkopima: a) utovar na otkopnom frontu,

b) prevoz rude skreperom do rudnog okna u pristupnom hodniku: 1- skreper kojim
se prevlači ruda duž čela, 2- skreper za prevlačenje rude duž otkopnog hodnika do
rudnog okna, 3- skrepersko uže, 4- povratni kotur drugog skrepera, 5-, 6- ankeri za
fiksiranje povratnih kotura, 7- povratni kotur prvog skrepera

U rudnicima, u kojima se eksploatacija zlatonosnih žica obavlja na dubinama

većim od 2000 m, temperatura stena često dostiže 50 oC, nekad i više, pa se javlja
problem provetravanja. U rudnicima je propisano da temperatura vazduha ne sme
biti veća od 30 – 31oC, pa se mora vršiti rashladjivanje vazduha. Na slici 325
prikazan je položaj uredjaja za rashladjivanje vazduha.
Eksploatacija ležišta zlata na velikim dubinama izuzetno je teška i skopčana
se nepovoljnim klimatskim uslovima rada, (slika 327). Rad je utoliko teži i složeniji
što je moćnost ležišta manja, pa se nekad, pored zlatonosne žice otkopava i deo
pratećih stena, pri čemu se deo stena koristi za izradu kamenih zidova izmedju
pojedinih otkopnih čela. I pored osiromašenja, sadržaj zlata je obično iznad 15 g/t
rude. U takvim uslovima postiže se napredovanje otkopnih frontova samo 3 – 4

358
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________
m/mesec, a nekad i do 5 – 15 m/mesec. To govori i o tome koliki je utrošak rada na
otkopavanju i održavanju otkopa.

Na čelu male visine buše se 1 –

2 reda minskih bušotina, koje
su zakošene u odnosu na čelo
da bi se obezbedilo efikasnije
delovanje minskih punjenja.
Na isti način je složen i proces
utovara rude na otkopu.
Radnici pri tome rade u
klečećem ili ležećem položaju,
pa je nekad neophodno
povećanje visine čela.

Slika 327. Situacija na čelu. Vidi se kolika je

moćnost ležišta i da visina čela ne omogućava
normalan rad radnika na bušenju minskih
bušotina.

3.6. METODE OTKOPAVANJA SA PODGRADJIVANJEM

I ZAPUNJAVANJEM OTKOPA

Metode otkopavanja sa podgradjivanjem i zapunjavanjem otkopa

primenjuju se za otkopavanje moćnijih rudnih ležišta sa nestabilnom rudom i
pratećim stenama. Podgradjivanje otkopa u takvim prilikama je neophodno, a zbog
velike širine otkopa ne može se obezbediti stabilnost podgrade pa se primenjuje i
zapunjavanje otkopnog prostora. Ilustracije radi, na slici 329 je prikazan način
otkopavanja, jednom od metoda sa podgradjivanjem otkopa drvenim kvadratnim
slogovima i zapunjavanjem otkopa. Za razliku od ukrsnih stubova, o kojima je
govoreno u prethodnom poglavlju, drveni slogovi se izradjuju od prethodno
obradjenih elemenata koji se precizno uklapaju u čvornim tačkama slogova, kako je
na slici 328 prikazano. Zahvaljujući tome, podgradjivanje se obavlja relativno lako
jer se gotovi, već obradjeni delovi dopremaju u otkop i slogovi montiraju posle
svakog obaranja rude u otkopu. Pri otkopavanju viših pojasa, podgradjivanje se
obično vrši dogradnjom samo tri elementa sloga, budući da su donji elementi i deo
sloga u dva boka već ugradjeni. Bez obzira na to, podgradjivanje otkopa na prikazan
način zahteva veći obim rada, visoka je potrošnja gradje, a uslovi u otkopu su takvi
da je onemogućena primena mehanizacije osim bušaćih čekića i eventualno skrepera
za prevoz rude do rudnog okna, (kao na slici 329).

359
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

Slika 328. Elementi drvenih slogova se prethodno obradjuju na specijalnim

mašinama zahvaljujući čemu se montaža slogova u otkopu vrši lako i precizno:
a) elementi sloga od rezane gradje, b) elementi sloga od oble gradje, c) izgled
montiranog sloga

Metode otkopavanja sa podgradjivanjem kvadratnim slogovima i

zapunjavanjem otkopnog prostora primenjuju se u različitim varijantama i to u vidu:
- otkopavanja u horizontalnim pojasima odozdo naviše,
- otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže,
- otkopavanja u vertikalnim pojasima odozdo naviše, i
- otkopavanja u vertikalnim pojasima odozgo naniže.
U okviru svake grupe metoda, mogu se primeniti varijante, koje će zavisiti
od konkretnih uslova u ležištu, a pre svega od moćnosti i nagiba rudnog tela.

Slika 329. Metoda otkopavanja u horizontalnim pojasima sa podgradjivanjem

kvadratnim slogovima i zapunjavanjem otkopa
360
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________

Slika 330. Deo otkopa podgradjen kvadratnim slogovima. Pojedini

vertikalni redovi slogova se ne zapunjavaju već se oblažu jakim daskama i služe kao
ventilaciono-prolazna i rudna okna.

Otkopavanje sa podgradjivanjem kvadratnim slogovima i zapunjavanjem

primenjivano je i u borskoj jami u rudnom telu “D” na XI horizontu. Rudno telo je
bilo podeljeno na otkope i sigurnosne stubove širine po 12 m, (slika 331), a
otkopavanje je prekinuto na polovini visine horizonta, (K.+75 m), i prešlo se na
primenu prečnog otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa flotacijskom jalovinom.
Metode otkopavanja sa podgradjivanjem kvadratnim slogovima spadaju u
niskoproizvodne i niskoproduktivne metode otkopavanja, budući da je mogućnost
mehanizovanja procesa otkopavanja mala i da podgradjivanje i zapunjavanje otkopa
angažuju veći deo efektivnog rada u smeni. Potrošnja drvene gradje je velika, a
prethodna obrada gradje čini njenu primenu skupljom. Zbog toga se ove metode
mogu primeniti samo za otkopavanje ležišta sa vrlo vrednom rudom, koja može
pokriti visoke troškove otkopavanja.
Ove se metode, medjutim, mogu smatrati prevazidjenim, budući da se
ležišta u kojima se mogu primeniti ove metode otkopavanja, mnogo efikasnije i
ekonomičnije mogu eksploatisati metodama otkopavanja sa stvrdnjavajućim
zasipima, pa se zbog toga ovim metodama ne posvećuje veća pažnja.

361
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

Slika 331. Otkopavanje rudnog tela «D» iznad XI horizonta u borskoj

jami, metodom otkopavanja sa podgradjivanjem kvadratnim slogovima sa
zapunjavanjem flotacijskom jalovinom (na horizontalnom preseku prikazan je
prelaz na metodu «prečnog otkopavanja», takodje sa zapunjavanjem otkopa
flotacijskom jalovinom, mada je na prikazanom detalju položaj otkopa po pružanju
rudnog tela)

362