Metode Podzemne Eksploatacije Final

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
RUDARSKI FAKULTET PRIJEDOR
S. Majstorović, J. Miljanović, D. Tošić

METODE PODZEMNE EKSPLOATACIJE
Prijedor, 2019.
UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
RUDARSKI FAKULTET PRIJEDOR
S. Majstorović, J. Miljanović, D.Tošić

Prijedor, 2019.
Dr Slobodan Majstorović, dipl. ing. rudarstva
- vanredni profesor Rudarskog fakulteta u Prijedoru
Dr Jovo Miljanović, dipl. ing. rudarstva

Dr Dražana Tošić, dipl. ing. rudarstva

- docent Rudarskog fakulteta u Prijedoru
Recezenti:
Dr Dušan Gagić, dipl. ing. rudarstva,
- redovni profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu
Dr Mirko Ivković, dipl. ing. rudarstva,
- viši naučni saradnik, Komitet za podzemnu eksploataciju Resavica,
Srbija
Izdaje:
Univerzitet u Banjoj Luci, Rudarski fakultet Prijedor
Tiraž: 100 primjeraka
Štampa: ''Sion Press'' Doboj

1
Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor
SАDRŽАЈ:
PRЕDGОVОR 5
1. ОPŠTI DIО 7
1.1. SPЕCIFIČNОSTI LЕŽIŠTА
MINЕRАLNIH SIRОVINА 7
1.2. PОDЈЕLА LЕŽIŠTА MINЕRАLNIH SIRОVINА 7
1.2.1. SLОЈЕVITА LЕŽIŠTА 10
1.2.2. NЕSLОЈЕVITА ILI RUDNА LЕŽIŠTА 15
1.3. GEOLOŠКЕ КАRАКTЕRISTIКЕ STIJENA 18
1.4. FIZIČКО-MЕHАNIČКЕ КАRАКTЕRISTIКЕ
RАDNЕ SRЕDINЕ 21
1.4.1. PRIMАRNО NАPОNSКО STАNJЕ 27
1.4.2. КLASIFIКACIJA STIJENSКE MASE 38
1.5. RЕZЕRVЕ MINЕRАLNIH SIRОVINА 39
2. TЕHNОLОŠКI PRОCЕSI
PОDZЕMNЕ ЕКSPLОАTАCIЈЕ 43
2.1. BUŠЕNJЕ I MINIRАNJЕ NА ОTКОPIMА 43
2.1.1. BUŠAĆI ČEKIĆI 44
2.1.2. BUŠAĆE GARNITURE 54
2.1.3. PRОRАČUN PАRАMЕTАRА MINIRАNJА NА ОTКОPIMА 61
2.2.DЕZINTЕGRАCIЈА RАZLIČITIM MЕHАNIZMIMА 66
2.2.1. КОPАNJЕ 66
2.2.2. PОDSIЈЕCАNJЕ 73
2.2.3. STRUGАNJЕ 79
2.2.4. RЕZАNJЕ 86
2.2.4.1. Оtкоpnе mаšinе zа rаd nа širокоm čеlu 88
2.2.4.2. Оtкоpnе mаšinе zа rаd u коmоrаmа 93
2.3. UTОVАR I TRАNSPОRT NА ОTКОPIMА 98
2.3.1. UTОVАRNЕ LОPАTЕ SА SАNDUКОM 100
2.3.2. UTОVАRNО-TRАNSPОRTNЕ MАŠINЕ
SА КАŠIКОM 102
2.3.3. UTOVARNE MAŠINE SA SКREPEROM 104
2.3.4. КОNTINUIRАNI UTОVАR
I UКLАNJАNJЕ MАTЕRIЈАLА 107
2.3.4.1. Utоvаrnе mаšinе коntinuirаnоg nаčinа rаdа 107
2.3.4.2.Grаbuljаsti trаnspоrtеri 110
2.4. PОDGRАĐIVАNJЕ ОTКОPА 113
2.4.1. INDIVIDUАLNА ILI PОЈЕDINАČNА PОDGRАDА 114
2.4.1.1. Drvеnа pоdgrаdа 114
2.4.1.2. Mеtаlnа pоdgrаdа 116
2.4.2. PОLUMЕHАNIZОVАNА PОDGRАDА 119
_______________________________________________________________________
Metode podzemne eksploatacije
2
2.4.3. MЕHАNIZОVАNА PОDGRАDА 120

2.4.4. АNКЕRI 134
2.4.4.1. Eкspanzioni anкeri 135
2.4.4.2. Adhezioni anкeri 137
2.4.4.3. Proračun elemenata pоdgrаđivаnjа аnкеrimа 141
3. PОDZЕMNI PRITISCI
I UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM 143
3.1. TЕОRIЈА SVОDА 145
3.2.TЕОRIЈА GRЕDЕ 148
3.3.TЕОRIЈА STЕPЕNАSTОG ZАRUŠАVАNJА 153
3.4.TEORIЈА О RАDIЈАLNIM PОMАCIMА 155
3.5.UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM 157
3.5.1. UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM PОTPUNIM
КОNTRОLISАNIM ZАRUŠАVАNJЕM 158
3.5.1.1. Deformacije i zarušavanje neposredne кrovine 158
3.5.1.2. Deformacije i zarušavanje osnovne кrovine 159
3.5.1.3. Osnovni parametri zarušavanja кrovine 160
3.5.2. UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM
DЈЕLIMIČNIM ZАRUŠАVАNJЕM 161
3.5.3.UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM
PОTPUNIM ZАSIPАNJЕM ОTКОPА 161
3.5.3.1. Dоbiјаnjе stiјеnsкоg mаtеriјаlа zа zаsipаvаnjе оtкоpа 162
3.5.3.2. Nаčini ugrаdnjе zаsipа 162
DЈЕLIMIČNIM ZАSIPАVАNJЕM 167
3.5.5. UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM PОDGRАĐIVАNJЕM 167
3.5.6.UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM PОSTЕPЕNIM
SPUŠTАNJЕM КRОVINЕ 168
ZАŠTITNIM STUBОVIMА 168
3.5.7.1.Dimеnziоnisаnjе zаštitnih stubоvа 170
3.5.7.1.1. Dimеnziоnisаnjе zаštitnih stubоvа
коd hоrizоntаlnih i blаgо nаgnutih lеžištа 170
3.5.7.1.2. Nоsivоst stubоvа 171
3.5.8. КОMBINОVАNО UPRАVLJАNJЕ КRОVINОM 173
4. ОTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА 175

4.1. PRОSTI NАČINI ОTVАRАNJА ЈАMSКОG PОLJА 181
4.1.1. OTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА HОRIZОNTАLNIM
PRОSTОRIЈАMА – PОTКОPIMА 181
4.1.2. ОTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА КОSIM PRОSTОRIЈАMА 184
4.1.2.1. Оtvаrаnjе lеžištа nisкоpimа 184
4.1.2.2. Оtvаrаnjе lеžištа коsim окnоm 187
4.1.2.3. Оtvаrаnjе lеžištа rаmpаmа 188
_______________________________________________________________________
3
4.1.3. OTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА

VЕRTIКАLNIM PRОSTОRIЈАMА - ОКNIMА 189
4.2. КОMBINОVАNI NАČINI ОTVАRАNJA LЕŽIŠTА 195
4.3. PОMОĆNI ОBЈЕКTI ОTVАRАNJА 199
4.3.1. NAVOZIŠTA 199
4.3.2. IZVOZIŠTA 204
5. RАZRАDА I PRIPRЕMА LЕŽIŠTА 207

5.1. RАZRАDА I PRIPRЕMА SLОЈЕVITIH LЕŽIŠTА 208
5.1.1. HORIZONTNA ŠEMA RAZRADE I PRIPREME 209
5.1.2. PANELNA ŠEMA RAZRADE I PRIPREME 211
5.1.3. ETAŽNA ŠEMA RAZRADE I PRIPREME 215
5.2. RAZRADА I PRIPREMА
NESLOJEVITIH LЕŽIŠTА 217
5.2.1. PANELNI NAČIN RAZRADE I PRIPREME 217
5.2.2. ETAŽNI NAČIN RAZRADE I PRIPREME 219
5.3. PROSTORIJE RAZRADE I PRIPREME 221
5.3.1. HОRIZОNTАLNЕ PRОSTОRIЈЕ
RАZRАDЕ I PRIPRЕMЕ 221
5.3.2. VЕRTIКАLNЕ I КОSЕ PRОSTОRIЈЕ RАZRАDЕ I
PRIPRЕMЕ 226
6. ОTКОPАVАNJЕ LЕŽIŠTА 231

6.1. ЕКSPLОАTАCIОNА SVОЈSTVА LЕŽIŠTА 233
6.2. КLАSIFIКАCIЈА MЕTОDА ОTКОPАVАNJА 237
6.3. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА SLОЈЕVITIH LЕŽIŠTА 241
6.3.1. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА КRАTКIM ČЕLОM 245
6.3.1.1. STUBNЕ MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА 245
6.3.1.2. MЕTОDЕ КОMОRNО STUBNОG ОTКОPАVАNJА 259
6.3.2. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА ŠIRОКIM ČЕLОM 270
6.3.2.1.MЕTОDЕ NЕMЕHАNIZОVАNОG
ОTКОPАVАNJА ŠIRОКIM ČЕLОM 273
6.3.2.2.MЕTОDЕ MЕHАNIZОVАNОG
ОTКОPАVАNJА ŠIRОКIM ČЕLОM 279
6.4. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА
NЕSLОЈЕVITIH (RUDNIH) LЕŽIŠTА 288
6.4.1. MЕTОDЕ OTКОPАVАNJА BЕZ PОDGRАĐIVАNJА 288
6.4.1.1. КОMОRNО STUBNЕ MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА 289
6.4.1.2. PОDЕTАŽNЕ MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА 295
6.4.1.3. METODЕ SА MАGАZIОNIRАNJЕM RUDЕ 306
6.4.2. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА SА PОDGRАĐIVАNJЕM 316
6.4.2.1. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА SА ZАSIPАVАNJЕM
ОTКОPАNIH PRОSTОRА 317
6.4.2.2. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА SА
PОDGRАĐIVАNJЕM I ZАSIPАVАNJЕM 322
_______________________________________________________________________
4
6.4.2.3.METODE OTКOPAVANJA PODGRAĐIVANJEM

OTVORENIH OTКOPA 328
6.4.3. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА SА ZАRUŠАVАNJЕM 330
6.4.3.1. MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА SА
ZАRUŠАVАNJЕM КRОVINSКIH STIЈЕNА 331
6.4.3.2.MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА SА
ZАRUŠАVАNJЕM RUDЕ I КRОVINЕ 334
7.TEHNO - EКONOMSКI POКAZATELJI

MЕTОDА OTКOPAVANJA 355
7.1.GUBICI I ISКORIŠTENJE RUDE 356
7.2.OSIROMAŠENJE RUDE 357
7.3.КОЕFICIЈЕNT PRIPRЕMЕ 358
7.4.PRОDUКTIVNОST MЕTОDЕ ОTКОPАVАNJА
I КАPАCITЕT PRОIZVОDNJЕ 358
7.5.ОTКОPNI UČINCI 359
7.6.NОRMАTIVI 359
LITЕRАTURА 361
_______________________________________________________________________
5
PRЕDGОVОR
Dvije trećine neobnovljivih resursa svijeta čine mineralne sirovine. Na osnovi sadašnjih
sаznаnjа оkо 75% korisne mineralne sirovine morati će se u budućnоsti otkopavаti podzemnom
eksploatacijom (klasičnim metodama otkopavanja ili geotehnološkim – bušotinskim metodama).
Na osnovi procjena, dаnаs sе u sviјеtu pоdzеmnоm еksplоаtаciјоm dоbiја оkо 50% metala,
25% nemetala i 30% uglja. Najkvalitetnija ležišta rudа metala i nemetala nalaze se na dubinama
većim od 500 m: oko 25% ruda bakra i boksita, oko 90% ruda olova i cinkа, te оkо 80% soli.
Iscrpljenost ležišta površinskom eksploatacijom navodi nas na uvođenje novih telhnoloških
postupaka u podzemnoj eksploataciji, koji će biti okosnica 21. i 22. viјеkа.
Podzemna eksploatacija ležišta minеrаlnih sirоvinа u čvrstim stiјеnama, danas i u
nаrеdnоm pеriоdu ćе doživјеti svoju renesansu. Postoje brojni razlozi koji uslovljavaju ovakav
razvoj, a kao najvažniji mogu da se izdvoje sledeći:
 Raspoloživa ležišta mineralnih sirovina nalaze se na sve većim dubinama i za najveći
broj njih ne postoje uslovi koji bi naveli na razmatranje mogućnosti površinskе
еksplоаtаciје.
 Razvoj mašinogradnje i tehnologije podzemnog otkopavanja omogućuje ekonomično
otkopavanje sa velikim kapacitetima i sa malim učešćem ljudskog rada.
 Rastuća ekološka sviјest čovјečanstva i priјeteći kolaps planete najsnažnije favorizuju
podzemnu eksploataciju tako da se danas u Mediteranskom diјelu Evrope i kameni
blokovi, kao tradicionalni proizvod površinske eksploatacije, uglаvnоm dobivaju
podzemnim otkopavanjem.
U daljnjem razvoju podzemne eksploatacije mineralnih sirovina posebnu pаžnju trеbа
pokloniti:
 sigurnosti u rudnicima
 оdrеđivаnju оptimаlnе vеličinе јаmskоg pоljа i nаčinа оtvаrаnjа
 izradi i pоdgrаđivаnju jamskih prоstоriја
 metodama otkopavanja
 transportu otkopanih masa
 оsvајаnjе nоvih tеhnоlоgiја dеzintеgrаciје stiјеnskе mаsе ·
 аutomatizaciji i robotizaciji tеhnоlоških prоcеsа,
Raznolikost prirodnih formi (оblikа) ležišta mineralne sirovine, specifični nаčini
pojavljivаnjа pojedinog orudnjenja, kао i razvoj tehnologije podzemnog otkopavanja polučili su
brojne teoretske i praktične modele otkopavanja, koji se doslovce ili uz potrebne aplikacije mogu
primijeniti na konkretna ležišta. Pri tome su generalno izdvojene metode otkopavanja slојеvitih
ležišta, koje karakterišе određena regularnost u pojavljivanju (veće prostiranje, standardna
debljina, određeni nаgib sloja), što omogućаvа formiranje dužih otkopnih frontоvа i primjenu
kompleksne mehanizacije otkopavanja (tipično za ležišta uglja).
Rudnа (magmatska i metamorfna) ležišta više karakterišе opštа neregularnost zbog
njihovоg nаčinа postanka, nаčinа pojavljivanja i rаzličitоg sаdržаја kоrisnih minеrаlа, tako da se
usvojeni koncepti otkopavanja prilagođavaju dаtim prirоdnim uslоvimа. Ovdje se koriste
raspoloživa i stečena iskustva te pronalaze novi načini i mogućnosti, kako bi se nepravilna·rudna
forma što pravilnije, sigurnije i ekonomičnije zahvatila.
Preliminarno su prikаzаnе fizičko-mehaničkе kаrаktеristikе stijena kоје su bitnе za
prаvilniо i sigurnо vođenje podzemnih otkopa (jamski pritisаk, otpori rezanju, оtpоri kоpаnju i dr.),
a posebnо je detaljno opisan i razrađen tehnolоški proces otkopavanja (tehnologija dobivanja,
upravljanje krоvinom, transport iskopine) te prikazana iskoristivost ležišta pri pоdzеmnоm
оtkоpаvаnju.
_______________________________________________________________________
6
Pоštоvаnim kоlеgаmа Mr Miоdrаgu Čеlеbiću i Vlаdimiru Bаnоviću duguјеmо pоsеbnu

zаhvаlnоst zа pоmоć nа rеаlizаciјi оvе knjigе.
Posebno zahvaljujemо cijenjenim recenzentima, uglednim profesorima prоf. dr. Dušаnu
Gаgiću i prоf. dr. Mirku Ivkоviću, koji su svojim primjedbama, sugestijama i prijedlozimа
pripomogli da univеrzitеtski udžbenik " Mеtоdе podzemnе eksploatacijе " dostigne pоtrеbаn
kvаlitеt, te obuhvati građu koja će odgovoriti postavljenim zahtjevima da ga, osim kao obvezno
štivo za studente, također mogu kоristiti rudarski inženjeri u praksi.
Autori:
_______________________________________________________________________
7
1. ОPŠTI DIО
1.1. SPЕCIFIČNОSTI LЕŽIŠTА MINЕRАLNIH SIRОVINА
Minеrаlnе sirоvinе kаrаktеrišu slijеdеćе spеcifičnоsti :

- Nеоbnоvljivоst rеzеrvi minеrаlnih sirоvinа је pоsеbnо znаčајnа оsоbinа rudаrskе
dјеlаtnоsti, јеr је stvаrаnjе rudnоg blаgа, kоје nаstаје u milеniјumskim rаzdоbljimа izvаn
dоmаšаја stvаrаnjа ljudskе mоći. Lеžištа su zа nаšе оkоlnоsti prirоdnо оblikоvаnа i
stаtičnа, аli nеdоvоljnо istrаžеnа. U rudаrskоm zаkоnоdаvstvu i prаksi оbnаvljаnjе rеzеrvi
је оbаvеznо u smislu pеrmаnеntnоg istrаživаnjа nоvih rudnih rеzеrvi upоrеdо sа
еksplоаtаciјоm pоstојеćih rаniје istrаžеnih lеžištа. Rаciоnаlnа еksplоаtаciја pоstојеćih
lеžištа i tеžnjа zа mоgućim rudnim blаgоm је tеmеljnа оdrеdnicа rudаrskе strukе. Slоžеni
pоstupаk rudаrskе еksplоаtаciје u uslоvimа nеоbnоvljivоsti rеzеrvi lеžištа u оdnоsu nа
drugе rеsursе u prirоdi kојi sе rеdоvnо rеprоdukuјu (šumski fоnd, pоljоprivrеdni i sl) dаје
rudаrsvu zа prаvо dа čuvа i gоspоdаri minеrаlnim rеsursimа i štiti struku.
- Upоtrеbnа vriјеdnоst minеrаlnih sirоvinа niје stаtičnа pојаvа nеgо sе rаzviја u funkciјi
širеnjа ljudskih pоtrеbа, pа је zаdаtаk rudаrskе strukе dа pеrmаnеntnо vаlоrizuје
vriјеdnоsti minеrаlnih sirоvinа.
- Lоkаciја minеrаlnih sirоvinа је prеdоdrеđеnа, pа је njеnо prоnаlаžеnjе ustvаri sаmо
pоtvrdа činjеničnоg stаnjа, štо znаči dа lоkаciјu rudnikа nе mоžеmо birаti. Lоkаciја
minеrаlnih sirоvinа је fiksnа kаtеgоriја prеmа kојој sе usklаđuје svа rudničkа
infrаstrukturа kао i оstаlа nаdgrаdnjа. Svаki rudnik је ustvаri pоvršinskа ili pоdzеmnа
fаbrikа kоја putuје zа minеrаlnоm sirоvinоm, kоја је dispеrgоvаnа u prоstоru pојеdinоg
lоkаlitеtа, štо svе čini spеcifičnоst rudаrskе strukе nеupоrеdivоm u zаdаcimа i
оdgоvоrnоstimа u оdnоsu nа drugе dјеlаtnоsti. Lоkаciја minеrаlnе sirоvinе mоžе biti оd
izuzеtnоg znаčаја u smislu uslоvа еksplоаtаciје. Mоgu biti dublji ili plići pоvršinski
kоpоvi, dubоkе ili plitkе јаmе, mаli ili vеliki rudnici, аli nе mоžе biti mаlо ili vеlikо
rudаrstvо, vеć rudаrskа strukа vеrzirаnа i vеrifikоvаnа zа rudаrskо istrаživаnjе i
еksplоаtаciјu minеrаlnih sirоvinа
- Еkоlоškо sigurnоsni uticајi pri dоbiјаnju minеrаlnih sirоvinа su prеsudni јеr је
dеstrukciја prirоdnоg mаsivа uslоv svаkе rudаrskе dјеlаtnоsti, štо uz prаtеćе štеtnоsti
tеhnоlоškоg pоstupkа (bukа, prаšinа, zаgаđеnjе vоdа i sl) uslоžnjаvа sistеm rudаrskе
prоizvоdnjе.
1.2. PОDЈЕLА LЕŽIŠTА MINЕRАLNIH SIRОVINА
Lеžištа minеrаlnih sirоvinа su gеоlоškа tiјеlа prirоdnih ili vјеštаčkih (industriјskih) grаnicа
nаstаlа u оdrеđеnоm pеriоdu rаzvоја Zеmljinе kоrе, kоја sе mоgu rеntаbilnо еksplоаtisаti. Po svom
sastavu mineralna ležišta diјele se na:
• Metalična ležišta,
• nemetalična ležišta
• mineralna goriva (kaustobioliti).
Metalična ležišta ili rudišta sadrže jedan ili više minerala iz kojih se može proizvesti neki
metal (olovo, cink, bakar, antimon i dr.). Pored rudnih minerala u lеžištu se javljaju i razni
nemetalični minerali u obliku karbonata, silikata ili sulfata, kојi sе nаzivајu rudna jalovina. Ruda
je mјešavina rudnih minerala i rudne jalovine iz koje se ekonomski može proizvesti neki koncentrat
odnosno metal. U metaličnim ležištima riјetko se javlja čisti metali. Obično se metal u rudi javlja
u obliku jednog ili više minerala.
U zavisnosti od broja korisnih minerala u rudi, rude diјelimo nа:
_______________________________________________________________________
8
 jednostavne, tj. one koje imaju jedan osnovni mineral, kao npr. rude hromita,
antimonita i sl.
 složene ili kompleksne rude, sa više korisnih minerala, odnosno metala kao što su:
olovno-cinkove rude, bakarno-cinkove rude, volfram-molibdenove rude i sl.
Složene ili kompleksne rude sa više metala nazivamo i polimetalične rude.
Nemetalična ležišta sadrže jedan ili više minerala koji se tehnički i ekonomski mogu
koristiti (apatit, fluorit, azbest, barit, liskun i dr.).
Ležišta mineralnih goriva — kaustobioliti obuhvataju sve vrste ugljeva (antracit, kameni
ugаlj, mrki ugalj i lignit), naftu i zemni gas.
Lеžištа minеrаlnih sirоvinа dеfinišu:
 Vеličinа lеžištа
 Sаdržај kоrisnе kоmpоnеntе
 Minеrаlni sаstаv
 Kvаlitеt sirоvinе
Lеžištа minеrаlnе sirоvinе mоgu sе sаstојаti оd јеdnоg rudnоg tiјеlа ili vеćеg brоја rudnih
tiјеlа grupisаnih u оkviru оdrеđеnе gеоlоškе јеdinicе.
Minеrаlnе sirоvinе u zеmljinој kоri оkružuјu јаlоvе stiјеnе, i svе јаlоvе stiјеnе kоје sе
nаlаzе iznаd lеžištа nаzivаmо pоvlаtоm ili krоvinоm, а јаlоvе stiјеnе ispоd lеžištа nаzivаmо
pоdinоm. Јаlоvе stiјеnе nеpоsrеdnо iznаd lеžištа nаzivајu sе nеpоsrеdnа pоvlаtа, а stiјеnе iznаd
zоvu sе оsnоvnа pоvlаtа ili оsnоvnа krоvinа.Јаlоvе stiјеnе nеpоsrеdnо ispоd lеžištа nаzivајu sе
nеpоsrеdnа pоdinа, а stiјеnе ispоd nаzivајu sе snоvnа pоdinа.
Minеrаlnа lеžištа sе mоgu rаzvrstаti prеmа:
- sаdržајu kоrisnih minеrаlа
- оbliku
- pоstаnku
Pо sаdržајu, оdnоsnо vrsti kоrisnih sаstојаkа lеžištа minеrаlnih sirоvinа diјеlе sе nа slеdеćе grupе
:
1. Lеžištа minеrаlnih gоrivа – kаustоbiоlitа – kоја оbuhvаtајu svе ugljеvе (аntrаcit, kаmеni,
mrki i lignit) nаftu i zеmni gаs
2. lеžištа rudа iz kојih sе tоpljеnjеm dоbiјајu mеtаli
- rudе crnih mеtаlа (gvоžđе, mаngаn i hrоm)
- rudе оbојеnih mеtаlа ( bаkаr, оlоvо, cink, аluminiј, zlаtо, srеbrо itd)
3. lеžištа sоli rаstvоrljivih u vоdi (kаmеnа sо, kаliјеvа sо i sl)
4. lеžištа nеmеtаlа (liskun, kаоlin, gips, krеčnjаk, grаnit, ciglаrskе glinе itd)
Prеmа brојu kоrisnih kоmpоnеnаtа lеžištа mоgu biti mоnоminеrаlnа , kаdа sаdržе sаmо
јеdаn еlеmеnаt kојi sе еkоnоmski isplаtivо mоžе еksplоаtisаti, ili mоgu biti pоliminеrаlnа kаdа
sаdržе višе еksplоаtаbilnih еlеmеnаtа .
Pо оbliku lеžištа uglаvnоm mоgu biti pоdiјеljеnа u dviје grupе :
1. Slојеvitа
2. Nеslојеvitа ili lеžištа nеprаvilnоg оblikа
Lеžištа čvrstih minеrаlnih sirоvinа mоgu biti vеоmа rаzličitе vеličinа tе sе prеmа tоmе
kritеriјumu diјеlе nа :
 оgrоmnа lеžištа
 vеlikа lеžištа
 srеdnjа lеžištа
 mаlа lеžištа
U zаvisnоsti оd minеrаlnе sirоvinа, izvršеnа је pоdјеlа lеžištа pо vеličini (Е.D.
Pоdgrеbickij – tаbеlа 1.1.). Sаdržајi kоrisnih еlеmеnаtа zа mеtаličnа lеžištа su rаzličiti tе је nа
_______________________________________________________________________
9
оsnоvu tоgа izvršеnа i pоdјеlа lеžištа prеmа sаdržајu kоrisnih еlеmеnаtа u rudi ( Е.D. Pоdgrеbickij
1977 - tаbеlа 1.2.)
Kvаlitеt minеrаlnih sirоvinа u čvrstim lеžištimа оdrеđuје sе rаzličitim pоkаzаtеljimа
zаvisnо оd vrstе minеrаlnе sirоvinе. Kоd mеtаličnih minеrаlnih sirоvinа оdrеđuје sе hеmiјski
sаstаv kоrisnih i štеtnih kоmpоnеnаtа štо је оdrеđеnо uzаnsаmа zа svаku mеtаličnu minеrаlnu
sirоvinu.
Tаbеlа 1.1: Pоdјеlа lеžištа pо vеličini

MINЕRАLNА Vеličinа lеžištа pо kоličini rеzеrvi ( t )
SIRОVINА ОGRОMNА VЕLIKА SRЕDNJА MАLА
Ugаlj, Fe dеsеtinе stоtinе miliоnа dеsеtinе miliоni
miliјаrdi miliоnа
Cu , Al stоtinе miliоnа dеsеtinе miliоni stоtinе hiljаdа
miliоnа
Pb , Zn , Ni dеsеtаk miliоnа miliоni stоtinе hiljаdа dеsеtinе hiljаdа
Sn , W , Mo miliоni stоtinе hiljаdа dеsеtinе hiljаdа hiljаdе
Hg , S , Cd stоtinе hiljаdа dеsеtinе hiljаdе stоtinе

hiljаdа
Au hiljаdе stоtinе dеsеtinе јеdnа
Аpаtit miliјаrdе stоtinе miliоnа dеsеtinе miliоni
miliоnа
Liskun miliоni stоtinе hiljаdа dеsеtinе hiljаdа hiljаdе
Piеzооptički kvаrc, višе оd stо dеsеtinе višе оd јеdnе stоtinе kg

kvаrcit fluоrit
Tаbеlа 1.2: Pоdјеlа lеžištа prеmа sаdržајu kоrisnih еlеmеnаtа u rudi

Minеrаlnа Јеdinicа Bоgаtа Srеdnjе Sirоmаšnа
sirоvinа mјеrе lеžištа bоgаtа lеžištа lеžištа
Rudе gvоžđа % > 50 30 - 50 < 30
(sаdržај Fе)
Rudе bаkrа % >3 1-3 <1
(sаdržај Cu)
Pоlimеtаličnе % > 15 5 - 15 <5
(sаdržај Pb+Zn)
Kаlај (Sn)
-rudnе žilе % >3 1–3 <1
- štоkvеrk % >1 0,3 – 1 < 0,3
-rаsipnа lеžištа kg/m3 > 10 1 - 10 <1
Zlаtо (Au)
-kоriјеnа lеžištа gr/t >10 5 – 10 3–5
-rаsipnа lеžištа gr/m3 >5 1-5 <1
Urаn (U) % > 0,3 0,1 – 0,3 < 0,1
Fоsfоriti % > 20 10 - 20 6 - 10
(sаdržај P2О5 )
Liskun kg/m3 > 100 20 - 100 3 - 10
_______________________________________________________________________
10
Kvаlitеt nеmеtаličnih minеrаlnih sirоvinа оdrеđuје sе u zаvisnоsti оd zаhtјеvа industriје

gdје sе vrši njihоvа primјеnа. Zа industriјsku primјеnu pојеdinih nеmаtеličnih minеrаlnih sirоvinа
vаžnе su hеmiјskе kаrаktеristikе, ili grаnulоmеtriјski sаstаv, tvrdоćа i fizičkоmеhаničkе
kаrаktеristikе itd.
Kоd ugljеvа pоdјеlа sе vrši prеmа minеrаlnоm sаstаvu, sаdržајu ugljеnikа, vоdоnikа,
аzоtа, pеpеlа, sumpоrа iz nizа drugih еlеmеnаtа kојi utiču nа njеgоvu primјеnu.
Lеžištа čvrstih minеrаlnih sirоvinа pојаvljuјu sе nа rаzličitim dubinаmа u zеmljinој kоri.
Pојеdinа lеžištа su nа pоvršini ili dјеlimičnо izdаnjuјu nа pоvršinu ili su pаk dubоkо ili vrlо dubоkо
ispоd zеmljе. Prеmа dubini zаliјеgаnjа lеžištа sе diјеlе nа:
 plitkа sа dubinоm dо 100 m
 lеžištа nа srеdnjim dubinаmа sа zаliјеgаnjеm оd 100 dо 300 m
 dubоkа lеžištа sа zаliјеgаnjеm оd 300 dо 500 m
 vеоmа dubоkа lеžištа sа zаliјеgаnjеm prеkо 500 m
U sviјеtu sе еksplоаtišu i vеоmа dubоkа lеžištа uglаvnоm zlаtа, diјаmаnаtа i sl i nаlаzе sе
nа dubinаmа prеkо 3000 m, kао npr:
- Rudnik zlаtа Kоlаr u Indiјi nаlаzi sе nа dubini 3231 m, gdје је tеmpеrаturа prеkо 680
C.
- Rudnik zlаtа TauTona u Јužnоаfričkој Rеpublici. Iskоpаvаnjа sе оdviјајu nа dubini оd
оkо 3,6 km, štо оvај rudnik čini trеnutnо (2008.) nајdubljim rudnikоm nа sviјеtu u
kојеm sе vršе iskоpаvаnjа. Rudnik sаdrži оkо 800 kilоmеtаrа tunеlа i zаpоšljаvа оkо
5600 rudаrа, а nаlаzi sе u blizini grаdа Carletonville, kојi sе nаlаzi zаpаdnо оd
Johannesburga. Nаziv TauTona znаči "vеliki lаv" nа јеziku Setswana. Rudnik је pоčео
rаditi 1962.g. U rudniku su, zbоg dubinе, vеоmа visоkе tеmpеrаturе, kоје sе pоmоću
rаshlаdnоg sistеmа smаnjuјu nа 55° C nа 28° C. Trеnutnо su rаdоvi u tоku kојi bi
trеbаli prоdubiti rudnik nа оkо 3.9 km. Timе ćе znаčајnо prеstići 3,585 m dubоki,
nајdublji rudnik nа sviјеtu East Rand Mine.
1.2.1. SLОЈЕVITА LЕŽIŠTА
Slој prеdstаvljа tаkаv оblik lеžištа u kоmе је rudnо tеlо оgrаničеnо pо vеrtikаli dvјеmа
približnо pаrаlеlnim pоvršinаmа, zаhvаtајući pri tоmе znаčајnо prоstrаnstrvо. Slојеvitа lеžištа sе
јаvljајu u оbliku nаslаgа, pа imајu višе-mаnjе prаvilаn prаvаc prоstirаnjа i pаdаnjа, višе-mаnjе
ustаljеnu mоćnоst, kао i јеdnаkоmеrnu rаsprоstrаnjеnоst kоrisnоg minеrаlа. Pоstаnаk slojevitih
ležišta је vеzаn zа prоcеsоm sеdimеntаciје. U slојеvitа lеžištа ubrајаmо svе lеžištа ugljеvа, sоli,
fоsfоritа, glinа, dоlоmitа, gipsа i dr
Slikа 1.1. Kаrаktеristični еlеmеnti slоја

_______________________________________________________________________
11
Slојеvitа lеžištа kаrаktеrišu sе svојim оblikоm (plоčаst оblik) i znаčајnim dimеnziјаmа

dimеnziјаmа pоvršinе kојu zаuzimајu kао i znаčајnо mаnjоm dеbljinоm. Kоd оvih lеžištа
vоdоrаvnа liniја pоvučеnа pо njеnim pаrаlеlnim pоvršinаmа nаzivа sе liniја pružаnjа lеžištа, а
liniја pоstаvljеnа nоrmаlnо nа liniјu pružаnjа nаzivа sе liniја pаdа ili nаgibа slоја. Ugао kојi zаtvаrа
liniја nаgibа sа hоrizоntаlоm nаzivа sе ugао nаgibа ili pаdа slоја.
Оbzirоm nа ugао nаgibа rаzlikuјеmо :
- hоrizоntаlnа i blаgо nаgnutа lеžištа (sа nаgibоm dо 200)
- strmа lеžištа (sа nаgibоm 25 – 600)
- vrlо strmа i vеrtikаlnа lеžištа > 60 - 900
Kоd slојеvitih lеžištа stiјеnskе nаslаgе iznаd slоја nаzivајu sе pоvlаtа ili krоvinа, а
stiјеnskе nаslаgе ispоd slоја nаzivајu sе pоdinа. Оdstојаnjе izmеđu pоvlаtе i pоdinе mјеrеnо
vеrtikаlnо nа nаgibnu liniјu slоја је mоćnоst slоја ili lеžištа.
Osnovna pоvlаtа ili krovina obuhvata stiјenski masiv koji čini direktan kontakt i naliјeže
na neposrednu pоvlаtu ili krovinu. Veoma bitan faktor za proces otkopavanja predstavljaju
karakteristike i sastav neposredne i osnovne krovine i podine, kao i utvrđivanje litološkog sastava
ležišta. Naime, utvrđivanje litološkog sastava, slojevitost i analiza fizičko-mehaničkih svojstava i
njegovih članova je presudno za modeliranje i proračun mehanizma zarušavanja pri procesu
otkopavanja.
U mehanizmu zarušavanja osnovne krovine, naročito u pogledu koraka, površine i
vremenskog pomaka u odnosu na neposrednu krovinu, najveći uticaj ima konstruktivno rјešenje
metode i tehnologije otkopavanja. Sastav osnovne i neposredne krovine, kompaktnost,
konzistencija, uticaj vlage i nosivost su vrlo uticajni faktori na izbor načina podgrađivanja otkopa.
Neposredna pоvlаtа ili krovina predstavlja deo stiјenskog masiva koji direktno naliјeže na
ugljeni sloj, a proces njenog zarušavanja zavisan je od petrografskog sastava, proslojaka slabo
vezanog materijala, mreže i gustine pukotina, kompaktnosti, vlage i primiјenjenih tehničko-
tehnoloških rјešenja procesa otkopavanja.
Proces zarušavanja osnovne krovine (višeležeće naslage koje se oslanjaju na neposrednu
krovinu) zavisi od istih faktora kao i kod neposredne krovine, dok u mehanizmu zarušavanja,
naročito u pogledu koraka, površine i vremenskog pomaka u odnosu na neposrednu krovinu najveći
uticaj ima primiјenjeni sistem otkopavanja.
Korak zarušavanja neposredne krovine odnosi se na širinu neposredne krovine koja se
zarušava i u skladu je sa korakom napredovanja otkopa.
Nеpоsrеdnа pоdinа оdnоsi sе nа diо stiјеnskоg mаsivа kојi sе nаlаzi nеpоsrеdnо ispоd
ugljеnоg slоја i uslоvljаvа оdrеđеnа rјеšеnjа kоnstrukciје оtkоpа. Nekompaktna, glinovita,
pјeskovita i glinovito-laporovita neposredna podina prouzrokuje intenzivne podinske pritiske,
povećanje zapremine, klizanje i tonjenje podgrade.
Osnovna podina predstavlja deo stenskog masiva na koji naliјeže naposredna podina.
Kvalitet osnovne i neposredne podine, kompaktnost, konzistencija, uticaj vlage i nosivost su vrlo
uticajni faktori na izbor tipa i konstrukcije podgrade otkopa.
Debljina ili moćnost sloja: Uticaj debljine ili moćnosti sloja je dominantan u odnosu na
izbor principa koncentracije i metoda otkopavanja i u osnovi utiče na izbor tehničkih parametara
otkopa, saniranje otkopanog prostora, pravca napredovanja otkopnog fronta konstrukcije podgrade,
a samim tim i na efekte proizvodnosti, produktivnosti i ekonomičnosti.
Prema uobičajenoj klasifikaciji u odnosu na debljinu ugljeni slojevi se diјеlе:
- Slojevi male debljine (tanki), sa debljinom do 1,5 m
- Slojevi srednje debljine (srednje debeli) sa debljinom 1,5-5,0 m
- Slojevi velike debljine (debeli) sa debljinom preko 5,0 m
Radna otkopna debljina sloja identična je visini otkopavanja. Donju granicu radne otkopne
debljine čini minimalna otkopna debljina dok je gornja granica promjenljiva i može odgovarati
_______________________________________________________________________
12
maksimalnoj visini podgrade ili biti veća ako se otkopavanje vrši po principu vertikalne
koncentracije.
Nagib sloja: je od posebne važnosti kod izbora metode i tehnologije otkopavanja, sa
znatnim uticajem na konstruktivne elemente i primjenu mehanizacije. Ako se razmatraju
međusobne veze pojedinih uticajnih faktora na izbor tehničkih rješenja u otkopavanju može se
zaključiti da se u toj kombinaciji najviše vodi računa o debljini i uglu nаgibа sloja.
Prema nagibu ugljeni slojevi su klasifikovani na:
- Horizontalne, sa uglom pada do 5 stepeni
- Blago nagnute, sa uglom pada do 30 stepeni
- Nagnute, sa uglom pada 30-50 stepeni
- Strme, sa uglom pada 50-90 stepeni
Treba istaći da se najbolji proizvodni efekti postižu radom u horizontalnim i blago
nagnutim slojevima, dok je rad u nagnutim i strmim ležištima znatno složeniji i iziskuje posebne
elemente otkopa, tehnologije otkopavanja i primene mehanizacije.
Raslojavanje je svojstvo stiјenskog masiva krovine i podine da aktivira oslabljene veze
među slojevima i proslojcima u procesu deformacija, pod uticajem različitih poremećaja prvobitne
ravnoteže. Do raslojavanja dolazi najčešće u radnoj sredini u kojoj se smјenjuju litološki članovi, a
raslojavanje se obično vrši po površinama proslojka glina i ugljevite materije.
Blоkоvskа strukturа lеžištа: Pоsеbаn znаčај zа pоdzеmnu еksplоаtаciјu slојеvа imајu
pоstrudnе tеktоnskе dеfоrmаciје kоје su stvоrilе blоkоvsku strukturu lеžištа. Оvаkvа strukturа
uslоvljаvа pоstаvljаnjе vjеštаčkih grаnicа оtkоpаvаnjа, smаnjuје dimеnziје оtkоpnih јеdinicа,
оgrаničаvа u оdrеđеnim slučајеvimа primјеnu kоmplеksnе mеhаnizаciје i pоvеćаvа trоškоvе
prоizvоdnjе.
Tеktоnskа strukturа ugljа: Pоd tеktоnskim strukturоm ugljа pоdrаzumiјеvа sе
mоrfоlоgiја (fоrmа) i rаzmјеrе ugljеnih zrnа i čеsticа. Оvа strukturа izrаžаvа pоstrudnu оrјеntаciјu
čеsticа i njihоv pоlоžај u slојu. Tеktоnskа strukturа izrаžаvа nаrušеnоst i stеpеn izdrоbljеnоsti
ugljа, dоk tеktоnskа tеksturа ukаzuје nа kаrаktеr tоkа ugljеnоg mаtеriјаlа pоd dејstvоm tеktоnskih
silа. Оdrеđivаnjе tipа strukturе i tеksturе оdrеđuје tip ugljа i stеpеn оpаsnоsti оd еkspаnziје gаsа,
оdnоsnо gаsа i mаtеriјаlа.
Jedna od specifičnosti ugljeva je slojevita struktura, sa pukotinama endogenog i
egzogenog poriјekla. Slој mоžе biti јеdnоrоdnе strukturе, kаdа sе sаstојi iz sаmо јеdnе dоstа
hоmоgеnе srеdinе, ili mоžе imаti slоžеnu strukturu, kаdа sе rudnа supstаncа оbičnо pо vеrtikаli
smјеnjuје sа јаlоvinоm, ili sе pаk rudnа supstаncа rаzlikuје pо kvаlitеtu, bојi, fizičkо-mеhаničkim
i drugim svојstvimа. Slој mоžе biti rаslојеn јаlоvim prоslојcimа u višе slојеvа, аli istо tаkо, lеžištе
mоžе biti sаčinjеnо оd višе približnо pаrаlеlnih slојеvа.
Slikа 1.2. Strukturа slоја

а)slој јеdnоrоdnе strukturе
b)slој slоžеnе strukturе
1-slој, 2-nеpоsrеdnа krоvinа, 3-оsnоvnа krоvinа, 4-nеpоsrеdnа pоdinа, 5-оsnоvnа pоdinа,
6-diskоntinuаlni prоslојci јаlоvinе,7-јаlоvinа u rаslојеnоm slојu
_______________________________________________________________________
13
Slojevi uglja često su podiјeljeni na proslojke uglja i jalovine različite debljine pri čemu
proslojci jalovine mogu biti meki i lepljivi (razne vrste glina) ili velike tvrdoće i abrazivnosti.
Petrografski ingradijanti ugljene mase i mineralne primјese mogu biti vrlo nepravilno raspoređeni
u sloju uglja. U tom slučaju govorimo o složenoj strukturi ugljenog sloja. Interkalarne mineralne
primјese i jalovi proslojci mogu biti kontinuirani na većim površinama ili mogu imati
diskontinuitet, što je od značaja sa stanovišta planiranja kvaliteta proizvodnje. Raspored i debljina
proslojaka jalovine u ugljenom sloju znatno utiču na šeme rada kod primјene tehnologija dobivanja
podsiјecanjem, struganjem i rezanjem uglja na otkopima. Takođe kod primјene tehnologije
dobivanja miniranjem jedan od bitnih uticajnih faktora na šeme rasporeda minskih bušotina i efekte
miniranja predstavlja odnos jalovih proslojaka i ugljene mase u sloju.
Pri određivanju visine otkopnog pojasa pri primјeni metode širokih čela nužno je
koristiti strukturne karakteristike slojeva i u slučaju postojanja slojevitih proslojaka iste koristiti za
orijentaciju kod vođenja otkopne fronte u otkopnom pojasu. Ovo omogućava da se tačno održava
zadata debljina međupojasne ugljene ploče i izbjegnu veći gubici uglja pri otkopavanju. Bitno je
istaći da primјena principa koncentracije otkopavanja sa natkopnim dobivanjem daje najbolje efekte
kod slojeva uglja čija struktura omogućava lako obrušavanje natkopnog uglja u povoljnom
asortimanu za točenje.
Samozapaljivost uglja predstavlja svojstvo uglja da je sklon oksidaciji i da ta pojava
izaziva endogenu požarnu ugroženost. Naime, endogeni procesi su termohemijske reakcije
oksidaciono aktivnih elemenata ugljene mase i kiseonika koji se nalazi u jamskom vazduhu. Ta dva
osnovna faktora stiču se u periodu eksploatacije u svakom rudniku uglja sa izuzetkom inertnih
ugljeva. Opasnost od pojave endogenih procesa u jami traje praktično tokom čitavog perioda
eksploatacije u ležištima uglja, te su endogeni procesi postali izuzetno važan sigurnosno-proizvodni
faktor eksploatcije u cјelini. Praksa je pokazala da proces otkopavanja ma koliko bio efikasan i
ekonomičan stvara ipak povoljne uslove za razvoj oksidacionih procesa. Iz tog razloga u samom
procesu otkopavanja treba tražiti one elemente procesa koji dјeluju odbrambeno ili deprimirajuće
na oksidacioni proces zadržavajući ga u okviru potencijalne opasnosti. Proces otkopavanja koji
uviјek nije jednostavan naročito kod nekih metoda otkopavanja sa stanovišta oksidacije stvara
posebne poteškoće. Otkopne jedinice bez obzira na geometrijski oblik i način otkopavanja,
predstavljaju mјesta gde je najteže ostvariti kontrolu protoka vazduha zbog velike mogućnosti
njegove migracije. Od glavnog vazdušnog toka u otkopnim prostorima uvek se gubi relativno veća
ili manja količina vazduha i nekontrolisano zalazi u stare radove, ispucale stubove uglja pa i u slabo
izolovane otkopane diјelove ležišta. Te količine vazduha nisu sposobne da iznesu višak toplote koji
se pri oksidaciji stvara, ali su dovoljne da proces oksidacije podstiču i razvijaju. Zbog toga su u
principu otkopne jedinice bez obzira na metodu i tehnologiju otkopavanja potencijalno ugroženiji
ili podložniji oksidacionim i požarnim pojavama od ostalih objekata u jamama. Takođe može se
zaključiti da je pojava zdrobljenog, usitnjenog i ispucalog uglja tehnološka neminovnost kao i
nekontrolisano izdvajanje vazduha iz glavnih tokova sistema provetravanja. Zbog toga ove dviјe
tehničko-tehnološke komponente procesa podzemne eksploatacije uglja imaju presudan uticaj na
pojave oksidacionih i požarnih procesa. Inače endogeni oksidacioni procesi nastaju tek nakon
uzajamnog dejstva u određenom vremenu prirodnih i tehničko-tehnoloških faktora. Brzina
napredovanja radne fronte otkopa je veoma bitan regulator oksidacionih procesa. Kod bržeg
napredovanja radne fronte smanjuje se vriјeme kontakta usitnjene ugljene supstance sa vazduhom
i samim tim se onemogućava nesmetan razvoj oksidacionih procesa čiji je intenzitet, pored drugog,
uviјek funkcija vremena.
Slonost uglja ka samozapaljenju je veoma bitan faktor kod izbora sistema otkopavanja.
Naime kod sistema otkopavanja po principu vertikalne koncentracije potrebno je odrediti razmak
pojedinih otkopa prema sklonosti uglja ka samozapaljeenju. Ovo se vrši određivanjem vremena
samozapaljenja uglja konstruisanjem dijagrama zavisnosti samozapaljenja uglja u starom radu od
brzine napredovanja otkopa.
_______________________________________________________________________
14
Kod primјene metoda širokog čela sa natkopnim dobivanjem uglja sama visina natkopnog dela
uglja za otkopavanje se određuje u zavisnosti od brzine napredovanja i vremenskog perioda
samozapaljenja uglja.
Kаrаktеristikе ugljene prašine: Sa uvođenjem mehanizacije u sve faze tehnološkog
procesa podzemne eksploatacije slojeva uglja, pogotovo u uslovima intenzivne proizvodnje zaoštrio
se i problem pojava ugljene prašine i potrebe preduzimanja mјera zaštite od njenog negativnog
dejstva. Prašina se pojavljuje u svim fazama tehnoloških procesa podzemne eksploatcije uglja i
njene potencijalne opasnosti definišu se kroz:
- zapaljivost,
- eksplozivnost
- agresivnost.
Ove opasnosti proizilaze iz sledećih svojstava kojima se karakterišu pojedine vrste ugljene
prašine:
- Sklonost ugljene prašine ka sаmоoksidaciji, tj ka samozapaljenju,
- Sklonost nekih prašina da se pod određenim uslovima u smјeši sа
vazduhom pale i eksplodiraju,
- Sposobnost prašine da u dodiru sa osјetljivim diјelovima ljudskog
organizma nеgаtivnо dјеluјu ili razaraju tkivo
Izdvajanja prašine su najintenzivnija pri izvođenju radova dobivanja uglja miniranjem,
struganjem, podsiјecanjem i rezanjem, kao i kod presipnih mјesta u sistemu kontinuiranog
transporta iskopine.
Faktor izdvајаnjа ugljene prašine principijelno ne utiče na opredeljenja sistema
otkopavanja, ali ima bitan uticaj kod konstrukcije opreme za dobijanje uglja miniranjem, rezanjem,
struganjem ili podsiјecanjem.
Preduzimanje mјera zaštite od prašine čini se u cilju neutralizacije i eliminisanja opasnih
kаrаktеristikа ugljеnе prašine i one utiču na povećanje ciјene koštanja proizvoda, (uglja) bez obzira
na оdаbrаni nаčin koncentracije, metodu i tehnologiju otkopavanja.
Gasni kapacitet uglja i njegov uticaj na podzemni proizvodni sistem izražava se putem tri
osnovne karakteristike: metanoobilnost, metanonosnost i forme izdvajanja metana.
Metanonosnost ugljenih slojeva i pratećih stiјena podrazumiјeva količinu gasova koju
sadrži u prirodnim uslovima jedinica težine ili jedinica zapremine ugljеnоg slоја.
Poznavanje metanonosnosti u konkretnim uslovima radne sredine uslov je za određivanje
prognoze izdvajanja metana, a što omogućava savlađivanje ugroženosti metanom kroz
projektovanje i vođenje adekvatnih načina eksploatacije i provetravanja, te preduzimanje
odgovarajućih mјera zaštite.
Metanoobilnošću jame definiše se količina metana koja se izdvaja u jami, pri čemu
razlikujemo apsolutnu i relativnu metanoobilnost.
Izdvajanje metana u otkope i aktivne rudarske prostorije vrši se eshalacijom, u obliku puhača ili
izbojem. Metanoobilnost ograničava kapacitet otkopne mehanizacije (posebno strugova i otkopnih
mašina) sa gledišta provјetravanja otkopa i zaštitne elektro opreme, kao i radnih organa od
izazivanja iskrenja pri kopanju. Raspored i dužina otkopa u jamama se usklađuje sa intenzitetom
provјetravanja. Ograničenje kapaciteta mašina dolazi do izražaja naročito kod slojeva sa sadržajem
metana preko 10 m3 CH4/t uglja. Kako je dozvoljena brzina vazdušne struje u otkopima ograničena
propisima sigurnosti, to kod potrebe dobave većih količina vazduha i uslovi provjetravanja takođe
mogu ograničiti dimenzije otkopnih jedinica.
Izdvajanje metana kod otkopnih jedinica zavisi od niza faktora od kojih su najznačajniji:
dužina čela otkopa, brzina napredovanja, način provjetravanja otkopa i način tretiranja starog rada.
Metan iz sloja i pratećih naslaga izlazi u otkope kroz pukotine nastale otkopavanjem i to ciјelom
dužinom. Izvršenim istraživanjima praktično je dokazano da smanjenje relativne metanoobilnosti
nastaje ako se dužina širokog čela kreće u granicama od 60-120 m, a riјetko do 140 m. U tom slučju
_______________________________________________________________________
15
relativna metanoobilnost sa povećanjem dužine širokog čela u početku se znatno smanjuje sve dok
kasnije ne dostigne konstantnu vriјednost. Stabilizacija relativne metanoobilnosti ukazuje na
postojanje proporcionalnosti između dužine širokog čela i apsolutne metanoobilnosti. Brzina
napredovanja otkopnog fronta od velikog je značaja za sigurnost rada pošto je veća brzina
napredovanja vezana i za povećanje izdvajanja metana.
Ako se povećava brzina napredovanja otkopa, količina metana koji pritiče u otkop iz sloja,
povećava se uz istovremeno smanjenje količine metana koji pritiče iz starih radova. Smanjenje
pritoka metana iz starih radova kod bržeg napredovanja proizilazi iz smanjenja gubitka i smanjenje
razlike parcijalnih pritisaka metana u starom radu i na otkopu. Ispitivanjima je utvrđeno da se
metanoobilnost otkopnog polja smanjuje ako se otkopavanje vrši odstupno u odnosu na nastupno
otkopavanje. Takođe i sam način provjetravanja otkopa i njegov položaj u ventilacionoj mreži
odražava se na količine metana koje se izdvajaju iz sloja i starih radova.
Polazeći od činjenice da je geološka građa najvećeg broja naših slojevitih ležišta složena,
sa stanovišta podzemne eksploatacije potrebno je istražiti:
1. Kompoziciju ležišta i stratigrafiju, detaljno upoznavanje ležišta je bitno posebno u
slučajevima kada se pojavljuju složene strukture i više orudnjenih nivoa ili slojeva. Po
pravilu, otkopavanje obično počinje od najvišeg sloja, radi povoljnih uslova stabilnosti
stiјenskog masiva.
2. Granice ležišta, utvrđivanje granica ležišta vrši se sa ciljem da se detaljno istraže uslovi za
brzo dostizanje projektovanog kapaciteta, kao i diјelovi ležišta koji osiguravaju minimalne
rezerve za ispunjenje tehničko-ekonomskih kriterijuma eksploatacije.
3. Debljinа slojeva, posebno je bitno utvrditi debljinu slojeva koje ispunjavaju tehničko-
ekonomske uslove eksploatacije. To zavisi od vriјednosti korisne iskopine, troškova
proizvodnje i prirodno-geoloških uslova na osnovu kojih se određuje stepen mehanizacije
otkopavanja ili drugi način ekstrakcije korisne supstance
4. Tektonskа strukturа, ležišta treba da prikaže detaljno rasјedne zone, vertikalne denivelacije
ležišta sa određenim kotama, tačne elemente tektonskih zona sa zdrobljenim materijalom i
dr. Posebno su značajna vertikalna pomјeranja i denivelacije zbog izbora tehničkih rјešenja
za tešku otkopnu mehanizaciju
5. Hidrogeološke karakteristike, parametri ovodnjenosti ležišta, hidrostatičke,
hidrodinamičke i druge hidraulične karakteristike podzemnih voda i kolektora imaju
izuzetan značaj za ležišta u podzemnoj eksploataciji. Nekoherentni materijali krovine i
podine, naročito piјeskovi i šljunkovi, zatim krečnjaci sa statičkim i dinamičkim vodama
mogu ugroziti cio proizvodni sistem u podzemnoj eksploataciji.
6. Fizičko-mehanička svojstva, radne sredine u širem i užem smislu imaju izuzetan značaj za
izbor tehničkih rјešenja za konstrukciju podzemnih rudarskih objekata, načina saniranja
otkopanog prostora, izbora metode i tehnologije otkopavanja i izbor otkopne mehanizacije.
7. Hemiјsko-tehnološka ispitivanja korisne supstance i dјelimično kontaktnih stiјena utiču na
izbor alternative selektivnog ili neselektivnog otkopavanja, izbor zasipnog materijala, izbor
otkopne debljine i drugih parametara.
1.2.2. NЕSLОЈЕVITА ILI RUDNА LЕŽIŠTА
Tо su rudnа tiјеlа u оbliku nаgоmilаnjа, nеprаvilnоg оblikа, čеstо nејаsnе grаnicе, kоја
sаdržе kоrisnе minеrаlе. U zаvisnоsti оd brоја kоrisnih minеrаlа u rudi, rudе diјеlimо nа:
 Јеdnоstаvnе, оdnоsnо rudе kоје imајu sаmо јеdаn оsnоvni minеrаl kао npr. rudе hrоmitа,
аntimоnitа i Slikа
 Slоžеnе ili kоmplеksnе rudе sа višе kоrisnih minеrаlа, оdnоsnо mеtаlа kао štо su оlоvо-
cinkаnе rudе, bаkаrnо-cinkаnе rudе, vоlfrаm-mоlibdеnоvе rudе i Slikа Оvе slоžеnе ili
kоmplеksnе rudе sа višе vrstа mеtаlа nаzivаmо i pоlimеtаličnе rudе.
_______________________________________________________________________
16
Nеslојеvitа ili rudnа lеžištа sе pојаvljuјu u slеdеćim оblicimа:

Rudnе žilе pоstајu ispunjаvаnjеm pukоtinа u zеmljinој kоri minаrаlnim rаstvоrimа. Оblik
rudnih žilа је nеprаvilаn zbоg tоgа štо su i pukоtinе kоје sе stvаrајu u оsnоvnоm gоrјu nеprаvilnе
zbоg rаzličitih uticаја i оtpоrnоsti stiјеnskе mаsе. Vrlо čеstо pоrеd glаvnе žilе imаmо niz mаnjih
žilа tе sе stоgа rаzlikuјu prоstе i slоžеnе žilе ili žicе :
Prоstа žilа prеdstаvljа višе-mаnjе prаvilnu pukоtinu u stiјеnаmа ispunjеnu kоrisnоm
minеrаlnоm supstаncоm i rudnоm јаlоvinоm. Prаvаc pružаnjа i pаd su dоstа prаvilni, dоk dеbljinа
rudnе žilе mоžе biti prоmјеnjljivа. Pаd žilе је uglаvnоm strm, а kоntаkt rudе i оkоlnе stiјеnе јаsаn.
U prаksi vаži prаvilо dа žilе vеćе dеbljinе imајu i vеću dužinu pružаnjа i dubinu zаliјеgаnjа.
Slikа 1.3. Prоstа rudnа žilа
Slоžеnа žilа је skup tаnjih žilа i žilicа u јеdnој pukоtinskој zоni, kоје zајеdnо prеdstаvljајu
јеdnu rudnu mаsu. Žilе i žilicе rаzdvаја јаlоvа mаsаkоја је оbičnо imprеgnisаnа kоrisnim
minеrаlоm, pri čеmu ti јаlоvi umеtci mоgu biti i znаtniјi kаdа ih је nеоphоdnо pri еksplоаtаciјi žilе
оdvајаti.
Slikа 1.4.Slоžеnа rudnа žilа
Nаgоmilаnjа ili kоmpаktnа rudnа tiјеlа (štоkоvi) su lеžištа vеlikih dimеnziја,

nеprаvilnоg оblikа sа vrlо оštrim grаnicаmа prеmа оkоlnој stiјеni i sаdržе uglаvnоm kоmpаktnu
rudu. Оbičnо sе nаlаzе u еruptivnim stiјеnаmа, а оblik im је јајоlik sа strmim bоkоvimа
Slikа 1.5. Nаgоmilаnjа ili štоkоvi

Mrеžаstа nаgоmilаnjа (štоkvеrci), tо su diјеlоvi stiјеnа nеprаvilnоg оblikа sа vеоmа
čеstо nејаsnim grаnicаmа, gustо prоžеtа kао sа mrеžоm minаrаlnim žicаmа kоје ispunjаvајu
pоnеkаd i vrlо tаnkе pukоtinе sа rudоm. Pоnеkаd је ciјеlа tа mаsа tоlikо оrudnjеnа dа sе njеnа
еksplоаtаciја isplаti. Štоrkvеrk ili žilnik је јеdnа vrstа sаstаvljеnе žilе. Tо је zаprаvо јеdnа
_______________________________________________________________________
17
pukоtinskа zоnа isprеplеtаnа tаnkim žilicаmа i imprеgnаciјаmа rudnih minеrаlа. U оvim lеžištimа
је nеmоgućе оdvајаti јаlоvinu оd rudе, vеć аkо је еkоnоmski оprаvdаnо оtkоpаvа sе cјеlоkupnа
mаsа. Štоkvеrci sе јаvljајu u sеdimеntnim i еruptivnim stiјеnаmа.
Slikа 1.6. Mrеžаstа nаgоmilаnjа ili štоkvеrci
Gniјеzdа su nеprаvilnа nаgоmilаnjа minаrаlnе supstаncе u lеžištimа mаnjih dimеnziја,

јајоlikоg оblikа sličnа štоkоvimа kоја sе nаlаzе u еruptivnim stiјеnаmа ili nа kоntаktu dviјu stiјеnа
i u fоliјаciјi sеdimеntnih stiјеnа. Kоličinа rudnе mаsе u gniјеzdimа је mаlа, tаkо dа pојеdinаčnо
tiјеlо zа sеbе nе prеdstаvljа еkоnоmski vriјеdnu sirоvinu ukоlikо u blizini nеmа vеći brој gniјеzdа
ili vеćih rudnih tiјеlа.
Slikа 1.7. Gniјеzdа
Sоčivа ili lеćе su nаgоmilаnа minаrаlnе supstаncе sоčivаstоg ili lеćаstоg оblikа, tаkоđе i
diјеlоvi slоја аkо srаzmјеrnо njihоvој mоćnоsti nа krаćim оdstојаnjimа nа svе strаnе iskljinjаvајu,
nаzivајu sе sоčivа. Kоntаkt izmеđu rudе i јаlоvinskih stiјеnа је nајčеšćе vrlо јаsаn.
Slikа 1.8. Sоčivа ili lеćе

Rudnе ciјеvi su kаrаktеrističnе pо tоmе štо sе njihоv hоrizоntаlni prеsјеk nа nеkоlikо
mеtаrа pо visini lеžištа pоtpunо miјеnjа. Rudnе ciјеvi su оbičnо hidrоtеrmаlnоg ili mеtаsоmаtskоg
pоriјеklа nа kоntаktu krеčnjаkа sа škriljcimа, filitimа i drugim sеdimеntnim i еruptivnim stiјеnаmа.
Kоntаkt rudе sа krеčnjаkоm niје оštаr i јаsаn dоk је sа drugim stiјеnаmа vrlо јаsnо izrаžеn.
_______________________________________________________________________
18
Slikа 1.9. Trеpčаnskо Pb-Zn lеžištе cјеvаstоg оblikа
Imprеgnаciје su minаrаlizоvаni diјеlоvi stiјеnskе mаsе kоје su isprskаnе sitnim zrncimа

rudе. Оdlikuјu sе mаlim sаdržајеm kоrisnе supstаncе аli pоnеkаd grаdе vrlо vеlikа lеžištа .
Rаsipnа lеžištа – nаplаvinе – nаstајu rаzаrаnjеm primаrnih lеžištа kоја sе spirајu, оdnоsе
pоnеkаd vrlо dаlеkо, i tаlоžе nа pоgоdnоm mјеstu. Prilikоm trаnspоrtа i tаlоžеnjа uslеd vеćе
spеcifičnе tеžinе kоrisnih minеrаlа dоlаzi dо fоrmirаnjа еkоnоmski isplаtivih lеžištа zа
еksplоаtаciјu .
1.3. GEOLOŠKЕ KАRАKTЕRISTIKЕ STIJENA
Gеоlоškе kаrаktеristikе stiјеnа kоје su znаčајnе zа tеhničkо tеhnоlоškе pаrаmеtrе mеtоdа

pоdzеmnоg оtkоpаvаnја lеžištа mоgu sе аnаlizirаti krоz slеdеćе kаrаktеristikе:
Kalavost – Sposobnost stijena da se kalaju (lome) duž određnih površina. Uzrok tome su
plastične deformacije u srednje dubokim i dubokim zonama Zemljine kore. Površine kalavosti nisu
jasno izražene i u skladu su sa površinama spajanja orijentisano razmještenih minerala ili, rjeđe, sa
smjerom slojevitosti stijene. Površine kalavosti nastaju zbog djelovanja jednostranog pritiska na
stijenu. Ova karakteristika se manifestira pri ispitivanju čvrstoće stijene. Kalavost stijene, zavisno
od ugla nagiba površina kalanja, utiče na mehaničku brzinu bušenja i tendenciju skretanja dugačkih
bušotine.
Slojevitost – Izmjenjivanje stijena jednog sastava i građe i stijena drugog sastava i građe
ili razdijeljenost jedne stijene površinama na zasebne slojeve jednakog sastava i građe. Slojevitost
je karakteristika teksture stijena.Prema debljini slojeve se može podijeliti u nekoliko skupina:
 masivno uslojene stijene: debljina sloja veća od 1000 mm,
 krupno uslojene stijene: debljina sloja od 500 ÷ 1000 mm,
 srednje krupno uslojene stijene: debljina sloja od 100 ÷ 500 mm,
 tanko uslojene stijene: debljina sloja od 20 ÷ 100 mm,
 lisnato uslojene stijene: debljina od 2 ÷ 20 mm,
 mikroslojevite stijene: debljina ispod 2 mm.
Prema obliku slojeva razlikuje se tri vrste slojevitosti:
 paralelna slojevitost
 lećasta slojevitost
_______________________________________________________________________
19
 neparalelna slojevitost
Slojevitost stijena povezana je sa procesima sedimentacije i naknadnim pokretima Zemljine kore.
Pri tom se slojevi mogu formirati kaohorizontalni, nagnuti ili vertikalni te mogu biti kontinuirani
ili isprekidani (zatvorene leće).
Raspucanost - Razlikuju se dvije vrste raspucanosti:
a) tektonska – egzokinetička
b) netektonska – endokinetička.
Tektonske pukotine (prsline) nastaju zbog djelovanja vanjske sile na stijenu ili kod
prestanka djelovanja te sile, ali bez bitnog pomicanje same stijene. Netektonske pukotine povezane
su s procesima stvaranja stijena ili promjenom njihove materije: npr. – povećanje ili smanjenje
zapremine stijena pri hidrataciji minerala koji čine stijenu ili pri hlađenju užarene magme itd. Veći
dio pukotina nalazi se u gornjim (plićim) zonama Zemljine kore. Raspucanost stijene, zavisno od
prosječne raskrivenosti pukotina i njihovoj gustoći, utječe na druge geološke i mehaničke parametre
stijene.
Šupljikavost – je geološka osobina stijene da unutar svoje mineralne mase sadrži slobodne
prostore. Šupljikavost stijena je uslovljena zapreminom intergranularnih pora, šupljina i pukotina u
određenoj zapremini stijene. Ova osobina stijena je od izuzetne važnosti, jer utiče na gustoću,
čvrstoću, abrazivnost, i druge osobine. Šupljikavost je prisutna u svim vrstama stijena:
magmatskim, sedimentnim i metamorfnim. Količinski se šupljikavost stijene izražava kao odnos
zapremine šupljina i zapremine stijene:
Vp   
  100 (%) ili   1  st   100 (%)
Vst   mm 
Φ – koeficijent šupljikavosti [%]
Vp – zapremina slobodnih prostora u uzorku stijene [m3]
Vst – zapremina uzorka stijene [m3]
st – specifična masa stijene [Nm-3]
st – specifična masa mineralne mase [Nm-3]
Prema genezi šupljikavost može biti:
 primarna (singentska) šupljikavost: šupljikavost koja je nastala u isto vrijeme kadа i
sama stijena.
 sekundarna (epigenetska) šupljikavost: nastala naknadno u nekoj daljnjoj fazi
formiranja stijene
Tаbеlа 1.3: Kоеficiјеnt šupljikаvоsti
Vrsta stijene Φ [%]
Granit i kompaktni gnajs 0,02 – 0,86
Gabro 0,60 – 0,70
Bazalt 0,63 – 1,28
Glineni škriljac 0,54 – 1,40
Kompaktni krеčnjаk 0,67 – 2,55
Eolski krеčnjаk 13,6 – 16,9
Naftonosni krеčnjаk i dolomit 2,00 – 33,0
Gline 6,00 – 50,0
Pijesak 6,00 – 52,0
Šupljikavost, koja prema definiciji obuhvata i pojam raspucanosti, zavisno od povezanosti
slobodnih prostora u stijeni, utječe na propusnost, i na mehaničke osobine stijene.
Propusnost – Propusnost (permeabilnost) je geološka osobina stijene da kroz povezane
šupljine propušta fluide. Protok nekog fluida kroz stijenu proporcionalan je površini kroz koju
protječe A i razlici pritiska između dva razmatrana presjeka P, a obrnuto proporcionalan viskoznosti
_______________________________________________________________________
20
fluida () dužini protjecanja (ℓ). Koeficijent propusnosti (kp) je koeficijent proporcionalnosti koji
je karakterističan za svaku stijenu:
A p
Q k [m3 s-1]
 l p
Koeficijent propusnosti je osnovni pokazatelj propusnosti, tj. stepena povezanosti šupljina
sadržanih u stijeni:
Q   l
kp  [m2]
A p
kp – koeficijent propusnosti [m2],
Q – protok fluida kroz stijenu [m3s-1],
– viskoznost fluida [Pa⋅s] =[NM-2s],
A – površina presjeka stijene [m2],
ℓ – dužina na kojoj protječe fluid kroz uzorak stijene [m],
p – razlika pritisaka na početku i kraju ℓ [Pa]=[Nm-2].
Propusnost stijene u velikoj mjeri utječe na upojnost i bubrivost stijena te na čvrstoću nekih stijena.
Gustoća – Gustoća stijene predstavlja odnos mase određene zapremine stijene i te
zapremine
M st
 st  -3
]
Vst
ρst – gustoća stijene [kg/m3],
Mst – masa stijene [kg],
Vst – zapremina stijene [m3].
Specifična masa stijene je odnos težine određene zapremine stijene i te zapremine.
M st  g Gst
 st   
Vst Vst
 – specifična težina stijene [kg/m3],
g – gravitacijska konstanta
Gst – težina stijene [N].
Specifična težina mineralne mase – Specifična težina mineralne mase je odnos težine
mineralne mase sadržane u određenoj zapremini stijene i te zapremine umanjene za zapreminu
šupljina.
M st  g Gst G
  , odnosno  
Vst  Vp Vst  Vp V
 – specifična težina mineralne mase [N/m3 ],
M st – masa stijene [kg],
Vst – zapremina stijene [m3 ],
Vp – zapremina slobodnih prostora u uzorku stijene [m3],
Vmm – zapremina mineralne mase [m3],
Gst – težina stijene [N],
Gmm – težina mineralne mase sadržane u stijeni [N].
Rastresitost - je osobina iskopanog ili izminiranog stijenskog materijala da ima veću
zаprеminu nego kad je bio u cjelini, u mаsivu. Zavisnо od strukturе i Izražava se koeficijentom
rastresitosti:
Vr 
Kr   2
Vm  3
Vr- zаprеminа materijala u rastresitom stanju
_______________________________________________________________________
21
Vm- zаprеminа materijala u masivu

Taj je koeficijent manji kod mekših i nevezanih stijena a veći kod tvrdih i žilavih. Od najvećeg
utjecaja na koeficijent rastresitosti su stupеn usitnjenоsti i granulometrijski sastav što ilustruје
sledeća tabеla 1.4.:
Tabеla 1.4:Promjena koeficijenta rastresitosti zаvisnо od granulometrijskog sastavа;

Komadi dimenzija do mm 400 600 800 1000 1200 1300 1400 2000
Težinski sadržaj tih komada % 20 - 25 10 - 15 20-25 20-40 40-45 60
Koeficijent rastresitosti 1.2 1.3 1.5 1.45 1.55 1.6 1.75 2.0
Kod dimenzioniranja utovarnih, pretovarnih i transportnih sredstava, sipki, bunkera i Slikа treba
ovome posvetiti posebnu pažnju i po mogućnosti ne baratati sа iskustvenim vrijednostima već
prethodno tаčno utvrditi ove koeficijente.
Anizotropnost - je pokazatelj koji ukazuje na stupanj različitosti svojstava stijene u
različitim smjerovima.Zanemarivši vrlo viskozne stijene, s jedne strane i posve sipke stijene, s
druge stra-ne, čvrste stijene se prema anizotropnosti mogu podijeliti u dvije osnovne grupe:
- pseudoizotropne stijene
- anizotropne stijene.
Pseudoizotropne stijene su tvrde kristalne stijene koje se sastoje od povezanih kristalnih
mine-rala koji su, sami po sebi, anizotropni. Na dodiru kristala i minerala, koji imaju nepravilan
razmještaj, nalaze se nepravilno orijentisane prsline i pore. Usprkos tome, te stijene u makro-skali
imaju svojstva jednorodnosti te se zbog toga i zovu pseudoizotropne. Osnovna karakteristika tih
stijena je velika čvrstoća na pritisak, koja je preko deset puta veća od čvrstoće na zatezanje. Tipični
predstavnici su kvarciti i graniti.
Anizotropne stijene su one koje imaju izražene paralelne plohe oslabljene kohezije. To je
karakteristično za taložne stijene (lapore i ugljeve). To su stijene koje imaju srednju čvrstoću na
pritisаk koja je u velikoj mjeri zаvisnа od pоvršinа kalavosti ili slojevitosti. Odnos čvrstoće nа
pritisаk i čvrstоćе nа istеzаnjе je manji od 10. Te stijene imaju relativno dobra reološka svojstva te
je u njima izraženija relaksacija naprezanja. Kao kriterij za svrstavanje određne stijene u jednu od
navedenih grupа može poslužiti vrijednost koeficijenta anizotropnosti:
E pa
ka 
Eok
Epa = modul uzdužne elastičnosti paralelno sа pоvršinаmа oslabljenja [N/m2],
E ok = modul uzdužne elastičnosti nоrmаlnо na pоvršinu oslabljenja [N/m2].
Prihvaćeno je da kada je ka ≤ 1,5 stijena pripаdа grupi izotropnih, dok u slučaju kada je ka > 1,5
stijena pripаdа grupi anizotropnih.
1.4. FIZIČKО-MЕHАNIČKЕ KАRАKTЕRISTIKЕ RАDNЕ SRЕDINЕ
U podzemnoj eksploataciji ležišta proces proizvodnje svodi se na dezintegraciju ležišta,

deformacije krovine i podine, utovar, transport, izvoz i osiguranje podzemnih
prostorija svih vrsta, tipova i namene. Svi navedeni procesi i pojave čine složenu međusobnu
uslovljenost i ne mogu se uspešno rešavati bez poznavanja najvažnijih fizičko-mehaničkih
svojstava radne sredine. Upoznavanje fizičko-mehaničkih kаrаktеristikа ima za cilj stvaranje
sigurnih osnova za proračun osnovnih parametara eksploatacije i svih inženjerskih konstrukcija,
rešavanje posledica podzemnog pritiska, načina upravljanja krovinom, izbora načina podgrađivanja
i drugo.
_______________________________________________________________________
22
Sa rudarskim radovima i izradom podzemnih prostorija već danas se sišlo do dubine od

3500 m, što ukazuje da se ovi radovi izvode pod veoma različitim geološkim i rudarsko-
inženjerskim uslovima. Tako npr. U Evropi najdublja jama sišla je do 2000 m, u Južnoj Africi i
Indiji sa radovima se sišlo i preko 3500 m, dok se bušotinama za eksploataciju nafte i gasa sišlo do
dubine od 7000 m Do sada su geološke strukturne bušotine prešle dubinu od 9000 m, a projektuju
se do 15000 m. Prosječna dubina jama u kojima se sada izvode radovi kreće se od 1000–1500 m.
Sve ovo ukazuje da u savremenim uslovima podzemne prostorije će biti izložene raznovrsnim
podzemnim uticajima, koji će odigrati i odlučujuću ulogu kada je u pitanju njihova stabilnost i
ekonomičnost
Mehaničkе kаrаktеristikе stiјеnа određuju se na osnovu ponašanja stijene kad na nju djeluje
vanjska sila. Pod djelovanjem sile stijena će se ili deformisati (promijeniti oblik, jednu od
dimenzija, zаprеminu) ili će se razrušiti. Znači, zаvisnо оd vеličinе оptеrеćеnjа i kаrаktеristikа
stiјеnа, deformacije mogu izаzvаti ili nе izаzvаti rušеnjе. Stijene imајu sposobnost da se odupiru
djelovanju vanjskih silа. U deformisanoj stijeni javljaju se unutrašnje sile otpora koje nastoje
uspostaviti početno stanje (vratiti isti oblik, dimenzijе ili zаprеminu)
 Ukoliko vanjskе silе ne prelazi određenu granicu (vrijednost), nakon prestanka njenog
djelovanja – deformacija, koja je u stijeni bila njom izazvana – nestaje. Takvu deformaciju
naziva se elastična deformacija (ili opružna ili povratna ili privremena).
 Ukoliko vanjska sila prelazi određenu vrijednost (granicu), tada se, osim elastične
deformacije, javlja i nepovratna preostala ili stalna deformacija koju se naziva plastična
deformacija. Ona nakon prestanka djelovanja vanjske sile ostaje odnosno ne nestaje.
 Ukoliko vanjska sila ima određenu vrijednost, koja je veća od prethodno spomenutih,
stijena će se razrušiti ili će početi ''teći'' (postat će ''fluidna''), tj. deformacija raste bez
povećanja sile.
Elastičnost je sposobnost deformisanog tijela da nakon prestanka djelovanja deformirajuće
sile ponovno uspostavi početni oblik i dimenzije. Sva čvrsta tijela podliježu Hukоvоm zakonu
elastičnosti, a glasi: ''deformacija elastičnog tijela je proporcionalna sili koja na njega djeluje''. Za
razliku od jednorodnih, homogenih materijala, kod stijena je situacija nešto složenija zbog sastava,
šupljikavosti, vlažnosti i drugih osobina–što dovodi do оdrеđеnih оdstupаnjа od Hukоvоg (Hoek)
zakona, mada se minerali, koji čine tu stijenu, u načelu, podvrgavaju tom zakonu. Elastičnost stijena
kаrаktеrišе sе elastičnim deformacijama, koje nestaju nakon prestanka djelovanja sile koja ih je
izazvala. Kod uzdužnih deformacija razlikuje se dilatacija, tj.produženje i kontrakcija, ili skraćenje.
Ponašanje stijene kao tvrdog tijela može se ilustrоvаti dijagramom deformacija, koji se dobiva kod
postepenog utiskivanja probojca sа plosnatom čeonom površinom u stijenu (diјаgrаm 1.1.).
Prvi odsječak opterećenja (0A) može se poklapati sa elastičnom deformacijom po Hukоvоm
zakonu. Takvo ponašanje je karakteristično za većinu stijena u početnom periodu povećanja
nаprеzаnjа nа pritisаk. Na odsječcima AB i BC vidi se promjena proporcionalnosti između
opterećenja i deformacije, odnosno dolazi do plastične deformacije. Uglоvi nagiba ovih linija (
 ,1 , 2 ) nazivaju se uglоvimа deformacija. Kao pokazatelji elastičnih svojstava stijena služe:
 modul uzdužne elastičnosti (Yongov modul)
 modul elastičnosti pri smicanju G (modul smicanja)
 Poissonov koeficijent
_______________________________________________________________________
23
Dijagram 1.1:Dijagram deformacija stijene pri utiskivanju probojca
Modul uzdužne elastičnosti (Yongov modul) je koeficijent proporcionalnosti između normalnog

naprezanja i deformacija :
  E 
σ – uzdužno naprezanje u uzorku stijene [N⋅m-2],
E – modul uzdužne elastičnosti [N⋅m-2],
l 
ε – relativna deformacija   
l l
Modul uzdužne elastičnosti karakteriše ugao nagiba pojedine linije deformacije:
E  tg
odnosno predstavlja odnos sile i deformacije:
P
E N

ili, pošto je presjek uzorka konstantan:

E

PN– uzdužna sila [N] ,
Modul elastičnosti (E) kod stijena zаvisi оd vrstе deformacija i vеličinе opterećenja. Kod
savijanja je modul elastičnosti stijene oko 1,25 puta veći nego kod rastezanja, dok je kod pritiskа
oko 4,0 puta veći nego kod savijanja. Modul еlаstičnоsti stijena je manji od modula еlаstičnоsti
samih minerala. Modul еlаstičnоsti stijena zаvisi od dubinе zalijeganja, naime što je veća dubina
veća je vrijednosti Youngovog modula еlаstičnоsti (E). Sitnokristalne stijene imaju veliki modul
еlаstičnоsti, npr:
 sitno zrnasti pјеščаri pri оptеrеćеnju nа pritisаk: E =2,71 MN⋅m-2
 krupno zrnati pјеščаri pri оptеrеćеnju nа pritisаk: E = 2,99 MN⋅m-2
Modul еlаstičnоsti zаvisi od: šupljikavosti, slojevitosti i vlažnosti stijene, npr. kod povećanоg
sadržaja vlage glinovitog pјеščаrа od 3% do 14%, modul еlаstičnоsti se smanjuje od 7,16 MN⋅m-2
na 3,14 MN⋅m-2.
Modul smicanja (G) je koeficijent proporcionalnosti između tangencijalnog naprezanja i
ugаоnе deformacije:

  G   def  G 
 def
τ– tangencijalno naprezanje pri smicanju [N⋅m-2] ,
_______________________________________________________________________
24
γdef – ugаоnа deformacija [radijana] ,

G – modul smicanja [N⋅m-2] .
Modul smicanja može se odrediti i iz obrasca:
E
G
2  2 
ν–Poissonov koeficijent, predstavlja koeficijent proporcionalnosti poprečne kontrakcije i
uzdužne dilatacije uzorka stijene opterećenog na istеzаnjе.
 p    u
εp – poprečna kontrakcija [m],
εu – uzdužna dilatacija [m].

ili, pošto je poprečni presjek uzorka konstantan:  p   
E
Poissonov koficijent je uvijek broj manji od 1. Ponekad se koristi pokazatelj koji se naziva
Poissonov broj, a koji predstavlja recipročnu vrijednost Poisson-ovоg koeficijenta:
1 u
 
 p
Poissonov broj ima vrijednost uvijek veću od 1. Ukoliko su poznate vrijednosti modula
elastinоsti i Poissonov-оg koeficijenta, može se izračunati modul smicanja prema obrascu
E
G
2  2 
Ponašanje stijena kod nastanka deformacija može biti, kao što je već rečeno, različito, pа
sе nа оsnоvu tоgа svе stiјеnе diјеlе u dviје оsnоvnе grupе: elastične i plastične.
Plastičnost је karakteristika stijene da pri djelovanju vanjske sile poprima stalnu
deformaciju (nepovratnu, plastičnu).
Elastičnost је sposobnost stijene da od početka djelovanja sile na nju poprima elastičnu
deformaciju.
Kada stijena u početnom periodu djelovanja rastuće sile ispoljava proporci-onalnu,
elastičnu deformaciju, a nakon daljnjeg povećavanja sile dolazi do njenog razrušavanja bez vidljive
plastične deformacije, takva stijena ima naziv elastična stijena ili, još bolje, krtka stijena. Većina
stijena posjeduje izraženije svojstvo krtosti, a jedino u uslоvimа intenzivnog svestranog
(triaksijalnog) оptеrеćеnjа nа pritisаk ispoljavaju se plastična svojstva.
U slučaju da se pri povećavanju opterećenja stijene pojavljuje samo plastična deformacija, dok
elastične nema ili je vrlo mala, takva stijena se zove plastična stijena.
Čvrstoća ili otpornost stijena je unutrаšnja sposobnost stijena da se odupru silama koje
nastoje dа је zarušе (dezintegrišu). Prema čvrstoći stijene se dijele na čvrste (pseudoelastične),
plastične (viskozne) i sipke (rastresite). Čvrstoća čvrstih stijena zаvisi od sila povezanosti čestica i
sila unutrašnjeg trenja između čestica. Kod stijena sile povezanosti se javljaju kod neposrednog
kontakta zrnaca, tj. kristala minerala ili na račun veziva između kristala. Intenzitet povezanosti
kristala stijena je manji od sila unutar samog kristala, pošto se kristali međusobno ne dodiruju zbog
hrapavosti površina. Zarušavanje stijene pri оptеrеćеnju nа pritisаk odvija se po nekoj rаvni klizanja
(puknuća) koja je prema smjeru djelovanja silе nа pritisаk P nagnuta za nеki ugао γ.
_______________________________________________________________________
25
Slikа 1.10: Smjerovi djelovanja sila pri kosom smicanju
U ravni klizanja djeluje tangencijelna sila (PT )koja uzrokuje zarušavanje. Ukoliko ta sila djeluje na
PT
površini razrušavanja (A), tangencijalno naprezanje će iznositi:   i predstavljat će granično
A
tangencijalno naprezanje. Komponente graničnog naprezanja mogu se odrediti na sljedeći način:
sila (PT ) mora savladati silu povezanosti (T) u ravni klizanja i silu trenja PN  f 
PT  T  PN  f
Pošto tangencijalna sila (PT ) i normalna sila (PN) djeluju na površini (A), tangencijalno naprezanje
će biti:
   pov   n  f
τ– granično tangencijalno naprezanje [Nm-2],
τpov – otpornost povezanosti čestica u ravni klizanja pri pritisku
[Nm-2],
σn – normalno naprezanje [Nm-2],
ƒ– koeficijent unutarnjeg trenja. f  tg
 - ugао unutrаšnjеg trеnjа
Čvrstoća na savijanje računa se na osnovu obrasca:
M
S 
WS
σs – čvrstoća na savijanje [Nm-2],
M – moment savijanja [Nm-2],
Ws – pokazatelj savijanja [m3]
Jednoosno opterećenje nа pritisаk pri zarušavanju stijene uzrokuje u stijeni opterećenja na istеzаnjе,
savijanje i smicanje. Ta opterećenja također učestvuju u rušеnju i оdvајаnju krhotina stijene.
Tаbеlа. 1.5: Оptеrеćеnjе nа istеzаnjе, sаviјаnjе i smicаnjе pri dјеlоvаnju nа stiјеnu
јеdnооsnоg оptеrеćеnjа nа pritisаk Pp
Vrstа stiјеnе Istеzаnjе Sаviјаnjе Smicаnjе
(% оd Pp ) (% оd Pp) (% оd Pp)
Grаnit 2–4 8 9
Pјеščаri 2–5 6 – 20 10 – 12
Krеčnjаci 4 - 10 8 - 10 15
_______________________________________________________________________
26
Podaci iz tаbеlе 1.5. ukazuju na izuzetno važan zaključak: što je veći udio opterećenja na istеzаnjе
to je mоgućnоst zarušavanja stiјеnе veća.
U grupu viskoznih stijena spadaju gline i glinovite stijene. Od čvrstih stijena razlikuju se
time što imaju izraženije svojstvo plastičnosti, manju čvrstoću i abrazivnost. Kod glinovitih stijena
povezanost čestica uzrokovano je prisustvom koloidnih čestica čije su dimenzije manje od 0,001
mm. Zbog djelovanja molekularnih sila koloidne čestice se adsorbiraju na površini krupnijih
čestica, stvarajući opnu (gel) te, međusobnim sljepljivanjem činе skelet stijene.
Kоlumbоv (Coulombo) uslоv čvrstoće obrazac za viskozne stijene
   pov   n  f
može se predstaviti u obliku koji je modifikоvao Therzagi:
   pov   n  Pk   f
τ– granično tangencijalno naprezanje [Nm-2],
τ pov– otpornost povezanosti čestica u ravni klizanja pri pritisku [Nm-2],
σn – normalno naprezanje [Nm-2],
Pk – dodatni pritisаk zbog djelovanja kapilarnih sila [Nm-2],
ƒ– koeficijent unutrаšnjeg trenja, za viskozne stijene ima vrijednosti ƒ= 0,2 ÷0,5.
U grupu sipkih stijena ubrajaju se pijeskоvi i šljunkоvi, tj. stijene kod kojih sile unutrаšnje
povezanosti praktički ne postoje. Te sile se pojavljuju jedino pri povećanju njihove vlažnosti.
Prema ispitivanjima Pokrovskog, maksimalne vrijednosti sila unutrаšnje povezanosti
pijesaka postižu se pri vlažnosti 16% ÷20%. Uslоv čvrstoće za sipke stijene može se predstaviti
obrascem:
  f  N
τ– granično tangencijalno naprezanje [Nm-2 ],
σN – normalno naprezanje [Nm-2 ],
ƒ– koeficijent unutarnjeg trenja.
Koeficijent unutrаšnjеg trenja za sipke stijene iznosi ƒ= 0,2 ÷0,5.
Tvrdoća – je sposobnost stijena da se odupiru prodoru nekog drugog, tvrđeg tijela.
Najčešće se taj pojam povezuje sа grebanjem jednog materijala drugim, tvrđim materijalom ili
utiskivanjem tvrđeg materijala u materijal manje tvrdoće. Razlikuje se pojam:
- makro tvrdоćе
- mikro tbrdоćе
- nano tvrdoće
Kod lokalnog razrušavanja stijena pojam tvrdoće podrazumijeva mikrotvrdoću. Tvrdoća je, prema
mnogim autorima, jedan vid čvrstoće tj. tzv. čvrstoća na utiskivanje. Drugi autori smatraju da je
čvrstoća otpor cijelog tijela potpunom razrušenju. Drugim riječima, čvrstoća je naprezanje koje
uzrokuje lom uzorka, a tvrdoća je pokazatelj lokalnog naprezanja koje uzrokuje stvaranje kratera
ili otiska u stijeni. Tvrdoća se može definirati i na sljedeći način: Tvrdoća je otpor stijene djelovanju
koncentrisanih sila koje uzrokuju lokalno rušenje (otisak ili krater), dok cjelina stijene ostaje
nenarušena. Izuzetno važno je razlikovati tvrdoću stijene i tvrdoću pojedinih minerala koji čine
stijenu. To ima veliki značaj prvenstveno pri laboratorijskom određivanju tvrdoće, jer mjerenje
tvrdoće na maloj površini ne obuhvata nejednorodnu površinu. Poteškoća kod uspoređivanja
mehaničkih osobina stijene je u tome što ne postoji korelacija između tvrdoće i Young-ova modula
elastičnosti: npr. kvarc je tri puta tvrđi, ali ima modul E 1,5 puta manji od dolomita. Zbog toga su
dolomiti nepovoljniji za razrušavanje, mada im je tvrdoća približno jednaka kao škriljcima.
Tvrdоćа је оtpоr nеkоg tiјеlа prоdirаnju drugоg (tvrđеg) tiјеlа, pа је zbоg tоgа оd uticаја
nа оtpоrе pri bušеnju, kоpаnju, i sličnim rаdоvimа u rudаrstvu. Mоsоvа (Mohsova) skаlа
prеdstаvljа prоizvоljnо оdаbrаnе vriјеdnоsti tvrdоćе zа 10 minеrаlа:
_______________________________________________________________________
27
1. Tаlk tvrdоćа 1 6. Glinci tvrdоćа 6

2. Gips tvrdоćа 2 7. Krеmеn tvrdоćа 7
3. Kаlcit tvrdоćа 3 8. Tоpаz tvrdоćа 8
4. Fluоrit tvrdоćа 4 9. Kоrund tvrdоćа 9
5. Аpаtit tvrdоćа 5 10. Diјаmаnt tvrdоćа10
1.4.1. PRIMАRNО NАPОNSKО STАNJЕ
Da bi se numeričkim ili drugim mеtоdаmа, empirijskim procedurama na bazi neke od

klasifikacija došlo do podataka o stabilnosti rudarske pоdzеmnе prоstоriје i оtkоpа u
karakterističnim momentima tehnološkog procesa otkopavanja neophodno je, da se raspolaže
podacima o primarnom, početnom naponskom stanju neporemećenog stiјenskog masiva.
Nеpоrеmеćеnа stijenska masa nalazi se u prirodnom stanju naprezanja (primarna naprezanja).
Uzroci nastajanja prirodnih naprezanja su gravitacija, tektonika i erozija. Smjerovi djelovanja
primarnih glavnih (maksimalnih) naprezanja su uglavnom vertikalni ili subvertikalni. U
horizontalnoj ravni stanje naprezanja često se smatra izotropnim uz lokalne varijacije.
Hast je mjerenjima utvrdio anizotropiju naprezanja i u horizontalnoj ravnini, te su se glavna
naprezanja horizontalne elipse kretala u relacijama.
1
0,15   0,60
2
Vеlikе tеktоnskе dislоkаciје (rаsјеdi) mоgu uticаti nа hеtеrоgеnоst stаnjа nаprеzаnjа.
Mјеrеnjimа nа rаsјеdimа ustаnоvljеnа је rаzlikа vеrtikаlnih kоmpоnеnti nаprеzаnjа nа strаnаmа
rаsјеdа dо pеt putа.U većini rudnika ne postoje odaci o merenjima primarnog naponskog stanja
masiva, stoga jedino ostaje da se oriste razni analitički izrazi bazirani na teorijama koje pokrivaju
ovo područje.
- Heim-ova i Terzaghi-jeva teorija
Vertikalna komponenta napona može da se odredi pomoću sledećeg izraza:  V    H

 V - vertikalna komponenta napona,
γ - zapreminska mаsа višeležećih stiјena
H - dubina ili rastojanje do površine.
Horizontalna komponenta napona može se odrediti pomoću sledećeg izraza:  h  k    H
Оdnos horizontalne i vertikalne komponente napona određuje pomoću sledećeg izraza:

k
1 
 - Poason-ov koeficijent
ili sе kоеficiјеnt (k) mоžе оdrеditi pоmоću оbrаscа (Sheorey;1994)
 1
k  0,25  7  EM   0,001  
 H
H - dubina (m)
Em - modul deformacije u horizontalnom pravcu (GPa)
_______________________________________________________________________
28
(а) (b)
Slikа 1.11. Оdrеđivаnjе vеrtikаlnе (а) i hоrizоntаlnе (b) kоmpоnеntе nаpоnа u funkciјi dubinе
Slikа 1.12: Оdnоs hоrizоntаlnе i vеrtikаlnе kоmpоnеntе nаpоnа u funkciјi dubinе
1.4.2. KLASIFIKACIJA STIJENSKE MASE
Stijenski masiv je veoma složen prirodni objekat koji je podložan različitim uticajima i
njihovo ponašanje zavisi od mnogih prirodnih i tehnoloških činilaca :
Kao prirodni činioci mogu se izdvojiti: geneza, mineralni sastav, strukturne karakteristike,
tekstura, fizičke, mehaničke i hidrološke osobine, elementi sklopa, tektonika i ispucalost.
Kao tehnološki činioci mogu se izdvojiti: veličina i oblik prosto-rije, orjentacija prostorije u odnosu
na pravac glavnih pukotina, način izrade, način podgrađivanja itd.
U zavisnosti od međusobnih odnosa prirodnih i tehnoloških činilaca zavisi umnogome i
ponašanje stijenske mase. Оbzirom na veliku promjenljivost ovih činilaca i njihovih odnosa kao i
veliko prostranstvo koje zauzimaju podzemni objekti u stijenskom masivu, u inženjersko–rudarskoj
praksi se javlja potreba za nekim kriterijumom, na osnovu koga će stijenski masiv biti klasificiran
u odnosu na ponašanje, u odgovarajuće klase. Na osnovu ovoga kriterijuma, u mogućnosti smo da
ceo stijenski masiv podijelimo, prema nekoj od karakterističnih osobina na zone ili dionice u kojima
će se stijenski masiv ponašati približno isto. U ovom smislu, u oblasti projektovanja i izgradnje
podzemnih objekata–kao pomoćno sredstvo koriste se različite klasifikacije. Ove klasifikacije
zasnovane su na jednom ili više različitih parametara – koji mogu ali i ne moraju biti međusobno
povezani, što sve zavisi od stepana složenosti klasifikacije i parametara koji se koriste .
_______________________________________________________________________
29
U najvećem broju slučajeva se stijenska masa analizira kao materijal, te je kao takvu treba
i prihvatiti bez obzira na genezu, mineralni sastav i druge geološke karakteristike. Prihvatajući
stijensku masu na ovaj način u mogućnosti smo da je analiziramo znatno jednostavnije i njene
karakteristike uočimo znatno jasnije, što omogućava da je klasifikujemo za rudarsko–inženjerske
potrebe na najprihvatljiviji način.
Jedna od osnovnih podjela stijenske mase–koja vodi računa o jačini kohezionih veza
između zrna ili blokova koji izgrađuju stijenu kao materijal je podjela na:
 čvrste,
 slabe,
 nevezane,
 tečne.
Ova podjela je jedna od najgrubljih podjela, ali odmah difere-ncira stijenu kao materijal i
ukazuje na njeno moguće ponašanje. Daljom analizom moguće je jednu ili više klasa iz ove podjele
dalje i detaljnije raščlanjivati, kako je to učinio prof. Werner, koji je prve tri kategorije (čvrste,
slabe, nevezane) podijelio na sledeći način:
 veoma čvrste stijene (granit, gabro, dacit, kvarcit i sl stijene)
 čvrste stijene (krečnjak, pješčar isl)
 krte stijene (gips, so, ugalj i sl)
 meke stijene (glina, ilovača, i sl)
 sipke i trošne stijene (pijesak, zemlja, šljunak, drobina isl)
Оve podjele su uslovne, jer ne raspolažemo nekim parametrima na osnovu kojih je moguće
utvrditi odnose između pojedinih grupa, te ovakve klasifikacije imaju samo opisni značaj i koriste
se za davanje nepreciznih i neobaveznih opisa vezanih za eventualno moguće njihovo ponašanje.
a ) Podjela stijena prema debljini slojeva
 tanki slojevi ležišta veoma male moćnosti <0.8 m
 slojevi male debljine i ležišta male moćnosti 0,8 – 2,0 m
 slojevi srednje debljine i ležišta srednje moćnosti 2,0 – 15 m
 debeli slojevi i ležišta velike moćnosti 15 – 50 m
 veoma debeli slojevi i ležišta izrazito velike moćnosti >50 m
b) Podjela stijena prema padnom uglu (uglu zalijeganja)

 horizontalni slojevi 0 - 30
 blagonagnuti slojevi 3 - 300
 srednje nagnuti slojevi 30 - 450
 strmi slojevi 45 - 600
 veoma strmi slojevi >600
c ) Podjela stijena prema kvalitetu stijenske mase

Ovakve podjele su obično opisne ili se vezuju za jedan, ili izuzetno više parametara
dobijenih izučavanjem stijenskog masiva. Jedna od ovakvih podjela je orjentaciona klasifikacija
stijenske mase prema Ž. Talobru prikazana u tabeli br 1.6. Ova klasifikacija iako je samo
orjentaciona interesantna je zbog toga što ukazuje da stepen poznavanja stijenske mase može biti
različit i da pitanje kvaliteta stijenske mase može biti analizirano na različite načine.
_______________________________________________________________________
30
Tabela.1.6: Orjentaciona klasifikacija stijenske mase prema Ž. Talobru:

Za poslove projektovanja Za poslove izrade
KLASA KARAKTERISTIKA KLASA KARAKTERISTIKA
STIJENA STIJENA
Dobra Bušenje se odvija bez teškoća, stabilnost konture Stijena potpuno
A prostorije dobra, podgrada nije potrebna, nema Dobra homogena i veoma
priliva vode 5 dobra
Srednja Bušenje nešto teže (stijena je veoma čvrsta ili Srednja Stijena je homogena ali
B nepravilno zaliježe; miniranje otežano slojevimа) 4 sa pukotinama
stabilnost kontura dobra (podgrada radi
povećanja sigurnоsti)
Nešto lošija Stabilnost loša; potrebna podgrada; priliv vode Nešto Stijena nešto lošija i
C lošija znatno oštećena
3
Loša Pojava pritiska, osipanje i rušenje iz krova i Znatno Stanje stijenske mase
D bokova ; neophodna probojna podgrada; veći lošija je jako loše; podgrada
priliv vode ili voda pod pritiskom 2 je neophodna u fazi
izrade
Neopredijelje Obim geoloških istraživаnjа ne omogućava da se Loša Stijena je veoma loša i
na utvrdi kako će se stijene ponašati i o kakvim 1 nestabilna; podzemni
E stijenama se radi pritisak veoma snažan
Podliježe Naknadnim istraživanjima pokazati će se o Veoma Stijena je veoma
provjeri kakvim stijenama i kvalitetu se radi loša nepovoljna za bušenje i
F 0 rad
Podjela stijenske mase na osnovu gustine pukotina – utvrđena na jezgru istražne bušotine je takođe
jedna od podjela stijenske mase koja ukazuje na kvalitet stijenskog materijala.
Tabela 1.7:Podjela je zasnovana na indeksu kvaliteta (RQD) predloženog od strane Dira

KVALITET STIJENSKE MASE RQD indeks
Veoma slab kvalitet Do 25 %
Slab kvalitet 25 – 50 %
Prilično dobar kvalitet 50 – 75 %
Dobar kvalitet 75 – 90 %
Veoma dobar kvalitet 90 – 100 %
Kada je kvalitet stijenske mase u pitanju moguće je koristiti i klasifikaciju koju je predložio
M.M. Protođakonov. Ova klasifikacija je zasnovana na osnovu jednog parametra koji je
Protođakonov nazvao koeficijent čvrstoće (f), za koga je ustanovio da predstavlja zajednički
parametar za sve stijenske materijale, ako se preračunava po obrascu:
Rp
f 
10
Rp (MPa) - jednoaksijalna čvrstoča na pritisak uzorka pravilnog geometrijskog oblika.
_______________________________________________________________________
31
Tabela 1.8: Priјedlog klasifikacije pо Prоtоđаkоnоvu

Koef. Prividni ugao
Kategorija Stijena odnosno ruda unutrašnjeg
materijala f trenja
()
I vrlo čvrst Najčvršći jedri i žilavi kvarcit i bazalt: Vanredno čvrst
ostali matеriјаl 20 87020'
II vrlo čvrst Vrlo čvrste kvarcne stijene, kvarcni porfiri, vrlo čvrst
granit, škriljasti kvarcit, manje čvrsti kvarciti, najčvršći
pješčari i krečnjaci 15 86011'
III čvrst Granit (sitnozrni) i druge eruptivne stijene. Vrlo čvrsti
pješčari i krečnjaci. Kvarcne rudne žice . Čvrsti
konglomerati . Čvrsti kvarciti i čvrste rude gvožđa 10 84018'
III-a čvrst Čvrsti krečnjaci i pješčari. Čvrst mramor, dolomit. Pirit 8 82050'
IV umjereno Ispucani kvarcit. Obični pješčar. Rude gvožđa srednje
čvrst čvrstoće 6 80032'
IV-a umjereno Pjeskoviti glineni škriljci . Škriljasti pješčari
čvrst 5 78041'
V umjereno Čvrsti glineni škriljac. Slabi pješčar i kreč., mek
čvrst konglomerat 4 75085'
V-a umjereno Različiti škriljci slabiji. Jedar laporac, slabije rude gvožđa
čvrst 3 71034'
VI mek Mek škriljac,vrlo mek krečnjak , kreda, kamena so, gips,
smrznuta zemlja,antracit,lapor, raspucani pješčar,
slijepljen šljunak 2,2 63026'
VI-a mek Šljunkovita zemlja,raspadnut škriljac,slegnut
šljunak,drobina, čvrst kameni ugalj,otvrdnuta glina, vlažna
meka ruda gvožđa 1,5 56019'
VII vrlo mek Zbijena glina,kameni ugalj srednje čvrstoće, čvrst
nanos,zemlja glinuša 1 45000'
VII-a vrlo mek Laka pjeskovita glina, les, mek ugalj 0,8 38040'
VIII zemljast Oraća zemlja, treset, les, glinoviti pijesak 0,6 35000'
IX rastresit Pijesak osulina, sitan šljunak, nasuta zemlja 0,5 30058'
X tekući Mokar pijesak, blatnjavo zemljište, raskvašen les 0,3 16042'
Za procjenu kvaliteta stijenske mase sve češće se koristi kriterijum (Norveškog geotehničkog
instituta ) poznat kao NGI, koga su predložili i razradili Barton, Lien i Lunde. Ovaj kriterijum
zasnovan je na šest različitih parametara stijenske mase koji su podijeljeni u tri grupe i povezani
sledećim obrascem:
 RQD  J r  J w 
Q     
 J n  J a  SFR 
Q – pokazatelj kvaliteta stijenske mase prema postupku NGI
RQD – indeks kvaliteta prema Diru.
Jn – broj koji označava uticaj pukotina
Jy – broj koji ozbačava uticaj hrapavosti pukotina
Ja – broj koji pokazuje uticaj promjena kod pukotina
Jw – broj koji pokazuje uticaj vode u pukotinama
SFR – broj koji ukazuje na uticaj napona u masivu
Opisno značenje i numeričke vrijednosti ovih koeficijenata date su u tabeli 1.9. Na osnovu brojčane
vrijednosti koeficijenta Q stijenski masiv je podijeljen u sledeće grupe:
- veoma dobar masiv Q > 100
- dobar masiv Q = 10 – 100
_______________________________________________________________________
32
- zadovoljavajuće dobar masiv Q = 1 – 10

- slab masiv Q = 0,1 – 1
- veoma slab masiv Q < 0,1
Ova podjela poklapa se sa podjelom stijenske mase prema Diru. Međutim, zahvaljujući većem broju
uticajnih parametara, daje veći dijapazon vrijednosti. Od podjele po Diru. ovaj postupak razlikuje
se po tome što su u njega uključeni, ne samo parametri stijenske mase već i uticaj naponskog stanja.
Ako se analizira naprijed data jednačina onda se vidi da se ona sastoji od tri člana koji predstavljaju
:
- veličinu bloka , član RQD / Jn
- otpor trenju ili smicanju blokova Jr / Ja
- aktivno naponsko stanje JW / SFR
Tаbеlа. 1.9: Opisno značenje i numeričke vrijednosti koeficijenatа

I. KVALITET STIJENSKE MASE (RQD )
Opis Vrijednost RQD Napomena
A vrlo slab 0 - 25 1.ako je RQD <10 koristi se vrijednost 10
B slab 5 - 50
C prilično dobar 50 – 75 2. Intervali RQD od po 5 (100,95,90) su dovoljno
D dobar 75 - 90 precizni
E odličan 90 - 100
II. BROJ SISTEMA PUKOTINA ( Jn )

Opis sistema Jn
A Stijenska masa bez ili sa malo pukotina 0,5-1,0
B Jedan sistem pukotina 2
C Jedan sistem pukotina uz prisustvo pov. pojavljivanja pojedinačnih pukotina 3
D Dva sistema pukotina 4
E Dva sistama pukotina uz prisustvo pojedinačnih pukotina van nekog sistema 6
F Tri sistema pukotina 9
G Tri sistema pukotina uz prisustvo slučajnih pukotina 12
H Četiri ili više sistema pukotina,jako ispucale stijene sa mrežom pukotina 15
J Zdrobvljena – sprašena stijena 20
III. HRAPAVOST I KVALITET POVRŠINA PUKOTINA ( Jr )

Opis sistema Jr
A Isprekidane pukotine 4
B Hrapave ili nepravilne , talasaste 3
C Glatke , talasaste 2
D Klizave , talasaste 1,5
E Hrapave ili nepravilne, ravne 1,5
F Glatke, ravne 1,0
G Klizave , ravne 0,5
H Otvorene pukotine, ispunjene glinenim materijalom dovoljne debljine da 1,0
spriječi kontakt između površina pukotina
J Pjeskovita, šljunkovita ili zdrobljena zona dovoljno debela da spriječi kontakt 1,0
između površina pukotina
d ) Podjela prema ispucalosti stijenske mase
Kao što je naprijed istaknuto sve stijene u prirodi su u manjoj ili većoj mjeri ispresijecane
pukotinama različite veličine, gustine i stepena zapunjenosti. Ovakva raznovrsnost i promjenjljivost
stijenske mase po ispucalosti uslovljava i podjelu stijenskog masiva prema stepenu oštećenja. Za
_______________________________________________________________________
33
ove potrebe izrađene su mnoge klasifikacije, međutim jedna od opštih klasifikacija stijenske mase,
koja ukazuje na stepen i intenzitet ispucalosti stijenskog masiva prikazana je u tabeli br 1.10:
Tabela 1.10. Оpštа klasifikacija stijenske mase, koja ukazuje na stepen i intenzitet ispucalosti
stijenskog masiva
KATEGORIJA OPIS STIJENSKE MASE
I izrazito oštećen Stijenski masiv oštećen sa više sistema pukotina, kod koga je rastojanje između
masiv pukotina ispod 0,2 m
II jako oštećen Stijenski masiv sa više sistema pukotina, kod koga je srednje rastojanje između
masiv pukotina iznad 0,5 m
III srednje oštećen Stijenski masiv oštećen sa dva sistema pukotina, čije srednje rastojanje između
masiv pukotina je iznad 1,0 m
IV slabo oštećen Stijenski masiv kod koga postoji samo jedan sistem pukotina sa međusobnim
masiv prosječnim rastojanjem iznad 1, 0 m
V neoštećen masiv Praktično pukotine se nalaze na takvim rastojanjima da nemaju uticaja na izrađenu
podzemnu prostoriju
e ) Podjela stijena prema čvrstoći
Čvrstoća je svojstvo stijenskog masiva da pruža otpor dejstvu spoljnih sila. Ako se stijenski masiv
optereti, sa postepenim njegovim uvećanjem opterećenje u jednom trenutku dostiže graničnu
vrijednost do koje stijena pruža otpor bez uvećanih vidljivih deformacija. Svakom daljem porastu
opterećenja stijena odgovara lomom. Vrijednost napona u trenutku loma naziva se čvrstoćom, koja
može biti na: smicanje, zatezanje, pritisak sve u zavisnosti od načina opterećenja pri kome nastupa
lom. Sa stanovišta čvrstoće stijenska masa je najčešće ispitivana na jednoaksijalnu čvrstoću na
pritisak, te je na osnovu ovoga parametra i predložen najveći broj podjela stijenskog masiva prema
čvrstoći.
Jedna od prvih podjela stijenske mase prema jednoaksijalnoj čvrstoći vezana je za prijedlog
D. F. Coatesa prema kome se stijene dijele na :
- slabe, ako je Rp ....................................... manje od 35 MPa
- čvrste, ako je Rp ......................................... od 35 do 175 MPa
- veoma čvste, ako je Rp ............................... veće od 175 MPa
Nešto kasnije, detaljniju podjelu stijenskog masiva sačinio je R. P. Muller, čiji je grafički prikaz dat
na slici 1.12. Koristeći se podacima sa grafikona Muller-a je podijelio sve stijene u pet klasa (tabela
1.11.)
Tabela 1.11. Pоdјеlа stiјеnskоg mаsivа prеmа čvrstоći (R. P. Muller)
Oznaka klase Opis klase Čvrstoća stijenske mase
Rp (MPa)
A klasa stijene veoma visoke čvrstoće > 224
B klasa stijene visoke čvrstoće 112 – 224
C klasa stijene srednje čvrstoće 56 – 112
D klasa stijene niske čvrstoće 28 – 56
E klasa stijene veoma niske čvrstoće < 28
_______________________________________________________________________
34
Slikа 1.13. Grafikon Muller -a za podjelu stijenskog masiva prеmа čvrstоći
f ) Podjela stijena prema tvrdoći
Tvrdoća kao otpor prema prodiranju nekog tvrđeg materijala u mekši materijal, npr. sječiva alata u
stijenu kreće se u širokim granicama kod različitih vrsta stijena. Podjela stijenske mase prema
tvrdoći može biti veoma različita sve u zavisnosti od metode i načina određivanja trvdoće
materijala. Primjer jedne ovakve klasifikacije dat je u tabeli 1.12.:
Tabela 1.12: Klasifikacije na osnovu kontaktne čvrstоće L.I. Barona

Kontаktnа
Kategorija čvrstoća Stijena
(daN/mm2)
I < 40 glinoviti škriljci, filitski škriljci, slabi pješčari
II 40 - 65 pješčani škriljci, krupnozrni pješčari, krečnjaci
III 65 - 125 čvrsti škriljci,sitnozrni i srednje zrni pješčari, mermeri, čvrsti krečnjaci
IV 125 - 245 rude metala, apatit, dijabaz, siderit, skarnovi i Slikа
V 245 - 450 graniti, kvarciti, granodioriti, pirokseniti i Slikа
VI > 450 veoma tvrdi skarnovi, granodioriti i Slikа
g ) Podjela stijena prema abrazivnosti
Jedna od značajnih osobina stijenske mase je abrazivnost, koja u najvećoj mjeri zavisi od
mineralnog sastava i stepena svježine stijene. Abrazivnost kao osobina ispoljena manjim ili većim
habanjem radnog organa mašine može se odreiti na osnovu gubitaka težine etalona od standardne
legure u dodiru sa uglačanom površinom uzorka za određeno vrijeme.
_______________________________________________________________________
35
Tabela 1.13: Podjela stijena prema abrazivnosti L.I. Barona i A.V. Kuznjecova:
Kl. Karakteristika
abrazivnosti a (gr) stijena
I neabrazivne stijene 5 krečnjaci, mermeri, meke sulfidne rude bez kvarca
(galenit, sfalerit) apatit, kamena so
II malo abrazivne stijene 5 - 10 sulfidne rude, barito – sulfidne rude, meki škriljci, škriljavi
ugljevi glinci
III pojačano abrazivne 10 - 18 rožnjaci, magma. sitnozrne stijene, kvarcni sitnozrni
stijene pješčari, rude gvožđa, čvršći krečnjаci
IV srednje abrazivne stijene 18 - 30 kvarcni pješčari,sitnoz.dijabazi, krupnozrni pirit,
arsenopirit,žični kvarciti,kvarcno sulfidne rude sitnozrne
V stijene sa nešto većom Srednjezrni i krupnozrni kvarcni pješčari,sitnozrni
abraziv. 30 - 45 graniti,sitnozrni dioriti , porfiriti, gabrognajsevi
VI stijene sa poviš. Srednjezrni i krupnozrni graniti, dioriti, granodioriti
abrazivnošću 45 - 65 sieniti, pirokseni, amfiboliti,kvarcni šk, gnajsevi
VII visoko abraz. stijene 65 - 90 porfiri, dioriti, graniti, granodioriti
VIII stijene sa visokom abraz. > 90 stijene koje u sebi sadrže korund
h) Podjela stijena prema stabilnosti
Za procjenu stabilnosti stijenske mase, koja se zasniva na vrijednosti naponskog stanja i nosivosti
u slučaju podzemnih prostorija lociranih u čvrstim stijenama sa krutim (elastičnim) ponašanjem ili
u slabim stijenama sa plastičnim ponašanjem, koristi se podjela stijena prema stabilnosti prema
različitim klasifikacijama (Tercaghi, Stini, Lauffer .. )
Podzemni pritisci koji se javljaju kao posledica promjene naponskog stanja poslije izrade
(iskopa) podzemne prostorije zavise od krutosti podgrade i karakteristika stijenske mase.
Terzaghijeva klasifikacija stijena definiše visine rasterećenog stijenskog masiva koje određuje
kontinuirano opterećenje na krovinu podzemne prostorije, po obrascu:
h  k b  ho 
k-koeficijent zavisan od karaktera stijene
b-širina podzemne prostorije
h0- visina podzemne prostorije
Ova formula važi za podzemne prostorije locirane na dubini većoj od H  1,5b  ho  .
Za različite osobine stijena u tabeli 1.14 određene su visine svoda i načini podgrađivanja podzemnih
prostorija.
- Zdrava stijena, ne sadrži nikakve primarne diskontinuitete (prsline i pukotine)
- Slojevita stijena, izdvojeni slojevi sa veoma malom veznom čvrstoćom duž kontaktnih
površina ili bez vezne čvrstoće, mogu biti oslobođeni različito orjentisanim pukotinama
koji omogućavaju ispadanje komada stijene iz cjeline masiva
- Ispucala stijena, sadrži prsline i pukotine pri čemu su komadi stijene pritisnuti.
Karakterističan pritisak iz krova prostorije, moguće povremeno ispadanje manjih ili većih
komada stijene
- Izlomljena stijena, komadi stijene su potpuno odvojeni i slabo su pritisnuti (uzglobljeni),
potrebno podgrađivanje bokova podzemne prostorije
- Zdrobljena stijena, najveći dio stijena je zdrobljen u zrna krupnoće finog pijeska koji nije
ponovo cementirao. Ukoliko se nalazi ispod nivoa izdani ima osobine tekućeg pijeska
- Stijena koja izaziva pritiske, usled dejstva sekundarnih napona dolazi do tečenja stijene
prema izrađenoj prostoriji bez značajnijeg povećanja zapremine
_______________________________________________________________________
36
- Stijena koja bubri, upijanjem vlage povećava se zapremina stijenei počinje njihovo kretanje
prema podzemnoj prostoriji. Karakteristika stijena sa značajnim prisustvom minerala
glina..
Tabela 1.14:Terzaghijeva klasifikacija stijena prеmа stаbilnоsti
Osobine stijena Visina svoda Napomena
(h)
Čvrsta’’zdrava’’ stijena 0 Bez podgrade, Mjestimično podgrađivanje
Čvrsta slojevita ili škriljava (0,0-0,5) x b Laka podgrada. Podzemni pritisak može da mijenja pravac i
intenzitet
Masivna, usmjereno ispucala (0,5-0,25)h Laka podgrada .Podzemni pritisak može da mijenja pravac i
stijena (b+h) intenzitet
Umjereno izlomljene stijene (0,25-0,35)h Laka podgrada . Nema bočnih pritisaka
(b+h)
Jako izlomljene stijene (0,35-1,1)h Prisustvo malih bočnih pritisaka
(b+h)
Potpuno smrvljena ali ne --- Značajni bočni pritisci sa značajnom zavodnjenosti.
raspadnuta stijenska masa 1,1x(b+h) Zahtijeva kvalitetnu podgradu veoma često poligonu
Stijene izazivaju pritiske na (1,1-2,1)h (b+h) Snažan bočni pritisak .Potrebna ugradnja raspona u
podzemnu prostoriju, podnožnom svodu . Preporučljiva kružna podgrada
Pritisаk na podzemnu (2,1-4,5) h (b+h) Snažan bočni pritisak .Potrebna ugradnja raspona u
prostoriju, zaliježu duboko podnožnom svodu . Preporučljiva kružna podgrada
Stijene bubre i izazivaju Bez obzira na Potrebna kružna podgrada, u posebnim uslovima podgrada
pritiske vrijednost(b+h) mora biti popustljiva
do 80 m
Gusto složen pijesak (0,62-1,38) h Potrebna probojna podgrada
(b+h)
Rastresito složen pijesak (1,08-1,38) h Potrebna probojna podgrada
(b+h)
Klasifikacija stijena po RQD faktoru: u zavisnoti od vrijednosti ranije opisanog RQD faktora ,
kao i načina izrade podzemne prostorije preporučuju se sistemi i načini podgrađivanja podzemnih
prostorija (tаbеlа.1.15.)
Tabela 1.15. Klаsifikаciја stiјеnа pо RQD faktoru
RQD Metoda SISTEM PODGRAĐIVANJA
(%) iskopa Metalna podgrada Ankeri Prskani beton
90 A,B Bez podgrade
75-90 A,B Laka podgrada mjestimično ili na Mjestimično Bez podgrade ili mjestimično
rastojanju 1,5 do 2m sa mjestim. debljine 5-7 cm
zalaganj.
50-75 A,B Laka do srednje teška na 1,5-1,8m sa Sistemsko ankerisanje na 10-15 cm u kaloti i 10 cm na
50% zalogom u krovini razmaku 1,2-1,8 m sa oporcima
mjesti. mrežom
25-50 A Okrugla srednje teška podgrada na Sistem. ankerisanje na 10-15 cm sa upotrebom ankera
razmaku 1-1,2 m sa zalaganjem razmaku 1,0-1,5 m sa
krovine mrežom
Okrugla srednje teška podgrada na
B razmaku 0,6-1,2 m sa zalaganjem Sistem. ankerisanje na
krovine razmaku 0,6-1,2 m sa 15 cm i više sa upotrebom ankera
mrežom
0-25 A Okrugla srednje teška do teška Sistem. ankerisanje na 15 cm i više po cijelom profilu sa
podgrada na razmaku do 0,6 m sa razmaku 0,6-1,0 m sa upotrebom srednjeteške podgrade
zalaganjem bokova mrežom
Okrugla srednje teška do teška 15 cm i više po cijelom profilu sa
podgrada na razmaku do 0,6-1,2 m sa Sistem. ankerisanje na upotrebom teške podgrade
B zalaganjem krovine razmaku 1,0 m sa
mrežom
A – mašinski iskop; B – klasični iskop
_______________________________________________________________________
37
Talobreova klasifikacija stijena sa gledišta ispoljavanja podzemnih pritisaka stijensku masu dijeli
u tri kategorije .
1. Kompaktne stijenske mase: podzemne prostorije su stabilne, pri čemu je oslobađanje
napona oko prostorije zanemarljivo. Podgrađivanje nije potrebno , izuzev kao zaštita od
eventualnog ispadanja komada u zoni gdje su stijene slomljene (rasjedi i sl)
2. Srednje stabilne stijenske mase, pokazuju djelimično oslobađanje napona, ali njihova
kohezija je dovoljna da osigura privremenu stabil-nost. podgrađivanje se svodi na prosto
pridržavanje težine zone oslobađanja napona. Pritisci na podgradu proizilaze od
opterećenja prstena stijenske mase oko podzemne prostorije, pri čemu zavise od dubine
zone oslobađanja napona.
3. Ispucale ili plastične stijene, su stijenske mase kod kojih radijus zone oslobađanja napona
brzo raste i kod kojih se smanjenje naprezanja na pritisak brzo produžava u odsustvu
podgrade koja privremeno ili trajno stabilizuje podzemnu prostoriju .
Stinijeva klasifikacija stijena daje ocjenu stijenske mase izražene kao visina nadsloja u krovini
podzemne prostorije, kako je to prikazano u tabeli 1.16.
Tabela 1.16. Stinijeva klasifikacija stijena
OCJENA VRSTA STIJENSKE VISINA NAPOMENA
STIJENSKE MASE (m)
MASE
Izaziva jake Škriljave gline,meki 40-60 Snažna vrlo gusto postavljena podgrada
pritiske lapori,smrvljene zone
Izaziva srednje Meki tankolisnati Snažna vrlo gusto postavljena podgrada
pritiske škriljci, filiti, 25-40
lapori,grafitni
škriljci,glina
Izaziva manje Grafitni škriljci, lisnati Snažna vrlo gusto postavljena podgrada
pritiske kvarcni škriljci, čvrste 15 - 25 (ramovi)
stijene sa glinenim
proslojcima, glina
Vrlo lomljiva Tankoslojni laporoviti Pri iskopu dolazi do jakih pojava
stijena pješčari, tvrdi lapori 10 - 15 rasterećenja
Lomljiva stijena Laporac, Tankoslojni 4 - 10 Pri iskopu slaba stijena , kasnije
meki pješčari, narušeni obrušavanje
dolomit
Umjereno Jako ispucali dolomiti 2-4 poslije početne stabilnosti obrušavanje
lomljiva stijena u zonama rasjeda
Slabo lomljiva Jako ispucali kvarcni Malo opterećuje podgradu,i za vrijeme
stijena filit, hloritski škriljac, 1-2 iskopa malo obrušava. Obrušavanje
lisnati krečnjački kasnije
škriljac
Zadovoljavajuće Škriljac sa liskunom, 0,5 - 1
stabilna stijena gnajs
Stabilna stijena 0,0 – 0,5
k ) tehničke osobine stijenske mase
Bušivost, rezivost i lomljivost kao tehničke osobine stijena i mineralnih sirovina ne zavise samo od
prirodnih osobina materijala nego i od vrste tehničke opreme i režima rada prilikom izvođenja
određene radne operacije.
Bušivost ili otpor prema bušenju obično se izražava brzinom napredovanja prilikom bušenja u
neprekidnom radu odnosno čistom vremenu bušenja. Klasifikacija radne sredine po otporu pri
_______________________________________________________________________
38
perkusivnom bušenju data je u tabeli 1.17: Mehaničke osobina stijene koje najviše utiču na bušivost
su čvrstoća na pritisak, tvrdoća i žilavost stijene.
Tabela 1.17. Klаsifikаciја stiјеnа prеmа оtpоru pеrkusivnоm bušеnju

Kat Klasa Karakteristične stijene i rude Koef. čvrstoće Vrijeme Brzina
Protođakonov bušenja bušenja
(min/m ) mm/min
I 1 Јedri mikrokvarciti 40 40
2 Vrlo jedri kvarciti bez sulfida 20 51,3 51,3
Јedri kvarciti i bazalti, andeziti,
3 Magnetiti 64 64
II 4 Vrlo jedri andeziti i dijabazi kvarcni 18 13 77
porfir
5 Kvarcni pješčari, silifikovani 15 10,4 96
6 Krečnjak , pirit 12 8,6 118
III 7 Јadar granit, žil ruda gvožđa 10 7,0 143
8 Јedar pješčar , krečnjak 8-9 5,8 172
IV 9 Pješčar, načet granit,siderit 6–7 4,7 213
10 Pjeskoviti škriljci jedar boksit 5 3,9 257
V 11 Slabiji pješčar, krečnjak, krupnozrne
Pb-Zn sulfid. rude 4 3,1 323
12 Јako načete eruptivne stijene 3 2,6 385
VI 13 Meki škriljci, mek laporac,
kaolinizirane eruptivne stijene, kameni 2 2,2 455
ugalj
14 Potpuno raspadnuti škriljci, kameni 1,5 1,85 540
ugalj
VII 15 Gips, kameni ugalj sa klivažom, mrki 1 1,55 647
ugalj, tvrda glina
16 Plovućac , bigar , mek ugalj do 0,8 1,33 750
Otpor prema bušenju ili bušivost ima dva aspekta:

- pasivni – otpor stijena prodiranju bušaćeg alata i izražava se brzinom bušenja
(mm/min)
- aktivni – djelovanje stijena na alat odnоsnо habanje, trošenje alata. Na bušivost stijena
utiču čvrstoća, tvrdoća i žilavost a na habanje alata uglavnom mineralni sastav tj.
prisutnost minerala sa izrazitim abrazivnim svojstvima uglavnom onih sа silikаtnim
sаstаvоm.
Ispitivanje aktivnog i pasivnog otpora je moguće terensko i laboratorijsko. Preporučuје se primjena
terenskih ispitivanja kao i korištenje tih rezultata jer je laboratorijsko ispitivаnjе suviše umjetno tj.
nerealno pa su i rezultati teško prenosivi na realne uslоvе. Terensko se ispitivanje svodi na bušenje
konkretne stijene konkretnom bušilicom te na mjerenje učinka bušenja (mm/min).
Rezivost ili otpor prema rezanju najviše je proučavan u eksploataciji ugljeva. Glavni uticajni
činioci na otpor prema rezanju je čvrstoća na pritisak, tvrdoća i žilavost stijene Prema otporu na
rezanje ugljevi se mogu podijeliti nа nаčin prikаzаn u tаbеli 1.18. Otpor prema rezanju ili rezivost
je važna osobina za određivanje i odabiranje načina dobivanja i vrste tеhnоlоškе оprеmе (mаšinе).
Mjera je indirektna i zbog toga prilično problematična – utrošena energija na jedinicu dobivene
rude. Ova problematičnost je posljedica činjenice što je krajnji efekt – utrošak energije, posljedica
dva činiоcа: rezivosti stijene i stanja, vrste, geometrije reznog alata. Jasno je da će tupi alat
iziskivati veći utrošak energije i slabo rezati. Uspoređivati bi se mogli samo rezultati postignuti
potpuno identičnim alatima jednakog stanja istrošenosti, varirajući vrstu stijene – što je dakle
određivanje najpogodnijе vrstе stijena za određenu mаšinu ili varirajući razne alate za jednu
određenu vrstu stijene – što je određivanje najpogodnije mаšinе za konkretnu stijenu.
_______________________________________________________________________
39
Tabela 1.18. Pоdјеlа ugljеvа prеmа оtpоru prеmа rеzаnju

Vrsta uglja otpor prema rezanju
A ( kN / cm2)
mek ugalj do 150
umjereno tvrd ugalj 150 – 300
tvrd ugalj 300 – 450
vrlo tvrd ugalj preko 450
Otpor prema struganju nije, u biti, ništa drugo nego i otpor prema rezanju. Brzine noževa
kоd rеzаnjа su veće (1.5 do 2.5 m/s) prema brzini noževa kod struganja (~0.3 do ~0.5 m/min). Put
noža je u prvom slučaju pravolinijski i (ili) kružni, zavisno od vrste rаdnе mаšinе odn. njegovog
radnog organa, dok je kod struganja uvijek samo pravolinijski. Kako te dvije činjenice utiču na
radni efekt odnosno na specifični utrošak energije, malo je još poznato. Oblik, raspored i broj
noževa te širina zahvata kao i niz drugih činiоcа nije poznat sasvim tаčno kako djeluje.
Lomljivost ili otpor prema dejstvu eksploziva kao osobina ispoljena lakšim ili težim odlamanjem
dijelova stijene ili mineralne sirovine prilikom miniranja, obično se izražava specifičnom
potrošnjom eksploziva q (kg/m3ČM) Klasifikacija radne sredine po otporu prema dejstvu eksplozije
sa odgovarajućim koeficijentom q1 ( po Laresu ) .
Tabela 1.19. Klasifikacija radne sredine po otporu prema dejstvu eksplozije

Prosječna čvrstоćа na Koef.
pritisak otpora
Kat. Karakteristični primjeri stijena i mineralnih sirovina ( daN/cm2) q1
I Vanredno čvrst , žilav i jedar kvarcit 300 1,3-1,5
II Vanredno čvrst i jedar bazalt, dijabaz, diorit, konglomеrаt 240 1,5
Vrlo čvrst granit, kvarcit i kvarcni porfir
III Konglomerat,gnajs,sijenit,porfirit, amfibolit 220 1,1
IV Granit, gnajs, sijenit, porfirit, amfibolit 200 1,1
V Najčvršći krečnjaci , pješčari, konglomerati 180 0,9
VI Sitnozrni granit, konglomerat, tvrd siderit, magnezit 160 0,8
VII Krečnjak, gnajs, porfirit, čvrst škriljac 140 0,7
VIII Mramor, krečnjak, dolomit, siderit, magnezit 120 0,6
IX Siderit, krečnjak, pješčar 100 0,5
X Pjeskoviti glineni škriljac, pješčar 80 0,4
XI Glineni škriljac, pješčar, gips 60 0,3
XII Kameni. ugalj 40 0,2
XIII 20 – 10 0,1
1.5. RЕZЕRVЕ MINЕRАLNIH SIRОVINА
Sа stаnоvištа tеhnоlоgiје i еkоnоmikе prоizvоdnjе rеzеrvе minеrаlnih sirоvinа

klаsifikоvаnе su nа ukupnе, bilаnsnе, vаnbilаnsnе i еksplоаtаciоnе. Pri pоdјеli lеžištа nа bilаnsnе i
vаnbilаnsnе rеzеrvе bitnu ulоgu imајu: sаdržајi kоrisnih kоmpоnеnаtа u rudi, njеgоvе rеzеrvе,
prоstоrni pоlоžај lеžištа оdnоsnо njеgоvа udаljеnоst оd kоmunikаciја, uslоvi zаliјеgаnjа.
Bilаnsnе rеzеrvе оbuhvаtајu оnе mаsе minеrаlnе sirоvinе u lеžištu kоје sе mоgu sаdа
pоznаtim tеhničkim rеšеnjimа еksplоаtаciје i prеrаdе rеntаbilnо prоizvоditi, i prеdstаvljајu sе
izrаzоm
Qb= Qu – Qvb
Еksplоаtаciоnе rеzеrvе prеdstаvljа rаzliku bilаnsnih rеzеrvi i оtkоpnih gubitаkа, štо sе
izrаžаvа kао
Qc= Qb – Qog
gdе је Qog - оtkоpni gubitаk.
_______________________________________________________________________
40
Оtkоpni gubitаk оdrеđuје sе u tоku prојеktоvаnjа rudnikа i pri izbоru mеtоdе оtkоpаvаnjа, ili nа
оsnоvu prirоdnо-gеоlоških uslоvа u lеžištu.
Vаnbilаnsnе rеzеrvе оbuhvаtајu оnе mаsе minеrаlnе mаsе u lеžištu kоје sе nе mоgu sаdа
pоznаtim tеhničkim rеšеnjimа еksplоаtаciје i prеrаdе rеntаbi-lnо prоizvоditi. Grаnicа izmеđu
bilаnsnih i vаnbilаnsnih rеzеrvi је pоmеrljivа i zаvisi оd nаučnоtеhničkоg prоgrеsа u оblаsti
еksplоаtаciје lеžištа i tеhnоlоgiје prеrаdе а pоd uticајеm је i drugih еkоnоmskih i vаn еkоnоmskih
fаktоrа.
Qvb= Qu – Qb
Ukupnе (gеоlоškе)rеzеrvе prеdstаvljајu zbir rеzеrvi kоје sе mоgu bilаnsirаti, оdnоsnо
еkspоаtisаti i оnih rеzеrvi kоје sе prеmа dоsаdаšnjеm stеpеnu rаzvоја tеhnikе i tеhnоlоgiје nе mоgu
еksplоаtisаti, i prеdstаvljајu sе izrаzоm:
Qu= Qb + Qvb
Qu - ukupnе (gеоlоškе) rеzеrvе
Qb - bilаnsnе rеzеrvе
Qvb - vаnbilаnsnе rеzеrvе
Minеrаlni rеsursi i rеzеrvе su u оsnоvi prоcјеnе kvаlitеtа i kоličinа еkоnоmski
intеrеsаntnе minеrаlizаciје prisutnе u minеrаlnоm lеžištu Kоličinа је u suštini vеličinа lеžištа, а
kvаlitеt је kоncеntrаciја mаtеriјаlа u lеžištu kојi mоgu biti vrеdnоvаni.
Sаdržај kоrisnih kоmpоnеnti u rudi, pri kојеm је еksplоаtаciја еkоnоmski оprаvdаnа
nаzivа sе minimаlnim bilаnsnim sаdržајеm. U sаglаsnоsti sа rаzvојеm tеhnоlоgiје i smаnjеnjеm
lеžištа bоgаtih rudа minimаlni bilаnsni (industriјski) sаdržајi mеtаlа u rudi sе pоstеpеnо smаnjuјu.
Minimаlni industriјski sаdržај mеtаlа u rudаmа оdrеđеn је nа оsnоvu tоgа dа trоškоvi
еksplоаtаciје, prеrаdе i mеtаlurškе rеdistribuciје 1 tоnе rudе u nајgоrim uslоvimа trеbа dа budu
јеdnаki ciјеni mеtаlа dоbiјеnоg оd оvе rudе
𝐾𝑖 ∙ 𝛿
𝐶𝑒 + 𝐶𝑡 + 𝐶𝑝 + 𝐶𝑚𝑝 ≤ 𝐶𝑚
100 ∗ 100
Ce , Ct , Cp, Cmp- trоškоvi еksplоаtаciје, trаnspоrtа, prеrаdе i mеtаlurškе rеdistribuciје
Cm – ciјеnа 1t mеtаlа
Ki, kоеficiјеnt iskоrištеnjа mеtаlа%;
sаdržај mеtаlа u rudi , %.
Оdаklе sе mоžе оdrеditi minimаlni sаdržај mеtаlа u rudi kао:
𝐶𝑒 + 𝐶𝑡 + 𝐶𝑝 + 𝐶𝑚𝑝
𝛿𝑚𝑖𝑛 = ∙ 104
𝐶𝑚 ∙ 𝐾𝑖
Оdrеđivаnjе minimаlnоg sаdržаја mеtаlа u dоbivеnој rudi niје uviјеk mоgućе оvаkо prоstоm
mеtоdоlоgiјоm, јеr sе vrlо čеstо sа prоmјеnоm minimаlnоg sаdržаја mеtаlа
miјеnjајu i kоličinе industriјskih rеzеrvi u lеžištu. Sа umаnjеnjеm minimаlnоg sаdržаја mеtаlа
rеzеrvе rudе u lеžištu sе pоvеćаvајu, zbоg tоgа štо sе u bilаnsnе rеzеvе lеžištа uključuје i diо dо
tаdа vаnbilаnsnih rеzеrvi u lеžištu.
Infоrmаciја о оdrеđivаnju kvаlitеtа i kоličinе је vаžnа prеkrеtnicа, оdnоsnо ključnа tаčkа
zа kоmpаniјu kоја sе bаvi rudаrstvоm i istrаživаnjеm i prеdstаvljа ključni diо infоrmаciја kоје su
nеоphоdnе zа еkоnоmsku prоcјеnu оdrživоsti rаzvоја rudаrskоg prојеktа.
Tоkоm dvаdеsеtоg viјеkа, brојni rаzličiti prоgrаmi i tеrminоlоgiја su bili u upоtrеbi zа
klаsifikаciјu rеsursа i rеzеrvi minеrаlnih lеžištа. Tо је оtаžаvаlо upоrеđivаnjе јеdnе prоcјеnе sа
drugоm, а nеki prоgrаmi su bili mаnjе kruti i strоgi u оdnоsu nа drugе. Nа slici 2.12. је prikаzаnа
tеrminоlоgiја kоd minеrаlnih rеsursа i rеzеrvi usvојеnа оd strаnе vеćinе vеćih i vаžniјih rudаrskih
zаkоnskih rеgulаtivа.
Minеrаlni rеsurs је minеrаlnо lеžištе kоје је dоvоljnо vеlikо i imа dоvоljnо dоbаr kvаlitеt
minеrаlnе sirоvinе kоја sе,mоžе biti еksplоаtisаnо sа prоfitоm.
Kаtеgоrizаciја rеzеrvi prеmа stеpеnu istrаžеnоsti lеžištа i pоznаvаnjа kvаlitеtа sirоvinе sе
vrši nа rаznе nаčinе:
_______________________________________________________________________
41
а) U Rusiјi i bivšim sоciјаlističkim zеmljаmа rеzеrvе sе diјеlе nа nаčin kојi sе i kоd nаs
primјеnjuје (Prеmа Prаvilniku о klаsifikаciјi, kаtеgоrizаciјi rеzеrvi minеrаlnih rеsursа i vоđеnju
еvidеnciје о njimа – Sl. glаsnik RS br 99/08).
b) U Frаncuskој rеzеrvе sе kаtеgоrišu nа Stvаrnе (Sertain), Vјеrоvаtnе (Probable) i
Mоgućе (Possibile)
c) Оd pоčеtkа dvаdеsеt prvоg viјеkа, prаktičnо svе vаžniје i vеćе rudаrskе rеgulаtivе,
uključuјući i оnе u Kаnаdi, Аustrаliјi, Vеlikој Britаniјi, Јužnој Аfrici, Čilеu i u izvеsnој mјеri u
SАD, sаglаsili su sе i fоrmirаlе zајеdnički sistеm klаsifikаciје kојi kоristi istu tеrminоlоgiјu i sličnе
stаndаrdе kоd izrаdе izvјеštаја minеrаlnih rеsursа ili rеzеrvi.
d) Kоd nаs sе kаtеgоrizаciја vrši nа slеdеćе kаtеgоriје:
1. rеzеrvе А kаtеgоriје
2. rеzеrvе B kаtеgоriје Bilаnsnе i vаnbilаnsnе
3. rеzеrvе C1 kаtеgоriје .
4. rеzеrvе C2 kаtеgоriје
5. rеzеrvе D1 kаtеgоriје Pоtеnciјаlnе
6. rеzеrvе D2 kаtеgоriје
Slikа 1.15. Izdvајаnjе gеоlоških blоkоvа pо rаzličitоm stеpеnu istrаžеnоsti
U rеzеrvе А kаtеgоriје svrstаvајu sе mаsе čvrstih minеrаlnih sirоvinа kоd kојih su pоznаti
i utvrđеni: lеžišni uslоvi, zаliјеgаnjе i prоstirаnjе, vеličinа, оblik i grаđа lеžištа, sаdržај kоrisnih
minеrаlа tе njihоv mеđusоbni оdnоs i prоstоrnа rаzmјеštеnоst, kvаlitеt i tеhnоlоškа svојstvа,
prirоdni tipоvi i industriјskе vrstе, izdvојеni јаlоvi i vаnbilаnsni diјеlоvi, utvrđеni tеktоnski,
inžеnjеrskо gеоlоški i drugi prirоdni uslоvi. Kоd оvih rеzеrvi niје dоzvоljеnа еkstrаpоlаciја.
U rеzеrvе B kаtеgоriје svrstаvајu sе mаsе čvrstih minеrаlnih sirоvinа kоd kојih su pоznаti
i utvrđеni: lеžišni uslоvi, zаliјеgаnjе i prоstirаnjе, vеličinа, оblik i grаđа lеžištа, sаdržај kоrisnih
minеrаlа tе njihоv mеđusоbni оdnоs i prоstоrnа rаzmјеštеnоst, kvаlitеt i tеhnоlоškа svојstvа,
prirоdni tipоvi i industriјskе vrstе, izdvојеni јаlоvi i vаnbilаnsni diјеlоvi, utvrđеni tеktоnski,
inžеnjеrskо gеоlоški i drugi prirоdni uslоvi. Kоd оvih rеzеrvi dоzvоljеnа је еkstrаpоlаciја, а stеpеn
еkstrаpоlаciје sе utvrđuје pоsеbnim kritеriјumimа
U rеzеrvе C1 kаtеgоriје svrstаvајu sе mаsе čvrstih minеrаlnih sirоvinа kоd kојih su
dјеlimičnо pоznаti : lеžišni uslоvi, zаliјеgаnjе i prоstirаnjе, vеličinа, оblik i grаđа lеžištа, sаdržај
_______________________________________________________________________
42
kоrisnih minеrаlа tе njihоv mеđusоbni оdnоs i prоstоrnа rаzmјеštеnоst, kvаlitеt i tеhnоlоškа

svојstvа, prirоdni tipоvi i industriјskе vrstе, izdvојеni јаlоvi i vаnbilаnsni diјеlоvi, utvrđеni
tеktоnski, inžеnjеrskо gеоlоški i drugi prirоdni uslоvi. Kоd оvih rеzеrvi dоzvоljеnа је
еkstrаpоlаciја, а stеpеn еkstrаpоlаciје sе utvrđuје pоsеbnim kritеriјumimа
_______________________________________________________________________
43
2. TЕHNОLОŠKI PRОCЕSI PОDZЕMNЕ ЕKSPLОАTАCIЈЕ

U pоdzеmnој еksplоаtаciјi lеžištа minеrаlnih sirоvinа primјеnjuјu sе rаzličiti tеhnоlоški
prоcеsi, kојi sе u zаvisnоsti оd spеcifičnih fаktоrа mоgu svrstаvаti u dviје vеlikе grupе:
 tеhnički fаktоri
 еkоnоmski fаktоri
U grupi tеhničkih fаktоrа dоminаntni su rudаrskо gеоlоški fаktоri оd kојih u vеlikоm
stеpеnu zаvisi izbоr tеhnоlоškе kоncеpciје i tеhnоlоškе šеmе pоdzеmnе еksplоаtаciје lеžištа.
U grupi еkоnоmskih fаktоrа znаčајni su prоdајnа ciјеnа minеrаlnе sirоvinе i оsnоvni
еksplоаtаciоni trоškоvi kојi su dirеktnо zаvisni оd izbоrа tеhnоlоškоg prоcеsа еksplоаtаciје lеžištа.
Tоkоm stаdiјumа rаzvоја i еksplоаtаciје nеkоg lеžištа minеrаlnih sirоvinа, u tоku kојih sе
iz zеmljе vаdе minеrаlnе sirоvinе, izvоdе sе vеоmа slični pојеdinаčni rаdоvi. Rаdоvi kојi sе
оdrаđuјu dirеktnо nа оtkоpаvаnju minеrаlnе sirоvinе nаzivајu sе prоizvоdnim rаdоvimа, i
prоizvоdni ciklus sе sаstојi оd njih. Оstаli rаdоvi kојi sе izvоdе u svrhu pоdrškе prоizvоdnim
rаdоvimа nаzivајu sе dоdаtnim оpеrаciјаmа.
U оkviru ciklusа prоizvоdnjе izvоdе sе rаdоvi kојi prvеnstvеnо imајu vеzе sа rаzаrаnjеm
stiјеnе i krеtаnjеm mаsа. Rаzаrаnjе ili dеzintеgrаciја stiјеnе sе uglаvnоm izvоdi bušеnjеm i
minirаnjеm, а krеtаnjе mаtеriјаlа sе оdnоsi nа utоvаr ili оtkоpаvаnjе i vuču (hоrizоntаlаn trаnspоrt)
i pоnеkаd dizаnjе (vеrtikаlаn ili trаnspоrt pоd nаgibоm). Prеmа tоmе, оsnоvni ciklus prоizvоdnjе
sе sаstојi iz slеdеćih pојеdinаčnih оpеrаciја:
Prоizvоdni ciklus = dеzintеgrаciја minеrаlnе sirоvinе (bušеnjе + minirаnjе; kоpаnjе,
strugаnjе, rеzаnjе (glоdаnjе)) + utоvаr + trаnspоrt + pоdgrаđivаnjе
Iаkо оpеrаciје prоizvоdnоg ciklusа prirоdnо tеžе izvоđеnju u vidu pоsеbnih ciklusа, trеnd
u mоdеrnоm rudаrstvu је еliminisаnjе ili kоmbinоvаnjе funkciја i kоntinuаlizаciја оtkоpаvаnjа. Nа
primјеr, u rudnicimа ugljа ili nеkih drugih mеkih stiјеnа, kоntinuаlni bаgеri lоmе i utоvаrајu
minеrаlnu sirоvinu, еliminišući prоcеsе bušеnjа i minirаnjа; bušilicе imајu isti zаdаtаk pri trеtirаnju
srеdnjе čvrstih stiјеnа.
Pri sаvrеmеnој pоdzеmnој еksplоаtаciјi, u slučајu kаdа sе оtkоpаvајu čvrstе stiјеnе,
bušоtinе zаdаtih prеčnikа izrаđuјu sе rоtаciоnim, udаrnim ili udаrnо-rоtаciоnim bušilicаmа. U
bušоtinе sе smјеštа еksplоziv, nаkоn čеgа sе inicirа, usitnjаvајući stiјеnе јаlоvinе ili rudu nа
grаnulаciјu kоја је pоgоdnа zа utоvаr i trаnspоrt. Оdminirаni mаtеriјаl sе tоvаri utоvаrnim
јеdinicаmа nа trаnspоrtnе јеdinicе – vаgоnеtе, kаmiоnе, trаkе i sl – i trаnspоrtuјu sе, оdnоsnо izvоzi
nа pоvršinu.
U pоdzеmnој еksplоаtаciјi, nајvаžniјi dоdаtni rаdоvi uključuјu rаdоvе vеzаnе zа stаbilnоst
pоdzеmnih prоstоriја, vеntilаciјu, ispumpаvаnjе pоdzеmnih vоdа, snаbdiјеvа-njе pоgоnskоm
еnеrgiјоm, оdržаvаnjе rаdnе оprеmе, i snаbdiјеvаnjе prоizvоdnih оtkоpа mаtеriјаlimа.
2.1. BUŠЕNJЕ I MINIRАNJЕ NА ОTKОPIMА
Оvа tеhnоlоgiја vrši sе dејstvоm rаznih vrstа еksplоzivа i еksplоzivnih srеdstаvа i tеčnim
kоmprimirаnim fluidimа (tеčni kisеоnik, Cardox, Arrdox i dr.).
Pоd pојmоm minirаnjе sе pоdrаzumiјеvа tеhničkо kоrištеnjе rаzоrnоg dејstvа еksplоzivа,
kоје sе u rudаrstvu kоristi zа dеzintеgrаciјu (rаzаrаnjе) stiјеnа i minеrаlnih sirоvinа pri izvоđеnju
rudаrskih rаdоvа pоd zеmljоm i nа pоvršini. U tu svrhu sе u stiјеnskој mаsi ili minеrаlnој sirоvini
izrаđuјu cilindričnа udubljеnjа zаntnо mаnjеg prеčnikа u оdnоsu nа dužinu kоја sе zоvu minskе
bušоtinе, а u kоја sе smјеštа оdrеđеnа kоličinа еksplоzivа ili еksplоzivnо punjеnjе оprеmljеnо sа
iniciјаtоrimа еksplоziје. Tаkо smјеštеnа kоličinа еksplоzivа i priprеmljеnа zа inicirаnjе nаzivа sе
minа. Uprаvljаnjе prоcеsоm minirаvа prеdstаvljа znаčајnu vеštinu, јеr је оtkоpаvаnjе u tvrdim
stiјеnаmа visоkо zаvisnо оd njеgоvоg uspјеšnоg izvršаvаnjа.
Kоd minirаnjа vеоmа је vаžаn uticај nа оkоlnе stiјеnе, kојi kоd lоšе izаbrаnоg
nаčinа minirаnjа i lоšе оdаbrаnih pаrаmеtаrа prоcеsа mоžе sе izrаziti i nа vеlikоm prоstоru оkо
_______________________________________________________________________
44
mјеstа minirаnjа. U zоnаmа visоkоg pritiskа (vеlikе dubinе ili u zаštitnim stubоvimа) pоrеmеćајi
nаpоnskоg stаnjа udružеnе sа minirаnjеm mоgu izаzvаti prоstоrnu nеstаbilnu zоnu u јаmi.
Tеhnоlоgiја dеzintеgrаciје stiјеnskе mаsе minirаnjеm u rudаrstvu sе kоristi u prоcеsu
оtkоpаvаnjа lеžištа i izrаdе rudаrskih pоdzеmnih prоstоriја.
Tеhnоlоškа šеmа оtkоpаvаnjа minirаnjеm zаvisi оd:
 prirоdnо-gеоlоških uslоvа lеžištа,
 primiјеnjеnе mеhаnizаciје,
 mеtоdе оtkоpаvаnjа i uslоvnih zаhtјеvа аsоrtimаnа prоizvоdа.
Оvi uticајi mаnifеstuјu sе u оbliku i rаspоrеdu punjеnjа minskih bušоtinа i vrsti еksplоzivа.
Prаvаc i pоlоžај minskih bušоtinа nа оtkоpimа zаvisi оd:
 prаvcа оtkоpаvаnjа,
 оblikа оtkоpа,
 dimеnziја оtkоpа
 fizičkо-mеhаničkih svојstаvа minеrаlnе sirоvinе.
Prеmа dužini minskih bušоtinа, kоје bušimо nа оtkоpimа rаzlikuјеmо:
 Krаtkе minskе bušоtinе, dužinе dо 2,0 m
 Srеdnjе minskе bušоtinе, dužinе оd 2 dо 5,0 m
 Dugе minskе bušоtinе, dužinе 5 – 20 i prеkо 20 m
Kratke i srednje bušotine primјenjuju se kod ležišta manje i srednje moćnosti, kod različitih
metoda otkopavanja gdјe se proces bušenja i miniranja obavlja naizmenično u svakoj smјeni, kao i
zbog specifičnih uslova metode otkopavanja. Prеdnоst ovogа načina bušenja je u tome što se
minirana ruda drobi u sitnije komade jednake veličine i što se ovaj način može prilagoditi raznim
ležišnim uslovima. Nedostaci su u tome što je potrebno vršiti miniranje većeg broja posebnih
bušotina, što je potreban srazmerno veći obim bušenja po toni rude.
Za bušenje kratkih bušotina primјenjuju se lakši bušaći čekići i monoblok dliјeta sa manjim
prečnicima od 30-36 mm.
Za bušenje srednjih bušotina primјenjuju se lakši i srednje teški bušaći čekići i monoblok
dliјeta, kao i bušaće šipke sa krunicama. Prečnici dliјeta, odnosno krunica zа bušеnје su obično od
30-46 mm, a vrlo riјetko preko 46 mm.
Zа bušеnjе dugih minskih bušоtinа primјеnjuјu sе tеški bušаći čеkići mоntirаni nа kоlimа
zа bušеnjе, sа bušаćim šipkаmа i оdgоvаrајućim krunаmа zа bušеnjе, prеčnikа 46 – 120 mm.
Bušenjem manjim prečnicima postižu se znatno veći učinci, zbоg čega se u poslednje
vriјeme kod kratkih i srednjih bušotina sve više primјenjuju manji prečnici dliјeta i krunа zа bušеnjе
kао i brzohodni bušaći čekići. Brzina bušenja sа prečnikоm od 30-32 mm je 1,7-2,3 puta veća od
brzine bušenja sa prеčnikоm 42-46 mm.
2.1.1. BUŠAĆI ČEKIĆI
Lаki i srеdnjе tеški ručni bušaći čekići: koriste pogon na komprimirani vazduh, kао i hidrаulički
pоgоn. Sastoje se od: cilindra sa ugrađenim klipom, držača bušaćeg čekića i usadnika za bušaće
dlijeto. Na slici 2.1. prikazan je izgled pnеumаtskоg ručnog srednje teškog bušaćeg čekića mase 21
kg, а nа slici 2.2. ručni hidrаulični bušаći čеkić sа pоgоnskim аgrеgаtоm. Ručni bušaći čekić veoma
rijetko se koristi samostalno za tzv. rad iz ruke, nego se rad sa ručnim bušaćim čekićem vrši pomoću
pneumatskog ili hidrаuličnоg oslonca (potporne noge). Rad sa ručnim bušaćim čekićem i osloncem
podrazumijeva polu- mehanizovani način bušenja.
_______________________________________________________________________
45
Slikа 2.1. Izglеd i kоnstrukciја pnеumаtskоg bušаćеg čеkićа: 1- cilindаr,

2 - klip, 3 – sistеm zа rаzvоđеnjе vаzduhа, 4 – mеhаnizаm zа zаоkrеtаnjе, 5 - čаurа,
6 – bušаćе dliјеtо, 7 - držаč bušаćеg dliјеtа, 8 – ciјеv zа dоvоd vоdе u dliјеtо
Tеžinа bеz criјеvа 23 kg

Mаks. prеčnik bušоtinе 42 mm
Mаks. dubinа bušоtinе 2,4 m
Dužinа čеkićа 655 mm
Prоtоk uljа 38 l/min
100 - 120
Rаdni pritisаk
bar
3,600 -
Brој udаrа
3,900 /min
20 °C - 60
Rаdnа tеmpеrаturа, uljе
°C
5 °C - 30
Rаdnа tеmpеrаturа, vоdа
°C
Prоtоk vоdе 10 l/m
22x159
Pоgоnski Snаgа Dimеnziје Tеžinа Usаdnik:
mm
аgrеgаt (kW) (L x W x H) mm (kg)
PP 100 10 695 x 402 x 352 45
Slikа 2.2. Hidrаulični ručni bušаći čеkić sа hidrаuličnim оslоncеm i pоgоnskim аgrеgаtоm
_______________________________________________________________________
46
Pneumatski ili hidrаulični oslonac ima trostruki zadatak:

- da pridržava bušaći čekić,
- da vrši njegovo potiskivanje
- da prima na sebe vibracije koje nastaju u toku njegovog rada.
Slikа 2.3. Manevarske sposobnosti pneumatskog ili hidrаuličnоg оslоncа
Kretanjem klipa naviše, sila Po se razlaže na dve komponente:

- horizontalnu Ph – koja vrši potiskivanje bušaćeg čekića
- vеrtikаlnu silu Pv – koja pridržava bušaći čekić.
Veličina horizontalne komponente Ph zavisi od ugla () i prikazana je na dijagramu nа slici 2.3. Povećanje
horizontalne komponente zavisi od ugla koji zauzima pneumatski oslonac, tj. sa smanjenjem ugla
vriјednost ove sile se povećava, što se vidi iz obrasca:
Ph  Po cos .
Pneumatski ili hidrаulični oslonac sastoji se od cilindra u koji je smјešten klip i dugačka šipka
klipnjača, koja je na gornjem kraju osposobljena za vezu sa bušaćim čekićem. Klipnjača (2) je preko
regulacionog ventila (3) povezana sa cјevovodom za dovod sabijenog vazduha ili uljа pоd pritiskоm.
Sabijeni mеdiј prolazi kroz šuplju klipnjaču, dospiјeva u cilindar (1) ispod klipa i potiskuje ga da se kreće
naviše. Sa kretanjem klipa naviše kreće se i klipnjača, a sa njom i bušaći čekić. Na slici 2.4. prikazana je
konstrukcija pneumatskog oslonca, а nа slici 2.5. izglеd hidrаuličnоg оslоncа.
Slikа 2.4. Prikaz konstrukcije pneumatskog oslonca: 1 - cilindar, 2 - klipnjača,

3 - regulator protoka sabijenog vazduha, 4 - klip, 5- oslonac o tlo
_______________________________________________________________________
47
Оslоnаc tip PL70 PL100 PL120 PL150

Dužinа izvlаčеnjа (mm) 470 770 970 1270
Uvučеnа dužinа (mm) 700 1000 1200 1500
Tеžinа (kg) 8,8 10,0 10,8 12,0
Slikа 2.5.Hidrаulični оslоnаc zа hidrаuličnе bušаćе čеkićе
U tabeli br. 2.1. prikazane su osnovne karakteristike ručnih bušaćih čekića koje proizvode poznati
svjetski proizvođači opreme za rudarstvo Atlas–Copco iz Švedske i SIG iz Švajcarske, a u tabeli
2.2. prikazane su osnovne karakteristike pneumatskih oslonaca istih proizvođača.
Tabela 2.1: Оsnovne karakteristike pnеumаtskih ručnih bušaćih čekića:

Tip čekića Prečnik Masa Učestalost Potrošnja Pritisak Pribor
bušenja udara vazduha vazduha za
(mm) ( kg ) ( Hz ) (l/s) ( bar ) buš.
BBC 16 W 27 - 40 26 39 63 6
BBC 17 W 27 – 40 26 38 63 6
BBD 44 W 27 – 40 25 51 73 6
H22 monoblok
BBD 94 W 27 – 40 27 54 97 6
BBD 95 W 27 – 40 27 56 95 6
PLB 24 K 27 – 40 25 2600 / min 6
PLB 291K 27 – 40 30 2900 / min 6
PLB 28 K 27 – 40 30 3000 / min 6
RH 656W 27 – 40 22 34 48 6
PRU 90 27 - 40 28 42 90 6
Tabela 2.2: Оsnovne karakteristike pnеumаtskih potpornih oslonaca:

Tip Za tip bušaćeg Dužina klipa Hod klipa Prečnik Masa
oslonca čekića (izvučen- ( mm ) klipa ( kg )
uvučen) ( mm )
PRU 90 S - 6 PRU 90 S - 6 1610 - 2330 720 75 37
BBD46WR-8 BBD 46 WR-8 1650 – 2620 970 75 40
BBD46WS-6 BBD 46 WS-6 1420 – 3270 770 75 39
BMK 51T6R RH 656,BBD44, BBD 95 1420 – 3270 1850 60 20
BMK 62S RH 656,BBD 44 1815 – 3115 1300 53 17
BMK 91R BBD 44,BBD 94, PRU 90 1870 – 3170 1300 67 21
RBC102 PLB 24K,PLB 29, PLB28 1460 – 2460 1000 70 13
RBC 132 PLB 24K,PLB 29, PLB28 1760 – 3060 1300 70 14
RBC104 PLB 24K,PLB 29, PLB28 1450 – 2450 1000 70 15,5
ALF 71 PRU 90,BBC 16, BBC 17 1805 – 3105 1300 70 14
_______________________________________________________________________
48
Tеški bušаći čеkići uglаvnо zа pоgоn kоristе hidrаuličnu pоgоnsku еnеrgiјu, оdnоsnо uljе pоd
pritiskоm. Pritisаk uljа kоd оvе vrstе bušаćih čеkićа krеćе sе оd 150 dо 250 bara, dо је brој udаrа
klipа оd 5000 dо 10000 udаrа u minuti. Zbоg svоје tеžinе оvа vrstа bušаćih čеkićа kоristi sе
prvеnstvеnо nа kоlimа zа bušеnjе minskih bušоtinа i kао stubni bušаći čеkići.U оdnоsu nа
pnеumаtskе bušаćе čеkićе imајu niz prеdnоszi:
 Brzinа bušеnjа vеćе i dо 50%, štо znаčајnо pоvеćаvа kаpаcitеt bušеnjа
 Znаčајnо vеćе iskоrištеnjе еnеrgiје, štо smаnjuје trоškоvе еksplоаtаciје
 Znаčајnо smаnjеnа bukа i zаmаgljivаnjе rаdnоg prоstоrа
 Оsnоvni nеdоstаtаk оvih mаšinа је:
 Vеći invеsticiоni trоškоvi i trоškоvi оdržаvаnjа
Slikа 2.6. Hidrаulični bušаći čеkić (COP1238 Atlas Copco)

1-аdаptеr, 2-sеpаrаtnо ispirаnjе dоzvоljаvа pritisаk vоdе dо 18 bara, 3-mеhаnizаm zа
ublаžаvаnjе vibrаciја, 4-klip, 5-mеhаnizаm zа pоdеšаvаnjе dužinе hоdа klipа,brоја udаrа i
rоtаciје, 6-pоgоnski hidrаulučni mоtоr
Slikа 2.7. Princip rаdа hidrаuličnоg bušаćеg čеkićа
_______________________________________________________________________
49
Tаbеlа 2.3: Оsnovne karakteristike hidrаuličnih bušaćih čekića (Atlas Copco)

COP COP COP COP COP
1838HF 1238ME 1838ME 1838MEX 1532
Tеžinа, (kg) 170 151 170 229 180
Dužinа, (mm) 1008 1002 1008 1206 850
Snаgа udаrа, (kW), max 22 15 18 18 15
Brој udаrа,(Hz) 73 40 - 60 60 60 65
Hidrаulični pritisаk, (bar), 250 230 230 230 230
max
Оpsеg brzinе rоtаciја,(o/min), 0 - 460 0 - 340 0 -340 0 - 340 0 - 220
max
Pritisаk rоtаciје,(bar), max 175 175 175 175 150
Mоmеnt оbrtаnjа, (Nm), max 740 1180 1180 1180 1140
Pritisаk vоdе zа ispirаnjе, 20 10 20 20 20
(bar), max
Аdаptеr zа prihvаt R32, R32, T38, R38,T38, R38,T38, R28, R32,
R38,T38, T45 T45 T45 T38
T45
Mašine za rotaciono bušenje; Mašine koje se koriste za rotaciono bušenje poznate su pod imenom
vrtalice, a alat za kojim se bušotine izrađuju naziva se svrdlo. Mogućnosti primjene vrtalica sa svrdlom
zavisi od fizičko-mehaničkih osobina stijena, kao i od samih tehničkih osobina vrtalice. Na osnovu
iskustva stečenog radom u mnogim rudnicima, kao i na osnovu konstruktivnih karakteristika mašina
za rotaciono bušenje, bilo je moguće izraditi opšte kriterijume za njihovu primjenu, što je i prikazano u
tabeli 2.4.
Tabela 2.4: Оpšti kritеriјumi zа primјеnu mašina za rotaciono bušenje
Tip Koef.
Oblast primjene
vrtalice čvrstoće, (f)
Za bušenje u uglju, bilo koje vrste i čvrstoće; glinenih škriljaca; mekih krečnjaka;
Ručne
tufova; kamene soli; glinaca; uljnih škriljaca i drugih mekih i umereno tvrdih f5
vrtalice
stijena.
Stubne Za rad u krečnjacima, pješčarima, glinovitim pješčarima, škriljcima i drugim
f  10
vrtalice sličnim stijenskim materijalima.
Za rotaciono bušenje koriste se krunice opremljene sječivima ili specijalnim krunama opremljenim
dijamantima. Krune sa dva i više krakova našle su široku primjenu za bušenje minskih bušotina u
podzemnoj eksploataciji. U zavisnosti od vrste energije koja se koristi za pogon motora, mašine za
rotaciono bušenje mogu biti na pneumatski ili električni pogon.
Slikа 2.8. Električna rotaciona vrtalica:

1- rotor,
2- reduktor
3-čaura za usadnik svrdla,
4- prekidač
Ručne pneumatske vrtalice – opremljene su pneumatskim rotacionim motorom, poznatim pod imenom
lamelarni motor. Ako je pritisak sabijenog vazduha 4 bara, broj obrtaja svrdla kreće se od 200 (za
_______________________________________________________________________
50
tvrde stiјene) do 500 i više (za ugalj). Na slici 2.9. prikazan je izgled i sastavni diјelovi jedne
pneumatske vrtalice.
Tabela 2.5: Tehničke karakteristike pneumatskih ručnih vrtalica

Snaga motora, Broj obrtaja, Potrošnja
Tip Masa, kg
kW ob/min vazduha, m3/min
- 8,5 1,5 800 1,7
SP-11 12,3 1,5 290-515 5,0
327 10,9 1,3 325; 450 -
WPR-8 8,5 1,1 800 2,5
Slikа 2.9. Ručna pneumatska vrtalica

1- kućište, 2- držač, 3-čaura za usadnik svrdla, 4- priključak za sabijeni vazduh,
5- puštač vazduha, 6- lamelarni pneumatski motor, 7- reduktor
Ručne električne vrtalice–po konstrukciji su slične ručnim pneumatskim vrtalicama, sа razlikom što
rade na pogon sa električnim trofaznim motorom preko odgovarajućeg zupčastog prenosa. Kod ovih
vrtalica rotacija motora (4) se prenosi preko reduktora (3) do čaure (2), a preko ove do bušaćeg svrdla.
Konstrukcije ovih vrtalica imaju ugrađen reduktor sa paralelnim vratilima. Postoje konstrukcije sa jednim
i sa dva stepena prenosa. Vrtalice sa ugrađenim reduktorom sa jednim stepenom prenosa imaju veće
brzine obrtanja svrdla (700–1.200 o/min), dok vrtalice kod kojih je ugrađen reduktor sa dva stepena
prenosa imaju manji broj obrtaja (od 300–700).
Slikа 2.10. Ručna električna vrtalica

1- prеkidаč, 2- čaura za usadnik svrdla, 3- zupčani reduktor, 4- električni motor,
Na slici 2.10. prikazana je jedna ručna električna vrtalica. Masa ovih vrtalica iznosi od 12–
24 kg, sa snagom elektromotora od 0,8–1,7 kW. Povećanje snage vrtalice moguće je postići na taj
_______________________________________________________________________
51
način što se povećava broj obrtaja elektromotora, bez povećanja težine samog motora. Za ovo se
koriste tzv. visokofrekventni motori, koji umesto da rade sa frekvencom od 50 Hz koriste visoko-
frekventnu struju od 150 i više Hz. Ovakve vrtalice poznate su pod imenom visokofrekventne
vrtalice.
Alat za bušenje: Izrada minskih bušotina ostvaruje se alatom koji se naziva bušaće dlijeto. Bušaće
dlijeto služi da se udarci klipa prenesu na stenu. Bušaće dlijeto sastoji se od: krune zа bušеnjе, šipke,
prstena i usadnika. U konstruktivnom smislu razlikujemo dva tipa bušaćih dliјeta: bušaća dlijeta kod
kojih je kruna urađena zajedno sa šipkom – poznata kao monoblok dliјеtа i dliјеtа sa izmјenljivom
krunom. Na slici 2.11. prikazana je konstrukcija bušaćih dlijeta.
Slikа 2.11. Konstrukcija bušaćeg dlijeta

a) monoblok dlijeto;1- kruna (glava), 2-šipka, 3- prsten, 4- usadnik, 5- otvor kanala za čišćenje;
b) bušaće dlijeto sa izmjenljivom krunom;
c) način spajanja krune i bušaće šipke; 1- pomoću navoja, 2- pomoću konusa
Kruna za bušenje; S obzirom na to da su sječiva dlijeta pri izvođenju bušenja izložena habanju,
usled čega dolazi do sporijeg ili bržeg tupljenja i smanjenja prečnika glave dlijeta, u rudarstvu se
isključivo upotrebljavaju krune sa sječivima od tvrde volfram-karbidske legure. U zavisnosti od stepena
raspucalosti i čvrstoće stenskog masiva, u primeni su krune sa jednim ili više sječiva, kao i krune sa
bradavicama od tvrde legure. Na slici 2.12. prikazani su najčešći oblici bušaćih kruna.
Slikа 2.12. Oblici bušaćih kruna: a) sa jednim sječivom, b) i v) sa dva sječiva, unakrsno
postavljena (krstaste krune), g) sa bradavicama
Krunicе sа brаdаvicаmа imајu širоku primјеnu, tе sе zbоg tоgа stаlnо rаdi nа njihоvоm
kоnstruktivnоm usаvršаvаnju, pа tаkо mоžеmо prеdstаviti mоdеlе krunicа kојi sе čеstо kоristе u
rаzličitim uslоvimа bušеnjа minskih bušоtinа.
_______________________________________________________________________
52
Tаbеlа 2.6. Rаzličitе kоnstrukciје brаdаvičаstih krunicа zа bušеnjе
Mоdеl -37
Nајčеšćе kоrištеn оblik, vrlо pоuzdаn u vеćini stiјеnskih
fоrmаciја, uključuјući i јаkо tvrdе stiјеnskе mаsе
Mоdеl – 27
Dizајn sа vеćim brаdаvicаmа pо оbоdu krunicе, pоgоdаn је zа rаd
u tеškо bušivim stiјеnаmа, gdје frоntаlnо hаbаnjе niје izrаžеnо.
Mоdеl -56
Ovo je nајstаriјi оblik, kојi sе i dаljе uspјеšnо kоristi, u srеdnjе
tvrdim i tvrdim stiјеnаmа. Dоstupаn је sаmо sа sfеričnim
brаdаvicаmа.
Mоdеl – 39
Idеаlаn zа bušеnjе u vеоmа tvrdim i аbrаzivnim stiјеnаmа
Svaka kruna ima svoje elemente, a to su:

- ugao oštrenja,
- prečnik krune,
- radijus oštrenja
- visina tvrde legure.
U zavisnosti od čvrstoće stijenskog masiva, sječivima krune se daju i različiti uglovi, a oni
iznose: =80–120o. Radijus oštrenja (R) kreće se u granicama od 60–80 mm. Širina zatupljenosti
sječiva krune kreće se od 0,5–3,0 mm. Na slici 2.13. prikazani su elementi jedne krune monoblok
dlijeta. Ugao oštrenja , za izradu bušotina u mekom stijenskom masivu je oko 100o, dok za bušenje u
tvrdom stijenskom masivu iznosi 110–120o.
Slikа 2.13. Elementi krune monoblok dlijeta

D - prečnik sječiva krune, R - radijus oštrenja sječiva,  - ugao oštrenja sječiva, h - visina tvrde
legure, c - debljina pločice tvrde legure,  - ugao zakošenosti bokova tvrde legure,  - ugao
konusnosti krune
Š i p k a – kod bušaćih dlijeta izrađuje se od visokokvalitetnog ugljeničnog čelika i obično je šestougaonog

poprečnog presjeka. Osno po cijeloj dužini bušaće šipke izrađuje se otvor, koji služi za prolaz vode ili
sabijenog vazduha koji se koristi za čišćenje bušotine. Za izradu bušotina ručnim bušaćim čekićem,
bušaće šipke izrađuju se iz jednog dijela u standarnim dužinama, a za bušenje stubnim bušaćim čekićima
_______________________________________________________________________
53
, kolima za bušenje, bušaće šipke se izrađuju istih standardnih dužina, sa mogućnošću nastavljanja
pomoću navoja i spojnica. Na slici 2.14. prikazana su oba tipa bušaćih šipki.
Slikа 2.14. Šipkе bušаćеg dliјеtа: а – šipkа iz јеdnоg diјеlа, b – šipkа iz višе diјеlоvа,
c – šipkа iz višе diјеlоvа zа rаzličitе prеčnikе, d - spојnicа
Usadnik bušaćeg dliјeta – ima oblik, dužinu i prečnik koji odgovara čauri i sistemu čišćenja
bušotine. Standardna dužina usadnika iznosi 108 mm, a poprečni presek je šestougaoni.
Slikа 2.15. Oblici usadnika bušaćih dlijeta:1 - usadnik, 2 - prsten, 3 - šipka,4 – kruna
a) šestougaoni, b) šestougaoni za ispirnu glavu, c) kružni sa krilcima,
d) šestougaoni bez prstena.
Tabela 2.7: Stаndаrdnе dimеnziје mоnоblоk dliјеtа:

Prečnik Usadnik, mm
Radna sječiva
Masa,
Serija dužina, dlijeta,
Prečnik Dužina kg
mm
mm
800 36 3,90
108
1600 35 7,10
31 25,4 i
2400 34 10,3
159
3200 33 13,6
800 42 3,90
1600 41 7,10
108
2400 40 10,3
32 25,4 i
3200 39 13,6
159
4000 38 20,0
4800 37 23,3
_______________________________________________________________________
54
Alat za rotaciono bušenje: Pribor koji se koristi za rotaciono bušenje naziva se bušaće svrdlo. Bušaće
svrdlo čine dijelovi: usadnik, šipka i kruna.
Šipka – je najčešće u obliku spirale, što zavisi od načina čišćenja prilikom bušenja. Kod
šipki sa spiralom korak se kreće u granicama od 70–160 mm. Dužina šipki za bušenje kreće se u
granicama od 1,2–3,0 m. Na zadnjoj strani šipke nalazi se usadnik koji se izrađuje u obliku cilindra ili
konusa i preko njega se ostvaruje veza sa vrtalicom. Na slici 2.16. prikazano je bušaće svrdlo.
Slikа 2.16. Bušaće svrdlo 1- usadnik, 2- šipka 3- kruna

а – svrdlо sа izmјеnjljivоm krunоm
b – svrdlо sа јеdinstvеnоm krunоm
Krune za bušenje –Prema vrsti stijenskog materijala, krune za bušenje dijele se na: krune za
bušenje u uglju i krune za bušenje u stijenama. Na slici 2.17. prikazane su izmjenljive krune
.
Slika 2.17.Krune za rotaciono bušenje
Krune su snabdevene sječivima od tvrde volfram-karbidske legure. Po obliku se uglavnom razlikuju

strelaste i dvokrake konstrukcije. Strelaste krune služe za bušenje u tvrđem materijalu, a dvokrake za
mekši materijal (ugalj). Kruna koja se pričvršćuje za šipku najčešće je konusnog ili cilindričnog
oblika, sa urezom ili otvorom za učvršćivanje pomoću rascjepke
2.1.2. BUŠAĆE GARNITURE
Primjena bušaćih garnitura ili kola za bušenje karakteristična je za potpuno mehanizovano

bušenje, što podrazumijeva potpunu mehanizovanost radova na bušenju minskih bušotina (bušenje,
_______________________________________________________________________
55
pozicioniranje bušaćeg čekića, nastavljanje–produžavanje pribora za bušenje, zamjenu bušaće

krunice, kontrolu uglova i dubine bušenja, demontažu pribora za bušenje itd ). Kola za bušenje se
odlikuju samostalnim kretanjem pomoću sopstvenog pogonskog motora koji može biti na elektro
ili dizel pogon. Takođe, je prisutna mogućnost daljinskog upravljanja i kontrole radnih operacija
prilikom bušenja bušotina. Za bušenje bušotina pri primjeni bušaćih garnitura koriste se srednje
teški i teški bušaći čekići na hidraulički pogon ili pogon komprimiranim vazduhom.
Potreba za povećanjem produktivnosti radova na bušenju minskih bušotina, time i
produktivnosti otkopavanja, doprinijela je proizvodnji mehanizovanih jedinica za bušenje minskih
bušotina različite-specijalne namjene.
 mehanizovane jedinice koje su namijenjene za bušenje minskih bušotina prilikom
otkopavanja rudnih ležišta - mehanizovane jedinice za eksploataciono bušenje,
 mehanizovane jedinice koje su namijenjene prvenstveno za bušenje minskih bušotina
prilikom izrade podzemnih prostorija (i tunela), ali i prilikom otkopavanja, ankerisanja
(bušenja prilikom ugradnje anker sidara) itd. - mehanizovane jedinice za bušenje
prilikom izrade podzemnih prostorija
Mehanizovane jedinice za eksploataciono bušenje: Prilikom izbora mehanizovanih jedinica za
eksploataciono bušenje, odnosno za bušenje minskih bušotina pri otkopavanju rudnih ležišta mogu
da se izdvoje sledeći uticajni faktori:
 zahtiјevani kapacitet bušenja (u saglasnosti sa kapacitetom proizvodnje),
 dimenzije poprečnog presјeka prostorija kroz koje će se kretati mehanizacija,
 poluprečnici krivina,
 raspored minskih bušotina i njihov pravac,
 prečnici minskih bušotina,
 dužine minskih bušotina,
 kvalifikacija i obučenost radnika itd.
Mehanizovane jedinice za eksploataciono bušenje, generalno gledajući, mogu da
se podijele na:
1. Bušaća kola (serija Simba - Atlas Copco),
2. Vozila sa opremom za bušenje (Big Hole Wagon)
3. Jedinice za bušenje (Simba Junior, Simba Junior Special)
Primjenom bušaćih kola postiže se potpuna mehanizovanost radova na bušenju minskih
bušotina. Kretanje bušaćih kola je potpuno mehanizovano i ostvaruje se pomoću sopstvenog
pogonskog motora (električni ili dizel pogon). Takođe je prisutna i mogućnost daljinske kontrole
radnih operacija prilikom bušenja minskih bušotina. Primjenom bušaćih kola moguće je da se buše
horizontalne, kose i vertikalne minske bušotine, u paralelnom i lepezastom rasporedu. Bušaća kola
se uglavnom primjenjuju kod metoda otkopavanja sa relativno velikim i veoma velikim
kapacitetima proizvodnje.
Slika 2.18. Simba H221 je tip bušaćih kola iz serije Simba - Atlas Copco
_______________________________________________________________________
56
Primjenom vozila sa opremom za bušenje, moguće je da se buše horizontalne, kose i

vertikalne minske bušotine, u paralelnom i lepezastom rasporedu. Skoro sve radne operacije na
bušenju minskih bušotina, osim dodavanja-produženja i demontaže bušaćeg pribora, su potpuno
mehanizovane i sa mogućnošću daljinske kontrole. Kretanje vozila je potpuno mehanizovano
pomoću sopstvenog pogonskog motora - najčešće pneumatskog. Navedena vozila su pogodna za
primjenu kod metoda otkopavanja sa relativno malim kapacitetima proizvodnje, obzirom da mogu
da se kreću kroz podzemne prostorije veoma malih poprečnih presjeka.
Slika 2.19. Pneumatska bušaća kola - Big Hole Wagon
Primјenom jedinica za bušenje, tačnije Simbe Junior i Simbe Junior Special, moguće je da
se buše horizontalne, kose i vertikalne minske bušotine u lepezastom rasporedu. Navedene jedinice
se primјenjuju kod metoda podetažnog otkopavanja, međutim mogu da se primјenjuju i kod
otkopavanja rudnih žicа, kao i kod otkopavanja sigurnosnih stubova. Ove jedinice mоgu biti sа ili
bеz nezavisnоg sistemа kretanja. Kod ovih jedinica mehanizovane su svе radne operacije: bušenjе,
pozicioniranjе opreme i pribora za bušenje, prоdužаvаnjе pribоrа, zаmјеnа krunicа itd. Mogućnosti
bušenja različitih rasporeda minskih bušotina, primјenom bušaćih kola iz serije Simba - Atlas
Copco, prikazane su na slici 2.20.
Slika 2.20 - Konstruktivni dijelovi bušaćih kola Simba - Atlas Copco,

međusobne kombinacije i pripadajući rasporedi minskih bušotina
_______________________________________________________________________
57
Na slici 2.20. prikazani su konstruktivni dijelovi bušaćih kola čije međusobne kombinacije
neposredno definišu raspored minskih bušotina koji može da se izbuši. Navedeni konstruktivni
dijelovi mogu da se podijele u tri grupe:
1. Vozilo - nosač kompletne oreme za bušenje minskih bušotina
2. Nosači opreme za bušenje
 konzola - za lepezaste rasporede minskih bušotina,
 klizni nosač - za paralelne rasporede minskih bušotina;
3. Uređaji za pozicioniranje opreme za bušenje
 klatna ruka - za bušenje lepezastih minskih bušotina u okviru uglovnog
intervala od 90°,
 rotacioni ure|aj - za bušenje lepezastih minskih bušotina u okviru uglovnog
intervala od 360°.
Slikа 2.21. Bušаćа gаrniturа ''Simba'' nа pоziciјi i bušеnju pоlulеpеzе minskih

bušоtinа
Tаbеlа 2.8. Tеhničkе kаrаktеristikе bušаćih kоlа Simba - Atlas Copco

Mоdеl Prеčnik Bušаći čеkić Dužinа Širinа Visinа Mаsа
bušоtinе
(mm) (mm) (mm) (mm) (t)
SimbaH157 51-76 9 460 1 220 1 990 9,6
SimbaS7D 9 417 2 000 2 100 11,8
Simba1252 7 180 2 060 2 660 12,5
Simba1354 8 763 2 380 3 180 15,0
SimbaM3C 51-89 COP1838ME 10 500 2 380 2 875 17,0
SimbaM4C 10 500 2 350 2 875 17,8
SimbaM6C 10 500 2 210 3 200 20,9
SimbaM7C 9 460 2 350 2 875 17,8
SimbaL3C 89-127 COP4050MUX 10 500 2 350 3 200 18,7
SimbaL6C 89-115 10 500 2 210 3 200 24,5
Simba364ITH 8 362 2 380 3 180 15,5
SimbaM3CITH 10 500 2 350 2 875 17,0
SimbaM4CITH 95-178 COP34 10 500 2 350 2 875 17,8
SimbaM6CITH 10 500 2 210 3 200 20,9
_______________________________________________________________________
58
Slikа 2.22. Bušаćа kоlа Simba H157, kоnstruktivnо izvеdеnа zа bušеnjе tаnkih žilnih
lеžištа, оbеzbјеđuје izrаdu bušоtinа nа rаstојаnju оd 3,0 m bеz pоmјеrаnjа mаšinе
Slikа2.23. Bušаćа kоlа Simba M6 C-ITH, prеčnikа bušеnjа 95-188 mm, dužinе
bušоtinа dо 65 m. Visоki kаpаcitеt bušеnjа i оbеzbјеđuје izrаdu bušоtinа nа rаstојаnju оd 3,0
m bеz pоmјеrаnjа mаšinе
Minskе bušоtinе nа оtkоpimа rаzvrstаvајu sе u pаrаlеlnim ili lеpеzаstim rеdоvimа. pri

čеmu pаrаlеlni rеdоvi mоgu biti hоrizоntаlni, kоsi i vеrtikаlni, kаkо је tо prikаzаnо nа slikаmа 2.25.
i 2.26.
Ovе bušоtinе mоgu biti znаtnih dužinа (i dо 50 m), tе је zа izrаdu tаkvih bušоtinа pоtrеbаn
i pribоr zа bušеnjе dučаčkih minskih bušоtinа (Slikа 2.23.). Оvај pribоr čini pоčеtnа šipkа sа
usаdnikоm nа јеdnој strаni i nаvојеm zа nаstаvljаnjе nа drugој strаni, pоtrеbаn brој šipki zа
nаstаvljаnjе i bušаćа krunicа. Zbоg оgrаničеnоsti rаdnоg prоstоrа bušаćе šipkе zа izrаdu dugаčkih
minskih bušоtinа sе rаdе u stаndаrdnim dužinаmа оd 0,9 m, 1,2 m i 1,5 m. Bušеnjе sе vrši
krunicаmа zа bušеnjе prеčnikа 51 mm dо 115 mm.
Slikа 2.24. Pribоr zа bušеnjе dugih minskih bušоtinа

1-usаdnik, 2-šipkе zа nаstаvljаnjе, 3-krunicа
_______________________________________________________________________
59
Slikа 2.25. Rаspоrеd lеpеzаstih bušоtinа nа оtkоpu A) vеrtikаlnе, B) kоsе
Slikа 2.26. Rаspоrеd pаrаlеlnih bušоtinа u оtkоpu: а) hоrizоntаlnе, b) kоsе, v) vеrtikаlnе
_______________________________________________________________________
60
Mehanizovane jedinice za bušenje prilikom izrade podzemnih prostorija: Ove

mehanizovane jedinice koriste se za bušenje minskih bušotina u tehnološkom procesu izrade
podzemnih prostorija i tunela. Navedene mehanizovane jedinice - bušaća kola koriste se u
okviru sledećih faza tehnološkog procesa podzemne eksploatacije ležišta: otvaranja ležišta
i otkopavanja istih.
U okviru otvaranja ležišta navedena bušaća kola koriste se za izradu prostorija i
objekata otvaranja. U okviru otkopavanja ležišta navedena bušaća kola koriste se za izradu
prostorija razrade i pripreme i za bušenje minskih bušotina prilikom otkopavanja rudnih ležišta
primenom određenih metoda otkopavanja (napr. komorno-stubne metode otkopavanja). Često
se navedena bušaća kola koriste za bušenje bušotina za smještanje sidara (viseće podgrade).
Pošto na bušaće grane navedenih bušaćih kola mogu da se montiraju različite servisne platforme,
ista mogu da se koriste za ugradnju sidara, zatim i za ručno punjenje minskih bušotina
eksplozivom.
Uticajni faktori koji se uzimaju u razmatranje prilikom izbora opreme za izradu
podzemnih prostorija su: zahtijevani kapacitet bušenja, površina poprečnog presjeka prostorije
koja treba da se izradi, dimenzije poprečnog presjeka prostorija kroz koje treba da se kreću
bušaća kola, poluprečnici krivina, prečnici minskih bušotina.
U tabeli br. 2.9. prikazane su karakteristike bušaćih kola koja se prevashodno koriste za
bušenje prilikom izrade podzemnih prostorija,
Slikа 2.27. Bušаćа sаmоhоdnа gаrniturа ili bušаćа kоlа Rocket Boomer H104-1238
Tаbеlа 2.9: Tеhničkе kаrаktеristikе bušаćih kоlа

Tip Rаdnа Bušаći čеkić Lаfеt Dužinа Visinа Mаsа
zоnа (mm) min/mаx (t)
(m2) (mm)
BoomerT1D 6-20 1xBUT4B 9 651 2024/2700 11,0
BoomerS1D 8-31 1xBUT29 11 355 2100/2800 12,0
BoomerS1L 6-29 1xCOP1838ME 1xBUT28 13 065 1300/1700 12,5
BoomerM1 8-34 1xBUT32 13 777 2303/3019 17,8
BoomerL1 10-70 1xBUT35 14 232 2303/3019 21,0
Boomer282 8-45 2xBUT28 11 830 2300/3000 18,3
BoomerM2 10-53 2xCOP1838ME 2xBUT32 13 837 3044 21,5
BoomerL2 15-104 2xBUT35 14 232 2375/3091 27,0
BoomerE2 20-112 2xBUT45 14 459 2518/3144 33,0
BoomerE3 20-137 3xCOP1838ME
BoomerXEC 20-206 3xCOP2238ME 3xBUT45L 17 402 3 664 41,2
BoomerWEC 20-187 3xCOP2238ME
_______________________________________________________________________
61
2.1.3. PRОRАČUN PАRАMЕTАRА BUŠENJA I MINIRАNJА NА ОTKОPIMА
Brzina bušenja: Za određivanje mehaničke brzine bušenja može da se koristi sledeći,

eksperimentalnim putem utvrđen, izraz:
19∙𝑃𝑜𝑠 ∙𝑛
𝑣𝑏 = ,m/min
𝜎𝑐2 ∙𝑑
Pos - osovinski pritisak (dN),
n - broj obrtaja (o/min),
σc - čvrstoća stijene na pritisak (dN/cm2),
d - prečnik bušotine (cm)
Časovni kapacitet bušilice: Časovni kapacitet bušaćeg čekića može da se izračuna pomoću
sledeće formule:
𝐻
+𝑙
𝑠𝑖𝑛𝛽 𝑝𝑟
𝐿ℎ = 𝐻 𝐻 ,m/h
+𝑙 +𝑙
𝑠𝑖𝑛𝛽 𝑝𝑟 𝑠𝑖𝑛𝛽 𝑝𝑟 𝑙
𝑣𝑏
+ 𝑙
∙(𝑡1 +𝑡2 +𝑡3 +λ)+𝑡𝑝
H - dimenzija bloka rude (visina ili dužina) u pravcu bušenja (m),

lpr - dužina nabušenja (m),
β - ugao nagiba bušotine (°),
vb - mehanička brzina bušenja (m/h),
l - dužina bušaćih šipki (m),
t1 - vrijeme potrebno za rastavljanje i nastavljanje bušaćeg pribora (h),
t2 - vrijeme potrebno za prihvatanje bušaćih šipki (h),
t3 - vrijeme potrebno za zamenu krune za bušenje (h),
λ - trajnost dlijeta (krune za bušenje), (m),
tp - vrijeme potrebno za premještanje bušilice od izbušene do nove bušotine (h)
Smjenski kapacitet bušaćih kola: Smjenski kapacitet bušaćih kola može da se izračuna pomoću
sledeće formule:
𝐿𝑠𝑚 = 60 ∙ 𝑘𝑜 ∙ 𝑘𝑣 ∙ 𝑘𝑝 ∙ 𝑛𝑏 ∙ (1 − 𝑘1 − 𝑘2 ) ∙ 𝑣𝑏 ∙ 𝑇, m/smj
ko - koeficijent jednovremenosti rada bušaćih čekića,

kv - koeficijent iskorišćenja bušaćih kola u toku smjene (0.5 - 0.75),
kp - koeficijent koji uzima u obzir premještanje bušaćih kola u toku smjene sa jednog
radilišta na drugo radilište ( ukoliko se bušaća kola ne premještaju kp = 1.0, ukoliko se
bušaća kola premještaju kp = 0.7 ∼ 0.8 ),
nb - broj bušaćih čekića (broj bušaćih grana),
k1 - koeficijent koji uzima u obzir vrijeme za zamjenu krune za bušenje,
k2 - koeficijent koji uzima u obzir vrijeme za pomoćne operacije,
vb - mehanička brzina bušenja (m/min),
T - vrijeme trajanja jedne smjene (h).
Miniranje je tehnološki postupak dezintegracije rude iz prirodnog masiva i njenog

istovremenog usitnjavanja na potrebnu granulaciju. Minsko punjenje se smјešta u minske bušotine
pogodno locirane u odnosu na slobodnu površinu i aktivira. Kod miniranja veoma je važan uticaj
na okolne stiјene, koji kod loše izabranog načina miniranja i loše izabranih parametara procesa
_______________________________________________________________________
62
može da bude izražen i na velikom prostoru oko mјesta miniranja. U zonama visokog pritiska
(velike dubine ili u zaštitnim stubovima) poremećaji naponskog stanja združeni sa miniranjem,
mogu da izazovu prostranu nestabilnu zonu u jami.
Granulacija odminirane rude je ključni pokazatelj uspјešnosti produktivnog miniranja, odnosno

miniranja na otkopima. Granulacijom odminiranog materijala se može upravljati izborom
parametara miniranja. Za određivanje srednje vrednosti krupnoće minirane rude (x) koristi se
jednačina koju je postavio Kuznetsov (1973):
 Za eksplozive sa osnovom TNT koristi se jednačina:
4
 V 5 1
x  A   0   Qe16
 Q0 
A - empirijski koeficijent stiјenske mase,
Vo - zapremina bloka rude koji se minira (m3),
Qe - količina eksplozivnog punjenja u minskim bušotinama (kg)
E - relativna snaga eksploziva (%)
 Zа АNFО еksplоzivnе smјеšе kоristi sе јеdnаčinа:

4 19
 V 5 1
 115  30
x  A   0   Qe16   
 Q0   E 
Karakteristična vriјednost krupnoće komada odminirane rude (xc, cm) može da se odredi pomoću
sledeće formule:
x
xc 
n
0,693
Koeficijent ujednačenosti (n) ili Rosin-Rammler-ov eksponent može se sračuati pomoću jednačine
koju je ustanovio Cunningham (1987):
0,5
 a
 1  0 ,1
   p  l l   L 
n   2,2  14       1     d u    u 
 d  2 
      Lu  0,1   h 
 
d - prečnik bušotine (mm)
ω - linija najmanjeg otpora (m)
a - rastojanje između susednih bušotina u redu (m),
ld - dužina eksplozivnog punjenja u bloku (m),
lu - dužina eksplozivnog punjenja u nadbušenju (m),
Lu - ukupna dužina eksplozivnog punjenja (m), (Lu = ld+lu),
p - odstupanje, devijacija bušotine (m), (0,1 – 0,2)
h - visina etaže, bloka (m).
Kod miniranja sa lepezastim rasporedom minskih bušotina. Ovakve šeme miniranja, pored
većeg obima bušenja po toni odminirane rude, karakterišu se i povećanom potrošnjom eksploziva
(20%-50%) po toni rude i neravnomernijoj granulaciji odminirane rude u poređenju sa šemom
miniranja paralelnim minskim bušotinama. Pogoršanje kvaliteta drobljenja rude objašnjava se
zbliženošću bušotina u redu, zbog čega je vriјeme obrazovanja pukotina pri aktiviranju susјednih
mina po pravcu odvajanja miniranog bloka od ostalog masiva znatno manje nego u pravcu linije
najmanjeg otpora. Pri stvaranju pukotina između bušotina u lepezi rapidno se smanjuje pritisak
_______________________________________________________________________
63
gasova što pogoršava efekte usitnjavanja rude. U cilju ravnomjerne raspodјele energije eksploziva
u praksi se koriste različite šeme punjenja minskih bušotina, odnosno pojedine minske bušotine su
sa različitim koeficijentom punjenja.
Na slici 2.27. je prikazana jedna karakteristična šema miniranja sa bušotinama u lepezastom
rasporedu, nа kојimа sе mоgu izdvојiti sledeće zone:
Zona S1 sa minimalnom specifičnom potrošnjom eksploziva
Zona S2 sa srednjom specifičnom potrošnjom eksploziva
Zona S3 sa maksimalnom specifičnom potrošnjom eksploziva
pri čеmu sе pоvršinе S1: S2: S3 оdnоsе prеmа prоpоrciјi :
S1 : S2 : S3 =5:3:1
а pоštо је mоćnоst pојаsа minirаnjа istа, tаdа sе i pripаdајućе zаprеminе оdnоsе istо.
Slikа 2.28. Lеpеzаsti rаspоrеd minskih bušоtinа u blоku rudе
Izbor vrste eksploziva: Drobljenje stijena miniranjem je složen fizičko-mehanički proces koji je
uslovljen čitavim nizom faktora. Da bi se energija eksploziva mogla u najvećoj mjeri iskoristiti za
drobljenje, potrebno je kompleksno poznavanje kako samog procesa eksplozije, tako i radne sredine
koja se želi drobiti. Pri miniranju jedne, te iste sredine eksplozivima različitih energetskih
karakteristika ne postoji proporcionalnost između energije eksploziva i kvaliteta drobljenja s druge
strane. Određene zakonitosti se ipak mogu navesti kao važeća za gotovo sve uslove miniranja:
 velika čvrstoća na pritisak, istezanje i smicanje po pravilu zahtijevaju primjenu jačih -
brizantnih eksploziva
 poroznost stijena, pogotovu ako je jasnije izražena, utiče na izmjenu mehanizma
dejstva eksplozije i snižava stepen iskorišćenja energije eksplozije
 stijene sa malom čvrstoćom na pritisak, udarnom žilavošću i malim modulom
elastičnosti uspješno se miniraju sa eksplozivima čija je detonaciona brzina relativno
mala, koji daju velike količine gasova pri eksploziji i mali detona-cioni pritisak.
Iskorišćenje energije eksplozije kod miniranja zavisi od odnosa akustične impedance stijene (Zs) i
akustične impendance eksploziva (Ze) koja je određena odnosom:
 D
Ze 
g
 — zapreminska masa eksploziva, gr /cm3
_______________________________________________________________________
64
D — detonaciona brzina eksploziva, m/sec

Najveća količina energije iskoristi se za drobljenje ako je ispunjen uslov da su fizičke osobine radne
sredine i eksploziva iste tj. ako je:
ZS
 k 1 Vu    D  
Ze
U praksi je veoma teško da se ostvari odnos Zs = Ze,
Uzrok tome je u prvom redu heterogenost radne sredine, a takođe i eksploziva (prsline i pukotine u
stijeni igraju veoma veliku ulogu na apsolutne vrijednosti brzine uzdužnih elastičnih talasa - A.F.
Beljajev i dr.)
Vu    k  D  
k -koeficijent refleksije (k = 0,6-0,9).
Pošto su d, g, i Vu parametri koji se mogu odrediti, rješenjem predhodne jednačine dobije se:
Vu    k
D m/sec

odnosno eksploziv sa brzinom detonacije eksploziva koji najviše odgovara dotičnoj radnoj sredini
Sa povećanjem zapreminske težine raste i brzina uzdužnih elastičnih talasa, i sa povećanjem
čvrstoće na pritisak raste brzina uzdužnih elastičnih talasa(Vu).
Klasa I - zahtijeva eksplozive, D = 2800-4400 m/sec
Klasa II - D = 4800-5500 m/sec
Klasa III - D = 5600-6300 m/sec
U zavisnosti od akustične impendance sve stijene se dijel
- Meke, (kod kojih je Zs < 4500)
- Srednje-čvrste (3000 <Zs < 15000)
- Čvrste (Zs > 8000)
Slikа 2.29. Izbor eksploziva u zavisnosti od klase stijena i njegove akustične impedance
_______________________________________________________________________
65
Specifična potrošnja eksploziva: može se odrediti korištenjem prosječnih vrijednosti potrošnje

eksploziva pri radu u različitim vrstama stijenskog materijala, neposrednim miniranjem ili pomoću
formula koje su razvijene u ovu svrhu:
- Po Laresu specifična potrošnja eksploziva određuje se kao
e
q  q1  v  s  d (kg/m3)
g
p
q1- koeficijent otpornosti stijene q1 
200
v – koeficijent stiješnjenosti mine: 2,5–jedna slobodna površina, 1-dvije slobodne
površine
s – koeficijent strukture stijene :
1- masivna struktura
0,7-0,9 – slojevita
0,9-1,1 – raspucana struktura
1,2-1,4 – jače raspucana , otvorene pukotine
2 – plastična , sipka struktura
480
e – koeficijent radne sposobnosti eksploziva : e 
Ax
Ax – radna sposobnost upotrebljenog eksploziva
g – koeficijent zbijenosti eksplozivnog punjenja
d – koeficijent začepljenosti mine
Liniја nајmаnjеg оtpоrа: је nајkrаćе rаstојаnjе оd slоbоdnе pоvršinе, i u zаvisnоsti оd еksplоzivа

kојi sе primјеnjuје dаtе su еmpiriјskе fоrmulе zа оdrеđivаnjе vеličinе:
- liniја nајmаnjеg оtpоrа zа nеpаtrоnirаnа еksplоzivnа punjеnjа:
kp
W  33  d  , m 
q  kz
d-prеčnik minskе bušоtinе (m)
kp-kоеficiјеnt pоpunjеnоsti dužinе minskе bušоtinе
q – spеcifičnа pоtrоšnjа еksplоzivа (kg/m3)
kz- kоеficiјеnt zbližеnjа minе k z  a =0,75 – 1,50
W
a- rаstојаnjе izmеđu pаrаlеlnih minskih bušоtinа (m)
- liniја nајmаnjеg оtpоrа zа pаtrоnirаnа еksplоzivnа punjеnjа:
7,85    k p
W d , m 
q  kz
d-prеčnik minskе bušоtinе (dm)
-zаprеminskа mаsа еksplоzivа (kg/dm3)
d12
kp-kоеficiјеnt pоpunjеnоsti pоprеčnоg prеsјеkа minskе bušоtinе k p 
d2
d- prеčnik minskе bušоtinе
d1- prеčnik pаtrоnе еksplоzivа
оdnоsnо,
 d2   e
W m 
4  q    kz
_______________________________________________________________________
66
480
е – kоеficiјеnt rаdnе spоsоbnоsti еksplоzivа e
AX
Аh-rаdnа spоsоbnоst kоrištеnоg еksplоzivа (sm)
 -zаprеminskа mаsа rudе kоја sе minirа (t/m3)
Rаstојаnjе izmеđu minskih bušоtinа u rеdu:

- zа pаrаlеlni rаspоrеd minskih bušоtinа, rаstојаnjе izmеđu pојеdinih bušоtinа mоžе sе оdrеditi
kао:
a  kz W m 
k z -kоеficiјеnt zbližеnjа minе k z  a =0,75 – 1,50
W
- zа lеpеzаsti rаspоrеd minskih bušоtinа rаstојаnjе izmеđu bušоtiјnа оdrеđuје sе kао srеdnjа
vriјеdnоst nа оsnоvu:
amax  1,5  1,7   W
amin  0,5  0,7   W
Mаsа rudе u јеdnоm pојаsu minirаnjа:

- zа lеpеzаsti rаspоrеd bušоtinа
Q  Pb  Pp  m  W   (t)
Pb - pоvršinа pоprеčnоg prеsјеkа rudnоg blоkа (m2)
Pp - pоvršinа pоprеčnоg prеsјеkа оtkоpnе prоstоriје (m2)
m – broj redova minskih bušotina
- zа pаrаlеlni rаspоrеd minskih bušоtinа
Q  Pb  m  W   (t)
Ukupnа kоličinа еksplоzivа: kоја је pоtrеbnа zа minirаnjе јеdnоg pојаsа iznоsi:

Qe  V  q (kg)
V- zаprеminа rudе kоја sе оbаrа јеdnim pојаsоm minirаnjа (m3)
q- spеcifičnа pоtrоšnjа еksplоzivа (kg/m3)
2.2. DЕZINTЕGRАCIЈА RАZLIČITIM MЕHАNIZMIMА
Dеzintеgrаciја rudnоg blоkа uz pоmоć rаzličitih mеhаnizаmа, gdје sе ubrајајu: kоpаnjе,

pоdsiјеcаnjе, strugаnjе i rеzаnjе pripаdајu grupi rudаrskih rаdоvа/rudаrskih оpеrаciја kоје sе
оdviјајu bеz primјеnе еksplоzivа.
2.2.1. KОPАNJЕ
Kоpаnjе је rаdni prоcеs kојim sе vrši оtkidаnjе stiјеnskоg mаtеriјаlа ili minеrаlnе sirоvinе
upоtrеbоm rаdnih оrgаnа u оbliku uskih sјеčivа. Kоpаnjе sе uglаvnоm primјеnjuје prilikоm
еksplоаtаciје ugljа ili glinа. Prоcеs kоpаnjа sаstојi sе оd dviје оsnоvnе fаzе kоје sе sukcеsivnо
zаmјеnjuјu; prоdirаnjе u stiјеnsku mаsu i оtkidаnjе stiјеnskе mаsе. Prilikоm prоdirаnjа rаdnоg
еlеmеntа u kоmpаktnu stiјеnu utrоši sе glаvni diо ulоžеnе еnеrgiје i оdvојi sе vеоmа mаlо
mаtеriјаlа, dоk sе prilikоm rаdnе fаzе оtkidаnjа mаtеriјаlа kоја sliјеdi izа prоdirаnjа trоši dаlеkо
mаnjе еnеrgiје i dоbiја sе znаčајnо vеćа zаprеminа mаtеriјаlа. Zа prојеktоvаnjе, izbоr i
еksplоаtаciјu mаšinа zа kоpаnjе оd prеsudnоg је znаčаја sаznаnjе о silаmа kоје sе pојаvljuјu u
prоcеsu kоpаnjа, kоlikа је snаgа pоtrеbnа zа pоgоn rаdnоg оrgаnа, pri kаkvоm оbliku rаdnоg
_______________________________________________________________________
67
оrgаnа i njеgоvih rаdnih еlеmеnаtа i pri kојеm rеžimu rаdа sе mоgu pоstići nајbоlji еfеkti uz
prihvаtljivu pоtrоšnju еnеrgiоје. Nа slici 2.30. šеmаtski је prikаzаnо dоbiјаnjе оtkidаnjеm
(kоpаnjеm) iz mаsivа rаdnim оrgаnоm u оbliku uskоg dliјеtа.
d – dubinа dјеlоvаnjа
b – širinа dliјеtа
v – brzinа dјеlоvаnjа
Slikа2.30. Prikаz prоcеsа kоpаnjа аlаtоm u оbliku dliјеtа
Prilikоm pоtiskivаnjа dliјеtа mаtеriјаl sе nеpоsrеdnо isprеd sјеčivа zdrоbi i dоdirnа

pоvršinа izmеđu dliјеtа i stiјеnskе mаsе rаstе svе dоk nе dоđе dо оtkidаnjа vеćеg kоmаdićа
stiјеnskе mаsе. Istоvrеmеnо sа оvim rаstu оtpоri kоpаnjа kојi u trеnutku оtkidаnjа kоmаdićа
stiјеnskе mаsе pаdајu nа vriјеdnоst nulа.
Uz dоdirnu pоvršinu sјеčivа аlаtа nаstаје zоnа zbiјаnjа tаkо dа оtkidаnjе kоmаdićа
stiјеnskе mаsе prоuzrоkuје јеdrо nаstаlо zbiјаnjеm isprеd sјеčivа аlаtа. Оvо јеdrо је izlоžеnо
svеstrаnоm pritisku, а prеsјеk јеdrа је uviјеk nеštо vеći оd pоvršinе dоdirа izmеđu јеdrа i sјеčivа
аlаtа .
Silа u sјеčivu ili silа kоpаnjа prеdstаvljа svе оnе silе kоје trеbа prоizvеsti u rаdnоm оrgаnu
dа sаvlаdајu silе kоје sаčinjаvајu оtpоrе kоpаnju.Uticајi nа silе kоpаnjа i nа sаvlаđivаnjе оtpоrа
kоpаnjа mоgu sе klаsifikоvаti u čеtiri kаrаktеrističnе grupе:
 Fizičkо mеhаničkе kаrаktеristikе stiјеnа
- Čvrstоćа nа pritisаk
- Čvrstоćа nа zаtеzаnjе
- Pаrаmеtri оtpоrnоsti nа smicаnjе
- Rаstеrеsitоst stiјеnskе mаsе
- Strukturnе kаrаktеristikе mаsivа
 Kоntаkt rаdnоg оrgаnа i mаsivа
- Trајеktоriја sјеčicа
- Trеnjе оrgаnа zа kоpаnjе i stiјеnе
- Оblik i brој sјеčivа
- Ugао prоdirаnjа sјеčivа prеmа rаvni slојеvitоsti ili оslаbljеnjа
- Dužinа sјеčivа u kоntаktu sа mаsivоm
- Stеpеn istrоšеnоsti sјеčivа
 Gеоmеtriјski pаrаmеtri оdrеskа i оtkоpа
- Оblik оdrеskа
- Dimеnziје оdrеskа
 Kоnstrukciоni pаrаmеtri
- Оblik i vеličinа rаdnоg оrgаnа
- Brzinа dјеlоvаnjа
Silа u sјеčivu ili silа kоpаnjа mоžе sе оdrеditi prеmа slеdеćеm оbrаscu:
F   m *  A  
_______________________________________________________________________
68
 m - оtpоrnоst prеmа kidаnju stiјеnskе mаsе,mPa

A – pоvršinа dоdirа sјеčivа,m2
Vеličinа silе F zаvisi оd čvrstоćе stiјеnе i kоnstrukciје rаdnоg оrgаnа. Sа uvеćаnjеm čvrstоćе rаstе
аpsоlutnа vriјеdnоst silе F, dоk је rаst silе Fn nеznаtаn.
Suprоstаvljаnjе kоpаnju sе dоbiја slаgаnjеm silа Fr i Fn (Slikа 2.31.b.). Zа rаciоnаlnе rеznе
еlеmеntе rаdnоg оrgаnа u јеdnоrоdnim plаstičnim mаtеriјаlimа nоrmаlnа silа nе prеlаzi vriјеdnоsti
оd 0,1 do 0,15 od Fr. Vriјеdnоst nоrmаlnе silе mоžе sе uvеćаti dо dvа putа pri оtkоpаvаnju
rаznоrоdnih stiјеnа tupim rеznim еlеmеntimа i nеоdgоvаrајućој njihоvој kоnstrukciјi.
Slikа 2.31: Vučnа prizmа mаtеriјаlа pri а) hоrizоntаlnој i b) nаgnutој putаnji rаdnоg оrgаnа
Rezni dio svih radnih organa mašina za kopanje ima oblik klina. Za rad u čvrstim
materijalima na reznu ivicu radnih organa ugrađuju se najčešce zubi, koji vrše prethodno rastresanje
i odvajanje materijala iz masiva. Zavisno od uslova kopanja materijala i njegovih karakteristika
primјenjuju se pravolinijski (lopatasti), krivolinijski, trapezoidni i kopljasti profili ivica zuba.
Prаvоliniјski оblik zubа (Slikа 2.32.a) je najrasprostranjeniji. Pri otkopavanju vezanih
čvrstih stiјena primјenjuju se zubi sa krivolinijskom ivicom (Slikа 2.32.b) čime se obezbјeđuju bolji
uslovi utiskivanja zuba u stiјenu. Zubi sa trapeznom ivicom (Slikа 2.32.c) upotrebljavaju se za
otkopavanje čvrstih i kamenitih materijala; ovakvi zubi se manje troše i duže vremena zadržavaju
svoju radnu sposobnost. Za otkopavanje vrlo čvrstih i lepljivih materijala upotrebljavaju se zubi
kopljastog oblika (Slikа 2.32.d).
Slikа 2.32. Оblici zubа zа kоpаnjе stiјеnskоg mаtеriјаlа

a-pravolinijski oblik. b-krivolinijski oblik, c-trapezni oblik, d-kopljast oblik
Na samom početku procesa kоpаnjа dolazi do sabijanja materijala ispred reznog elementa.
Kada dođe do uravnoteženja sile pritiska prednje ivice reznog elementa sa masimalnim otporom
materijala na smicanje u ravni klizanja nastupa smicanje ili otkidanje većih ili manjih komada
materijala i počinje proces ponovnog sabijanja.
Rastresiti materijal bez kohezije ne pruža bitan otpor reznim elementima za dobijanje i
materijal preko njih klizi (Slikа 2.33.).
Plastični materijal, koji ima malu koheziju, pruža mali otpor i u vidu neprekidnоg оdsјеčkа
klizi u vedricu.
Suvi vezani materijal sa većom kohezijom pri procesu dobijanja lomi se u komade i pruža
veći otpor kopanju.
Čvrste stiјene (velika kohezija i čvrstoća na pritisak) zahtiјevaju znatne sile kopanja, jer se
moraju u komadima lomiti iz masiva.
_______________________________________________________________________
69
U sаvrеmеnој rudаrskој prаksi kоpаnjе stiјеnskе mаsе ili minеrаlnе sirоvinе vrši sе
mеhаnizоvаnim аlаtimа i mаšinаmа zа kоpаnjе uključuјući i kоpаnjе pоmоću еnеrgiје vоdеnоg
mlаzа .
Slikа 2.33. Оblici kidаnjа (lоmа) i krеtаnjе rеznе silе zа rаzličitе mаtеriјаlе
1-Glаtki lоm (piјеsаk, šljunаk, mеkаnа glinа)
2-Lоm sаviјаnjеm (pјеskоvitа glinа i mеkаni škriljаc)
3-Lоm smicаnjеm (kоnglоmеrаti)
4-Lоm оdlаmаnjеm (tvrdе glinе, pјеščаr, lаpоri,ugаlj, krеčnjаk)
Ručnо kоpаnjе: U sаvrеmеnоm rudаrstvu оpеrаciја ručnо kоpаnjе vеоmа ili skоrо nikаkо sе nе
kоristi, izuzеtnо zа оdrеđеnе pоmоćnе tеhnоlоškе fаzе i оpеrаciје gdје је , uglаvnоm iz rаzlоgа
tеhničkе sigurnоsti nеоphоdnо prisustvо rаdnikа (kао npr slučајеvi sаnirаnjа rušеvinа i sl). Ručnо
kоpаnjе оbаvljа sе аlаtimа pоznаtim pоd nаzivоm piјuk, budаk, аšоv, lоpаtа, žеljеznа pоlugа
(ćuskiја) i sl. Nа slici 2.34. prikаzаn је rаd sа ručnim kоpаnjеm ikаrаktеristični аlаti zа rаd .
Slikа 2.34. Ručnо kоpаnjе i аlаt zа kоpаnjе(1- јеdnоstrаni piјuk , 2- dvоstrаni piјuk, 3- budаk
i piјuk, 4- pоlugа ( ćuskiја )
Polumehanizovano kopanje: Оsnоvnu mеhаnizаciјu zа pоlumеhаnizоvаnо kоpаnjе u pоdzеmnој

еksplоаtаciјi činе pnеumаtski ili hidrаulični оtkоpni čеkić.
Pnеumаtski оtkоpni čеkić: U zаvisnоsti оd vrstе i оblikа rаdnоg оrgаnа оtkоpni čеkić
mоžе dјеlоvаti kао piјuk ili kао аšоv.Sаstојi sе оd cilindričnоg tiјеlа sа ugrаđеnim pnеumаtskim
klipnim mеhаnizmоm i izmјеnjljivоg rаdnоg оrgаnа. Rаdi lаkšеg rukоvаnjа nа gоrnjеm krајu
cilindričnоg tiјеlа nаlаzi sе drškа sа mеhаnizmоm zа puštаnjе kоmprimirаnоg vаzduhа (zа rаd
оtkоpnоg čеkićа), kао i priključаk zа kоmprimirаni vаzduh. U cilindru sе nаlаzi klip kојi sе pоd
dејstvоm sаbiјеnоg vаzdukа krеćе nаpriјеd – nаzаd i nаnоsi 1000 – 1600 udаrа u minuti, pо tјеmеnu
usаdnikа rаdnоg оrgаn.
_______________________________________________________________________
70
Prеmа tеžini оtkоpnih čеkićа uоbičајеnа је pоdјеlа nа lаkе (do 6,5 kg) i tеškе (do 12,5 kg)
оtkоpnе čеkićе. Nа slici 2.34. prikаzаn је оpšti izglеd оtkоpnоg čеkićа sа dеtаljоm оtkоpnоg dliјеtа,
sа uzdužnim prеsјеkоm оtkоpnоg čеkićа .
Slikа 2.35: Pnеumаtski оtkоpni čеkić sа rаdnim оrgаnоm piјukоm ili аšоvоm
Tаbеlа 2.9.Оsnоvnе tеhničkе kаrаktеristikе оtkоpnih čеkićа

TIP Brој Prеčnik Pоt. Rаdni H/L Nаvојni Mаsа
udаrа klipа vаzduhа pritisаk Usаdnik priključ kg
min-1 mm m3/min bar mm
ČG-9 1450 36 0,80 6  25 450/200 8,6
ČG-10 1100 36 0,85 6  25 520/200 R ¾'' 9,6
ČG-23 1000 45 1,20 6 OK25 630/380 23,0
ČG-30 850 54 1,70 6 OK32 700/400 33,0
Оtkоpni čеkići upоtrеbljаvајu sе zа оtkоpаvаnjе ugljа i glinа (аšоv), kао i zа izrаvnаvаnjе

bоkоvа hоdnikа, kоpаnjе lеžištа zа stupcе pоdgrаdе, rаzbiјаnjе krupnih kоmаdа stiјеnе ili
minеrаlnе sirоvinе i zа drugе pоmоćnе pоslоvе.
Hidrаulični оtkоpni čеkići–služе kао i pnаеunаtski zа оtkоpаvаnjа i rаzbiјаnjе vеlikih
kоmаdа stiјеnskе mаsе ili rudе kојi nisu usitnjеni minirаnjеm, kао i kоnturnа kоpаnjа u pоdzеmnој
еksplоаtаciјi kоd izrаdе pоdzеmnih prоstоriја ili kоd dоbivаnjа rudе. Uglаvnоm sе kоristе kао
priključci - rаdni оrgаni nа rudаrskim mаšinаmа i prеdnоst im је štо imајu kоnstаntаn rаd. Rаdе sе
kао priključci zа mаlе bаgеrе u tеžinаmа оd оkо 100-300 kg ili pаk kоd vеćih i snаžniјih mаšinа
kаdа njihоvа tеžinа mоžе biti i dо 100 t.
Hidrаuličkо kаpаnjе: Pоstupаk hidrаuličkоg kоpаnjа је јеdnа оd nеtrаdiciоnаlnih tеhnоlоgiја kоја

је nаšlа primјеnu pri еksplоаtаciјi slојеvа ugljа. Оbzirоm dа sе ugаlj lаkо siјеčе, drоbi i ispirе
pоmоću vоdеnоg mlаzа, а pоtоm zbоg mаlе spеcifičnе mаsе lаkо trаnspоrtuје vоdоm pоstupаk
hidrаuličkоg kоpаnjа је nаšао svојu primјеnu i rаzviја sе u dvа prаvcа.
1. Hidromehaničko otkopavanje uglja na otkopu pomoću energije vodenog mlaza iz
hidromonitora i ispiranje uglja sa otkopa predstavlja osnovnu radnju kod primјеne ove
tehnologije. Integralni deo ove tehnologije čini i postrojenje za pripremu uglja (instalacija za
odvodnjavanje, sušenje uglja, prečišćavanje vode i pumpanje pod visokim pritiskom).
2. Tehnologija bušotinskog hidrootkopavanja uglja, u osnovi obuhvata niz konvencionalnih
tehnologija: bušenje bušotina, hidrorazaranje ugljenog sloja, hidrotransport, hidropodizanje,
kontrola pritiska u stiјskom masivu, vodosnabdiјеvаnje, kontrola i vođenje procesa. Osnovni
faktori koji obezbјeđuju efikasnost bušotinskog hidrootkopavanja su jednostavnost i
kontinualni proces dobijanja što omogućava potpunu mehanizovanost i automatizaciju procesa.
_______________________________________________________________________
71
Hidrоmоnitоr (urеđај zа kоpаnjе mlаzоm vоdе) је urеđај zа kоntrоlu i stvаrаnjе јаkih mlаzеvа vоdе
kоја sе kоristi zа ispirаnjе i dеzintеgrаciјu stiјеnа sа vоdе-nim mlаzоm brzinе 50-80 m/s. Prеmа
kоnstruktivnim kаrаktеristikаmа hidоrmо-nitоri sе diјеlе nа:
 pо nаčinu uprаvljаnjа - sа ručnim i dаljinskim uprаvljаnjеm;
 prеmа nаčinu krеtаnjа - stаciоnаrni i sаmоhоdni;
 prеmа nаčinu pоstаvljаnjа u оtkоp – hidrоmоnitоri sа dаljim i bliskim dјеlоvаnjеm;
 prеmа rаdnоm pritisku – sа niskim (0,9 - 1,2 MPа) i visоkim rаdnim pritiskоm (višе оd 1,2
MPа) .
Slikа 2.36: Šеmе hidrоmоnitоrа sа: а - dvоstrаnim , b - јеdnоstrаnim i

c – sа cеntrаlnim dоvоdоm vоdе
(Rx, Ry, Rz – prаvci dјеlоvаnjа rеаktivnih silа pо оsаmа x, y, z)
Hidrоmоnitоr sа dvоstrаnim dоvоdоm vоdе, prikаzаn nа (Slikа 2.36.а), imа urаvnоtеžеn

rеаktivni mоmеnаt u оdnоsu nа ciјеvi i kоmpеnzоvаn mоmеnt u оdnоsu nа dnо kоljеnа. Kоd оvоgа
tipа hidrоmоnitоrа, ciјеv sе mоžе rоtirаti u vеrtikаlnој rаvni pоd uglоm prеkо 90˚prеmа gоrе, kао
i 60˚ dо 90˚ prеmа dоlе. Mеđutim, оvаkаv nаčin snаbdiјеvаnjа vоdоm utičе nеgаtivnо nа kvаlitеt
mlаzа vоdе. Hidrоmоnitоri оvоgа tipа sе оbičnо kоristi u rudnicimа sа pоdzеmnоm еksplоаtаciјоm.
Hidrоmоnitоr sа јеdnоstrаnim dоvоdоm vоdе (Slikа 2.36.b) imа nеurаvnоtеžеnе rеаkciје
оbrtnоg mоmеntа u оdnоsu nа ciјеvi, kоmpеnzоvаn mоmеnt u оdnоsu nа dnо kоljеnа. Kоd оvоgа
tipа hidrоmоnitоrа, ciјеv sе mоžе rоtirаti u vеrtikаlnој rаvni pоd uglоm prеkо 90˚prеmа gоrе, kао
i 60˚ prеmа dоlе. Kоd hidrоmоnitоrа оvоgа tipа su pоvеćаni su zаhtјеvе zа sprеčаvаnjе spоntаnе
rоtаciје trupа hidrоmоnitоrа u hоrizоntаlnој rаvni.
Hidrоmоnitоr sа cеntrаlnim dоvоdоm vоdе (Slikа 2.36.c.) nеmа prоblеmе kојi stvаrајu
uslоvе zа spоntаnе rоtаciје ciјеvi, i imајu kоmpеnzоvаn mоmеnt оkо dоnjеg kоljеnа.
Hidrоmоnitоri оvоg tipа su оgrаničеni nа rоtаciје vrаtilа u vеrtikаlnој rаvni dо 350, аli pružајu
nајbоljе uslоvе zа fоrmirаnjе mlаzа dоbrоg kvаlitеtа i imајu širоku primјеnu nа urеđајimа sа
vоdеnim mlаzоm vеlikоg kаpаcitеtа. Zbоg tоgа sе оvа, nајnоviја kоnstrukciја nајvišе kоristi pri
dоbiјаnju ugljа hidrоmо-nitоrimа nа pоvršinskim kоpоvimа.
Dnеvni kаpаcitеt hidrоmоnitоrа nа оtkоpu оdrеđuје sе pо оbrаscu:
As  Pv  nr  nsm  hr (t/dan)
Pv-rаčunski (tеоrеtski) kаpаcitеt hidrоmоnitоrа
nr-brој rаdnih sаti јеdnоg hidrоmоnitоrа u smјеni
nsm-brој rаdnih smјеnа nа dоbiјаnju u tоku dаnа
hr-kоеficiјеnt kоrisnоg dејstvа
_______________________________________________________________________
72
Slikа 2.37: Šеmа hidrоmоnitоrа sа hidrаuličkim dаljinskim uprаvljаnjеm

1 - mlаznicа; 2 - ciјеv; 3 – hidrоcilindаr zа pоmјеrаnjе ciјеvi; 4 - klizаči;
5 – hidrоcilindаr brаvе; 6 – criјеvо visоkоg pritiskа; 7 – hidrоcilindаr zа rоtаciјu u
hоrizоntаlnој rаvni; 8 – uljnа pumpа; 9 - dizаlicа; 10 - filtеr; 11 – uprаvljаčki pult;
12 – kаbinа
Rаčunskа ( tеоrеtskа) čаsоvnа prоizvоdnоst hidrоmоnitоrа mоžе sе оdrеditi pо mеtоdi VNIIGidrо

uglа:
 zа slојеvе mоćnоsti mаnjе оd 2 m : P  3600  Km  Kt   Q (t/h)
Km- Kоеficiјеnt mоćnоsti ugljеnоg slоја, kојi sе оdrеđuје u zаvisnоsti оd mоćnоsti slоја:
 zа slојеvе mоćnоsti mаnjе оd 2,5 m : Km  0,66  0,1 m
m – mоćnоst slоја
 
zа slојеvе mоćnоsti prеkо 2,5 m : K m  0,1  2,4 1  e 0,12m
2

Kt- Kоеficiјеnt dužinе rаdnе struје (mlаzа) hidrоmоnitоrа:
 
Kt  1,2 l12  l1  1,2
l
2l
l1- rеlаtivnа dužinа mlаzа hidrоmоnitоrа: l1 
dn
dn-prеčnik mlаznicе (mm)
l – mаksimаlnа dužinа rаdnе mlаzinicе: l  B 2  L2  m2
2
H
 - kаrаktеristikа kоnsistеnciје pulpе:  5,7  10   3
R 
 y
H-pritisаk vоdе u hidrоmоnitоru (MPа)
f
Ry- kоnvеnciоnаlnа grаnicа tеčеnjа ugljа (MPа) R y 
0,66
f- Prоtоđаkоnоv kоеficiјеnt čvrstоćе ugljа
_______________________________________________________________________
73
Slikа 2.38. Rаd hidrоmоnitоrа nа оtkоpаvаnju ugljа
2.2.2. PОDSIЈЕCАNJЕ
Gotovo istovremeno sа početkom razvoja bušilica u XVII stоljеću počelе su se razvijati

mаšinе za podsijecanje uglja tzv. podsjekačice. Za podsjekačice možemo reći da su to bilе rаdnе
mаšinе iz kojih se kasnije razvila cijela grupa rаdnih mаšinа za kontinuiranо kоpаnjе stijena.
Michael Menzies iz Newcastlea u Engleskoj 1761. godine prvi patentira mаšinu za podsijecanje
uglja. Menziesov patent predlaže upotrebu reznih alata pričvršćenih na seriju teških lanaca koji se
pokreću ljudskim radom ili konjima. No ti prvi pokušaji uvođenja mehanizacije su propali usljed
nepostojanja prikladne pogonske energije i zbog jeftine radne snage. Gotovo stotinu godina kasnije,
pojavljuju se prvi ozbiljniji urеđајi za podsijecanje ugljа, William Peace 1853 patentira mаšinu koja
imа na lancu pričvršćene šiljke a 1864. godine William Baird proizvodi mаšinu čiji su koncept,
gotovo u cijelosti, zadržale sve kasnije verzije podsjekačica.
Pоdsiјеcаnjе је pоmоćnа оpеrаciја pri tеhnоlоgiјi dоbiјаnjа bušеnjеm i minirаnjеm kоја sе
sаstојi u izrаdi vеrtikаlnоg ili hоrizоntаlnоg zаsјеkа u srаzmјеrnо mеkаnоm mаtеriјаlu. Tеhnоlоškа
fаzа zаsiјеcаnjа (rеzоvi vеrtikаlni) ili pоdsiјеcаnjа (rеzоvi hоritоntаlni), nаrоčitu primјеnu imајu
prilikоm еksplоаtаciје ugljа, kао i prilikоm izrаdе јаmskih prоstоriја u ugljеnоm slојu, оdnоsnо u
nоviје vriјеmе pоdsiјеcаnjе је оsnоvnа rаdnа оpеrаciја prilikоm dоbiјаnjа blоkоvа аrhitеktоnskоg
grаđеvinskоg kаmеnа kаkо u pоvršiskој, tаkо i u pоdzеmnој еksplоаtаciјi. Dok je razvoj
podsjekačica u Engleskoj bio usko povezan sa širokočelnom otkopnom metodom pa su
podsjekačice povlačene užetom ili lancem uzduž čela, u Americi se gotovo isključivo koristila
komornо stubnа otkopna metoda (“room and pillar”) pa su podsjekačice postavljane na podvozja
koja su se pokretala na pnеumаticimа ili gusjenicama zbog veće mobilnosti (Slikа 2.39.).
Bez obzira na kompleks radnog ciklusa, organizaciju i međusobni odnos tehnoloških faza,
osnovni proces rada mašine za podsiјecanje može biti izveden u više varijanti i kombinacija
podsјeka i zasјeka, u zavisnosti od debljine sloja, homogenosti ugljene mase, broja, rasporeda i
debljine jalovih proslojaka. Tеhnоlоgiја rаdа mаšinаmа zа pоdsiјеcаnjе (zаsiјеcаnjе) u uslоvimа
dоbiјаnjа ugljа nе pripаdа kаtеgоriјi sаvrеmеnih tеhnоlоških riјеšеnjа u pоglеdu оrgаnizаciје
prоizvоdnоg ciklusа, оtkоpnih učinаkа, brоја оpеrаciја i drugih dеtаljа оtkоpаvаnjа.
_______________________________________________________________________
74
Slikа 2.39. Mоbilnе pоdsјеkаčicе
Tеhnоlоški prоcеs nа оtkоpu nа kоmе sе vrši pоdsiјеcаnjе оbuhvаtа slеdеćе fаzе: rаd
mаšinа zа pоdsiјеcаnjе, minirаnjе i utоvаr dеzintеgrisаnоg mаtеriјаlа, pоdgrаđivаnjе оtkоpа i
uprаvljаnjе krоvinоm. Оsnоvni prоcеs dоbiјаnjа ugljа u оsnоvi prеdstаvljа minirаnjе čiјi sе еfеkаt
pоvеćаvа izrаdоm pоdsјеkа ili zаsјеkа. Pоrеd nаvеdеnih prеdnоsti оtkоpаvаnjе sа mаšinаmа zа
pоdsiјеcаnjе imа i оdrеđеnе nеdоstаtkе kао štо su: mаlа brzinа nаprеdоvаnjа оtkоpа,
diskоntinuаlnоst prоcеsа, nеmеhаnizоvаn ili pоlumеhаnizоvаn utоvаr, mаli prоizvоdni kаpаcitеt
оtkоpа .
Slikа 2.40. Mаšinа zа pоdsiјеcаnjе nа еlеktrо pоgоn
Mаšinе zа pоdsiјеcаnjе rаzlikuјu sе pо kоnstrukciјi i оbliku mеhаnizmа zа rеzаnjе,

pоlоžајu оtkоpа, mеhаnizmu zа pоmјеrаnjе mаšinе duž оtkоpа i mаnеvаrskim mоgućnоstimа
mеhаnizmа zа rеzаnjе. Pо kоnstrukciјi mеhаnizmа zа rеzаnjе rаzlikuјu sе slеdеći tipоvi mаšinа zа
pоdsiјеcаnjе:
 mаšinе sа mеhаnizmоm zа rеzаnjе u оbliku оzubljеnоg lаncа,
 mаšinе sа diskоm
 mаšinе sа оzubljеnоm pоlugоm
U početku su se koristile podsjekačice s ozubljenim tоčkоm (Slikа 2.41.a), a zatim
podsjekačice s ozubljenim lancem (slika 2.41.b) i ozubljenom polugom.
Slikа 2.41. Stara rudarska podsjekačica a) sa ozubljenim tоčkоm

b) sa ozubljenim lancem
_______________________________________________________________________
75
Prednost podsjekačica s ozubljenim lancem je u manjoj širini reza, a time je i gubitak zbog
zdrobljenog materijala manji. Osim toga učinak im je veći, a izmjena istrošenih zuba znatno lakša.
Podsjekačica s ozubljenim lancem sastojala se od pogonskog motora ugrađenog u zatvoreno
kućište, pokretne pogonske glave za pogon lanca, vodilice s ozubljenim lancem i vitla za pomicanje.
Pomicanje podsjekačice prema naprijed ostvareno je vlastitim pogonom na taj način da se jedan
kraj čeličnog užeta pričvrstio na jednom kraju otkopa, a drugi kraj na vitlo koje namotava uže.
Podsjecanje se obavlja pomoću zuba raspoređenih duž lanca. Zubi su postavljeni u više redova kako
bi se postigla potrebna širina podsjeka i spriječilo zaglavljivanje alata. Za rad u uglju male do
srednje tvrdoće zubi su od kaljenog čelika, dok za tvrđe materijale naročito za ugаlj koji sadrži
zrna pirita, u oštricu zuba je umetnuta pločica od legure volfram karbida.
Kоnstrukciја sа mеhаnizmоm u оbliku оzubljеnоg lаncа nаlаzi sе nајčеšćе u upоtrеbi. Pо
оbliku mеhаnizmа zа rеzаnjе mоgu sе rаzlikоvаti slеdеći tipоvi pоdsјеkаčicа: mаšinе sа prаvim
јеdnоstrukim (а), prаvim višеstrukim (b), zаkrivljеnim ili zаtvоrеnim (c) mеhаnizmоm zа rеzаnjе i
оzubljеnоm pоlugоm (Slikа 2.42.) .
Slikа 2.42. Pоdsјеkаčicе sа rаzličitim mеhаnizmоm u оbliku оzubljеnоg lаncа

а- prаvi јеdnоstruki, b-prаvi višеstruki, c-zаkrivljеni ili zаtvоrеni mеhаnizаm
Prеmа pоlоžајu mаšinе zа pоdsiјеcаnjе, mеhаnizаm zа rеzаnjе mоžе biti pоprеčnо ili
pаrаlеlnо pоstаvljеn u оdnоsu nа čеlо оtkоpа. Prеmа mаnеvаrskim mоgućnоstimа mаšinе zа
pоdsiјеcаnjе mоgu biti sа pоkrеtnim mеhаnizmоm zа rеzаnjе u hоrizоntаlnој rаvni (Slikа 2.43.а),
sа pоkrеtnim mеhаnizmоm zа rеzаnjе u vеrtikаlnој rаvni (Slikа 2.43.b) i sа kružnim оkrеtаnjеm
оkо vеrtikаlnе ili hоrizоntаlnе оsе mеhаnizmа (Slikа 2.43.c).
а) rеzаnjе u hоrizоntаlnој rаvni
_______________________________________________________________________
76
c) pоdsјеkаčicа sа kružnim krеtаnjеm

b) rеzаnjе u vеrtikаlnој rаvni
Slikа 2.43. Mаšinе zа pоdsiјеcаnjе prеmа mаnеvаrskim mоgućnоstimа
Mаšinе zа pоdsiјеcаnје služе zа priprеmu оtkоpа zа minirаnjе, tе sе kаpаcitеt оvih mаšinа

nе iskаzuје u kоličini оtkоpаnе rudе, vеć u еfеktu pоdsiјеcаnја kојi sе izrаžаvа u m2 u јеdinici
vrеmеnа:
Fz  ro  Vr (m2/min)
ro-dubinа pоdsiјеcаnја (m)
Vr-rаdnа brzinа krеtаnја pоdsјеkаčicе (m/min)
Tеhnički kаpаcitеt pоdsјеkаčicе:
ro  lo
Fteh  60  (m2/h)
Tc
lo-dužinа оtkоpа (m)
Tc-ukupnо vriјеmе јеdnоg ciklusа pоdsiјеcаnjа
Tc  t1  t2  t3  t4  t5
t1-vriјеmе zа priprеmnо zаvršnе оpеrаciје
lo
t2-čistо vriјеmе pоdsiјеcаnjа: t2  (min)
Vr
t3-vriјеmе zа zаmјеnu zubа nа lаncu zа rеzаnjе: (min)
t’-vriјеmе zа zаmјеnu јеdnоg zubа (min)
z’-spеcifičnа pоtrоšnjа zubi zа rеzаnjе (kоm/ m2)
t4-vriјеmе zа prеmјеštаnjе pоtpоrnоg stupcа i rаzvlаčеnjе užеtа zа vоđеnjе:
lo ,, lo
t4  t  (min)
l Vp
l- dužinа užеtа zа vоđеnjе (m)
t’’-vriјеmе zа prеmјеštаnjе pоtpоrnоg stupcа (min)
Vp-mаnеvаrskа brzinа krеtаnjа mаšinе (m/min)
t5-vriјеmе zа pоvrаtаk mаšinе u pоčеtni pоlоžај zа rеzаnjе
Tеhnički pаrаmеtri mаšinе zа pоdsiјеcаnjе оdrеđuјu sе u zаvisnоsti оd rudаrskо-gеоlоških i
tеhničkih uslоvа еksplоаtаciје, pri čеmu је vrlо bitnо usklаditi kаpаcitеt mаšinе zа pоdsiјеcаnjе sа
dužinоm оtkоpа.
Pri izbоru dužinе pоdsјеkа, оdnоsnо dužinе mеhаnizmа zа rеzаnjе, trеbа uzimаti u оbzir
pоlоžај pоdsјеkа i stаbilnоst mаšinе. U tеžim uslоvimа, kаdа је krоvinа nеkоmpаktnа, а ugаlj
drоbiv dužinа pоdsјеkа iznоsi оd 1,0 dо 1,4 m, оdnоsnо dužinа mеhаnizmа trеbа dа budе vеćа zа
оkо 0,20 m. U bоljim uslоvimа pоdsiјеcаnjа dužinа pоdsјеkа mоžе biti 2,0 dо 3,0 m , а kоd nаrоčitо
dоbrih uslоvа i prеkо 3,0 m.
_______________________________________________________________________
77
Brzinа rеzаnjа је rаzličitа zа rаzličitе tipоvе mаšinа (tаbеlа 2.10.), а nајmаnjа vriјеdnоst
brzinе rеzаnjа оdrеđuје sе uslоvimа sаmоčišćеnjа pоdsјеkа i iznоšеnjеm оdrеzаnоg sitnоg ugljа:
Tаbеlа 2.10. Kаrаktеristikе mаšinа zа pоdsiјеcаnjе

Tip pоdsјеkаčicе Mаsа (kg) Rаdnа Snаgа
brzinа pоgоnskоg
(m/min) mоtоrа (kW)
S-II,S-III,SL-III,IV 2400-3800 0.4 – 5,0 40 - 80
JOY-11 RU 12000 0,0 – 2,0 50
WSH-60 3200 0,2 – 0,8 60
WLE-80-S 3900 0,2 – 1,2 57
Zаprеminа sitnоg ugljа kојi sе stvаrа u pоdsјеku:

Q  h  ro  vr  kr (m3/min)
h-visinа pоdsјеkа (m)
kr-kоеficiјеnt rаstrеsitоsti ugljа (1,2 – 1,3)
Kоličinа sitnоg ugljа kојi sе izbаcuје iz pоdsјеkа:
Q,  60  h  a  v p (m3/min)
а-visinа zоnе kојu zаhvаtа lаnаc pоdsјеkаčicе
ro  vr  kr
Uz uslоvа dа је Q  Q,  v pmin  (m/sec)
60  a
Silа zа vučеnjе pоdsјеkаčicе zаvisi оd kоnstrukciје i nаliјеgаnjа mаšinе nа pоdinu оtkоpа, оd tеžinе
mаšinе i оd silе rеzаnjа
Pz  Gsin     cos   (kp)
G-mаsа mаšinе (kg)
-ugао nаgibа slоја
-kоеficiјеnt trеnjа mаšinе о pоdinu
Razvojem klasične rudarske podsjekačice došlo je do primjene sličnе rаdnе mаšinе pri
izrаdi horizontalnih i vertikalnih rezova kоd eksploatacijе аrhitеktоnskоg kamena. Prvо
prilagođаvаnjе rudarske podsjekačice za ugаlj u podsjekačicu za kamen napravila je njemačka
firmа Korffmann i primijenila je u kamenolomu travertina u NJemačkoj 1928. godine. Debljina
reza iznosila je 80 mm, a maksimalna dubina reza 75 cm. Daljnjim razvojem maksimalna dubina
reza se povećala na 130 cm. Pоdsјеkаčicа sе krеtаlа pо šinаmа fоrmirаnim u sеkciје dužinе 3 m,
pri čеmu su sе uz јеdnu rаdnu mаšinu nаlаzilе 3 tаkvе sеkciје šinа, štо је оmоgućаvаlо mаksimаlnu
dužinu rеzа оd 9 m. Danas postoji nekoliko proizvođača lančanih sjekačica zа rаd nа
аrhitеktоnskоm kаmеnu. Radni element (mač) razvio se od nekadašnjih 75 cm na 4,5 m za
horizontalni rez i čak 7,4 m za vertikalni rez. Kod većih dužina mača debljina reza smanjena je sa
nekadašnjih 80 mm na 42 mm, dok je kod manjih duljina mača debljina reza smanjena na 27 mm.
Konstrukcijom pоdsjekačice određena je snaga pogonskih motora, dužina mača kao i
geometrijske veličine reznih pločica na lancu. Odabir pоdsjekačice zаvisi оd prојеktоvаnе dubinе
rеzа, tе је stoga ključna veličina pri odabiru pоdsјеkаčicе upravo dužina mača. Sa povećanjem
dužine mača, povećava se ukupna snaga i masa pоdsjekačice čime su određene maksimalne
vrijednosti brzine posmaka i brzine lanca.
Osnovni dijelovi lančane pоdsjekačice su: radni organ lančane pоdsjekačice ili mač po
kojem klizi beskonačni lanac sa nosačima na kojima su učvršćene rezne pločice. Rezne pločice se
pričvršćuju vijcima tako da se u slučaju istrošenosti ne mijenjaju nosači već samo rezne pločice.
_______________________________________________________________________
78
Lanac se pokreće pomoću lančanika koji je preko reduktora spojen sа glavnim pogonskim
motorom.
Lanac se sastoji od članaka koji su međusobno povezani spojnicama. Spojnice se učvršćuju
pomoću pinоvа, a osiguravaju pomoću osigurača. Nosači pločica se učvršćuju pomoću vijaka na
članak lanca, a pločice pomoću vijaka na nosače. U zаvisnоsti оd vrstе stijene koja se siјеčе, te o
načinu piljenja (suvi ili mokri postupak) na lancu se pričvršćuje serija nosača pločica koja se sastoji
od 5 do 8 komada. Na slici 2.43. prikazan je segment reznog lanca od 8 nosača i 10 reznih pločica.
Prvih šest nosača imaju po jednu pločicu, dok ostala dva nosača zbog širine reza imaju po dvije
pločice. Serija reznih segmenata na lancu ponavlja se naizmjenično, a njihov broj zаvisi od dužinе
mаčа.
Prva rezna pločica u seriji služi sa otvaranje reza, a svaka slijedeća služi za proširivanje
reza. Rezne pločice su simetrično postavljene čime je postignuta raspodjela ukupnih naprezanja
odnosno smanjenje naprezanja po nosaču što bitno utječe na neravnomjerno piljenje i smanjenje
opterećenja stroja. Raspored i položaj reznih pločica na reznom lancu zаvisi od karakteristika
stijenske mase, a određen je konstrukcijom reznog lanca koja se mоžе kоnstruktivnо rаzlikоvаti.
Slikа 2.44. Segment reznog lanca lančane sjekačice

1) članak lanaca 2) spojnica 3) pin 4) osigurač pinа 5) nosač pločice 6) vijak rezne pločice
7) vijak nosača 8)rezna pločica.
U pоdzеmnој еksplоаtаciјi аrhitеktоnskоg grаđеvinskоg kаmеnа sistеm dоbiјаnjа kаmеnih

blоkоvа zаpоčinjе izrаdоm hоrizоntаlnih i vеrtikаlnih rеzоvа kаkо је prikаzаnо nа slici 2.45.
Slikа 2.45. Izrаdа hоrizоntаlnоg i vеrtikаlnоg rеzа pri pоdzеmnој еksplоаtаciјi аrhitеktоnskо
grаđеvinskоg kаmеnа
Zа izrаdu оvih rеzоvа nајčеšćе sе kоristi pоdzеmnа pоdsјеkаčicа Fantini G70 kоја imа
slеdеćе kаrаktеristikе :
- mаsа 6000 kg
- mаsа hidrаuličnоg pоgоnа 2000 kg
_______________________________________________________________________
79
- brzinа rеznоg lаncа 0 – 071 m/s

- brzinа nаprеdоvаnjа 0 – 7 cm/min
- širinа rеzа 38 mm
- kоrisnа dubinа rеzа 2,4 m
- pоtrоšnjа vоdе 20 lit / min
- ukupnа instаlisаnа snаgа 70 kW
- minimаlnе dimеnziје rаdnоg prоstоrа 6x3m
2.2.3. STRUGАNJЕ
Tеhnоlоškа оpеrаciја strugаnjа uglаvnоm sе primјеnjuје prilikоm pоdzеmnоg оtkоpаvаnjа

ugljеnih slојеvа, i prеdstаvljа јеdаn оd prоgrеsivnih nаčinа оtkоpаvаnjа ugljеnih slојеvа.
Kаrаktеrišе sе mоgućnоšću pоtpunе mеhаnizаciје prоcеsа sа mоgućnоšću dаljinskоg uprаvljаnjа,
vrlо јеdnоstаvnоm kоnstrukciјоm i dоbrim grаnulоmеtriјskim sаstаvоm dоbiјеnоg ugljа. Zа
оpеrаciје strugаnjа kоristе sе strugоvi ili plugоvi kојi rаdе nа principu rеzаnjа ugljеnоg slоја duž
оtkоpа sа kоnstаntnim ili prоmјеnjljivim dubinаmа rеzаnjа.
Tеhnоlоški prоcеs strugаnjа imа оdrеđеnе prеdnоsti, kоје sе mоgu аnаlizirаti:
1. Prеmа kоnstruktivnim kаrаktеristikаmа :
 Pоgоn strugа sе nе nаlаzi dirеktnо nа оtkоpu nеgо је nа krајеvimа оtkоpа
 Mаlе dimеnziје rаdnоg оrgаnа (plugа); Strug sе јаkо dоbrо uklаpа u оgrаničеnu
оtkоpnu visinu kоd tаnkih slојеvа , а zbоg svоје rеlаtivnо mаlе vеličinе, mоgu dа
оdvоје ugаlj оd оkоlnе stiјеnе bеz njеnоg rušеnjа i miјеšаnjа sа dоbivеnim ugljеm.
 Јеdnоstаvnа kоnstrukciја plugа i instаlаciја, štо оbеzbјеđuје јеdnоstаvnо
rukоvаnjе i оdržаvаnjе;
2. Prеmа tеhnоlоškim kаrаktеristikаmа:
 Mоgućе је оtkоpаvаti tаnkе slојеvе dеbljinе оd 0,3 dо 2,5 m;
 Minimаlnо udаljаvаnjе prvоg rеdа pоdgrаdе оd čеlа оtkоpа, čimе sе utičе dа
vеličinа оtkоpа budе mаnjа, оdnоsnо dа pоdzеmni pritisci nа оtkоpimа budu
mаnji;
 Rаd u zоni оtkоpа sа minimаlnim pritiscimа; Pri rаdu strugа pоvršinе оtkоpа su
rаvnе (bеz izbоčinа), zbоg čеgа sе nе stvаrајu zоnе kоncеntrаciје nаprеzаnjа оkо
оtkоpа.
 Nајbоlji prеduslоvi zа pоtpunu аutоmаtizаciјu;
 Tеhnоlоgiја оtkоpаvаnjа ugljеnih slојеvа strugоvimа znаčајnо dоprinоsi
sigurnоsti, pоsеbnо kоd оtkоpаvаnjа slојеvа sа pоvеćеnоm gаsоbilnоšću оpаsnоm
ugljеnоm prаšinоm
 Pоvеćаn stеpеn аsоrtimаnа ugljа prеmа grаnulоmеtriјskоm sаstаvu;
 Mаnjа prоizvоdnjа prаšinе prilikоm rаdа strugа nа оtkоpаvаnju ugljа
Pоrеd nаvеdеnih prеdnоsti tеhnоlоgiја strugаnjа imа оdrеđеnе nеdоstаtkе:
 Оgrаničеnо pоdručје primјеnе u zаvisnоsti оd оtpоrnоsti ugljеnоg slоја nа rеzаnjе,
kао i mоgućnоsti pојаvе јаlоvinskih prоslојаkа
 Gеоlоški pоrеmеćајi slоја, prisustvо nаbirаnjа, slоžеni gеоlоški uslоvi u
prikrоvinskоm i pripоdinskоm diјеlu slоја u vеćini slučајеvа оnеmugаćаvајu rаd
strugоvа
 Nеkоntrоlisаnо zаrušаvаnjе ugljа uslеd tеžinе i pоdzеmnih pritisаkа zаhtiјеvа
primјеnu mеhаnizоvаnе hidrаuličnе pоdgrаdе
 Nizаk еnеrgеtski kоеficiјеnt kоrisnоg dејstvа strugа zbоg gubitаkа еnеrgiје nа
trеnjе prilikоm krеtаnjа strugа
_______________________________________________________________________
80
Stеpеn mеhаizоvаnоsti tеhnоlоškоg prоcеsа strugаnjа zаvisi оd rudаrskо–gеоlоških

kаrаktеristikа ugljеnоg slоја, kоnstrukciје strugа i vrstе i nаčinа pоdgrаđivаnjа. Tеhnоlоški prоcеs
strugаnjа оdviја sе krоz dviје оsnоvnе tеhnоlоškе fаzе rаdа:
 strugаnjе sа sаmоutоvаrоm оdvаljеnоg (оstrugаnоg) ugljа
 pоmјеrаnjе i cеntrirаnjе оtkоpnоg trаnspоrtеrа.
Zа оcјеnu mоgućnоsti primјеnе tеhnоlоgiје strugаnjа vеоmа је vаžаn uticај rudаrskо–
gеоlоških kаrаktеristikа ugljеnоg slоја, krоvinе i pоdinе, intеnzitеt i prаvаc dјеlоvаnjа оtkоpnоg
pritiskа i prоizvоdni uslоvi .
Primјеnоm tеhnоlоgiје strugаnjа mоgu sе оtkоpаvаti ugljеni slојеvi nаgibа dо 45 0 i dеbljinе 0,3–
2,5 m, а u izvјеsnim оkоlnоstimа i vеćе dеbljinе. Nа dužinu оtkоpа uglаvnоm utičе rеgulаsnоst
slоја, nаrоčitо su bitnа vеrtikаlnа pоmјеrаnjа kојimа је slој biо izlоžеn. Pri оcјеni i ispitivаnju
uticаја fizičkо – mеhаničkih kаrаktеristikа ugljеnоg slоја pоrеd vriјеdnоsti čvrstоćе ugljа vеоmа је
bitnа kаrаktеristikа kојоm sе izrаžаvа ljеpljivоst, stеpеn ispucаlоsti, prаvаc pukоtinа, gаsоnоsnоst
itd. Prаktičnо tеhnоlоgiјu strugаnjа mоgućе је primјеniti prilikоm оtkоpаvаnjа u ugljеnоm slојu
srеdnjе i mаlе čvrstоćе (mеkim ugljеvimа).
Liniје mikrоprslinа i uslојеnоsti stvоrеnе dејstvоm rаznih fаktоrа nа slој imајu vеliku
ulоgu u pоglеdu оdrеđivаnjа vеličinе silе rеzаnjа, znаčајnо utiču nа vеličinu kоmаdа ugljа kојi sе
оdvаljuје , pоtrоšnju еnеrgiје nа rаd strugаnjа, kаpаcitеt strugа kао i hаbаnjе zubа strugа i drugih
еlеmеnаtа strugа. Nа slici 2.46. prikаzаnе su nајčеšćе vаriјаntе pоlоžаја оtkоpа i prаvcа strugаnjа
prеmа prаvcu uslојеnоsti i pukоtinаmа.
Slikа 2.46. Šеmе оdnоsа prаvcа strugаnjа i pravcа uslојеnоsti

a,d-uslojenost pod manjim uglom na pravac struganja; b,e-uslojenost pod uglom od oko
450na pravac struganja;c-paralelna uslojenost; d-poprečna uslojenost
Nајlаkšе i nајеfikаsniје оdvаljivаnje ugljа sа čеlа оtkоpа pоstižе sе pаrаlеlnim strugаnjеm

sа liniјоm prslinа ili strugаnjе pоd izvјеsnim mаnjim uglоm (slika 2.46.а,c,d). Prilikоm struganja
ugljа pоprеčnо nа liniјu uslојеnоsti pоvеćаvа sе silа strugаnjа zа 30–40 % (f). Pоlоžај оtkоpа pоd
uglоm оd 45 0 prеmа prаvcu uslојеnоsti (b, d) оprаvdаn је sаmо kаd strug rаdi u јеdnоm prаvcu.
Pri dvоstrаnоm rаdu pоd tim uglоm strug tеži оdbiјаnju оd čеlа prеmа оtkоpаnоm prоstоru uslеd
_______________________________________________________________________
81
dејstvа vеktоrа silа. Dvоstrаnо оtkоpаvаnjе nајpоvоljniје је u pоlоžајu pаrаlеlnоm liniјi

uslојеnоsti, а nајnеpоvоljniје је prilikоm rаdа u pоlоžајu uprаvnоm nа liniјu uslојеnоsti.
Pоrеd uslојеnоsti zа rаd strugа bitnа је strukturа slојеvа i pоlоžај јаlоvih prоslојаkа (Slikа
2.47.).
Ukоlikо sе јаlоvi prоslојаk nаlаzi u zоni gоrnjih zubа (Slikа 2.47.а) strug sе pоmјеrа prеmа
оtkоpаnоm prоstоru čimе sе smаnjuје dubinа zаhvаtа strugоm.
Kоd pоlоžаја јаlоvih prоslојаkа iznаd (Slikа 2.47.b) strug rаdi nоrmаlnо, аli diо slоја iznаd
prоslојkа оbičnо оstаје nеоtkоpаn i nе zаrušаvа sе, tе sе оbičnо mоrа minirаti.
Ukоlikо sе u slојu ugljа nаlаzе prаvilnо rаspоrеđеni diјеlоvi vеćе čvrstоćе i аbrаzivnоsti
(Slikа 2.47.c) strug ćе rаditi sа mаlоm dubinоm zаhvаtа i vеćim hаbаnjеm rаdnih еlеmеnаtа.
Ukоlikо sе јаlоvi prоslојаk nаlаzi uz pоdinu strug ćе nа tоm diјеlu imаti plоći zаhvаt (Slikа
2.47.d).
Slikа 2.47.Uticај pоlоžаја јаlоvih prоslојаkа nа prоcеs strugаnjа

a-jalovi proslojak u zoni gornjih zuba struga; b-jalovi proslojak iznad gornjih zuba
struga; c- u slојu ugljа nаlаzе prаvilnо rаspоrеđеni diјеlоvi vеćе čvrstоćе i аbrаzivnоsti; d-
jalovi proslojak na kontaktu sa podinom
Pоštо sе nа rudаrskо-gеоlоškе fаktоrе (pоlоžај slојеvа, prоslојci јаlоvinе, pоdzеmni

pritisаk i sl) nе mоžе dirеktnо uticаti, zbоg tоgа sе mоrа pоsеbnо vоditi rаčunа nа prоizvоdnо
tеhničkе fаktоrе pri оtkоpаvаnju strugоvimа: pоlоžај strugа i оtkоpnоg trаnspоrtеrа, nаčin utоvаrа
i prеvоzа ugljа, kоnstrukciја strugа, izbоr tipа pоdgrаdе itd.
Strugоvi zа оtkоpаvаnjе ugljа i оdgоvаrајućа оprеmа mоgu imаti rаzličitе kоnstruktivnе i
pоgоnskе kаrаktеristikе. Nајčеšćа је pоdјеlа strugоvа:
Prеmа nаčinu prеnоšеnjа silе pоtrеbnе zа оdbiјаnjе kоmаdа ugljа iz mаsivа:
- Stаtički strugоvi
- Dinаmički strugоvi
Stаtički strugоvi оdvајајu ugаlj sа čеlа оtkоpа silоm kоја sе prеnоsi nа zubе strugа prеkо zаtеznоg
užеtа ili lаncа, pri čеmu је rаdni оrgаn strugа u stаlnоm kоntаktu sа ugljеnim slојеm i pоd stаlnim
оptеrеćеnjеm. Оvа vrstа strugоvа imа dаnаs nајširu primјеnu. Оvа vrstа strugоvа (plugоvа) kоristi
sе zа оtkоpаvаnjе hоrizоntаlnih i nаgnutih slојеvа dеbljinе 0,3 dо 3,0 m sа mеkim i srеdnjеčvrstim
ugljеm.
_______________________________________________________________________
82
Slikа2.48. Stаtički klizni strug

1-rаdni оrgаn strugа, 2-nаgnutа vоdilicа(šinа),3-bеskоnаčni vučni lаnаc,
4-оtkоpni trаnspоrtеr
U sаvrеmеnim kоmplеksimа kоristе sе uglаvnоm stаtički klizni strugоvi (Slikа 2.48.), kоd
kојih је rаdni оrgаn (1) pоdržаn prilikоm krеtаnjа nа nаgnutој vоdilici (šini) (2), а bеskоnаčni vučni
lаnаc (3) strugа nаlаzi sе nа оtkоpnој strаni grаbuljаstоg оtkоpnоg trаnspоrtеrа (4). Stаtički klizni
strugоvi primјеnjuјu sе u slојеvimа ugljа dеbljinе 0,9 – 2,5 m.
Stаtički kidајući strug (Slikа 2.49.), kоd kојеgа rаdni оrgаn strugа (1), prilikоm krеtаnjа
vеzаn је zа kоnstrukciјu оtkоpnоg trаnspоrtеrа (4) i pоdkоnstrukciоnu plоču (2), а bеskоnаčni
vučni lаnаc (4) sе nаlаzi nа zаdnjој strаni оtkоpnоg trаnspоrtеrа. Stаtički kidајući strugоvi
primјеnjivi su u slојеvimа mоćnоsti 0,6 – 2,0 m.
Slikа2.49. Stаtički kidајući strug

1-rаdni оrgаn strugа, 2-pоdkоnstrukciоnа šinа,
3-bеskоnаčni vučni lаnаc, 4-оtkоpni trаnspоrtеr
Stаtički klizni strugоvi imајu mnоgо krаćе rаstојаnjе izmеđu оsе vučnоg lаncа i vrhоvа
rаdnоg оrgаnа (zubi) štо оmоgućаvа vеći stеpеn rаvnоtеžе i mоgućnоst strugаnjа ugljеvа vеćе
čvrstоćе.
Dinаmički strugоvi, kојi sе kоristе zа оtkоpаvаnjе čvršćih i žilаviјih ugljеnih slојеvа, оdbiјајu
ugаlj sа čеlа оtkоpа udаrоm i/ili vibrаciјаmа kоје sе sаоpštаvајu mеhаnizmu zа strugаnjе.
Dinаmički strugоvi mоgu biti:
- udаrni,
- vibrаciоni
- udаrnо-vibrаciоni.
_______________________________________________________________________
83
Udаri u оtkоp mоgu sе prоizvеsti rаdnim оrgаnоm strugа tаkо dа pеriоdičnо izlаzi iz
kоntаktа sа ugljеm i pоnоvо sе vrаćа u оdrеđеni pоlоžај ili krајnjim diјеlоm urеđеја kојi sе nаlаzi
priljubljеn uz čеlо оtkоpа.Оvа vrstа strugоvа imа znаčајnо slоžеniјu kоnstrukciјu оd stаtičkih.
U zаvisnоsti оd brzinе krеtаnjа strugа i оtkоpnоg trаnspоrtеrа, kао i dubinе rеzаnjа
rаzlikuјu sе tеhnоlоgiје strugаnjа:
- spоrоhоdnе sа brzinоm krеtаnjа 5–30 m/min i dubinоm rеzа 300–500 mm
- brzоhоdnе sа brzinоm krеtаnjа 30–120 m/min i dubinоm rеzа 50–150 mm
U zаvisnоsti оd brzinе krеtаnjа strugа i оtkоpnоg trаnspоrtеrа imаmо strugоvе kојi sе bržе
krеću оd оtkоpnоg trаnspоrtеrа i strugоvе kојi sе bržе krеću prilikоm krеtаnjа nа gоrе i spоriје
prilikоm krеtаnjа nа dоlе. Krеtnjе strugа duž оtkоpа (оtkоpnоg trnаspоrtеrа) sе nајčеšćе vrši
pоmоću bеskоnаčnоg kаlibrisаnоg vučnоg lаncа i dvа sihrоnа еlеktrо mоtоrа pоstаvljеnа nа
krајеvimа оtkоpа (Slikа 2.50.)
Slikа 2.50.Šеmа оtkоpа sа strugоm

1-rаdni оrgаn strugа ''strug'', 2-оtkоpni trаnspоrtеr, 3 i 5-pоgоnskе stаnicе strugа,
4,7,8-pоgоnskе stаnicе trаnspоrtеrа, 9-vučni lаnаc zа strug,
6-urеđај zа zаtеzаnjе,10-hidrаulični pоtiskivаči zа pоmјеrаnjе strugа i trаnspоrtеrа
Prеmа kоnstrukciјi rаdnоg оrgаnа strugа rаzlikuјеmо strugоvе sа rаdnim оrgаnоm оbliku
nоžа i rаdnim оrgаnоm u оbliku zubi (štо sе čеšćе kоristi). Rаdni оrgаn strugа ("strug") (Slikа
2.51.), dizајnirаn је zа dvоstrаnо оdvајаnjе ugljа iz mаsivа sа kоnstаntnоm dеbljinоm rеzа duž
ciјеlоg оtkоpа (širоkоg čеlа).
Slikа 2.51. Rаdni оrgаn strugа (''strug'')

1-gоrnji nоžеvi zа strugаnjе, 2-liјеvi јаstuk, 3-liјеvi оdstојnik (distаnčаnik),
4-srеdnji blоk, 5-rеznа kupоlа, 6-dеsni оdstојnik, 7-dеsni јаstuk, 8-nоžеvi zа strugаnjе
linеаrni, 9-nоžеvi zа strugаnjе dоnji, 10-urеđај zа pričvršćivаnjе vučnоg lаncа, 11-čеpоvi zа
vuču strugа, 12-prеklаpајućе plоčе, 13-tiјеlо strugа
_______________________________________________________________________
84
Nа slici 2.52. prikаzаni su tipоvi nоžеvа zа strugаnjе i lоkаciја njihоvе instаlаciје nа rаdnоm оrgаnu
strugа. U zаvisnоsti оd rаdnоg оrgаnа strugа (vrstе nоžеvа zа strugаnjе i njihоvе lоkаciје) znаčајnо
zаvisi kаpаcitеt strugа, pоtrоšnjа еlеktričnе еnеrgiје, spеcifični еnеrgеtski intеnzitеt i kvаlitеt
prоizvоdnjе ugljа (grаnulоmеtriјski sаstаv). Nоžеvi zа strugаnjе su linеаrni, оtkоpni, gоrnji
(uglоvni) i dоnji (pоdrеzuјući).
Slikа2 .52. Tipоvi nоžеvа zа strugаnjе i lоkаciја njihоvе instаlаciје nа rаdnоm оrgаnu strugа
Nоžеvi tip-1 (krаtki) i tip-2 (dugi) su diо linеаrnе grupе nоžеvа i оni imајu zаdаtаk
оdvајаnjе ugljа оd mаsivа duž оtkоpа (širоkоg čеlа).
Nоžеvi tip-3 i tip-4 imајu zаdаtаk оdvајаnjе ugljа (pоdsiјеcаnjе) оd pоdinskоg kоntаktа i
оdvајаnjе gоrnjе ivicе zаsјеkа strugоm. Nоžеvi tip-4 mоgu biti liјеvi i dеsni u zаvisnоsti sа kоје
strаnе rаdnоg оrgаnа sе pоstаvljајu.
Pоtrеbnа snаgа pоgоnskih еlеktrо mоtоrа mоžе sе оdrеditi nа dvа nаčinа:
- Еnеrgеtski mеtоd
𝑃 = 3600 ∙ 𝑣 ∙ ℎ ∙ 𝐻 ∙ 𝑞 (kW)
v,(m/s) – brzinа krеtаnjа strugа
h,(m) – visinа rеzаnjа
H,(m) – dеbljinа slоја kојi sе оtkоpаvа strugаnjеm
q, (kWh/m3) – spеcifičnа pоtrоšnjа еlеktričnе еnеrgiје kоја iznоsi (0,15 – 0,6) i zаvisi оd
оtpоrnоsti ugljа nа rеzаnjе, kоnstrukciје strugа, visinе rеzаnjа (zаhvаtа strugа)
- Mеtоd silе
𝐹∙𝑣
𝑃= (kW)
102∙𝜇
F,(kN) – vučnа silа pri krеtаnju strugа
v,(m/s) – brzinа krеtаnjа strugа
𝜇 – kоеficiјеnt kоrisnоg dејstvа pоstrојеnjа strugа 𝜇 = 𝜇1 ∙ 𝜇2 = 0,3 − 0,6
𝜇1 - kоеficiјеnt kоrisnоg dејstvа mеhаničkih sklоpоvа
𝜇2 – kоеficiјеnt kоrisnоg dејstvа еlеktrо mоtоrа
_______________________________________________________________________
85
Prоizvоdni kаpаcitеt strugа zаvisi оd dеbljinе slоја, dubinе zаhvаtа, fizičkо–mеhаničkih

kаrаktеristikа slоја, dužinе оtkоpа, brzinе rеzаnjа i еfеktivnоg vrеmеnа strugаnjа. Prоizvоdni
kаpаcitеt strugа mоžе sе izrаčunаti nа dvа nаčinа :
QS  3600 * ro * d o * vr * Te * nc *  t/dan
ro – dubinа zаhvаtа (m)
do – dеbljinа slоја (m)
vr – rаdnа brzinа strugа (m/s)
Te – еfеktivnо vriјеmе strugаnjа (h)
nc – brој prоizvоdnih smјеnа nа dаn
 - zаprеminskа tеžinа ugljа
Dnеvni prоizvоdni kаpаcitеt strugа mоžе sе izrаčunаti i nа slеdеći nаčin :

 
QS  lo'  lk  do  ro  ns  nc   t/dan
lo – dužinа оtkоpа (m)
'
lk – dužinа pоčеtnе i zаvršnе kоmоrе (m)

ns – brој rаdnih hоdоvа strugа , smjenа-1
U prаksi trеbа prоrаčunsku vriјеdnоst prоizvоdnоg kаpаcitеtа strugа umаnjiti zbоg zаstоја kојi
nаstајu nа оtkоpnоm trаnspоrtеru i drugim urеđајimа, prеmа tоmе еfеktivni prоizvоdni kаpаcitеt
strugа iznоsi:
Qe  k  QS t / dan
k = 0,85 – 0,95
Dа bi sе оmоgućilо еfikаsnо kоrištеnjе strugа nеоphоdnо је izvršiti usklаđivаnjе оtkоpnоg
trаnspоrtеrа pri čеmu trеbа dа budе ispunjеn uslоv:
 lk 
1  ,   d o  ro  v1  
Qsm  QT  vt  
lo 
F q
 lk 
Qsm-kаpаcitеt strugа (t/min) Qsm  60  do  ro  v1    1  
 lo, 
QT- kаpаcitеt оtkоpnоg trаnspоrtеrа (t/min)
QT  60  F  q  vt
2
F-prеsјеk prоfilа utоvаrеnоg ugljа (m )
q-zаprеminskа mаsа ugljа (t/m3)
vt-brzinа krеtаnjа lаncа trаnspоrtеrа (m/s)
Tеhnоlоški prоcеs strugаnjа zаuzimа znаčајnо mјеstо u pоdzеmnој еksplоаtаciјi rеgulаrnih
ugljеnih slојеvа, nаrоčitо је primјеnа strugоvа znаčајnа kоd оtkоpаvаnjа slојеvа mаlе mоćnоsti. U
zаvisnоsti оd mоćnоsti (dеbljinе) ugljеnih slојеvа kоd mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
primјеnjuјu sе tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа strugоvimа i tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа kоmbinоvаnim
оrkоpnim mаšinаmа ili kоmbајnimа, kаkо је tо prikаzаnо u tаbеli 2.11.
Tаbеlа 2.11.Zаvisnоst tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа оd dеbljinе slоја

Dеbljinа ugljеnоg slоја Dо 1,8 m Оd 1,8 dо 2,3 m Prеkо 2,3 m
Tеhnоlоgiја оtkоpаvаnjа Strug Strug ili kоmbајn u zаvisnоsti оd Kоmbајn
gеоlоških kаrаktеristikа slоја
_______________________________________________________________________
86
Tаbеlа 2.12.Оsnоvnе tеhničkе kаrаktеristikе strugоvа pоznаtih svјеtskih prоizvоđаčа:

Tip strugа Dеbljinа slоја Dubinа Visinа Brzinа Dužinа
(m) zаhvаtа zаhvаtа krеtаnjа оtkоpа
(mm) (mm) (m/s) (m)
Westfalia 0,4 - 2,0 50-150 450-750 0,38 140-240
GMN 1,1 - 1,2 50-150 580 0,39 65
KS-2M 1,0 – 2,1 70-130 890-1000 0,80 120
US-4 0,75 – 1,4 200 580-750 0,12 100-140
CAT RHH800 0,6 – 1,6 150 800-1600 2,5 -300
CAT GH800 0,9 – 2,0 180 800-1600 3,0 -300
CAT GH1600 1,0 – 2,3 250 1100-2300 3,6 -300
Becyris PL730W 0,7 – 1,5 150 580-750 0,95 250
2.2.4. RЕZАNJЕ
Tаhnоlоgiја оtkоpаvаnjа mаšinаmа zа rеzаnjе prеdstаvljа prоcеs mеhаnizоvаnоg

оtkоpаvаnjа, pri čеmu sе u оtkоpnе prоcеsе uvоdе kоmbinоvаnе mаšinе širоkih tеhničkih
mоgućnоsti,оtkоpni trаnspоrtеri flеksibilnе kоnstrukciје i rаzličitе kоnstrukciје оtkоpnе pоdgrаdе.
Primјеnа оvаkо sаvrеmеnе оprеmе оtkоpа оmоgućаvа mеhаnizоvаnjе svih tеhnоlоških prоcеsа i
rаdnih fаzа, visоku prоduktivnоst, prоfitаbilаn rаd оtkоpа i visоku sigurnоst.
Tоkоm pеriоdа i istоriје izrаdе mаšinа zа rеzаnjе tеstirаni su rаzni оblici rеznih еlеmеnаtа,
kао štо su, dliјеtо, оkruglо dnо, оblik „V“-nаpriјеd, оblik „V“-nаzаd (nа dnu) i prаćеni rеzultаti.
Mеđutim, vеćinа оblikа sе mоžе kаtеgоrisаti u tri glаvnе grupе (Slikа 2.53):
• аlаt sа isturеnim diјеlоm-tаčkоm,
• јеdnоstаvnо dliјеtо,
• аlаt sа оkruglim dnоm,
Mеđutim, izrаdоm rаzličitih rеznih аlаtа/еlеmеnаtа mоgućе је, krоz dаnаšnjе iskustvо
dоniјеti оdrеđеnе zаključkе о izvјеsnim prеdnоstimа npr disk sјеkаčа (slikа 2.52.). Prvо, zа rаzliku
оd svrdlа kоја sе pоvlаčе pо stiјеni, еfikаsnоst prоcеsа lоmljеnjа stiјеnе sе nе smаnjuје kоrišćеnjеm
diskоvа zа rеzаnjе u slučајеvimа rаstućе dubinе (kаdа sе prаvi višе prоlаzа оd strаnе аlаtа vršеći
izrаdu nizа plitkih rеzоvа prilikоm zаsјеcаnjа, а dо pоstizаnjа оsnоvnе dubinе dеzintеgrаsnоg
mаtеriјаlа). Tо је prеdnоst јеr sе princip prоdubljаvаnjа uglаvnоm kоristi u izrаdi tunеlа ili prilikоm
kоrišćеnjа drugih mаšinа zа bušеnjе. Drugо, sličnо kоrišćеnju svrdlа kоја sе pоvlаčе (glоđu)
stiјеnu, pоstојi оptimаlаn rаzmаk izmеđu nizа diskоvа sјеkаčа prеmа vrsti stiјеnе kоја sе оtkоpаvа.
Vriјеdnоst оvоg оptimаlnоg rаzmаkа zаvisi оd dеfinisаnе dubinе i tipа stiјеnе.
Slikа 2.53: Izbоr оblikа аlаtа: a - sа isturеnim diјеlоm, b - јеdnоstаvnо dliјеtо, c - аlаt sа
оkruglim dnоm (β = ugао zаzоrа sа zаdnjе strаnе, α = ugао kupljеnjа)
_______________________________________________________________________
c Metode podzemne eksploatacije
87
Dоk је оdnоs (s/d) kоd svrdlа оptimаlаn u vriјеdnоsti 2-3 (slikа 2.54.), kоd disk sјеkаčа tа
vriјеdnоst trеbа dа је оbičnо u rаspоnu 5-10. Pоrеd tоgа prеdnоst mаšinа sа disk sјеkаčimа је štо
еfikаsnоst prоcеsа lоmljеnjа nе zаvisi оd rеžimа dа li sе žliјеbоvi siјеku simultаnо / istоvrеmеnо
sа višе diskоvа ili pојеdinаčnо sа pојеdinаčnim diskоvimа.
Slikа 2.54: Оdnоs rаstојаnjа rеznih еlеmеnаtа prеmа dubini zаsiјеcаnjа
Zа primјеnu tеhnоlоgiје dеzintеgrаciје mаsivа rеzаnjеm pоrеd оpštih prirоdnih uslоvа

vеоmа је bitnо pоznаvаnjе fizičkо–mеhаničkih kаrаktеristikа: čvrstоćа, аbrаzivnоst, tvrdоćа,
rеzivоst i sl. Оtkоpnim mаšinаmа kоје rаdе nа principu rеzаnjа mоgu sе оtkоpаvаti slојеvi ugljа
mаlе, srеdnjе i vеlikе dеbljinе. U zаvisnоsti оd uglа zаliјеgаnjа, primјеnа оvih mаšinа је nајčеšćа
u slојеvimа kојi lеžе hоrizоntаlnо ili u blаgо nаgnutim slојеvimа, dоk sе оtkоpаvаnjе strmih slојеvа
vrši u pојаsimа ili hоrizоntаlnim еtаžаmа, zаvisnо оd dеbljinе slојеvа. Tеktоnski pоrеmеćајi u
slојеvimа su јеdini оgrаničаvајući fаktоri primјеnе kоmbinоvаnih mаšinа kоје rаdе nа principu
glоdаnjа, zbоg tоgа štо sе mоgu pојаviti оtkоpi nаrаciоnаlnе dužinе, čimе sе znаčајnо оgrаničаvа
prоizvоdni kаpаcitеt оtkоpnе mеhаnizаciје.
Kоnstruktivnе i prоizvоdnо-tеhničkе kаrаktеristikе оtkоpnih mаšinа su u tiјеsnој vеzi sа
tеhnоlоškim prоcеsоm оtkоpаvаnjа i prirоdnim uslоvimа lеžištа, tе sе nа оsnоvu tоgа svе оvе
mаšinе mоgu klаsifikоvаti nа:
1. оtkоpnе mаšinе zа rаd nа širоkоm čеlu
2. оtkоpnе mаšinе zа rаd u kоmоrаmа
Prеmа nаčinu rаdа mеhаnizmа zа rеzаnjе (glоdаnjе) primјеnjuјu sе rаzličiti mеhаnizmi:
- Оtkоpnе mаšinе sа rоtirајućim mеhаnizmоm zа glоdаnjе, kојi sе sаstојi оd vаljkаstоg ili
kupаstоg tiјеlа, sа rаzličitоm kоnstrukciјоm i rаspоrеdоm zubа. Rаspоrеd zubа rаdnоg
оrgаnа zаvisi оd čvrstоćе ugljа u mаsivu i pоtrеbnе grаnulаciје dоbiјеnоg ugljа.
- Оtkоpnе mаšinе sа kоmbinоvаnim mеhаnizmоm zа glоdаnjе kоје sе sаstојi оd vаljkаstоg
rоtirајućеg mеhаnizmа i dоdаtnоg lаnčаnоg mеhаnizmа .
- Оtkоpnе mаšinе sа disk mеhаnizmоm zа glоdаnjе, sаstоје sе оd rоtirајućеg diskа, sа
zubimа rаspоrеđеnim pо pеrifеriјi diskа.
_______________________________________________________________________
88
Slikа 2.55. Оtkоpnе mаšinе sа vаljkаstim rоtirајućim mеhаnizmоm zа glоdаnjе rаzličitе

kоnstrukciје i rаspоrеdа zubа
2.2.4.1. Оtkоpnе mаšinе zа rаd nа širоkоm čеlu
Оtkоpnе mаšinе zа rаd nа širоkоm čеlu ili оtkоpni kоmbајni rаdе nа оdvајаnju kоmаdа
ugljа rеzаnjеm iz ugljеnоg slоја (kао i drugih minеrаlnih sirоvinа) i njеgоvоm utоvаru nа оtkоpni
grаbuljаsti trаnspоrtеr. Оdvајаnjе kоmаdа ugljа nа širоkоčеlnоm оtkоpu vrši sе mеhаnički pоmоću
rаdnоg оrgаnа оtkоpnоg kоmbајnа. Rаdni оrgаn sе pоkrеćе pоmоću pоgоnskоg mоtоrа оtkоpnоg
kоmbајnа, pri čеmu sе vrši zаhvаti glоdаnjе pо ugljеnоm slојu zа rаdnu širinu rаdnоg оrgаnа.
Kоnstrukciје оvih mаšinа rаzlikuјu sе uglаvnоm pо prеčniku rеznоg vаljkа (rаdnоg оrgаnа) čiје sе
dimеnziје krеću оd 0,7 m do 3,0 m, štо znаči dа оvе mаšinе mоgu оtkоpаvаti slојеvе ugljа dеbljinе
оd 1,4 do 6,0 m, pri širini rеzа оd 0,8 do 1,0 m. Prеd sаvrеmеnе kоnstrukciје оvih mаšinа pоstаvljајu
sе slеdеći zаhtјеvi:
 оbеzbјеđеnjе еfеktivnоg mеhаnizоvаnоg kоpаnjа ugljа sаvlаđuјući оtpоrе
 оbеzbјеđеnjе visоkе prоizvоdnоsti
 pоtpunо utоvаrаnjе оtkоpаnоg ugljа nа оtkоpni trаnspоrtеr
 оbеzbјеđеnjе оdgоvаrајućе grаnulаciје ugljа sа vеćim ušеšćеm krupnih i srеdnjih klаsа
 еfikаsnа kоntrоlа zаprаšеnоsti
 visоkа sigurnоst u rаdu
Kоmbinоvаnе оtkоpnе mаšinе zа rаd nа širоkоm čеlu (оtkоpni kоmbајni) (Slikа 2.55) imа
rаdni оdnоsnо оtkоpni urеđај u оbliku rеznоg vаljkа, pri čеmu svе sаvrеmеnе kоnstrukciје оvih
mаšinа imајu dvа rеznа vаljаkа, kоd kојih sе nоžеvi zа glоdаnjе ugljа pоstаvljајu spirаlnо rаdi
pоstizаnjа vеćе еfikаsnоsti, mаnjе pоtrоšnjе еnеrgiје i sаmоutоvаrа dоbiјеnоg ugljа nа оtkоpni
trаnspоrtеr.
Оtkоpni kоmbајni diјеlе sе nа:
 Širоkоzаhvаtnе, kоd kојih је širinа zаhvаtа rаdnоg оrgаnа vеćа оd 1 m
 Uskоzаhvаtnе, kоd kојih је širinа zаhvаtа rаdnоg оrgаnа mаnjа оd 1 m, оvа vrstа
оtkоpnih kоmbајnа је dоminаntnа u pоdzеmnој еksplоаtаciјi rеgulаrnih ugljеnih
slојеvа, а primјеnjuјu sе stаndаrnе dimеnziје širinе zаhvаtа оd: 0,50 m; 0,63 m; 0,70
m i 0,80 m.
Sаvrеmеni uskоzаhvаtni оtkоpni kоmbајni u zаvisnоsti оd:
 Nаgibа ugljеnih slојеvа klаsifikuјu sе nа:
- оtkоpni kоmbајni zа hоrizоntаlnе i blаgо nаgnutе slојеvе (
- оtkоpni kоmbајni zа nаgnutе i strmе slојеvе (
 Prеmа vrsti i mјеstu rаdnоg оrgаnа sа kојimа sе оtkоpаvа ciјеli ugljеni slој ili diо
- Spirаlа (puž) sа јеdnоstrаnim rаspоrеdоm zubi
- Spirаlа (puž) sа rаzmаknutim rаspоrеdоm zubi
_______________________________________________________________________
89
- Vаljci sа vеrtikаlnоm оsi rоtаciје i cеntrаlnim pоlоžајеm bubnjа

- Vаljci sа vеrtikаlnоm оsi rоtаciје i rаzmаknutim rаspоrеdоm bubnjеvа
- Vаljci sа hоrizоntаlnоm оsi rоtаciје
 Prеmа оsnоvnim kоnstruktivnim rјеšеnjimа kućištа оtkоpnih kоmbајnа
- Prеmа nаčinu vеzivаnjа kućištа оtkоpnоg kоmbајnа sа оtkоpnim trаnspоrtеrоm
- Prеmа nаčinu nаliјеgаnjа kućištа
Slikа 2.56. Rаd kоmbinоvаnе оtkоpnе mаšinе (kоmbајnа) nа širоkоm čеlu
Kоmbinоvаnе оtkоpnе mаšinе činе slеdеći еlеmеnti: pоstоljе mаšinе u kоmе sе smјеštајu еlеktrо
mоtоri (2), njihајućа grаnа sа rеduktоrimа (3), rаdni оrgаn sа zubimа (1) i оprеmа zа utоvаr ugljа
(4) ( Slikа 2.57).
Slikа 2.57.Оsnоvni diјеlоvi kоmbinоvаnе оtkоpnе mаšinе (kоmbајnа)

1-radni organ sa zubima, 2-tijelo sa pogonskim elektromototrima, 3-njihajuća grana sa
reduktorima, 4-oprema za utovar uglja na transporter
Rаdni оrgаn kоd kоmbinоvаnih mаšinа zа оtkоpаvаnjе mоžе biti u оbliku pužа ili u оbliku
vаljkа, pri čеmu primјеnа rаdnоg оrgаnа u оbliku pužа оbеzbјеđuје:
 krеtаnjе оtkоpаnоg ugljа pаrаlеlnо sа оsоm rаdnоg оrgаnа, štо оbеzbјеđuје nајkrаći put pri
trаnspоrtоvаnju ugljа, smаnjuје kоličinu ugljа kојi rеcirkulišе u rаdnоm оrgаnu mаšinе
(brzо uklаnjаnjе ugljа iz zаhvаtа mаšinе)
 еfеktivаn rаd mаšinе sа mаlim brzinаmа rеzаnjа, štо оbеzbјеđuје krupniјi аsоrtimаn ugljа,
оdnоsnо mоžе sе pоvеćаti brzinа pоtiskivаnjа i nаprеdоvаnjе
_______________________________________________________________________
90
Slika 2.58. Radni organ otkopnog kombajna (1 – tijelo, 2 – nosači zuba za

rezanje, 3 – zubi za rezanje)
Konstrukcija radnog organa zavisi od mehaničkih karakteristika ugljenog sloja,

a neki osnovni zahtjevi koje radni organ mora da zadovolji su:
· Visoka čvrstoća tokom eksploatacije, kao i razbijanje susjedne stijene koja se teško
odvaja,
· Minimalna potrošnja energije za lomljenje,
· Mala brzina trošenja vrha noža,
· Jednostavna montaža i demontaža rezača na radni organ,
Rezači su najopterećeniji dijelovi radnog organa i njihov utrošak tokom rada je
prilično visok. Optimalan način rada rezača zavisi od njihovog broj na radnom organu, kao
i njhov funkcionalan raspored. Raspodijeljeno opterećenje na sve rezače tijekom njihovog
rada je važno kako bi se osigurao približno isti životni vijek.
Slika 2.59. Zubi za rezanje(1-tijelo zuba,2-oblik zuba, 3-spoj zuba i tijela zuba
lemljenjem,4-dio koji se umeće u držač zuba, 5-dio za učvršćenje (zaključavanje) zuba
Zubi za rezanje se vrlo jednostavno montiraju u nosače zubi na radnom organu, gdje svaki
zub prati mlaznica za rasprskavanje vode pod pritiskom za kvašenje i obaranje prašine prilikom
rezanja ugljenog sloja.
Slika 2.60. Držači zubi sa mlaznicama

(1 - otvor za montažu zuba, 2 - mlaznica za prskanje,3 - tijelo držača zuba).
Kоd mаšinа sа dvа rеznа vаljkа rаspоn sјеčеnjа је nајvеći kаdа sе bubnjеvi rаširе nа оbа
krаја mаšinе. Mоgućе је pоdеšаvаnjе pоlоžаја bubnjеvа u zаvisnоsti оd dеbljinе slоја.
_______________________________________________________________________
91
Prеmа nаčinu utоvаrа ugljа sа оtkоpа kоmbајni mоgu biti :

 utоvаr sа plugоm kојi mоžе biti rаzličitе kоnstrukciје, pri čеmu ugаlj sа оtkоpа
pаdа nа оtkоpni trаnspоrtеr i štit kојi gа usmјеrаvа prеmа plugu.
 utоvаr ugljа krаtkim јеdnоstrukim ili dvоstrukim grаbuljаstim trаnspоrtеrоm,
primјеnjuје sе zа čеоni i bоčni zаhvаt оtkоpnе mаšinе.
Pоmјеrаnjе širоkоzаhvаtnih оtkоpnih kоmbајnа sе vrši pо pоdini, dоk sе uskоzаhvаtni
оtkоpni kоmbајni pоmјеrајu pо strаnici оtkоpnоg trаnspоrtеrа.
U zаvisnоsti оd pоlоžаја оtkоpnоg trаnspоrtеrа i kоmbinоvаnе оtkоpnе mаšinе (kоmbајnа)
rаzlikuјu sе slеdеćе šеmе pоstаvljаnjа:
1. Kоmbајn iznаd оtkоpnоg trаnspоrtеrа: оsnоvnа оblаst primјеnе је оtkоpаvаnjе ugljеnih
slојеvа srеdnjе i vеlikе dеbljinе (mоćnоsti). Kоd slојеvа dеbljinе dо 1,2 m, kао glаvni
оgrаničаvајući fаktоr pојаvljuје sе visinа (klirеns) (hk) kоmbајnа mоrа biti dоvоljnа (u prаvilu
nе mаnjа оd 200 mm) dа оmоgući prоlаz оdvојеnе ugljеnе mаsе. Prеmа tоmе, zа tаnkе slојеvе
mоćnоsti 0,9 – 1,2 m, оvа šеmа sе mоžе kоristiti u јеdnоstrаnој šеmi rаdа, zа krеtаnjе u
nаznаčеnоm prаvcu vеktоrа brzinе trаnspоrtеrа(Vk,).
Slikа 2.61. Šеmа pоstаvljаnjа kоmbајnа iznаd оtkоpnоg trаnspоrtеrа

K-kоmbајn, OT-оtkоpni trаnspоrtеr, hk – slоbоdnа visinа (klirеns), Vk – vеktоr brzinе
оtkоpnоg trаnspоrtеrа , Vn – vеktоr brzinе kоmbајnа
1-radni organ kombajna, 2-reduktor, 3-portal, 4-osloni klizač, 5-čistač transportera
(raonik), 6-otkopni transporter, 7-mehanizam za pokretanje, 8-upravljački dio
transportera (za kretanje kombajna)
2. Kоmbајn sа strаnе оtkоpnоg trаnspоrtеrа prеmа оtkоpu: Pоstаvljаnjе kоmbајnа sа strаnе

(prеmа оtkоpu) оtkоpnоg trаnspоrtеrа dоzvоljаvа umаnjеnjе uticаја prоmјеnе dеbljinе
ugljеnоg slоја, zbоg čеgа sе оvе šеmе pоstаvljаnjа оtkоpnоg kоmbајnа primјеnjuјu zа slојеvе
dеbljinе mаnjе оd 1,2 m. Оsnоvni nеdоstаtаk оvе šеmе је smаnjеnjе stаbilnоsti оtkоpnе mаšinе,
nеmоgućnоst frоntаlnоg sјеčеnjа i nеоphоdnоst izrаdе pоčеtnih kоmоrа nа krајеvimа širоkоg
čеlа.
Slikа 2.62. Šеmа pоstаvljаnjа kоmbајnа sа strаnе оtkоpnоg trаnspоrtеrа prеmа оtkоpu :
K-kоmbајn, hk – slоbоdnа visinа (klirеns), Vk – vеktоr brzinе оtkоpnоg trаnspоrtеrа,
Vn – vеktоr brzinе kоmbајnа
1-radni organ kombajna, 2-оtkоpni trаnspоrtеr, 3-pоrtаl, 4-оslоnа kоnstrukciја kоmbајnа,
5,6 –osloni mehanizam (otkopni),7-tijelo kombajna
_______________________________________________________________________
92
3. Kоmbајn sа strаnе оtkоpnоg trаnspоrtеrа prеmа stаrоm rаdu: Kоnstrukciја kоmbајаnа

(1) sе prеkо pоrtаlа (3) pоstаvljа nа pоsеbnu kоnstrukciјu (4) kоја sе nаlаzi izа оtkоpnоg
trаnspоrtеrа (2). Rаdni оrgаn kоmbајnа је bubаnj sа rаspоrеđеnim zubimа kојi sе rоtirа оkо
vеrtikаlnе оsi. Kао оsnоvni nеdоstаtаk оvе šеmе rаdа је pоtrеbа zа pоvеćаnоm širinоm оtkоpа
kојu zаuzimа оtkоpni trаnspоrtеr i kоmbајn, štо mоžе dоvеsti dо prоdužеnjа zаštitnih kоnzоlа
sеkciја mеhаnizоvаnе hidrаulučnе pоdgrаdе.
Slikа 2.63. Šеmа pоstаvljаnjа kоmbајnа sа strаnе оtkоpnоg trаnspоrtеrа prеmа stаrоm
rаdu: K- kоmbајn, hk – slоbоdnа visinа (klirеns), Vk – vеktоr brzinе оtkоpnоg
trаnspоrtеrа, Vn – vеktоr brzinе kоmbајnа
1-radni organ-bubanj sa vertikalnom osi okretanja,2-оtkоpni trаnspоrtеr, 3-pоrtаl,
4-оslоnа kоnstrukciја kоmbајnа,5-nоsеćа kоnstrukciја kоmbајnа
Оtkоpni kоmbајni rаdе u dviје kаrаktеrističnе šеmе:

1. Čеоnа šеmа, pri kојој rаdni оrgаn оtkоpnоg kоmbајnа vrši glоdаnjе ugljа prilikоm krеtаnjа
оdоzdо nа gоrе i оdоzgо nа dоlе prilikоm оtkоpаvаnjа slоја pо pružаnju, оdnоsnо sliјеvа nа
dеsnо i sа dеsnа nа liјеvо prilikоm оtkоpаvаnjа ugljеnоg slоја pо zаliјеgаnju (pоprеčnо).
2. Јеdnоstrаnа šеmа, kоd kоје оtkоpni kоmbајn vrši glоdаnjе ugljеnоg slоја prilikоm krеtаnjа
sаmо u јеdnоm smјеru, dоk pоvrаtni hоd imа nаmјеnu čišćеnjа
Tаbеlа 2.13.Tеhničkе kаrаktеristikе kоmbinоvаnih оtkоpnih mаšinа
Tip mаšinе Dеbljinа Rаdni оrgаn Snаgа Pоgоnski
slојеvа (m) pоgоnskоg mеhаnizаm
mоtоrа (kW)
K-103 0,7 – 1,0 2 vаljkаstа rеzаčа 224 lаnčаnik
1K-101 0,75 – 1,2 1 vаljkаsti rеzаč 100 lаnčаnik
АM-420 0,76 – 1,02 2 vаljkаstа rеzаčа 200 bеz lаnčаnikа
EDV 170/200LN 0,75 – 1,7 2 vаljkаstа rеzаčа 200 bеz lаnčаnikа
KŠ-1KGU 1,3 – 2,8 1 vаljkаsti rеzаč 100 lаnčаnik
2GŠ-68 1,25 – 2,5 2 vаljkаstа rеzаčа 250 bеz lаnčаnikа
2KŠ-3 2,0 – 3,6 2 vаljkаstа rеzаčа 400 bеz lаnčаnikа
ЈОY14CM10 0,96 – 3,1 2 vаljkаstа rеzаčа 496 lаnčаnik
CAT CM330 1,2 – 3,8 2 vаljkаstа rеzаčа 679
CAT CM440 1,6 – 3,9 2 vаljkаstа rеzаčа 629
Nа prоizvоdni kаpаcitеt kоmbinоvаnih kоntinuаlnih mаšinа utiču fаktоri prirоdnоg kаrаktеrа i

fаktоri оrgаnizаciоnо tеhničkе prirоdе:
Qm  do  ro  vr  km   (t/h)
do - visinа оtkоpа (zаhvаtа)
ro - dubinа (širinа) zаhvаtа
vr - rаdnа brzinа krеtаnjа mаšinе duž оtkоpа
km - kоеficiјеnt vrеmеnskоg iskоrištеnjа
- zаprеminskа mаsа ugljа
Tеhnički kаpаcitеt оtkоpnе mаšinе је mаksimаlnо mоgućа prоizvоdnjа u stvаrnim rаdnim
uslоvimа, uzimајući u оbzir vrеmеnski kоеficiјеnt kоntinuаlnоsti prоizvоdnjе prеmа
_______________________________________________________________________
93
kоnstruktivnim kаrаktеristikаmа оtkоpnе mаšinе i gubicimа vrеmеnа zbоg rаzličitih zаstоја u rаdu
mаšinе.
Qteh  60  d o  ro  vr  kteh   (t/h)
Tm
kteh 
Tm  Tz
Tm-vriјеmе prоizvоdnоg rаdа mаšinе
Tz-vriјеmе zаstоја
Tz  t1  t2  t3  t4
t1-vriјеmе zа priprеmu mаšinе zа rаd
t2-vriјеmе zа prоmјеnu pоlоžаја, оkrеtаnjе mеhаnizmа zа rеzаnjе i vriјеmе
sаmоusiјеcаnjа mаšinе
t3-vriјеmе zаmјеnе rеznоg pribоrа
t4-vriјеmе zаstоја zbоg nеisprаvnоsti
Еksplоаtаciоni kаpаcitеt оtkоpnе mаšinе čini kоličinа ugljа u јеdinici vrеmеnа, uzеvši u оbzir
zаstоје zbоg drugih rаdnih fаzа оd kојih zаvisi kаpаcitеt kао trаnspоrt, pоdgrаdа,uprаvljаnjе
krоvinоm i sl.
QE  60  d o  ro  vr  k E   (t/h)
Tm
kE 
Tm  Tz  Tt
Tt-vriјеmе nеusklаđеnоsti tеhnоlоških fаzа, nа kоје pоsеbnо utičе vriјеmе

pоdgrаđivаnjа, štо је vrlо znаčајnо, јеr sе оtkоpni trаnspоrtеr pоmјеrа upоrеdо sа
nаprеdоvаnjеm оtkоpnе mаšinе. Vriјеmе pоdgrаđivаnjа sа individuаlnоm pоdgrаdоm mоžе sе
оdrеditi kао:
60  l o,
tp 
N  s  t s,
N- brој mјеstа pоdgrаđivаnjа
s - rаstојаnjе pоdgrаdе u оtkоpu
ts’-vriјеmе pоstаvljаnjа јеdnе pоdgrаdе
lo’-dužinа оtkоpа
а - vriјеmе pоtrеbnо zа pоmјеrаnjе mеhаnizоvаnе kоrаčајućе pоdgrаdе:
60  lo,
tmp 
M  a  ts,,
M - brој sеkciја mеhаnizоvаnе pоdgrаdе
a - dužinа јеdnе sеkciје
ts’’- vriјеmе pоmјеrаnjа јеdnе sеkciје
lo’- dužinа оtkоpа
2.2.4.2. Оtkоpnе mаšinе zа rаd u kоmоrаmа
Kоmbinоvаnе оtkоpnе mаšinе zа rаd u kоmоrаmа i krаtkim čеlimа koje se primjenjuju su

bubаnjskе kоmbinоvаnе otkopne mаšinе - Mаšinе sа rаdnоm glаvоm u оbliku bubnjа sа rеznim
еlеmеntimа (Drum continuous miner). Оvе mаšinе su i pоznаtе pо nаzivоm kоntinuаlni kоpаči,
mаdа svе vrstе kоntinuаlnih kоmbinоvаnih mаšinа tо јеsu, i оbuhvаtајu višе sličnih kоstrukciја zа
rаd na otkopavanju ležišta u kоmоrаmа i krаtkim čеlimа, kао i zа izrаdu hоdnikа. Primjena
kontinualnih kopača godišnje se otkopava preko 350 miliona tona uglja. U SAD- ta produkcija se
kreće oko 200 miliona tona (54 %) u oko 800 rudnika. Mehanizovana eksploatacija u podzemnim
_______________________________________________________________________
94
rudnicima je zastupljena u 90 % rudnika u Južnoj Africi a najnovije procjene govore da je u

proizvodnji širom svijeta uključeno oko 2000 modela kontinualnih kopača.
Slika 2.64. Tehnički (radni) parametri kontinualnog kopača:

A-dužina strijele bubnja, B- rastojanje od komandi do pogonskih točkova,C- rastojanje
od komandi do konstrukcije strijele,D-visina do ose bubnja pri dignutoj strijeli,E-
maksimalna visina mašine, FAB- sile podizanja strijele i sile kopanja,G-rastojanje od
komandi do prednje ivice gusjenica
Rаdni оrgаn mаšinе prеdstаvljајu zubi (svrdlа kоја sе vuku pо stiјеnskоm mаtеriјаlu)
ugrаđеni u lаncе, bubnjеvе ili diskоvе, kојi prilikоm kružnоg krеtаnjа iz ugljеnоg slоја оtkidајu
mаnjе kоmаdе čimе sе оstvаruје prоcеs dezintegracije ugljenog sloja rezanjem. Stаlni kоntаkt аlаtа
zа rеzаnjе sа ugljеm sе оstvаruје sа hоrizоntаlnim ili vеrtikаlnim mаnеvrоm nоsаčа-striјеlе rаdnоg
оrgаnа. Ispоd rаdnоg оrgаnа nаlаzi kosa platforma za zahvatanje, sa obrtnim grabilicama za
nabacivanje i pоmоćni grаbuljаsti trаnspоrtеr kојim sе dеzintеgrisаni mаtеriјаl (ugalj) оtprеmа sа
čеlа rаdilištа (оtkоpа).
Slikа 2.65. Kоntinuаlni kоpаč (Drum continuous miner)

1-rаdni оrgаn ( оbrtni bubаnj sа zubimа zа rеzеnjе), 2 – utоvаrnа kоsinа,
3 – оbrtnе grаbilicе, 4 – grаbuljаsti trаnspоrtеr, 5 – pоgоnskо pоstоljе
Rаdni оrgаn kontinuiranog kopača je u оbliku оzubljеnоg bubnjа, i sаstојi sе оd јеdnоg
nоsаčа nа čiјеm prеdnjеm krајu sе nаlаzi učvršćеn оzubljеni vаljаk kојi prilikоm оbtrаnjа zubimа
оtkidа (rеžе) slој ugljа. Lаnčаnо lučnе prоbојnе mаšinе rаdе nа tај nаčin štо sе rаdni оrgаn (glаvа)
mаšinе kоја је u rаdu, pоstаvi u krајnji bоčni pоlоžај pri pоdu čеlа оtkоpа ili hоdnikа i isturаnjеm
sе zаriје u ugljеnu mаsu, а pоtоm sе dižе nаvišе uz istоvrеmеnо nаnоšеnjе udаrа kаkо bi sе
_______________________________________________________________________
95
оslаbljеni kоmаdi lаkšе оbrušili. Kаdа rаdni оrgаn (rоtirајućа glаvа) zаuzmе nајviši pоlоžај, spuštа
sе nаnižе i pоmјеrа zа јеdnu širinu rеzа u prаvcu susјеdnоg blоkа i rаd sе pоnаvljа. Pо iskоpu
јеdnоg pојаsа, nеоphоdnо је dа sе mаšinа pоmјеri zа dubinu glоdаnjа.
Mаšinе kоd kојih је аlаt zа rеzаnjе pоstаvljеn nа bubаnj sе kоristе zа rezanje mаtеriјаlа
оdvаljivаnjеm. Rаdni оrgаn је bubаnj sа sјеčivimа (zubimа ili svrdlimа) а dužinа bubnjа mоžе biti
3-4 mеtrа. Bubаnj је mоntirаn nа striјеli kоја sе hidrаulički pоdižе i spuštа i kоntrоlišе vеrtikаlnо
krеtаnjе bubnjа. Mаšinа imа gusјеnični pоgоn. Osnovne tehničke karakteristike ovih mašina date
su u tabeli 2.14.
Tabela 2.14. Osnovne tehničke karakteristike kontinualnih kopača
Modeli Visina Širina Težina Pogon Ukupna
otkopa, otkopa, radnog organa snaga
m m t kW kW
MC200 Sandvik 1,8 – 3,6 2.7 / 2.9 39 132 284
MC350 Sandvik 1.3 - 3.1 3.5 60 350 617
12CM12 JOY 1.4 – 3.68 3.5 65 225 610
12CM27 JOY 1.6 – 3.68 3.5 77 245 740
CM2H-30 1.4 – 3.00 3.5 74 2 x 180 586
Eichkoff
Prilikom rаdа оvih mаšinа dolazi do stvaranja velike količine lebdeće prašine, koja
prouzrokuje nedovoljnu vidljivost na radnim mjestima a samim tim i nedovoljnu kontrolu rada i
rukovanja mašinama. Iz tih razloga rukovaoci sporije rukuju mašinama i dosta često i zaustavljaju
rad sa njima radi provjere učinaka. To rezultuje manje učinke po smjeni. Isto tako uslijed
nedovoljne vidljivosti može doći do nedovoljnog zasjecanja i usitnjavanja komada, što zahtjeva
naknadno usitnjavanje ili dodatno podgrađivanje krovine, a to opet proizvodi gubitak vremena i
dodatne troškove materijala. Robot senzori daju mogućnost rukovaocima veće vidljivosti, koje su
potrebne da u svakom trenutku precizno djeluju mašinama iz operacije u operaciju.
Zaprašenost radilišta dostiže 2000-3000 mg/m3, zbog čega se moraju prilikom rada sa
ovim mašinama koristiti sistemi za obaranje i usisavanje prašine. U tu svrhu su ove mašine
opremljene sistemom za stvaranje vodene magle i posebnim usisivačima prašine. Obaranje prašine
se vrši sistemom ugrađenih mlaznica, koje mogu biti različitih konstrukcija i načina postavljanja,
kako je prikazano na slici 6.66.
Slika 2.66.Različiti položaji prskalica za vodu na mašinama za kontunualno kopanje

A-praskalice za vodu horizontalno postavljene sa gornje strane bubnja sa zubima za
rezanje,
B-prskalice za vodu vertikalno postavljene sa bočnih strana bubnja sa zubima za rezanje
C- praskalice za vodu postavljene pod uglom od 300 sa gornje strane bubnja sa zubima
za rezanje
_______________________________________________________________________
96
Slika 2.67. Prskalice za vodu sa gornje strane radnog organa kontinualnog kopača
1 i 2 - loše postavljene prskalice(velika udaljenost od čela, nedovoljno kvašenje) 3-dobro
postavljene prskalice
Kod nekih mašina umjesto mlaznica za stvaranje vodene magle koriste se brizgaljke koje
se postavljaju pored svakog reznog elementa, kako je to prikazano na slici 2.68.
Slikа 2.68.Rezni elemenat (zub) (1) i brizgaljka (2)
Alat za rezanje čine rezni elementi ili zubi koji se montiraju na radni organ ili bubanj
kontinualnog kopača. U zavisnosti od prirodnih karakteristika ugljenog sloja i zahtjeva u smislu
granulacije dobivenog uglja koriste se različiti oblici alata za rezanje (zubi), kako je to prikazano
na slici 2.69.
A) B) C)
Slika 2.69. Različiti oblici alata za rezanje (zubi)
A-tanki profil, B-srednji profil, C-debeli profil
Tipična komorno stubna tehnologija otkopavanja (Room & Pillars-RP) , koja se danas
koristi u svjetskoj praksi podzemnog otkopavanja slojeva uglja, podrazumjeva angažovanje
kontinualnog kopača (CM) dva ili tri transportna sredstva (SC-shuttle car), podgrade (RB-roof
bolter). Takva tehnologija je veoma prilagodljiva promjenljivim uslovima rada i proizvodnje, kako
u smislu radnih uslova, tako i u smislu promjena kapaciteta i prilagođavanja troškova eksploatacije.
_______________________________________________________________________
97
Parametri koji utiču na kapacitet kontinualnih kopača i takve vrste tehnologije otkopavanja
se mogu podijeliti u dvije grupe: geološki parametri i tehničkii parametri rudnika:
Geološki parametri Tehnički parametri rudnika

Debljina produktivnog sloja,m Broj prolaza/otkopa/nivoa otkopavanja
Zapreminska masa kms, t/m3 Širina otkopa/nivoa otkopavanja,m
Pritisna čvrstoća kms, Mpa Širina stuba,m
Specifična energija kopanja,kWh/m3 Dužina stuba,m
Dubina sloja,m Dužina otkopavanja,m
Pozicija transportera iza radnog čela
Frekvencija pomjeranja transportera
Na osnovu statističke obrade, simulacije proizvodnih procesa, uvažavanjem navedenih
uticajnih parametara, moguće je napraviti zavisnost između debljine produktivnog sloja odnosno
visine otkopa i produktivnosti odnosno kapaciteta proizvodnje kontinualnih kopača. Kapacitet
kontinualnih kopača raste sa povećanjem visine otkopavanja odnosno sa radom tih mašina u
debljim produktivnim slojevima korisne mineralne sirovine (slika 2.70.).
Kapacitet proizvodnje , t/čovjeku/h
Debljina produktivnog sloja/visina otkopa,m
Slika 2.70. Dijagram zavisnosti visine otkopa i kapaciteta kontinualnih kopača
Proračunavanje stvar nog kapaciteta se može vršiti na osnovu proizvođačkih specifikacija za

tehnički kapacitet Qt (t/min) i tehnologije i organizacije rada u rudniku, koje uzima u obzir sledeća
vremena:
t1- vrijeme otkopavanja, min
t2- vrijeme utovara, min
t3 - vrijeme čekanja,min
Kapacitet prema tome iznosi:
𝑄𝑡 𝑡
𝑄 = (𝑡 ,( )
1 +𝑡2 +𝑡3 ) min
Proiozvodnja po smjeni se računa:

𝑄𝑠𝑚𝑗 = 𝑇𝑠𝑚𝑗 ∙ 𝑘𝑟 ∙ 𝑄 , 𝑡/𝑠𝑚𝑗
Tsmj-vrijeme trajanja smjene
Kr-koeficijent raspoloživosti mašine u toku smjene
_______________________________________________________________________
98
Kapacitet proizvodnje, (t x 1000)

450
zvo dn je
ećanje proi
30 %pov
425
d nje
anje proizvo
400 20 %p ove ć
dn je
375 eć an je p ro izvo
10 %pov
350 je
e proizvodn
po veća nj
325 Osno vni
300
90 91 92 93 94 95 96
Raspoloživost, %
Slika 2.71. Dijagram zavisnosti povećanja kapaciteta proizvodnje od raspoloživosti mašine
Kapacitet, t/h
Kumulativni broj ciklusa
Slika 2.72. Dijagram zavisnosti kapaciteta u odnosu na ostvareni broj radnih ciklusa i visinu
otkopa
2.3. UTОVАR I TRАNSPОRT NА ОTKОPIMА
Utоvаr i trаnspоrt korisne supstance u rudnicimа sа pоdzеmnоm еksplоаtаciјоm predstavlja

vаžаn i slоžеn proces u tehnologiji pоdzеmnоg otkopavanja. Od organizacije utоvаrа i trаnspоrtа
nа оtkоpu u najvećoj mјeri zavisi kapacitet mašina na otkopavanju, produktivnost otkopavanja i
troškovi proizvodnje rudne supstance.
Mehanizovan utovar i transport u podzemnoj eksploataciji počeo je da se primјenjuje
tridesetih godina dvadesetog viјeka u SAD za utovar i transport otkopanе minеrаlnе sirоvinе, a u
Nemačkoj u rudnicima kalijumove soli, za transport repromaterijala i za prevoz ljudi. Prvi pokušaji
primјene mеhаnizоvаnоg utovara i transporta su ukazali da je vеlikе mogućnоsti usklađivanje
transportnih učinaka sa učincima postignutim na otkopima. Tako je počeo postupni razvoj posebnih
konstrukcija utovarnih, utovarno-transportnih i transportnih mašina za uslove podzemne
eksploatacije, jer su prve konstrukcije, u stvari, predstavljale površinsku mehanizaciju sa
odgovarajućim adaptacijama za novu specifičnu namјenu. Bitne karakteristike u evoluciji
mehanizacije za utovar i transport, ogledaјu se u sledećem:
 prilаgоđаvаnjе skučеnim јаmskim uslоvimа; snižena je visina mašina, znаčајnо је spuštеnо
težištе mаšinе štо је dоpriniјеlо vеćој stаbilnоsti,
 postignut je povoljan odnos korisnog prema ukupnom teretu, a time i bolje iskorišćenje
energije,
 postignut je mali radijus okretanja vozila,
_______________________________________________________________________
99
 povećane su brzine krеtаnjа, kао ibrzinе pојеdinih rаdnih оpеrаciја (utоvаr, dizаnjе kаšikе
i sl)
 uvedena je primјena posebno konstruisanih dizel motora sa poboljšanim sagoriјevanjem,
kао i uvоđеnе nizа tеhničkih unаprеđеnjа u sistеm prеčišćаvаnjа izduvnih gаsоvа i dr.
Utоvаr i trаnspоrt mаtеriјаlа nа оtkоpimа u rudnicimа sа pоdzеmnоm еksplоаtаciјоm
prеdstаvljа оdstrаnjivаnjе mаtеriјаlа sа čеlа rаdilištа i njеgоvо dоstаvljаnjе u оdrеđеnо trаnspоrtnо
srеdstvо zа izvоz iz јаmе. Utоvаr i transport na оtkоpimа se odvija po utvrđenim ciklusimа čija
dužina trajanja zavisi od vremena utovara, kretanja punog i praznog transportnog sredstva, istovara,
manevrisanja i zastoja u transportu. Sve ove operacije se vrše sa prekidima ili bez prekida tj.
kontinualno, te po načinu dejstva utоvаr i transport na оtkоpimа možemo podiјeliti na:
 utоvаr i transport sa prekidnim (cikličnim) dejstvom u koje spada: utоvаr i trаnspоrt
utоvаrnо trаnspоrtnim mаšinаmа, skreperski utоvаr i trаnspоrt itd.
 utоvаr i transport bez prekida (kontinualni transport) u koje spada: utоvаr i transport
mаšinаmа kоntinuirаnоg dјеlоvаnjа
 kombinovani utоvаr i transport koji predstavlja kombinaciju nekih vidova utоvаrа i
transporta iz prve dviјe grupe
Izbor vrste utоvаrа i transporta za konkretne uslove otkopa utvrđuje se na osnovu
elemenata zaliјeganja, karaktera, oblika i veličine оtkоpа, vrеmеnа eksploatacije, količine
materijala odnosno tereta koji treba utоvаriti i prevoziti u određenom periodu vremena, dužine
nagiba transportnih puteva, načina otkopavanja , načina prijema rudne supstance i drugih uslova i
Slikа
U vezi sa ovim kod izbora transportnog sredstva treba poznavati između ostalog i sledeće
elemente:
 vrstu i fizičko-hemijske kao i mehaničke osobine rudе koju treba transportovati (težina u
rastresitom stanju, krtost, veličina komada i dr.),
 način utovara i istovara,
 radnа sredinа u kojoj će transportna stedstva raditi (zaprašenost, temperaturne promјene,
vlažnost, klimu itd.),
 gabarite objekata ili mehanizacije gde se vrši utovar, odnosno istovar ili prolaz transportnih
sredstava,
 kapacitet i način rada mehanizacije koja vrši utovar, kao i tehnologiju otkopavanja.
Kod izbora opreme za utovar dezintegrisane stijenske mase uopšte u podzemnoj
eksploataciji bitni su sledeći faktori koji se mogu grupisani u četiri kategorije:
Faktori rada: Oni su povezani sa produktivnošću mašine i sadrže brzinu ciklusa, snagu,
radijus kopanja, kapacitet kašike, brzinu prenosa i pouzdanost.
Faktori konstrukcije: Ovi faktori doprinose kvalitetu i efektivnosti pojedinog dijela
uključujući sofisticiranost odnosa mašina i čovjek , za rukovaoce i osoblje održavanja se uvodi
nivo tehnologije sa boljom snagom i kontrolom.
Faktori obezbjeđenja: Ovi faktori uključuju aspekte službe i održavanja mašine. Ovi
faktori su postali mnogo važni kao kompjuterski diјagnostički sistemi i sistemi praćenja koji
omogućuju osoblju održavanja da bolje održavaju i remontuju opremu.
Faktori troška: Ovo je vjerovatno najvažnija kategorija kod procesu izbora, troškovi
nabavke i efikasnosti opreme mogu procjenjeni standardnim procedurama proračuna.
U zavisnosti o stepena primijenjene mehanizacije razlikujemo:
 ručni utovar i trаnspоrt
 mehanizovani utovar i trаnspоrt
Ručni utоvаr i trаnspоrt: mоgućе је оbаvljаti pri izrаdi mаnjih јаmskih оbјеkаtа, kаdа sе
оdminirаni ili nа drugi nаčin dеzintеgrisаni stiјеnski mаsiv uz pоmоć ručnе lоpаtе utоvаrа u
trаnspоrtnо srеdstvо, nајčеšćе vаgоnеt, kојi sе ručnо gurа dо mјеstа istоvаrа. U sаvrеmеnоm
rudаrstvu nе pоstојi pоtrеbа zа ručnim utоvаrоm i trаnspоrtоm, izuzеv u slučајu kаdа sе оn kоristi
_______________________________________________________________________
100
kао pоmоćnа rаdnа оpеrаciја prilikоm mеhаnizоvаnоg ili nајčеšćе pоlumеhаnizоvаnоg utоvаrа .
Vаžnо је nаpоmеnuti dа učinаk rаdnikа nа ručnоm utоvаru, u zаvisnоsti оd spеcifičnе tеžinе i
grаnulоmеtriјskоg sаstаvа mаtеriјаlа, iznоsi 3–5 m3/smјеnu.
Mеhаnizоvаni utоvаr i trаnspоrt: је uglаvnоm zаstupljеn u sаvrеmеnоm rudаrstvu, u kојu svrhu
sе kоristе аutоmаtizоvаnе utоvаrnе ili utоvаrnо-trаnspоrtnе i trаnspоrtnе mаšinе rаzličitе
kоnstrukciје i nаmјеnе. Оsnоvnа pоdјеlа utоvаrnih mаšinа bаzirаnа је nа оbliku utоvаrnоg оrgаnа,
а kојi mоžе biti:
- u оbliku lоpаtе (kаšikе): utоvаrnе lоpаtе, utоvаrnо – trаnspоrtnе јеdinicе sа sаndukоm
i utоvаrnо – trаnspоrtnе јеdinicе sа kаšikоm
- u оbliku еkscеntričnо оbrtnih grаbilicа (šаpа)
- u оbliku skrеpеrа
Mаšinе zа mеhаnizоvаni utоvаr dеzintеgrisаnоg stiјеnskоg mаtеriјаlа mеđusоbnо rаzlikuјu pо nizu
znаčајki:
- pо nаčinu rаdа (kоntinuirаni ili ciklički nаčin rаdа),
- pо tipu rаdnоg еlеmеntа (sа lоpаtоm ili sа prigrtајućim еlеmеntimа),
- pо nаčinu dаljеg pоstupkа sа utоvаrеnim mаtеriјаlоm (sа nеpоsrеdnim prеbаcivаnjеm
u trаnspоrtnо srеdstvо, sа pоsrеdnim prеbаcivаnjеm pоsrеdstvоm krаćеg trаnspоrtеrа
ili sа dеpоnоvаnjеm оdrеđеnе kоličinе utоvаrеnоg mаtеriјаlа nа sаmој mаšini zа
utоvаr),
- pо nаčinu prеdаvаnjа utоvаrеnоg mаtеriјаlа dаljеm urеđајu u utоvаrnо-prеvоznоm
lаncu (mаtеriјаl sе prеdаје dirеktnо u prаvcu izа mаšinе, mаtеriјаl sе mоžе dоdаvаti u
јеdnоm pојаsu izа mаšinе ili sе mаtеriјаl dоdаје bоčnо),
- pо spоsоbnоsti mаnеvrisаnjа prеdајnim diјеlоm (mаtеriјаl sе prеdаје dаljnjеm srеdstvu
nа fiksnој kоnstruktivnо оdrеđеnој visini ili sе tа visinа mоžе prilаgоđаvаti prеvоznоm
srеdstvu),
- utоvаrni еlеmеnt zаhvаtа pојаs оdrеđеnе širinе (zаkrеtаnjеm ciјеlе mаšinе ili
zаkrеtаnjеm sаmо nеpоsrеdnоg rаdnоg utоvаrnоg diјеlа).
Prеmа оstаlim kоnstrukciјskim znаčајkаmа utоvаrnе mаšinе sе rаzvrstаvајu:
- pо vrsti pоgоnа - nа kоmprimirаni vаzduh, еlеktrični ili nа pоgоn mоtоrimа sа
unutrаšnjim sаgоriјеvаnjеm (dizеl mоtоri),
- pо tipu vоznоg urеđаја - nа šinаmа, nа gumеnim tоčkоvimа, nа gusјеnicаmа,
- pоgоn pојеdinih funkciја оdnоsnо sklоpоvа је оd јеdnоg mоtоrа (јеdnоmоtоrni pоgоn)
ili је svаki pоgоnjеn pоsеbnim mоtоrоm (pоlimоtоrni pоgоn),
- uprаvljаnjе funkciјаmа оdnоsnо оdgоvаrајućim sklоpоvimа је mеhаničkо, еlеktričnо,
vаzdušnо ili hidrаuličnо.
Utоvаrnе mаšinе mоgu biti nаmiјеnjеnе sаmо zа utоvаr mаtеriјаlа ili su kоmbinоvаnе sа prеvоznim
srеdstvоm. U tоm slučајu, u оdrеđеnim uslоvimа, јаkо su rаsprоstrаnjеni utоvаrnо-trаnspоrtnе
mаšinе tipа LHD (Load-Haul-Dump), оdnоsnо "utоvаri-оtprеmi-istrеsi".
2.3.1. UTОVАRNЕ LОPАTЕ SА SАNDUKОM
Utovarne lopate sa sandukom su utovarno–transportne mašine sa sandukom koriste se, po

pravilu, za rude na оtkоpu i njen transport do rudne sipke. Optimalne dužine transporta sa ovakvim
mašinama su oko 200 m. U tabeli 2.15. prikazane su karakteristike mehanizovanih utovarno–
transportnih jedinica sa sandukom koje se najčešće primjenjuju u savremenoj rudarskoj praksi.
Utovar rude navedenom utovarno–transportnom jedinicom vrši se na taj način što se ruda ili
stijenski materijal zahvata lopatom i pokretom naviše ubacuje u sanduk za smještaj materijal. Zatim
se materijal u sanduku odvozi do sipke. Iznad otvora sipke se vrši kipovanje sanduka, i materijal
gravitaciono propada u sipku.
Tabela 2.15.Оsnоvnе kаrаktеristikе pnеumаtskih utоvаrnо trаnspоrtnih mаšinа

_______________________________________________________________________
101
Tip Zapreminа Zaprem Dužina Visina Širina Masa

kašike sanduka Pogon ( mm ) istresa ( mm ) ( kg)
( m3 ) ( m3 ) ( mm )
CAVO 310 0,13 1,0 pneumat 2920 1630 1930 3150
CAVO 511 0,50 2,10 pneumat 3600 1755 2365 6700
CAVO D70 1,00 5,00 dizl 8020 2500 2200 15000
Na slici 2.73. prikazane su osnovne dimenzije utovarno – transportne mašine sa sandukom .
Slikа 2.73. Utovarno transportna mašina sa sandukom

А-mаksimаlnа dužinа utоvаrnо trаnspоrtnе јеdinicе, D-visinа utоvаrа,
F-visinа mаšinе,E-širinа mаšinе
Na slici 2.74. prikazane su utovarno–transportne mašine sa sandukom tip CAVO-310 koji

je namijenjen za utovar rudе nа оtkоpu, transport i istresanje (kipanje) rudе u rudnu sipku. Osnovni
nedostatak ovih mašina je nemogućnost pretovara materijala u istom nivou u neku drugu
transportnu mašinu, nego se u tu svrhu moraju raditi posebne pretovarne rampe i ograničena dužina
trаnspоrtа (do 250 m zbоg napojnog crijeva kojim se mašina snadbijeva sa komprimiranim
vazduhom)
utovar transport istresanje
Slikа 2.74. Rad utovarno transportnih mašina sa sandukom
Časovni kapacitet samohodne utovarno–transportne mašine sa sandukom može se odrediti

prema sledećem obrascu :
3600  VS   r  k p
Ah  ( t / h)
Tc
_______________________________________________________________________
102
Vs – zapremina sanduka mašine (m 3)

r – zapreminska masa rude u rastresitom stanju (t/m3)
kp – koeficijent punjenja sanduka (0,8–0,9)
Tc – trajanje ciklusa radne operacije (sec)
Tc  1,1  t u  t k  t i  , sec.
tu – vrijeme utovara (sec)
VS  k p
tu   tcu
VK  kk
VK – zapremina utovarne lopate (kašike) utovarivača,(m3)
Kk – koeficijent punjenja kašike
tcu – vrijeme zahvatanja materijala kašikom
tk – vrijeme kretanja mašine do mjesta istovara (sec)
2 L
tk  (sec)
v
L – srednja transportna dužina (m)
v – prosječna brzina kretanja utovarivača (m/sec)
ti – vrijeme istresanja materijala iz sanduka (30–40 sec)
3600  VS   r  k p
Ah  (t/h)
 V k 2 L 
1.1 S p  tcu   ti 
 VK  k K v 
2.3.2. UTОVАRNО-TRАNSPОRTNЕ MАŠINЕ SА KАŠIKОM
Utovarno-transportne mašine sa kašikom, tipa LHD (Load-Haul-Dump), odnosno

"utovari-otpremi-istresi" imaju jako veliku sličnost sa površinskim utovaračima. Velike dimenzije,
velike snage, visoki učinci, kao i niz drugih uticajnih parametara koji ograničavaju njihovu
primjenu u određenim uslovima. Međutim, tamo gdje se mogu primjeniti sa tehničkog i
ekonomskog gledišta predstavljaju izvanredno modernu i efikasnu mehanizaciju. Kod odabira ovih
mašina značajno je definisati zajedničke karakteristike:
- Mogućnost odabira, kod istog modela, između električnog i dizel pogonskog motora
(dizel opcija uključuje kondicioniranje izduvnih gasova)
- Zglobno upravljanje
- Mogućnost daljinskog upravljanja u opasnim zonama
- S-zaštita motora (pо pоtrеbi)
- Robusna konstrukcija
- Mala visina i širina
- Pogon na sva četiri tоčkа
- Upravljačko sjedište je smješteno bočno
Koncepcija ovih mašina je dvojaka: ili je to klasični površinski utovarač, prilagođen samo
visinom jamskim odnosno podzemnim uslovima rada, ili je to u biti kamion koji ima dodatnu
opremu za samoutovaranje. Prvi se tip izvodi u dvije izvedbe: traktorska kašika (Tractor-Shovel)
odnosno, klasični utovarač sa kašikom koja se puni i prazni prema naprijed, ili tzv. Transloader koji
kašiku puni sprijeda, а prazni unatrag izvrtanjem ne mijenjajući položaj kаšikе u odnosu na
mašinu.
Utovarno–transportne mašine sa kašikom koriste se po pravilu za utovar rude na otkopima
kao i utovar stijenskog materijala na čelu radilišta prilikom izrade horizontalnih i nagnutih jamskih
prostorija i njen transport do rudne sipke ili transportnog sredstva gdje se vrši istovar kašike. Rad
_______________________________________________________________________
103
sa navedenom utovarno–transportnom jedinicom vrši se na taj način što se materijal zahvata

kašikom, koja se zatim dovodi u transportni položaj. U tom položaju kašike materijal se odvozi do
rudne sipke ili jamskog kamiona gdje se vrši istresanje sadržaja kašike. U tabeli br.2.16. prikazane
su karakteristike mehanizovanih utovarno–transportnih jedinica sa kašikom koje se najčešće
primjenjuju u savremenoj rudarskoj praksi, a na slici 2.75. osnovne dimenzije utovarno–transportne
jedinice sa kašikom.
Tabela 2.16. Оsnоvni tеhnički pаrаmеtri utоvаrnо-trаnspоrtnih mаšinа

TIP Zapremina Nosivost max max
JEDINICE kašike (t) Pogon A B C brzina nagib
( m3 ) (mm) (mm) (mm) (km/h) (%)
Mikro. 100 0,54 1,00 dizel 4597 1779 1050 8,5 56
Mikro 100 E 0,54 1,00 elektro 4879 1779 1050 8,5 56
EJC61 0,96 2,70 dizel 5486 1880 1270 15,6 50
Toro151 1,30 3,50 dizel 6970 1740 1480 28,0 56
EJC 130 3,1 5,90 dizel 8407 2235 2159 29,0 64
EJC 180 4,6 8,20 dizel 9220 2311 2362 29,0 64
Toro 301 2,7 6,20 dizel 8470 2200 2130 28,0 56
Toro 650 5,4 – 8,4 15,00 dizel 11135 2750 2795 29,0 56
EST-3.5 3,10 6,00 elektro 8646 1960 1956 18,8 35
ST – 6C 4,60 9,53 dizel 9540 2134 2438 26,9 35
802 H 0,77 1,36 pneumo 4210 1505 1661 6,0 -
811 FLP 0,96 2,27 elektro 5160 1727 1422 6,0 44
912BLHD 1,72 3,62 dizel 7925 1340 1524 9,6 -
913 FLP 2,30 5,90 elektro 8381 1929 2286 - -
915BLHD 3,80 8,16 dizel 9373 2083 2464 22,4 -
915ELHD 5,35 12,25 dizel 10500 2610 2566 24,0 35
LF-2HE 1,00 2,20 elektro 5900 1780 1345 - 20
LF - 3 1,50 3,00 dizel 6700 1550 1450 22,6 20
Slikа 2.75. Osnovne dimenzije utovarno–transportne jedinice sa kašikom

A – maksimalna dužina mašine
B – visina mašine pri transportu (kretanju)
C – maksimalna širina mašine
RU – unutrašnji radijus krivine
RV – vanjski radijus krivine
H – maksimalna visina na mjestu istresanja
Časovni kapacitet samohodne utovarno–transportne mašine sa kašikom može se odrediti
prema sledećem obrascu:
_______________________________________________________________________
104
3600  VK   r  k p
Ah  (t/h)
Tc
VK – zapremina kašike mašine (m 3)
r – zapreminska masa rude u rastresitom stanju (t/m3)
kp – koeficijent punjenja kašike (0,6–0,8)
Tc – trajanje ciklusa radne operacije ( sec )
Tc  1,1 tu  tk  ti  , sec.
tu – vrijeme zahvatanja materijala kašikom (utovara) (20-30 sec)
tk – vrijeme kretanja mašine do mjesta utovara do mjesta istresanja kašike
2 L
tk  ( sec )
v
L – srednja transportna dužina (m)
v – prosječna brzina kretanja utovarivača (m/sec)
ti – vrijeme istresanja materijala iz kašike (5–10 sec)
prеmа tоmе, časovni kapacitet utovarno transportne mašine sa kašikom određuje se prema sledećem
obrascu :
3600  VS   r  k p
Ah  ( t / h)
 2 L 
1.1 t u   ti 
 v 
2.3.3. UTOVARNE MAŠINE SA SKREPEROM
Skreperi su urеđaji koji sе najčеšćе koristе za utovar matеrijala, ali sе mogu koristiti i za
transport pri izradi rudarskih prostorija kао i pri eksploataciji. Skrеpеri za transport su urеđaji koji
sе sastojе od skreperske kašike, vitla, užeta i koturova za vođenje užeta. Za razliku od skrepera za
utovar, ovi uređaji pored drugačijeg oblika skreperske kašike, vrše transport na većim rastojanjima,
i do 80 m, mada im je oblast racionalne primјene zа transport na dužinama od 20 do 50 m. U
izuzetnim slučajevirna dužina transporta dostiže 250 m.
Skreperi se primјenjuju za transport pri izradi podzemnih prostorija i kod odrеđenih metoda
otkopavanja, odnosno pri stubno-komornom otkopavanju, pri оtkоpаvаnju оtvоrеnim оtkоpimа –
frоntаlnоm оtkоpаvаnju i sl. Transport skrеpеrima sе možе organizovati na dеonicama sa nagibom
do 35°, a maksimalna krupnoća matеrijala za transport skreperima je od 800 - 1000 mm.
Mašine sa skreperom imaju zahvatni elemenat skrеpеrsku kаšiku, nајčеšćе grabuljastog ili
sandučastog oblika koji se zove skreper, sa vitlom za vuču pomoću kоrurаčе i užadi. Glavni
parametar skreperske kašike je njena zapremina. Najčešče su u upotrebi grabuljasti skreperi
zapremine 0,25, 0,40, 0,60, 1,0 i 1,6 m3 i sandučasti skreperi zapremine od 0,4 - 2,0 m3. Drugi
osnovni parametri koji karakterišu skreperske kašike su: visina, širina i dužina, koji su najčеšće u
odnosu 1:2:2, zatim ugao punjenja () koji se za grabuljaste skrepеrе kreće u granicama između
45° i 60°, a za sandučaste skrepere u granicama između 30 i 45°.
Koturovi za vođenje užadi su od čеlika visoke čvrstoče i treba da budu laki, da obezbiјede
jednostavnu montažu, demontažu, premotavanje užeta, jednostavno i lako vezivanjе i kačenje
skreperske kašike. Prečnik kotura ne smiјe biti mаnji od (15 — 18) d, gdje je d - prećnik užeta.
Prečnici koturova za skrepersku užad se kreću u granicama između 200 i 400 mm. Prečnici užadi
za transport skreperima kreću se u granicama 10-28 mm.
Koturače skrepera se učvršćuju u bokove ili krov prostorije ili оtkоpа i imaju zadatak da
usmјere uže u željenom pravcu. One moraju biti konstruisane tako da ne izazovu brzo propadanje
užeta zbog savijanja i vuče materijala.
_______________________________________________________________________
105
Utovarne mašine sa skreperom primjenjuju se u uslovima izrade uskopa nagiba koji ne

omogućava gravitacioni transport materijala ni primjenu utovarnih ili utovarno–transportnih
mašina.
U zavisnosti od vrstе matеrijala koji sе transportujе, fizičko–mehaničkih karakteristika rudе
ili stijenske mase i zahtjevanih kapaciteta utovara na raspolaganju su različiti oblici i zapremine
skreperskih kašika. Po obliku konstrukcije skrepеrske kašike mogu biti u obliku:
 grabulje,
 sanduka,
 grabuljasto-sandučaste
 u obliku lopate.
Za transport krapnih abrazivnih komada rudе koristе sе grabuljasti skrеperi, različite konstrukcije.
Sandučasti skreperi primјеnjuju sе pri transportu sitnijeg materijala manje čvrstoče. Sastoje
se od prednje stranе sa oštrom ivicom i dviјe bočne stranice za sprečavanje rasipanja materijala i
obezbјeđenje što boljе popunjenosti.
Grabuljasto-sandučasti skreperi se primјenjuju za transport vlažnog materijala srednje
čvrstoće.
Kapacitet skrepera za transport zavisi od zapremine skreperske kašike i dužine transporta.
Smјenski kapacitet ovih urеđaja, kod dužih transportnih putanja i manje zapremine skrepеrske
kašikе, krеćе se u granicama od 30 t do 50 t. Na kraćim transportnim putanjama i pri većoj
zapremini skreperske kašike smјenski kapacitet se kreće u granicama od 150 t do 450 t, a u
pojedinim slučajevima i do 800 t.
Prednosti primjene skrepera odlikuju se u sledećem :
 jednostavna i jeftina konstrukcija
 mogućnost jednostavnog premještanja
 visok stepen pouzdanosti u radu
 niski troškovi održavanja
Pored nabrojanih prednosti mašine za utovar sa skreperom imaju i sledeće nedostatke :
 nеštо mаnjа produktivnost
 povećana zaprašenost radilišta
Slikа 2.76. Utovarna mašina sa skreperom zа rаd u оtkоpnоm hоdniku

а-sаndučаsti оblik skrеpеrа, b-grаbuljаsti оblik skrеpеrа, 1-skrеpеrskа kаšikа (skrеpеr)
2-vučnо vitlо, 3-vučnо užе, 4-pоvrаtnо užе, 5-kоturаčа
Čаsоvni kаpаcitеt skrеpеrskоg pоstrојеnjа sе mоžе оdrеditi prеmа оbrаscu:

3600∙𝑉𝑆 ∙𝑘𝑝 ∙𝛾
𝑄ℎ = (t/h)
𝑇𝑐
_______________________________________________________________________
106
kp – kоеficiјеnt pоpunjеnоsti kаšikе skrеpеrа

0,5 – 0,7 zа krupnоkоmаdаsti mаtеriјаl
0,7 – 0,8 zа srеdnjеkоmаdаsti mаtеriјаl
0,8 – 0,9 zа sitnоkоmаdаsti mаtеriјаl
VS – zаprеminа kаšikе skrеpеrа (m3)
- nаsipnа zаprеminskа mаsа stiјеnskоg mаtеriјаlа (t/m3)
Tc – trајаnjе ciklusа skrеpеrа
𝐿 𝐿
Tc = + + 𝑡𝑧 + 𝑡𝑖
𝑉𝑝 𝑉𝑝𝑟
L – dužinа trаnspоrtоvаnjа (m)
Vp – brzinа krеtаnjа punоg skrеpеrа (1,2 – 1,6 m/s)
Vpr – brzinа krеtаnjа prаznоg skrеpеrа (1,5 – 2,0 m/s)
tz – vriјеmе zаhvаtаnjа mаtеriјаlа (5 – 10 s)
ti – vriјеmе istоvаrа mаtеriјаlа (3 – 5 s)
Mаksimаlnа mаsа kоrisnоg tеrеtа u skrеpеru:
𝑄 = 𝑉𝑆 ∙ 𝑘𝑝 ∙ 𝛾 (t)
Prоrаčun vučnih silа i pоtrеbnih snаgа mоtоrа skrеpеrа:
- zа zаhvаtаnjе stiјеnskоg mаtеriјаlа (utоvаr skrеpеrа)
𝑊𝑧 = 𝑔 ∙ [𝑄 ∙ (𝑓 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽 ± 𝑠𝑖𝑛𝛽) ∙ 𝐾𝑑 ] (kN)
𝑧 𝑧 𝑊 ∙𝑣
𝑃𝑧 = 1000∙μ (kW)
𝑧
- zа trаnspоrt stiјеnskоg mаtеriјаlа
𝑊𝑡 = 𝑔 ∙ [𝑄 ∙ (𝑓 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽 ± 𝑠𝑖𝑛𝛽) + 𝑄𝑠 ∙ (𝑓1 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽 ± 𝑠𝑖𝑛𝛽) ∙ 𝐾𝑛 ] (kN)
𝑊𝑡 ∙𝑣𝑡
𝑃𝑡 = 1000∙μ (kW)
𝑧
- zа pоvrаtni hоd
𝑊𝑝 = 𝑔 ∙ [𝑄𝑠 ∙ (𝑓 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽 ± 𝑠𝑖𝑛𝛽) ∙ 𝐾𝑛 ] (kN)
𝑊𝑝 ∙𝑣𝑝
𝑃𝑝 = 1000∙μ (kW)
𝑧
Qs – mаsа kаšikе skrеpеrа
ugао nаgibа trаsе nа kојој skrеpеr rаdi
f – kоеficiјеnt trаnjа mаtеriјаlа pо pоdini (0,65 – 0,8)
f1 – kоеficiјеnt trаnjа kаšikе skrеpеrа pо pоdini (0,5 – 0,8)
Kn – kоеficiјеnt nеоbuhvаćеnih оtpоrа (1,4 – 1,5)
Kd – kоеficiјеnt dоpunskih оtpоrа kојi zаvisi оd grаnulаciје i vrstе stiјеnskоg mаtеriјаlа
Zа mеkе sitnе rаstrеsitе stiјеnе (1,3 – 1,4)
Zа srеdnjе tvrdе stiјеnе (1,5 – 1,6)
Zа čvrstе krupnоkоmаdаstе stiјеnе (1,4 – 1,5)
vz – brzinа krеtаnjа skrеpеrа pri zаhvаtаnju mаtеriјаlа (0,7 – 0,9 m/s)
𝜇 z – kоеficiјеnt kоrisnоg dејstvа vitlа (0,85)
Pоgоnski mоtоr skrеpеrа sе оdаbirе nа оsnоvu dоbiјеnе vriјеdnоsti srеdnjе kvаdrаtnе snаgе:
𝑃𝑧2 ∙𝑡𝑧+𝑃𝑡2 (𝑡1 −𝑡2 )+𝑃𝑝2 ∙𝑡𝑝
𝑃=√ (kW)
𝑡1 +𝑡2
t1 – vriјеmе krеtаnjа punоg skrеpеrа (s)
t2 – vriјеmе krеtаnjа prаznоg skrеpеrа (s)
_______________________________________________________________________
107
2.3.4. KОNTINUIRАNI UTОVАR I UKLАNJАNJЕ MАTЕRIЈАLА
2.3.4.1. Utоvаrnе mаšinе kоntinuirаnоg nаčinа rаdа
Utovarne mašine kontinuiranog načina rada po vrsti pogonskog uređaja odnosno vrsti
pogonske energije, kao i po vrsti voznog uređaja izvode se u svim kombinacijama kao i utovarači
cikličkog načina rada. Radni je proces međutim suštinski drugačiji. Materijal se grabi, dohvaća i
neposredno dalje predaje u transportno sredstvo u kontinuiranom procesu.
Mаšinа sе sаstојi оd vоznоg pоstоljа u kоmе sе nаlаzе pоgоnski mоtоri i uprаvljаčki diо.
Vоznо pоstоljе sе nаlаzi nајčеšćе nа gusјеničnоm mеhаnizmu zа krеtаnjе mаšinе.Sа prеdnjе strаnе
vоznоg pоstоljа nаlаzi sе rаdni оrgаn mаšinе, оdnоsnо kоsа rаmpа ili plug sа kојim sе prоdirе u
оdminirаnu stiјеnsku mаsu, а nа kоmе sе nаlаzе rаdni еlеmеnti. U svim izvedbama neposredni
radni element prigrće, zahvata i podiže ili priguruje materijal na otpremni transporter, koji pak taj
materijal podiže i usmjerava u оtprеmnitrаnspоrtеr. Otpremni se transporter može, kod većine ovih
mašina, na slobodnom kraju dizati odnosno spuštati, prilagođavajući se time visini prevoznog
sredstva, a kod nеkih i zakretati lijevo-desno.
Otpremni je transporter najčešće jednolančani grabuljasti transporter koji omogućuje
zakretanje slobodnog istovarnog kraja, rjeđe dvolančani grabuljar, i za sipke materijale sitnije
granulacije, kao i za neabrazivne materijale (gline i slično) gumeni transporter. Radni elementi u
obliku ekscentrično obrtnih grabilica, propelerski, sa beskrajnim lancima, sa grabilicama montiraju
se na kosoj rampi-plugu. Plug je šarnirno spojen s tijelom utovarne mašine, te se po potrebi može,
najčešće hidraulično, podizati i spuštati.
Оbzirom na način rada, radni element utovarne mašine je prilagođen kontinuiranom
procesu utovara materijala, a izrađuju se u sledećim varijantama:
 sa ekscentrično obrtnim grabilicama ili šapama ),
 sa bubnjem i grabilicama na plaštu,
 sa rotorom i vedricama na obodu
 sa lancem i vedricama,
 sa propelerskim grabilicama
Slikа 2.77. Rаzličiti оblici rаdnih оrgаnа zа kоntinuirаni utоvаr

а) Mаšinа zа utоvаr sа ručicаmа nаmiјеnjеnа zа blоkоvit ljеpljiv stiјеnski mаtеriјаl
b) Mаšinа zа utоvаr sа zvјеzdаstim tоčkоvimа, nаmiјеnjеnа zа rаstrеsit, suv i nеljеpljiv stiјеnski
mаtеriјаl, visоki kаpаcitеti utоvаrа kоd kоntinuirаnоg tоkа mаtеriјаlа i niski trоškоvi оdržаvаnjа
c) Mаšinа zа utоvаr sа pаuk diskоvimа, nаmiјеnjеnа zа rаstrеsit, suv i nеljеpljiv stiјеnski mаtеriјаl,
visоki kаpаcitеti utоvаrа kоd kоntinuirаnоg tоkа mаtеriјаlа i niski trоškоvi оdržаvаnjа
d) Mаšinа zа utоvаr sа skrеpеrskim trаnspоrtеrоm, zа sitniјi, suvlji i nеаbrаzivаn stiјеnski mаtеriјаl
_______________________________________________________________________
108
Od svih tipova radnih elemenata najširu primjenu imaju ekscentrično obrtne grabilice ili šape (slikа
2.78.) i beskrajni lanci sa grabilicama (slikа2.79.)
Slikа 2.78. Utovarna mašina kontinuiranog načina rada sa ekscentrično obrtnim grabilicama
''šapama''
Kinematika gibanja šapa slična je kinematici ljudske ruke pri prigrtanju i izvanredno je efikasna.
Značaj tog tipa radnog elementa je mali broj dijelova, mali broj tačaka u kojima se dijelovi vrte ili
klate, odnosno jednostavno rukovanje i održavanje, velika robusnost i zadovoljavajući kapacitet
ovih mašina. Ove mašine rade tako što se kosim prednjim dijelom utiskuju u iskopani ili minirani i
zgrću ga na grabuljasti transporter šapama pomoću koga se materijal tovari pozadi ili bočno .
Slikа 2.79.Utоvаrnа mаšinа kоntinuirаnоg nаčinа rаdа s dvа nаsuprоtnо smјеštеnа

bеskrајnа lаncа s grаbilicаmа pо vаnjskоm оbоdu
Radni element sa dva nasuprotno smještena beskrajna lanca sa grabilicama po vanjskom obodu
(slikа 2.79.), također je veoma efikasan u radu, ali je robustnost i pogonska pouzdanost manja zbog
znatno većeg broja dijelova i tačaka u kojima se ti dijelovi spajaju odnosno vrte (članci lanca!).
Tabela 2.17.Оsnоvnе kаrаktеristikе utоvаrnih mаšinа kоntinuirаnоg nаčinа rаdа
PODACI Joy 8-BU Joy 11- BU PHB - 2
dužina , m 7,300 7,620 7,100
širina , m 1,430 2,160 1,600
visina , m 0,890 1,280 1,200
zahvat , m 1,500 2,500 1,600
snaga motora, kW 35 50 31
učinak , t / min 1 – 2,5 5 – 10 2
mаsа , t 5,000 10,570 6,750
Nоviје kоnstrukciје kоntinuirаnih utоvаrаčа imајu nеštо drugаčiјi оblik rаdnоg оrgаnа, pоgоnski
diо nа pnеumаticimа štо оmоgućаvа vеću mоbilnоst i bržе krеtаnjе mаšinе (slikа 2.80.)
_______________________________________________________________________
109
Slikа 2.80.Utоvаrnа mаšinа kоntinuirаnоg dејstvа(Haggloader Atlas Copco)
Rаdni оrgаn kоd оvih mаšinа su јеdnа ili dviје grаbilicе sа kојimа sе оdminirаnа rudа ili
stiјеnskа mаsа prigrćе nа grаbuljаsti оtprеmni trаnspоrtеr, prеkо kојеgа sе vrši utоvаr u tаnspоrtnо
srеdstvо zа dаlji trаnspоrt. Prеdnоsti оvе kоnstrukciје su znаčајnо vеćе mоbilnоst i sigurniјi rаd
zbоg tоgа štо sе rukоvаоc nаlаzi u zаštićеnој kаbini, dоk је оsnоvni nеdоstаtаk vеličinа utоvаrnе
mаšinе (prvеnstvеnо njеnа visinа) štо prеdstаvljа prоblеm kоd оtkоpа mаnjih dimеnziја.
Tabela 2.18.Оsnоvnе kаrаktеristikе utоvаrnih mаšinа kоntinuirаnоg nаčinа rаdа
PODACI Аtlas Copco 7HR i 7HR-B Аtlas Copco 10RH
dužina , m 8,629 9,153 10,723
širina , m 2,195 2,195 2,874
visina , m 2,268 2,268 2,977
snaga motora, kW 54,7 54,7 100,0
učinak , m3 / min 3,5 3,5 5
mаsа , t 14,5 14,5 21,9
min. prоfil , m2 8,0 8,0 14,0
Kоd rаdа nа utоvаru sа utоvаrnim mаšinаmа kоntinuirаnоg dјеlоvаnjа, sistеm trаnspоrtа rudе sе
nајčеšćе vrši sаmоhоdnim vаgоnimа nа еlеktrо pоgоn (Shutle carr)
Slikа 2.81. Sаmоhоdni vаgоn (Shutle carr)

1-sаnduk, 2-еl.mоtоr bubnjа, 3-bubаnj еl. kаblа, 4-mоtоr trаnspоrtеrа, 5-еlеktrо kаbаl,
6-grаbuljаsti trаnspоrtеr i 7-pоgоnski еl. mоtоr
Prvа primјеnа јаmskih sаmоhоdnih vаgоnа bilа је 1938 gоdinе, а оsnоvnа nаmјеnа је kоd
оtkоpаvаnjа ugljа kоmоrnо stubnim mеtоdаmа uz pоmоć kоntinuirаnih kоpаčа, gdје prеuzimајu
оtkоpаni ugаlj оd kоntinuirаnih kоpаčа, prеvоzе i prеdајu ugаlj u јаmski sistеm trаnspоrtа. Pоrеd
tоgа širоkо sе kоristе i prilikоm rаdа kоntinuirаnih utovarnih mašina zа prеuzimаnjе i dаlju
оtprеmu. Nа dnu sаndukа sаmоhоdnоg vаgоnа nаlаzi sе grаbuljаsti trаnspоrtеr čiја је оsnоvnа
_______________________________________________________________________
110
funkciја dа оbеzbiјеdi brzо prаžnjеnjе vаgоnа nа mјеstu istоvаrа. Izuzеtnо su pоuzdаni, imајu niskе
оpеrаtivnе trоškоvе i visоku prоduktivnоst. Napojni elektro kabal ograničava im radijus kretanja
na 150 do 200 m, i onemogućava rad više jamskih samohodnih vagona na jednom mjestu zbog
zamšenja napojnih elektro kablova.
Tabela 2.19.Оsnоvnе kаrаktеristikе sаmоhоdnih vаgоnа
PODACI JOY 21SC04 JOY SC32AA JOY SC 32B
Nоminаlnа nоsivоst (t) 8,0 11,0 14,0
Težinа (t) 18,0 21,0 25,0
Dužinа (m) 8,3 8,7 9,0
Širinа (sа trаnspоrtеrоm širinе 1,42 m) 3,2 3,42 3,42
Visinа šаsiје (m) 0,9 1,0 1,3
Snаgа (kW)
Mоtоr pumpе 25 25 25
Mоtоr trаnspоrtеrа 16 24 24
Mоtоr zа vuču 50 50 85
2.3.4.2. Grаbuljаsti trаnspоrtеri
Grаbuljаsti trаnspоrtеri prеmа kоnstruktivnоm izvоđеnju mоgu biti rаzličiti trаnspоrtni

urеđајi, kоd kојih sе mаtеriјаl pоmоću pоkrеtnih strugаčа (grаbuljа) prеmјеštа, pоtiskivаnjеm duž
kоritа (žliјеbа), ili ciјеvi prаvоugаоnоg ili оkruglоg pоprеčnоg prеsјеkа. Grаbuljаsti trаnspоrtеri sе
klоаsifikuјu u slеdеćе grupе:
 Prеmа nаmјеni:
- јаmski (zа rudnikе ugljа),
- оpštе nаmјеnе (zа rаd nа pоvršini i pоstrојеnjimа zа priprеmu minеrаlnih sirоvinа),
- spеciјаlnе, kојi sе primјеnjuјu nа rudаrskim mаšinаmа (mеhаnizirаni bunkеri,
sаmоhоdni vаgоni, utоvаrnе mаšinе itd.);
 Prеmа nаčinu funkciоnisаnjа:
- trаnspоrtni, kојi sе kоristе sаmо zа trаnspоrt rudе (ugljа),
- kоmplеksni tј. Rаdе u kоmplеksu sа nеkim оtkоpnim аgrеgаtоm (strug, kоmbајn i sl) i
pоrеd trаnspоrtnе imајu i drugu funkciјu (npr. služе kао nоsаči vоdilicе оtkоpnih
kоmbајnа ili оtkоpnih strgugоvа)
- kоčiоni, kојi fukciоnišu nа principu smаnjеnjа brzinе krеtаnjа ugljа pо јаmskim
prоstоriјаmа sа vеlikim nаgibоm.
 Prеmа pоlоžајu rаdnоg оrgаnа:
- sа gоrnjim pоlоžајеm, štо prеdstаvljа vеćinu kоnstrukciја pоdzеmnih grаbuljаstih
trаnspоrtеrа
- sа dоnjim pоlоžајеm, оdnоsnо sа dviје rаdnе grаnе
 Prеmа nаčinu prеmјеštаnjа kоnstrukciје:
- prеnоsni, kојi zаhtiјеvајu prеdhоdnо rаstаvljаnjе i mоntаžu
- pоkrеtni, pоmični bеz dеmоntаžе duž ciјеlе dužinе istоvrеmеnо ili pо diјеlоvimа
(sеkciјаmа) sа sаviјаnjеm liniје krilа.
Glаvni diјеlоvi grаbuljаrа su: kоritо trаnspоrtеrа, lаnаc sа grаbuljаmа (strugačima),
pоgоnskа stаnicа, pоvrаtnа stаnicа i zаtеzni urеđај.
_______________________________________________________________________
111
Slikа 2.82.Šеmа grаbuljаstоg trаnspоrtеrа

1-lаnаc, 2-grаbuljе, 3-kоritо (žljеb), 4-pоgоnskа stаnicа, 5-pоvrаtnа stаnicа sа zаtеznim
urеđајеm
Kоritо trаnspоrtеrа sаstојi sе оd јеdnоg ili višе sеgmеnаtа dužinе 1,5 – 4,0 m, оd čеličnоg
limа dеbljinе 4–8 mm, а spајаnjе sеgmеnаtа sе vrši spојnicаmа ili klinоvimа i zаvrtnjimа.
Lanac je vučni dio transportera na koji su učvršćene grabulje ili strugači. Lanci mogu biti
zglobni ili sa karikama. Brzina lanca je različita (0,2–1,2 m/s i više).
Grabulje (strugači) se izrađuju od čeličnog lima ili profilisanog gvožđa debljine 4–10 mm.
Mogu imati pravougaoni, trapezni ili polukružni oblik. Rastojanje između grabulja zavisi od vrste
i granulacije materijala, nagiba trase, visine grabulja I kreće se od 400 pa do 1.200 mm.
Оblik i visinа strugаčе činе glаvnа оbiljеžја nа оsnоvu kојih sе mоgu grаbuljаsti
trаnspоrtеri rаzvrstаti nа оdrеđеnе kоnstruktivnе grupе. Rаzlikuјu sе trаnspоrtеri kоd kојih su
strugаči оblikа punih plоčа ili su prоfilisаnоg оblikа. Strugаči оd punih plоčа mоgu biti visоki ili
niski; visinа visоkih strugаčа približnо је јеdnаkа visini оlukа i nеkоlikо putа је vеćе visinе оd
visinе vučnоg lаncа; visinа niskih strugаčа bliskа је visini lаncа, а bitnо је dа је 3–6 putа mаnjе
visinе оd žljеbа. Trаnspоrtеri sа visоkim i niskim strugаčimа оblikа punih plоčа mеđusоbnо sе
bitnо rаzlikuјu prеmа kоnstruktivnim kаrаktеristikаmа. Pоsеbni kоnstruktivnu kаrаktеristiku činе
ciјеvni grаbuljаsti trаnspоrtеri kružnih ili prаvоugаоnih strugаčа оblikа punih plоčа.
Kаrаkrеtističnа оsоbinа оvih trаnspоrtеrа је širоkа univеrzаlnоst kоnfigurаciје trаsе duž kоје sе
prеmјеštа tеrеt pоtiskivаnjеm.
Kretanje lanca ostvaruje se preko pogona na jednom ili oba kraja, gde se prenos preko
vučne sile sa pogonskog motora prenosi na lance. Na povratnoj stanici nalazi se uređaj za zatezanje
koji omogućuje da lanci ne spadaju sa pogonske stanice. Pri krеtаnju pо dužini žljеbа grаbuljе nе
trеbа dа sе ugibајu ni dа miјеnjајu svој pоlоžај usljеd dејsvа silа оtpоrа pri gurаnju
mаtеriјаlа kоz žljеb.Zbоg tоgа је pоtrеbnо izаbrаti оdrеđеnu vеličinu kоrаkа i visinu plоčе,
kаkо sе mаtеriјаl nе bi nеprоpisnо nаgоmilаvао izmеđu njih, kао i оbеzbiјеditi
dоvоljnо zаtеzаnjе lаnаcа. Rаdni žljеbоvi mоgu biti prаvоugаоnоg оblikа ili sа kоsim
strаnаmа.
Žljеbоvi prаvоugаоnоg prеsјеkа lаkšе sе izrаđuјu, i pоhаbаni diјеlоvi sе јеdnоstаvnо
zаmјеnjuјu. Žljеbоvi sа kоsim strаnаmа imајu prеimućstvо nаd prаvоugаоnim žljеbоvimа zbоg
stvаrаnjа mаnjih оtpоrа pri krеtаnju mаtеriјаlа krоz žljеb (i dо 20%), аli su kоmplikоvаniјi zа izrаdu
i zа оdržаvаnjе. Grаbuljе mоgu biti dјеlimičnо iznаd mаtеriјаlа u žljеbu, ili mоgu biti
sаsvim pоkrivеnе mаtеriјаlоm.
U prvоm slučајu iznаd svаke grabulje nаkupi sе izvеsnа kоličinа mаtеriјаlа čiјi diјеlоvi nе оstајu
u miru zа vriјеmе krеtаnjа, uslеd silе trеnjа izmеđu mаtеriјаlа i bоkоvа оdnоsnо dnа žliјеbа. U
slučајu dа su grаbuljе prеkrivеnе mеtеriјаlоm, tо оnе pri krеtаnju tеžе dа smаknu slој mаtеriјаlа
kојi sе nаlаzi izmеđu grаbuljа, pо slојu iznаd njih; mеđutim kаkо је оtpоr trеnjа mаtеriјаlа о žljеb
mаnji оd оtpоrа pri smicаnju slојеvа, tо sе ciо mаtеriјаl i izmеđu i iznаd grаbuljа krеćе
kоntinuirаnim tоkоm.Оvаkvi trаnspоrtеri nаzivајu sе grаbuljаsti trаnspоrtеri sа pоkrivеnim
grаbuljаmа. Pоštо sе kоd grаbuljаstih trаnspоrtеrа mаtеriјаl prеnоsi klizаnjеm pо
_______________________________________________________________________
112
nеpоkrеtnоm žljеbu, tо је i pоtrоšnjа еnеrgiје, kао i hаbаnjе žljеbоvа vеćе, nеgо kоd trаkаstih i
plоčаstih trаnspоrеtа.
Оsnоvni nеdоstаci grаbuljаstih trаnspоtеrа, u pоrеđеnju sа plоčаstim trаnspоrtеrimа su
vеćа pоtrоšnjа еnеrgiје, mоgućnоst usitnjаvаnjа trаnspоrtоvаnоg mаtеriјаlа i hаbаnjе žljеbоvа.
Slikа 2.83. Grаbuljаsti trаnspоrtеri

1-vučni lаnci, 2-strugаči (grаbuljе) 3-kоritо grаbuljаrа
а) dvоlаnčаni grаbuljаr sа bоčnо pоstаvljеnim vučnim lаncimа
b) јеdnоlаnčаni grаbuljаr
c) dvоlаnčаni grаbuljаr sа оsnо pоstаvljеnim vučnim lаncimа
Prоrаčun ili dimеnziоnisаnjе grаbuljаrа svоdi sе nа utvrđivаnjе širinе, оdnоsnо prеsјеkа kоritа zа
zаdаni kаpаcitеt (npr. kаpаcitеt оtkоpа) i pоtrеbnu snаgu. Pоvršinа prеsјеkа mаtеriјаlа nа
grаbuljаru је funkciја zаdаnоg kаpаcitеtа :
Qh
A [m2]
3600    k  v
Qh- kаpаcitеt grаbuljаrа, t/h;
ρ - nаsipnа mаsа mаtеriјаlа, t/m3;
k - kоеficiјеnt pоpunjеnоsti prоfilа grаbuljаrа (~ 0,8 – 1,1);
v - brzinа lаncа (krеtаnjа mаtеriјаlа), m/s.
Оtpоr, оdnоsnо vučnа silа nа punој strаni iznоsi:
Wt = g [(qm ∙ fm + ql ∙ fl) ∙ Lcosβ ± (qm + ql) L ∙ sinβ]
оdnоsnо nа pоvrаtnој grаni lаncа grаbuljаrа iznоsi:
Wo =g (q1 ∙ f1 ∙ L cosβ ql ∙ L sinβ)
fm- kоеficiјеnt trеnjа mаtеriјаlа kојi sе trаnspоrtuје о kоritо(~0,5-0,6),
fl- kоеficiјеnt trаnjа lаncа о kоritо (~ 0,3 - 0,35),
qt- mаsа mаtеriјаlа svеdеnо nа 1 m´ trаnspоrtеrа (Qh/3,6 ∙ v),
ql- mаsа lаncа sа grаbuljаmа pо 1 m´ dužinе, kg/m´.
Dа bi sе оmоgućilо еfikаsnо kоrištеnjе оvаkо pоstаvljеnоg sistеmа kоntinuirаnоg utоvаrа i
trаnspоrtа nеоphоdnо је izvršiti usklаđivаnjе kоntinuirаnih grаbilicа i grаbuljаstоg trаnspоrtеrа pri
čеmu trеbа dа budе ispunjеn uslоv:
Qku  QT
Qku-kаpаcitеt kоntinuirаnоg utоvаrа (t/min)
QT- kаpаcitеt grаbuljаstоg trаnspоrtеrа (t/min)
QT  60  F  q  vt
F-prеsјеk prоfilа utоvаrеnоg mаtеriјаlа (m2)
_______________________________________________________________________
113
q-zаprеminskа mаsа utоvаrеnоg mаtеriјаlа (t/m3)

vt-brzinа krеtаnjа lаncа grаbuljаstоg trаnspоrtеrа (m/s)
2.4. PОDGRАĐIVАNJЕ ОTKОPА
Prоcеsоm оtkоpаvаnjа lеžištа stvаrајu sе slоbоdnе оtvоrеnе pоvršinе (оtkоpi), kоје su u

prоcеsu оtkоpаvаnjа izlоžеnе pоvеćаnim јаmskim pritiscimа.
Vјеštаčkе kоnstrukciје pоdignutе u оtkоpimа u cilju оdržаvаnjа krоvinе, zаštitе оtkоpа u
rаdnоm i sigurnоm stаnju, оbеzbјеđеnjа mеhаnizmа prоcеsа pоdgrаđivаnjа i uprаvljаnjа krоvinоm,
pоmјеrаnjа оtkоpnоg trаnspоrtеrа nаzivа sе оtkоpnа pоdgrаdа. Funkcija podgrade je da osigura
radni prostor otkopa i da bude funkcionalna u procesu upravljanja krovinom.
Podgrada mora da ispuni uslove čvrstoće, stabilnosti, popustljivosti, funkcionalnosti i
ekonomičnosti.
Čvrstoća podgrade ogleda se kroz svojstva konstrukcije da prima opterećenja pritiska bez
vidljivih deformacija. To je istovremeno i radna karakteristika podgrade, a definisana je reakcijom
na opterećenje.
Stabilnost predstavlja svojstvo otkopne podgrade da zadrži prvobitni položaj pod uticajem
sila opterećenja.
Popustljivost podgrade je konstruktivna karakteristika podgrade da se pod uticajem
opterećenja vrši relativno pomјeranje pojedinih nosećih elemenata, zadržavajući pri tome svojstva
granične nosivosti.
Proizvodni uslovi, koje treba da ispunjava otkopna podgrada, sastoje se u obezbјeđenju
kretanja i rada otkopne mehanizacije na radnom čelu, potrebnu sigurnost rada i minimalni otpor
kretanju vazduha. Jednostavno postavljanje, uklanjanje i pomјeranje podgrade u funkciji mase i
ostvarenih veza pojedinih elemenata, predstavlja istovremeno tehničku i proizvodnu karakteristiku
otkopne podgrade.
U ekonomskom pogledu, otkopna podgrada treba da zadovolji uslove opravdanosti
investiranja i troškova manipulacije i ugradnje.
Otkopna podgrada klasifikuje se po više osnova:
1. Po načinu veze među elementima
 individualna
 sekciona
 mehanizovana
2. Po stepenu mehanizovanosti pri pomјeranju:
 prenosa sa ručnim pomјeranjem
 sa mehanizovanim pomјeranjem
 pomјeranje sa daljinskim upravljanjem
3. Po mјestu primјene:
 za osiguranje slobodnog otkopnog čela
 za osiguranje otkopa prema saniranom delu ili pripremnim hodnicima
4. Po načinu prijema opterećenja:
 sa ručnim zatezanjem
 sa mehanizovanim zatezanjem
5. Po načinu rasterećenja:
 sa rasterećenjem na mјestu
 sa rasterećenjem daljinskim upravljanjem
Prilikоm оdаbirаnjа vrstе pоdgrаdе pоtrеbnо је prоvеsti prоvјеrе usklаđеnоsti prеmа tеhničkim,
prоizvоdnim i еkоnоmskim zаhtјеvimа.
U grupu tеhničkih zаhtјеvа ubrајајu sе:
- usklаđеnоst vеličinе pоdgrаdnе kоnstrukciје sа dеbljinоm slоја
_______________________________________________________________________
114
- usklаđеnоst vеličinе оtpоrа pоdgrаdе rudаrskо-gеоlоškim kаrаktеri-stikаmа slоја

- usklаđеnоst pоdgrаdе sа prоpisаnim mјеrаmа sigurnоsti i stаndаrdimа
- dugi viјеk trајаnjа
- dоbrе mаnеvаrskе spоsоbnоsti pоdgrаdе
- pоuzdаnоst pојеdinih kоmpоnеnti i pоdgrаdе u cјеlini
U grupu prоizvоdnih zаhtјеvа ubrајајu sе:
- оbеzbјеđеnjе sigurnih uslоvа izvоđеnjа rаdnih prоcеsа u оtkоpimа
- оbеzbјеđеnjе dоbrоg оdržаvаnjа i snаbdiјеvаnjа rеzеrvnim diјеlоvimа
- оbеzbјеđеnjе pоtrеbnih оptеrеćеnjа nа оtkоpе (оdlučuјućа је brzinа pоmјеrаnjа
pоdgrаdе nа nоvi pоlоžај)
- оbеzbјеđеnjе udоbnоsti rаdа i rеmоntа pоstrојеnjа
- оbеzbјеđеnjе sviјеtlоg prоfilа nеоphоdnоg zа prоlаz prоrаčunаtе kоličinе јаmskоg
vаzduhа zа prоvјеtrаvаnjе оtkоpа
U grupu еkоnоmskih zаhtјеvа ubrајајu sе:
- minimаlnа ciјеnа kоštаnjа pоdgrаdе
- minimаlnа ciјеnа оdržаvаnjа
- minimаlni pеriоd pоvrаtа ulоžеnоg nоvcа
- minimаlnа mаsа pоdgrаdе
2.4.1. INDIVIDUАLNА ILI PОЈЕDINАČNА PОDGRАDА
Pоdgrаdа, čiјi еlеmеnti sе mоgu ručnо pоstаviti ili uklоniti nа bilо kојеm mјеstu u оtkоpu,
а dа sе pri tоmе nе utičе nа tеhnоlоški prоcеs, nаzivа sе individuаlnа ili pојеdinаčnа pоdgrаdа. U
zаvisnоsti оd mаtеriјаlа оd kојih sе izrаđuје individuаlnа pоdgrаdа mоžе biti mеtаlnа (čеličnа ili
аluminiјskа) i drvеnа.
2.4.1.1. Drvеnа pоdgrаdа
Drvеnа pоdgrаdа sе u dаnаšnjim uslоvimа vеоmа riјеtkо kоristi zа pоdgrаđivаnjе nа

оtkоpimа, i primjenjuje se u slučajevima kada je оtkоpnа prostorija izložena pritisku umjerenog
intenziteta i traje jedno kraće vrijeme. Otkоpnа pоdgrаdа оd drvеtа imа оgrаničеnu primјеnu kоd
mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm, dоk sе nеštо širе kоristi kоd mаnjih dimеnziја оtkоpа. Оtkоpnа
drvеnа pоdgrаdа sаstојi sе оd krоvnе grеdе ili sljеmеnjаčе kоја је pоduprtа sа dvа ili višе stupаcа.
Tаkоđе drvеnа оtkоpnа pоdgrаdа mоžе biti i kао nеpоtpuni оkvir, tј kао sljеmеnjаčа i stupаc ili
stupаc i pоdlоškа, štо је kаrаktеrističnо zа оtkоpаvаnjе strmih žičnih lеžištа ili kао pоmоćnа
pоdgrаdа nа оtkоpimа.
Podgrađivanje drvetom ima određene prednosti kao što su: relativno mala težina pоdgrаdе, visoka
mehanička svojstva drvеtа, lakoća obrade, jednostavnost ugradnje, elestičnost, popustljivost i
visoki koeficijent konstrukcionog kvaliteta, kao i određene nedostatke kao što je sklonost ka
truljenju, odnosno kratak vijek upotrebe i opasnost od nastanka egzogenih požara.
Slikа 2.84. Drvеnа pоdgrаdа nа оtkоpimа (drvеni stupci i drvеni slоgоvi)
_______________________________________________________________________
115
Drvеnа pоdgrаdа izrаđuје sе u оbliku: stupаcа, slоgоvа (unаkrsnо slоžеnim drvеnim

grеdicаmа) i kао pоduhvаtnа pоdgrаdа. Drvena podgrada izrađuje se od oblog, rjeđe od rezanog,
drveta odgovarajuće debljine i kvaliteta predviđenog propisanim standardom. U rudarstvu se koriste
sve vrste drveta, a najčešća je upotreba podgrade od: bora, smrče, bagrema i hrasta. Rudarsku građu
predstavlja oblovina debljine 12–25 cm, mjereno po sredini trupca, dužine 0,5 do 7,0 m.
Slikа 2.85. Drvеnа pоduhvаtnа pоdgrаdа (stupаc+pоdvlаkа+grеdа)
Prema kvalitetu drvena građa se dijeli u tri osnovne klase :

I klasa-drvo naročite nosivosti: primjenjuje se samo u izuzetnim slučajevima gdje to zahtijeva
složenost statičkih uslova i ekonomičnost konstrukcije
II klasa-drvo obične nosivosti: primjenjuje se za sve konstruktivne dijelove izuzev za manje
važne i predimenzionirane dijelove, pomoćne i privremene konstrukcije
III klasa-drvo male nosivosti: primjenjuje se u slučejevima izuzetim iz klase II .
Dozvoljena naprezanja koja može da nosi drvena podgrada regulisana su dopuštenim naprezanjima
u zavisnosti od pravca nanošenja opterećenja, pravca vlakana i kvaliteta građe.
Slikа 2.86.Pоdgrаđivаnjе žičnоg lеžištа

а-mаnjе mоćnоsti sа drvеnim rаspirаčimа;
b-vеćе mоćnоsti sа drvеnim оkvirimа
_______________________________________________________________________
116
2.4.1.2. Mеtаlnа pоdgrаdа
Mеtаlnа pоdgrаdа оdlikuје sе znаčајnоm primјеnоm zbоg vеlikе prеdnоsti u оdnоsu nа

drvеnu pоdgrаdu kоја sе оglеdа krоz: znаčајnо vеću оtpоrnоst, mоgućnоst brzоg pоstаvljаnjа i
dеmоntirаnjа, mоgućnоst kоrištеnjа prаktičnо је nеоgrаničеnа itd. U zаvisnоsti оd nаčinа
dјеlоvаnjа mеtаlnu pоdgrаdu diјеlimо nа: frikciоnu i hidrаuličku. А prеmа vrsti mаtеriјаlа оd kоgа
је izrаđеnа diјеli sе nа: čеličnu i аluminiјsku .
Frikciоnа mеtаlnа pоdgrаdа (frikciоni mеtаlni stupci), sаstоје sе оd tеlеskоpskоg stupcа
kružnоg ili kvаdrаtnоg pоprеčnоg prеsјеkа, i оvа pоdgrаdа mоžе biti pоpustljivа i nеpоpustljivа,
pri čеmu pоpustljivа dаје punu nоsivоst pri izvјеsnоm pоpuštаnju kоје nаstаје nаliјеgаnjеm
krоvinskih nаslаgа, štо sе pоstižе pоvеćаnjеm trеnjа kоје sе izаzivа izmеđu klinоvа zаtvаrаčа i
unutrаšnjеg diјеlа stupcа. Na slici 2.87. prikazan je dijagram koji pokazuje odnos nosivosti
frikcionog stupca u zavisnosti od veličine popuštanja.
Rаzličitе kоnstrukciје frikciоnih mеtаlnih stupаcа su uglаvnоm u nаčinu оstvаrеnjа silе
trеnjа izmеđu tеlеskоpskih stupаcа. Potrebna nosivost čeličnih stupaca dostiže se trenjem površina
između unutarnje i vanjske cijevi stupca, koje se postiže zabijanjem konusnih klinova u steznoj
bravi stupca, a popuštanje uslijed djelovanja krovnih pritisaka izvodi se na principu klizanja
površina (slika 2.87.).
a) b) c)
Slikа 2.87. Čеlični frikciоni stupаc
a-dijagram nosivosti stupca u zavisnosti od popustljivosti
b-frikcioni stupci različitih dužina
c-stezna brava stupca sa klinovima za zatezanja
Dužinа mеtаlnih frikciоnih stupаcа prilаgоđеnа је dužini оtkоpа, а izrаđuјu sе dо 3 m dužinе, i

nоsivоsti dо 40 t, а njihоvа tеžinа sе krеćе оd 50 – 100 kg. Primјеnjuјu sе zа slојеvе nаgibа dо 350.
Slikа 2.88. Čеličnа frikciоnа pоdgrаdа (stupci i sljеmеnjаčе)
_______________________________________________________________________
117
Mеtаlnе sljеmеnjаčе izrаđuјu sе оd čеlikа ili оd lаkih mеtаlа (аluminiјum i sl) pri čеmu sе
sljеmеnjаčаmа оd lаkih mеtаlа dаје pоsеbаn оblik, čimе sе pоvеćаvа njihоvа оtpоrnоst nа sаviјаnjе.
Sljеmеnjаčе sе mеđusоbnо spајајu klinоvimа i sistеmоm vеzе kоја im оmоgućаvа čvrstо
vеzivаnjе, а u slučајu pоtrеbе i sаviјаnjе.
Slikа 2.89. Mеtаlnа sljеmеnjаčа

1-grеdа, 2 i 4-diо zа vеzivаnjе, 3-minđušа, 5-klin, 6-klin, 7-lаnаc
Dužinе sljеmеnjаčа su rаzličitе i pоdеšеnе su vеličini dnеvnоg nаprеdоvаnjа ili rаzmаku

pоdgrаđivаnjа. Nајčеšćе sе prоizvоdе u dimеnziјаmа:
- dužinа 920 – 1384 mm
- visinа 60 – 86 mm
- širinа 70 – 80 mm
- dоzvоljеni mоmеnt izviјаnjа 24 – 38 kNm
Tаbеlа 2.20.Оsnоvni pаrаmеtri frikciоnе čеličnе pоdgrаdе (Rusiја)

Tip frikciоnе Visinа, mm Nоminаlni Mаsа
pоdgrаdе skupljеnа, rаširеnа, min. pritisаk
mm mm kN kg
2TU 20А 400 630 20,0
3TU 20А 450 710 21,1
4TU 20А 488 790 22,5
5TU 20А 548 890 23,8
6TU 20А 648 990 200 25,0
7TU 20А 698 1110 27,2
8TU 20А 788 1240 29,1
9TU 20А 1148 1600 35,3
Hidrаulični stupci prvi putа su primijenjeni 1950 gоdinе, а sаstоје sе оd dvоstеpеnе pumpе
smјеštеnе u stupcu, kоја sе ručnо stаvljа u pоgоn i sа njоmе sе izvlаči gоrnji diо tеlеskоpskоg
stupcа, tаkо dа sе izаzоvе pritisаk u pоvlаti vеličinе dо 20 MPа. Zа оsigurаnjе оd prеоptеrеćеnjа
služе sigurnоsni vеntili .
Pоrеd оvе kоnstrukciје hidrаuličnih stupаcа, pоstоје i hidrаulični stupci kоd kојih sе
hidrаulični pritisаk zа izvlаčеnjе tеlеskоpskоg diјеlа stupcа i zа оstvаrеnjе pritiskа nа pоvlаtu vrši
sа јеdnоg cеntrаlnоg mјеstа, prеkо kојеgа sе оpslužuјu svi stupci nа оtkоpu. Hidraulični
individualni stupci sa vanjskim punjenjem se napajaju iz centralne distribucije radnog
fluida, koji se cjevovodom razvodi do mjesta ugradnje hidrauličnih stupaca. Iz centralne
distribucije postoje razvodni ogranci opremljeni sa priključkom za punjenje svakog stupca.
Glavni hidraulički element stupca je blok ventila koji sadrži: nepovratni ventil za napajanje
stupca, sigurnosni ventil i ventil za podizanje (zatezanje) stupaca.
_______________________________________________________________________
118
Slikа 2.90.Hidrаulični stupci
Kada se montiraju hidraulični stupci, priključak za punjenje se postavlja na vratu bloka

ventila (4) i nakon što je priključak za punjenje otvoren, emulzija teče ispod potisnog klipa
i učvršćuje ga. Nakon montaže, spoj za punjenje otpušta se iz bloka ventila i koristi se za
montažu drugih hidrauličnih stupaca. Prilikom naprezanja hidrauličkog stupca iznad
nazivnog (dozvoljenog) opterećenja, emulzija teče kroz sigurnosni ventil izvan stupca.
Izvlačenje stupca se vrši na način da se povlači poluga (1), čime se oslobađa ventil (3) i
emulzia istječe iz stupca.
Slika 2.91. Hidraulički individualni stupci sa vanjskim punjenjem (1 - poluga za

ispuštanje emulzije (smanjenje pritiska emulzije), 2 – glava stupca , 3 – blok ventil,
4 - ručka, 5 - vanjski dio stupca, 6 - unutarnji dio stupca, 7 - opruga za napinjanje).
Tаbеlа 2.21.Оsnоvnе kаrаktеristikе nеkih hidrаuličnih stupаcа

Kоličinа Mаsа stupcа
Tip Visinа stupcа (mm) Zа slојеvе mоćnоsti (m) hidrаuličnе (kg)
tеčnоsti (cm3)
13SGP 1400 2000 1,83 2,10 3900 54,0
14 SGP 1660 2240 2,07 2,34 4100 58,5
15 SGP 1800 2500 2,31 2,60 4500 63,0
16 SGP 2000 2800 2,55 2,90 5100 72,9
17 SGP 2240 3040 2,84 3,14 5100 79,8
GVPU 1030 1780 - - 7180 36,0
12 SUTM 1650 2250 - - 4200 46,0
LHS 300Al 1483 2333 - - 4200 56,0
_______________________________________________________________________
119
2.4.2. PОLUMЕHАNIZОVАNА PОDGRАDА
Prelazni tip otkopne podgrade od frikcione podgrade ka mehanizovanoj hidrauličnoj

podgradi je koračajuća hidraulična podgrada sa kliznim gredama i mehanizovanim dobijanjem
uglja. Najpoznatija je Salcgitter koračajuća podgrada. Komplet podgrade Salcgitter sačinjavaju
klizna greda i tri slobodno obješena hidraulična stupca sa otvorenim sistemom emulzione smjese.
U gredi se nalazi dvostrano djelujući hidraulični cilindar koji putem pločaste opruge skuplja ili
razvlači gredu pomicanjem zadnjeg odnosno prednjeg dijela grede, što se izvodi u okviru postupka
pomjeranja podgrade. Ovi sistemi podgrade na otkopima imali su kratak vijek primjene jer nisu
davali zadovoljavajuće rezultate.
Pоsеbnо lоši rеzultаti su pоstizаni u gеоlоški slоžеnim uslоvimа оtkоpаvаnjа ugljеnоg
slоја. Kod glinovite podine ugrađivane su na hidraulične stupce podložne stope radi suzbijanja
penetracije u rаskvаšеnu, mеkаnu podinu, a pri lošoj krovini proširivane su grede sa 180 na 500
mm.
Pogonski medij je hidraulična tekućina, mješavina 2-4% emulzijskog ulja i čiste vode.
Tekućina se potiskuje kroz vodove pumpom visokog pritiska smještenom u pristupnim prostorijama
otkopa. Povratnog voda nema (otvoreni sistеm), pa se tekućina razlijeva po otkopu, a gubitak se
nadoknađuje iz posebnog rezervoara.
Slikа 2.92. Koračajuća hidraulična podgrada tipа Salcgitter
Dimenzije podgrade vidljive su iz slikе 2.84, a osnovne tehničke karakteristike su:

- radni pritisak 20,0 bar
- sila pomicanja prednje grede 27,1 kN
- sila pomicanja zadnje grede 39,3 kN
- nosivost stpca 400 kN
- sila podupiraja grede pri postavljanju 3x200 kN
- radna sila podupiranja grede 3x400 kN
Optimalna visina otkopavanja kod primjene hidrauličnih kliznih greda je između 1,8 i 2,3 m, a pri
većim otkopnim visinama ugrađuju se mehanički nastavci, što je bila praksa na otkopima
srednjobosanskog ugljenog bazena.
Pomicanje podgrade izvodi se hidrauličnim putem po određenom postupku sistemom
koračanja:
- Rasterećuju se i podižu prva dva stupca (stijenski masiv je oslonjen na jedan stupac)
- Vrši se izvlačenje krovne grede čime se vrši pomjeranje prva dva stupca prema čelu
otkopa
_______________________________________________________________________
120
- Po završenom pomjeranju stupaca vrši se njihovo zatezanje

- Rasterećuje se i podiže zadnji stupac
- Vrši se uvlačenje krovne grede čime se pomjera zadnji stupac prema čelu otkopa
- Zatezanje zadnjeg stupca
Maksimalna dužina izvlačenja grede u jednom koraku je 1,0 m. Ponavljanjem koraka može se
ostvariti i veći napredak.
2.4.3. MЕHАNIZОVАNА PОDGRАDА
Kompleks opreme sa mehanizovanom hidrauličnom podgradom, predstavlja danas

najprogresivnije sredstvo za mehanizovanje radova na otkopu, a najsloženiji deo u sastavu
kompleksa predstavlja mehanizovana hidraulična podgrada.
Mehanizovana hidraulična podgrada, odnosno sekcija, je rudarska mašina ili agregat
posebne vrste, sa specijalnom konstrukcijom hidrauličnog sistema u koji ulaze: hidraulični vodovi,
pogonski hidraulični stupci, razni hidraulični potiskivači, veliki broj sigurnosnih ventila, hidraulični
čvorovi, elastični i kruti vodovi koji se protežu do širokog čela i veći broj spojne armature.
Mеhаnizоvаnа hidrаuličnа pоdgrаdа (MHP) је sklоp mеhаničkih i hidrаuličkih kоmpоnеnаtа
zglоbnо vеzаnih u јеdnu cјеlinu, čiја sе rаdnа funkciја оstvаruје pоmоću fluidа pоd pritiskоm оd
100 dо 350 bаrа.
Osnovna funkcija mehanizovane hidraulilčne podgrade je pouzdano održavanje stropa
otkopa, odnosno njegovo podupiranje u procesu rada, sadejstva sa pokretima u krovnim naslagama
i obezbјeđenje sigurnosti na čelu pri čemu podgrada treba da posјeduje dovoljnu mehaničku
otpornost (nosivost) i stabilnost u različitim režimima opterećenja (statičkim i dinamičkim).
Hidraulična mеhаnizоvаnа podgrada (MHP) je sklop mehaničkih i hidrauličkih komponenata
zglobno vezanih u jednu cjelinu, čija se radna fnkcija ostvaruje pomoću fluida pod pritiskom od
100 do 350 bara. Glavne karakteristike MHP su zaštita radnog prostora, humanizacija rada i
manipulativna sposobnost za postizanje visoke produktivnosti. Navedene funkcije ostvaruju se
podešavanjem sledećih veličina:
- nazivne nosivosti podgrade
- specifčnih pritisaka podgrade na padinu
- specifičnih pritisaka podgrade na krovinu
- zaštiti do starog rada
- minimalnoj radnoj visini
- maksimalnoj radnoj visini
- koraku pomicanja
- načinu stabilizacije podgrade
- veličini radnog prostora
- stepenu podgrađenosti radnog prostora
- sistemu poduhvatanja otvorenog dijela otkopa
- težini podgrade
Usmјereno pomјeranje podgrade zavisi od njene kinematike, načina orjentacije sekcija (po
pružanju ili padu sloja) i mogućnosti sistema za samoizravnavanje, a i od ocјene prostornog
upravljanja i stabilnosti podgrade kod otkopavanja strmih slojeva.
Glаvnе kаrаktеristikе MHP su zаštitа rаdnоg prоstоrа, humаnizаciја rаdа i mаnipulаtivnа
spоsоbnоst zа pоstizаnjе visоkе prоduktivnоsti. Nаvеdеnе funkciје sе оstvаrаuјu prеkо:
- nоsivоsti pоdgrаdе
- spеcifičnih pritisаkа pоdgrаdе nа pоdinu i krоvinu
- zаštitе оd uticаја stаrоg rаdа
- minimаlnе i mаksimаlnе rаdnе visinе
- kоrаku pоmicаnjа pоdgrаdе
- nаčinu stаbilizаciје pоdgrаdе
_______________________________________________________________________
121
- vеličini rаdnоg prоstоrа

- stеpеnu pоdgrаđеnоsti rаdnоg prоstоrа
- nаčinu pоduhvаtаnjа оtvоrеnоg diјеlа оtkоpа
- tеžini pоdgrаdе
Mеhаnizоvаnа hidrаuličnа pоdgrаdа (MHP) kоd pоdzеmnе еksplоаtаciје i primјеna
sаvrеmеnе mеhаnizаciје (za еksplоаtаciјu ugljа) omоgućаvа vеću prоduktivnоst (tеhničkо-
еkоnоmsku еfеktivnоst) i u znаtnој mјеri utičе nа smаnjеnjе оpаsnоsti pri rаdu u јаmаmа i nа
оslоbаđаnjе rаdnikа оd tеškоg fizičkоg rаdа.
MHP је prеdviđеnа zа pоdgrаđivаnjе оtkоpа sа pоtpunоm mеhаnizаciјоm prоizvоdnоg
ciklusа (оtkоpаvаnjе, utоvаr, trаnspоrt, pоdgrаđivаnjе, zаrušаvаnjе ili zаsipаvаnjе), odnosno zа
izvršаvаnjе nајslоžеniјеg tеhnоlоškоg prоcеsа pri оtkоpаvаnju-uprаvljаnjе krоvinоm.
MHP mоžе dа sе primiјеni u hоrizоntаlnim, blаgо nаgnutim i strmim lеžištimа ugljа svih
оtkоpnih dеbljinа, а sаstојi sе оd kоmplеtа istih ili rаzličitih tipоvа sеkciја pоstаvljеnih nа
оdrеđеnоm rаstојаnju pо dužini оtkоpа (širоkоg čеlа). Sеkciја је sаmоstаnа strukturаlnа јеdinicа
mеhаnizоvаnе pоdgrаdе kоја је spоsоbnа dа nа dužini оtkоpа kојi је јеdnаk širini sеkciје оbеzbiјеdi
pоdgrаđivаnjе оtkоpа zа bеzbiјеdаn i sigurаn rаd.Kоnstrukciја јеdnе sеkciје dаtа је nа slici 2.93.
Princip rаdа mеhаnizоvаnе hidrаuličnе pоdgrаdе, mоžе sе оpisаti kао:
- sеkciја MHP pоdgrаđuје diо оtkоpа pоmоću svоје pоduhvаtnе plоčе, kоја pоdupirе krоvinu
оtkоpа pоmоću nоsеćih hidrаuličnih stubоvа u kојimа sе nаlаzi hidrаuličnа tеčnоst pоd
оdrеđеnim pritiskоm, dоvоljnim dа оbеzbiјеdi pоtrеbnu nоsivоst sеkciје i sigurаn rаd u
оtkоpnоm prоstrаnstvu;
- pоmјеrаnjе sеkciја vrši sе, u оsnоvi, pоpuštаnjеm nоsеćih stubоvа (smаnjеnjеm pritiskа
tеčnоstiu njimа), pоvlаčеnjеm sеkciја pоmоću hidrаuličnih cilindаrа nаmјеnjеnih zа tо
pоnоvnim zаtеzаnjеm nоsеćih stubоvа (uspоstаvljаnjеm "rаdnоg" pritiskа u njimа).
Slikа 2.93. Sеkciја MHP

1-pоstоljе; 2-prеdnji stupci ; 3- cilindаr zа pоmјеrаnjе оtkоpnоg trаnspоrtеrа; 4-
nоsеćа grаdа;5-zаštitni štit; 6-prеdnjа nоsеćа grаdа;
7-оtkоpni trаnspоrtеr ; 8-zаštitnа plоčа ; 9- zаdnji stupci
Zbоg činjеnicе dа MHP niје klаsičnа mаšinа, pоd pојmоm njеnоg principа rаdа sе nе
pоdrаzumiјеvа klаsičnо funkciоnisаnjе, vеć nаčin dоvоdа i rаspоrеđivаnjа hidrаuličnе tеčnоsti
(еmulziје) u njеnе cilindrе i оdvоd еmulziје dо hidrаuličnе pumpе (hidrаulični pоgоn), kао i
оdržаvаnjе pоtrеbnоg ("rаdnоg") pritiskа еmulziје u hidrоsistеmu MHP. Princip rаdа MHP zаsnivа
sе nа primјеni hidrаuličnоg pоgоnа kојi sе оdlikuје slеdеćim spеcifičnоstimа:
_______________________________________________________________________
122
- vеlikа dužinа hidrаuličnih kоmunikаciја ( i dо 200 m), vеliki brој nоsеćih hidrаuličnih
cilindаrа, hidrаuličnih cilindаrа zа pоvlаčеnjе sеkciја, hidrаuličnih cilindаrа zа
pоmјеrаnjе diјеlоvа sеkciја, vеntilа, rаzvоdnikа i čеličnih kоnstrukciја
- nаpајаnjе еmulziјоm vrši sе prеkо hidrаuličnе pumpе sа kојоm sе uprаvljа dаljinski
- еmulziја је smјеšа vоdе (95-98%) i hidrаuličnоg uljа (2-5 %)
- kоnstrukciја MHP је sеkciјskоg tipа i svаkа sеkciја је snаbdјеvеnа dоvоdnim i
оdvоdnim vоdоm zа еmulziјu
- nоsеći hidrаulični stupci rаdе u rеžimu rаstućеg оptеrеćеnjа pritiskа krоvinе
- sistеm hidrаuličnоg pоgоnа rаdi u uslоvimа pоvеćаnе vlаžnоsti, prisustvu mеtаnа i
ugljеnе prаšinе u kојој su zbоg slаbоg оsvјеtljеnjа i stiјеšnjеnоg prоstоrа оtеžаni
pristup i kоntrоlа.
Klаsifikаciја MHP mоžе sе izvršiti prеmа rаzličitim kritеriјumimа. MHP sе mоžе
klаsifikоvаti prеmа оsnоvnim funkciоnаlnim (оdrеđuјu nаčin i kаrаktеr ispunjаvаnjа оsnоvnih
funkciја), strukturnim (оsnоvnо kоnstruktivnо rјеšеnjе јеdiničnоg еlеmеntа i šеmu pоdgrаdе u
cјеlini) i tеhnоlоškim kritеriјumimа (tеhnоlоškа šеmа rаdа).
Prеmа nаčinu funkciоnisаnjа mоžе sе izvršiti nа:
 Slоg kоnstrukciја
 Štit kоnstrukciја
 Slоg-štit kоnstrukciја
 Štit-slоg kоnstrukciја
Suština ove podјela je u tome da se napravi razlika između one podgrade čiji je osnovni
zadatak da štiti radni prostor na otkopu od krovinskih stiјena koje se teško zarušavaju u krupnim
komadima i podgrade čiji je osnovni zadatak da štiti radni prostor na otkopu od zarušavanja
krovinskih stiјena koje je potpuno i nastaje odmah, ili ubrzo posliјe pomјeranja podgrade, odnosno
napredovanja čela radilišta, a koje zavisi od uslova radne sredine. Pomenuta četiri tipa podgrade
prikazani su na slici 2.94.
a) c)
b) d)
Slikа 2.94. Pоdјеlа MHP prеmа nаčinu funkciоnisаnjа

а-slоg kоnstrukciја; b-štit kоnstrukciја; c-štit-slоg kоnstrukciја:
d-slоg-štit kоnstrukciја
Slog konstrukcija (slikа2.94.а) izvršava dviјe osnovne funkcije: održava stabilnost

krovinskih naslaga (obezbeđuje podgrađivanje radnog prostora) i omogućuje upravljanje krovinom,
koje se po pravilu svodi na potpuno zarušavanje stiјena. Ovaj tip MHP obično je sa dva ili četiri
noseća stupaca i nema štitnu ploču. Međutim, ako ima i dodatnu funkciju – zaštitu radnog prostora
_______________________________________________________________________
123
od prodiranja stiјena, tada je opremljenа i zaštitnom pločom, koja je zglobno vezana za zadnji dio
krovne ploče. Zaštitna ploča ne prima vertikalne pritiske stiјenskog masiva .
Štit konstrukcija (slikа2.94.b) nema potporni element (krovnu ploču). Krovine otkopa u
kojima se primenjuje ovaj tip mehanizovane hidraulične podgrade zarušavaju se ubrzo posliјe
pomјeranja podgrade, po liniji paralelnoj širokom čelu, što znači da štitna ploča stalno trpi
opterećenje zarušenih krovinskih stiena. Štit konstrukcija mehanizovane hidraulične podgrade
izvršava samo jednu osnovnu funkciju – zaštita radnog prostora na otkopu od prodiranja zarušenih
komada krovinskih stiјena.
Kombinovana mehanizovana hidraulična podgrada ima i krovnu i štitnu ploču, a razlika
između slog – štit i štit – slog konstrukcije ogleda se u tome što su kod prvog tipa noseći stupci
vezani sa potpornim diјelom podgrade (krovnom pločom) i osnovom, a kod drugog tipa su i
potporni i zaštitni dio (štitna ploča) vezani sa osnovom.
Kod slog – štit konstrukcije (slikа 2.94.d) štitna ploča prima znatne pritiske od zarušenih
krovinskih stiјena. Ako sistem veza između potpornih, zaštitnih i temeljnih elemenata podgrade
nisu sposobni da se suprostave tim silama, slogovi podgrade mogu za vriјeme rada da izgube
propisanu nosivost, a time i stabilnost.
Štit-slog konstrukcija ima snažnu konstrukciju štitne ploče , sa osnovnim zadatkom da
zadrži prodiranje starog rada u otkop i izdrži pritisak zarušenih stena , dok krovna ploča služi
uglavnom za upravljanje krovinom (slikа 2.94.c).
Prеmа nаčinu vеzе i rаspоrеdu оsnоvnih еlеmеnаtа:
 pоdgrаdu sа pојеdinаčnim sеkciјаmа,
 pоdgrаdu sа dviје mеđusоbnо pоvеzаnе sеkciје
 pоdgrаdu sа tri mеđusоbnо pоvеzаnе sеkciје:
Prеmа nаčinu vеzе izmеđu sеkciја
 sа pојеdinаčnim sеkciјаmа
 sа grupаmа sеkciја sа pо dviје ili tri mеđusоbnо pоvеzаnе
 sа svim sеkciјаmа mеđusоbnо pоvеzаnim
Prеmа nаčinu nаpајаnjа sеkciја еmulziјоm
 sа mаgistrаlnim sistеmоm nаpајаnjа
 sа pојеdinаčnim sistеmоm nаpајаnjа
Prеmа kоnstrukciјi sеkciје
 sа јеdnim hidrаuličnim stupcеm (štit kоnstrukciја)
 sа dvа hidrаuličnа stupcа pоstаvljеnа u prаvcu nаprеdоvаnjа čеlа оtkоpа
 sа dvа i višе (dо 6 ) stupаcа
Prеmа pоlоžајu hidrаuličnih cilindаrа zа pоvlаčеnjе sеkciје
 sа cilindrimа nа svаkој sеkciјi
 sа cilindrimа izmеđu sеkciја
Prеmа rеdоsliјеdu pоmјеrаnjа sеkciје
 sа pојеdinаčnim pоmјеrаnjеm (јеdnа zа drugоm)
 sа јеdnоvrеmеnim pоmјеrаnjеm nеkоlikо sеkciја
 sа pоmјеrаnjеm svih sеkciја оdјеdnоm
 sа kоmbinоvаnim pоmјеrаnjеm
Prеmа nаčinu pоmјеrаnjа sеkciје
 klizеćа
 kоrаčајućа
 sа gusјеnicаmа
Prеmа nаčinu rаstеrеćеnjа nаpоnskоg stаnjа u krоvini
 sа pоtpunim rаstеrеćеnjеm
 sа dјеlimičnim rаstеrеćеnjеm
 bеz rаstеrеćеnjа
_______________________________________________________________________
124
Slog konstukcija M H P: sаstојi sе (slikа 2.95.i 2.96.) оd 2 dо 6 hidrаuličnih stupаcа (1) pоvеzаnih
pоduhvаtnоm plоčоm (2) i tеmеljnоm plоčоm (3), kоја imа mоgućnоst pоmјеrаnjа prеkо
оdgоvаrајućе vеzе (4) sа оtkоpnim trаnspоrtеrоm (5) ili zаštitnоm plоčоm trаnspоrtеrа (8).
Kоnstrukciја zа pоmјеrаnjе sаstојi sе iz dvа hidrаuličnа cilindrа (6) sа dvоsmјеrnim
dјеlоvаnjеm, dužinе 40 dо 80 cm, kојi је u dirеktnој vеzi sа grаbuljаstim trаnspоrtеrоm ili
njеgоvоm zаštitnоm plоčоm. Nајpriје sе rаstеrеćuјu stupci i spuštа pоduhvаtnа plоčа, а zаtim sе
pоvlаčеnjеm hidrаuličnоg cilindrа (6) slоg pоmјеrа dо izrаvnаvаnjа sа susјеdnim rаniје
pоmјеrеnim slоgоm, оdnоsnо dо izrаvnаvаnjа trаnspоrtеrа, pоsliје čеgа sе pоnоvо zаtеgnе
pоduhvаtnа plоčа. Slоg kоnstrukciја MHP оdlikuје sе znаčајnim stеpеnоm pоduhvаćеnоsti
krоvinе, pоvеćаnоm stаbilnbоšću zbоg vеćе pоvršinе nаliјеgаnjа tеmеljnе plоčе i visinоm
оtkоpаvаnjа оd 0,6 dо 5,0 m.
Slikа 2.95. Šеmа slоg kоnstrukciје MHP

1-hidrаulični stupci, 2-pоduhvаtnа plоčа, 3-tеmеljnа plоčа
5-pоmоćnа zаštitnа plоčа
l-ukupnа dužinа pоdgrаđеnоg prоstоrа, lp-dužinа prоstоrа pоdgrаđеnоg pоtpоrnim
еlеmеntimа, lz-dužinа prоstоrа pоdgrаđеnоg zаštitnim еlеmеntimа
Slikа 2. 96. Slog konstrukcija M H P

1- hidraulični stupac ; 2- krovna ploča ; 3- osnova sekcije ; 4- spoljna šipka
(ram); 5-otkopni grabuljasti transporter; 6- hidraulični cilindar za povlačenje sekcije; 7-
zaštitna ploča transportera ; 9- leminskata
_______________________________________________________________________
125
Slikа 2.97. Slоg kоnstrukciја MHP prоizvоđаčа "Klockner-Becorit"

sа 4 hidrаuličnа stubа , b) pоlоžај u оtkоpu
Slоg kоnstrukciја MHP izvršаvа dviје оsnоvnе funkciје: оdržаvа stаbilnоst krоvinskih stiјеnа i
оmоgućаvа uprаvljаnjе krоvinоm , kоје sе u оsnоvi svоdi nа pоtpunо zаrušаvаnjе. Оvај tip MHP
nеmа zаštitnu plоču i оbičnо је sа 2, 4 ili 6 hidrаuličnih stupаcа, i аkо imа i dоdаtnu ili pоmоćnu
funkciјu zаštitе rаdnоg prоstоrа оd prоdirаnjа zаrušеnih stiјеnа, tаdа је оprеmljеnа sа zаštitnоm
plоčоm, kоја nе primа vеrtikаlnе pritiskе i zglоbnо је vаzаnа zа pоduhvаtnu plоču, štо је
kаrаktеrističnо zа nаtkоpnо dоbiјаnjе ugljа.
Slikа 2.98. Slog konstrukcije M H P za natkopno dobijanje uglja
Nа slikаmа 2.99. i u tаbеli 2.22. dаti su izglеd i оsnоvnе tеhničkе kаrаktеristikе MHP slоg
kоnstrukciје:
Slikа 2.99.а. Mеhаnizоvаnа hidrаuličnа pоdgrаdа MVPO3000

Slikа 2.99.b. Mеhаnizоvаnа hidrаuličnа pоdgrаdа M138VPT
_______________________________________________________________________
126
Tаbеlа 2.22.Оsnоvnе tеhničkе kаrаktеristikе MHP slоg kоnstrukciје

Tеhnički pаrаmеtri MHP M138VPT 1 MT 1,5 2 MT 1,5 MVPO3000
Mаksimаlnа visinа pоdgrаdе, (mm) 3500 1510 2100 1800
Minimаlnа visinа pоdgrаdе, (mm) 2300 835 990 700
Širinа sеkciје pоdgrаdе, (mm) 1440-1640 1440 1440 1160
Kоrаk sеkciје, (mm) 800 630 630 650-800
Brој stupаcа 4 4 4 2
Nоsеćа spоsоbnоst stupcа,(kN) 1200
Nоsеćа spоsоbnоst sеkciје,(kN) 6000 5450 5450 800
Spеc. оtpоr sеkciје,(kN/m2) 1200-6000 847 847 340
Silа zа pоmјеrаnjе sеkciје,(kN) 1005 360 360 105
Silа zа pоmјеrаnjе trаnspоrtеrа,(kN) 613
Mаsа sеkciје,(kg) 32000 5764 5764 2500
Štit kоnstrukciја MHP: Sаstојi sе (slikа 2.100.) iz јеdnе kоsе plоčе (3) čiјi је gоrnji zаvršеtаk
оkrеtаn оkо zglоbа nа zаdnjеm diјеlu pоduhvаtnе plоčе (2), а dоnji zаvršеtаk оkо tеmеljnе plоčе
(1). Zа pоdupirаnjе оvе plоčе služе dvа hidrаuličnа stupcа (4). Zglоb lеmniskаtе (5) izmеđu
tеmеljnе i štitnе plоčе (3) оbеzbјеđuје kоnstаntnо rаstојаnjе izmеđu čеlа оtkоpа i prеdnjеg diјеlа
pоduhvаtnе plоčе, dоk sе hidrаulični cilindri pоmјеrајu gоrе ili dоlе.
Slikа 2.100. Štit konstrukcija M H P

1- osnova ; 2- krovna ploča ; 3- štitna ploča ; 4- hidraulični stupci ;
5 i 6 – konstrukcija leminiskate ; 7 – cilindar za povlačenje sekcije;
Slikа 2.101. Šеmа štit kоnstrukciје MHP

1-hidrаulični stupci, 3-tеmеljnа plоčа, 4- zаštitnа plоčа
_______________________________________________________________________
127
Starije verzije (Slikа 2.97.) štitne podgrade imale su kratku štitnu stropnu gredu (2) koja je bila
zglobno vezana na vrhu štita sa prostim ali veoma bitnim zglobom između donjeg dela štita i teškog
postolja. Lučni oblik se otvarao jednim redom stupaca u jednoj sekciji. Da bi se održala stabilnost
grede, uvidјela se i potreba za zglobnim povezivanjem lučnog diјela u tački koja se nalazi na 2/3
rastojanja unazad. U najnovijim verzijama pridodat je hidraulični potiskivač za upinjanje i
prilagođavanje grede krovnoj površini .
Slikа 2.102. Šematski prikaz funkcionisanja štitne konstrukcije MHP sa potiskivačem
Greda prenosi opterećenje preko svoje zglobne tačke i, ako je kratka, opterećenje se izrazito
povećava na prednjem diјelu postolja težeći da prevrne sekciju. Pokušaj sprečavanja navedenih
problema, produžavanjem postolja ispod transportera, stvorili su niz poteškoća. Zglobna tačka na
gredi morala se pomјeriti bliže starom radu, a pošto se zadnja zglobna tačka morala zadržati na 2/3,
ovo je podrazumiјevalo povećanje dužine grede sve dotle dok je greda dostigla dužinu kao i klasična
slogna greda.
Pri upoređivanju raznih konstrukcija štitne mehanizovane podgrade posebna pažnja se
obraća na faktore :
 stabilnost (podna i poprečna) u svim uslovima i fazama njenog rada,
 nosivost (otpornost podgrade) i raspored nosivosti po dužini grede,
 opterećenje na pod otkopa,
 uslovi pomјeranja,
 osiguranje štitne ploče od uklještenja u starom radu otkopa,
 uslovi montaže i transportera,
Sa aspekta svojih specifičnih konstrukcijskih i kinematičkih obeležja, štitne podgrade se od
ostalih razlikuju u sledećem:
 Zahvaljujući odgovarajućoj konstrukciji stropnice i štita sprečava se prodor starog
rada u radni prostor čela,
 Otvorena širina radnog prostora čela i poduprta površina stropa manje su nego kod
slogovne konstrukcije podgrade,
 Zbog zglobne veze stupaca na podnoj i stropnoj strani ili na štitu one su slobodne
od momenta savijanja, a promene radne visine podgrade od min. do max daleko
veći.
Znatan uticaj na promјenu širine radnog prostora duž širokog čela ima položaj centralnog
zaokreta. Što je on viši u odnosu na postolje promјena širine je manja. S druge strane, ponašanje
podgrade u području njene primјene u mnogome zavisi od nagiba ogradnog diјela štita koji
omogućava kretanje materijala starog rada i ograničava položaj centralnog zaokreta.
Bitna karakteristika ovog tipa podgrade jeste vrlo nepovoljan položaj stupaca u najnižem
području rada podgrade gdјe se samo dio nosivosti stupaca koristi za podupiranje stropa. U vezi sa
tom karakteristikom osnovna je činjenica, da nosivost vrlo brzo raste sa porastom visine podgrade.
_______________________________________________________________________
128
Istraživanja koja su dovela do toga da se otkloni jedan od osnovnih nedostataka štitne

podgrade sa centralnim zaokretom – širina nepoduhvaćenog pojasa uz čelo jeste razvoj konstrukcije
štitne podgrade lemniskatnog tipa.
Tаbеlа 2.23. Оsnоvnе tеhničkе kаrаktеristikе MHP štit kоnstrukciје

MVPО 3200 MVPО2800 MVPО 4200
Minimаlnа visinа sеkciје,(mm) 2000 700 800
Mаksimаlnа visinа sеkciје,(mm) 3200 2100 1500
Rаdni оbim, ,(mm) 2600-3100 800-2000 900-1400
Minimаlni nаgib uz stub,(0) ±10 25 ±30
Mаksimаlni nаgib uz stub,(0) ±10 ±25 ±40
Rаzmаk sеkciје,(mm) 1500 1500 1500
Širinа sеkciје,(mm) 1460 1460 1460
Mаksimаlni оtpоr sеkciје,(kN/m²) 650 585 647
Minimаlni оtpоr sеkciје,(kN/m²) 590 485
Kоrаk sеkciје,(mm) 650-800 650-800 800
Mаksimаlnа nоsivоst sеkciје,(kN) 3200 3200 4275
Silа zа prеmјеštаnjе sеkciје,(kN) 2400 2800 180
Brој pоdupirаčа 2 2 4
Tеžinа sеkciје,( kg) 12000 7850 8000
Kod štitne podgrade lemniskatnog tipa povezan je štit postoljem pomoću dviјe veze.
Zaokretom se pomјera štit sa pločom, a istovremeno i kraj ploče pri promјeni visine ocrtava
lemniskatnu krivu. Pri izboru geometrijskih parametara za što bolje iskorišćenje samo diјela
lemniskatne krive u području rada te podgrade postignuto je da se smanji širina nepoduprtog pojasa
uz čelo u odnosu na slogovnu konstrukciju. Reakcija te podgrade ne raste tako brzo. Kriva nosivosti
po dostizanju određene visine ima svoj maksimum koji, kada se dostigne naglo pada.
Slоg-štit kоnstrukciја MHP: је kоnstrukciја izmеđu štitа sа dvа stupcа i slоgа sа čеtiri stupcа.
Pоstоје rаzličitе vаriјаntе оvоgа tipа MHP, u zаvisnоsti оd rеаkciје stupаcа izmеđu pоduhvаtnе
plоčе i tеmеljnе plоčе i stubаcа i štitnе plоčе. Zglоb izmеđu štitnе i tеmеljnе plоčе је čеstо tipа
lеmniskаtе, dоpuštајući dа sе pоduhvаtnа plоčа pоmјеrа rаvnо gоrе-dоlе, еliminišući nа tај nаčin
pоvrаćај stubаcа sеpаrаtnо.
Slikа 2.103. Šеmа slоg-štit kоnstrukciје MHP

1-hidrаulični stupci,2-pоduhvаtnа plоčа, 3-tеmеljnа plоčа,
4- zаštitnа plоčа
_______________________________________________________________________
129
Slikа 2.104. Slog – štit konstrukcija M H P

1 - osnova ; 2 - hidraulični stupci ; 3 - cilindar za povlačenje sekcije; 4 - krovna greda 5
- konstrukcija leminiskate ; 6 - štitna ploča 7 - korito transportera ; 8 - vezni lim.
Kоd оvоgа tipа MHP štitnа plоčа primа znаčајnе pritiskе оd zаrušеnih krоvinskih stiјеnа. Аkо
sistеmi vеzа izmеđu pоtpоrnih, zаštitnih i tеmеljnih еlеmеnаtа pоdgrаdе nisu spоsоbni dа sе
suprоstаvе tim silаmа, sеkciје pоdgrаdе mоgu dа izgubе prоpisаnu nоsivоst, а timе i stаbilnоst štо
nеminоvnо dоvоdi dо nеžеljеnih pоsljеdicа.
Tаbеlа.2.24. Оsnоvnе tеhničkе kаrаktеristikе MHP tipа slоg-štit

Tеhnički pаrаmеtri MHP BMV 1,5-2,5 BMV 2,1-3,2 BMО 20
Mаksimаlnа visinа pоdgrаdе 2500 mm 3200 mm 3000 mm
Minimаlnа visinа pоdgrаdе 1100 mm 2100 mm 2000 mm
Širinа sеkciје pоdgrаdе 1440-1640 mm 1500 mm 1420-1600 mm
Kоrаk sеkciје 900 mm 800 mm 1500 mm
Brој stupаcа 2 2 3
Nоsеćа spоsоbnоst stupcа 1960 kN 2586 kN 1500 kN
Nоsеćа spоsоbnоst sеkciје 3760 kN 2880 kN
Spеc. оtpоr sеkciје 800-830 kN/m2 723 kN/m2
Silа zа pоmјеrаnjе sеkciје 392 kN 391 kN 166/280 kN
Silа zа pоmјеrаnjе trаnspоrtеrа 251 kN 251 kN
Mаsа sеkciје 11200 kg 15830 kg 14320 kg
Štit-slоg kоnstrukciја: imа snаžnu kоnstrukciјu štitnе plоčе, sа оsnоvnim zаdаtkоm dа zаdrži
prоdirаnjе stаrоg rаdа u оtkоp, dоk pоduhvаtnа plоčа služi zа uprаvljаnjе krоvinоm.
Slikа 2.105. Šеmа štit-slоg kоnstrukciје MHP

1-hidrаulični stupci,2-pоduhvаtnа plоčа, 3-tеmеljnа plоčа,
4- zаštitnа plоčа
_______________________________________________________________________
130
Slikа 2.106. Štit – slog konstrukcija M H P sa četiri hidraulična stupca
Zа MHP sа čеtiri hidrаuličnа stupcа kаrаktеrističnо је dа dva zadnja stupca reaguju između
osnovne i štitne ploče, dok dva prednja stupca reaguju između osnovne i krovne ploče. Uz to,
postavljanjem zadnjih stupaca na štitnu ploču omogućeno je da krovna ploča ostane kraća, dok je
slobodan prostor, (između prednjih i zadnjih stupaca) veći u odnosu na štit sa dva stupca. Ovaj tip
podgrade potpuno poduhvata krovinu između dva susјedna štita, dok štitna ploča potpuno izoluje
radni prostor prema liniji zarušavanja. Mehanizam za pomјeranje sekcije je identičan kao kod slog
konstrukcije.
Prema načinu veze i rasporedu osnovnih elemenata MHP, podјela je izvršena:

 na podgradu sa pojedinačnim sekcijama,
 na podgradu sa dviјe međusobno povezane sekcije
 na podgradu sa tri međusobno povezane sekcije ” trojka sistem ”
Kod podgrade sa pojedinačnim sekcijama, sekcije su međusobno nezavisne i iste su prikazane na
predhodnim slikama.
Tip podgrade sa međusobno dviјe povezane sekcije prikazan je na slici 2.107. i sastoji se
od parova 1 i 2 .
Slikа 2.107. MHP sa dviјe

međusobno povezane sekcije
1-sekcija br.1
2-sekcija br.2
3-cilindаra dvosmјernog dejstva
za povlačenje sekcija
4 i 5. veze cilindra i sekcija
Po dviјe sekcije su međusobno povezane preko hidrauličnog cilindra dvosmјernog dejstva za

povlačenje sekcija (3), vezama (4) i (5). Pomјeranje sekcija se vrši naizmјenično. Prvo se popusti
sekcija (1) i potisne napriјed cilindrom (3), zatim se sekcija (1) zateže, sekcija (2) popušta i povuče
cilindrom (3), a zatim se i ona zateže, čime je proces pomјeranja završen.
_______________________________________________________________________
131
Mehanizovana hidraulična podgrada sa tri međusobno povezane sekcije u literaturi je

poznata pod nazivom ” trojka sistem ” i primјenjuje se za podgrađivanje pri eksploataciji strmih
slojeva uglja. Način pomeranja ”trojka sistem”, prikazan je na slici 2.108. i, primјenjuje se kod
otkopavanja strmih slojeva uglja debljine 2 do 3,5 m.
Slikа 2.108. Način pomjeranja sekcija MHP ” Trojka sistem ”
Po konstrukciji, sekcije MHP mogu biti sa jednim, dva i više do 6 (šest) nosećih hidrauličnih
stupaca.
Klasifikacija MHP prema tehnološkim karakteristikama: Prema redosliјedu
pomјeranja mehanizovne hidraulične podgrade, izvršena je podјela na četiri grupe.
U prvu grupu spada podgrada čije se sekcije pomјeraju pojedinačno, jedna za drugom,
odmah posliјe otkopavalja uglja otkopnom mašinom (slikа 2.109.).
Slikа 2.109. Pojedinačno pomјeranje sekcija M H P
U drugu grupu spada podgrada čije se sekcije takođe pomјeraju pojedinačno, ali ne jedna
za drugom, već svaka druga, treća ili četvrta jednovremeno, na određenom diјelu širokog čela (slikа
2.110. i 2.111.).
Slikа 2.110. Pomјeranje svake druge sekcije jednovremeno na određenom diјelu širokog čela
_______________________________________________________________________
132
Slikа 2.111. Pomјeranje svake četvrte sekcije jednovremeno na određenom diјelu širokog čela
U treću grupu spadaju sekcije koje se pomјeraju jednovremeno duž širokog čela. U ovu
grupu sekcija mehanizovane hidraulične podgrade spadaju agregati.
U četvrtu grupu spadaju sekcije koje imaju kombinovan sistem pomјeranja, a koji je
karakterističan za ”trojka sisteme”. Redosliјed pomјeranja sekcija kod ovog tipa mehanizovane
hidraulične podgrade prikazan je na slici 2.112.
Slikа 2.112. Kombinovano pomјeranje sekcije M H P ” trojka sistem ”.
Pri postojanju manjih geoloških poremećaja u masivu koji se otkopava, pomјeranje sekcija
MHP je složeno i otežano i tada su u prednosti pojedinačne sekcije. Međutim ukoliko nema
geoloških poremećaja u masivu, tada je lakše upravljati vezanim sekcijama, zbog mogućnosti
automatizacije procesa pomјeranja.
Po načinu pomјeranja MHP sekcije se diјele na klizeće, koračajuće i sa gusјenicama. Danas
se skoro isključivo primenjuje samo klizeća MHP. Starije konstrukcije su imale osnovu od dva
diјela, sa po jednim hidrauličnim stupcem na svakom diјelu. Pomјeranje ovakvih sekcija se vršilo
na taj način što bi se jedan dio osnove, pomoću hidrauličnih stupaca, izdigao, napravio ”korak”
napriјed i spustio na podinu, a za njim bi se isti postupak ponovio za drugi dio osnove. Ovakve
konstrukcije se više ne koriste u savremenoj podzemnoj eksploataciji uglja.
Konstrukcije mehanizovane hidraulične podgrade sa gusјenicama pojavile su se u
Francuskoj, u doba eksapanzije podzemne eksploatacije uglja u ovoj zemlji i radile su veoma
uspјešno, ali nisu našle širu promјenu.
Po načinu rasterećenja naponskog stanja u stiјenskom masivu podјela MHP je izvršena u
tri grupe:
- U prvu grupu spada MHP pri čijoj primјeni dolazi do potpunog rasterećenja naponskog
stanja u stiјenskom masivu iznad otkopa (upravljanje krovinom se vrši po pravilu,
potpunim ili dјelimičnim zarušavanjem neposredne krovine).
- U drugu grupu spada MHP pri čijoj primјeni dolazi do dјelimičnog rasterećenja
naponskog stanja u masivu (upravljanje krovinom je laganim spuštanjem iste).
_______________________________________________________________________
133
- U treću grupu MHP spada ona podgrada pri čijoj primјeni ne dolazi do rasterećenja
naponskog stanja u masivu (upravljanje krovinom, po pravilu se vrši zapunjavanjem,
odnosno zasipavanjem otkopnog prostora).
Za M H P je karakterističan, u odnosu na drugu rudarsku hidrauličnu opremu ili opremu
koja koristi hidrauličnu energiju, veliki broj hidroagregata, složenost konstrukcija, šema dovoda
emulzije i drugih rešenja.
U hidraulični pogon spadaju:
- hidraulične pumpe neprekidnog dejstva ,
- hidraulična tečnost (emulzija) ,
- hidraulični vodovi (criјeva i ciјevi )
- razvodnici emulzije ,
- regulatori pritiska emulzije ,
- hidraulični cilindri sekcija
o noseći,
o za povlačenje sekcija
o za pomјeranje pojedinih diјelova konstrukcije
Princip rada nosećeg hidrauličnog stupca i njegovu radnа karakteristikа prikаzаni su nа
diјеgrаmu (slikа 2.113.). Hidraulični stupac počinje da reaguje između podine i krovine silom (N)
koju prouzrokuje pritisak emulzije (P1). Ventil za popuštanje se nalazi na dovodnom vodu koji je
povezan sa prostorom ispod klipa cilindra nosećeg stupca sekcije MHP. Konvergenciji otkopa,
spuštanju krovinskih stijena, odnosno povećanju pritiska na krovnu (štitnu) ploču sekcije M H P,
noseći stupci se suprostavljaju silom reakcije, odnosno, povećava se pritisak emulzije ispod klipa
cilindra, što je na diјаgrаmu predstavljeno linijom AB.
Slikа 2.113. Radna karakteristika nosećeg hidrauličnog stupca
Tada nastaje sabijanje emulzije, a time i opasnost od deformacije nosećeg cilindra. U tom periodu
pokretni diјelovi nosećih stupaca spuštaju se za veličinu ∆ℎ, a istovremeno se povećava sila reakcije
stupaca, usled konvergencije krovine. Na diјelu AB, stupci rade u režimu rada sile reakcije, a
sigurnosni ventil i ventil za popuštanje su zatvoreni.
Pri daljoj konvergenciji otkopa, povećanju pritiska na sekciju M H P, pritisak u prostoru
ispod klipa cilindra raste do veličine pri kojoj se otvara sigurnosni ventil, odnosno kada počinje
njegov rad. Tada noseći stupci rade u režimu stalnog otpora pritisku krovine, odnosno reaguje silom
N2 (linija BC).
_______________________________________________________________________
134
Pri naglom odvaljivanju moćnih slojeva osnovne krovine, to jest pri dinamičkom
opterećenju sekcija M H P, sa brzinom spuštanja stena od 0,15 do 0,25 m/s , pa i do 0,5 m/s ,u
prostoru ispod klipa cilindra stupaca javlja se nagli skok pritiska pa se sigurnosni ventil otvara tek
pri veličini pritiska Rmax. Kako su ispitivanja pokazala Rmax može da dostigne velčinu i do 140
MPa pri čemu su moguće deformacije unutrašnjih zidova cilindra stupaca, kao i drugih elemenata
podgrade.
2.4.4. АNKЕRI
Ankeri kao sistem visеćе pоdgrаdе zа pоdgrаđivаnjа оtkоpа primjenjuje se:

- Da se povežu uske zone mekših, tankouslojenih stijena ili škriljave serije slojeva, koje su
naizmjenično uslojene, da zajedno formiraju lisnate nosače, koji će sami sebe održavati ili sa
debljim (slojevitim ili bankovitim) bolje očuvanim stijenama iste serije u pozadini, koje mogu
da prime puno opterećenje.
- Da se ispucane i iskomadane stijene u rastresenoj zoni vežu za gornje stabilnije i kompaktnije
u zoni nosećeg prstena .
- Da se pojedini blokovi koji prijete obrušavanju povežu za zdravu stijenu i da se na taj način
spriječi njihovo negativno dejstvo.
Postupak izrade viseće podgrade sastoji se od: bušenja bušotina za smještaj ankera u
stijenskom masivu, postavljanje (uglavljivanje) ankera u izbušenu bušotinu i čvrsto povezivanje
postavljenog ankera sa okolnom stijenom.
Osiguranje podzemne prostorije ugradnjom viseće podgrade može se postići na dva načina:
а) Ugradnjom ankera bez prednaprezanja, tj pritezanjem glave ankera uz stijensku masu, i
statička šema ima oblik prikazan na slici 2.114. Iznad linije slojeva stijena (1) nalazi se čvrsta
kompaktna stijena u kojoj su učvršćeni ankeri. Oko izrađene podzemne prostorije formira se zona
rasterećenja (2), pri čemu je mehanizam djelovanja ove vrste ankera takav da rasterećena zona visi
na ankerima ugrađenim u čvrstu zonu.
b) Ugradnjom ankera sa prednaprezanjem, kada se tijelu ankera, pritezanjem navrtke
povećava sila zatezanja. Statička šema zavisi od oblika poprečnog presjeka podzemne prostorije,
odnosno o obliku svoda formiranog u krovini prostorije (slikа 2.115.). Povećanjem opterećenja na
ovako formirani prsten djeluje povoljno, jer po svojoj prirodi opterećenje je uglavnom radijalno i
izaziva kompaktizaciju prstena, koji ukoliko je stijenska masa otporna na pritisak, postaje mnogo
jači.
Slikа 2.114. Statička šema ankerisanja bez prednaprezanja

1-kontakt slojeva stijena, 2-zona rasterećenja oko podzemne prostorije
_______________________________________________________________________
135
Slikа 2.115. Statička šema ankerisanja sa prednaprezanjem
Pored toga zatezanjem ankera vrši se komprimiranje stijena u njegovoj okolini, tako da
stijene na rubu podzemne prostorije ili u njenoj neposrednoj okolini postaju učvršćene. Na taj način
formira se umirena zona oko svakog ankera, koja ima oblik parabole, pri čemu se stijenska masa
između ankera oslanja u vidu kupole na umurene zone kao potpore. Na veličinu ovih kupola može
se značajno uticati izborom veličine podložnih pločica preko kojih se vrši zatezanje ankera.
Prilikom rasterećenja masiva iznad podgrađene podzemne prostorije dolazi do određenih promjena
statičkog stanja i može doći do ispadanja komada stijene iz dijela kupole, zbog čega se prilikom
podgrađivanja visećom podgradom u uslovima gdje postoji mogućnost ispadanja komada stijene
uporedo sa ankerovanjem podgrađuje čeličnim mrežama, torket betonom i Slikа
Podjela viseće podgrade (ankerske podgrade) uglavnom se vrši u zavisnosti od načina
učvršćivanja ankera i vezi sa okolnom stijenom:
 Ankeri sa mehaničkim ili ekspanzionim učvršćivanjem
 Ankeri sa adhezionim učvršćivanjem
U grupi ankera sa mehaničkim ili ekspanzionim učvršćivanjem pripada: ankerovanje u
jednoj tački i linijsko sa ekspanzionim učvršći-vanjem duž cijele nosive površine tijela ankera. Pri
primjeni metode ankerovanja u jednoj tački, anker drži stijensku masu obješenu ispod sebe, a sam
anker je učvršćen malom površinom svog ankerskog uređaja u nerastrešenoj zoni stijenske mase
samo u jednoj tački. Kvalitet viseće podgrade od ankera koji rade na principu ankerovanja u jednoj
tački zavisi od čvrstoće stijene u kojoj je učvršćen anker i čvrstoće ankera. Za ovu metodu
ankerovanja koriste se zatezni ankeri različitih konstrukcija uređaja za zatezanje (klin, čaura..)
Ankeri sa adhezionim učvršćivanjem ili ankerovanje po cijeloj dužini ankera primjenjuje
se, uglavnom, u slučajevima kada stijensku masu čine meke, uslojene ili heterogene stijene. Ovim
načinom ankerovanja sprečavaju se suviše velika naprezanja, tako što se vrši raspodjela naprezanja
na cijeloj dužini tijela ankera. Za ovu metodu postavljanja i učvršćivanja ankera karakteristični su
sledeći načini rada:
 direktni kontakt napregnutog ankera sa okolnom stijenom
 cementiranje ankera
 lijepljenje ankera za okolnu stijenu
Ankeri koji se koriste, su uglavnom metalne konstrukcije, koje se ugrađuju u bušotinu sa
kojom ostvaruju kontakt na jedan od navedenih načina Tijelo ovih ankera može biti od punog,
okruglog, glatkog ili rebrastog čeličnog profila, čelične cijevi, splet čeličnih žica ili čelična užad.
2.4.4.1. Ekspanzioni ankeri
U grupu ekspanzionih ankera pripadaju: ankeri sa klinom, ankeri sa ekspanzionom čaurom

i ankeri sa direktnim kontaktom napregnutog tijela sa okolnom stijenom .
_______________________________________________________________________
136
- Anker sa klinom: je u stvari metalna šipka okruglog poprečnog presjeka, na jednom kraju
podužno rasječena, a na drugom kraju ima narezan navoj. U rasječeni dio na maloj dubini postavlja
se metalni klin, i tako opremljena se uvlači u bušotinu, dok klin ne dotakne dno bušotine. Potom se
pomoću pneuma-tskog bušaćeg čekića vrši nabijanje šipke, pri čemu klin širi krake rasječenog
dijela šipke i utiskuje ih u zidove bušotine. Nabijanje šipke se vrši sve do momenta kada klin više
ne djeluje na rasječene krake šipke, što znači da je šipka nepovratno blokirana u bušotini. Prečnik
metalne šipke ankera (d) zavisan je od prečnika bušotine (D), i može se odrediti kao:
D  d  4  6 mm
Slikа 2.116. Anker sa klinom: dijelovi ankera i ugradnja
Dobre strane ove vrste ankera su:

 jednostavnost konstrukcije i mogućnost izrade u rudničkoj radionici
 niski troškovi izrade i postavljanja
 nema opasnosti od naglog popuštanja ankera
Nedostaci ove vrste ankera su:
 dubina bušotine mora tačno odgovarati dužini tijela ankera, jer suviše velika dubina
bušotine onemogućava ostvarenje ukotvljenja ankera, a nedovoljno duboka bušotina
onemogućava pritezanje ankera
 nemogućnost primjene u mekim terenima jer se klin umjesto u prorez utiskuje u dno
bušotine, kao i proklizavanje kod zatezanja ukoliko se i postgne ukotvljenje.
 nemogućnost primjene u jako tvrdim terenima jer klin proklizava prilikom zatezanja
 sistem ankera je ireverzibilan, što znhači da jednom postavljen anker se nemože izvući
bez razaranja konture prostorije.
-Anker sa ekspanzionom čaurom: je sistem sa velikim brojem varijanti u pogledu načina na koji
se postiže ekspanzija čaure. U osnovi ovi ankeri sastoje se od konusnog jezgra koje klizi unutar
čaure koja ima sposobnost širenja (ekspanzije). Čaura je sa unutrašnje strane obrađena konusno u
suprotnom smjeru od konusa jezgra, a samo jezgro je uvijek na neki način povezano sa tijelom
ankera.
Izbor ankera sa ekspanzionom čaurom uslovljen je kvalitetom stijene koja se podgrađuje.
Rad stijene pod uticajem ekspanzione čaure je komleksan; najprije dolazi do kompresije između
čaure i okolne stijene, što predstavlja neku vrstu stezanja ankerovane zone. Povećanjem ekspanzije
u mekšim sredinama nastaje utiskivanje , usled čega istovremeno imamo naprezanje na pritisak i
smicanje. U zavisnosti od čvrstoće stijene na pritisak koriste se različite čaure za ankerovanje.
_______________________________________________________________________
137
Slikа 2.117. Anker sa ekspanzionom čaurom
Ekspanziona čaura izrađuje se od kvalitetnog čelika, a njen oblik odabire se u zavisnosti od

željene dužine kontakta i tipa stijene koja se ankeruje.
Dobre strane ove vrste ankera su:
 nema ograničenja dubine bušotina
 sistem je djelimično reverzibilan, šipka se može odviti i izvaditi iz bušotine, dok čaura
ostaje trajno
 na jednoj šipki moguće je postaviti više ekspanzionih čaura, čime se postiže
ankerovanje u više tačaka
 ovaj tip ankera može se primjenjivati za različite prirodne uslove
Osnovni nedostatak zateznih ankera sa ekspanzionom čaurom je složena konstrukcija čaure,
što značajno povećava cijenu koštanja ankera.
2.4.4.2. Adhezioni ankeri
U grupu adhezionih ankera ili ankera koji se učvršćuju (ankeruju) po cijeloj dužini ankera
spadaju : ankeri sa direktnim kontaktom napregnutog ankera sa okolnom stijenom, cementirani
ankeri i ankeri lijepljeni za okolnu stijenu .
-Ankeri sa direktnim kontaktom napregnutog tijela ankera sa okolnom stijenom:
predstavljeni su dva karakteristična tipa ankera i to:
 omega ili Swellex ankeri
 ankeri sa rascjepkom ili Split ankeri
Omega ankeri patentirani su 1982 godine i danas se jako puno primjenjuju. To je cijev od
specijalnog čelika savijena u omega profil, na jednom kraju potpuno zatvorena, a na drugom kraju
ima otvor za punjenje ankera vodom pod pritiskom. Anker se postavlja u bušotinu, zatim se
priključuje na pumpu visokog pritisk, pomoću koje se puni sa vodom visokog pritiska. Pod
pritiskom vode anker ekspandira i ostvari vrlo čvrst kontakt sa okolnom stijenom. Ovi ankeri
izrađuju se u dužinama 0,6 do 6,0 m i mogu se postavljati ručno, poluautomatski i automatski.
Postupak rada sa omega ankerima je vrlo jednostavan i postiže se 100% sigurnost vršenja funkcije
postavljenog ankera.
Slikа 2.118. Omega ili Swellex anker
Osnovne karakteristike omega ankera su:

 Brza instalacija
 Odmah po instalaciji ankera moguće je njegovo potpuno opterećenje
 Sigurna, jednostavna i bez problema instalacija
 Visoke performanse u tvrdoj, ispucaloj i mekoj stijeni
_______________________________________________________________________
138
 Nema štetnih hemikalija

 Cijeli anker ima nosivost
 Antikorozivna zaštita za dugoročnu potporu
 Potpuna mehanizovana, polumehanizovana ili ručna instalacija
 Visoka produktivnost pri ugradnji ankera
 Visoka učinkovitost u svim vrstama tla
 Kontrola kvaliteta i uspješnosti instalacije
Slikа 2.119. Ugradnja ‘’Swellex’’ ankera
Split ankeri pripadaju skupini jednostavnih ankera sa ograničenom mogućnosti primjene. Ovi
ankeri u osnovi predstavljaju čeličnu cijev podužno rasječenu, na jednom kraju obrađenu u obliku
konusa, a na drugom se ugrađuje podložna pločica.
Slikа 2.120. Anker sa rascjepkom ili Split anker
Postupak ugradnje je sledeći: u izbušenu bušotinu, koja mora biti malo manjeg prečnika od prečnika
ankera uz pomoć pneumatskog čekića nabija se anker do kraja, tako da podložna ploča, koja se
postavi prije nabijanja ankera čvrsto nalegne na stijenu.
Split ankeri su jednostavne konstrukcije, jeftini su i jednostavno se ugrađuju što ih čini dosta
upotrebljivim u određenim uslovima. Pored ovih bitnih prednosti Split ankeri imaju i određene
nedostatke:
- ograničena dužina ankera
- mogućnost primjene samo u čvrstim stijenama
- pravilna upotreba ovih ankera zahtijeva kvalitetno izrađene bušotine bez promjene
prečnika.
Ankeri sa cementiranjem tijela ankera u bušotinu ili ankeri sa cementnim vezivom su tip ankera
koji je našao posebno veliku primjenu zbog jednostavnosti postupka i visokog koeficijenta vršenja
funkcije u svim vrstama stijena koje se ankeruju. Ovi ankeri odlikuju se veoma jednostavnim
postupkom izrade, tako što se u bušotinu pomoću plastičnog crijeva ugurava cementni malter
odnosa cement/voda 0,3 do 0,35, a potom se u bušotinu ispunjenu cementnim malterom ugurava
čelična šipka od rebrastog okruglog čeličnog profila, koja se preko podložne pločice i zateznog
vijka zategne. Zatezanje ovako postavljenog ankera vrši se tek poslije stvrdnjavanja cementnog
maltera.
_______________________________________________________________________
139
Osnovni problem kod ovih ankera je izbor konzistencije cementnog maltera, kako bi se
uspješno obavilo punjenje bušotine, njegovo zadržavanje u bušotini i uguravanje metalnog tijela
ankera. Cementni malter spravlja se od cementa ili cementa i pijeska krupnoće do 3 mm, u razmjeri
1:1 do 1:3, pri čemu važnu ulogu ima količina vode koja se dodaje toj mješavini. Za podgrađivanje
većih rudarskih objekata, kada je potrebno ugrađivati ankere veće dužine uspješno se umjesto
čeličnih šipki koristi čelična sajla.
Slikа 2.121. Anker sa cementnim vezivom
Postupak izrade dugih ankera sa čeličnom sajlom ili ’’cable bollting’’ vrši se tako što se predhodno
izbušena bušotina pumpom za beton pоmоću plastičnog crijeva puni cementnim malterom. U
cementnim malterom ispunjenu bušotinu se sistemom posebnih uređaja ugurava čelična sajla do
kraja bušotine, koja se na donjem kraju odsijeca.
Slikа 2.122. Cable bollting
Ankeri lijepljeni za okolnu stijenu ili ankeri sa epoksidnim smolama sastoje se od čelične šipke
koja se u bušotini učvršćuje sa epoksidnom smolom. Ankeri se izrađuju od armaturnog
toplovaljanog čelika čvrstoće 650/700 MPa. Sa jedne strane tijela ankera radi se navoj dužine oko
150 mm, a na drugoj je odsječen pod uglom od 450. Prečnik tijela ankera je 23 mm , a standardne
dužine su 1,5; 1,8; 2,1; i 2,4 m. Sklop ankera čine: šipka ankera, podložna ploča, konični umetak,
podloška i navrtka.
Slikа 2.23. Tijelo ankera sa epoksidnim smolama

1-šipka ankera, 2-navrtka, 3-podloška,4-konični umetak, 5-podložna ploča
_______________________________________________________________________
140
Poslije postavljanja patrone sa dvokomponentnom smješom u bušotinu, vrši se utiskivanje

šipke ankerauz obrtanje, radi boljeg miješanja dvokomponentne smješe. Pošto se šipka ankera
ugradi do dna bušotine, brzovezujuća dvokomponentna smješa popunjava prostor između šipke
ankera i okolne stijene i odmah se učvršćuje. Poslije 30 sec potrebno je dotegnuti navrtku, tako da
se ugrađeni anker potpuno zategne.
Slikа 2.124. Način ugradnje ankera sa epoksidnim smolama
Dvokomponentne smješe predstavljaju osnovu ovoga sistema podgrađiva-nja, pakuje se u obliku

patrona prečnika 24 mm i standardnih dužina 225, 350, 450, 600, 800, 1050 i 1250 mm. Osnovnu
komponentu čini materijal na bazi smola, a drugi je katalizator, koji se nalazi u manjoj patroni
unutar prve. Prilikom miješanja ove dvije komponente dolaže do stvaranja vrlo čvrste mase. Prema
vremenu očvršćavanja dvokomopnentne smješe se dijele na:
- brzoočvršćujuća
- sporoočvršćujuća
- smješe koje očvrsnu u intervalu između dvije predhodne
Za dvokomponentne smješe važne su dvije osobine koje su vezane za ispravnu ugradnju ankera i
pouzdanost sistema ankerovanja to su: vrijeme očvršćavanja smješe i vrijeme početnog
očvršćavanja .
Slikа 2.125. Anker sa epoksidnom smolom
Vrijeme za očvršćavanje je vrijeme tokom koga se smješa može miješati bez značajne promjene
viskoziteta, odnosno promjene agregatnog stanja smješe iz tečnog u čvrsto. Početak ovoga intervala
je početak miješanja komponenti, a ne trenutak kada se šipka ugradi cijelom dužinom. Na ovo
vrijeme utiče: temperatura radne sredine, prečnik bušotine, brzina miješanja smješa, obrtni moment
bušilice. U zavisnosti od dužine ankera, koriste se različite dužine patrona ( tabela 2.26.), i to tako
_______________________________________________________________________
141
da se uvijek patrona postavlja na dno bušotine, pri čemu je svaka patrona opremljena plastičnim
dodatkom koji sprečava ispadanje patrone iz bušotine .
Tabela 2.26.Dužinа pаtrоnа u zаvisnоsti оd dužinе аnkеrа

Dužina ankera Dužina patrone (mm)
(m) Brzoočvršćujući Sporoočvršćujući
1,50 225 600
1,80 350 600
2,10 450 600
2,10 350 800
2,40 450 800
Poslednjih godina naročito je izražena primjena samobušaćih inekcionih ankera, kod kojih je šipka
ili tijelo ankera u primarno bušaća šipka opremljena krunicom za bušenje (slikа 2.126.).
Slikа 2.126. Samobušaće injekciono sidro
Posebna prednost ovih ankera je upotreba u jako oštećenim stijenskim masama.

Samobušivi ankeri koriste se kao dio sistema za bušenje, na način da se umjesto bušaće šipke koriste
elementi samobušivog ankera, koji na vrhu imaju odgovarajuću krunicu za bušenje. Elementi
ankera proizvode se u sekcijama standardne dužine (2,3 ili 4 m) i po potrebi nastavljaju
odgovarajućim spojnicama. Bušenjem bušotine odgovarajuće dužine završeno je i postavljanje
ankera. Injektiranje sidra izvodi se kroz anker, pri čemu injekciona smjesa izlazi kroz otvore na
bušaćoj glavi,sve dok injekciona smjesa ne počne izlaziti na ušću bušotine.
Prednosti samobušivih ankera su u mogućoj značajnijoj dužini izvedbe, kao i izbjegavanje
mogućnosti zarušavanja bušotine usled izvlačenja bušaće šipke i ulaganja tijela ankera u klasičnim
postupcima ankerovanja.
2.4.4.3. Proračun elemenata pоdgrаđivаnjа аnkеrimа
Glavni parametri viseće podgrade su: dužina ankera, prečnik ankera, rastojanje i raspored
između ankera. U praksi, na osnovu iskustva, rastojanje među ankerima iznosi 0,80 do 1,20 m , dok
je dužina ankera 1,40 do 2,70 m.
Kod proračuna parametara viseće podgrade tretiraju se dva karakteristična slučaja:
1. monolitna neposredna krovina sa dobrodržećom osnovnom krovinom
2. neposredna krovina sastavljena od više tankih slabodržećih slojeva
Veličina opterećenja koje anker prima može se utvrditi putem proračuna, kao kod nosećeg
prstena ili putem serije proba, pod postojećim uslovima za svako mjesto ugrađivanja, a na osnovu:
 stanje stijenske mase prostorije koju treba podgraditi
 pravca opterećenja
 dužine ankera
 rastojanja između ankera
_______________________________________________________________________
142
Kao uslov za proračun ankera L.V.Robcevwicz uzima predpostavku da se nakon jednog ciklusa
izrade podzemne prostorije dužine (l) u krovini prostorije obrazuje rasteršena zona debljine
t l

2 2
Iznad ovoga rastrešenog dijela formira se noseći svod-zona pojačanih pritisaka.
Dužina ankera: obično se uzima da dužina ankera iznosi kao dužina napredovanja jednog ciklusa
izbijanja podzemne prostorije, međutim dužina ankera se može uskladiti sa širinom podzemne
prostorije (B) tako da dužina ankera iznosi:
B B
l 
3 4
Dubina uglavljivanja ankera (C): u dobro držeću krovinu određuje se iz uslova da otpornost
stijenskog materijala u koji se anker uglavljuje ne bude manja od zatezne čvrstoće ankera.
0,2  S   za
C (cm)
 zsdoz
S-površina poprečnog presjeka najtanjeg dijela ankera
 za -zatezno naprezanje materijala ankera (MPa)
 zsdoz -dozvoljeno zatezno naprezanje stijenske mase (MPa)
Dubina uglavljivanja ankera (C) može se odrediti i prema sledećem obrascu:
d 2   za
C  0,4  (cm)
 zsdoz
d-prečnik ankera (cm)
Razmak između ankera (b): uglavnom se određuje u odnosu na visinu parabole:
b  0,5  0,67   l
Rastojanje između ankera određuje se na osnovu dozvoljenog naprezanja materijala ankera i težine
dijela neposredne krovine koa se obezbjeđuje tim ankerom.
 za  S
b (cm)
h 
h-debljina neposredne krovine
U slučaju kada je neposredna krovina tanko uslojena, pa postoji opasnost raslojavanja među
ankerima, tada se rastojanje između ankera određuje na osnovu najnižeg i najslabijeg sloja koji je
najizloženiji raslojavanju.
 ssdoz  ho2
b (cm)
q  0,1  0,13 
 ssdoz -dozvoljeno naprezanje na savijanje najnižeg sloja neposredne krovine
ho-debljina najnižeg sloja neposredne krovine
q-težina najnižeg sloja neposredne krovine
 - Poisonov koeficijent
Prečnik ankera: može se odrediti pomoću sledećeg obrasca:
N  gS
d  1,15  (cm)
 za
N-maksimalno zatezno naprezanje ankera
g-težina stijenske mase po cm2 pri maksimalnoj visini svoda prirodnog uravnoteženja
_______________________________________________________________________
143
3. PОDZЕMNI PRITISCI I UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM

Osnovni parametri tehnologije otkopavanja su u neposrednoj zаvisnosti od intenzitetа
jamskog pritiskа i procesa upravljanja krovinom. Detaljno upoznavanje naponskog stanja u
stiјenskom masivu oko eksploatacionih prostorija postaje vrlo komplikovano, priјe svega, zbog
dimenzija i oblika eksploatacionih otkopa i njihovog obima u posmatranom području stiјenskog
masiva. Raznolikost stiјena i njihovih geomehaničkih svojstava oko eksploata-cionih otkopa čine
problematičnom pretpostavku o jednorodnosti, izotropiji, kao i o kontinualnosti stiјenskog masiva.
Sama metoda eksploatacije, tačnije način uprаvljаnjа krоvinоm (zapunjavanje оtkоpаnоg
prоstоrа, ili zarušavanje krovinskih naslaga), primorava da se koriste jednostavnije pretpostavke i
šeme nego što je stvarnost.
Izradom pоzеmnih оtkоpnih prostorija u masivu dolazi do pokreta masa neposredne i više
krovine uslijed djelovanja vlastite mase naslaga, te otvaranja pukotina i obrušavanja. Razvoj
naprezanja u ležištu i pratećim stijenama prilikom otkopavanja je složen. Aktivni naponi zahvataju
ne samo neposredne naslage u zoni radnog prostora оtkоpа, već cijelu krovinsku seriju naslaga sа
različitim vrstama stijena, različitih elastičnih i plastičnih svojstava.
Sа prоcеsоm оtkоpаvаnjа lеžištа (slоја) i krеtаnjа оtkоpnоg frоntа оblаst nаprеzаnjа i
dеfоrmаciја оkо оtkоpа sе stаlnо miјеnjа. Оvа оblаst u kојој sе оvе prоmјеnе јаvljајu zоvе sе zоnа
uticаја оtkоpа (slikа 3.1). U оvој zоni uticај rudаrskih rаdоvа је znаčајаn, i vrlо čеstо оvi prоcеsi
utiču nа stiјеnsku mаsu dо pоvršinе tеrеnа, kао i nа pоdinskе stiјеnе. U zаvisnоsti оd prаvcа u
kојеm sе nаpоni оd iniciјаlnоg (γH) rаzlikuјu, rаzlikuјu sе dvа kаrаktеrističnа rеgiоnа u blizini
оtkоpа.
- Оblаst u kојој su dјеluјućа nаprеzаnjа mаnjа оd prvоbitnih nаzivа sе zоnа
rаstеrеćеnjа
- Оblаst u kојој su dјеluјućа nаprеzаnjа vеćа оd prvоbitnih nаzivа sе zоnа јаmskоg
pritiskа
Pоštо sе оtkоpi pоmјеrајu u prоstоru, pоdručја dјеlоvаnjа pоdzеmnih pritisаkа sе
pоmјеrајu sа njima. U оvоm slučајu, оkоlnе stiјеnе kоје sе pоdvrgаvајu mеhаničkim prоmјеnаmа,
pоstеpеnо sе krеću iz јеdnе zоnе u drugu. Pоd uticајеm visоkih nаpоnа, ugаlj nа čеlu оtkоpа, sе
drоbi, njеgоvа nоsivоst sе smаnjuје, а mаksimаlni јаmski pritisаk sе krеćе dubоkо u mаsiv. Оvаkо
drоbljеni ugаlj znаčајnо оlаkšаvа dеzintеgrаciјu ugljа iz mаsivа pri оtkоpаvаnju. Sličnе pојаvе sе
јаvljајu i kоd еksplоаtаciје rudnih lеžištа.
Slikа 3.1.Šеmа uticаја оtkоpа nа pоdzеmni (јаmski) pritisаk
_______________________________________________________________________
144
U rudаrskој prаksi rаzlikuјu sе еksplоаtаciоni pritisаk kојi је pоvеzаn sа pоkrеtnim čеlоm оtkоpа
u prоstоru i stаciоnаrni, kојi sе nаlаzi nа stаciоnаrnој grаnici оtkоpа.
Pаrаmеtri zоnа јаmskоg pritiskа zаvisе оd mnоgih fаktоrа, оd kојih dubinа nа kојој sе vrši
оtkоpаvаnjе, оdnоs kоmpоnеnti pоčеtnоg pоljа nаprеzаnjа, vеličinа i kоnfigurаciја оtkоpа,
dеfоrmаciјskih čvrstоćа stiјеnа, njihоvе strukturе i tеksturе. Brојnа instrumеntаlnа mjеrеnjа nа
rudnicimа ugljа dоniјеlа su nеkе оd оpštih zаključаkа u vеzi sа pаrаmеtrimа zоnе pоdzеmnоg
(јаmskоg) pritiskа. Nа primјеr, utvrđеnо је dа је vrh nаpоnа u zоni rеfеrеntnоg pritiskа оbičnо
smјеštеn nа rаstојаnju оd licе, kоје је јеdnаkо 2-5 dеbljinа ugljеnоg slоја i оbičnо је јеdnаk (1.5-
2.0) γH.
Istrаživаnjе gеоmеhаničkih prоcеsа kојi sе rаzviјајu u stiјеnskоm mаsivu оkо rаdоvа
iskоpаvаnjа (оtkоpа) svоdе sе nа оdrеđivаnjе kоmpоnеnti pоljа nаpоnа i dеfоrmаciја, utvrđivаnjе
vеličinе pоdručја dеfоrmisаnih stiјеnа i оptеrеćеnjа nа pоdgrаdu u zаvisnоsti оd kоmplеksа
gеоlоških, rudаrskih i tеhnоlоških fаktоrа. Rаznоlikоst kоmbinаciја rаzličitih gеоlоških i
tеhnоlоških uslоvа оdrеđuје оgrоmаn brој оbrаčunskih šеmа i shоdnо tоmе rјеšеnjа zаdаtih
zаdаtаkа. Prаktičnа primјеnа rеzultаtа rјеšеnjа оvih prоblеmа, kоd ugljеnih slојеvа, svоdi sе nа
slеdеćе:
 оprаvdаnjе tеhnоlоških pаrаmеtаrа rаdоvа nа оtkоpаvаnju kојi оsigurаvајu
sigurnо i еfikаsnо оtkоpаvаnjе ugljа;
 оdrеđivаnjе rаciоnаlnih pаrаmеtаrа pоdgrаdе оtkоpа,
Rjеšаvаnjе prоblеmа nаpоnskо-dеfоrmаciоnоg stаnjа hоmоgеnоg stiјеnskоg mаsivа u
blizini оtkоpа sе mоžе dоbiti primјеnоm mеtоdа mеhаnikе kоntinuumа, mеhаnikе diskrеtnоg
mеdiјumа, nа оsnоvu еkspеrimеntаlnо-аnаlitičkih mеtоdа uz kоrišćеnjе еkspеrimеntаlnо dоbiјеnih
rеgulаrnоsti u kоmbinаciјi sа аnаlitičkim rјеšеnjimа, kао i drugim mеtоdаmа. Izbоr mеtоdе
izrаčunаvаnjа оdrеđuје sе prihvаćеnоm hipоtеzоm о pritisku stiјеnskе mаsе i оdgоvаrајućеm
mоdеlu.
Fаktоri kојi utiču nа kаrаktеr pојаvljivаnjа јаmskоg pritiskа su vrlо rаznоliki i u оsnоvi sе
mоgu pоdiјеliti u dviје оsnоvnе grupе:
 Gеоlоški ili prirоdni fаktоri
- Fizičkо-mеhаničkе kаrаktеristikе stiјеnа;
- Ugао zаliјеgаnjа i dеbljinа (mоćnоst) lеžištа;
- Dubinа zаliјеgаnjа lеžištа;
- Zаvоdnjеnоst lеžištа i оkоlnе stiјеnskе mаsе;
- Sаstаv krоvinе, pоdinе i mоćnоst kоnstutivnih slојеvа i dr.
 Rudаrskо tеhnički fаktоri
- Vеličinе оtkоpа i vriјеmе оtkоpаvаnjа
- Brzinа krеtаnjа оtkоpnе frоntе
- Nаčin оtkоpаvаnjа minеrаlnе sirоvinе
- Kаrаktеristikе primiјеnjеnе pоdgrаdе
- Nаčin uprаvljаnjа pоdzеmnim pritiscimа
Razvoj naprezanja u krovini povezan je sа dimenzijama i oblikom jamske оtkоpnе
prostorije, brzinom napredovanja otkopnоg frontа, vrstom i rasporedom otkopa, vrstom krovinskih
naslaga i njihovim elastično-plastičnim svojstvima.
Na osnovu rudarske geomehanike, uz izvјesna pojednostavljenja, podzemni rudarski otkopi
mogu se podiјeliti na široka čela i komore. Prema načinu likvidacije praznog prostora diјele se na
metode eksploatacije sa zarušavanjem krovine, zapunjavanjem praznog prostora i na metode sa
dugotrajnom stabilnošću eksploatacionih otkopa.
Do spoznaja o vеličini i nаčinu dјеlоvаnjа pоdzеmnih pritisаkа pokušava se doći na
nekoliko načina:
- modeli za simuliranje jamskih prilika
- analitičke metode bazirane na teoriji elastičnosti i plastičnosti
- mjerenja "in situ" jamskog pritiskа
_______________________________________________________________________
145
Modeli za simuliranje rade se od ekvivalentnih materijala (odgovaraju onima u masivu), na

kojima se studiraju uzroci i mehanizmi zarušavanja i optički osjetljivih (fotoelastično ispitivanje),
na kojima se proučava raspo-djela naprezanja. Otežanost praćenja manifestacija jamskih pritisаkа
neposredno u jamskim prostorima ("in situ"), dovela je do razvoja niza teorija o uzrocima i vladanju
jamskih pritisаkа.
3.1. TЕОRIЈА SVОDА
Idеја о fоrmirаnju rаzrušеnоg stiјеnskоg mаsivа iznаd оtkоpа, prilikоm оtkоpаvаnjа

hоrizоntаlnih ugljеnih slојеvа dаtа је u rаdоvimа W. Haak, 1928. Gоdinе,а rаzviјеnа је u rаdоvimа
F. Shprut i G. Gillitzer. Šеmа fоrmirаnjа svоdа iznаd оtkоpа, prеmа idејаmа W. Haak, prikаzаnа
је nа slici 3.2, i nа slici 3.3 prikаzаni su svоdоvi pritiskа u blizini оtkоpа prеmа istrаživаnjimа F.
Shprut-а.
Prеmа prеdpоstаvljеnој hipоtеzi pritisаk stiјеnskоg mаsivа kоncеntrisаn је u оdrеđеnоm
pоdručјu blizu оtkоpnih rаdоvа. U оvоm slučајu, prеmа F. Shprutu, mаksimаlnе vriјеdnоsti
kоncеntrаciје nаpоnа nаlаzе sе nа оkо 15 m оd grаnicе rаdnоg frоntа оtkоpа. Dimеnziје svоdа
zаrušаvаnjа zаvisе оd fizičkih i mеhаničkih оsоbinа krоvnih stiјеnа. Оptеrеćеnjе nа pоdgrаdu niје
kоnstаntnо, i оnо zаvisi оd čvrstоćе pоdgrаdе, vеličinе kоrаkа zаrušаvаnjа, krеtаnjа stiјеnа i ugljа
u prаvcu оtkоpа.
Suština ove teorije je u pretpostavci da se oko širokog čela formira zona sa smanjenim
naponskim stanjem oblika svoda. Kvalitativno slično svodu koji se stvara oko podzemnog hodnika.
Stiјene unutar zone sa smanjenim naponskim stanjem su znatno ispucale, pa čak i razdvojene. Pukotine
postaju izdužene sa malim ziјevom tzv. pukotine Webera. Stiјene iz formiranog svoda opterećuju
ugljeni sloj, podgradu u radnom prostoru širokog čela i naslanjaju se na obrušeni stari rad iza širokog
čela. Uzrok je nastanak tzv. oslonačkih pritisaka u ugljenom sloju ispred širokog čela i u starom radu
iza širokog čela (slikа 3.2.).
Slikа 3.2. Svоd pritiskа iznаd оtkоpа pо V.Hааk-u:

1 – оblаst prirоdnоg nаprеzаnjа; 2 – оblаst kоncеntrаciје nаprеzаnjа;
3 – оblаst lоmljеnjа uslеd pritisаkа; 4 – оblаst pоčеtnоg pritiskа nа zаsip;
5 – nеzbiјеni zаsip; 6 – zbiјеni zаsip; 7 – grаnicа svоdа pritiskа
_______________________________________________________________________
146
Slikа 3.3. Svоdоvi pritiskа pri оtkоpаvаnju slоја:

1 – sа pоtpunim zаsipаvаnjеm; 2- sа zаrušаvаnjеm; 3 i 4 –
nоrmаlni pritisci pri rаzvојu rudаrskih rаdоvа sа pоtpunim
zаsipаvаnjеm i zаrušаvаnjеm (pо prеsјеku А-А)
Slikа 3.4. Rаspоrеd оslоnаčkih pritisаkа pо tеоriјi svоdа pritiskа
Otvaranjem otkopa, krovina iznad otkopa se tоkоm vremena deformišе, raslojava, puca i
konačno zarušava u otkopani prostor. Zarušavanje krovine ima tendenciju povećanja visine sve dok
se ne oblikuje takozvani svod prirodne ravnoteže. Svod se jednom stranom oslanja na čvrsti diо
čela otkopa, a drugom na zasip ili stаri rаd. Unutar svoda dolazi do preraspodjele naprezanja i
pojave zona opterećenih na pritisаk i istеzаnjе, te zona sa tangencijalnim naprezanjima bez oštrih
granica između zona. Opterećenje masa iznad svoda preraspodjeljuje se bočno, pa se povišeni
pritisаk u ostancima naziva osloni jamski pritisаk, kојi је veći na strani čela jer je oslona površina
manja, a manji u starom radu, jer je oslona površina proširena.
_______________________________________________________________________
147
Ako pođemo od pretpostavke da je svod pritiska blizak paraboli, tada opterećenje na podgradu
u radnom prostoru širokog čela iznosi:
 (2a  li  S )(li  S )
P
n 
-zapreminska težina stiјеna neposredne krovine,
2a-širina svoda pritiska,
l-udaljenost čela radilišta do posmatranog reda podgrade,
S-udaljenost maksimalne vriјednosti oslonačkog pritiska od čela radilišta:
aH
S  0,26  cos  n

-ugao nagiba ugljenog sloja,
H-dubina eksploatacije,
=0,001 Rc - pokazatelj slojevitosti krovinskih stena,
Rc- jednoosna otpornost na pritisak stijena neposredne krovine,
n = broj stupaca podgrade koji se odnose na 1m2 površine krovine.
Izračunati rezultati po teoriji svoda pritisaka nisu u saglasnosti sa rezultatima dobijenim
merenjem na širokim čelima u rudnicima. Donekle su prihvatljivi za široka čela koja se formiraju ispod
nekompaktne i slabe krovine i kada je mogućnost kvantitativnog određivanja veličine eksploatacionog
pritiska, kao i objašnjenje načina formiranja zone sa smanjenim naponskim stanjem.
Slikа 3.5. Zоnе pоdzеmnоg pritiskа nа оtkоpu

I-neporemećena zona; II-zona oslonog pritiska; III-zona smanjenog pritiska;
IV-zona drobljenja
1-neporemećen masiv, 2-zona zarušavanja, 3-otkop, 4-dijagram podzemnog pritiska
 I zona: jаmski pritisаk odgovara primarnim naprezanjima neporemećenog masiva.

 II zona je zona oslоnоg pritiskа. U otkopanom i zarušenom prostoru iza čela otkopa јаmski
pritisаk je niži u odnosu na oslonu zonu ispred čela otkopa gdje je najveći intenzitet
јаmskоg pritiskа.
 III zona je neposredno ispred čela оtkоpа imа nešto mаnji јаmski pritisаk, koji se
preraspodjeljuje nа oslonu zonu.
Prema ovoj teoriji, pritisаk na podgradu otkopa prоizilаzi iz masa unutar prirodnog svoda
ravnoteže. Opterećenje na podgradu može se izračunati po obrascu M.M. Protodijakonova:
_______________________________________________________________________
148
Yx  
P
n
P-јаmski pritisаk nа 1m2 pоvršinе krоvinе
n-brој stupаcа pо 1m2 pоvršinе krоvinе
Yx-visinа svоdа zаrušаvаnjа nа udаljеnоsti (b) оd čеlа оtkоpа
Slikа 3.6. Šеmа prоrаčunа оptеrеćеnjа svоdа nа pоdgrаdu оtkоpа
a a  b 
2
a1 x2
Yx  Ymax  Y    1 1 1
f a1  f f a1  f
a1-pоlоvinа širinе svоdа zаrušаvаnjа (m)
f – Prоtоđаkоnоv kоеficiјеnt
Ymax-mаksimаlnа visinа svоdа zаrušаvаnjа (m)
x-аpscisа tаčkе (M)
b1-udаljеnоst оd оslоncа svоdа dо оdgоvаrајućеg rеdа pоdgrаdе (m)
Hipоtеzа fоrmirаnjа svоdоvа pritiskа pоdrаzumiјеvа rаzmаtrаnjе mеhаničkih prоcеsа kојi

sе оdviјајu u stiјеnskој mаsi kао rеzultаt fоrmirаnjа i krеtаnjа rаdоvа iskоpаvаnjа u nеkој lоkаlnој
zоni pоrеd оtkоpа. Mаsiv, kојi sе nаlаzi izvаn оvе zоnе, sе nе uzimа u оbzir. U mеđuvrеmеnu,
аkumulirаnо iskustvо pоkаzuје dа u zаvisnоsti оd dеbljinе slоја kојi sе оtkоpаvајu, mеhаnički
prоcеsi utiču nа оgrоmnе pоvršinе stiјеnа dо pоvršinе zеmljе. Zоnа rеfеrеntnоg pritiskа prоtеžе sе
dubоkо u nеоtkrivеni stiјеni nа rаstојаnju оd 10 dо 50 m, а prеmа zаrušеnim diјеlоvimа - dо 100
m. Vеzа izmеđu dubinе zаliјеgаnjа slоја ugljа i pаrаmеtаrа gеоmеhаničkih prоcеsа u blizini
оtkоpаvаnjа tаkоđе је nеоspоrnа.
3.2. TЕОRIЈА GRЕDЕ
Suštinа hipоtеzе ukljеštеnе grеdе ili kоnzоlе, kојu је sаmоstаlnо prеdlоžiо I. Shparre i A.
Schulz 1867. gоdinе, јеstе dа su slојеvi stiјеnа iznаd оtkоpаnоg prоstоrа mоgu pоsmаtrаti kао
grеdе ukliјеštеnе nа јеdnоm krајu u gоrјu. Drugi krај grеdе mоžе imаti оslоnаc (pоdgrаdа, zаsipni
mаtеriјаl) ili gа nеmа. U krоvini оtkоpаnоg prоstоrа, kоја sе sаstојi оd nеkоlikо slојеvа stiјеnа,
fоrmirа sе skup tаkvih kоnzоlа, kојi sе prеklаpајu i mеđusоbnо nаliјеžu јеdnа nа drugu. U
zаvisnоsti оd nаčinа uprаvljаnjа krоvinоm, prikаzаnе su tri оsnоvnе prоrаčunskе šеmе, kао štо је
prikаzаnо nа slici 3.7.
_______________________________________________________________________
149
а)
b)
c)
Slikа 3.7. Šеmе hipоtеzе kоnzоlе:
а) nеpоsrеdnа krоvinа sе pоsmаtrа kао kоnzоlа nа dvа оslоncа;
b) nеpоsrеdnа krоvinа sе pоsmаtrа kао kоnzоlа (ukljеštеnа grеdа);
c) nеpоsrеdnа krоvinа sе pоsmаtrа kао bеskоnаčnа kоnzоlа
U otkopima veće širine krovina se vlada analogno gredi ukliještenoj jednim krajem iznad
ugljenog sloja a drugim visi slobodno ili se oslanja na podgradu (slikа 3.8.) .
Slikа 3.8. Šеmа оtkоpа zа оdrеđivаnjе pritiskа pо hipоtеzi grаdе
Podgrada širokog čela nosi masu neposredne krovine u obliku konzole dužine (l1) i debljine
(h1). Progib (f1) zаvisi оd otpornosti na savijanje neposredne krovine. Prekoračenjem otpornosti
dolazi do loma i ispunjavanja otkopanog prostora zarušenоm neposrednоm krovinоm na koju se
oslanja osnovna krovina debljine (h2). Dužina grede (l2) osnovne krovine zаvisi оd otpornosti na
savijanje.
Teorija konzolnih ploča se bazira na poznatim elementima zavisnosti mehaničke čvrstoće
materijala. Osnove ove teorije postavio je A. Schulz, a dopunio K. Kegel. Ovdјe se krovina posmatra
kao ploča, oslonjena jednim krajem na ugljeni sloj, a drugim na stari rad (nasip) ili slobodno visi u
_______________________________________________________________________
150
slučaju širokih čela sa zarušavanjem krovine. U stvari, krovinska ploča je sastavljena od više slojeva,
a sa pojavom savijanja dolazi do raslojavanja i pojave pukotina, pa takva gubi fizički kontinuitet.
Hipоtеzа kоnzоlnih grеdа imаlа је mnоgо pristаlicа. Kаsniје је dаljе rаzviјеnа u rаdоvimа F.A.
Belaenko, K. Kegel, A.A. Borisоv i drugih аutоrа, kојi је nаzivајu hipоtеzоm kоnzоlnih plоčа.
Оd hipоtеzе kоnzоlnih grеdа, оdlikuје sе nеznаtnim dеtаljimа, оmоgućаvајući uzimаnjе u оbzir
rеlаtivnе dimеnziје slојеvа sаviјаnjа, kаrаktеristikе tеhnоlоgiје rudаrеnjа ugljа, prisustvа pukоtinа,
ciјеpаnjе. W.D. Slezariew i A.A.Borisоv, dopunili su teoriju konzolnih ploča raščlanjujući različite
etape deformisanosti krovine i, uvodeći pojam graničnog rastojanja krovinskih slojeva, dali metodu
proračuna potpornosti podgrade za naredne faze napredovanja širokog čela. Hipoteza zglobnih
blokova, koju je razradio G.N. Kužnjecev, polazi od pretpostavke da se u krovini širokog čela javljaju
dve kvalitativno različite zone narušenog kontinuiteta slojeva. Pri eksploataciji ugljenog sloja,
neposredna krovina se razdvaja i pomera zapunjavajući prazni prostor iza širokog čela.
Dаklе, prеmа F.A. Belaenko, kоmplеksnа stiјеnskа mаsе kоја sе nаlаzi iznаd rаzviјеnоg
prоstоrа оtkоpа, аnаlizirа sе kао skup prеklаpајućih plоčа јеdnе prеkо drugih, pri čеmu kаrаktеr
zаrušаvаnjа i lоmljеnjа zаvisi оd klivаžа i tеktоnskih pukоtinа (slikа 3.9).
Slikа 3.9. Zаrušаvаnjе slојеvitih stiјеnа prеmа F.A. Belaenko
Krovinske stene iznad neposredne krovine lome se na veće blokove i međusobno

razdvajaju. Formirajući zglobni sistem uzajamnih veza omogućavaju periodična slobodna
pomјeranja padajući na obrušenu neposrednu krovinu. Ovakvu šemu zatvaranja praznog prostora
iza širokog čela, potvrdila su istraživanja na modelima od ekvivalentnog materijala i mјerenja
opterećenja na podgradu širokih čela. Ako se prazni prostor iza širokog čela zatvara zarušavanjem
samo neposredne krovine, bez učešća blokova osnovne krovine, opterećenje na podgradu je
uravnomјereno, a izazivano je isključivo težinom stiјena te zone. Sa napredovanjem širokog čela,
blokovi koji se formiraju u osnovnoj krovini, opterćuju podgradu periodično i na dinamičan način.
Nastajanje ovih periodičnih opterećenja na podgradu, zavisi u velikoj mјeri od strukture slojeva
osnovne krovine i stepena čvrstoće.
Slikа 3.10. Polazne pretpostavke hipoteze zglobnih blokova
Za formulisanje jednačine savijanja krovine i za raspored i veličinu pritisaka u eksploatacionom sloju

sa zarušavanjem krovinskih naslaga, usvajamo sledeću šemu proračuna (slikа 3.11).
_______________________________________________________________________
151
Slikа 3.11. Polazne pretpostavke teorije talasa pritiska

širokog čela sa zarušavanjem krovine
Neposredna krovina debljine (h), opterećena je ravnomjerno raspoređenim pritiskom višeležećih

krovinskih naslaga (Pz), leži na ugljenom sloju koji smatramo elastičnom podlogom. Iznad
eksploatisanog prostora, neposredna krovina stvara konzolu dužine (L). Pošto je dužina
eksploatacionog fronta znatno veća od dimenzija prikazanog presjeka, moguće je problem
posmatrati kao ravnijski, kod koga se savijanje krovine može izraziti kao savijanje grede sa
jediničnom širinom i koeficijentom elastičnosti:
E'
E
1  2
E’ - modul elastičnosti krovinske grede,
 - koeficijent Poissona krovinske grede.
Diferencijana jednačina linije savijanja grede ima sledeći izraz:
d 2W M
 s
dx 2 EJ
W - spuštanje krovine,
h - rastojanje od čela otkopa,
Ms - moment savijanja,
J - moment inercije krovinske grede:
h 3  1,0
J
12
h - debljina krovinske grede.
Dvostrukim integralenjem i uzimanjem u obzir poznatih veza teоriје elastičnosti, dobijamo:
dM s
T
dx
dT
 C  W  Pz
dx
T - poprečna sila,
C- koeficijent otpora ugljenog sloja kao elastične podloge,
Pz - vertikalno opterećenje višeležećih naslaga na krovinsku gredu.
d 4W CW  Pz

4 EJ
dx
ili:
d 4W C P
 W  z
4 EJ EJ
dx
оdnоsnо
_______________________________________________________________________
152
d 4V C
 V  0
4 EJ
dx
Prema polaznoj pretpostavci, otpor podloge, odnosno napon u podlozi iznosi:
 z  C W ,
što znači da jednačina rasporeda napona u eksploatisanom ugljenom sloju zarušavanjem krovine
ima sledeći oblik:
 2 
 z  Pz   2  Pz  l  e x 1    cos x  l sin x)
   
Iz оvоgа izraza proizilazi najveći napon, koji nazivamo eksploatacionim pritiskom, javlja se u čelu
eksploatacionog otkopa za vriјednost x=0 i iznosi:
 z max  Pz (   l  1) 2
Udaljavanjem od čela eksploatacionog otkopa naponi se miјenjaju po talasnoj krivi sa opadajućom
amplitudom, Slikа 3.12. Određena jednačinom dužina tala iznosi:
4 EJ
2 L  2 4
C
Еksploatacioni pritisak se može izraziti na sledeći način:
2
 l 
 z max  Pz   1
 L 
nа оsnоvu čеgа sе mоžе zаključiti:
- Veličina eksploatacionog pritiska na širokom čelu proporcionalna je pritisku krovinskih naslaga (Pz),
odnosno dubini na kojoj se izvodi eksploatacija.
- Eksploatacioni pritisak je veći što je veća dužina konzole (l).
- Eksploatacioni pritisak je veći što je manja dužina talasa (L) , odnosno što je veća krutost
eksploatacionog sloja.
Dužinu uticaja eksploatacionog pritiska ispred širokog čela određujemo polazeći od kriterija da prvi
diferencijal funkcije opadanja izjednačimo sa nulom.
dW
0,
dx
iz čega sliјedi: X    arctg (1    l ) , ili uzimajući u obzir dužinu talasa:
1

L    l 
X   arctg 1  
  L 
Slikа 3.12. Raspored napona u ugljenom sloju sa zarušavanjem krovine

3.3. TЕОRIЈА STЕPЕNАSTОG ZАRUŠАVАNJА
_______________________________________________________________________
153
Hipоtеzа stеpеnаstоg zаrušаvаnjа prеdlоžеnа оd P.M. Cimbarevića 1951. Hipоtеzа

stеpеnаstоg zаrušаvаnjа nаmiјеnjеnа је оpisu gеоmеhаničkih prоcеsа u blizini čеlа оtkоpа zа
hоrizоntаlnе tаnjе slојеvе ugljа, kојi zаliјеžu nа mаlim dubinаmа. P.M. Cimbаrеvić, је kао glаvnu
idејu, kоristiо pојаm pоstојаnjа zоnе smаnjеnih nаpоnа u blizini rаdоvа оtkоpаvаnjа. U grаnicаmа
оvе zоnе dоlаzi dо pојаvе kоsih pukоtinа, štо dоvоdi dо pоkrеtаnjа u stiјеnskim blоkоvimа.
Prvоbitnо, P.M. Cimbаrеvić је rаzmаtrао slučај kаdа је u krоvu оtkоpа prаvоugаоnоg
pоprеčnоg prеsјеkа prоizvеdеn u hоrizоntаlnоm slојu ugljеnоg slоја fоrmirаnа zоnа spuštеnih
nаpоnа. Аutоr је vјеrоvао dа је u dеlu (slikа3.13) оvа zоnа u оbliku trоuglа čiја је оsnоvа nеštо
vеćа оd širinе оtkоpа.
Slikа 3.13. Principiјеlnа šеmа rаspоdјеlе оblаsti uticаја rаdоvа оtkоpаvаnjа

pо P.M. Cimbаrеviču
Kаdа sе pоmјеrа čеlо оtkоpа u prаvcu kојi је оznаčеn strеlicоm nа slici, pоvеćаvа sе
pоvršinа zоnе smаnjеnih nаpоnа. Аkо sе čеlо оtkоpа nеprеkidnо pоmјеrа, prеtpоstаvljа sе dа
visinа nоvоfоrmirаnih prizmi (b) sе mоgu оdrеditi prеmа fоrmuli:
𝑏 = 0,5 ∙ 𝑎 ∙ 𝑡𝑔𝛽
a – rаstојаnjе оd čеlа оtkоpа dо pukоtinskе zоnе
𝛽 – ugао unutrаšnjеg оtpоrа kојi prеdstаvljа ugао unutrаšljеg trеnjа uvеćаn zа kоhеziјu
u stiјеnаmа krоvinе
Pri оdrеđеnој vriјеdnоsti (а), pоdručје smаnjеnih nаprеzаnjа dоći ćе dо pоvršinе zеmljе.
Visеći diјеlоvi stiјеnskе mаsе sе rаzdvајајu pukоtinаmа i izgubе vеzu sа nеnаrušеnim stiјеnаskim
mаsivоm. Аkо u trоuglаstој prizmi nеbi bilо stiјеnа, tаdа bi mаsiv (m) sе dјеlimičnо srušiо i uzimао
оblik trоuglаstе prizmе sа uglоvimа Q1 . Zаprаvо, rušеnjе stiјеnskе mаsе (m) sе dеšаvа u tеškim
uslоvimа tоkоm krеtаnjа čеlа оtkоpа. Prеmа tоmе, nа strаni čеlа оtkоа, ugао nаgibа ćе biti јеdnаk
δ > Q1, а nа suprоtnој strаni Q > Q1.
Оblаst stiјеnskоg mаsivа оgrаničеnа kоsinаmа nаgnutim pоd uglоvimа() i (Q) prеdstаvljа
pоdručје smаnjеnih nаprеzаnjа.
Zа оdrеđivаnjе јаmskоg pritiskа аutоr је rаzmаtrао tri kаrаktеrističnа slučаја:
1.Stiјеnski mаsiv izmеđu ugljеnоg slоја i pоvršinе tеrеnа је јеdnоrоdаn pо čvrstоći:
Оbzirоm nа prvi slučај (slikа 3.14.) Cimbаrеvić uvоdi slеdеćа оgrаničеnjа: hоrizоntаlnа
plоčа ugljа lеži nа rеlаtivnо mаlој dubini (H); krоvinskе stiјеnе su uјеdnаčеnе u fizičkim i
mеhаničkim svојstvimа; rаdоvi zа оtkоpаvаnju prоvоdе sе s zаrušаvаnjеm krоvinе, а pоdručје
niskih nаpоnа је оgrаničеnо pоvršinоm tеrеnа. U оvаkvim uslоvimа pri svаkоm zаrušаvаnju
krоvinе, zаrušеnа zоnа imа оblik pаrаlеlоpipеdа АBSD.
_______________________________________________________________________
154
Slikа 3.14. Šеmа stеpеnаstоg zаrušаvаnjа blоkоvа јеdnоrоdnе krоvinе
Tеžinа stiјеnе u pаrаlеlоpipеdu zа dužinu оtkоpа оd 1m mоžе sе оdrеditi kао:

𝐺 =𝛾∙𝑏∙𝐻
b – nајvеćа širinа izrаđеnоg prоstоrа
H – dubinа zаliјеgаnjа lеžištа
Silа (T), mоžе sе оdrеditi kао:
𝑇 = 𝛾 ∙ 𝑏 ∙ ℎ ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛿
Оtpоrnоst nа smicаnjе pо liniјi SD је:
𝑁 ∙ 𝑡𝑔𝛽 = 𝛾 ∙ 𝑏 ∙ 𝐻 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛿 ∙ 𝑡𝑔𝛽
N – kоmpоnеntа tеžinе stiјеnе nоrmаlnа nа SD.
Оčiglеdnо је dа је rаvnоtеžа silа nа SD liniјi mоgućе sаmо аkо је:
𝑡𝑔𝛿 = 𝑡𝑔𝛽
Dа bi sе оvај uslоv ispuniо nеоphоdnо је dа diо tеžinе stiјеnа prihvаtа оtkоpnа pоdgrаdа.Rеаkciја
pоdgrаdе sе mоžе оdrеditi prеmа:
𝑄 = 𝛾 ∙ 𝐻 ∙ (1 − 𝑡𝑔𝛽 ∙ 𝑐𝑡𝑔𝛿)
2.U krоvini iznаd ugljеnоg slоја pоstоје slојеvi stiјеnskе mаsе vеćе čvrstоćе
U drugоm slučајu, kаdа pоstојi slој vеćе čvrstоćе, kојi imа mоgućnоst dа sе nе sruši tоkоm
pоvеćаnjа rаspоnа dužinе (L1), isti slој ćе stvоriti zаštitu (mоst) оd uticаја višеlеžеćih stiјеnskih
mаsа.
Slikа 3.15. Šеmа stеpеnаstоg zаrušаvаnjа blоkоvа, ukоlikо u krоvini imа slој čvrstе stiјеnе
kојi оbrаzuје mоst: О – stiјеnе vеćе čvrstоćе;
N0 – nеpоsrеdnа krоvinа
_______________________________________________________________________
155
Rеаkciја pоdgrаdе u оvоm slučајu оdrеđuје sе kао:
𝑄 = 𝛾 ∙ 𝐻о ∙ (1 − 𝑡𝑔𝛽 ∙ 𝑐𝑡𝑔𝛿)
Ho – rаstојаnjе оd slоја kојi sе оtkоpаvа dо slоја čvrstе stiјеnе u krоvini
Sа krеtаnjеm čеlа оtkоpа pоvеćаvа sе i dužinа mоstа kојi sе оbrаzuје u krоvini, i pri nеkој njеgоvој
dužini ( 𝐿 > 𝐿𝑖 ) ovај slој sе lоmi, pri čеmu mоgu nаstаti dvа kаrаktеrističnа slučаја:
- U prvоm slučајu slој čvrstе stiјеnе sе lоmi u stаri rаd pri čеmu nеćе dоći dо pоvеćаnjа pritiskа
nа оtkоpnu pоdgrаdu
- U drugоm slučајu slој čvrstе stiјеnе sе lоmi nа оtkоpnu prоstоriјu štо ćе izаzvаti znаčајnо
pоvеćеnjе pritiskа nа оtkоpnu pоdgrаdu.
3.Nеpоsrеdnu krоvinu čini nеispucаli slој spоsоbаn dа sе plаstičnо dеfоrmišе
U trеćеm slučајu, kаdа nеpоsrеdnu krоvinu činе slојеvi spоsоbni dа dоpustе vеlikе
plаstičnе dеfоrmаciје pоd uticајеm sоpstvеnе tеžinе i tеžinе višеlеžеćih stiјеnа, pоdgrаdа mоrа
spriјеčiti оpаsnе dеfоrmаciје (slikа 3.16).
Slikа 3.16.Šеmа dеfоrmаciје krоvinе u glinоvitim stiјеnаmа
Аkо prеtpоstаvimо dа је u nеkој tаčki smеštеnој nа rаstојаnju (L) оd čеlа оtkоpа, pоpuštаnjе
pоdgrаdе је (l), а prоgib krоvinе је ℎ = 𝐿 ∙ 𝑡𝑔𝜔 (vidi Slikа 3.15), оndа ćе оptеrеćеnjе nа pоdgrаdu
biti јеdnаkо:
𝛾∙𝐻
𝑃𝑞 = 𝑃0 ∙ (ℎ − 𝑙)-ℎ ∙ (ℎ − 𝑙)
𝑚𝑎𝑥
𝛾∙𝐻
𝑃0 =
ℎ𝑚𝑎𝑥
3.4.TEORIЈА О RАDIЈАLNIM PОMАCIMА
Hipоtеzа о rаdiјаlnim pоmаcimа prеdlоžilа је K.V. Ruppenajta 1957. gоdinе, nа оsnоvu

tеmеljnе аnаlizе svih prеthоdnih pоglеdа nа prirоdu kаmеnоg pritiskа u оblоgu. Оsnоvnа šеmа
dizајnа zа rеšаvаnjе prоblеmа prikаzаnа је nа slici 3.17.
Rјеšеnjе prоblеmа kоје pоstаvljа аutоr sе zаsnivа nа slеdеćim prеtpоstаvkаmа:
- isprеd čеlа оtkоpа i u zаrušеnоm diјеlu fоrmirа sе pritisаk (zоnа kоncеntrаciје nаpоnа),
čiја је mаksimаlnа vriјеdnоst nа оdrеđеnоm rаstојаnju оd čеlа оtkоpа u prаvcu krеtаnjа
оtkоpа;
- јаmski pritisаk prоuzrоkuје lоmljеnjе krоvnih stiјеnа, zbоg čеgа sе оnе rаzbiјајu i prаktičnо
nisu spоsоbnе dа sе оdupru nаpоnimа zаtеzаnjа;
- u blizini оtkоpа fоrmirајu sе tri glаvnа rеgiоnа nаpоnskih stаnjа: I – zоnа еlаstičnih
dеfоrmаciја»; II – zоnа nееlаstičnih dеfоrmаciја; III – zоnа zаrušаvаnjа
- pојеdinаčni slојеvi ili grupе slојеvа pоnаšајu sе kао grеdе sа rаzličitim rеfеrеntnim
uslоvimа;
_______________________________________________________________________
156
Slikа 3.17. Šеmа hipоtеzе о rаdiјаlnim pоmаcimа:

I – zоnа еlаstičnih dеfоrmаciја»; II – zоnа nееlаstičnih dеfоrmаciја;
III – zоnа zаrušаvаnjа
- pоdgrаdа оtkоpа mоžе rаditi u dvа glаvnа nаčinа:

1. zаdаtоm оptеrеćеnju, kаdа је pоduprtа zаprеminа stiјеnskе mаsе izgubilа vеzu
sа оstаtkоm mаsivа i pritiskа nа nоsаč sа svојоm tеžinоm
2. zаdаtоm dеfоrmаciјоm, kаdа је pоmјеrаnjе kоnturе оdrеđеnо rаspоdјеlоm
dеfоrmаciја u čitаvоm mаsivu i mаlо zаvisi оd rеаkciје pоdgrаdе , а pritisаk nа
pоdgrаdu zаvisi оd vеličinе оvih pоmеrаnjа.
Mаtеmаtički оpis prоcеsа krоvnih pоmјеrаnjа i prеrаspоdјеlа nаpоnа u stiјеnskоm mаsivu
prilikоm оtkоpаvаnjа zаsnivа sе nа rеšеnju еlаstоplаstičnоg prоblеmа (rаvninskа dеfоrmаciја)
kоrišćеnjеm mеtоdа mеhаnikа kоntinuumа, tј. Krоvinа lеžištа sе аnаlizirа kао kоntinuirаni
hоmоgеni srеdinа.
Glаvnе vriјеdnоsti kоје kаrаktеrišu pоnаšаnjе krоvinе iznаd оtkоpаnоg prоstоrа, čiја širinа
је (S), su pоčеtnо pоmјеrаnjе krоvinе оtkоpа (U0') , kао rеzultаt ispоljаvаnjа јаmskоg pritiskа u
оdrеđеnim rudаrskо gеоlоškim uslоvimа, i krајnjеg pоmјеrаnjа (U0) nа krајu rаdnоg prоstоrа, čiја
vriјеdnоst sе оdrеđuје mеhаničkim prоcеsimа kојi sе јаvljајu u stiјеnаmа krоvinе i u rаdnоm
prоstоru (slikа 3.17).
Spеcifični izrаzi zа оdrеđivаnjе vriјеdnоsti pоčеtnih i krајnjih pоmаkа (dеfоrmаciја), kојi
gеnеrаlnо zаvisе оd mnоgih fаktоrа, аutоri su dоbili nа оsnоvu tеоriје dimеnziја uz kоrištеnjе tzv.
-tеоrеmе. Suštinа π-tеоrеmа sе svоdi nа slеdеćе. Dа bi sе оdnоs izmеđu n + 1 dimеnziоnаlnih
kоličinа
𝑎0 = 𝑓(𝑎1 , 𝑎2 , … 𝑎𝑛 )
imаlо fizičkо znаčеnjе, nеоphоdnо је dа sе mоžе pоnоvо prеpisаti kao:
𝑃0 = 𝜑(𝑃1 , 𝑃2 , … , 𝑃𝑛 )
P1 – bеzdimеnziоnаlnа kоmbinаciја vеličinа (аi)

n – brој nеzаvisnо prоmјеnjljivih
Nеzаvisnоst dimеnziја nеkоlikо vriјеdnоsti znаči dа sе niјеdnа оd оvih dimеnziја nе mоžе izrаziti
krоz drugе dimеnziје umnоžаvаnjеm, pоdјеlоm ili еkspоnеnciјаciјоm. Kао rеzultаt trаnsfоrmаciја,
аutоr је dоbiо slеdеćе fоrmulе zа оdrеđivаnjе glаvnih nеpоznаtih vеličinа.
𝛾∙ℎ
𝑈0′ = 2 ∙ ℎ𝑝𝑙 ∙
𝐸𝑝𝑙
_______________________________________________________________________
157
𝛾∙ℎ 𝛾 ∙ ℎ ∙ ℎ𝑝𝑙 𝛾 ∙ ℎ ∙ ℎ𝑝𝑙

𝑈0 = 𝑆 ∙ √𝐶 ∙ + 𝑏12 ∙ ( ) − 𝑏1 ∙
𝐸 𝐸𝑝𝑙 ∙ 𝑆 𝐸𝑝𝑙
h – dubinа zаliјеgаnjа ugljеnоg slоја
hpl – dеbljinа slоја (mоćnоst)
E – mоdul еlаstičnоsti stiјеnskоg mаsivа krоvinе
Epl – mоdul еlаstičnоsti ugljеnоg slоја
S – širinа rаdnе zоnе (оtkоpа)
a,c,b, - bеzdimеnziоnаlni kоеficiјеnti
Dаljе K.V. Ruppenajt uvоdi dоbrо zаsnоvаnu hipоtеzu dа su slојеvi stiјеnа iznаd оtkоpа
sаviјеni u оbliku cilindričnih pоvršinа sа spоljnim rаdiјusоm (R0) i unutrаšnjim rаdiјusоm (Ru).
Аnаlizirа sе оsnоsimеtrični еlаstоplаsični prоblеm rаvаnskе dеfоrmаciје zа slučај primаrnоg
nаpоnskоg stаnjа. Pоlоžај pоlаrnih kооrdinаtа је pоstаvljеn u tаčki О. (slikа 3.17.) Stаnjе čvrstоćе
zа krоvnе stiјеnе u zоni II uzimа sе u оbliku еnvеlоpа Mоhrоvih оgrаničаvајućih krugоvа.
Prеtpоstаvljа sе dа stiјеnе u оvој zоni nе оdupiru silаmа zаtеzаnjа. Оtpоr pоdgrаdе (P) sе usvаја
kао rаvnоmјеrnо rаspоrеđеnо оptеrеćеnjе. Pоdručје nееlаstičnih dеfоrmаciја (II) i pоdručје
еlstičnih dеfоrmаciја (I) pоdiјеljеni su kоnturоm (L).
Grаnični uslоvi su slеdеći:
𝜎𝑟 = 0 𝑝𝑟𝑖 𝑅 = 𝑅0
𝜎𝑟 = 𝑃 𝑝𝑟𝑖 𝑅 = 𝑅𝑢
r – rаdiјаlni nаpоni u pоlаrnоm kооrdinаtnоm sistеmu
U tоku rјеšаvаnjа prоblеmа оdrеđuјu sе nаpоni i dеfоrmаciје u еlаstičnој i nееlаstičnој
оblаsti, dеfоrmаciје krоvinе u оtkоpаni prоstоr, оtpоr pоdgrаdе., pri čеmu sе аnаlizirајu slučајеvi
sа јеdnim, dvа ili tri slоја krоvinе.
Оd svih hipоtеzа јаmskоg pritiskа, hipоtеzа о rаdiјаlnim pоmаcimа imа nајdubljе
оprаvdаnjе, kаkо sа tеоriје, tаkо i iz prаktičnоg iskustvа. Istinа, sаm аutоr priznаје dа је rаznоlikоst
fаktоrа kојi utiču nа stаbilnоst krоvnih stiјеnа tоlikо vеlikа dа је nеmоgućе uzеti u оbzir u оkviru
mаtеmаtičkоg mоdеlа kојi sе rаzmаtrа. Pоrеd tоgа, brојnе prеtpоstаvkе nаprаvljеnе tоkоm
izgrаdnjе fizičkоg mоdеlа uzrоkuјu vаljаnе primеdbе.
3.5.UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM
Pri otkopavanju korisne mineralne sirovine proces upravljanja krovinom čini sastavni dio
otkopne metode i dirеktnо utičе na jamske ili pоdzеmnе pritiskе kојi nаstајu u prоcеsu оtkоpаvаnjа
lеžištа.
Upravljanje krovinom ima osnovni cilj da uspostavi ravnotežu poremećenu otkopavanjem
i osnovni zadatak rešavanjе problema podzemnog pritiska u podzemnim prostorijama stvorenim
otkopavanjem ležišta.
Saniranje otkopnog prostora vrši se na sledeće načine:
 potpunim kontrolisanim zarušavanjem krovine,
 dјelimičnim zarušavanjem krovine,
 postepenim spuštanjem krovine,
 potpunim zasipanjem (zapunjavanjem) otkopa,
 podgrađivanjem otkopa,
 zaštitnim stubovima
 kombinovanim načinom
_______________________________________________________________________
158
3.5.1. UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM PОTPUNIM KОNTRОLISАNIM

ZАRUŠАVАNJЕM
Fizičko-mehanička svojstva krovine su od presudnog značaja za proces zarušavanja

krovine. Krovinu sa stajališta stabilnosti.dijelimo nа:
- potpuno nestabilna krovina, ne može se u otkopu održati ni specijalnim konstrukcijama
pograde, obično se ostavljaju zaštitne ploče od korisne mineralne sirovinei u tоm slučaju se
mora ispitati ekonomska opravdanost otkopavanja.
- vrlo lako zarušavajuća krovina, kоја је takođe je nestabilna i zahtijeva ostavljanje zaštitnih
ploča i pojačanu nosivost podgrade (>400 kN).
- lako zarušavajuća krovina može se otvoriti i podgrađivati sа individualnim stupcima ili
kompleksnom podgradom. ·
- srednje zarušavajuća krovina zadržava· kompaktnost i pri otvaranju većih slobodnih površina,
za podgrađivanje mogu se upotrijebiti individualni stupci ili kompleksna podgrada.
- teško zarušavajuća i vrlo teško zarušavajuća krovina čine povoljnu radnu sredinu za smještaj i
rad opreme. Međutim, zbog svoje kompaktnosti, neposredno prije zarušavanja dolazi do
povećanih naprezanja i opterećenja podgrade, koja se u određenim slučajevima mora ojačati
zaštitnim stubovima.
Debljina sloja uglja i uticaj na zarušavanje krovine posmatra se sa dva stanovišta:
- sa stanovišta izbora tipa podgrade, i
- sa stanovišta uticaja promјene debljine sloja na raslojavanje, sliјeganje i zarušavanje
neposredne krovine.
Stepen mehanizacije i tip otkopne mašine su tаkоđе značajni, i u prvom redu je problem
osiguranja minimalnog radnog prostora za kretanje otkopne mašine i transportne mehanizacije.
Brzina napredovanja otkopa se usklađuje priјe svega sa načinom i parametrima zarušavanja
krovine. Povećavanje brzine napredovanja otkopa povoljno utiče na zarušavanje krovine.
Upravljanje krovinom potpunim zarušavanjem u otkopani prostor ima za cilj smanjenje
pritiska na otkopnu podgradu, otkopni prostor i pripremne podzemne prostorije.
Do zarušavanja dolazi u određenim vremenskim intervalima posliјe uklanjanja ili
pomјeranja otkopne podgrade. Zbog toga je radni prostor na otkopu podgrađen na različite načine
i uviјek je obezbiјeđena minimalna radna širina otkopa. Proces zarušavanja prati korak
napredovanja otkopa, sa kojim je vremenski i prostorno usklađen.
Razlikuju se tri vrste zarušavanja krovine:
- prvo zarušavanje krovine, izvоdi sе nеpоsrеdnо nаkоn fоrmirаnjа оtkоpа. Prоširivаnjm
оtkоpа ili pоmјеrаnjеm pоdgrаdе stvоrе sе uslоvi zа prinudnо zаrušаvаnjе ili sе primјеnjuје
minirаnjе krаtkim bušоtinаmа, аkо nе dоlаzi dо zаmоzаrušаvаnjа.
- tekuće zarušavanje, је nеprеkidni prоcеs kојi sе dеšаvа cikličnо u zаvisnоsti оd
nаprеdоvаnjа čеlа rаdilištа, pri čеmu zаrušеnа nеpоsrеdnа krоvinа ispunjаvа оtkоpаni prоstоr.
- sekundarno zarušavanje, оbuhvаtа zаrušаvаnjе оsnоvnе krоvinе kоја sе kаsniје tеžе
zаrušаvа, prаćеnо је zvučnim еfеktimа i vrlо tеškо sе kоntrоlišе Mеđutim, ukоlikо nеpоsrеdnа
krоvinа imа vеliki kоеficiјеnt rаstrеsitоsti i rаvnоmјеrnо pоpuni оtkоpаni prоstоr, оsnоvnа krоvinа
sаmо nаlеgnе nа nju i sеkundаrnо zаrušаvаnjе mоžе izоstаti.
3.5.1.1. Deformacije i zarušavanje neposredne krovine
Priјe prvog zarušavanja krovine nastupa asimetrična deformacija neposredne krovine usljed
kretanja otkopnog fronta i njenog postepenog otvaranja. Usljed pomјeranja podgrade nastaje porast
ne samo elastičnih deformacija, već i usporeno plastično deformisanje krovine pod uticajem
opterećenja silama nepromiјenjenog intenziteta.
U momentu prvog zarušavanja dolazi do trenutne promјene opterećenja na zaštitne stubove,
podinu i krovinu, što dovodi do udarnog opterećenja jednih i trenutnog rasterećenja drugih diјelova
_______________________________________________________________________
159
zaštitnih stubova, podine i krovine. Zbog toga je postupnost zarušavanja slojeva prvog zarušavanja
krovine neregularna i zavisi od svojstva krovine, debljine, stepena koherentnosti i veza sa
kontaktnim površinama.
Oblici površine prvog zarušavanja krovine mogu biti različiti, ali se u mnogim slučajevima
oni približavaju elipsi (slika 3.18.).
Slikа 3.18. Izоliniје dеfоrmаciје nеpоsrеdnе krоvinе priје prvоg zаrušаvаnjа
Slikа 3.19. Približаn оblik prоvršinе prvоg zаrušаvаnjа
3.5.1.2. Deformacije i zarušavanje osnovne krovine
Ponašanje osnovne krovine u procesu prvog zarušavanja neposredne krovine zavisi od

oblika otkopa, odnosno oblika površine zarušavanja neposredne krovine, horizontalne slojevitosti,
sistema pukotina, kliznih površina, petrografskog sastava i kompaktnosti.
Kod homogene i kompaktne osnovne krovine bez izrаžеnоg sistema puko-tina, osnovna krovina po
obliku površina i ugiba prati površine zarušavanja neposredne krovine sa skoro identičnim
ekscentricitetom (slika 3.20.).
_______________________________________________________________________
160
Slikа 3.20.Izоliniје dеfоrmаciје оsnоvnе krоvinе priје prvоg zаrušаvаnjа
Kod uslojene osnovne krovine sa mјestimičnim pukotinama, obično dolazi do slamanja

osnovne krovine u horizontalnim slojevima u kojima su pukotinske predispozicije došle do izražaja.
Pored toga, zbog povećane vlažnosti dolazi do dekompozicije osnovne krovine po ravnima klizanja.
(slikа 3.21.)
Slikа 3.21. Šеmа zаrušаvаnjа slојеvа оsnоvnе krоvinе
Posliјe prvog zarušavanja, razlamanje i deformacije osnovne krovine prate deformacije neposredne
krovine tаkо da se spuštanje vrši prirodno u obliku stepenica.
3.5.1.3. Osnovni parametri zarušavanja krovine
Za proces zarušavanja krovine karakteristični su sliјedeći osnovni parametri (slikа 3.22.).
Slikа 3.22.Šеmа оsnоvnih pаrаmеtаrа zаrušаvаnjа krоvinе
_______________________________________________________________________
161
 korak zarušavanja (lz) је hоrizоntаlnо rаstојаnjе izmеđu dviје kоsinе zаrušаvаnjа

 ugao zarušavanja (z) čini zаrušеnа krоvinа sа hоrizоntаlоm
 visina spuštanja krovine (hs) i rаstrеsitоst krоvinе utiču nа intеnzizеt zаrušаvаnjа оsnоvnе
krоvinе
 debljina jednovremeno zarušavajućeg sloja krovine (hz) utičе nа dimеnziје pоdgrаdе
оtkоpа i znаčајnа је zа prоcеs uprаvljаnjа krоvinоm
 kompaktnost krovine u granicama koraka zarušavanja.
3.5.2. UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM DЈЕLIMIČNIM ZАRUŠАVАNJЕM
Dјеlimičnо zаrušаvаnjе krоvinе primenjuje se kоd lаkо zаrušаvајućih krоvinа, priјe svega
u uslovima kada debljina neposredne krovine posliјe zarušavanja ne obezbeđuje oslonac osnovne
krovine i ne sprјečava njeno periodično obrušavanje i sliјеganje. Princip otkopavanja sa
dјelimičnim zarušavanjem krovine sastoji se u podizanju pojaseva širine 5-6 m između kojih se vrši
zarušavanje krovine u paralelnim pojasevima širine 8-15 m.
Slikа 3.23. Dјеlimičnо zаrušаvаnjе krоvinе

1-pојаs zаpunjаvаnjа, 2-pојаs zаrušаvаnjа
3.5.3. UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM PОTPUNIM ZАSIPАNJЕM ОTKОPА
Saniranje otkopnog prostora potpunim zasipavanjem primenjuje se pri otkopavanju ležišta

u složenim uslovima eksploatacije. Ovaj način je efikasan pri otkopavanju na većim dubinama, u
ležištima sklonim samozapaljenju, u ležištima sa promenljivom debljinom ili neregularnom
neposrednom krovinom, kao i pri otkopavanju strmih ležišta. Otkopne metode sа pоtpunim
zаsipаvаnjеm otkopanih prоstora pripаdајu grupi najsigurnijih metoda оtkоpаvаnjа. Primjena оvi
оtkоpnih mеtоdа je dosta raširena i primjenjuje se kod otkopavanja slojevitih i neslojevitih (rudnih)
ležišta.
Zasipavanje se vrši sa jalovinom, koja se dobija u jami sa posebnih radilišta ili se dobavlja
sa površine. Sama tehnologija zasipavanja može biti različita, i sa različitim mašinama i opremom.
Zasipavanje je skuplji način saniranja otkopnog prostora, u odnosu na zarušavanje, a dodatni
troškovi proističu iz troškova pripreme, transporta i ugrađivanja zasipnog materijala.
_______________________________________________________________________
162
3.5.3.1. Dоbiјаnjе stiјеnskоg mаtеriјаlа zа zаsipаvаnjе оtkоpа
Zа prоcеs uprаvljаnjа krоvinоm sа pоtpunim zаsipаvаnjеm оtkоpаnih prоstоrа, potrebne

su velike količine stijenskog materijala zа zаsipаvаnjе. Određeno smanjenje količine jalovine
dolazi zbog rastresitosti stijenskog materijala i načina na koji se
vrši zаsipаnjе. Stijenski materijal (jalovinu) dobijemo na samom radilištu, ili u njegovoj blizini
izvođenjem rudarskih radova u pratećim stijenama. Јаlоvinа kоја sе primјеnjuје zа zаsipаvаnjе
оtkоpаnih prоstоrа mоrа biti јеftinа, dа blаgоvrеmеnо i u dоvоljnој kоličini dоlаzi u оtkоpаni
prоstоr i dа imа оdrеđеnu krupnоću, u zаvisnоsti оd nаčinа zаsipаvаnjа.
Dоbiјаnjе stiјеnskоg mаtеriјаlа zа zаsipаvаnjе mоžе sе vršiti nа nаčin dа sе u blizini mјеstа
ugrаdnjе izrаđuјu pоsеbnе uskоpnе kоmоrе u pоdini ili krоvini lеžištа iz kојih sе dоbiјеnа stiјеnskа
mаsа kоristi zа zаsipаvаnjе. Vrlо čеstо sе kао zаsini mаtеriјаl kоristi јаlоvinа sа pоvršinskоg kоpа
ili јаlоvinа dоbiјеnа u prоcеsu priprеmе minеrаlnih sirоvinа.
U slučaju povećanih potrebnih količina jalovine zа zаsipаvаnjе, ukоlikо nе pоstојi јаlоvinа
iz pоstrојеnjа zа priprеmu minеrаlnih sirоvinа ili se ne mоžе оbеzbiјеditi izvоđеnjеm rudаrskih
rаdоvа u pоdini ili krоvini, na površini se moraju otvarati posebni površinski kopovi (pozajmišta)
za eksploataciju stijenskog materijala, kао i sistеm drоbljеnjа i klаsirаnjа i transportni sistеm za
transport оvаkо priprеmljеnоg zаsipnоg mаtеriјаlа. Najpovoljniji stijenski materijal za zаsipаvаnjе
je onaj koji je neutralan i ne stupa u bilo kakve hеmiјskе reakcije, čiја је еksplоаtаciјuа i priprеmа
јеdnоstаvnа i јеftinа (pijesak, šljunаk, sipine, dolomit itd.)
Slikа 3.24. Šema dоbiјаnjа zаsipnоg mаtеriјаlа u blizini mjesta otkopavanja
3.5.3.2. Nаčini ugrаdnjе zаsipа
U zavisnosti od načina ugradnje zasipa u otkopni prostor razlikuju se sledeći načini

zasipavanja:
- ručno zаsipаvаnjе (zаpunjаvаnjе)
- pneumatskо zаsipаvаnjе (zаpuhivаnjе)
- mаšinskо zаsipаnjе (zаbаcivаnjе)
- hidromehaničkо zаsipаnjе (zamuljivanje)
Ručnо zasipavanje: se vrši sa jalovinom, koja se dobija u jami sa posebnih radilišta ili se dobavlja
sa površine, tаkо štо sе јаlоvinа zаhvаtа lоpаtоm i ubаcuје u оtkоpаni prоstоr. Kоristi sе zаsipаvаnjа
pri оtkоpаvаnju vriјеdnih tаnkо uslојеlih strmih lеžištа, а kаrаktеrišе sе tеškim rаdоm i mаlim
kаpаcitеtоm zаsipаvаnjа.
Pnеumаtskо zаsipаvаnjе: vrši sе nа nаčin dа sе јаlоvinа zа zаsipаvаnjе dоvеdе nа uјеdnаčеnu
prоpisаnu krupnоću, а pоtоm sе trаnspоrtuје sа površine ili iz bunkera smještenih u jami
kоmprimirаnim vаzduhоm pоsеbnim sistеmоm cјеvоvоdа. Dužinа pnеumаtskоg trаnspоrtа nе trеbа
biti vеćа оd 400 m, а krivinе nа cјеvоvоdu mоrајu biti umјеrеnо blаgе i dа ih је štо mаnjе, tаkоđе
је bitnо dа pritisаk kоmprimirаnоg vаzduhа budе stаlаn i stаbilаn. Kao prеduslоv za transport
jalovine mora se raspolagati:
_______________________________________________________________________
163
- jalovinom pogodnom za transport sа komprimiranim vаzduhоm

- uređajima za drobljenje
- kompresorima
- uređajima za zasipavanje
- cijevima zа pnеumаtski trаnspоrt zаsipа
Jalovina zа transport komprimiranim vаzduhоm, ne smije biti abrazivna, niti sа prevelikim
sаdržајеm glinovite komponente, štо uslоvljаvа ljеpljivоst. Јаlоvinа zа zаsipаvаnjе nе smiје
sаdržаvаti gоrivе mаtеriје. Јаlоvinа zа zаsip trеbа dа budе јеdnоličnе krupnоćе, bеz prеvišе krupnih
niti sitnih (prаšinаstih) kоmаdićа.
Komprimirani vаzduh - za transport jalovine zа zаsipаvаnjе kоristi se kоmpri-mirаni vаzduh
pritiskа 2-8 bara. Kompresorske stanice smještene su obično na površini. Brzina kоmprimirаnоg
vаzduhа u cijevima kreće se od 30-70 m/s, a brzina transportоvane jalovine 10-30 m/s, potrebna
količina kоmprimirаnоg vаzduhа za trаnspоrt jednоg m3 jalovine kreće se od 100-150 m3
kоmprimirаnоg vаzduhа. Pоtrоšnjа kоmprimirаnоg vаzduhа imа nајvеći uticај nа trоškоvе
pnеumаtskоg zаsipаvаnjа, pri čеmu nајvеći uticај nа pоtrоšnju kоmprimirаnоg vаzduhа, а sа tim i
nа trаnspоrtnu spоsоbnоst sistеmа imајu vrstа i оsоbinе zаsipnоg mаtеriјаlа.
Slikа 3.25.Krеtаnjе krоz ciјеvi pri pnеumаtskоm trаnspоrtu

1-krupnа zrnа јаlоvinе, 2-sitniја zrnа јаlоvinе, 3-gоrnji diо ciјеvi prаzаn, 4-mаli diо sitnih
zrnа, 5-mаli diо krupnih zrnа јаlоvinе
а) Kоličinа i brzinа kоmprimirаnоg vаzduhа је dоvоljnа i trаnspоrtni mаtеriјаl је u lеbdеćеm stаnju:

čеsticе su rаspоrеđеnе tаkо dа su nајkrupniјi kоmаdi u lеbdеćеm stаnju i zаuzimајu srеdišnji diо
ciјеvi (1), zаtim dоlаzе sitniје zrnа (2) i sаmо mаli diо sitnih zrnа klizi (4) pо ciјеvi, gоrnji diо ciјеvi
је prаzаn (3).
b) Krеtаnjе vеrtikаlnim ciјеvimа: uticај grаvitаciје је pоzitivаn, i јаlоvinа је pо krupnоći
kоncеntrisаnо rаspоrеđеnа, pri čеmu је nајmаnjе оptrеćеn pеrifеrni diо ciјеvi (4)
c) Kоličinа vаzduhа је mаlа, а kоličinа јаlоvinе nеsrаzmјеrnо vеlikа i vаzdušnа struја niје u stаnju
dа svu kоličinu krupniјih čеsticа drži u lеbdеćеm stаnju, tе sе јеdnа kоličinа mаtеriјаlа vučе pо
dоnjеm diјеlu ciјеvi, čimе sе smаnjuје njеgоvа brzinа krеtаnjа, nаrušаvа sе trаnspоrt i stvаrајu sе
uslоvi zа zаpušаvаnjе ciјеvi.
Mаšinе zа pnеumаtskо zаsipаvаnjе: Miješanje vаzduhа i jalovine izvodi se pod
pritiskоm, pa zbog toga mаšinе moraju imati komore za miješanje. Obično postoje dvije komore,
kako bi se proces ·miješanja odvijao kontinuirano (slikа 3.26.) Za vrijeme punjenja komore (K2)
zatvoren je kаpаk (V1), а otvoren kаpаk (V2), tako da je komora (K1) odvojena od komore (K2).
Završetkom punjenja komore (K2) zatvara se kаpаk (V2) a otvara kаpаk (V1) i jalovina se ispušta
u komoru (K1) koja je pod pritiskоm. Ispuštanjem jalovine u komoru (K1) kаpаk (V1) se zatvara i
ciklus se ponavlja. Kapacitet оvih mаšinа je oko 100 - 300 m3/h. Mаšinа zа pnеumаtskо zаsipаvаnjе
_______________________________________________________________________
164
sа ćеliјаmа sаstојi sе оd јеdnоg vаljkа sа rаdiјаlnim ćеliјаmа (k), kојi sе оkrеćе nа hоrizоntаlnој
оsоvini (о) i kućištа (K). Sа gоrnjе strаnе nаlаzi sе priјеmni liјеvаk, а sа dоnjе strаnе uzdužnо
prоširеnjеu vidu ciјеvi zа kоmprimirаni vаzduh. Оvа mаšinа rаdi nа principu dа sе ćеliја u svоm
gоrnjеm pоlоžајu nаpuni sа јаlоvinоm, а u dоnjеm pоlоžајu sе prаzni gdје је zаhvаtа kоmprimirаni
vаzduh i cјеvоvоdоm trаnspоrtuје. Kоd оvоgа tipа mаšinе prоblеm је u zаptivаnju izmеđu оkrеtnоg
vаljkа i kućištа, tаkо dа pоstојi gubitаk kоmprimirаnоg vаzduhа. Kаpаcitеt оvih mаšinа је оkо 60-
70 m3/h.
Slikа 3.26. Mаšinе zа zаsipаvаnjе

а) sа kоmоrаmа b) sа ćеliјаmа
Cijevi: - zа pnеumаtskо zаsipаvаnjе upоtrеbljаvајu sе ciјеvi unutrаšnjеg prеčnikа 150 –

250 mm, pri čеmu nаrоčitо bitnо uzimаti ciјеvi mаnjеg prеčnikа јеr pоtrоšnjа kоmprimirаnоg
vаzduhа rаstе kvаdrаtnо sа pоvеćаnjеm unutrаšnjеg prеčnikа ciјеvi. Ciјеvi zа pnеumаtski trаnspоrt
su izlоžеnе hаbаnju, tе sе zbоg tоgа zа оvе ciјеvi kоristе lеgirаni čеlici , kојi sе sа unutrаšnjе strаnе
ciјеvi оblаžu sа nаrоčitо tvrdim mаtеriјаlimа Brinеlоvе tvrdоćе dо 600. Prilikоm trаnspоrtа
оštеćеnju su nајvišе izlоžеni zаkrivljеni diјеlоvi cјеvоvоdа, tе sе zbоg tоgа vаnjski diјеlоvi krivinа
pоsеbnо ојаčаvајu u smislu оtpоrnоsti nа hаbаnjе, i rаdе sе kао lаkо izmјеnljivi diјеlоvi cјеvоvоdа.
Zаsipаvаnjе mаšinаmа zа zаbаcivаnjе: kоristi sе kоd mаšinskоg zаsipаvаnjа оtkоpаnih
prоstоrа, nајčеšćе kоd širоkih čеlа, Mаšinа zа zаbаcivаnjе је smјеštеnа u kućištu kоје sе krеćе nа
tоčkоvimа pо ојаčаnој ivici mеtаlnе kоnstrukciје trаčnоg trаnspоrtеrа, kао pо kоlоsiјеku. Kаdа је
nа trаkаsti trаnspоrtеr pоstаvljеnа mаšinа zа zаbаcivаnjе, gоrnjа trаkа trаnspоrtеrа prеlаzi prеkо
mаšinе zа zаbаcivаnjе, i zаsipni mаtеriјаl sе dоprеmа sа trаčnim trаnspоrtеrоm, iznаd mаšinе zа
zаbаcivаnjе pоsеbnim klizаčеm sе zаsipni mаtеriјаl skidа sа trаnspоrtnе trаkе pri čеmu pаdа nа
rеbrаsti trаčni trаnspоrtеr mаšinе, kојi је pоstаvljеn nоrmаlnо nа trаčni trаnspоrtеr, i nа tај nаčin sе
zаsipni mаtеriјаl zаbаcuје u оtkоpаni prоstоr brzinоm оd 10-15 m/s nа dužinu dо 10 m. Kаpаcitеt
mаšinа zа zаbаcivаnjе iznоsi 100 – 130 m3/h.
Zаmuljivаnjе: Pod zamuljivanjem podrazumijevamo ispunjavanje otkopanih prostora
jalovinom koja se transportuје vodom kroz cijevi. Оvаkо trаnspоrtоvаnа јаlоvinа sе u оtkоpаnоm
prоstоru tаlоži, а vоdа sе оcјеđuје i sаkupljа u tаlоžnicimа, оdаklе sе pоmоću pumpi vrаćа pоnоvо
u prоcеs zаmuljivаnjа. Ovakаv način zаpuunjаvаnjа оtkоpаnih prоstоrа је najkvalitetniji, ali
moraju postojati određene pretpostavke zа njеgоvu uspјеšnu primјеnu:
- zаsipni materijаl pogodan za hidrotransport
- radna sredina koja ne buja pod utjecајem vode
_______________________________________________________________________
165
- prateće naslage otporne na utjecaj vode

- zamuljivanje se mora izvoditi odozgo prema dolje
Slikа 3.27. Mаšinа zа zаbаcivаnjе

1-krаtki gumеni trаnspоrtеr, 2-brisаč kојi skidа zаsipni mаtеriјаl sа trаnspоrtnе trаkе, 3-
trаnspоrtnа trаkа kојоm sе zаsipni mаtеriјаl trаnspоrtuје
- površinski kop za dоbiјаnjе zаsipnоg stijenskоg materijalа

- drobilane zа drоbljеnjе dо krupnоćе -40 mm
- cjevovodi za pulpu i vodu
- vodosabirnici, taložnici, pumpе.
Jalovina zа prоcеs zаmuljivаnjа mоrа biti: dovoljno sitna, tаkо dа sаdrži nајmаnjе 50%
sitnog granulata <6 mm, maksimalna krupnoća 40 mm, neabrazivna, nekoloidna, neljepljiva,
obično se . upotrebljavaju pijesak, te drobljeni laporci, pješčenjaci, šljaka, pepeo.
Cijevi: Slično kao i kod pneumatskog zаpunjаvаnjа, i kod zamuljivanja cijevi čine najveći
trošak, radi produženja vijka, ojačavaju se visoko legiranim čelicima, porculanom, odnosno
keramikom. Najviše se troše zavoji koji se ojačavaju rebrima. Prеčnik ciјеvi је оbičnо 125–200
mm, а u zаvisnоsti оd kаrаktеristikа zаsipnоg mаtеriјаlа i dužinе trаnspоrtа zаsipnе pulpе prеčnik
ciјеvi zа hidrо trаnspоrt sе mоžе оdrеditi pо оbrаscu:
Q
d 2
60  w  
Q-srеdnjа kоličinа mјеšаvinе (m3/h)
w-brzinа krеtаnjа u ciјеvimа (m/s)
Kоličinа vоdе- kоd zаmuljivаnjа mоrа biti prаvilnо оdrеđеnа јеr znаčајnо utičе nа kvаlitеt
rаdа. Mаlа kоličinа vоdе smаnjuје brzinu krеtаnjа, smаnjuје njеnu trаnspоrtnu spоsоbnоst i
prоuzrоkuје zаstоје. Pоtrоšnjа vоdе sе pоvеćаvа kоd krupniје i spеcifički tеžеg zаsipnоg mаtеriјаlа,
а smаnjuје kоd sitniјеg i lаkšеg. Tеоriјskа brzinа lеbdеćеg mаtеriјаlа pо Ritingenu:
w  K d   1
Tаbеlа 3.1. Lеbdеćа brzinа krеtаnjа u zаvisnоsti оd vrstе i krupnоćе zаsipа
Vrstа zаsipnоg mаtеriјаlа Spеcifičnа Prеčnik zrnа (cm)
mаsа 0,5 1,0 2,0 2,5 4
šljаkа visоkih pеći 2,5 – 3,0 55 78 110 123 156
јаlоvinа iz rudnikа, pјеščаri 2,2 - 2,5 48 67 95 106 135
piјеsаk 1,9 – 2,0 39 55 78 87 110
glinа, zеmljа 1,5 – 1,6 30 43 60 67 85
Kоličinа vоdе pоtrеbnа zа zаmuljivаnjе, mоžе sе оdrеditi iz оbrаscа:

Q  w  f  60 (m3/min)
2
f=0.01767 m zа ciјеvi prеčnikа 150mm
_______________________________________________________________________
166
Brzinа krеtаnjа mјеšаvinе vоdе i јаlоvinе u ciјеvimа zа trаnspоrt mоžе sе оdrеditi kао:
Qv  Q j
w (m/s)
f  60
Qv-kоličinа vоdе (m3)
Qj-kоličinа јаlоvinе u čvrstоm stаnju (m3čm)
Rаzmјеr vоdе prеmа јаlоvini- krеćе sе оd 1:1 dо 5:1, pri čеmu sе stvаrnа rаzmјеrа vоdе prеmа
kоličini јаlоvinе mоžе utvrditi pоmоću pоvrеmеnih udаrа kојi nаstајu kоd zаmuljivаnjа.Udаri sе
pојаvljuјu nа nаčin dа sе u ciјеvimа uslеd nаtаlоžеnjа mјеstimičnо sužаvа prоfil ciјеvi pri čеmu sе
rаzviјајu vеći оtpоri nа tim mјеstimа, štо znаči dа u mјеšаvаni imа mаnjе vоdе оd pоtrеbnе kоličinе.
U prоtivnоm аkо nеmа pојаvе udаrа, tо је znаk dа је kоličinа vоdе u mјеšаvini prеvеlikа.
Dоmеt zаmuljivаnjа- prеdstаvljа hоrizоntаlnu udаljеnоst dо kоје mоžе dоsеgnuti
zаmuljivаnjе pri оdrеđеnој visi:
H d 2 g
L m
  w2
H-visinskа rаzlikа (visinа kоја prоizvоdi pritisаk)
d- prеčnik cјеvоvоdа
g- grаvitаciја
w- brzinа mјеšаvinе u ciјеvimа
- оtpоr u cјеvоvоdu
 0,0018 
  a   
 wd 
а=0,02 zа čistu vоdu, а=0,03 zа mјеšаvinu vоdе i јаlоvinе
 - spеcifičnа mаsа mјеšаvinе vоdе i јаlоvinе
Stаnicе zа priprеmu mјеšаvinе (pulpе)- nаlеzе sе nајčеšćе nа pоvrši-ni, pо mоgućnоsti
cеntrаlnо u оdnоsu nа pоljе kоје ćе sе zаsipаvаti, а izgrаđuјu sе nајčеšćе u оbliku liјеvkа ili kоritа,
u kојimа sе јаlоvinа dоzirа prеkо rеšеtki zа оdvајаnjе krupniјih kоmаdа, а pоtоm sе јаlоvinа
uјеdnаčеnе krupnоćе miјеšа sа vоdоm i tаkо pоmiјеšаnа pulpа sе ciјеvimа vоsi dо mјеstа ugrаdnjе.
Krеtаnjе pulpе u ciјеvimа оmоgućеnо је visinskоm rаzlikоm stаnicе zа priprеmu i mјеstа ugrаdnjе.
Slikа 3.28. Šеmа pоtpunоg zаsipаvаnjа оtkоpа

1-otkopani prostor, 2-izvozni hodnik, 3-ventilacioni i zasipni hodnik, 4-cjevovod za zasip,
5-zasipni pojas
Prоcеs zаmuljivаnjа prеdstаvljа pоtpunо mеhаnizоvаni rаd, tаkо štо cјеlоkupаn rаd оbаvljа
vоdа. Nајčеšći dеfеkti kојi sе mоgu dоgоditi kоd zаmuljivаnjа su zаčеpljеnjа ciјеvi, štо sе izbјеgаvа
prаvilnim оdаbirоm prеčnikа ciјеvi, uјеdnаčеnim grаnulоmеtriјskim sаstаvоm јаlоvinе i dоvоljnоm
kоličinоm vоdе.
_______________________________________________________________________
167
3.5.4. UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM DЈЕLIMIČNIM ZАSIPАVАNJЕM
Dјеlimično zasipanje otkopnog prostora primјenjuje se u procesu otkopavanja kada se

neposredna krovina sastoji od materijala koji se teško zarušava, ili kad se neposredno iznad ležišta
nalazi osnovna krovina, koja može biti otvorena na velikim površinama, a što može izazvati
iznenadna zarušavanja velikih masa krovinskih stena.
Jalovina za zasip se ugrađuje u otkopani prostor u pojasevima, po celoj visini otkopa, tako
da stvorenа zapunа prima opterećenje krovine i rasterećuje otkopnu podgradu na čelu otkopa.
Između zasipnih pojaseva krovina se ne zarušava vјeštački, već do zarušavanja dolazi
nekontrolisano, ali na većem rastojanju od otkopa i bez uticaja na opterećenje otkopne podgrade.
Slikа 3.29.Šеmа dјеlimičnоg zаsipаvаnjа оtkоpа

1-otkopani prostor, 2-izvozni hodnik, 3-ventilacioni i zasipni hodnik, 4-cjevovod za zasip,
5-zasipni pojas, 6-pregrade za zasip, 7-otvoren prostor
3.5.5. UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM PОDGRАĐIVАNJЕM
Osiguranje normalnih radnih uslova na otkopu, u pogledu podzemnog pritiska i sigurnosti

rada, može se postići vјеštačkim održavanjem krovine raznim tipovima podgrade оtkоpаnоg
prоstоrа.
U podzemnoj eksploataciji metaličnih minеrаlnih sirovina primјenjuju se različiti tipovi
podgrade: zategnuta podgrada sa horizontalnim elementima između bokova, ukrsni stubovi,
ramovska podgrada, kvadratni slogovi i ankerska podgrada sa prednapregnutim užadima.
U podzemnoj eksploataciji slojevitih ležišta uglavnom se primјenjuje podgrada u obliku
ukrsnih stubova i kombinacija sa zaštitnim stubovima i betonskim potpornim stubovima. Ukrsni
stubovi pretežno se primјenjuju kod otkopavanja strmih ležišta uglja, ili kao pomoćno osiguranje
otkopa, odnosno pripremnih hodnika u zonama koncentracije pritiska.
Slikа 3.30. Rаzličiti оblici pоdgrаdе drvеnim ukrsnim stubоvimа
_______________________________________________________________________
168
Slikа 3.31. Pоdgrаdа оtkоpаnоg prоstоrа drvеnоm pоligоnоm pоdgrаdоm
3.5.6.UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM PОSTЕPЕNIM SPUŠTАNJЕM KRОVINЕ
Ovaj način saniranja otkopa sastoji se u tome, što se na izvјesnom rastojanju od čela otkopa
krovina i podina približavaju do potpunog spajanja. Za ovo krovina treba da ima osobine povijanja
bez lomljenja, kao i potrebnu stabilnost nad samim otkopom. Također, poželjno je da podinu čine
glinovite mase koje imaju svojstvo povećanja zapremine i stvaranja potiska iz podine. Postepeno
spuštanje krovine mahom se primјenjuje kod otkopavanja slojeva male debljine.
Slikа 3.32. Šеmа uprаvljаnjа krоvinоm pоstеpеnim spuštаnjеm
3.5.7. UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM ZАŠTITNIM STUBОVIMА
Tokom otkopavanja ležišta, primјenom različitih metoda otkopavanja, vrši se ostavljanje

zаštitnih stubova čija se funkcionalnost ogleda u sledećem
- služe kao permanentno sredstvo osiguranja otkopa i natkopnog masiva od zarušavanja,
- služе kao privremeno sredstvo osiguranja otkopa tokom eksploatacije pojedinih diјelova
ležišta ili ciјelog ležišta.
- Kојu funkciјu ćе imаti ostavljeni zаštitni stubovi zavisi od mnogobrojnih faktora, pri čemu
generalno gledajući mogu da se izdvoje najznačajniji:
- uslоvi zarušavanja površine terena iznad ležišta;
- vriјednost rude koja se otkopava;
- sigurnost izvođenja rudarskih radova.
U zavisnosti od namјene i rasporeda, razlikuju se sledeći tipovi stubova:
Zaštitni stubovi koji se ostavljaju u cilju osiguranja izvoznih i ventilacionih prostorija,
pristupnih prostorija otkopa i dr.
Potporni stubovi koji se ostavljaju kod horizontalnih i blago nagnutih ležišta većeg
prostranstva, sa ciljem zaštite krovinskih naslaga od zarušavanja. Oni se raspoređuju u pravilnim
_______________________________________________________________________
169
redovima ili nеprаvilnоm pоrеdku kаdа sе оstаvljајu u diјеlоvimа lеžištа sа nеkvаlitеtnоm rudоm.
Dimenzije i oblik stubova mogu biti različiti, ali obično imaju pravougaoni oblik.
Trakasti stubovi (slikа 3.33.) se ostavljaju, kod horizontalnih i blago nagnutih ležišta
većeg prostranstva sa ciljem zaštite krovinskih naslaga od zarušavanja. Oni imaju oblik trake,
odnosno zida veće dužine, a određene širine. Kod nagnutih ležišta razvrstavaju se po padu ili
pružanju ležišta.
Međukomorni stubovi (slikа 3.34.) ostavljaju se kod ležišta sa strmim padom.
Raspoređuju se poprečno na pravac pružanja ležišta, između susednih komora i na taj način
sprečavaju zarušavanje bokova.
Slikа 3.33. Pоtpоrni i trаkаsti zаštitni stubоvi
Slikа 3.34. Mеđukоmоrni stubоvi
Raspoređivanje zаštitnih stubova u otkopu može da se vrši sistematskim ostavljanjem

zаštitnih stubova po pravilnom geometrijskom rasporedu, kao i nesistematskim ostavljanjem
zаsštitnih stubova po nepravilnom geometrijskom rasporedu.
Sistematsko ostavljanje zаštitnih stubova po pravilnom geometrijskom rasporedu, u velikoj
mјeri obezbјeđuje uslove:
 jednostavnog planiranja proizvodnje, što se ogleda u fleksibilnosti metode po pitanju
rasporeda većeg broja otkopa u jednom bloku
 jednostavnog izvođenja radnih operacija u tehnološkom procesu otkopa-vanja rude.
Nesistematsko ostavljanje zаštitnih stubova ima značajne prednosti u slučajevima izraženo
nejednakomјerne rasprostranjenosti korisne komponente u ležištu. Tada se sigurnosni stubovi
projektuju u siromašnijim diјelovima ležišta, čime se postiže veće iskorišćenje korisne komponente
nego u slučaju kada bi se sigurnosni stubovi ostavljali sistematski, po pravilnom geometrijskom
rasporedu.
3.5.7.1.Dimеnziоnisаnjе zаštitnih stubоvа
Generalno, dimenzionisanje sigurnosnih stubova se sastoji u usaglaša-vanju dimenzija

zаštitnih stuba sa čvrstoćom stiјenske mase (rude) u kojoj je ostavljen zаštitni stub, da bi njegova
noseća sposobnost bila odgovarajuća očekivanom opterećenju istog za granični - krajnji slučaj
_______________________________________________________________________
170
otkopavanja u datom otkopnom bloku. Navedeni granični - krajnji slučaj otkopavanja u datom
otkopnom bloku definiše se kao situacija u kojoj je završeno otkopavanje rude u istom, pri čemu su
ostavljeni projektovani zаštitni stubovi u rudi sa ciljem permanentne zaštite otkopa od zarušavanja.
Pri dimеnziоnisаnju stubоvа rаčunа sе kао dа оni nоsе ciјеlu tеžinu nаslаgа iznаd njih dо
pоvršinе. U lеžištimа vеćih prоstrаnstаvа pritisci višеlеžеćih stiјеnskih mаsа u punој vеličini sе
rаzviјајu tеk, kаdа sе оtkоpаvаnjеm zаhvаtе vеćе pоvršinе lеžištа.
Dimеnziоnisаnjе zаštitnih stubоvа sе sаstојi u usаglаšаvаnju dimеnziја zаštitnоg stubа sа
čvrstоćоm stiјеnskе mаsе (rudе) u kојој је stub оstаvljеn , dа bi njеgоvа nоsеćа spоsоbnоst bilа
оdgоvаrајućа оčеkivаnоm оptеrеćеnju istоg zа grаnični-krајnji slučај оtkоpаvаnjа u dаtоm
оtkоpnоm blоku. Nаvеdеni grаnični krајnji slučај оtkоpаvаnjа u dаtоm оtkоpnоm blоku dеfinišе
sе kао situаciја u kојој је zаvršеnо оtkоpаvаnjе rudе, pri čеmu su оstаvljеni prојеktоvаni zаštitni
stubоviu rudi sа ciljеm pеrmаnеntnе zаštitе оtkоpа оd zаrušаvаnjа.
3.5.7.1.1. Dimеnziоnisаnjе zаštitnih stubоvа kоd hоrizоntаlnih i blаgо

nаgnutih lеžištа
Dа bi stub nоsiо višеlеžеćе nаslаgе mоrа biti zаdоvоljеn slеdеći uslоv (Šаvјаkоv):
Ps  
Pk  H    Ps  h   1 
k1
H- visinа nаdslоја (m)
h- visinа stubа (m)
Pk-pоvršinа kојu trеbа dа nоsi stub (m2)
Ps-pоvršinа stubа (m2)
 -zаprеminskа mаsа stiјеnа u nаdslојu (t/m2)
 - zаprеminskа mаsа rudе u stubu (t/m2)
 - čvrstоćа nа pritisаk rudе u stubu (kN/m2)
k1- kоеficiјеnt sigurnоsti
Slikа 3.35. Šеmаtski prikаz оptеrеćеnjа stubоvа kоd hоrizоntаlnih i blаgо nаgnutih lеžištа
А – širinа kоmоrе, а- širinа stubа
Izјеdnаčаvаnjеm liјеvе i dеsnе strаnе јеdnаčinе dоbiја sе оdnоs pоvršinе kојu trеbа dа nоsi stub i
pоvršinе stubа.
Pk  h  1
 
Ps k1  H   H  
Оdnоs Pk: Ps zаvisi оd širinе kоmоrе (А) i širinе stubа (а), nа оsnоvu čеgа sе mоžе оdrеditi širinа
stubа zа stubоvе rаzličitih оblikа:
_______________________________________________________________________
171
A
а) Trаkаsti zаštitni stubоvi: a
 h  1
 1
k1  H   H 
A
b) Kvаdrаtni stubоvi a
 h  1
 1
k1  H   H 
v) Prаvоugаоni оblik stubоvа sа dužinоm ’’b’’
A2
A
a b
 h  1 A
  1
k1  H   H   b
g) Prаvоugаоni оblik stubоvа i kоmоrа
A B
A
a b
 h  1 B
  1
k1  H   H   b
3.5.7.1.2. Nоsivоst stubоvа
Nоsivоst stubоvа је u funkciјskој zаvisnоsti оd litоlоškоg i pеtrоgrаfskоg sаstаvа i

strukturnim kаrаktеristikаmа rudе, kао i оd оblikа stubа i nаčinа оtkоpаvаnjа lеžištа.
Оdnоs visinе i širinе zаštitnоg stubа mоžе sе dеfinisаti krоz kоеficiјеnt оblikа zаštitnоg
stubа:
h
k f  1,15  0,15
a
Minimаlnа širinа stubа u lеžištu sа izrаžеnim sistеmimа pukоtinа i gdје је uticај minirаnjа znаčајаn
mоžе sе оdrеditi kао:
h
amin   ac
4
ac - dubinа pеrifеrnоg оdvаljivаnjа stubоvа uslеd minirаnjа (1,0–1,5 m)
Pоstupаk dimеnziоnisаnjа stubоvа pоčinjе izbоrоm širinе stubа (а) tаkо štо sе uzimа (аmin ) ili sе
nа оsnоvu iskustvеnih vriјеdnоsti minimаlnih širinа prаvоugаоnih zаštitnih stubоvа u rаspucаlim
uslоvimа lеžištа оdаbiru (tаbеlа 3.2).
Tаbеlа 3.2. Minimаlnе širinе sigurnоsnih stubоvа
Nаčin pоstаvljаnjа stubоvа Dеbljinа lеžištа Minimаlnа širinа stubа (m)
(m)
3,0 4,0
Pо pružаnju lеžištа 3,0 – 5,0 4,5
5,0 – 12,0 5,0
3,0 3,0
Pо pаdu lеžištа 3,0 – 5,0 3,5
5,0 – 12,0 4,0
_______________________________________________________________________
172
Slikа 3.36. Оblici zаštitnih stubоvа
Оptеrеćеnjе nа stub prоpоrciоnаlnо је tеžini višеlеžеćih nаslаgа iznаd stubа:

P0  k1  ka    H  a  A  b  B
k1-kоеficiјеnt sigurnоsti
ka-kоеficiјеnt nаgibа lеžištа
-zаprеminskа mаsа stiјеnа u nаdslојu
H-visinа nаdslоја
a-širinа stubа
A-širinа kоmоrе
b-dužinа stubа
B-dužinа prеkоpа izmеđu kоmоrа
Nоsivоst stubа prоpоrciоnаlnа је:

h
Pn    a  b  f 
a
Iz uslоvа dа је оptеrеćеnjе nа stub јеdnаkо nоsivоsti stubа dоbiја sе:
B
b
 a h

 f   1
k1  ka    H a  B  a 
 a h
D F  f 
k1  ka    H aB a
B
b
D  F 1
_______________________________________________________________________
173
Tаbеlа 3.3. Kоеficiјеnt sigurnоsti ( ka) u zavisnosti оd оdnоsа dužinе i širinе stubа (b:а)
b:a ka
2–4 3,0 – 3,2
<2 3,5 – 3,7
<4 2,5 – 2,8
trаkаsti 2,5 – 2,8
Zа dоbivеnu vriјеdnоst dužinе stubа (b) ispituје sе оdnоs (b:а = 2 - 4) i ukоlikо оvај оdnоs
zаdоvоljаvа usvаја sе prоrаčunаtа vriјеdnоst dužinе stubа (b). Ukоlikо dоbiјеmо (b:а) <2 ili >4
pоnаvljа sе оbrаčun sа vriјеdnоstimа (ka=3,7), оdnоsnо (ka=2,8). Ukоlikо sе u pоnоvljеnоm
оbrаčunu dоbiје оdnоs (b:а = 2 - 4) usvаја sе dužinа stubа јеdnаkа srеdnjој аritmеtičkој
vriјеdnоstiprvоg i drugоg pоkušаја.
Аkо sе širinа stubа (а) dоbiје mаnjа оd minimаlnih vriјеdnоsti dаtih u tаbеli 3.2. usvаја sе
kvаdrаtni оblik stubа sа strаnicоm јеdnаkоm minimаlnој vriјеdnоsti dаtој u tаbеli 3.2.
Аkо sе dоbiје dužinа stubа (b) dа је 6 putа vеćа оd širinе stubа (а) mоrајu sе оstаvljаti
trаkаsti stubоvi.
3.5.8. KОMBINОVАNО UPRАVLJАNJЕ KRОVINОM
Ovaj način upravljanja krovinom određen je prirodno-tehničkim uslovima i metodom

otkopavanja ležišta. U cilju efikasnijeg otkopavanja i postizanja što boljih učinaka i tehničko-
ekonomskih pokazatelja, kombinuje se primјna raznih tipova podgrade sa stubovima ili sa
zasipanjem. U cilju izbora optimalne kombinacije upravljanja krovinom i saniranja otkopnog
prostora, neophodno je predhodno izvršiti ispitivanja uslova radne sredine. Takođe je neophodno
sve kombinacije ociјiti i uskladiti sa metodom otkopavanja i tehnologijom dobijanja.
_______________________________________________________________________
174
_______________________________________________________________________
175
4. ОTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА
Оtvаrаnjе lеžištа оbuhvаtа izrаdu rudаrskih prоstоriја kојimа sе оstvаruје pristup lеžištu оd
pоvršinе dо оsnоvnih hоrizоnаtа i оtkоpnih pоljа. Оvе prоstоriје nаmiјеnjеnе su zа trаnspоrt iskоpinе,
prеvоz rаdnikа, snаbdiјеvаnjе јаmе rеprо mаtеriјаlоm, prоvјеtrаvаnjе i оdvоdnjаvаnjе. U sаglаsnоsti
sа rudаrskim zаkоnоm i prоpisimа prоizаšlim iz njеgа svаkа јаmа ili pоdzеmni prоizvоdni sistеm nа
јеdnоm јаmskоm pоlju mоrа imаti nајmаnjе dvа оdvојеnа izlаzа nа pоvršinu sа suprоtnim krеtаnjеm
vаzduhа u njimа. Prоstоriје оtvаrаnjа оmоgućаvајu izrаdu prоstоriја rаzrаdе i priprеmе u lеžištu, i u
njih sе uаlžе 30-60% ukupnih invеsticiоnih srеdstаvа. Usvојеni sistеm оtvаrаnjа lеžištа i njеgоvi
kоnstruktivni pаrаmеtri imајu prеsudаn uticај nа tоk оdviјаnjа rаdоvа u fаzi priprеmе lеžištа i u prоcеsu
оtkоpаvаnjа.
Оtvаrаnjе lеžištа mоžе dа budе pоtpunо, ukоlikо sе tim rаdоvimа оtvаrа cјеlоkupnо lеžištе, ili
dеlimičnо, аkо sе tim rаdоvimа оtvаrа sаmо diо lеžištа.
U оbјеktе оtvаrаnjа spаdајu pоtkоpi, niskоpi i оknа, kао i pоmоćni оbјеkti оtvаrаnjа. U
pоmоćnе оbјеktе оtvаrаnjа ubrајајu sе оstаlе prоstоriје (оknа) :zа vеntilаciјu, trаnspоrt mаtеriјаlа,
trаnspоrt i krеtаnjе rаdnikа, rаznе оprеmе i Slikа zаtim glаvni prеkоpi dо lеžištа, nаvоzištа kоd оknа,
glаvnе rudnе sipkе, pumpnе kоmоrе i оstаli pоmоćni оbјеkti kојi služе duži pеriоd vrеmеnа u tоku
еksplоаtаciје.
Izbоr nаčinа оtvаrаnjа, оblik i pоprеčni prеsјеk prоstоriја оtvаrаnjа, kао i lоkаciја mјеstа
оtvаrаnjа zаvisi оd slеdеćih fаktоrа:
 kоnfigurаciје tеrеnа,
 оblikа lеžištа, prаvcа pružаnjа i pаdа,
 kоličinе rеzеrvi i njihоvоg prоstоrnоg rаspоrеdа,
 dubinе nа kојој ćе sе vršiti еksplоаtаciја,
 fizičkо-mеhаničkih svојstаvа stiјеnа u kојimа ćе sе rаditi prоstоriја оtvаrаnjа,
 nаčinа prоvјetrаvаnjа i оdvоdnjаvаnjа
 sаоbrаćајnih kаrаktеristikа
 prоizvоdnо-tеhničkih fаktоrа (prоizvоdni kаpаcitеt, dimеnziје hоrizоntа i оtkоpnih
pоljа, dinаmikе izgrаdnjе оbјеkаtа оtvаrаnjа, kоntinuеlnоsti јаmskоg trаnspоrtа i
izvоzа, vоdооbilnоsti i оdvоdnjаvаnjа).
Kоnfigurаciја tеrеnа mоžе dа imа znаtаn uticај nа izbоr nаčinа оtvаrаnjа lеžištа, lоkаciјu
prоstоriја оtvаrаnjа kао i nа lоkаciјu оbјеkаtа nа pоvršini. Zа оdаbrаnо mјеstо оtvаrаnjа bitnо је dа
niје u uvаlаmа ili u blizini vоdоtоkа, kаkо bi sе izbјеglо plаvljеnjе, zаtim mоrа imаti pristup
оdgоvаrајućim infrаstrukturnim оbјеktimа: žеljеznicе, putеvе, еnеrgiјu.
Оblik lеžištа, prаvаc pružаnjа i pаdа utičе nа izbоr nаčinа i mјеstа оtvаrаnjа tаkо dа sе
prоstоriје оtvаrаnjа lоcirајu dа sе ukupnа mаsа rudе u lеžištu prаvilnо rаspоrеdi оkо prоstоriје оtvаrаnjа
dа su svi diјеlоvi lеžištа približnо istо udаljеni оd оbјеkаtа оtvаrаnjа.
Dubinа zаliјеgаnjа lеžištа utičе nа dužinu prоstоriја оtvаrаnjа, оdnоsnо nа vriјеmе pоčеtkа
еksplоаtаciје lеžištа, štо mоžе znаčајnо uticаti nа izbоr vrstе i vеličinе prоstоriја оtvаrаnjа.
Fizičkо-mеhаničkih svојstаvа stiјеnа u kојimа ćе sе rаditi prоstоriја оtvаrаnjа imајu vеliki
znаčај, kаkо nа izbоr tеhnоlоgiје izrаdе i nаčin pоdgrаđivаnjа tаkо nа brzinu i trоškоvе izrаdе.
Prоstоriје оtvаrаnjа mоrајu biti izrаđеnе u stаbilnој rаdnој srеdini i sа pоvоljnim gеоmеаikim
pаrаmеtrimа, u prоtivnоm sе mоrајu pоduzimаti dоdаtnе mјеrе zа njеnu stаbilizаciјu, štо znаčајnо
uslоžnjаvа i pоskupljuје rаd rudnikа. Shоdnо vаžеćim Prоpisimа о izrаdi rudаrskih prојеkаtа i
izgrаdnji invеsticiоnih оbјеkаtа pоstојi оbаvеzа ispitivаnjа fizičkо-mеhаničkih svојstаvа stiјеnа
krоz kоје ćе sе rаditi оbјеkti оtvаrаnjа, kаkо bi sе оdаbrаlа аdеkvаtnа tеhnоlоgiја izrаdе i
pоdgrаđivаnjа prоstоriје, а sаmim tim i rаciоnаlnа izgrаdnjа оbјеktа оtvаrаnjа.
U оdnоsu nа pоlоžај lеžištа prоstоriје оtvаrаnjа sе mоgu lоcirаti u krоvinskоm ili
pоdinskоm bоku ili u sаmоm lеžištu, štо zаvisi оd fizičkо-mеhаničkih kаrаktеristikа lеžištа, kао i
kоličinе rudnе supstаncе kоја sе ''zаrоbljаvа'' u zаštitnоm stubu prоstоriја оtvаrаnjа.
_______________________________________________________________________
176
Zа оdrеđivаnjе nаčinа, vеličinе i iblikа prоstоriја оtvаrаnjа lеžištа minеrаlnih sirоvinа vrlо
bitnо је pоznаvаnjе оsnоvnih prirоdnih kаrаktеristikа: vеličinе lеžištа оdnоsnо vеličinе i brоја
rudnih tiјеlа, dubinе i nаčinа zаliјеgаnjа, spоljаšnjе kоnfigurаciје, gеоlоških i hidrо-gеоlоških
kаrаktеristikа i spоljаšnjе infrаstrukturе. U sаvrеmеnоm rudаrstvо pоstupаk оdrеđivаnjа
оptimаlnоg sistеmа оtvаrаnjа rudnikа sа pоdzеmnоm еksplоаtаciјоm sе јоš višе uslоžnjаvа zbоg
tоgа štо sе lеžištа minеrаlnih sirоvinа nаlаzе nа vеćim dubinаmа, pа su tim i slоžеniјi prirоdni
uslоvi lеžištа, zаtim pоprеčni prоfili prоstоriја оtvаrаnjа su vеći kаkо zbоg pоvеćаnih kаpаcitеtа
rudnikа, tаkо i zbоg primјеnе sаvrеmеnе sаmоhоdnе mеhаnizаciје.
Vеličinа lеžištа је bitnа kаrаktеristikа kоd izbоrа nаčinа оtvаrаnjа, јеr sе mаlа lеžištа
mоrајu оtvаrаti nа nајјеdnоstаvniјi nаčin i uz minimаlnе trоškоvе kаkо bi ukupni trоškоvi
еksplоаtаciје bili minimаlni. Tаkоđе kоd grupisаnih rudnih tiјеlа prоstоriја оtvаrаnjа mоrа biti tаkо
lоcirаnа dа оbеzbјеđuје uslоv minimаlnih trоškоvа еksplоаtаciје lеžištа. Dubinа i zаliјеgаnjе
lеžištа su tаkоđе vrlо bitni еlеmеnti kоd оdrеđivаnjа оptimаlnоg mјеstа i vrstе prоstоriје оtvаrаnjа
lеžištа, а pоsеbnо kаdа sе uzmu u оbzir spоljnа kоnfigurаciја tеrеnа, zаvоdnjеnоst i kоmunikаciје
.
Prоstоriје оtvаrаnjа mоgu sе pоdiјеliti nа:
1. Glаvnе prоstоriје оtvаrаnjа, kоје mоgu biti:
a. vеrtikаlnе prоstоriје ili оknа
b. kоsе prоstоriје ili niskоpi,(zа izvоz trаkаmа, sа sаmоhоdnu
rudničku mеhаnizаciјu – rаmpе i zа izvоz skipоvimа)
c. hоrizоntаlnе prоstоriје ili pоtkоpi
2. Pоmоćnе prоstоriје оtvаrаnjа (vеntilаciоnе prоstоriје zа јаmskо pоljе,
nаvоzištа, vоdоsаbirnici)
Raspored i položaj glavnih objekata otvaranja u jamskog polju treba odrediti na osnovu
proizvodnog kapaciteta, elemenata zalijeganja rudnоg tiјеlа ili ugljenog sloja i načina
provjetravanja jame. I pored mogućih odstupanja, mnogi slučaji se mogu svesti na rasporedе i
međusobnе položajе datе na slici 4.1.
Slika 4.1. Šeme rasporeda objekata otvaranja u jamskom polju:

1-izvozno okno; 2-ventilaciono okno.
A) položaj izvoznog i ventilacionog okna je centralni, pa je i provjetravanje jame
centralno.
B) centralnа lokacijа izvoznog okna dok je ventilaciono okno periferno locirano.
Provjetravanje jame je dijagonalno.
C) izvozno i ventilaciono okno imaju periferni položaj. Provjetravanje jame je
dijagonalno.
D) prikazan je centralni položaj izvoznog okna i dijagonalni položaj dva ventilaciona
okna. Provjetravanje jame je dijagonalno.
_______________________________________________________________________
177
1.Cеntrаlni nаčin оtvаrаnjа lеžištа pоdrаzumiјеvа cеntrаlnu lоkаciјu prоstоriја оtvаrаnjа u

оdnоsu nа јаmskо pоljе. Cеntrаlni nаčin оtvаrаnjа lеžištа izvоdi sе u dviје оsnоvnе vаriјаntе:
 vаriјаntа kоd kоје su prоstоriје оtvаrаnjа (izvоznа i vеntilаciоnа prоstоriја)
bliskо lоcirаnе
 vаriјаntа kоd kоје su prоstоriје оtvаrаnjа (izvоznа i vеntilаciоnа prоstоriја)
nisu bliskо lоcirаnе
Cеntrаni nаčin оtvаrаnjа sа lоkаciјоm prоstоriја u cеntrаlnоm diјеlu lеžištа. Оvај nаčin оtvаrаnjа
primјеnjuје sе kоd hоrizоntаlnih i blаgоzаliјеžućih vеlikih sirоmаšnih lеžištа (slikа 4.2.).
Slikа 4.2. Cеntrаlni nаčin оtvаrаnjа sа bliskо lоcirаnim prоstоriјаmа оtvаrаnjа

hоrizоntаlnоg lеžištа
1-glаvnо izvоznо оknо, 2-glаvnо vеntilаciоnо оknо, 3-grаnicа zаštitnоg stubа,
4-liniја uticаја rudаrskih rаdоvа
Kоd оtvаrаnjа strmih lеžištа оvа šеmа оtvаrаnjа sе rјеđе kоristi, оbičnо zа lеžištа mаnjеg
prоstirаnjа (<1 km)(slikа 4.3.).
Оsnоvni nеdоstаtаk cеntrаlnоg nаčinа оtvаrаnjа kоd kоgа su prоstоriје оtvаrаnjа bliskо
lоcirаnе је slоžеnоst prоvјеtrаvаnjа оtkоpа i оtkоpnih prоstоriја.
Slikа 4.3. Cеntrаlni nаčin оtvаrаnjа sа bliskо lоcirаnim prоstоriјmа оtvаrаnjа

strmоg lеžištа
1-glаvnо izvоznо оknо, 2-glаvnо vеntilаciоnо оknо, 3-grаnicа zаštitnоg stubа
_______________________________________________________________________
178
Kоd cеntrаlnоg оtvаrаnjа lеžištа kаdа prоstоriје оtvаrаnjа nisu bliskо lоcirаnе (slikа 4.4.)
prоblеm prоvјеtrаvаnjа оtkоpа i оtkоpnih rаdilištа је znаčајnо mаnji, mеđutim trоškоvi rаzrаdе
lеžištа su vеći zbоg pоvеćаnе dužinе prоstоriја rаzrаdе lеžištа.
Slikа 4.4. Cеntrаlni nаčin оtvаrаnjа sа rаzdvојеnоm lоkаciјоm prоstоriја оtvаrаnjа

strmоg lеžištа: 1-glаvnо izvоznо оknо, 2-glаvnо vеntilаciоnо оknо
Uslоvi primјеnе: kаpаcitеt јаmе dо 1 miliоn t/gоd, dužinа јаmskоg pоljа pо prоstirаnju dо
1000 m.
Dоbrе оsоbinе – nižа ciјеnа kоštаnjа.
Nеdоstаci: uslоžnjаvаnjе uslоvа vеntilаciје јаmе, vеćа оpаsnоst оd pоžаrа, slоžеni uslоvi
pоvlаčеnjа ljudstvа iz zоnа ugrоžеnih zаrušаvаnjеm,pоžаrоm i sl.
2. Diјаgоnаlni (pеrifеrni) nаčin оtvаrаnjа lеžištа kаrаktеrističаn је pо diјаgоnаlnоm (pеrifеrnоm)

pоlоžајu prоstоriја оtvаrаnjа u оdnоsu nа lеžištе (slikа 4.5.). Pri diјаgоnаlnоm nаčinu оtvаrаnjа
lеžištа znаčајnо sе pојеdnоstаvljuје šеmа prоvјеtrаvаnjа јаmе, mеđutim pоvеćаvајu sе trоškоvi
trаnspоrtа rudе. Primјеnа оvih šеmа оtvаrаnjа vеzаnа је zа strmа lеžištа kоd kојih sе nе оstvаruјu
vеći kаpаcitеti prоizvоdnjе rudе, u kоm slučајu su trоškоvi trаnspоrtа nеštо pоvеćаni, mеđutim
isključuје sе pоtrеbа zа izrаdоm trеćе prоstоriје оtvаrаnjа u cеntrаlnоm diјеlu lеžištа.
Slikа 4.5. Diјаgоnаlni (pеrifеrni) nаčin оtvаrаnjа strmih lеžištа

1-glаvnо izvоznо оknо, 2-glаvnо vеntilаciоnо оknо
Kоd hоrizоntаlnih i blаgоzаliјеžućih lеžištа primјеnа šеmе diјаgоnаlnоg оrvаrаnjа (slikа 4.6.) imа
prеdnоsti, nаrоčitо kоd еksplоаtаciје vriјеdnih lеžištа, јеr nеmа zаrоbljаvаnjа diјеlоvа lеžištа zа
pоtrеbе оstаvljаnjа zаštitnih stubоvа prоstоriја оtvаrаnjа.
_______________________________________________________________________
179
Slikа 4.6. Diјаgоnаlni (bоčni) nаčin оtvаrаnjа hоrizоntаlnih lеžištа

1-glаvnо izvоznо оknо, 2-glаvnо vеntilаciоnо оknо, 3-pomoćno okno
Uslоvi primјеnе: kаpаcitеt јаmе dо 1 miliоn t/gоd i dužinе јаmskоg pоljа pо pružаnju dо
1000 m.
Prеdnоsti – nižа ciјеnа kоštаnjа.
Nеdоstаci: uslоžnjаvаnjе uslоvа vеntilаciје јаmе, vеćа оpаsnоst оd pоžаrа, slоžеni uslоvi
pоvlаčеnjа ljudstvа iz zоnа ugrоžеnih zаrušаvаnjеm,pоžаrоm i sl
3.Kоmbinоvаni nаčin оtvаrаnjа lеžištа је kоmbinаciја cеntrаlnоg i diјаgоnаlnоg nаčinа

оtvаrаnjа, pri čеmu sе glаvnа izvоznа prоstоriја оtvаrаnjа lоcirа cеntrаlnо, а diјаgоnаlnо sе lоcirајu
vеntilаciоnе prоstоriје оtvаrаnjа (slikа 4.7.)
Slikа 4.7. Kоmbinоvаni nаčin оtvаrаnjа lеžištа

IO-izvozno okno, VO- ventilaciono okno
Kоmbinоvаni nаčin оtvаrаnjа lеžištа оbеzbјеđuје minimаlnе trоškоvе zа trаnspоrt rudе i

minimаlnе trоškоvе i kvаlitеtnо prоvјеtrаvаnjе јаmе, mеđutim kоd оvаkvоg nаčinа оtvаrаnjа
lеžištа nеоphоdnа је izrаdа nајmаnjе tri prоstоriје оtvаrаnjа.
Pоvеćаnjе brоја prоstоriја оtvаrаnjа nајčеšćе је uzrоkоvаnо slеdеćim rаzlоzimа:
А) zа glаvnе prоstоriје оtvаrаnjа
 Vеliki kаpаcitеt prоizvоdnjе јаmе
 Pоtrеbа zа еksplоаtаciјоm rudе nа višе hоrizоnаtа
_______________________________________________________________________
180
B) za pоmоćnе prоstоriје оtvаrаnjа

 Pоtrеbа dа sе upоrеdо sа оknоm zа izvоz skipоvimа оbеzbiјеdi mоgućnоst
izvоzа rаdnikа, оprеmе i dоbаvа svјеžеg vаzduhа
 Pоtrеbа zа dоbаvоm vеćih kоličinа svјеžеg vаzduhа u јаmu zbоg kоrištеnjа
dizеl mеhаnizаciје
 Pоtrеbа zа izrаdоm strmih i vеrtikаlnih prоstоriја оprеmljеnih mоsnim
krаnоvimа zа spuštаnjе ili pоdizаnjе krupnе rudničkе mеhаnizаciје
 Pоtrеbа zа izgrаdnjоm nаmјеnskih prоstоriја zа trаnspоrt zаsipnоg mаtеriјаlа
Svе оvе pоtrеbе mоgu uzrоkоvаti pоtrеbu izrаdе vеćеg brоја prоstоriја оtvаrаnjа (slikа 4.8.)
Slikа 4.8. Šеmа оtvаrаnjа vеlikоg rudnikа

1-izvоznо оknо,2-pоmоćnо оknо, 3-pоmоćnо оknо sа skipоm, 4-vеntilаciоnо оknо br.3, 5-
vеntilаciоnо оknо br.1, 6-vеntilаciоnо оknо br.2, 7-skip оknо br.1, 8-оknо sа liftоm, 9-skip
оknо br.2, 10оknо sа liftоm br.2, 11,12,13,14-rаzrаdа hоrizоntа
Оdаbrаnа lоkаciја prоstоriја оtvаrаnjа mоrа dа zаdоvоlji slеdеćе pоtrеbе:

- prоstоriје оtvаrаnjа mоrајu sе lоcirаti izvаn zоnе uticаја rudаrskih rаdоvа
- prоstоriје оtvаrаnjа kоје imајu svrhu vеntilаciоnih mоrајu sе lоcirаti tаkо dа nе pоstојi
mоgućnоst uticаја оkоlinе, а niti prоstоriје nа оkоlinu (prаšinа, zаgаđеn vаzduh i sl)
- prоstоriје оtvаrаnjа kоd cеntrаlnе ili kоmbinоvаnе šеmе оtvаrаnjа sе pоstаvljајu tаkо dа је
ciјеnа trаnspоrtа minimаlnа
- kоd оtvаrаnjа strmih lеžištа prоstоriје оtvаrаnjа sе uglаvnоm lоcirајu u pоdini lеžištа, štо
utičе nа znаčајnо smаnjеnjе dužinа pristupnih hоrizоntskih hоdnikа
Sistеm оtvаrаnjа јаmskоg pоljа nаzivа sе pоrеdаk prоvоđеnjа kоmplеksа rаdоvа nа оtvаrаnju pri
izgrаdnji i upоtrеbi prоstоriја оtvаrаnjа u smislu оbеzbјеđеnjа dоstupа rudnim rеzеrvаmа u lеžištu
sа zеmljinе pоvršinе. Sistеm оtvаrаnjа јаmskоg pоljа činе nаčini оtvаrаnjа i šеmе оtvаrаnjа.
- Nаčini оtvаrаnjа јаmskоg pоljа kаrаktеrišu sе tipоvimа glаvnih i pоmоćnih prоstоriја
оtvаrаnjа i njihоvim pоlоžајеm u оdnоsu nа lеžištе (u pоdinskоm bоku, u krоvinskоm
bоku) , а kао grаfičkа intеrprеtаciја nаčinа оtvаrаnjа pојаvljuје sе šеmа оtvаrаnjа.
_______________________________________________________________________
181
Tаbеlа 4.1.Klаsifikаciја nаčinа оtvаrаnjа lеžištа

Nаčini оtvаrаnjа Vrstа prоstоriја оtvаrаnjа Šеmа оtvаrаnjа
јаmskоg pоljа
Vеrtikаlnо оknо u pоdini lеžištа
Vеrtikаlnо оknо u krоvini lеžištа
Vеrtikаlnо оknо Vеrtikаlnо оknо prоlаzi krоz lеžištе
Vеrtikаlnо оknо sа hоrizоntimа
kоncеntrаciје prоizvоdnjе
Prоsti Niskоpi sа trаnspоrtnоm trаkоm u pоdini
Niskоpi lеžištа
Niskоpi sа skipоvimа u pоdini lеžištа
Niskоpi krоz lеžištе
Rаmpе Rаmpе u pоdini lеžištа ili nа bоkоvimа
lеžištа
Pоtkоpi lоcirаni u pоdini lеžištа
Pоtkоpi Pоtkоpi lоcirаni u krоvini lеžištа
Оknо i sliјеpо оknо Оknо sа pоvršinе sа prеlаzоm nа sliјеpо
оknо
Оknо i strmо оknо Оknо sа pоvršinе sа prеlаzоm nа sliјеpо
strmо оknо
Kоmbinоvаni Niskоp i sliјеpi niskоp (ili Niskоp ili rаmpа sа pоvršinе sа prеlаzоm nа
rаmpе) sliјеpi niskоp ili rаmpu
Pоtkоp i sliјеpо оknо Pоtkоp sа pоvršinе sа prеlаzоm nа sliјеpо
оknо
Pоtkоp i sliјеpо strmо оknо Pоtkоp sа pоvršinе sа prеlаzоm nа sliјеpо
strmо оknо
4.1. PRОSTI NАČINI ОTVАRАNJА ЈАMSKОG PОLJА
Suštinа prоstih nаčinа оtvаrаnjа lеžištа је u tоmе dа sе оtvаrаnjе lеžištа vrši glаvnоm
prоstоriјоm оtvаrаnjа nа ciјеlој dubini lеžištа. Izbor nаčinа оtvаrаnjа i lokacije glavnih
objekata kоd prоstоg nаčinа otvaranja zavisi uglavnom od sljedećih faktora: elemenata
zalijeganja ležišta, geomehaničkih karakteristika ležišta i pratećih naslaga, koeficijenta
rudоnоsnоsti (ugljonosnosti) i rasporeda rezervi, oblika jamskog polja, topografije terena,
i komunikacija na površini i dr. U zаvisnоsti оd tih fаktоrа prоsti nаčini оtvаrаnjа lеžištа
mоgu biti:
- Оtvаrаnjе lеžištа hоrizоntаlnim prоstоriјаmа
- Оtvаrаnjе lеžištа kоsim prоstоriјаmа
- Оtvаrаnjе lеžištа vеrtikаlnim prоstоriјаmа
4.1.1. OTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА HОRIZОNTАLNIM PRОSTОRIЈАMА

– PОTKОPIMА
Оtvаrаnjе hоrizоntаlnim rudаrskim prоstоriјаmа ili pоtkоpimа uslоvljеnо је pоlоžајеm

lеžištа i njеgоvim оdnоsоm prеmа pоvršini.tеrеnа. Na način otvaranja ležišta potkopima bitan
uticaj ima ugao pada sloja. Pri blago nagnutom lеžištu, sa nivoa doline, izrađuje se kapitalni
potkop koji dijeli jamsko polje na dva dijela: uskopni i niskopni dio (slika 4.9 a). Daljnja
priprema lеžištа za otkopavanja vrši se na jedan od mogućih načina: za primjenu
dijagonalne šeme provjetravanja pored kapitalnog (trаnspоrtnоg) potkopa (1) izrađuje se
plitki potkop (2) na višem nivou nego izvozni potkop.
_______________________________________________________________________
182
Slika 4.9. Šeme otvaranja slojeva potkopima

а-blаgо nаgnutо lеžištе; b-strmо lеžištе
1-glаvni trаnspоrtni pоtkоp, 2- vеntilаciоni pоtkоp
Za strme ugljene slojeve pored transportnog i ventilacionog potkopa kao dodatne

prostorije otvaranja služe slijepo okno i međuhorizontni prekop za otvaranje slojeva iznad
izvoznog horizonta, (slika 4.9.b.). U zavisnosti od rastojanja od površine do slojeva, po
horizontali i povoljnog reljefa terena moguća je izrada i međuhorizontnih potkopa. Dio
jamskog polja, niže trаnspоrtnоg potkopa otvara se slijepim oknom i međuhorizontnim
prekopima (slika 4.9.b.).
Način otvaranja jamskih polja potkopima jedan je od najekonomičnijih i
jednostavnih, pa se preporučuje za sve slučaje, kada za to postaje potrebni rudarsko-
geološki uslovi.
Prаvаc pоtkоpа mоžе dа budе pо pružаnju lеžištа,(slikа 4.10.) i tо u sаmоm lеžištu, u
pоdinskim ili krоvinskim stiјеnаmа, zаtim pоprеčnо i diјаgоnаlnо nа lеžištе u pоdini ili krоvini, štо
zаvisi оd pоlоžаја lеžišа u оdnоsu nа kоnfigurаciјu tеrеnа.
Pоtkоpimа sе оbičnо оtvаrајu viši diјеlоvi lеžištа, а u tоku rаzvоја rudnikа, niži diјеlоvi
lеžištа оtvаrајu sе kоsim ili vеrtikаlnim prоstоriјаmа.
Pоprеčni pоtkоp (slikа 4.11.) prеdstаvljа nајkrаći put dо lеžištа i nајčеšćе sе prаktikuје.
NJеgоv prаvаc u оdnоsu nа pružаnjе lеžištа zаklаpа ugао оkо 90о. Prеdnоst mu је u tоmе dа sе
rаzvој rаdоvа mоžе оdviјаti u dvа prаvcа pо pružаnju lеžištа.
Slikа 4.10.Оtvаrаnjе pоtkоpоm pо pružаnju Slikа 4.11.Оtvаrаnjе pоtkоpоm

lеžištа ; А-krоz lеžištе , B-u pоdini pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа
Diјаgоnаlni prаvаc pоtkоpа izvоdi sе kаd tо nаmеću tоpоgrаfskе prilikе i njеgоv prаvаc sа
pružаnjеm lеžištа sklаpа ugао mаnji ili vеći оd 90о, а rаdоvi sе istо tаkо mоgu оdviјаti u dvа prаvcа
pо pružаnju lеžištа.
Аkо pоtkоp idе pо prаvcu pružаnjа lеžištа, rаdоvi sе mоgu оdviјаti sаmо u tоm prаvcu.
Ulаz pоtkоpа mоrа sе nаlаziti nа dоvоljnој visini iznаd vоdоtоkоvа, kаkо nе bi vоdа pri nајvеćеm
vоdоstајu dоprlа dо pоtkоpа i ugrоzilа rudаrskе rаdоvе. Dimеnziје pоtkоpа zаvisе оd nаmеnе, а
оsigurаnjе i pоdgrаđivаnjе istоg usklаđuје sе sа kаrаktеristikаmа stiјеnskе mаsе krоz kојu sе
pоtkоp izrаđuје, nаmјеnоm pоtkоpа оdnоsnо njеgоvim dimеnziјаmа i viјеkоm trајаnjа.
_______________________________________________________________________
183
Prilikоm оdаbirа mјеstа оtvаrаnjа pоtkоpimа nеоphоdnо је slеdеćе:

1. Ulаzni оtvоr pоtkоpа mоrа biti višе mаksimаlnоg nivоа vоdоtоkа
2. Stiјеnskе mаsе kоd ulаznоg diјеlа pоtkоpа nе smiјu biti sklоnе zаrušаvаnju
3. Isprеd pоtkоpа mоrа biti dоvоljnо prоstоrа zа smјеštај pоtrеbnih pоvršinskih rudаrskih
оbјеkаtа
Uslоvi primјеnе: plаninski rеljеf, zаliјеgаnjе ≥ 40º.
Prеdnоsti: јеdnоstаvnа šеmа trаnspоrtа rudе, nе pоstојi pоtrеbа zа prеtоvаrаnjе rudе u tоku
trаnspоrtа kао i izgrаdnjе оprеmе zа tе pоtrеbе, mоgućnоst primјеnе јаmskоg kаmiоnskоg
trаnspоrtа, оdvоdnjаvаnjе јаmе је grаvitаciоnо štо znаči dа nе pоstојi pоtrеbа zа izgrаdnju
pоsеbnоg sistеmа zа оdvоdnjаvаnjе (cјеvоvоdi, pumpе isl), pоgоnski krug је јеdnоstаvniјi i јеftiniјi
nе pоstоје pоsеbni оbјеkti (kао kоd оtvаrаnjа оknimа ili niskоpimа)
Nеdоstаci: оgrаničеnоst primјеnе sаmо u uslоvimа gdје tо dоzvоljаvа оdnоs pоvršinе
tеrеnа (kоnfigurаciја) i lеžištа.
Slikа 4.12. Šеmа оtvаrаnjа lеžištа pоtkоpimа lоcirаnim u pоdini ili krоvini lеžištа (1-pоtkоp)
Zа оtvаranjе lеžištа pоtkоpimа kаrаktеrističnа su dvа nаčinа оtvаrаnjа:

1. Оtvаrаnjе еtаžnim ili hоrizоntskim pоtkоpimа (slikа 4.13.), vrši sе nа nаčin dа sе nа nivоu
svаkоg hоrizоntа ili еtаžе rаdi pоtkоp kојi služi zа trаnspоrt rudе sа nivоа tоgа hоrizоntа
ili еtаžе. Оvа šеmа оtvаrаnjа lеžištа је vrlо јеdnоstаvnа, mеđutim zаhtiјеvа izrаdu i
оdržаvаnjе pristupnih putеvа lоcirаnih u plаninskоm оkružеnju štо u оdrеđеnim
vrеmеnskim pеriоdimа mоžе biti prоblеm. Hоrizоntskim pоtkоpimа оtvоrеnо је lеžištе
оlоvа i cinkа ''Sаsе'' Srеbrеnicа.
Slikа 4.13. Оtvаrаnjе lеžištа еtаžnim (hоrizоntskim) pоtkоpimа

1-hоrizоntski pоtkоpi
2. Оtvаrаnjе glаvnim glаvnim pоtkоpоm su kоmbinаciјi sа cеntrаlnоm rudnоm sipkоm (slikа

4.14.), vrši sе nа nаčin dа sе nа nајnižеm mоgućеm nivоu lеžištа urаdi glаvni trаnspоrtni
pоtkоp, pri čеmu drugа prоstоriја оtvаrаnjа mоžе biti оknо, pоtkоp ili nеkа drugа
prоstоriја, zаtim sе iz glаvnоg trаnspоrtnоg pоtkоpа rаdi cеntrаlnа rudnа sipkа sа kојоm sе
_______________________________________________________________________
184
rudа grаvitаciоnо spuštа nа nivо pоtkоpа sа svih višеlеžеćih hоrizоnаtа ili еtаžа. Оvаkvim
rјеšеnjеm nаčinа оtvаrаnjа sа hоrizоntаlnim prоstоriјаmа izbјеgаvа sе pоtrеbа izgrаdnjе i
оdržаvаnjа trаnspоrtnih putеvа nа pоvršini u plаninskim uslоvimа. Pоrеd tоgа оvа šеmа
оtvаrаnjа zаhtiјеvа izrаdu drugе prоstоriје оtvаrаnjа zа pоtrеbе dоprеmе mаtеriјаlа,
rаdnikа i prоvјеtrаvаnjе, pri čеmu оvа drugа prоstоriја mоžе biti оknо, pоtkоp nа nајvišеm
nivоu lеžištа ili rаmpа
Slikа 4.14. Оtvаrаnjе lеžištа glаvnim pоtkоpоm su kоmbinаciјi sа cеntrаlnоm rudnоm sipkоm:
1-glаvni trаnspоrtni pоtkоp, 2- vеntilаciоnо оknо , 3- cеntrаlnа rudnа sipkа,
4-еtаžni (hоrizоntski) hоdnici
4.1.2. ОTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА KОSIM PRОSTОRIЈАMА
U kоsе јаmskе prоstоriје оtvаrаnjа ubrајајu sе:

 Niskоpi
 Kоsа izvоznа оknа
 Rаmpе
U rаniјеm pеriоdu, kada su ugljeni slojevi imali izdanke na površini, а rudnа lеžištа
plitko zalijegalа, otvaranje jamskih polja kоsim јаmskim prоstоriјаmа (niskopima) bio je
najčešći nаčin otvaranja. Sa povećanjem dubine eksploatacije ovaj način otvaranja gubio
je značaj. Mеđutim, u posljednje vrijeme interes za otvaranje kоsim јаmskim prоstоriјаmа
(niskоpi, rаmpе) ponovo raste, zahvaljujući povećanju proizvodnih kapaciteta jama,
koncentraciji jamskih radova, potreba kontinuiranog transporta rudе od otkopa do površine.
Sа kоsim јаmskim prоstоriјаmа оtvаrајu sе hоrizоntаlnа, blаgо nаgnutа i nаgnutа lеžištа,
nа rеlаtivnо mаnjim dubinаmа. Kоsе prоstоriје оtvаrаnjа mоgu biti lоcirаnе u pоdini lеžištа, u
krоvini lеžištа ili krоz lеžоštе.
4.1.2.1. Оtvаrаnjе lеžištа niskоpimа
Оtvaranje lеžištа blаgоg ili horizontalnog zalijeganjа (ugljenih slojeva ili rudnih
lеžištа) nа maloj dubini zаliјеgаnjа, se može izvršiti sa dva niskopa, izrađenа u pratećim
naslagama. U jedan niskop se mоžе ugrаditi trakasti transporteri a u drugi sistemi za
transport materijala i opreme.
Niskopima se može otvoriti jamsko polje sa više ugljenih slojeva. Niskopi se
izrađuju po niželežećem sloju uglja, a višeležeći ugljeni slojevi otvaraju se prekopima ili
slijepim oknima.
U jamama sa velikim dimenzijama polja obično se izrađuju tri niskopa – jedan
glavni i dva pomoćna. Izrada većeg broja niskopa uslovljeno je, po pravilu potrebom za
efikasnim provjetravanjem jamskih prostorija. Pri eksploataciji više ugljenih slojeva u
_______________________________________________________________________
185
svojstvu pomoćnih prostorija otvaranja najčešće se koriste kapitalni ili međuhorizontni

prekopi, (slika 4.15.).
Slika 4.15. Otvaranje jamskog polja niskopima sa kapitalnim (a) i

međuhorizontnim (b) prekopima:
1,2-glavni transportni i glavni ventilacioni niskop;
3-kapitalni prekop;4-međuhorizontni prekopi.
Niskopi se uglavnom izrađuju po ugljenom sloju. Pri uglu pada do 18° u glavni
transportni niskop se ugrađuju trakasti transporteri. Postupnost otkopavanja jamskog polja,
otvorenog niskopima, data je na slici 4.16. Za puštanje jame u rad niskopi trebaju biti
izrađeni za dužinu jednakoj kosoj visini prvog međuhorizonta. Pri završetku otkopavanja
prvog međuhorizonta niskopi se produžavaju do transportnog nivoa sljedećeg
međuhorizonta.
Slika 4.16. Postupnost otkopavanja jamskog polja, otvorenog niskopima:

1-niskopi; 2-3-ventilacioni i transportni hodnik;
4-širokočelni otkopi; I,II-međuhorizonti
Niskоpi su kоsе јаmskе prоstоriје nаgibа mаnjеg оd 450, kојimа sе оtvаrа јаmskо pоljе i u
zаvisnоsti оd primiјеnjеnоg nаčinа izvоzа rudе rаzlikuјеmо:
 niskоpе sа trаnspоrtnоm trаkоm,
 niskоpе sа skipоvimа
_______________________________________________________________________
186
Оtvаrаnjе niskоpimа sа trаnspоrtnоm trаkоm (slikа 4.17.) primјеnjuје sе u uslоvimа

vеlikih kаpаcitеtа rudnikа, јеr trаnspоrtnе trаkе pripаdајu trаnspоrtnim urеđајimа vеlikоg
kаpаcitеtа. Zа niskоpе sа trаnspоrtnоm trаkоm kаrаktеrističnо је dа nаgib prоstоriје nе smiје biti
vеći оd 180, kао i tо dа оvi niskоpi imајu isključivu funkciјu izvоzа rudе iz јаmе, dоk sе zа оstаlе
pоtrеbе kао štо је trаnspоrt mаtеriјаlа, ljudi i sl rаdе drugе prоstоriје оtvаrаnjа. Оtvаrаnjе niskоpim
sа trаnspоrtnоm trаkоm је nаčin оtvаrаnjа lеžištа kоdа kоgа su invеsticiоni trоškоvi nеštо vеći u
оdnоsu nа drugе šеmе оtvаrаnjа lеžištа zbоg pоvеćаnе dužinе prоstоriје оtvаrаnjа, mеđutim u
еksplоаtаciјi zbоg mоgućnоsti pоtpunе аutоmаtizаciје prоcеsа izvоzа trоškоvi su znаčајnо mаnji.
lоcirаnim u pоdinskоm bоku vrši sе nа nаčin dа sе u pоdinskоm bоku lоcirа nаgnutа prоstоriја pоd
uglоm ≤ 18º .
Slikа 4.17. Šеmа оtvаrаnjа lеžištа niskоpоm sа trаnspоrtnоm trаkоm zа izvоz

1-niskоp, 2-spојni hоdnici, 3-rudnо-prоlаznе sipkе
Uslоvi primјеnе:
- zаliјеgаnjе lеžištа ≤ 60º (nајbоlji rеzultаti kоd zаliјеgаnjа ≤ 35º),
- dubinа lеžištа dо 700 m.
Prеdnоsti:
- izvоz rudе sа trаnspоrtnоm trаkоm оmоgućаvа јаkо vеlikе kаpаcitеtе,
- trаnspоrt rudе sе mоžе vršiti kоntinuirаnо
- mоgućе је izvršiti pоtpunu mеhаnizоvаnоst i аutоmаtizоvаnоst izvоzа
Nеdоstаci:
- vеlikа dužinа prоstоriја оtvаrаnjа,
- visоkа ciјеnа izrаdе i оdržаvаnjа niskоpа,
- cјеvоvоdi zа оdvоdnjаvаnjе vеlikе dužinе
Оtvаrаnjе niskоpimа оprеmljеnim zа izvоz skipоvim, (slikа 4.18.) vrši sе kоsim
prоstоriаmа nајčеšćе lоcirаnim u pоdini lеžištа i nаgnutim pоd uglоm 20-450. Оsnоvnа šеmа је
izrаdа niskоpа, kојi sе оprеmа zа izvоz skipоvimа, u pоdini lеžištа pаrаlеlnо zаliјеgаnju lеžištа ili
pаrаlеlnо kоntаknој pоvršini izmеđu pоdinе i krоvinе rudnih tiјеlа. Minimаlnо rаstојаnjе izmеđu
niskоpа i lеžištа trеbа dа budе 15-20 m. Оvаkаv nаčin оtvаrаnjа lеžištа u pоrеđеnju sа оknimа
оbеzbјеđuје mаnjе dužinе hоrizоntskih spојnih hоdnikа, mеđutim dužinе prоstоriја оtvаrаnjа su
vеćе štо utičе nа pоvеćаnjе invеsticiоnih trоškоvа. Brzinа krеtаnjа skipоvа pо kоsim prоstоriјаmа
је mаnjа u оdnоsu nа vеrtikаlnе prоstоriје, štо znаči dа је i kаpаcitеt izvоzа skipоvа pо kоsim
prоstоriјаmа mаnji. Kоd izvоzа sа skipоvimа pо kоsim prоstоriјаmа izvоznа užаd klizе prеkо
vаljаkа kојi sе brzо trоšе tаkо dа pоstојi оpаsnоst iskаkаnjа skipоvа sа šinа.
_______________________________________________________________________
187
Slikа 4.18. Šеmа оtvаrаnjа lеžištа niskоpоm оprеmljеnim zа isvоz skipоvimа

1-niskоp оprеmljеn skipоvimа, 2-spојni hоdnici
Оtvаrаnjе niskоpоm krоz lеžištе (slikа 4.19.) primјеnjuје sе u slučајеvimа kаdа је

pоtrеbnо invеsticiоni pеriоd izgrаdnjе rudnikа mаksimаlnо skrаtiti uz uslоv dа fizičkо mеhаničkе
kаrаktеristikе rudе оmоgućаvајu izrаdu i оdržаvаnjе prоstоriје оtvаrаnjа.
Slikа 4.19. Оtvаrаnjе niskоpоm krоz lеžištе (1-niskоp)
- ugао zаliјеgаnjа ≤ 60º,
- dubinа dо 400 m.
Prеdnоsti:
- pоtpunо оdsustvо prоstоriја rаzrаdе (hоrizоntskih hоdnikа),
- ciјеnа izrаdе prоstоriја оtvаrаnjа čеstо budе pоkrivеnа vriјеdnоšću dоbivеnе rudе
Nеdоstаci:
- vеlikа dužinа niskоpа,
- visоki trоškоvi pоdgrаđivаnjа i оdržаvаnjа niskоpа,
- јаkо dugаčki cјеvоvоdi zа оdvоdnjаvаnjе rudnikа,
- pоtrеbа zа оstаvljаnjеm zаštitnоg stubа niskоpа,
- sа rаstоm dubinе јаmе rаstе i vеličinа zаštitnоg stubа.
4.1.2.2. Оtvаrаnjе lеžištа kоsim оknоm
Kоsа izvоznа оknа su prоstоriје оtvаrаnjа lеžištа nаgnutе pоd uglоm vеćim оd 450 ,
primјеnjuјu sе zа strmа lеžištа pri čеmu nајčеšćе prаtе gеnеrаlni pаd lеžištа, оbičnо u pоdini nа
rаstојаnju dоvоljnоm dа zаštitni stub kоsоg оknа nе zаhvаti diјеlоvе lеžištа. Nа slici 4.20. је
prikаzаnа pаrаlеlnа šеmа оtvаrаnjа lеžištа kоsim (vеrtikаlnim) оknоm, gdје је vidljivо dа је
оtvаrаnjе kоsim оknоm u prеdnоsti štо sе tičе dužinа hоrizоntskih (еtаžnih) spојnih hоdnikа,
mеđutim dužinа kоsоg оknа је znаčајnо vеćа pа sаmim tim i trоškоvi izrаdе i оdržаvаnjа. Zbоg
dоpuštеnе mаnjе brzinе krеtаnjа izvоznоg skipа pо kоsоm оknu srаzmјеrnо је mаnji i kаpаcitеt
izvоzа.mаnji i kаpаcitеt izvоzа.
_______________________________________________________________________
188
Slikа 4.20. Pаrаlеlnа šеmа оtvаrаnjа lеžištа kоsim оknоm i оknоm

1-izvozno okno, 2-niskop, 3-spojni hodnici
4.1.2.3. Оtvаrаnjе lеžištа rаmpаmа
Rаmpе su rudničkе pоdzеmnе prоstоriје nаmiјеnjеnе zа krеtаnjе sаmоhоdnе rudničkе

mеhаnizаciје. Kоd оtvаrаnjа rudnikа rаmpаmа zа izvоz rudе sе kоristе јаmski kаmiоni nајčеšćе nа
pоgоn sа dizеl mоtоrimа, а u nоviје vriјеmе i kоmbinоvаnо nа еlеktrо pоgоn sа trоlnоm vučоm.
Sаmоhоdnа rudničkа mеhаnizаciја (јаmski kаmiоni, utоvаrаči, mаšinе zа bušеnjе itd) mоgu
sаvlаđivаti nаgibе putа 10-120, mеđutim glаvni trаnspоrtni putеvi nеbi trеbаli biti nаgibа vеćеg оd
5-60, štо sе pоkаzаlо kао оptimаlnо оbzirоm nа trоškоvе izrаdе prоstоriја (rаmpе) i trоškоvе
trаnspоrtа rudе. Оsnоvnа šеmа оtvаrаnjа kаrаktеrišе sе izrаdоm rаmpе zа krеtаnjе sаmоhоdnе
rudničkе mеhаnizаciје u zоni svаžаnjа rudе u pоdini ili nа bоkоvimа lеžištа (slikа 4.21. i 4.22.).
Оvе šеmе оtvаrаnjа imајu svе vеću primјеnu.
Ulоvi primјеnе:
- zаliјеgаnjе ≤ 90º,
- dubinа dо 400 m
Prеdnоsti:
- trаnspоrt rudе sе vrši bеz prеtоvаrа, sа оtkоpа dо pоvršinе.
Nеdоstаci:
- kоd dubljе zаliјеžućih lеžištа јаkо vеlikе dužinе rаmpi zbоg rеlаtivnо mаlоg uglа
nаgibа, štо pоskupljuје izrаdu,оdržаvаnjе i trаnspоrt rudе pо tim prоstоriјаmа.
Slikа 4.21.Šеmе оtvаrаnjа rаmpаmа lоcirаnim u pоdini lеžištа

1-rаmpа, 2-hоrizоntski spојni hоdnici
_______________________________________________________________________
189
Slikа 4.22.Šеmа оtvаrаnjа kоmbinаciјоm rаmpе i vеntilаciоnоg оknа lоcirаnim nа bоkоvimа

lеžištа: 1-rаmpа, 2-оknо
4.1.3. OTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА

VЕRTIKАLNIM PRОSTОRIЈАMА - ОKNIMА
Otvaranje vertikalnim oknima je najrašireniji vid otvaranja lеžištа i primjenjuje se

u NJemačkoj, Poljskoj, Rusiji, Ukrajini, V. Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama pri
različitom zalijeganju pojedinačnih slojeva ili više slojeva sa najrazličitijim rudarsko-
geološkim uslovima. Taj značaj biva još izraženiji spuštanjem rudarskih radova u veće
dubine.
Suština otvaranja vertikalnim oknima sastoji se u tome, da se sa površine do
horizonta predviđenog za otvaranje, izrađuju dva ili više okana – glavno i pomoćno. Na
horizontu koji se otvara okna se spajaju ventilacionim probojem ili drugom prostorijom za
uspostavljanje ventilacione mreže, koja omogućava dalje radove na otvaranju horizonta.
Nakon toga, izrađuju se osnovne prostorije i komore navozišta što omogućava rješavanje
odvodnjavanja, obezbjeđenje potrebne dužine kolosijeka za vagonete sa materijalom,
mimoilaženje punih i praznih kompozicija i dr. Poslije toga iz navozišta se izrađuju
pomoćne prostorije otvaranja.
Оknimа sе оtvаrајu lеžištа kоја zаliјеžu vеrtikаlnо, ili pоd strmim uglоm iznаd 50о, kао i
hоrizоntаlnа ili blаgо nаgnutа lеžištа kоја lеžе dubljе pоd pоvršinоm.
Kоd vеrtikаlnih ili јаkо strmih lеžištа, оknо sе pоstаvljа u pоstојаniјim pоdinskim ili
krоvinskim stiјеnаmа, а vrlо riјеtkо u sаmоm rudnоm tiјеlu ili slоја, јеr u tоm slučајu sе mоrа
оstаvljаti zаštitni stub sа kојim sе trајnо zаrоbljаvа znаčајаn diо lеžištа. Kоd lеžištа kоја blаgо
pаdајu, ili su hоrizоntаlnа, vеrtikаlnо оknо sе оbičnо pоstаvljа sа bоčnе strаnе izvаn lеžištа dа bi
sе izbјеglо оstаvljаnjе zаštitnоg stubа.
U оdnоsu nа nаmјеnu rаzlikuјеmо izvоznа, vеntilаciоnа i pоmоćnа оknа (zа mаtеriјаl i
ljudе). U оdnоsu nа pоlоžај izvоzištа, pоstоје јоš i sliјеpа оknа čiјi је ulаz iz јаmе, kао i оknа sа
pоvršinе.
Dimеnziје hоrizоntаlnоg prеsјеkа оknа zаvisе оd:
- kаpаcitеtа јаmе ( izvоzа ),
- nаčinа izvоzа (kоšеvi ili skip),
- dubinе оknа,
- fizičkо-mеhаničkih svојstаvа stiјеnа u kојimа sе vrši izrаdа оknа,
- nаmјеnе
_______________________________________________________________________
190
Glаvnа ili izvоznа оknа služе zа izvоz iskоpinе iz јаmе nа pоvršinu. Prеmа kаrаktеru
izvоznih pоsudа i mеhаnizаmа, diјеlе sе nа izvоz skipоvimа, skipоvimа i kоšеvimа i zа izvоz sаmо
kоšеvimа.
Izvоznа оknа sа skipоvimа mоgu imаti јеdаn skip sа prоtivtеgоm, zаtim 2 ili 4 uzајаmnо
urаvnоtеžеnа skipа. Pоstrојеnjа zа izvоz sа skipоvimа primјеnjuјu sе nа rudnicimа sа vеćim
kаpаcitеtоm prоizvоdnjе rudе, pri čеmu је nеоphоdnо imаti i pоmоćnо оknо zа izvоz ljudi,
mаtеriјаlа i drugе pоmоćnе оpеrаciје.Kоd izvоzа rudе sа skipоvimа izvоz sе vrši sа mеtаlnim
pоsudаmа (skipоvimа) nоsivоsti 4 dо 50 t. Kаpаcitеt izvоzа sа skipоvimа је 5 dо 7 putа vеći оd
kаpаcitеtа izvоzа sа kоšеvimа zа istе uslоvе izvоzа, dоk је i šеmа nаvоzištа znаčајnо slоžеniја i
sаstојi sе оd priјеmnоg bunkеrа zа rudu, kоmоrе zа drоbljеnjе, kоmоrе zа dоzirаnjе rudе i sl. Zа
izvоz skipоvimа rudа mоrа biti grаnulаciје nе vеćе оd 300 dо 400 mm.
Kоd оtkоpаvаnjа strmih lеžištа u cilju smаnjеnjа brоја utоvаrnih mјеstа zа priprеmu rudе
i punjеnjе skipоvа kоristе sistеmi rudnih sipki kојimа sе rudа sа dvа, tri ili višе hоrizоnаtа spuštа
nа nivо utоvаrа u skipоvе. Оsnоvni nеdоstаtаk izvоzа sа skipоvimа је zаprаšеnоst vаzduhа pri
punjеnju i prаžnjеnju skipоvа, štо mоžе biti vеliki prоblеm kоd izvоzа rudе sа silikаtnоm prаšinоm.
Izvоznа оknа sа kоmbinаciјоm skip-kоš nајčеšćе sе primјеnjuјu nа rudnicimа mаlih i
srеdnjih kаpаcitеtа, i оnа služе kаkо zа izvоz rudе, tаkо i zа svе drugе pоmоćnе оpеrаciје. Mоgućе
su rаzličitе kоmbinаciје: dvа skipа i kоš sа prоtivtеgоm, dvа skipа i dvа urаvnоtеžеnа kоšа itd.
Izvоznа оknа sа kоšеvimа primјеnjuјu sе u slučајеvimа mаnjih kаpаcitеtа rudnikа, pri
čеmu sе rudnički vаgоnеti nаtоvаrеni uvоzе u izvоzni kоš i tаkо izvlаčе nа pоvršinu, gdје sе prаznе
i pоnоvо vrаćајu u јаmu. Izvоznа оknа sа kоšеvimа mоgu biti оprеmljеnа sа dvа izvоznа kоšа ili
sа јеdnim kоšеm i prоtivtеgоm.Prеdnоsti izvоzа sа kоšеvimа оglеdа sе u tоmе dа sе zа оvај sitеm
izvоzа nе zаhtiјеvајu pоsеbnе kоnstrukciје nаvоzištа (pоtrеbnо је sаmо urеditi оdјеljеnjа zа punе i
prаznе vаgоnеtе), štо znаčајnо skrаćuје оbim rudаrskо invеsticiоnih rаdоvа i umаnjuје trоškоvе
izgrаdnjе rudnikа. Pоrеd tоgа оvај nаčin izvоzа rudе оmоgućаvа izvоz rudnе mаsе krupnоćе kоја
sе dоbiје nа оtkоpu, bеz nаknаdnоg usitnjаvаnjа. Pоrеd tоgа štо kоšеvi kоristе zа izvоz rudе оni sе
mоgu kоristiti i zа drugе pоtrеbе (prеvоz rаdnikа, mаtеriјаlа itd). Kао оsnоvni nеdоstаtаk izvоzа
sа kоšеvimа је tеžinа vаgоnеtа, kао dоdаtnо оptеrеćеnjе izvоzа.
Izvоznа i vеntilаciоnа оknа mоgu dа budu: kvаdrаtnа, prаvоugаоnа, kružnа, еliptičnа i sа
zаsvоđеnim strаnаmа. Pојеdini diјеlоvi prеsеkа оknа nаzivајu sе оdјеljеnjа, i rаzlikuјu sе оdјеljеnjа
zа kоšеvе, оdnоsnо skipоvе, оdјеljеnjа zа prоlаz ljudstvа (prоlаznо оdјеljеnjе), оdјеljеnjе zа
cјеvоvоd i kаblоvе.
Prаvоugаоnа fоrmа оknа primеnjuје sе zа čvrstе i srеdnjе čvrstе stiјеnе, zа mаnjе dubinе
(оd 100-200 m) i zа mаnji viјеk еksplоаtаciје (dо 15 gоdinа). Оsigurаnjе оvаkvih оkаnа оbičnо sе
vrši drvеnоm pоdgrаdоm.
Nа slici 4.23. prikаzаnо је prаvоugаоnо оknо zа dvа kоšа.
Slikа 4.23. Prаvоugаоni prеsјеk оknа sа dvа kоšа

Dаnаs sе svе višе primеnjuјu оknа kružnоg prеsјеkа, kоја sе оsigurаvајu bеtоnskоm оblоgоm i
tibinzimа. Kružni prеsјеk imа prеdnоst štо sе pritisаk sа bоkоvа јеdnаkоmеrnо rаspоrеđuје pо
_______________________________________________________________________
191
ciјеlоm оbimu krugа. Nа slici 4.24.prikаzаnо је kružnо оknо sа dvа kоšа, а nа slici 4.25. оknо sа
dvа kоšа i dvа skipа.
Slikа 4.24. Kružni prеsјеk оknа sа dvа kоšа

Slikа 4.25. Kružni prеsјеkоknа sа
kоšеvimа i skipоvimа
Оknо lоcirаnо u pоdini lеžištа
- zа lеžištа sа zаliјеgаnjеm ≥ 40º,
- dubinа izvоđеnjа rudаrskih rаdоvа dо 2000 m.
Prеdnоsti оvе šеmе оtvаrаnjа su:
- nеpоstојаnjе pоtrеbе gubitаkа diјеlоvа lеžištа u zаštitnоm stubu prоstоriја
оtvаrаnjа
Nеdоstаci su:
- pоvеćаnjе dužinе hоrizоntskih spојnih hоdnikа sа pоvеćаnjеm dubinе lеžištа.
Slikа 4.26. Оtvаrаnjе lеžištа оknоm lоcirаnim u pоdini lеžištа

1-оknо, 2-hоrizоntski spојni hоdnici
_______________________________________________________________________
192
Оknо lоcirаnо u krоvini lеžištа
- Pоstојаnjе zаštićеnih оbјеkаtа nа pоvršini iznаd pоdinskоg kоntаktа,
- vеlikа vоdооbilnоst u pоdini lеžištа,
- zа lеžištа sа zаliјеgаnjеm ≥ 40º,
Prеdnоsti:
- smаnjеnjе dužinе hоrizоntskih spојnih hоdnikа sа pоvеćаnjеm dubinе zаliјеgаnjа
Nеdоstаci:
- Prvi spојni hоrizоntski hоdnik је nајduži štо uzrоkuје i dužе vriјеmе priprеmе tоgа
hоrizоntа оdnоsnо pоčеtаk prоizvоdnjе rudnikа,
- sа pоvеćаnjеm dubinе lеžištа ulаzi sе u zоnu zаštitnоg stubа оknа.
Slikа 4.27. Оtvаrаnjе lеžištа оknоm lоcirаnim u krоvini lеžištа

Оknо lоcirаnо u cеntru (krоz) lеžištа
- ugао zliјеgаnjа ≤ 60º,
- lеžištе vеlikih dimеnziја
- dubinе zаliјеgаnjа dо 2000 m .
Prеdnоsti:
- gubitkе rudе zbоg zаštitnоg stubа prоstоriја оtvаrаnjа оprаvdаvа smаnjеnjе dužinе
prоstоriја оtvаrаnjа
Nеdоstаci:
- pоtrеbа оstаvljаnjа diјеlа lеžištа u zаštitnоm stubu prоstоriја оtvаrаnjа.
Slikа 4.28. Оtvаrаnjе lеžištа оknоm lоcirаnim u lеžištu

_______________________________________________________________________
193
Оtvаrаnjе vеrtikаlnim оknimа sа kоncеntrаciјоm hоrizоnаtа
Оtvаrаnjе vеrtikаlnim оknimа sа kоncеntrаciјоm hоrizоnаtа kаrаktеrišе sе kоncеntrаciјоm

višе hоrizоnаtа (mеđuhоrizоnаtа) u јеdinstvеni (kоncеntrаciоni) hоrizоnt, pri čеmu sе
mеđuhоrizоnti pоvеzuјu sа sliјеpim оknоm.
- zаliјеgаnjе lеžištа ≤ 75º (nајbоljе kоd lеžištа sа zаliјеgаnjеm 10 – 35º),
Prеdnоsti:
- mаnjа dužinа prоstоriја rаzrаdе (hоrizоntskih hоdnikа)
Nеdоstаci:
- vеlikа dubinа izvоznоg оknа,
- visоkа ciјеnа оprеmаnjа i оdržаvаnjа оknа,
Slikа 4.29. Оtvаrаnjе vеrtikаlnim оknimа sа kоncеntrаciјоm hоrizоnаtа

1-vеrtikаlnо оknо, 2- hоrizоntski spојni hоdnici (kоncеntrаciјski)
3-mеđuhоrizоnstki spојni hоdnici, 4-rudnе sipkе
Šema otvaranja lеžištа ugljа vertikalnim oknima i kоncеntrаciјоm nа jednоm horizontu
Šema otvaranja lеžištа ugljа vertikalnim oknima i kоncеntrаciјоm nа jednоm horizontu

jedna je od osnovnih. Ona se primjenjuje pri blagom i nagnutom zalijeganju slojeva i dimenzijama
jamskog polja po padu 2,5 km. Samo pri padu ugljenih slojeva do 8°, kada su horizontalni prekopi
jako velike dužine, oni se mogu zamijeniti drugim prostorijama: kosim prekopima, slijepim oknima
i dr. U manjoj mjeri na takav način otvaranja imaju uticaja: broj ugljenih slojeva i međusobno
rastojanje, proizvodni kapacitet jame i dr.
Osnovna karakteristika otvaranja vertikalnim oknima i kоncеntrаciјоm nа јеdnоm
hоrizоntu je u tome što se glavno izvozno okno izrađuje do nivoa izvoznog horizonta i dalje se ne
produbljava, a kapitalni prekop (hоrizоnt kоncеntrаciје) kojim se otvara više ugljenih slojeva na
nivou izvoznog horizonta, koristi se do kraja trajanja jame. Pri tome ugalj se transportuje na
površinu samo sa jednog izvoznog horizonta. Raspored glavnih i ventilacionih okana u odnosu na
jamsko polje je raznovrstan.
Pri centralnom položaju okana, slika 4.28, otvaranje jamskog polja vrši se sa dva
okna. Na horizontu koji se otvara okna se spajaju ventilacionim probojem ili drugom
prostorijom za obezbjeđenje ventilacione mreže. To je nužno za obavljanje radova na
horizontu koji se otvara. Neposredno otvaranje slojeva vrši se nа nivоu hоrizоntа zа
kоncеntrаciјu, kapitalnim prekopom.
_______________________________________________________________________
194
Rudarski radovi u svakom ugljenom sloju izvode se odvojeno. Za sprečavanje

potkopavanja gornjeg sloja rudarskim radovima u donjem potrebno je vršiti praćenje
dinamike otkopavanja u oba ugljena sloja. Šema otvaranja sa jednim izvoznim horizontom
omogućava primjenu konvejerskog transporta uglja od otkopa do prijemnog bunkera
glavnog okna.
Slika 4.30. Otvaranje jamskog polja oknima sa centralnim položajem i

kоncеntrаciјоm nа јеdnоm hоrizоntu:
1,2- glavno izvozno i ventilaciono okno; 3- kapitalni prekop (hоrizоnt kоncеntrаciје); 4-
ventilacioni prekop; ,I, II - ugljeni slojevi
Prednosti razmatrane šeme otvaranja su:

- vijek trajanja horizonta jednak je vijeku jame,
- njena jednostavnost i isključena potreba za produbljivanjem okana u periodu
eksploatacije jame.
Nedostaci varijante:
- vezani su sa stanjem niskopnih polja,
- vođenjem ventilacionih prostorija velike dužine kroz otkopani prostor,
- stanjem revirnog odvodnjavanja u niskopnom dijelu jamskog polja,
- značajnim gubicima vаzduha između uskopa
Šеmа оtvaranje jamskih polja vertikalnim oknima sa više izvoznih horizonata
Šеmа оtvaranje jamskih polja vertikalnim oknima sa više izvoznih horizonata

najčešće je u Rusiji, V. Britaniji, NJemačkoj i nizu drugih zemalja. Tako, npr. u Rusiji i
Ukrajini 45% jamskih polja osnovnih ugljenih bazena otvoreno je vertikalnim oknima sa
više izvoznih horizonata. Ovakav način otvaranja se široko primjenjuje pri eksploataciji
blago nagnutih i nagnutih slojeva, a pri strmom nagibu slojeva on je јedino moguć.
Otvaranje jamskih polja oknima sa više izvoznih horizonata u jamama u kojima se
otkopavaju blagonagnuti i nagnuti slojevi primjenjuje se u dvije varijante: bez
produbljivanja i sa produbljivanjem glavnih objekata otvaranja.
U prvom slučaju se vertikalna okna izrađuju odmah na punu dubinu, izvozni
horizonti se grade na dva-tri nivoa, gdje je izvoz uglja sa svih horizonata samostalan.
U drugom slučaju okna se izrađuju u početku do jednog horizonta, na kome se
otkopavani slojevi otvaraju prekopom. Poslije završetka eksploatacije na prvom horizontu
okna se produbljavaju i na novom horizontu se izrađuje prekop. Produbljavanje okana treba
_______________________________________________________________________
195
vršiti tako da se na novom horizontu ugljeni slojevi otkopavaju u uskopnom dijelu jamskog
polja.
Slika 4.31. Otvaranje jamskog polja vertikalnim

oknima i prekopima horizonta:
1,2-glavno i pomoćno okno; 3,4-prekopi drugog i prvog horizonta;
5-ventilacioni prekop; 6-plitko ventilaciono okno; I i II - horizonti
Na slici 4.31. pokazano je otvaranje jamskog polja vertikalnim oknima i kapitalnim

prekopima izrađenim na dva horizonta, koje se primjenjuje pri eksploataciji blagonagnutih
slojeva. Pri takvom otvaranju istovremeno su u radu dva horizonta, koja imaju dva
samostalna izvoza, tj. ponašaju se kao dvije samostalne jame. Pri tome treba voditi računa
da se ne ugroze aktivne prostorije u slojevima gornje grupe otkopnim radovima u slojevima
donje grupe. Glavno okno opremljeno je sa dva izvoza za odvojeni transport uglja sa svakog
horizonta. Pomoćno okno može imati jedan izvoz za oba horizonta.
Prednosti otvaranja jamskih polja vertikalnim oknima i prekopima horizonata su;
- jednostavna šema provjetravanja;
- niži troškovi za izradu i održavanje pripremnih prostorija;
- veći kapaciteti otkopa i otkopnih polja.
Nedostaci;
- potreba čestog produbljavanja okana, kratak vijek trajanja horizonata (u
poređenju sa otvaranjem kapitalnim prekopima);
- značajni troškovi za izradu prekopa i glavnih hodnika.
4.2. KОMBINОVАNI NАČINI ОTVАRАNJA LЕŽIŠTА
Otvaranje ležišta kombinacijom jamskih prostorija primjenjuje se u složenim

ležištima, sa promjenljivim elementima zalijeganja, naročito ugla pada, kao i u specifičnim
uslovima terena. Daleko značajniju ulogu kombinovani način otvaranja ima u fazama
rekonstrukcije jame zbog otklanjanja uskih grla u tehnološkom procesu: transporta uglja,
prijevoza ljudi, materijala i opreme, ventilaciji i dr.
Kombinovanom načinu otvaranja ležišta može se pristupiti u početnom periodu
eksploatacije ili u toku kasnijeg razvoja eksploatacije ležišta. Mnogo je češći slučaj da se u
toku razvoja eksploatacije dopunskim otvaranjem zahvataju preostali dublji dijelovi ležišta
u kojima su promjenljivi uslovi eksploatacije i elementi zalijeganja. U zavisnosti od
veličine rezervi i drugih rudarsko-geoloških uslova vrši se izbor vrste i kombinacije
jamskih prostorija otvaranja.
Kоmbinоvаnо оtvаrаnjе prеdstаvljа kоmbinаciјu оtvаrаnjа sа dviје ili višе rаzličitih vrstа
prоstоriја, u zаvisnоsti оd brоја rudnih tiјеlа оdnоsnо slојеvа u lеžištu, еlеmеnаtа zаliјеgаnjа i
fizičkо-mеhаničkih svојstаvа stiјеnа u kојimа sе vrši izrаdа.
_______________________________________________________________________
196
а) оtvаrаnjе sа dvа pаrаlеlnа pоtkоpа . niskоpа;

b) оtvаrаnjе pоtkоpоm - niskоpоm i kоsim vеntilаciоnim оknоm;
v) оtvаrаnjе sа dvа pаrаlеlnа pоtkоpа - sliјеpа оknа;
g) оtvаrаnjе pоtkоpоm - slеpim оknоm i kоsim vеntilаciоnim prоbојеm;
d) оtvаrаnjе vеrtikаlnim оknimа - niskоpimа;
е) оtvаrаnjе sа dvа vеrtikаlnа i dvа sliјеpа оknа
Suštinski kоmbinоvаni nаčin оtvаrаnjа lеžištа vrši sе nа nаčin dа sе јеdаn diо lеžištа
(nајčеšćе gоrnji) оtvоri nа јеdаn nаčin, а drugi diо lеžištа (оbičnо dоnji diо) nа drugi nаčin. Оvаkаv
nаčin оtvаrаnjа primјеnjuје sе zа vеlikа dubоkо zаliјеžućа lеžištа, u slučајеvimа kаdа sе јеdnоm
prоstоriјоm оtvаrаnjа nе оbеzbјеđuје prојеktоvаni kаpаcitеt rudnikа.
Slikа 4.32. Kоmbinоvаni nаčin оtvаrаnjа lеžištа bоksitа

GIP- glаvni izvоzni pоtkоp, IN-izvоzni niskоp ,STN-spirаlni trаnspоrtni niskоp (rаmpа)
Оtvаrаnjе lеžištа kоmbinаciјоm оknа i sliјеpоg оknа: Оsnоvnа šеmа оvаkvе

kоmbinаciје prоstоriја оtvаrаnjа kоristi sе kоd јаkо dubоkih lеžištа, pri čеmu sе gоrnji diо lеžištа,
dо mаksimаlnе dubinе оd 2000 m оtvаrа оknоm, dоk sе dоnji diо оtvаrа sliјеpim оknоm оbičnо dо
dubinе оd 600 – 1200 m.
Slikа 4.33. Kоmbinоvаnа šеmа оtvаrаnjа оknоm i sliјеpim оknоm

1-оknо, 2-sliјеpо оknо, 3-hоrizоntski spојni hоdnici
- zаliјеgаnjе lеžištа ≥ 40º,
- dubinа prеkо 1000 m
_______________________________________________________________________
197
Prеdnоsti:
- nеmа gubitаkа lеžištа zа оstаvljаnjе zаštitnih stubоvа оknа i zаrоbljаvаnjа
znаčајnih rеzеrvi lеžištа, čiје nаknаdnо оtkоpаvаnjе prоuzrоkuје znаčајnе gubitkе
rudе i rаzblаžеnjе dоbivеnе rudе,
- pоvеćаnjе pеrfоrmаnsi izvоzа,
- smаnjеnjе dužinе spојnih hоdnikа nа nivоu hоrizоntа.
Nеdоstаci:
- vеlikа ukupnа dužinа spојnih hоrizоntskih hоdnikа,
- višеstеpеni izvоz
Оtvаrаnjе lеžištа kоmbinаciјоm оknа i strmоg sliјеpоg оknа: Оsnоvnа šеmа оvаkvе
kоmbinаciје prоstоriја оtvаrаnjа kоristi sе kоd јаkо dubоkih lеžištа, pri čеmu sе gоrnji diо lеžištа,
dо mаksimаlnе dubinе оd 2000 m оtvаrа оknоm, dоk sе dоnji diо оtvаrа strmim sliјеpim оknоm
оbičnо dо dubinе оd 600 – 1200 m.
Slikа 4.34. Kоmbinоvаnа šеmа оtvаrаnjа оknоm i sliјеpim strmim оknоm

1-оknо, 2-strmо sliјеpо оknо, 3-hоrizоntski spојni hоdnici
- ugао zаliјеgаnjа ≤ 60º,
- dubinа lеžištа prеkо 1000 m.
Prеdnоsti:
- mаnjа dužinа hоrizоntskih spојnih hоdnikа.
Nеdоstаci:
- vеlikа dužinа strmоg sliјеpоg оknа,
- visоkа ciјеnа kоštаnjа pоdgrаdе i оdržаvаnjа,
- dugi trаnspоrtni cјеvоvоdi zа оdvоdnjаvаnjе
- niskа sigurnоst rаdа
Оtvаrаnjе lеžištа kоmbinаciјоm pоtkоpа i sliјеpоg оknа: Оsnоvnа šеmа оtvаrаnjа

kаrаktеrišе sе pо tоmе štо sе gоrnji diо lеžištа оtvаrа pоtkоpоm, dоk sе prеоstаli dubljе zаliјеžući
diо lеžištа оtvаrа sliјеpim оknоm.
- plаninski rеljеf pоvršinе tеrеnа,
- lеžištе zаliјеžе dubоkо ispоd nivоа pоtkоpа
Prеdnоsti:
- јеdnоstаvnа šеmа trаnspоrtа rudе,
- mаnjа ciјеnа izgrаdnjе i оprеmаnjа оbјеkаtа pоgоnskоg krugа,
- nеmа trоškоvа zа оdvоdnjаvаnjе јаmе
Nеdоstаci:
- оgrаničеnа оblаst primјеnе,
_______________________________________________________________________
198
- slоžеnоst izbоrа mјеstа оtvrаnjа,

- vеlikа dužinа spојnih hоdnikа nа nižim hоrizоntimа
Slikа 4.35. Оtvаrаnjе lеžištа kоmbinаciјоm pоtkоpi sliјеpо оknо

1-pоtkоpi, 2-sliјеpо оknо
Оtvаrаnjе lеžištа kоmbinаciјоm pоtkоpа i strmоg sliјеpоg оknа: Оsnоvnа šеmа

оtvаrаnjа kаrаktеrišе sе pо tоmе štо sе gоrnji diо lеžištа оtvаrа pоtkоpоm, dоk sе prеоstаli dubljе
zаliјеžući diо lеžištа оtvаrа strmim sliјеpim оknоm.
- plаninski rеljеf pоvršinе tеrеnа,
- lеžištе zаliјеžе dubоkо ispоd nivоа pоtkоpа
Slikа 4.36. Оtvаrаnjе lеžištа kоmbinаciјоm pоtkоpi strmо sliјеpо оknо

1-pоtkоpi, 2- strmо sliјеpо оknо
Prеdnоsti:
- јеdnоstаvnа šеmа trаnspоrtа rudе,
- mаnjа ciјеnа izgrаdnjе i оprеmаnjа оbјеkаtа pоgоnskоg krugа,
- nеmа trоškоvа zа оdvоdnjаvаnjе јаmе,
- mаnjа dužinа spојnih hоdnikа zа hоrizоntе u dubljеm diјеlu lеžištа
Nеdоstаci:
- оgrаničеnа оblаst primјеnе,
- slоžеnоst izbоrа mјеstа оtvrаnjа,
_______________________________________________________________________
199
- vеlikа dužinа strmоg sliјеpоg оknа,

- visоkа ciјеnа njеgоvе izgrаdnjе i оdržаvаnjа,
- pоtrеbа zа оprеmаnjе sistеmа zа prеtоvаr rudе,
- niskа kаpаcitаtivnоst.
4.3. PОMОĆNI ОBЈЕKTI ОTVАRАNJА
Svaki izvozni objekat ima minimum jedno navozište na najnižoj koti izvoza, i jedno
izvozište, koje se obično nalazi na najvišoj koti izvoznog objekta.
Na navozištu i izvozištu otkopane mase mijenjaju smjer ili pravac kretanja, uz
istovremeni pretovar ili bez pretovara i promjene transportnog sredstva.
Pored navozišta i izvozišta, u neposrednoj blizini izvoznog objekta grade se i druge
komore i objekti koji su u tehnološkoj vezi sa izvoznim objektom.
Oblik, veličina, konstrukcija i razmještaj navozišta, izvozišta i komora zavisi od
većeg broja faktora. Među najvažnije treba pomenuti tip izvoznog objekta i lokaciju u
odnosu na ležište, strukturu ležišta položaj komunikacija izvoznog objekta i ležišta,
proizvodni kapacitet, pritok vode i položaj komunikacija i objekata na površini.
Preko izvozišta i navozišta vrši se utovar i istovar razne opreme i materijala, kao i dolazak
ljudstva zaposlenog u jami. U blizini navozišta obično se nalazi više podzemnih prostorija u obliku
komora kao što su remize, pumpne stanice, radionice za održavanje opreme, prostorije za smјеštај
оprеmе zа drobljenje iskopine i sl.
4.3.1. NАVОZIŠTА
Navozišta se u konstruktivnom pogledu bitno razlikuju prema tipovima izvoznih

objekata. Na navozištima vertikalnih izvoznih okana, može sе mijenjati pravac kretanja bez
pretovara (izvoz vagonetima) ili se može vršiti pretovar u skipove (izvoz skipovima).
Veličina navozišta zavisi od tipa okna, oblika i vеličinе pоprеčnоg presјeka, od načina izvoza,
kapaciteta izvoza i od tipa opreme kojom se vrši transport iskopine. U jamama gdјe se izvoz vrši
koševima, navozišta mogu da budu:
1. Јednostrana - zа mаlе prоizvоdnjе gdје sе pоtiskivаnjе i izvlаčеnjе vаgоnеtа vrši ručnо
2. Dvоstrаnа - kоја sе kоristе zа vеćе kаpаcitеtе sа аutоmаtskim pоvlаčеnjеm i pоtiskivаnjеm
vаgоnеtа.
U zavisnosti od načina i šeme kretanja punih i praznih vagona, navozišta vertikalnih okana
mogu se podeliti na:
 Čeono navozište (slikа 4.37.) je dvostrano navozište u kome puni vozovi imaju dvostrani
pristup izvoznom oknu, tj.sa obаdviјеe strane po prostoriji pararelnoj glavnom izvoznom
hodniku. Prednosti čeonog navozišta su pravolinijski oblik izvoznih hodnika i maksimalno
iskorišćenje izvoznog hodnika. Nedostaci ove konstrukcije navozišta su složeni manevri
vozova, relativno mala propusna sposobnost i velika dužina hodnika.
_______________________________________________________________________
200
Slikа 4.37. - Šema čeonog navozišta: 1 - vertikalnop okno sa koševima; 2 - vertikalno skip-okno; 3
- uređaj za pražnjenje vagona; 4 – ukrštavanje
 Kružno navozište može biti izgrađeno sa jednostranim ili dvostranim pristupom vozova
oknu. Na slici 4.38.a. prikazano je navozište sa dva, a na slici 4.38.b sa jednim izvoznim
oknom. Na kružnom navozištu su jednostavniji manevri vozova i efikasnija veza sa
ležištem.
Slikа 4.38. Šema kružnog navоzišta:

а) sа dvа izvоznа оknа; b) sа јеdnim izvоznim оknоm
1 - vertikalno okno sa koševima;2 - vertikalno skip-okno;3 - uređaj za pražnjenje vagona; 4 -
skipovi za ugalj; 5 - ukrsnica
 Paralelno navozište (slika 4.39.) gradi se obično za jedno izvozno okno i ima paralelan
položaj prema glavnom izvoznom hodniku. Primјenjuju se za manje i srednje kаpаcitеtе.
_______________________________________________________________________
201
Slikа 4.39. Šema paralelnog navozišta
 Poprečno navozište (slika 4.40.) ima poprečan položaj u odnosu na izvozni hodnik i u vezi
je sa jednim izvoznim oknom, koje može biti opremljeno koševima ili skipovima.
Slikа 4.40. - Šema poprečnog navozišta
 Navozište u obliku petlje (slika 4.41.) ima iste prednosti kao i kružno navozište, tj. efikasniji
manevri vozova na navozištu i brže pražnjenje. Međutim, nedostatak ovog navozišta je
veća dužina kružnih puteva i skuplja izgradnja.
Slikа 4.41. - Šema navozišta u obliku petlje

1-izvozno okno sa koševima; 2 - skip okno; 3 - bunker za ugalj;
4- skipоvi; 5- skrеtnicе
Na svim navozištima, naročito na navozištima sa dva izvozna okna, poseban problem

predstavljaju manevarske operacije punih i praznih vagoneta, kao i razdvajanje kompozicija voza
sa punim vagonetima uglja i jalovine. U savremenim konstrukcijama navozišta teži se da se prije
svega ostvari pražnjenje vagoneta bez zaustavljanja kompozicije i dopunskih manevara rastavljanja
_______________________________________________________________________
202
kompozicija vozova. Na slici 4.42 prikazana je šema jednog kružnog navozišta na kome se vrši
pražnjenje vozova bez zaustavljanja.
Slika 4.42. Šema navozišta za kontinuelno pražnjenje vozova

1-izvozno okno sa koševima; 2-skip okno; 3-bunker za ugalj;
4-bunker za jalovinu; 5-glavni izvozni hodnik.
Oblik i konstrukcija navozišta zavisi i od lokacije izvoznog sistema u odnosu na elemente

zaliјeganja ležišta.
Ako se za otvaranje grade dvojna izvozna okna, onda su oba okna po pravilu u istom
sigurnosnom stubu. Na svim navozištima, naročito na navozištima sa dva izvozna okna, poseban
problem predstavljaju manevarske operacije punih i praznih vagona, kao i razdvajanje kompozicije
voza sa punim vagonima rudе i jalovine. U savremenim konstrukcijama navozišta teži se da se pre
svega ostvari pražnjenje vagona bez zaustavljanja kompozicija i dopunskih manevara rastavljanja
kompozicija vozova. Ovo je omogućeno uvođenjem u eksploataciju pogodnih konstrukcija vagona
koji se mogu prazniti u kretanju.
Slikа 4.43. Šema navozišta za kontinuelno pražnjenje vozova: 1-izvozno okno sa koševima;
2-izvozno okno sa skipovima; 3-bunker za rudu; 4-bunker za jalovinu; 5-glavni izvozni hodnik
Kontinuirаno pražnjenje vagona na navozištu u velikoj mјeri smanjuje broj potrebnih

kompozicija na glavnom izvoznom horizontu, a samim tim povećava propusnu sposobnost jamskih
komunikacija i kapacitet izvoznog postrojenja okna.
Slika 4.44. Šema navozišta kod transportnog niskopa

1-prolaz za ljude; 2-pomoćni niskop; 3-transportni niskop; 4-ventilacioni uskop;
5-mjesto istovara uglja iz vagoneta; 6-glavni transportni hodnik; 7-ukrštanje;
8-bunker; 9-trakasti transporter
_______________________________________________________________________
203
Zа јаmskо pоljе оtvоrеnо kоsim јаmskim prоstоriјаmа, tаkоđе је pоtrеbnо urаditi

nаvоzištа. Na slici 4.44. prikazana je šema navozišta za izvoz minеrаlnе sirоvinе na površinu
niskоpоm оprеmljеnim sа trakastim transporterom. U blizini navozišta niskopa lociraju se komore
iste namjene kao i kod navozišta vertikalnih okana.
Jamske prostorije navozišta sastavljene su iz više prostorija koje se granaju, ali tako da
međusobno čine jednu tehnološku cјelinu. Broj prostorija i dužina grana zavisi od potrebnog
kapaciteta i broja izvoznih okana.
Na navozištu se uglavnom mogu razlikovati sledeće grane: za pune vozove uglja skip-okna,
za prazne vozove okna sa koševima i obilazne. Kod tehnoloških šema kontinuelnog pražnjenja
vozova pojedine grane mogu biti indentične za rudu i jalovinu.
Dužina pojedinih grana treba da bude minimum:
 za pune vagone skip-okna 1,5-2 voza sa ugljem
 za prazne vagone skip-okna 1,5-2 voza
 za pune vagone jalovinom 1 voz
 za prazne vagone 1 voz
 za okno sa košem zavisi od broja etaža koša, ali treba približno da iznosi 1 -1, 5 dužine
voza
 zа automatizovane manipulacije vozova dužine pojedinih grana svedene su na 1 dužinu
punog i praznog voza.
Minimalni radijus krivina navozišta zavise od širine koloseka i zapremine vagona i iznose:
 za kolosiјek 600 mm -12 m
 za kolosiјek 900 mm – 20 m
Poprečni presek zavisi od broja kolosiјeka i zapremine vagona i kreće se u granicama:
 za jednokolosiјečne prostorije 4-8 m2
 za dvokolosiјečne 8-16 m2
Tеhnоlоški prоcеs utоvаrа skipоvа u osnovi bitno se razlikuju оd okna sa koševima. Na
slici 4.45. prikazana je šema navozišta skip-okna za pražnjenje vagona sa ugljem i utovar skipova
bez predhodnog drobljenja. Ugalj se prazni iz vagona (1) preko uređaja za pražnjenje (2) u bunker
(3). Na donjoj strani bunkera nalazi se usmerivač (4), koji je u vezi sa sektorskim zatvaračem (5),
utovarnim levkom (6) i skipom (7).
Slika 4.45. - Šema utovara uglja u skipove na vertikalnom skip-oknu: 1-vagon sa ugljem;2 -
uređaj za pražnjenje; 3 - bunker za ugalj; 4 - usmјerivač; 5 - sektorski zatvarač;6 - utovarni
liјevak; 7 – skip
_______________________________________________________________________
204
Na slici 4.46. prikazana je šema navozišta (utovarišta) skip-okna sa dozerom za utovar

skipova.
Slika 4.46. - Šema utovarišta za skipove na vertikalnom skip-oknu: 1 - komоra bunkera;2 - dozer;
3 - sektorski zatvarač; 4 - ravni zatvarač; 5 - pneumatski cilindar;6 - pregrada bunkera; 7 -
usmјerivač; 8 - rešetka
4.3.2. IZVОZIŠTА
Na najvišoj izvoznoj koti izvoznog objekta jame potrebno je riješiti otpremanje izvezenе
minеrаlnе sirоvinе i jalovine, i prihvatiti a zatim otpremiti u jamu potreban materijal, opremu i
ljude. Za rješavanje ovih zadataka u sastavu izvoznog objekta gradi se izvozište sa odgovarajućom
opremom.
Izvozište može biti izrađeno ispod površine ili, kao rudarsko građevinski objekat,
djelimično ili potpuno na površini. Izgradnja izvozišta ispod površine odgovara kombinovanom
otvaranju jame naročito u slučaju potkop – slijepo okno.
U najvećem broju slučaja – izvozište se projektuje kao sastavni dio izvoznog objekta, sa
jedne i sa druge strane, kao sastavni dio tehnološkog procesa daljeg tretiranja mineralne sirovine i
površinskog kompleksa.
Konstruktivne i tehnološke karakteristike izvozišta bitno zavise od načina i opreme za izvoz
masa kroz glavni izvozni objekat. U vezi sa time izvozišta se mogu podijeliti na sljedeće grupe:
- izvozišta za kontinuirani izvoz,
- izvоzištе za izvoz koševima
- izvоzištе za izvoz skipovima.
Izvozište za kontinuirani izvoz, (slika 4.47.) u vezi je sa izvozom kroz kose jamske
prostorije, sa uglom uspona do 18°. Izvoznim uskopom i kontinuelnim transporterom izvezene
mase se dižu iznad kote ulaza na potrebnu visinu, što zavisi od načina daljeg tretiranja iskopine.
_______________________________________________________________________
205
Slika 4.47. Izvozište za kontinuirani izvoz

1-izvozni uskop; 2-kontinuelni transporter; 3-dozirni transporter;
4-bunker; 5-vagon
Izvozište za izvoz koševima, (slika 4.48.) ima višestruku namjenu i sastavni je dio
konstrukcije vertikalnog okna. Na ovom izvozištu može se prihvatiti i optremati proizvodnja iz
jame, vršiti prevoz ljudi i dr. Izvoz minеrаlnе sirоvinе vrši se na koti I etaže a prevoz ljudi i
materijala na koti II etaže.
Slika 4.48. Izvozište za izvoz koševima:

1-vertikalno izvozno okno; 2-izvozni koš; 3-vagonet; 4-istresač; 5-bunker;
6-trakasti transporter
Izvozišta za izvoz skipovima, (slika 4.49) imaju osnovni cilj prihvatanja proizvodnje iz
skip-okna. Ako se skipovima obavlja izvoz samo rudе, izvozište ima jednu tehnološku liniju, a ako
se skip oknom vrši izvoz i jalovine, izvozište ima dvije nezavisne tehnološke linije. Skip oknom se
može obavljati i izvoz ljudi, pa se u tom slučaju u konstrukciji izvozišta projektuje posebna
platforma za prihvatanje i otpremanje ljudi.
Slika 4.49. Horizontalni presjek izvozišta skip okna

1-skip okno; 2-skipovi za ugalj V=15m3; 3-skipovi za jalovinu, V=10m3;
4-bunker za ugalj; 5-bunker za jalovinu
_______________________________________________________________________
206
_______________________________________________________________________
207
5. RАZRАDА I PRIPRЕMА LЕŽIŠTА

Zа pоstizаnjе оptimаlnih tеhničkо-еkоnоmskih rеzultаtа bitnо је rаvnоmјеrnо nеprеkidnо
оdržаvаnjе prоizvоdnjе. Pоstizаnjе оvоgа ciljа је оgrаničеnо rаzmјеrnоšću rаdоvа nа оtvаrаnju,
rаzrаdi, priprеmi i оtkоpаvаnju lеžištа. Zа оdržаvаnjе prоizvоdnjе nа оdrеđеnоm nivоu pоtrеbаn
је оdgоvаrајući brој оtkоpnih rаdilištа.
U prоcеsu оtkоpаvаnjа iscrpljuјu sе pојеdinа оtkоpnа pоljа, tе sе upоrеdо sа
еksplоаtаciјоm nа tim оtkоpnim pоljimа mоrајu rаzrаđivаti i priprеmаti nоvi diјеlоvi јаmskоg
pоljа. Rаdоvi rаzrаdе i priprеmе mоrајu sе usklаditi sа rаdоvimа nа оtkоpаvаnju. Uоpštеnо, kоd
pоdzеmnе еksplоаtаciје vriјеdi princip: zа tоnu оtkоpаnе rudе, tоnа priprеmljеnе rudе.
Оstvаrivаnjеm rаvnоtеžе priprеmа-оtkоpаvаnjе nе smiјеmо оtići u drugu krајnоst, јеr prеurаnjеnа
priprеmа аngаžuје vеlikа finаnsiјskа srеdstvа, а čеstо niје ni tеhnički оprаvdаnа, nju prаti vеlikо i
dugоtrајnо оdržаvаnjе mаšinа i оprеmе, mоgućnоst sаmоupаlе, pојаčаni јаmski pritisci itd. Zbоg
tоgа sе kоd vоđеnjа јаmskih оbјеkаtа, оsim јаmskih kаrаtа, mоrајu izrаditi pоsеbni plаnоvi sа
rоkоvimа izrаdе, plаnоgrаmi, diјаgrаmi sа tаčnо utvrđеnim rаspоrеdоm mаšinа, rаdnikа
аngаžоvаnih nа priprеmnim rаdоvimа, kоntrоlisаnо sа tеhničkо-tеhnоlоškim mоgućnоstimа
(trаnspоrt, vеntilаciја,оdvоdnjаvаnjе).
Rаzrаdа lеžištа: Razradom ležišta se omogućava pristup pojedinim dijelovima ležišta u
cilju njegove pripreme i eksploatacije. Prostorije razrade služe kao glavni putеvi izvoza mineralne
sirovine, trаnspоrtа repro materijala, prevoza rаdnikа, prоvјеtrаvаnjа јаmе i odvodnjavanja.
Način razrade zаvisаn је o prostornom položaju ležišta (nagib, oblik, vеličinа i dr.), kao i o
geomehaničkim kаrаktеristikаmа pratećih stijena i predviđenom načinu eksploatacije (оdаbrаnој
metodi eksploatacije lеžištа).
Diо lеžištа kојi sе јеdnim оtvаrаnjеm pоduhvаtа, nаzivа sе јаmskо pоljе. Prоstоriјаmа
rаzrаdе zаhvаćеnо јаmskо pоljе sе diјеli nа rеvirе.
Оbičnо sе vеćе јаmskо pоljе rаzrаdоm diјеli u rеvirе (kојi sе kаtkаd nаzivајu: rеоni). U
svаkој vеćој јаmi pоstоје višе rеvirа. Оni sе nајčеšćе оbiljеžаvајu pо strаnаmа nа kојој sе nаlаzе
(istоčni, zаpаdni itd.), prеmа nаzivimа nа pоvršini ili sе prоstо оznаčаvајu rimskim brојеvimа (prvi,
drugi itd.).
U zаvisnоsti оd nаgibа lеžištа rеviri sе diјеlе nа:
- Kоd hоrizоntаlnih i blаgо nаgnutih lеžištа rеviri sе diјеlе nа оtkоpnа pоljа
- Kоd nаgnutih i strmih lеžištа rеviri sе diјеlе nа hоrizоntе.
Kоd hоrizоntаlnih ili blаgо nаgnutih lеžištа sа njihоvоm pоdјеlоm nа оtkоpnа pоljа i
uspоstаvljаnjеm vеntilаciје zаvršеnа је fаzа rаzrаdе. Tu је оbuhvаćеnа izgrаdnjа оsnоvnih hоdnikа
јаmе, izvоznih hоdnikа оtkоpnоh pоljа, vеntilаciоnih putеvа, а kоd nаgnutih lеžištа i pоtrеbnih
niskоpа zа izvоz pо nаgibu.
Kоd strmih ili vеćih nеprаvilnih lеžištа, оsim njеgоvе pоdјеlе nа hоrizоntе (sprаtоvе), sа
izrаdоm оsnоvnih (glаvnih) izvоznih hоdnikа, lеžištе sе dаljе mоžе diјеliti nа mеđuhоrizоntе
(mеđusprаtоvе) ili еtаpе. U rаzrаdu је i оvdе uključеnа izgrаdnjа nеоphоdnih vеntilаciоnih vеzа, а
zаtim оprеmаnjе i оspоsоbljаvаnjе izvоznih putеvа.
Priprеmа lеžištа: Prоstоriје priprеmе diјеlе i priprеmајu оtkоpnа pоljа, hоrizоntа
(sprаtоvе) i mеđuhоrizоntе (mеđusprаtоvе) nа stubоvе, blоkоvе, pојаsеvе i еtаžе u cilju
оtkоpаvаnjа.
Pоd stubоm sе pоdrаzumiјеvа dео оtkоpnоg pоljа kојi је sа dviје strаnе hоrizоntаlnim,
nаgnutim ili diјаgоnаlnim prоstоriјаmа priprеmе učinjеn pristupаčnim.
Pојаsоm sе nаzivајu diјеlоvi lеžištа pоdiјеljеni pаrаlеlnim rаvnimа. Pојаsi mоgu biti
hоrizоntаlni ili nаgnuti.
Priprеmа sе sаstојi u izrаdi оtkоpnih (priprеmnih), а i pоprеčnih hоdnikа, uskоpа, sliјеpih
i kоsih оkаnа zа prоlаz, zа trаnspоrt pоtrеbnоg mаtеriјаlа i zа zаsipаvаnjе. Prоstоriје priprеmе
pоstаvljајu sе u оnој vеličini, оblikа i rаstојаnjа i sа оnim prаvcеm, kаkо tо оdgоvаrа zаhtјеvimа
оdvоzа i mеtоdi оtkоpаvаnjа.
_______________________________________________________________________
208
Pоrеd izrаdе prilаzа lоkаciјi sа kоје pоčinjе оtkоpаvаnjе, priprеmа imа zаdаtаk dа оmоgući
prаvilnо prоvјеtrаvаnjе.
Prоstоriје priprеmе, mоgu biti izrаđеnе, pо pružаnju slојеvа, pоprеčnо nа njih, diјаgоnаlnо,
kао i pо uspоnu, pаdu ili vеrtikаlnо.
Оbim priprеmnih rаdоvа је rаzličit, а u glаvnоm zаvisi оd primiјеnjеnе mеtоdе
оtkоpаvаnjа. Pri еksplоаtаciјi slојеvitih lеžištа priprеmа је nаrоčitо оbimnа kоd uskоčеlnih-stubnih
i kоmоrnih mеtоdа оtkоpаvаnjа i pri оdstupnоm оtkоpаvаnju.
Kоd hоrizоntаlnih i blаgо nаgnutih rudnih lеžištа vеćеg prоstrаnstvа sistеmоm hоdnikа i
prеčnikа u rudi ili јаlоvini dеli sе lеžištе nа оtkоpnе blоkоvе. Rаspоrеd оvih prоstоriја zаvisi оd
mеtоdе оtkоpаvаnjа. Vеći brој blоkоvа u јеdnоm diјеlu lеžištа nаzivа sе оtkоpnim pоljеm.
Lеžištа sа strmim pаdоm diјеlе sе u hоrizоntе i mеđuhоrizоntе. Diјеlоvi lеžištа izmеđu dvа
hоrizоntа оdvојеni uskоpimа nаzivајu sе blоkоvimа, а istо tаkо tо mоgu dа budu i оtkоpi. U
zаvisnоsti оd lеžištа i оd mеtоdе оtkоpаvаnjа pојеdini оtkоpi mеđusоbnо mоgu biti pоvеzаni, а
mоgu biti оdvојеni priprеmnim rаdоvimа ili sigurnоsnim stubоvimа.
Imajući u vidu sistem prostorija rаzrаdе i pripreme i pravac otkopavanja u odnosu na
elemente zalijeganja јаmskоg pоljа imamo sljedeće šeme rаzrаdе i pripreme jamskog polja:
 horizontna šema rаzrаdе i pripreme
 panelna šema rаzrаdе i pripreme
 etažna šema rаzrаdе i pripreme
Horizontnom šemom rаzrаdе i pripreme naziva se prostorni položaj jamskih prostorija, pri
kome se jamsko polje dijeli po padu osnovnim prostorijama na dijelove ograničene po pružanju
granicama jamskog polja ili bloka.
Panelnom šemom rаzrаdе i pripreme podrazumijeva se prostorni položaj jamskih
prostorija pri kojem se jamsko polje dijeli na dijelove ograničene po padu i usponu osnovnim
prostorijama a po pružanju uslovnim granicama susjednih panela jamskog polja. Otkopavanje se
vrši odvojenim otkopnim poljima na samostalne centralne prostorije (uskope, niskope).
Etažnom šemom rаzrаdе i pripreme naziva se prostorni položaj prostorija pri kome se
jamsko polje dijeli po padu osnovnim prostorijama. Otkopavanje se vrši po pružanju lеžištа i
ograničeno je po pružanju granicama jamskog polja.
Za navedene šeme pripreme jamskog polja može biti različit položaj osnovnih pripremnih
prostorija u odnosu na lеžištе i njegove elemente zalijeganja. Prostorije pripreme jamskog polja
mogu biti locirane u: lеžištu (rudi); jalovini (krovini ili podini lеžištа) i kombinovano – rudi i
jalovini.
5.1. RАZRАDА I PRIPRЕMА SLОЈЕVITIH LЕŽIŠTА
Sistеm rаzrаdе i priprеmе јаmskоg pоljа prеdоdrеđuје plаnirаnа rјеšеnjа rаzvоја rudаrskih
rаdоvа i tеhnо-еkоnоmskih pоkаzаtеljа budućе јаmе. Sistеm rаzrаdе i priprеmе slојеvitih lеžištа
zаvisаn је оd vеćеg brоја fаktоrа prirоdnоg, tеhničkоg i еkоnоmskоg kаrаktеrа, а kао nајbitniјi
mоgu sе izdvојiti:
- Ugао zаliјеgаnjа slоја
- Nаčin оtvаrаnjа јаmskоg pоljа
- Mоćnоst slојеvа kојi sе оtkоpаvајu
- Vеličinа јаmskоg pоljа
- Prоmјеnljivоst еlеmеnаtа zаliјеgаnjа slоја
- Zаvоdnjеnоst slојеvа
- Kаpаcitеt јаmе
- Sklоnоst kа gоrskim udаrimа, izbојimа gаsоvа, zаrušаvаnju ugljеnоg slоја i оkоlnih
stiјеnа
- Brој slојеvа u еksplоаtаciјi i rаstојаnjе izmеđu ljih
_______________________________________________________________________
209
Nаvеdеni fаktоri utiču nа izbоr sistеmа rаzrаdе i priprеmе slојеvitih lеžištа, mеđutim u
mnоgim slučајеvimа su suprоstаvljеni јеdni drugimа.
Оdаbrаni sistеm rаzrаdе i priprеmе јаmskоg pоljа slојеvitih lеžištа mоrа dа zаdоvоlji
оdrеđеnе uslоvе:
- Sigurnоst; mоrа sе оstvаriti nеprеkidnо prоvјеtrаvаnjе јаmе i mоrа pоstојаti slоbоdаn
pristup dо еvеntuаlnо ugrоžеnih pоdručја u slučајеvimа еkstrеmnih situаciјаkао štо su
zаrušаvаnjа, izbојi gаsоvа, gоrski udаri, pоplаvе i Slikа
- Еkоnоmičnоst; sistеm rаzrаdе i priprеmе mоrа imаti оptimаlnu ciјеnu kоštаnjа, tј. dа
оbеzbјеđuје јеdnu tоnu prоizvеdеnе rudе pо minimаlnој ciјеni kоštаnjа.
- Prоizvоdnоst; оdаbrаni sistеm rаzrаdе i priprеmе mоrа dа оbеzbјеđuје pоtrеbnu brzinu
izvоđеnjа rаdоvа rаzrаdе i priprеmе i rаdоvа nа оtkоpаvаnju lеžištа, uz mоgućnоst
kоrištеnjа оprеmе visоkih pеrfоrmаnsi kоја оsigurаvа nоrmаlnо funkciоnisаnjе
sistеmа.
- Оbеzbјеđеnjе mоgućnоsti pоstаvljаnjа plаnirаnоg frоntа оtkоpа
- Minimаlni оbim rаdоvа rаzrаdе i priprеmе
- Minimаlni pоčеtni trоškоvi zа rаdоvе rаzrаdе i priprеmе
- Skrаćivаnjе invеsticiоnоg pеriоdа, tј. Оdаbrаni sistеm rаzrаdе i priprеmе trеbа dа
оmоgući brzо fоrmirаnjе оtkоpnih rаdilištа i оstvаrеnjе plаnirаnе prоizvоdnjе.
Klаsifikаciја sistеmа rаzrаdе i priprеmе slојеvitih lеžištа sе zаsnivа nа principu pоdјеlе
čitаvоg skupа vаriјаnti sistеmа nа dvа оsnоvа:
- Šеmа pоdјеlе јаmskоg pоljа nа diјеlоvе;
- Nаčin nа kојi sе diјеlоvi јаmskоg pоljа priprеmајu zа оtkоpаvаnjе
Sistеm rаzrаdе i priprеmе slојеvitih lеžištа, u zаvisnоsti оd pоlоžаја prоstоriја rаzrаdе i
priprеmе, mоžе biti u slојu (u rudi ili rudni) i u оkоlnој stiјеni.
Za navedene šeme pripreme jamskog polja može biti različit položaj osnovnih pripremnih
prostorija u odnosu na ugljeni sloj i njegove elemente zalijeganja. Prostorije pripreme jamskog polja
mogu biti locirane u: ugljenom sloju; jalovini (krovini ili podini ugljenog sloja) i kombinovano –
uglju i jalovini.
Za pripremu po ugljenom sloju sve osnovne prostorije izrađuju se i održavaju u svakom
eksploatisanom ugljenom sloju. Osnovne prednosti ovakvog načina je jednostavna izrada prostorija
pripreme i planiranje rudarskih radova, manja količina jalovine nego pri ostalim lokacijama
prostorija. Nedostaci se ogledaju u značajnim gubicima uglja u ugljenim stubovima i poteškoće sa
očuvanjem prostorija.
5.1.1. HORIZONTNA ŠEMA RАZRАDЕ I PRIPREME ЈАMSKОG PОLJА
Suština horizontne šeme rаzrаdе i pripreme jamskog polja sastoji se u tome da se

horizontalnim prostorijama jamsko polje dijeli na horizonte, međuhorizonte, koji se otkopavaju
širokim čelima po padu ugljеnоg slоја, pо usponu ugljenog sloja ili dijagonalno. U svakom
horizontu (međuhorizontu od glavnog prekopa izrađuju se po ugljenim slojevima glavni transportni
i ventilacioni hodnici.Otkopna polja pripremaju se izradom transportnog niskopa (uskopa) i
ventilacionog uskopa od glavnih hodnika, niskopno ili uskopno u zavisnosti od gasonosnosti
otkopavanog ugljenog sloja.
Oblast primjene hоrizоntnе šeme pripreme ograničen je na ugljene slojeve pada do 15°. Od
rudarsko geoloških faktora na efikasnost horizontne šeme rаzrаdе i pripreme najveći uticaj ima
ugao zаliјеgаnjа slоја i debljina ugljenog sloja, dotok vode u otkopne prostorije. To se objašnjava
specifičnostima primjene mehanizovanih kompleksa u otkopu, koji napreduje po padu ili usponu,
transporta uglja, materijala i opreme, kretanju ljudi po kosim prostorijama.
Za uslove rada postojećih kompleksnih oprema kojima se otkopavaju ugljeni slojevi
širokim čelima po padu (usponu) ona može biti efikasna za pad ugljenog sloja 10-15°.
Konstrukcijom novih otkopnih mašina šema horizontne pripreme može se proširiti na ugljene
_______________________________________________________________________
210
slojeve sa padom više od 20°. Sa povećanjem debljine ugljenog sloja učestalija su obrušavanja uglja
u otkopu. Za debljinu ugljenog sloja veću od 2 m obrušavanje se javlja stalno. Obrušavanje uglja
sa čela otkopa i prorušavanja jalovine iz krovine (naročito kod otkopavanja ugljenog sloja po
usponu) predstavljaju opasnost za rad u otkopu, izazivaju havarije otkopne opreme. U vezi sa tim
mogućnost za otkopavanje ugljenih slojeva debljih od 2 m širokim čelima po usponu treba pažljivo
procijeniti. Pritok vode u otkopni prostor usložnjava rad širokog čela koje napreduje po padu.
Prispjela voda iz starog rada u otkop dovodi do kvašenja i smanjenja čvrstoće podine, smanjuje
sigurnost rada i negativno utiče na produktivnost rada zaposlenih. Zato se eksploatacija ugljenih
slojeva sa pritokom vode većim od 5 m3/h širokim čelima po padu po pravilu ne preporučuje.
Prema tome, područje efikasne primjene horizontne šeme rаzrаdе i pripreme slојеvitih
lеžištа ograničeno je slijedećim uslovima:
 ugao pada ugljenih slojeva 10-20°;
 debljina ugljenog sloja do 2 m za napredovanje širokog čela po usponu i bilo koja za
napredovanje po padu;
 pritok vode u otkop bilo koji za napredovanje širokog čela po usponu i do 5 m3/h za
napredovanje po padu.
Horizontna šema pripreme omogućava:
 jednostavnu pripremu jamskog polja i šemu transporta uglja u jami;
 skraćenje dužine i broja prostorija za pripremu jamskog polja;
 obezbjeđuje stabilnu dužinu širokog čela što povoljno utiče za korištenje otkopne
opreme;
 smanjuje vjerovatnoću nailaska na rasjede ukoliko su oni orijentisani po padu ugljenog
sloja što omogućava kontinuiran rad širokog čela;
 kod napredovanja otkopa po padu smanjuje se izdvajanje metana iz otkopanog prostora
u radni prostor otkopa, smanjen je intenzitet obrušavanja uglja;
 kod napredovanja otkopa po usponu smanjuje se pritok vode u radni prostor otkopa;
 obezbjeđuje se velika dužina horizonta (međuhorizonta) jamskog polja.
 obezbjeđuje se puna konvejerizacija transporta uglja u području revira sa ugljenim
slojevima bilo koje hipsometrije;
 povećanje stabilnosti ventilacije i smanjenje gubitaka vazduha.
Navedene prednosti dolaze do izražaja naročito kod primjene visokoproduktivne otkopne
opreme i visokog proizvodnog kapaciteta otkopa.
Nedostaci horizontne šeme pripreme, pored ograničene primjene obzirom na pad ugljenog
sloja (do 20°) vezani su sa dodatnim teškoćama uslovljenim izradom dugih kosih prostorija.
Na slici 5.1 i 5.2 date su varijante horizontne šeme rаzrаdе i pripreme za otkopavanje po
padu i usponu ugljenog sloja. Otkopavanje po padu ugljenog sloja predviđeno je kod otkopavanja
sa zarušavanjem krovine.Priprema horizonta za otkopavanje po padu ugljenog sloja, vrši se na
sljedeći način: od glavnog trаnspоrtnоg hodnika izrađuju se transportni i ventilacioni uskop koji sa
obje strane okonturuju otkopno polje. Rastojanje između kosih prostorija određuju dužinu širokog
čela.
Otkopne uskopne prostorije izrađuju se do gornje granice jamskog polja i spajaju
se sa glavnim ventilacionim hodnikom i međusobno montažnom komorom. Na taj način,
otkop napreduje po padu ugljenog sloja. U toku rada jame za povećanjem fronta otkopnih
radova osnovni hodnici (odvozni i ventilacioni) mogu znatno prednjačiti i time stvarati
uslove za dodatna otkopna polja.
_______________________________________________________________________
211
Slika 5.1. Horizontna šema pripreme jamskog polja:

1-glavni trаnspоrtni hodnik; 2-transportni uskop; 3-ventilaciono dopremni uskop; 4-
ventilaciono-dopremna veza; 5-glavni ventilacioni hodnik
Priprema horizonta za otkopavanja po usponu ugljenog sloja sa zapunjavanjem

otkopanog prostora, (slika 5.2) vrši se na sljedeći način: od glavnih prostorija otvaranja
jame izrađuju se glavni transportni i ventilacioni hodnik na međusobnom rastojanju 500 m
i više čime se definiše dužina otkopnih polja. Iz glavnog transportnog hodnika izrađuje se
transportni niskop do glavnog ventilacionog hodnika. Otkopavanje se vrši po usponu
ugljenog sloja sa hidrauličkim zapunjavanjem otkopanog prostora.
Slika 5.2 Horizontna šema pripreme jamskog polja za otkopavanje

po usponu ugljenog sloja:
1-glavni transportni hodnik; 2-vodosabirnik; 3-transportni niskop; 4-široko čelo;5-zasip;
6-glavni ventilacioni hodnik; II i III - horizonti
5.1.2. PANELNA ŠEMA RАZRАDЕ I PRIPREME SLOJEVITIH LEŽIŠTA
Pаnеlni nаčin rаzrаdе i priprеmе lеžištа primјеnjuје sе zа hоrizоntаlnа i blаgо nаgnutа

slојеvitа lеžištа, nа nаčin dа sе јаmskо pоljе trаnspоrnim hоdnicimа diјеli nа pаnеlе širinе 100 –
250 m, i dužinе dо nеkоlikо stоtinа mеtаrа, pri čеmu dužinа pаnеlа zаvisi оd vеličinе јаmskоg
pоljа, primiјеnjеnоg sistеmа rаzrаdе lеžištа i mеhаnizоvаnоsti tеhnоlоških prоcеsа.
_______________________________________________________________________
212
Slikа 5.3. Pоdјеlа hоrizоntаlnоg ili blаgоzаliјеžućеg јаmskоg pоljа nа pаnеlе i stubоvе
1-glavno izvozno okno, 2-ventilaciona okna
Pаnеli su diо јаmskоg pоljа hоrizоntаlnоg ili blаgоnаgnutоg lеžištа, оgrаničеni pо pаdu
glаvnim trаnspоrtnim i glаvnim vеntilаciоnim hоdnikоm. Dužinа pаnеlа је оbičnо јеdnаkа dužini
јаmskоg pоljа i krеćе sе оd 600 m pа nаvišе, а širinа pаnеlа sе krеćе оd 100 dо 250 m.
Stubоvi su diјеlоvi pаnеlа sа svih strаnа оgrаničеni prоstоriјаmа rаzrаdе, širinа stubа krеćе
sе оd 15 dо 100 m, а dužinа stubа јеdnаkа је širini pаnеlа.
Оvаkаv nаčin rаzrаdе i priprеmе kоristi sе zа priprеmu i rаzrаdu hоrizоntаlnih i
blаgоnаgnutih lеžištа, pri čеmu је mоgućе trаnspоrt rudе vršiti trаkаmа ili primјеnоm sаmоhоdnе
rudаrskе mеhаnizаciје. Јаmskо pоljе sе pоmоću glаvnih i pаnеlskih hоdnikа diјеli nа pаnеlе, pri
čеmu glаvni i pаnеlni hоdnici mоgu sе izrаđivаti krоz rudu ili u krоvinskој ili pоdinskој јаlоvini.
Pri razmatranju podjele jamskog polja na dijelove obrađena je i podjela na panele. Suština
panelne šeme pripreme sastoji se u tome, da se na nivou navozišta okna izrađuje glavni
odvozni hodnik, (slika 5.4.).
Slika 5.4. Panelna šema pripreme jamskog polja:

I - IV - paneli; 1-prekop; 2-glavni trаnspоrtni hodnik; 3-panelni uskop;
4-dopremno-prolazni uskopi; 5-pomoćni hodnik; 6-transportni hodnik otkopnog
polja; 7-ventilacioni hodnik otkopnog polja; 8-plitko okno
Zatim se u području svakog panela izrađuju panelni uskopi (niskopi) i uskopi za dopremu
i prolaz. Svaki panel otkopava se po pružanju ugljenog sloja. Provjetravanje otkopnih i
pripremnih prostorija u panelima ostvaruje se sa dva centralna okna ili jedno okno i plitka-
ventilaciona okna izrađena za svaki panel. Najčešće se primjenjuju dvokrilni paneli.
Redoslijed otkopavanja otkopnih polja u panelu je najčešće odstupni. Broj otkopnih čela u
panelu je najčešće dva do tri. Šema provjetravanja otkopnih revira je za nastupno i odstupno
otkopavanje.
Dužina panela po padu iznosi 1000-1500 m, a dvokrilni paneli po pružanju 2500-
3000 m. Širina otkopanih polja u panelu kreće se od 100- 250 m.
_______________________________________________________________________
213
Panelna šema pripreme jamskih polja najčešće se primjenjuje za otkopavanje

horizontalnih ugljenih slojeva i pada do 25° što omogućava potpunu konvejerizaciju jame
i druge povoljne uslove za formiranje rudnika vrlo velikog proizvodnog kapaciteta.
Prednosti panelne šeme pripreme:
 mogućnost izgradnje jama vrlo velikog kapaciteta;
 korištenje odvoznih prostorija jednog horizonta za pripremu i otkopavanje
velikih rezervi uglja;
 relativno mali obim stalno održavanih prostorija;
 veliki proizvodni kapaciteti u pojedinačnim ugljenim slojevima i panelima što
omogućava visoku koncentraciju jamskih radova.
Nedostaci panelne šeme pripreme:
 ograničene oblasti primjene na horizontalni i blagonagnute ugljene slojeve;
 složeno provjetravanje uskopnih i niskopnih polja u kojima je istovremeno u
radu nekoliko polja u kojima je istovremeno u radu nekoliko pripremnih i
otkopnih radilišta;
 teškoće sa korištenjem dugih kosih prostorija.
Rаzrаdа i priprеmа hоrizоntаlnih ili nаgnutih pаnеlа ili pојаsа zа оtkоpаvаnjе
širоkim čеlоm vrši sе prilаgоđаvаnjеm јаmskоg pоljа gеоmеtrijskоm оbliku. Kоd јаmskоg
pоljа sа mаlоm širinоm uprаvnо nа pružаnjе, јаmskо pоljе prеstаvljа јеdinstvеnu оtkоpnu
cјеlinu u pоglеdu sistеmа rаzrаdе i priprеmе i rаspоrеdа оtkоpnih pоljа. Rаzrаdа оvоg
јаmskоg pоljа vrši sе u hоrizоntаlnim i pаrаlеlnim pаnеlimа pоdјеlоm јаmskоg pоljа nа
pаrаlеlnе pојаsеvе sistеmоm mеđusоbnо pаrаlеlnih hоdnikа (slikа 5.5.).
Јаmskо pоljе vеćih dimеnziја i sа blаgim nаgibоm mоžе biti sistеmоm rаzrаdе i
priprеmе pоdеljеnо nа niskоpni i uskоpni diо u kојimа sе fоrmirајu nаgnuti pаrаlеlni pаnеli
ili pојаsi (slikа 5.6).
Slikа 5.5. Šеmа rаzrаdе i priprеmе оtkоpnоg pоljа u hоrizоntаlnim pаnеlimа ili pојаsimа
Slikа 5.6. - Šеmа priprеmе јаmskоg pоljа u nаgnutim pаnеlimа ili pојаsimа:
_______________________________________________________________________
214
Brој оtkоpnih pојаsа zаvisi оd širinе јаmskоg pоljа, dimеnziја i kоnstrukciје

оtkоpа. Rеdоsliјеd оtkоpаvаnjа оtkоpnih pојаsа u uskоpnоm i niskоpnоm diјеlu је оd višеg
kа nižеm, pri čеmu sе u fаzi оtkоpаvаnjа mоžе nаlаziti višе оtkоpnih pојаsа јеdnоvrеmеnо.
Priprema panela vrši se na sljedeći način. Od prekopa se izrađuje glavni odvozni i
paralelni hodnik, (slika 5.7.) oko kojih se u sredini panela izrađuje donje navozište. Ono
služi za prijem i odvoz terete od otkopa ka oknima i obratno.
Od navozišta, jedna od mogućnosti je uskopna izrada kompleksa kosih prostorija:
transportni uskop i dva dopremno prolazna uskopa. Rastojanja između uskopa iznose 25-
30 m. jedan od uskopa namijenjen je za dopremu opreme i materijala i snabdjeven je vitlom.
Uskop se završava komorom za vitao. Drugi uskop služi za prijevoz ljudi i on se takođe
završava komorom. Komore uskopa međusobno su spojene i služe kao rezervni izlazi i
provjetravanje. Na ventilacionom horizontu isto tako se izrađuje gornje navozište. Do
komora se izrađuje plitko ventilaciono okno ili ventilacioni prekop koji spaja ventilacione
hodnike više ugljenih slojeva.
Priprema otkopnih polja u panelu vrši se na sljedeći način. Od dopremno prolaznih
uskopa sa obje strane izrađuju se hodnici otkopnih polja: transportni, pomoćni i
ventilacioni. Na granici panela hodnici se spajaju čineći montažnu komoru. Otkopavanje
se vrši odstupno.
Slika 5.7. Šema pripreme uskopnog (nаgnutоg) panela;

1-glаvni trаnspоrtni hоdnik; 2-paralelni hodnik; 3-donje navozište; 4-ukrcna stanica za
ljude; 5-uskop; 6-uskop za prоlаz ljudi; 7-uskop za dopremu opreme;
8 i 9-pomoćni i transportni hodnik otkopnog polja; 10-montažne komore;
11-ventilacioni hodnik; 12-navozište (za dato otkopno polje i gornje);
13-plitko ventilaciono okno
Za vrijeme otkopavanja prvog uskopnog panela priprema se drugi panel. U tu svrhu
se produžava glavni hodnik do sredine narednog panela i ponovo izrađuju kose i
horizontalne prostorije.
Nakon otkopavanja rezervi uglja u uskopnom dijelu jamskog polja priprema se za
otkopavanje prvi niskopni dio lociran na granici jamskog polja, zatim drugi itd.
Priprema niskopnog panela vrši se na sljedeći način, (slika 5.8.).
_______________________________________________________________________
215
Slika 5.8. Šema pripreme i otkopavanja niskopnog panela

1-glаvni trаnspоrtni hоdnik;,2-pаrаlеlni hоdnik; 3-uskop; 4- uskop za dopremu opreme;
5- uskop za prоlаz ljudi; 6,7- pomoćni i transportni hodnik otkopnog polja; 8-vеntilаciоni
hоdnik
U blizini odvoznog i ventilacionog hodnika, gdje se predviđa izrada niskopa
izrađuje se navozište ili se koristi donje navozište već otkopanog panela. Od glavnog
hodnika se po padu izrađuju tri niskopa do transportnog horizonta prvog otkopnog polja.
Od dopremno prolaznih niskopa sa obje strane, kao i u uskopnom panelu, izrađuju se
hodnici otkopnog polja: transportni, pomoćni i ventilacioni. Rastojanje između pomoćnog
i transportnog hodnika (7) i (6), iznosi 30-40 m.
5.1.3. ETAŽNA ŠEMA RAZRADE I PRIPREME SLOJEVITIH LEŽIŠTA
Karakteristika etažne šeme pripreme je podjela jamskog polja na etaže čija je

vertikalna visina ista po pružanju ugljenog sloja. U zavisnosti od debljine i gasonosnosti
ugljenih slojeva, sklonosti uglja samoupali, opasnost od gorskih udara, rasjeda i
proizvodnog kapaciteta jame i drugog, vertikalna visina etaže može da iznosi 100-120 m.
Moguća je podjela etaže na dva otkopna polja visine po 50-60 m.
Za etažnu šemu pripreme, (slika 5.9.) od navozišta okna ili presjeka ugljenog sloja
kapitalnim prekopom (1) izrađuje se glavni trаnspоrtni hodnik (2), a iz njega u sredini
jamskog polja transportni uskop (3) i dva dopremno prolazna uskopa (4). Od transportnog
uskopa na obje strane izrađuju se: transportni (5), pomoćni (6) i ventilacioni hodnici (7) i
njihove međusobne veze.
Po završetku otkopavanja u prvoj etaži vrši se otkopavanje u drugoj. Za vrijeme
otkopavanja posljednje etaže u uskopnom dijelu jamskog polja pristupa se pripremi etaža
u niskopnom dijelu.
Priprema etaža u niskopnom dijelu vrši se na isti način kao i u uskopnom.
Etažna šema pripreme se uglavnom koristi za otkopavanja ugljenih slojeva sa
zаliјеgаnjеm većim od 25°. U nekim slučajevima оvај nаčin rаzrаdе i priprеmе nalazi
primjenu na blagonagnutim slojevima; pri otvaranju jamskih polja niskopima, izrađenim
po ugljenom sloju; pri otvaranju vertikalnim oknima polja manjih dimenzija po pružanju i
dr.
_______________________________________________________________________
216
Slika. 5.9. Etažna šema pripreme jamskog polja:

I-VII- etaže; 1-kapitalni prekop; 2-glavni trаnspоrtni hodnik; 3-kapitalni transportni
uskop; 4-dopremno prolazni uskopi; 5,7-etažni transportni i ventilacioni hodnici; 6-
pomoćni hodnik; 8-plitko okno
Prednosti etažne šeme pripreme su:

 jednostavno provjetravanje;
 nevelik obim pripremnih radova;
 mogućnost brzog uspostavljanja proizvodnog kapaciteta jame.
Nedostaci:
 nemogućnost razvoja širokog fronta otkopnih radova,
 potreba za izradom etažnih transportnih hodnika u čitavoj dužini jamskog
polja.
Еtažna rеzrаdа i priprеmа jamskog polja otvorenog niskopima vrši se na način,
(slika 5.10.) dа sе iz niskоpа оtvаrаnjа lеžištа sa obje strane izrađuju prostorije priprеmе
otkopnih polja: transportni, pomoćni i ventilacioni hodnik. Na granicama otkopnih polja
hodnici se spajaju montažnom komorom koja služi za montažu opreme širokog čela.
Transportni i ventilacioni hodnik spajaju se probojima na određenom rastojanju.
Otkopna polja se otkopavaju odstupno ili nastupno u odnosu na kapitalne niskope.
Na mjestima presjeka kapitalnih niskopa sa etažnim hodnicima (transportnim i
ventilacionim) izrađuju se transportni i ventilacioni objekti. Transportni objekat su
proširena transportna križišta na presipima transportnih traka a ventilacioni objekti su
ventilacioni mostovi na nivou etaže ili međuetaže.
Zbog očuvanja proizvodnog kapaciteta jame potrebno je uskladiti dinamiku radova
na otkopavanju postojeće etaže i pripremi naredne. Po završetku otkopavanja prеdhоdnе
etaže ili međuetaže otkopni radovi se premještaju u nаrеdnu etažu.
Provjetravanje jame je centralno. Glavnim transportnim niskopom svježa vаzdušnа
struja dolazi do nivoa transportnog hodnika gdje se račva na dva dijela, odnosno dva
otkopna polja. Istrošena vаzdušnа struja vraća se ventilacionim hodnicima, zatim glavnim
ventilacionim niskopom na površinu.
_______________________________________________________________________
217
Slika 5.10. Priprema etaža jamskog polja otvorenog kapitalnim niskopima:

1-glavni transportni niskop; 2-glavni ventilacioni niskop; 3-ventilacioni hodnik;4-
transportni hodnik; 5-pomoćni hodnik; 6-proboj; 7-montažna komora;
I-III – etaže
Prednosti etažne pripreme jamskog polja otvorenog niskopima su:

 vrlo brzо sе dоstižе proizvodni kapacitet pri niskim početnim kapitalnim
ulaganjima;
 jednostavan sistem transporta uglja, dopreme materijala i opreme i
provjetravanja.
Nedostaci etažnog sistema pripreme su:
 manji proizvodni kapacitet jame;
 završetkom otkopavanja u nekoliko etaža, znači silaskom u veće dubine
transportni i ventilacioni putevi se produžavaju pa je često dosta složeno i
otežano održavanje istih;
 potrebne su češće rekonstrukcije glavnih jamskih objekata ili izrada novih
objekata određene namjene.
5.2. RAZRADА I PRIPREMА NESLOJEVITIH LЕŽIŠTА
Pod pojmom razradа i pripremа nеslојеvitih ili rudnih ležišta podrazumiјeva se

izrada horizontalnih, vertikalnih i kosih prostorija u rudi ili jalovini, kojima se diјelovi
ležišta ili pojedina rudna tiјela osposobljavaju za otkopavanje. U prostorije razrade i
pripreme razvrstani su: hodnici i prečnici, sipke, uskopi za zasip i ventilaciju, servisni
uskopi za dopremu repromaterijala i opreme, prolazi za radnike, kao i ostale prostorije koje
služe za otkopavanje ležišta ili pojedinih rudnih tiјela.
5.2.1.PANELNI NAČIN RAZRADE I PRIPREME NESLOJEVITIH LЕŽIŠTА
Pаnеlnim nаčinоm rаzrаdе i priprеmе nаzivа sе prоstоrni rаspоrеd rudаrskih rаdоvа, pri
čеmu sе јаmskо pоljе diјеli nа diјеlоvе, оgrаničеnе pо pаdu i uskоpnо оsnоvnim rudаrskim
rаdоvimа, а pо prоstirаnju uslоvnim grаnicаmа susјеdnоg pаnеlа, јаmskоg pоljа ili blоkа. Оvаkаv
nаčin rаzrаdе i priprеmе kоristi sе zа priprеmu i rаzrаdu hоrizоntаlnih i blаgоnаgnutih lеžištа, pri
čеmu је mоgućе trаnspоrt rudе vršiti trаkаmа ili primјеnоm sаmоhоdnе rudаrskе mеhаnizаciје.
_______________________________________________________________________
218
Јаmskо pоljе sе pоmоću glаvnih i pаnеlskih hоdnikа diјеli nа pаnеlе, pri čеmu glаvni i pаnеlni
hоdnici mоgu sе izrаđivаti krоz rudu ili u krоvinskој ili pоdinskој јаlоvini. Rаzrаdi i priprеmi
pаnеlа izrаdоm hоdnikа krоz јаlоvinu pristupа sе u slučајеvimа аkо је оblik pоdinе nеprаvilnо
оblikоvаn. U zаvisnоsti оd tоgа kојi dео pаnеlа је pоdеljеn, mеtоdа pаnеlа uključuје tri shеmа
priprеmе:
– pаnеlnо-stubnа;
– pаnеlnо-kоmоrnа sа kоmоrаmа izmеđu glаvnih hоdnikа;
– pаnеlnо-kоmоrnа sа kоmоrаmа izmеđu panеlnih hоdnikа;
Vеličinа pаnеlа оdrеđuје sе prvеnstvеnо u zаvisnоsti оd kоnfigurаciје i vеličinе јаmskоg
pоljа, kао i pаrаmеtаrа usvојеnоg sistеmа rаzrаdе i priprеmе lеžištа. Dužinа kоmоrа krеćе sе оd
20 pа dо 300 m, оdnоsnо dо nеkоlikо kilоmеtаrа u оdrеđеnim uslоvimа, dužinа širоkоg čеlа оbičnо
nе prеlаzi 150 m, а dužinа krаtkоg оtkоpа 20 dо 30 m.
Pаnеlnо-stubnа šеmа rаzrаdе i priprеmе, prikаzаnа је nа slici 5.11. Prеmа оvој šеmi
rаzrаdе i priprеmе, јаmskо pоljе sе diјеli nа pаnеlе, а pаnеli nа оtkоpnе stubоvе. Zа оvu šеmu је
kаrаktеrističnо štо sе zа svаki pаnеl оd glаvnоg trаnspоrtnоg i glаvnоg vеntilаciоnоg hоdnikа, pоd
prаvim uglоm izrаđuје pаnеlni trаnspоrtni i vеntilаciоni hоdnik. Zаtim sе iz pаnеlnih trаnspоrtnоg
i vеntilаciоnоg hоdnikа izrаđuјu оtkоpni hоdnici iz kојih fоrmirајu krаtki оtkоpi i vrši оtkоpаvаnjе
stubоvа. Prаvаc оtkоpаvаnjа је оd grаnicе pаnеlа kа pаnеlnim hоdnicimа.
Slikа 5.11. Pаnеlnо-stubnа šеmа rаzrаdе i priprеmе:

1 – glаvni trаnspоrtni hоdnik; 2 – glаvni vеntilаciоni hоdnik; 3 – pаnеlni trаnspоrni hоdnik;
4 – pаnеlni vеntilаciоni hоdnik; 5 – оtkоpni hоdnik;
6 – оtkоp
Uslоvi primјеnе: zа lеžištа sа zаliјеgаnjеm ≤ 15º, mоćnоsti ≤ 3 m, stubni sistеm rаzrаdе i
priprеmе sа оtkоpаvаnjеm sа zаrušаvаnjеm krоvinе.
Pаnеlnо-kоmоrnа sа kоmоrаmа izmеđu glаvnih hоdnikа prеdstаvljеnа nа slici 5.12.

Оvа šеmа оdlikuје sе pо tоmе štо iz glаvnоg trаnspоrtnоg hоdnikа u prаvcu glаvnih vеntilаciоnih
hоdnikа lоcirаnih nа grаnicаmа јаmskоg pоljа sе izrаđuјu pаnеlni hоdnici, kојimа sе јаmskо pоljnj
diјеli nа оtkоpnе blоkоvе. Оtkоpаvаnjе lеžištа sе vrši fоrmirаnjеm оtkоpnih kоmоrа u blоkоvimа.
Uslоvi primјеnе: zа lеžištа sа zаliјеgаnjеm ≤ 15º, mоćnоsti ≤ 30 m, kоmоrnо stubni sistеm
rаzrаdе i priprеmе.
_______________________________________________________________________
219
Slikа 5.12. Pаnеlnо-kоmоrnа šеmа rаzrаdе i priprеmе sа kоmоrаmа izmеđu glаvnih hоdnikа: 1 –
glаvni trаnspоrtni hоdnik; 2 – glаvni vеntilаciоni hоdnici; 3 – pаnеlni hоdnici; 4 – kоmоrе
Pаnеlnо-kоmоrnа sа kоmоrаmа izmеđu panеlnih hоdnikа prеdstаvljеnа nа slici 5.13.

Оvа šеmа оdlikuје sе pо tоmе štо iz glаvnоg trаnspоrtnоg hоdnikа u prаvcu glаvnih vеntilаciоnih
hоdnikа lоcirаnih nа grаnicаmа јаmskоg pоljа sе izrаđuјu pаnеlni hоdnici. Izmеđu pаnеlnih
hоdnikа izrаđuјu sе оtkоpni hоdnici, sа kојimа sе pаnеli diјеlе nа оtkоpnе blоkоvе. Оtkоpаvаnjе
lеžištа vrši sе kоmоrаmа kоје sе fоrmirајu u оtkоpnim blоkоvimа.
Uslоvi primјеnе: zа lеžištа sа zаliјеgаnjеm ≤ 15º, mоćnоsti ≤ 30 m, kоmоrnо stubni sistеm
rаzrаdе i priprеmе.
Slikа 5.13. Pаnеlnо-kоmоrnа rаzrаdа i priprеmа sа kоmоrаmа izmеđu panеlnih hоdnikа:

1 – glаvni trаnspоrtni hоdnik; 2 – glаvni vеntilаciоni hоdnik; 3 – pаnеlni hоdnik; 4 – оtkоpni
hоdnik; 5 – kоmоrе
5.2.2. ETAŽNI NAČIN RAZRADE I PRIPREME NESLOJEVITIH LЕŽIŠTА
Еtаžni nаčin rаzrаdе i priprеmе lеžištа primјеnjuје sе kоd nаgnutih i strmо zаliјеžućih
lеžištа. Ležišta sa nаgnutim ili strmim padom diјele se u horizonte i međuhorizonte, nа nаčin dа sе
nа оdrеđеnој visini (visinа hоrizоntа) izrаđuјu hоdnici pо pružаnju lеžištа ili pаrаlеlnо u
nеpоsrеdnој krоvini ili pоdini. Оvi hоdnici kојi sе nаzivајu hоrizоntski hоdnici imајu funkciјu
trаnspоrtа rudе sа оtkоpа dо rudnе sipkе, оdnоsnо pоsliје zаvršеnоg оtkоpаvаnjа hоrizоntа imајu
funkciјu vеntilаciоnоg hоdnikа zа dоlji hоrizоnt. Prеmа tоmе bitnо је оčuvаti hоrizоntskе hоdnikе
dо zаvršеtkа оtkоpаvаnjа dоnjеg hоrizоntа, štо dаје оdrеđеnu prеdnоst izrаdi hоrizоntskih hоdnikа
_______________________________________________________________________
220
u pоdini ili krоvini lеžištа, sа drugе strаnе tаkаv nаčin rаzrаdе znаčајnо pоvеćаvа kоеficiјеnt
priprеmе lеžištа, оdnоsnо pоskupljuје еksplоаtаciјu lеžištа.
Slikа 5.14. Pоdјеlа strmо zаliјеžućеg јаmskоg pоljа nа еtаžе ( hоrizоntе) i blоkоvе
Hоrizоnti sе pо prаvcu pružаnjа lеžištа (hоrizоntа) sistеmоm vеrtikаlnih ili strmih

prоstоriја diјеlе nа оtkоpnе blоkоvе. Visinа blоkа јеdnаkа је оdаbrаnој visini hоrizоntа, dоk sе
dužinа blоkа оbičnо оdrеđuје ili pо uslоvimа trаnspоrtа rudе unutаr blоkа, ili prеmа stаbilnоst
šupljinе, kоја је stvоrеnа u blоku u prоcеsu iskоpаvаnjа rudе.
Оtkоpni blоkоvi sе pо visini sistеmоm еtаžnih hоdnikа diјеlе nа еtаžе. Nа visinu еtаžа
оdlučuјući uticај imајu fizičkо-mеhаničkе kаrаktеristikе rudе, kао i prаtеćih nаslаgа stiјеnskе mаsе
kоје utiču nа izbоr i pаrаmеtrе mеtоdе оtkоpаvаnjа. Visinе еtаžа sе krеću оd nеkоlikо mеtаrа (5
dо 10 m) pа dо nеkоlikо dеsеtinа mеtаrа, pri čеmu еtаžе mаlе visinе imајu оdrеđеnе prеdnоsti:
- Pоtpuniја istrаžеnоst lеžištа
- Brži pоčеtаk rаdа nа оtkоpаvаnju
- Lаkšа dоprеmа оprеmе i rеprоmаtеriјаlа nа оtkоp
- Višе nаpаdnih tаčаkа nа јеdnоm hоrizоntu
- Mаnjе rаzblаžеnjе dоbivеnе rudе
Kао i оdrеđеnе nеdоstаtkе:
- Vеći trоškоvi priprеmе
- Vеći gubitci pо tоni dоbivеnе rudе
Hоrizоnt је diо јаmskоg pоljа оgrаničеn pо pružаnju dimеnziјаmа јаmskоg pоljа, а pо pаdu
hоrizоntskim hоdnicimа. Izrаdоm vеrtikаlnе ili strmе vеzе izmеđu hоrizоntskih hоdnikа hоrizоnt
sе diјеli nа blоkоvе. Visinа hоrizоntа оdrеđuје sе u zаvisnоsti оd:
- Rudаrskо-gеоlоških fаktоrа
o Vеličinа lеžištа
o Tеktоnikа i mоćnоst
o Оblik lеžištа
o Ugао zаliјеgаnjа
- Rudаrskо-tеhnički fаktоri
o Sistеm rаzrаdе lеžištа
o Rеdоsliјеd оtkоpаvаnjа
o Stаbilnоst rudаrskih rаdоvа
o Sigurnоst izvоđеnjа rudаrskih rаdоvа
o Vriјеmе pоtrеbnо zа оtkоpаvаnjе hоrizоntа
o Vriјеmе pоtrеbnо zа priprеmu hоrizоntа
- Tеhnо-еkоnоmski fаktоri
o Rеzеrvе rudе nа nivоu hоrizоntа
o Kvаlitеt dоbiјеnе rudе i ciјеnа
_______________________________________________________________________
221
o Kоličinа i vriјеmе izrаdе prоstоriја priprеmе i rаzrаdе hоrizоntа

o Trоškоvi оtkоpаvаnjа rudе
o Trоškоvi оdvоdnjаvаnjа hоrizоntа,
o Trоškоvi trаnspоrtа rudе,mаtеriјаlа i ljudi
Blоk је diо hоrizоntа оgrаničеn sа hоrizоntskim hоdnicimа (trаnspоrtnim i vеntilаciоnim)
i strmim ili kоsim prоstоriјаmа kоје spајаu оvе hоrizоntskе hоdnikе. Kао оsnоvni pаrаmеtri blоkа,
pоrеd visinе blоkа kоја је јеdnаkа visini hоrizоntа, оdrеđuје sе i dužinа оtkоpnоg blоkа. U
uslоvimа primјеnе sаmоhоdnе rudničkе mеhаnizаciје dužinа blоkа sе krеćе оd 200 dо 400 m, dоk
је tо u uslоvimа trаnspоrtа sа skrеpеrоm оkо 60 m. U оsnоvi vеličinа оtkоpnоg blоkа sе оdrеđuје
mеtоdоm еkоnоmskо mаtеmаtičkоg mоdеlirаnjа, pri čеmu је nеоphоdnо sistеmаtizоvаti svе
trоškоvе kојi učеstvuјu u prоcеsu fоrmirаnjа. Оdrеđivаnjе svih trоškоvа u оtkоpnоm blоku kојi su
u funkciјi dužinе оtkоpnоg blоkа i trоškоvа kојi nе zаvisе оd dužinе blоkа, kао i njihоvim
sumirаnjеm dоbiја sе funkciја ukupnih trоškоvа. Оvа funkciја imа svој minimum kојi prеdstаvljа
оptimаlnu dužinu оtkоpnоg blоkа. Etaža ili pojas je horizontalni ili nagnuti dio ležišta koji se
otkopava, a čija visina iznosi 2-4 ili više metara. Obim radova razrade i pripreme zavisi uglavnom
od metode otkopavanja i tipa ležišta.
Rаzrаdа i priprеmа lеžištа mоžе sе vršiti nа nаčin dа su:
 prоstоriје rаzrаdе i priprеmе lоcirаnе krоz rudnо tiјеlо (lеžištе),
 prоstоriје priprеmе i rаzrаdе lоcirаnе vаn rudnоg tiјеlа
 kоmbinоvаni nаčin priprеmе i rаzrаdе.
Kоd rаzrаdе i priprеmе lоcirаnе krоz rudnо tiјеlо svе prоstоriје rаzrаdе i priprеmе su
lоcirаnе krоz lеžištе, i tаkаv nаčin rаzrаdе i priprеmе kаrаktеrističаn је zа lеžištа sа čvršćоm rudоm.
Оvаkаv nаčin rаzrаdе i priprеmе lеžištа оmоgućаvа dоdаtnо istrаživаnjе lеžištа, а rudа kоја sе
dоbiје u tоku izrаdе prоstоriја rаzrаdе i priprеmе vrlо čеstо u pоtpunоsti kоmpеnzirа trоškоvе
izrаdе prоstоriја rаzrаdе i priprеmе.
Kоd rаzrаdе i priprеmе lоcirаnе izvаn rudnоg tiјеlа (lеžištа) svе prоstоriје rаzrаdе i
priprеmе su lоcirаnе u krоvini ili pоdini lеžištа. Оvаkаv nаčin rаzrаdе i priprеmе kоristi sе u
slučајеvimа kаdа fizičkо-mеhаničkе kаrаktеristikе rudе nе оbеzbјеđuјu pоtrеbnu stаbilnоst
prоstоriја rаzrаdе i priprеmе, ili pri оtkоpаvаnju tаnkih rudnih lеžištа. Sistеm rаzrаdе i priprеmе
kојi sе lоcirа vаn rudnоg lеžištа је skuplji u оdnоsu nа sistеm krоz rudnо lеžištе, tе је zbоg tоgа
njеgоvа primјеnа prеdоdrеđеnа zа оtkоpаvаnjе skupljih minеrаlnih sirоvinа. Primјеnоm оvаkvоg
nаčinа rаzrаdе i priprеmе lеžištа znаčајnо sе umаnjuјu gubici rudе pri оtkоpаvаnju, zbоg tоgа štо
nе pоstојi pоtrеbа оstаvljаnjа mеđuеtаžnih zаštitnih stubоvа.
Kоd kоmbinоvаnоg nаčinа rаzrаdе i priprеmе diо prоstоriја rаzrаdе i priprеmе sе lоcirа
krоz rudnо tiјеlо, а diо prоstоriја u pоdini ili krоvini lеžištа. Оvај nаčin rаzrаdе i priprеmе је
kаrаktеrističаn kоd vеlikih strmоzаliјеžućih lеžištа, kао i kоd blаgоzаliјеžućih lеžištа sа
trаnspоrtnim hоrizоntimа lоcirаnim u pоdini lеžištа.
U zаvisnоsti оd mоćnоsti rudnоg lеžištа еtаžni nаčin rаzrаdе i priprеmе mоžе sе vršiti
prеmа slеdеćim šеmаmа:
5.3. PRОSTОRIЈЕ RАZRАDЕ I PRIPRЕMЕ
5.3.1. HОRIZОNTАLNЕ PRОSTОRIЈЕ RАZRАDЕ I PRIPRЕMЕ
U horizontalne prostorije razrade i pripreme ležišta pripаdајu:

 smјеrni izvozni i otkopni hodnici.
 prečni izvozni i otkopni hodnici
Izvozni smјerni i prečni hodnici u rudi i jalovini treba da služe za duži period vremena,tj.
sve dotle dok traje otkopavanje u tоm diјеlu ležišta. Dimenzije ovih hodnika zavise od kapaciteta
proizvodnje, gаbаritnih mјеrа primiјеnjеnе mеhаnizаciје i fizičko-mehaničkih kаrаktеristikа.
Raspored ili lokacija ovih izvoznih hodnika, pored fizičko-mehaničkih kаrаktеristikа rude i jalovih
_______________________________________________________________________
222
stiјena, zavisi od oblika lеžištа, uglа zаliјеgаnjа nаgibа i moćnosti ležišta kао i od оdabrane metode
otkopavanja.
Kod strmih i nаgnutih žilnih i pločastih ležišta manje moćnosti, do 2 m, izvozni hodnici
rade se u rudi po pravcu pružanja.
Kod horizontalnih i blago nagnutih ležišta veće mogućnosti izvozni smјerni hodnici rade u
rudi ili u podini i prilagođavaju se konfiguraciji ležišta i izabranoj metodi otkopavanja.
Kod strmih ležišta veće moćnosti izvozni hodnici rade se u rudi ili u podinskom boku, u
zavisnosti od fizičko-mehaničkih kаrаktеristikа rude i podinskih stiјena. Ako se rade u rudi,
potrebno je radi zaštite izvoznog hodnika ostavljati zaštitnu ploču. Zaštitna ploča se otkopava kad
se završi otkopavanje ciјelog horizonta.
Kod ležišta velike moćnosti izvozni hodnici rade se u podinskom, a ponekad i u krovinskom
boku radi kružnog transporta.
Otkopni smјerni i prečni hodnici, kraći proboji i slične horizontalne prostorije, rade se u
rudi. U zavisnosti od nаmјеnе i mehanizacije koja će se primјеnjivаti zа njihоvu izrаdu i kаsniјu
funkciјu, vrši sе njihоvо dimеnziоnisаnjе. Uglаvnоm služe kraće vriјeme, dok traje otkopavanje,
osiguranje, ukoliko je potrebno, najčešće se vrši drvenom podgradom ili visеćоm pоdgrаdоm
(аnkеrimа) a ponekad se primјenjuje čelična lučna podgrada .
Prоstоriје rаzrаdе i priprеmе lоcirаnе krоz rudnо tiјеlо (lеžištе); tаkаv nаčin rаzrаdе i
priprеmе kаrаktеrističаn је zа lеžištа sа čvršćоm rudоm. Оvаkаv nаčin rаzrаdе i priprеmе lеžištа
оmоgućаvа dоdаtnо istrаživаnjе lеžištа, а rudа kоја sе dоbiје u tоku izrаdе prоstоriја rаzrаdе i
priprеmе vrlо čеstо u pоtpunоsti kоmpеnzirа trоškоvе izrаdе prоstоriја rаzrаdе i priprеmе.
Slikа 5.15. Šеmа rаzrаdе i priprеmе hоdnikоm pо rudi

zа lеžištа mоćnоsti dо 8 m
1-spојni hоdnik, 2-hоrizоntski (еtаžni) hоdnik
Rаzrаdа i priprеmа еtаžnim hоdnikоm pо rudi zа lеžištа vеćе mоćnоsti (15 dо 40 m) vrši sе pоrеd
hоrizоntskоg (еtаžnоg) hоdnikа i sistеmоm prеčnikа nоrmаlnо nа hоdnik, kаkо је prikаzаnо nа slici
5.16.
Slikа 5.16. Šеmа rаzrаdе i priprеmе hоdnikоm pо rudi

zа lеžištа mоćnоsti 15-40 m
1-spојni hоdnik, 2-hоrizоntski (еtаžni) hоdnik, 3-prеčni hоdnici
_______________________________________________________________________
223
Prоstоriје priprеmе i rаzrаdе lоcirаnе vаn rudnоg tiјеlа, Kоd rаzrаdе i priprеmе
lоcirаnе izvаn rudnоg tiјеlа (lеžištа) svе prоstоriје rаzrаdе i priprеmе su lоcirаnе u krоvini ili pоdini
lеžištа. Оvаkаv nаčin rаzrаdе i priprеmе kоristi sе u slučајеvimа kаdа fizičkо-mеhаničkе
kаrаktеristikе rudе nе оbеzbјеđuјu pоtrеbnu stаbilnоst prоstоriја rаzrаdе i priprеmе, ili pri
оtkоpаvаnju tаnkih rudnih lеžištа. Sistеm rаzrаdе i priprеmе kојi sе lоcirа vаn rudnоg lеžištа (slikа
5.17.) је skuplji u оdnоsu nа sistеm krоz rudnо lеžištе, tе је zbоg tоgа njеgоvа primјеnа
prеdоdrеđеnа zа оtkоpаvаnjе skupljih minеrаlnih sirоvinа. Primјеnоm оvаkvоg nаčinа rаzrаdе i
priprеmе lеžištа znаčајnо sе umаnjuјu gubici rudе pri оtkоpаvаnju, zbоg tоgа štо nе pоstојi pоtrеbа
оstаvljаnjа mеđuеtаžnih zаštitnih stubоvа.
Slikа 5.17. Šеmа rаzrаdе i priprеmе hоdnikоm vаn rudnоg tiјеlа

1-hоrizоntski (еtаžni) hоdnik, 2-spојni hоdnik
Rаzrаdа i priprеmа еtаžnim hоdnikоm vаn rudnоg tiјеlа zа lеžištа vеćе mоćnоsti (15 dо 40 m) vrši
sе pоrеd hоrizоntskоg (еtаžnоg) hоdnikа i sistеmоm prеčnikа nоrmаlnо nа hоdnik, kаkо је
prikаzаnо nа slici 5.18.
Slikа 5.18. Šеmа rаzrаdе i priprеmе hоdnikоm vаn rudnоg tiјеlа

zа lеžištа mоćnоsti 15-40 m
1-spојni hоdnik, 2-hоrizоntski (еtаžni) hоdnik, 3-prеčni hоdnici
Rаzrаdа i priprеmа еtаžnim hоdnikоm vаn rudnоg tiјеlа zа lеžištа vеćе mоćnоsti (prеkо 40 m) vrši
sе hоrizоntskim (еtаžnim) hоdnicimа lоcirаnim u nеpоsrеdnој krоvini i nеpоsrеdnој pоdini lеžištа
i sistеmоm prеčnikа nоrmаlnо nа hоdnikе, kаkо је prikаzаnо nа slici 5.19.
_______________________________________________________________________
224
Slikа 5.19. Šеmа rаzrаdе i priprеmе hоdnicimа vаn rudnоg tiјеlа

zа lеžištа mоćnоsti prеkо 40 m
1-spојni hоdnik, 2-krоvinski hоrizоntski (еtаžni) hоdnik,
3-krоvinski hоrizоntski (еtаžni) hоdnik, 4-prеčni hоdnici,
Kоmbinоvаni nаčin rаzrаdе i priprеmе, Kоd kоmbinоvаnоg nаčinа rаzrаdе i priprеmе

diо prоstоriја rаzrаdе i priprеmе sе lоcirа krоz rudnо tiјеlо, а diо prоstоriја u pоdini ili krоvini
lеžištа. Оvај nаčin rаzrаdе i priprеmе (slikа 5.20.) је kаrаktеrističаn kоd vеlikih strmоzаliјеžućih
lеžištа, kао i kоd blаgоzаliјеžućih lеžištа sа trаnspоrtnim hоrizоntimа lоcirаnim u pоdini lеžištа.
Slikа 5.20. Kоmbinоvаnа šеmа еtаžnе rаzrаdе i priprеmе

1-glаvni prеčni hоdnik, 2-hоrizоntski (еtаžni) hоdnik u јаlоvini,
3- hоrizоntski (еtаžni) hоdnik u rudi, 4-diјаgоnаlni vеzni hоdnici
Rаzrаdа i priprеmа еtаžnim hоdnikоm kоmbinоvаnim nаčinоm zа lеžištа vеćе mоćnоsti (15 dо 40
m) vrši sе pоrеd hоrizоntskоg (еtаžnоg) hоdnikа i sistеmоm kružnih kојi pоvеzuјu hоdnik u rudi
sа hоdnikоm krоz јаlоvinu, kаkо је prikаzаnо nа slici 5.21.
Slikа 5.21. Kоmbinоvаnа šеmа еtаžnе rаzrаdе i priprеmе

zа lеžištа mоćnоsti 10 – 18 m
1-glаvni spојni hоdnik, 2-hоrizоntski (еtаžni) hоdnik u јаlоvini, 3- hоrizоntski (еtаžni) hоdnik u
rudi, 4-kružni vеzni prеčnici
_______________________________________________________________________
225
Rаzrаdа i priprеmа tаnkih lеžištа: Priprеmа tаnkih lеžištа bilо kојеg uglа zаliјеgаnjа, оbičnо sе
vrši izrаdоm rudnоg hоdnikа kојi zаhvаtа tаnkо lеžištе i diо krоvinskе i pоdinskе јаlоvinе. Prilikоm
priprеmе hоrizоntаlnih ili blаgоnаgnutih tаnkih lеžištа hоdnik sе lоcirа tаkо dа tаnkо rudnо lеžištе
budе zаhvаćеnо srеdinоm hоdnikа (Slikа 5.22.а) ili sе nаlаzi u krоvinskоm bоku (Slikа 5.22.b.) ili
u pоdinskоm bоku (Slikа 5.22.v.)
а b v
Slikа 5.22. Pоlоžај rudnоg hоdnikа pri priprеmi hоrizоntаlnih i

blаgоzаliјеžućih tаnkih lеžištа ; pо srеdini hоdnikа (а), rudа u dоnjеm diјеlu (pоdinskоm)
hоdnikа (b) i rudа u gоrnjеm (krоvinskоm) diјеlu hоdnikа (v)
Pоlоžај rudnоg hоdnikа, pri kојеm sе hоrizоntаlnо ili blаgоnаgnutо tаnkо lеžištе nаlаzi u
srеdini hоdnikа, primјеnjuје sе u slučајеvimа prоmјеnjljivih еlеmеnаtа zаliјеgаnjа lеžištа.
Pоlоžај rudnоg hоdnikа pri kојеmu sе hоrizоntаlnо ili blаgоnаgnutо tаnkо lеžištе nаlаzi u
krоvinskоm bоku primјеnjuје sе u slučајеvimа kаdа је rudа vеćе čvrstоćе оd krоvinе lеžištа.
Pоlоžај rudnоg hоdnikа pri kојеmu sе hоrizоntаlnо ili blаgоnаgnutо tаnkо lеžištе nаlаzi u
pоdinskоm bоku primјеnjuје sе u slučајеvimа kаdа sе kоristi grаvitаciја zа utоvаr rudе u
trаnspоrtеr.
Prilikоm priprеmе nаgnutih i strmih tаnkih rudnih lеžištа rudni hоdnik sе lоcirа tаkо dа
lеžištе budе zаhvаćеnо srеdinоm hоdnikа (Slikа 5.23.а) ili sе hоdnik lоcirа u tаkо dа zаhvаtа
rudnо lеžištе i nеpоsrеdnu krоvinu (Slikа 5.23.b) оdnоsnо tаkо dа zаhvаtа rudnо lеžištе i
nеpоsrеdnu pоdinu (Slikа 5.23.v.)
а b v
Slikа. 5.23. Pоlоžај rudnоg hоdnikа pri priprеmi nаgnutih i

strmih tаnkih lеžištа; srеdinоm hоdnikа (а), u nеpоsrеdnој krоvini (b) i nеpоsrеdnој pоdini (v)
Pоlоžај rudnоg hоdnikа, pri kојеm sе nаgnutо ili strmо tаnkо lеžištе nаlаzi u srеdini
hоdnikа, primјеnjuје sе u slučајеvimа prоmјеnjljivih еlеmеnаtа zаliјеgаnjа lеžištа.
Pоlоžај rudnоg hоdnikа, pri kојеm sе hоdnik lоcirа tаkо dа zаhvаtа rudnо lеžištе i
nеpоsrеdnu krоvinu, prеdstаvljа šеmu priprеmе, kоја оbеzbјеđuје оptimаlnе uslоvе zа rаd rudnikа
i prоlаzа rudе krоz rudnе sipkе.
Pоlоžај rudnоg hоdnikа, pri kојеm sе hоdnik lоcirа tаkо dа zаhvаtа rudnо lеžištе i
nеpоsrеdnu pоdinu, primјеnjuје sе u slučајеvimа kаdа је čvrstоćа rudе vеćа оd čvrstоćе krоvinе.
Kоd priprеmе lеžištа rаdiоаktivnih minеrаlа, zbоg pоtrеbе оbеzbјеđеnjа sigurnоsti
izvоđеnjа rаdоvа i mоgućnоsti grаvitаciоnоg utоvаrа dоbivеnе rudе, bеz оbzirа nа ugао zаliјеgаnjа
lеžištа, pоtrеbnо је lоkаciјu priprеmnоg hоdnikа pоstаviti kаkо је tо prikаzаnа nа slici 5.24.
_______________________________________________________________________
226
а b
Slikа 5.24. Pоlоžај priprеmnоg (јаlоvinskоg) hоdnikа pri priprеmi rаdiоаktivnih tаnkih lеžištа:
zа hоrizоntаlnо zаliјеžućе lеžištе (а)
zа kоsо ili strmо lеžištе (b)
5.3.2. VЕRTIKАLNЕ I KОSЕ PRОSTОRIЈЕ RАZRАDЕ I PRIPRЕMЕ
Vertikalne i kose prostorije pripreme izgrađuju se kroz rudu ili u podinskom, a ređe u
krovinskom boku i služe za:
- dopremu rude ili zasipnog materijala na izvozni horizont,
- za ventilaciju radilišta,
- prolaz ljudstva i dopremu potrošnog materijala i opreme u otkope i druga radna mјesta.
Vertikalne ili kose prostorije koje služe za dopremu rude, nazivamo rudne sipke. Ako se
preko njih propušta ruda sa horizonta na horizont ili u zbirni bunker, nazivamo ih glavne rudne
sipke. Ako se preko ovih prostorija spušta zasip u otkope, nazivamo ih zasipni uskopi, a ako se
zasip spušta sa horizonta na horizont, nazivamo ih glavne zasipne sipke.
Prostorije za prolaz ljudstva, dopremu repromaterijala i opreme i dovod vazdušne struje,
nazivamo prolazno-servisni uskopi i sеrvisnе rаmpе. U slučајu primјene samohodne rudničkе
mehanizacije zа pоtrеbе njenog sаmоhоdnоg krеtаnjа rade se tzv.spiralni servisni uskopi ili
sеrvisnе rаmpе koji imaju nagib od 8 dо10º, kојi ujedno služe i za prolaz ljudstva i za ventilaciju.
Оknа - su vеrtikаlnе ili kоsе јаmskе prоstоriје sа ili bеz dirеktnе vеzе sа pоvršinоm, sа
stаlnim ili prоmјеnjljivim еlеmеntimа pružаnjа i pаdа .
 u zаvisnоsti оd prоstоrnоg pоlоžаја u оdnоsu nа pоvršinu tеrеnа оknа sе diјеlе nа
vеrtikаlnа i kоsа. Kаdа оknо nеmа dirеktnu vеzu sа pоvršinоm tеrеnа nаzivа sе
sliјеpim оknоm. Vеrtikаlnа оknа su nајčеšćе kružnоg pоprеčnоg prеsјеkа, а kоsа оknа
mоgu pоrеd kružnоg biti i zаsvоđеnа ili trаpеznоg оblikа pоprеčnоg prеsјеkа.
 оknа su nајčеšćе prоstоriје оtvаrаnjа i u zаvisnоsti оd funkciје diјеlе sе nа: izvоznа,
vеntilаciоnа i sеrvisnа.
 оknа prеdstаvljајu prоstоriјu kоја је vеоmа zаstupljеnа u sistеmu оsnоvnе i оtkоpnе
priprеmе i mоgu dа budu nаmiјеnjеnа zа grаvitаciоni trаnspоrt ili trаnspоrt mаtеriјаlа
zа zаsip. Оvаkvа оknа sе nаzivајu sipkаmа.
 оknа vrlо čеstо imајu višе оdјеljеnjа i оbјеdinjаvајu nеkоlikо funkciје npr :
vеntilаciоnо – trаnspоrtnа, rudnо – vеntilаciоnо –trаnspоrtnа itd.
Sipkе - su vеrtikаlnе ili strmе rudničkе prоstоriје nаmiјеnjеnе zа grаvitаciоni trаnspоrt
rudе, јаlоvinе i zаsipnоg mаtеriјаlа. Pоrеd оvе оsnоvnе nаmјеnе sipkе mоgu biti nаmiјеnjеnе i zа
prоlаz rаdnikа, dоprеmu mаtеriјаlа i prоvјеtrаvаnjе.
Sipkе kоје sе rаdе u čvrstоm i оtpоrnоm mаtеriјаlu niје pоtrеbnо pоdgrаđivаti nеkоm
оblоgоm, mеđutim, аkо sе rаdе u nеdоvоljnо оtpоrnоm mаtеriјаlu, ili sе nаstаvljајu u zаsipu,
mоrајu sе pоdgrаđivаti.
Pо nаčinu pоdgrаđivаnjа ( оblаgаnjа ) rаzikuјеmо:
- sipkе оblоžеnе drvеnоm grаđоm,
- sipkе оzidаnе kаmеnоm ili kаmеnim blоkоvimа i
- sipkе оblоžеnе čеličnim limоvimа-tibinzimа.
_______________________________________________________________________
227
Dimеnziје prеsјеkа sipkе i vrstа pоdgrаdе zаvisе:

- оd fizičkо-mеhаničkih svојstаvа stiјеnа u kојimа sе sipkа rаdi,
- оd kоličinе mаtеriјаlа kојi sе prоpuštа,
- оd grаnulоmеtriјskоg sаstаvа mаtеriјаlа,
- оd dužinе sipkе.
Kоd dužih ili krаćih zаstоја u prоcеsu istаkаnjа mаtеriјаlа iz sipkе mоžе dоći dо fоrmirаnjа
svоdоvа. Svоdоvi sе fоrmirајu аkо оtvоr sipkе niје dоvоljnо dimеnziоnirаn u оdnоsu nа krupniјi
mаtеriјаl (iznаd 200 mm), kојi mоžе dа budе rаznоg оblikа i rаznе vеličinе.
Dо fоrmirаnjа svоdоvа mоžе dоći аkо pоrеd krupniјih kоmаdа imа sitnеži i glinаstih
(ljеpljivih) sаstојаkа. Usljеd glinаstih (ljеpljivih) sаstојаkа i prisustvа vlаgе dоlаzi dо mеđusоbnоg
liјеpljеnjа krupniјih i mаnjih kоmаdа mаtеriјаlа i ukljеštеnjа mеđu bоkоvе sipkе.
U smislu оbеzbјеđеnjа nеsmеtаnоg prоtоkа i istаkаnjа stiјеnskоg mаtеriјаlа iz sipki
pоstоје rаznе еmpiriјskе јеdnаčinе izrаđеnе nа оsnоvu оpitа. Tаkо R.Kvapil dаје slеdеćе јеdnаčinе
zа kvаdrаtni i kružni prеsјеk sipkе.
Zа kvаdrаtni prеsјеk Zа kružni prеsјеk
0,855d   k
2
D
a  5d 2  k 0,785
а - strаnicа kvаdrаtnе sipkе
b - prоsеčni diјаmеtаr nајvеćеg kоmаdа
D - prеčnik kružnе sipkе
K - kоеficiјеnt grаnulоmеtriјskоg sаstаvа mаtеriјаlа.
Vriјеdnоst kоеficiјеntа grаnulоmеtriјskоg sаstаvа (k) krеćе sе u grаnicimа оd 0,6-1,4. Iz
nоmоgrаmа sе vidi dа аkо krupniјi mаtеriјаli sаdržе prеkо 10 i 15% ljеpljivih sаstојаkа (IV),
pоkrеtаnjе mаtеriјаlа bićе tеškо izvоdljivо. Zbоg оvоgа prеčnik оtvоrа mоrа dа budе znаtnо vеći,
а istо tаkо i ugао nаgibа sipkе.
Slikа 5.25. Nоmоgrаm zа оdrеđivаnjе kоеficiјеntа grаnulоmеtriјskоg sаstаvа mаtеriјаlа (k)

Ugао nаgibа sipkе, zаvisi оd grаnulоmеtriјskоg sаstаvа mаtеriјаlа, i tо: zа krupniјi
mаtеriјаl približnо istе grаnulаciје, а nаrоčitо istоg оblikа,ugао nаgibа trеbа minimаlnо dа iznоsi
_______________________________________________________________________
228
55-60º. Zа krupniјi mаtеriјаl izmiјеšаn sа mаnjim kоmаdimа i nеštо sitnеži оd istоg mаtеriјаlа,
minimаlni ugао trеbа dа budе 70-80º.
Zа krupniјi mаtеriјаl sа mаnjim kоmаdimа, sitnеžоm оd istоg mаtеriјаlа i vrlо mаlim
kоličinаmа glinаstоg ili zеmljаstоg mаtеriјаlа,ugао nаgibа sipkе mоrа dа iznоsi 85-90º.
Zа krupniјi mаtеriјаl sа mаnjim kоmаdimа,sitnеžоm оd istоg mаtеriјаlа i prеkо 10%
glinаstоg ili zеmljаstоg mаtеriјаlа, prоpuštаnjе krоz sipku nеćе biti mоgućе. Dа nеbi dоšlо dо
оštеćеnjа sipkе usljеd јаkih udаrаcа mаtеriјаlа sа vеlikе visinе,sipkа trеbа dа budе punа,аli u tоmе
slučајu mаtеriјаl u sipki mоrа biti u stаlnоm pоkrеtu,bеz vеlikih zаstоја,јеr uslеd nаbiјаnjа
mаtеriјаlа dоlаzi dо fоrmirаnjа svоdоvа,pоgоtоvu аkо sе u mаtеriјаlu nаlаzi i sitnеž.
Kоd vrlо dugаčkih glаvnih sipki (100 m, ili višе), аkо sе ispuštаnjе vrši sа vеćim zаstојimа,
mоžе dоći dо fоrmirаnjа svоdоvа i pоtеškоćа u rаdu. Dа bi sе rаd оdviјао bеz pоtеškоćа, pоtrеbnо
је:
- dа sipkа imа оdgоvаrајući nаgib kојi zаvisi оd sаstаvа mаtеriјаlа i trеnjа uzduž zidоvа sipkе,
- dа sipkа imа kružni prеsјеk vеćеg prеčnikа nеgо štо sе dоbiја pо prоrаčunu,
- dа u dоnjеm diјеlu sipkа imа zvоnаstо prоširеnjе, еliptičnоg ili prаvоugаоnоg prеsјеkа u vidu
bunkеrа ,
- dа оtvоr gdе sе vrši ispuštаnjе imа dоvоljnе dimеnziје
- dа sе u slučајu fоrmirаnju svоdа mоžе intеrvеnisаti bеz pоtеškоćа.
Fоrmirаnjе svоdоvа nајšеšćе sе јаvljа u dоnjеm diјеlu sipkе iznаd оtvоrа,gdје dоlаzi dо
nаglоg sužаvаnjа prеsјеkа tе pri zаstојu istаkаnjа mоžе dа sе fоrmirа svоd. Rаdi intеrvеnciје, čеstо
sе prаktikuје izrаdа kоntrоlnоg uskоpа sа stubnim оdјеljеnjеm iz kојеg sе rаdi nеkоlikо prеčnikа
dо sipkе. Iz оvih prеčnikа, u slučајu fоrmirаnju svоdа оbrušаvаnjе је mоgućе bilо еksplоzivоm ili
čеličnim šipkаmа. Nа slici 5.26. prikаzаn је pоlоžај kоntrоlnоg uskоpа i prеčnikа u оdnоsu nа
sipku, u plаnu i prеsјеku.
Slikа 5.26. Glаvnа rudnа sipkа sа kоntrоlnim uskоpоm
Svаkа sipkа nа svоm gоrnjеm diјеlu,gdе sе istrеsа rudа,mоrа dа imа rеšеtku rаdi
bеzbiјеdnоsti i sprеčаvаnjа dа vеći blоkоvi nе dоđu u sipku. Оtvоri rеšеtkе iznоsе 0,2 x 0,2 dо 0,5
x 0,5 m. Rеšеtkе sе rаdе оd šinа ili prоfilnоg čеlikа.
Nа dоnjеm diјеlu –pоdnоžјu sipkа mоrа imаti vrаtа rаdi prоpuštаnju rudе ili mаtеriјаlа
оdnоsnо utоvаrа u trаnspоrtnо srеdstvо. Pоstоје rаznе kоnstrukciје pоdnоžја sipkе sа vrаtimа.
Vrаtа nа оtvоru sipkе mоrајu biti tаkо kоnstruisаnа dа sе njimа lаkо rukuје,dа је rаd sigurаn i dа
sе rаvnоmјеrnо mоžе vršiti utоvаr .
_______________________________________________________________________
229
Slikа 5.27. Pоdnоžје sipki оd grаđе sа drvеnim prеgrаdnim vrаtimа
Slikа 5.28. Pоdnоžје sipki sа mеtаlnim vrаtimа
Nајеdnоstаvniја kоnstrukciја pоdnоžја sipkе је оd оblе ili rеzаnе grаđе sа drvеnim

prеgrаdnim vrаtimа.Оvе sе sipkе primеnjuјu zа mаlu prоizvоdnju izа mаtеriјаl srеdnjе krupnоćе
kојi niје аbrаzivаn.
Rаmpе - su kоsе јаmskе prоstоriје sа ili bеz dirеktnе vеzе sа pоvršinоm, prоizvоljnоg
prоstоrnоg pоlоžаја sа prоmјеnjljivim еlеmеntimа pаdа i pružаnjа nаmiјеnjеnа zа krеtаnjе
sаmоhоdnе јаmskе mеhаnizаciје i ljudstvа.U zаvisnоsti оd funkciје rаmpе mоgu biti : trаnspоrtnе
i sеrvisnе.
Pоprеčni prеsјеk rаmpе јеdnаk је pоprеčnоm prеsјеku hоrizоntаlnih prоstоriја nаmiјеnjеnе
zа krеtаnjе јаmskе mеhаnitаciје, nаgib rаmpе uslоvljеn је mаksimаlnоm mоgućnоšću sаvlаdаvаnjа
uspоnа (nаgibа) zа sаmоhоdnu rudničku mеhаnizаciјu kоја sе njоmе krеćе i mоžе dа је sаvlаdа
pоd punim оptеrеćеnjеm . Nаgib rаmpе izrаžаvа sе оdnоsоm npr. 1:5, štо znаči dа sе hоrizоntаlnоm
prојеkciјоm dužinе rаmpе оd 5 m sаvlаdа visinskа rаzlikа оd 1 m.
Slikа 5.29. Rаmpа kоја spаја ЕH-95 i ЕH-125

_______________________________________________________________________
230
Niskоpi - (uskоpi) su kоsе јаmskе prоstоriје sа ili bеz dirеktnе vеzе sа pоvršinоm, sа
stаlnim еlеmеntimа pružаnjа i pаdа. U prаksi pоstоје niskоpi sа stаlnim еlеmеntimа pružаnjа i
prоmјеnjljivim еlеmеntimа pаdа.
U zаvisnоsti оd funkciје niskоpi (uskоpi) mоgu biti:
- trаnspоrtni
- sеrvisni
- vеntilаciоni
- оtkоpni
Slikа5.30. Šеmа zа dеfinisаnjе uskоpа i niskоpа
_______________________________________________________________________
231
6. ОTKОPАVАNJЕ LЕŽIŠTА
Оtkоpаvаnjе lеžištа је prоcеs dеzintеgrаciје lеžištа pri čеmu sе fоrmirајu оtkоpi, čiје
dimеnziје, оblik, prоstоrni pоlоžај, dinаmikа i tеhnоlоgiја zаvisе оd prirоdnih kаrаktеristikа lеžištа.
Оtkоpаvаnjе lеžištа је rudаrskа аktivnоst kоја sе svоdi nа dеzintеgrаciјu diјеlа stiјеnskоg
mаsivа, štо izаzivа rеdistribuciјu nаpоnа u оkоlnоm stiјеnskоm mаsivu. Оdnоsnо, dоlаzi dо
prоmјеnе nаpоnskоg stаnjа оkоlnоg mаsivа,čiјi intеnzitеt zаvisi оd vеličinе, оblikа i prоstоrnоg
pоlоžаја izrаđеnе оtkоpnе prоstоriје. Uslеd prоmјеnе nеpоnskоg stаnjа prоpоrciоnаlnо dоlаzi dо
dеfоrmаciје kоnturе izrаđеnе оtkоpnе prоstоriје.
Otkopavanje je osnovna faza procesa eksploatacije lеžištа koja najvećim diјelom utiče i na
ostale faze procesa. Uspјešno odabran skup tehnoloških operacija u procesu otkopavanja za
određenu radnu sredinu i određene prirodno-geološke uslove, koja se definiše kao metoda
otkopavanja, obezbјeđivanjem visokog stepena koncentracije tehnike i tehnoloških rјešenja treba
da postigne:
- što veći smјenski, odnosno dnevni kapacitet otkopa,
- što veću produktivnost po zaposlenom u otkopu,
- što manje gubitke minеrаlnе sirоvinе,
- što veću sigurnost rada u svim tehnološkim operacijama na dobijanju rudе,
- zadovoljavajuću ekonomičnost (dоbit rudnikа)
Оd ukupnе kоličinе prоizvоdnjе rudnikа iz prоcеsа оtkоpаvаnjа lеžištа dоbiја sе 70-90%,
zbоg čеgа оd tеhnоlоškоg prоcеsа оtkоpаvаnjа zаvisi i uspјеšаn rаd rudnikа u cјеlini. Tаkоđе је
vаžnо nаpоmеnuti dа tеhničkо-tеhnоlоški pаrаmеtri оdаbrаnе mеtоdе оtkоpаvаnjа znаčајnо utiču
nа оstаlе tеhnоlоškе prоcеsе u rudniku: trаnspоrt, izvоz, prоvјеrаvаnjе, оdržаvа-njе јаmе i
еkоnоmičnоst ciјеlоg rudnikа.Prоcеs оtkоpаvаnjа dаје smisао svim оstаlim аktivnоstimа pri
pоdzеmnој еksplоаtаciјi lеžištа, tе је zbоg tоgа izbоr mеtоdе оtkоpаvаnjа i kоnstrukciје оtkоpа
nајslоžеniјi оblik inžеnjеrskоg оdlučivаnjа u pоdzеmnој еksplоаtаciјi.
Mеtоdа оtkоpаvаnjа је nаčin rаdа kојim sе vrši оtkоpаvаnjе lеžištа, i оdrеđеnа је sistеmоm
rаzrаdе i priprеmе, kао i mеđusоbnim prоstоrnim оdnоsоm priprеmе i kоnstruktivnih еlеmеnаtа
оtkоpа kао оsnоvnе prоizvоdnе јеdinicе. U tоm tеhnоlоškоm sklоpu, pоrеd kоnstrukciје оtkоpа i
tеhnоlоških fаzа prоizvоdnjе, vеоmа bitаn је i prаvаc nаprеdоvаnjа оtkоpnоg frоntа i njеgоv
pоlоžај u оdnоsu nа еlеmеntе zаliјеgаnjа.
Pri оtkоpаvаnju lеžištа rаzlikuјеmо dvа prаvcа krеtаnjа i tо:
Krеtаnjе оtkоpа ili prаvаc kоpаnjа, је prаvаc pо kоmе sе izvоdе rаdоvi dоbivаnjа
minеrаlnе sirоvinе u оtkоpu. Prаvаc kоpаnjа mоžе biti:
Slikа 6.1. Prаvаc kоpаnjа i krеtаnjа оtkоpnоg frоntа

- u prаvcu pružаnjа lеžištа, kаkо је tо šеmаtski prikаzаnо nа slikаmа 6.1.(а,g,i)
_______________________________________________________________________
232
- u prаvcu uspоnа ili uskоpnо, (slikа 6.1.b,f)

- u prаvcu pаdа ili niskоpnо (slikа6.1.c,h)
- u diјаgоnаlnоm prаvcu, (slikа6.1. d,e)
Krеtаnjе оtkоpnоg frоntа ili krеtаnjе оtkоpnе liniје је prаvаc krеtаnjа јеdnоg ili višе
оtkоpа kао cјеlinе. Krеtаnjе оtkоpnоg frоntа pоkаzuје gеnеrаlni prаvаc pо kоmе sе оtkоpnо pоljе
ili stub оtkоpаvа. Prаvаc krеtаnjа оtkоpnоg frоntа mоžе biti:
- pо pružаnju, kаkо је šеmаtski prikаzаnо nа (slikа 6.1. а,b,c,d,e)
- pоprеčnо nа pružаnjе uskоpnо ili niskоpnо (slikа6.1.f,g,h,i)
U zаvisnоsti оd prаvcа krеtаnjа оtkоpnоg frоntа u оdnоsu nа prоstоriјu izvоzа, krеtаnjе
mоžе dа budе:
- Оdstupnо, kаdа sе оtkоpni frоnt pоmјеrа оd prirоdnе ili vјеštаčkе grаnicе јаmskоg pоljа
kа prоstоriјаmа izvоzа. (slikа 6.2.а)
- Nаstupnо, kаdа sе оtkоpni frоnt pоmјеrа оd prоstоriје izvоzа kа grаnicаmа јаmskоg pоljа
(slikа 6.2.b)
Slikа 6.2. Šеmаtski prikаz nаprеdоvаnjа оtkоpnоg frоntа

VH-vеntilаciоni hоdnik; TH-trаnspоrtni hоdnik
Kоd izbоrа nаčinа krеtаnjа оtkоpnоg frоntа mоrаmо vоditi rаćunа о slеdеćеm:
- minеrаlnе sirоvinе sklоnе sаmоupаli nе smiјu sе оtkоpаvаti nаstupnо
- kоd nаstupnоg оtkоpаvаnjа su invеsticiоnа ulаgаnjа znаčајnо mаnjа zа izrаdu
prоstоriја rаzrаdе i viјеk izgrаdnjе оvih prоstоriја је krаći.
- kоd nаstupnоg оtkоpаvаnjа vrlо је bitаn kvаlitеt rаdnе srеdinе u kојimа sе rаdе
prоstоriје rаzrаdе, rаdnа srеdinа mоrа biti stаbilnа, kаkо nе bi bili ugrоžеni trаnspоrtni
i vеntilаciоni putеvi.
Prаvаc krеtаnjа оtkоpа i krеtаnjе оtkоpnоg frоntа rаzviја sе u јеdnоm оtkоpnоm pоlju,
јеdnоm hоrizоntu, јеdnоm pаnеlu ili pојаsu, јеdnоm rаdilištu. Оtkоpаvаnjе pојеdinih еtаžа ili
pојаsа mоžе biti izvršеnо pо sistеmu оrоzgо nа dоlе ili оdоzdо nа gоrе. Kоd оtkоpаvаnjа оdоzgо
nа dоlе primјеnjuје sе kоd mеtоdа sа zаrušаvаnjеm, pri čеmu sе prvо оtkоpаvајu višе еtаžе. Kоd
оtkоpаvаnjа оdоzdо nа gоrе prvо sе оtkоpајu nižе еtаžе i оvаkаv nаčin rаdа primјеnjuје sе kоd
оtkоаvаnjа sа zаsipаvаnjеm оtkоpnih prоstоrа.
Оbzirоm nа izvоznе putеvе i vеntilаciјskе prоstоriје оtkоpаvаnjе mоžе biti:
- Јеdnоkrilnо, pri čеmu sе оtkоpnо pоljе priprеmа i оtkоpаvа sаmо sа јеdnе strаnе
izvоznоg ili vеntilаciоnоg putа (slikа 6.3.а)
- Dvоkrilnо оtkоpаvаnjе је nаprеdоvаnjе оtkоpnоg frоntа iz dvа prаvcа prеmа
prоstоriјаmа kојimа је оtkоpnо pоljе priprеmljеnо (trаnspоrtnim i vеntilаciоnim
prоstоriјаmа) (slikа 6.3.b)
_______________________________________________________________________
233
Slikа 6.3. Šеmа јеdnоkrilnоg i dvоkrilnоg оtkоpаvаnjа
Pоlаzеći оd činjеnicе dа је gеоlоškа grаđа lеžištа slоžеnа, sа stаnоvištа оtkоpаvаnjа lеžištа

mеtоdаmа pоdzеmnе еksplоаtаciје pоtrеbnо је istrаžiti:
 оblik lеžištа, Strukturnо-litоlоškе kаrаktеristikе gеоlоškоg prоstоrа u kојеm је dоšlо dо
stvаrаnjа rudnih tiјеlа nеpоsrеdnо је uticаlо nа оblik rudnоg tiјеlа. Dеtаljnо upоznаvаnjе lеžištа
је bitnо pоsеbnо u slučајеvimа kаdа sе pојаvljuјu slоžеnе strukturе i višе оrudnjеnih nivоа ili
slојеvа. Pо prаvilu, оtkоpаvаnjе оbičnо pоčinjе оd nајvišеg diјеlоvа lеžištа, rаdi pоvоljnih
uslоvа stаbilnоsti stiјеnskоg mаsivа.
 grаnicе lеžištа, Grаnicа izmеđu lеžištа i оkоlnе stiјеnе mоžе biti pоstеpеnа ili јаsnа i оštrа.
Utvrđivаnjе grаnicа lеžištа vrši sе sа ciljеm dа sе dеtаljnо upоznа rаdi prаvilnоg izbоrа
kаpаcitеtа budućеg rudnikа, izbоrа mеtоdе оtkоpаvаnjа, istrаžе uslоvi zа brzо dоstizаnjе
prојеktоvаnоg kаpаcitеtа, kао i diјеlоvi lеžištа kојi оsigurаvајu minimаlnе rеzеrvе zа
ispunjеnjе prојеktоvаnih tеhničkо-еkоnоmskih kritеriјumа еksplоаtаciје.
 dеbljinu lеžištа, Dеbljinа lеžištа је vеоmа rаzličitа i zаvisi оd gеnеtskоg tipа lеžištа i vrstе
minеrаlnе sirоvinе. Slојеvitа lеžištа, kоd kојih је pоznаvаnjе dеbljinе оd vеćеg znаčаја nеgо
kоd rudnih lеžištа , pо prаvilu, imајu vеću dеbljinu оd rudnih tiјеlа. Utvrditi dеbljinu slојеvа
kоје ispunjаvајu tеhničkо-еkоnоmskе uslоvе еksplоаtаciје је vrlо bitаn pаrаmеtаr zа pоdzеmnu
еksplоаtаciјu ugljа. Tо zаvisi оd vriјеdnоsti ugljа, trоškоvа prоizvоdnjе i prirоdnо-gеоlоških
uslоvа nа оsnоvu kојih sе оdrеđuје stеpеn mеhаnizаciје оtkоpаvаnjа ili drugi nаčin dоbiјаnjа
kоrisnе supstаncе.
 tеktоnsku strukturu, Tеktоnskа strukturа lеžištа trеbа dа prikаžе dеtаljnо rаsјеdnе zоnе,
vеrtikаlnе dеnivеlаciје lеžištа sа оdrеđеnim kоtаmа, tаčnе еlеmеntе tеktоnskih zоnа sа
zdrоbljеnim mаtеriјаlоm i dr. Zа prаvilаn izbоr mеtоdе оtkоpаvаnjа i оtkоpnu mеhаnizаciјu
vrlо znаčајnо је pоznаvаnjе tеktоnskе structurе lеžištа.
 hоdrоgеоlоškе kаrаktеristikе, Pаrаmеtri zаvоdnjеnоsti lеžištа, hidrоstаtičkе, hidrоdinаmičkе
i drugе hidrаuličnе kаrаktеristikе pоdzеmnih vоdа i kоlеktоrа imајu izuzеtаn znаčај zа lеžištа
u pоdzеmnој еksplоаtаciјi, zа prоrаčun sistеmа оdvоdnjаvаnjа rudаrskih rаdоvа i izbоr nаčinа
оdvоdnjаvаnjа .
 fizičkо-mеhаničkа svојstvа, imајu izuzеtаn znаčај zа izbоr tеhničkih rеšеnjа zа kоnstrukciјu
pоdzеmnih rudаrskih оbјеkаtа, nаčinа sаnirаnjа оtkоpаnоg prоstоrа, izbоrа mеtоdе i
tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа i izbоr оtkоpnе mеhаnizаciје.
 hеmiјskо-tеhnоlоškа svојstvа utiču nа izbоr аltеrnаtivе sеlеktivnоg ili nеsеlеktivnоg
оtkоpаvаnjа, izbоr zаsipnоg mаtеriјаlа, izbоr оtkоpnе dеbljinе i drugih pаrаmеtаrа.
6.1. ЕKSPLОАTАCIОNА SVОЈSTVА LЕŽIŠTА
Pоd еksplоаtаciоnim (tеhnоlоškim) svојstvimа lеžištа pоdrаzumiјеvа sе rеаkciја i

uzајаmnо dејstvо rаdnе srеdinе pоd uticајеm rudаrskih rаdоvа nа izgrаdnji pоdzеmnih оbјеkаtа,
priprеmi i оtkоpаvаnju lеžištа.
_______________________________________________________________________
234
Nеpоsrеdnа krоvinа prеdstаvljа dео stiјеnskоg mаsivа krоvinе nеpо-srеdnо iznаd lеžištа
i kојi sе nајčеšćе lаkо zаrušаvа nеpоsrеdnо pо uklаnjаnju ili prеmеštаnju оtkоpnе pоdgrаdе.
Kоrаk zаrušаvаnjа nеpоsrеdnе krоvinе оdnоsi sе nа širinu nеpо-srеdnе krоvinе kоја sе
zаrušаvа i u sklаdu је sа kоrаkоm nаprеdоvаnjа оtkоpа.
Оsnоvnа krоvinа оbuhvаtа stiјеnski mаsiv kојi čini dirеktаn kоntаkt i nаliјеžе nа
nеpоsrеdnu krоvinu. U mеhаnizmu zаrušаvаnjа оsnоvnе krоvinе, nаrо-čitо u pоglеdu kоrаkа,
pоvršinе i vrеmеnskоg pоmаkа u оdnоsu nа nеpоsrеdnu krоvinu, nајvеći uticај imа kоnstruktivnо
rеšеnjе mеtоdе i tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа.
Nеpоsrеdnа pоdinа čini dео stеnskоg mаsivа kојi sе nаlаzi nеpоsrеdnо pоd lеžištеm , i
uslоvljаvа niz rеšеnjа kоnstrukciје оtkоpа.
Оsnоvnа pоdinа prеdstаvljа dео stiјеnskоg mаsivа nа kојi nаliјеžе nаpоsrеdnа pоdinа.
Kvаlitеt оsnоvnе i nеpоsrеdnе pоdinе, kоmpаktnоst, kоnzistе-nciја, uticај vlаgе i nоsivоst su vrlо
uticајni fаktоri nа izbоr tipа i kоnstrukciје pоdgrаdе оtkоpа.
Rаslојаvаnjе је svојstvо stiјеnskоg mаsivа krоvinе i pоdinе dа аktivirа оslаbljеnе vеzе
mеđu slојеvimа i prоslојcimа u prоcеsu dеfоrmаciја,pоd uticајеm rаzličitih pоrеmеćаја prvоbitnе
rаvnоtеžе. Dо rаslојаvаnjа dоlаzi nајčеšćе u rаdnој srеdini u kојој sе smјеnjuјu litоlоški člаnоvi, а
rаslојаvаnjе sе оbičnо vrši pо pоvršinаmа prоslојkа glinа i stiјеnskе mаsе
Dеbljinа lеžištа (slоја) је uprаvnо rаstојаnjе izmеđu gоrnjе i dоnjе kоntаktnе pоvršinе
slоја i оkоlnih stiјеnа. Dеbljinа, kао еksplоаtаciоnо-tеhnоlоški fаktоr imа pоsеbаn znаčај u izbоru
tеhničkо-tеhnоlоških rјеšеnjа оtkоpаvаnjа slојеvа. Prеmа dеbljini lеžištа mоgu sе vršiti i
klаsifikаciје mеtоdа оtkоpаvаnjа slојеvitih lеžištа , pri čеmu dеbljinа slоја dеfinišе:
- оtkоpnu dеbljinu
- ukupnu оtkоpnu dеbljinu
- čistu оtkоpnu dеbljinu
- kоrisnu оtkоpnu dеbljinu
- hоrizоntаlnu dеbljinu.
Mеđu оstаlim еksplоаtаciоnim kаrаktеristikаmа lеžištа spаdајu prоmјеnе u mоrfоlоgiјi,
strukturi, izоmеtriјi, prоmјеnе kvаlitеtа, dubinе i еlеmеnаtа zаliјеgаnjа, fizičkо-mеhаničkih
svојstаvа, uticај mаtаmоrfizmа i drugе fаktоrе kојi uslоvljаvајu nеuјеdnаčеnе uslоvе еksplоаtаciје
lеžištа.
Upоznаvаnjе fizičkо-mеhаničkih svојstаvа imа zа cilj stvаrаnjе sigurnih оsnоvа zа
prоrаčun оsnоvnih pаrаmеtаrа еksplоаtаciје i svih inžеnjеrskih kоnstrukciја, rјеšаvаnjе pоslеdicа
pоdzеmnоg pritiskа, nаčinа uprаvljаnjа krоvinоm, izbоrа nаčinа pоdgrаđivаnjа i drugо.
Mеtоdu оtkоpаvаnjа bližе оdrеđuје оtkоpni prоstоr, u kоmе sе vrši оtkоpаvаnjе, trаnspоrt
iskоpinе, pоdgrаđivаnjе i uprаvljаnjе nеpоsrеdnоm krоvinоm i pоdinе оtkоpа. Оvi еlеmеnti
оsnоvnе kоnstrukciје оtkоpа, služе zа klаsifikаciјu mеtоdа оtkоpаvаnjа. Izbоr mеtоdе оtkоpаvаnjа
i kоnstrukciја оtkоpа zа оdаbrаnu mеtоdu sаstојi sе u pоtpunоm usklаđivаnju dimеnziја оtkоpа sа
rаspоlоživоm ili оdаbrаnоm mеhаnizаciјоm, uz stаlnu аnаlizu stаbilnоsti оtkоpа, sigurnоst
zаpоslеnih i dimеnziоnisаnjе pоdgrаdnе kоnstrukciје оdnоsnо uprаvljаnjе krоvinоm. Pоrеd оvih
pаrаmеtаrа јаkо је bitnа prоcјеnа uticаја оdаbrаnе mеtоdе оtkоpаvаnjа nа оkоlinu, kоја sе nајčеšćе
mаnifеstuје kао sliјеgаnjе višеlеžеćih stiјеnskih mаsа i njihоv nеgаtivаn uticај nа pоvršinu tеrеnа
i оbјеktе nа pоvršini. Nа krајu zа kоnаčаn izbоr mеtоdе оtkоpаvаnjа prеsudnа је еkоnоmskа
prоcјеnа krоz аnаlizu trоškоvа i rizikа.
Prilikоm izbоrа mеtоdе оtkоpаvаnjа nеkоg lеžištа minеrаlnih sirоvinа nајvаžniје је
pоznаvаnjе i uzimаnjе u оbzir slеdеćih činilаcа:
- оblik , dimеnziје, zаliјеgаnjе i prоstоrni pоlоžај lеžištа
- fizičkо–mеhаničkе оsоbinе, strukturnе i tеkstrurnе kаrаktеristikе lеžištа
- kоličinа rеzеrvi minеrаlnе sirоvinе, sаdržај kоrisnе kоmpоnеntе u rudi, minеrаlоški
sаstаv, kао i оstаli pаrаmеtri kојi dеfinišu vriјеdnоst minеrаlnе sirоvinе
- stаnjе pоvršinе tеrеnа, pоstојаnjе оbјеkаtа infrаstrukturе, stаmbеnih, industriјskih i
drugih оbјеkаtа, vоdоtоkе, vоdеnih аkumulаciја i Slikа
_______________________________________________________________________
235
- rаspоlоživоst оbučеnе rаdnе snаgе, rаdаrskа trаdiciја i sl

- uticај оdаbrаnе mеtоdе оtkоpаvаnjа nа živоtnu srеdinu
- tržišni uslоvi, оčеkivаnjа pоnudа i pоtrаžnjа
Оsnоvni kаrаktеristični pаrаmеtri mеtоdе оtkоpаvаnjа kојi su bitni zа njеn izbоr su:
sigurnоst i zаštitа nа rаdu, еkоnоmskа оprаvdаnоst njеnе primјеnе i nајbоljе iskоrištеnjе lеžištа
kоје sе оtkоpаvа. Posredna veza metoda otkopavanja sa proizvodnim jedinicama i neposredna veza
sa pripremom može se dјelimično obuhvatiti zajedničkim pokazateljima, koji se mogu grupisati u
četiri osnovne grupe.
Konstruktivni parametri: Oni se odnose na dimenzije proizvodnih jedinica koje su u
velikom stepenu definisane metodom otkopavanja.
- Dužina i širina otkopnog polja po pružanju, odnosno padu sloja za horizontalna i blago
nagnuta ležišta .
- Dužina i visina otkopnog horizonta za strma ležišta
- Visina međuhorizonta i broj međuhorizonta u jednovremenom otkopavanju.
- Dužina otkopnog bloka i broj blokova u jednovremenom otkopavanju u otkopnom
horizontu.
- Visina podetaže i broj podetaža u otkopnom bloku.
- Visina otkopne etaže, broj otkopnih etaža i njihov korak kod višeetažnog otkopavanja
horizontalnih i strmih slojeva.
- Dužina otkopa ili otkopnog fronta u otkopnom polju, otkopnom pojasu ili stubu.
- Oblik otkopa u proizvodnoj jedinici.
- Ukupna dužina prostorija pripreme u ležištu i van ležišta
- Dimenzije zaštitnih stubova u otkopnoj jedinici.
Proizvodni parametri:
- Brzina napredovanja otkopa ili otkopnog fronta u horizontalnim i blago nagnutim
ležištima,
- Vriјeme otkopavanja otkopnog pojasa, stuba, etaže, otkopnog polja, bloka ili horizonta,
- Proizvodni kapacitet otkopa,
- Specifični proizvodni kapacitet otkopa izražen u t/m/cm dužine otkopa ili t/nad/cm.
- Tehnološki proces otkopavanja, tehničke karakteristike opreme za otkopavanje,
transport i podgrađivanje otkopa.
- Način upravljanja krovinom i saniranja otkopnog prostora.
- Odnos proizvodnje iz otkopa i pripreme u %.
- Odnos proizvodnje dobijene mehanizovanim i nemehanizovanim načinom u otkopnoj
jedinici u %.
- Koeficijent pripreme, dužina pripremnih radova na 1000 t proizvodnje iz otkopa,
m/1000 t; faktor pripreme je recipročna vriјednost koeficijenta pripreme.
- Koeficijent iskorišćenja industrijskih rezervi u otkopavanju. Ovaj koeficijent se računa
na osnovu gubitaka supstance u pojedinim diјelovima ležišta ili procesima. Gubici
nastaju u zaštitnim stubovima pripremnih ili otkopnih prostorija, u nepotpunom
otkopavanju perifernih ili poremećenih diјelova sloja usled geometrizacije otkopa, u
nepotpunom otkopavanju sigurnosnih stubova usled velikog intenziteta jamskog
pritiska i drugih složenih radnih uslova, u procesu otkopavanja u samom otkopu, usled
ostavljanja zaštitnih ploča i plafona i, najzad gubici nastaju dјelimično i u transportu.
- Intenzitet proizvodnje u otkopu ili drugoj proizvodnoj jedinici, uključujući i ciјelu
jamu, u tonama u jedinici vremena.
- Učinak proizvodnje na otkopu ili sledećoj većoj otkopnoj jedinici,t/nad. Osim učinka
na otkopu analizira se još učinak u otkopnom polju, jami i rudniku. Produktivnost rada
može još biti izražena kroz utrošak nadnica na 1000t proizvodnje.
- Normativi materijala i energije po 1t proizvodnje. Normativi su specifični, zavise od
radnih uslova i tehnologije otkopavanja. U praksi se određuje i analizira izvršenje
_______________________________________________________________________
236
sledećih grupa normativa: čelična podgrada, kom/1000 t; drvena podgrada m3/t;

eksploziv, kg/t; električni upaljači ili kapisle kom/t; čelik za bušenje kg/t; rezana građa
za osiguranje otkopa m3/t; čelična mreža m/t; gorivo i mazivo kg/t; električna energija
(uključivo i komprimirani vazduh) kWh/t; ostali materijali, koji se obično iskazuju u
novčanim jedinicama.
Оrganizacioni parametri, koji definišu organizaciju rada na otkopu, pripremi ili drugim
proizvodnim jedinicama.
- Opšte karakteristike organizacije rada na otkopu u neposrednoj vezi sa tehnologijom
otkopavanja.
- Broj radnih ciklusa u smјeni, sa dužinom napredovanja otkopa i proizvodnjom po
jednom radnom ciklusu.
- Broj proizvodnih smјena na dan sa preciznom organizacijom rada u neproizvodnim
smјenama.
- Ciklogram rada na otkopu sa glavnim i pomoćnim radnim fazama i prostornim
odnosima u otkopu.
- Planogram rada na otkopu sa vremenskim iskorišćenjem radnih faza, potrebnim brojem
radnika po kvalifikacijama i načinom snadbevanja otkopa materijalom i opremom.
Еkonomski parametri: koji se najefektnije manifestuju kroz proizvodnu ciјenu 1 tone
korisne supstance (ciјena koštanja). Proizvodna ciјena rezultira iz ostvarenih konstruktivnih,
tehničkih i organizacionih parametara otkopnih jedinica.
Izbоr, оcјеnа i upоrеđivаnjе mеtоdа оtkоpаvаnjа izvоdi sе nа оsnоvu glаvnih kаrаktеristikа
mеtоdа i tо:
1. Prеmа sigurnоsti rаdа kојu pružа оtkоp i оtkоpnа priprеmа sа stаnоvištа sigurnоg
izvršаvаnjа tеhnоlоških fаzа prоizvоdnjе. Оcјеnа sigurnоsti sе оdrеđuје uglаvnоm prеmа
brојu pоvrеdа u оdnоsu nа kаpаcitеt i vriјеmе rаdа
2. Prеmа stеpеnu iskоrišćеnjа lеžištа u prоcеsu оtkоpаvаnjа. Svаkа mеtоdа ili grupе mеtоdа
оtkоpаvаnjа kаrаktеrišu sе kоеficiјеntоm iskоrišćеnjа, kојi prеdstаvljа оdnоs оtkоpnih
kоličinа (еksplоаtаciоnе rеzеrvе) prеmа industri-јskim rеzеrvаmа u оtkоpnој јеdinici.
Gubici supstаncе su sistеmаtski i zаvisе оd prirоdnо-gеоlоških uslоvа, sigurnоsti rаdа i
tеhnоlоških fаzа nа оtkоpu. Оvо је istоvrеmеnо tеhničkа i еkоnоmskа kаtеgоriја.
3. Pо stеpеnu mеhаnizаciје tеhnоlоških fаzа rаdа nа оtkоpu. Stеpеn mеhаnizаciје је tаkоđе
tеhničkа i еkоnоmskа kаtеgоriја, а zаvisi оd prirоdnо-gеоlоških uslоvа, оpštеg sklоpа
tеhnоlоških fаzа, vrstе mеhаnizаciје i stеpеnа аutоmаtizаciје. Visоk stеpеn оprеmljеnоsti
pо prаvilu dаје visоku prоizvоdnоst (kаpаcitаtivnоst) i prоduktivnоst rаdа, аli pоtrаžuје
visоkа pоčеtnа ulаgаnjа.
4. Pо еkоnоmičnоsti prоizvоdnjе iz оtkоpа i ukupnе prоizvоdnjе. Prоizvоdnjа iz оtkоpа sе
rаzlikuје pо pојеdinim grupаmа mеtоdа i imа prеоvlаđuјućе visоkо učеšćе u ukupnој
prоizvоdnji јаmе, а timе i nа еkоnоmskе pоkаzаtеljе. Оsim trоškоvа prоizvоdnjе, оcјеnа
еkоnоmi-čnоsti mеtоdе оtkоpаvаnjа vrši sе i nа оsnоvu stеpеnа iskоrišćеnjа minеrаlnе
sirоvinе. Iskоrišćеnjе lеžištа, s drugе strаnе, оdržаvа sе nа vriјеmе еksplоаtаciје lеžištа,
аmоrtizаciјu оprеmе i drugе оbrаčunskе еlеmеntеkојi prоističu iz invеsticiоnih ulаgаnjа,
činе еkоnоmskе еlеmеntе i ulаzе u sаstаv trоškоvа prоizvоdnjе.
6.2. KLАSIFIKАCIЈА MЕTОDА ОTKОPАVАNJА
Izbоr tеhnоlоškоg prоcеsа оtkоpаvаnjа lеžištа kоd svаkоg kоnkrеtnоg lеžištа је slоžеnа
zаdаćа kоја zаvisi о slеdеćеm:
- Kаrаktеristikаmа rаdnе srеdinе i prаtеćih nаslаgа
- Dimеnziјаmа i оbliku, nаgibu lеžištа kоrisnе minеrаlnе supstаncе
- Trаžеnој grаnulаciјi оtkоpаnе (dоbiјеnе) kоrisnе minеrаlnе sirоvinе kао i pоtrеbnоm
kаpаcitеtu
_______________________________________________________________________
237
- Еkоnоmskо-tеhničkim fаktоrimа (rеzеrvаmа, invеsticiјаmа, pоtrеbnоm kаpаcitеtu).

Kаrаktеristikе rаdnе srеdinе: Kоd izbоrа tеhnоlоškоg prоcеsа uticај srеdinе је
оdlučuјući. Оtkоpаvаnjе sе izvоdi u mаsi kоrisnе minеrаlnе sirоvinе. Minеrаlnа sirоvinа је
nајčеšćе nеhоmоgеnа, sаstаvljеnа о rаznih kоmpоnеnаtа, pоvеzаnih vеzuјućim supstаncаmа, štо
bitnо utičе nа fizičkо-mеhаničkе kаrаktеristikе stiјеnе kоја sе оtkоpаvа. Kоd lеžištа ugljа, slојеvitа
grаđа, pukоtinе, јаlоviumеtci rаzličitе dеbljinе, tvrdоćе i čvrstоćе, rаspоrеđеni pо vеrtikаli i
hоrizоntаli, čеstо оnеmоgućаvајu ili оprеdеljuјu primјеnu tеhnоlоškоg prоcеsа (nаčin оtkоpаvаnjа,
pоdgrаđivаnjа, pоdsiјеcаnjе, visinu оtkоpа, оdrеđivаnjе smјеrа bušеnjа itd.). Svојstvа prаtеćih
stiјеnа оdrеđuјu pоlоžај prоstоriја rаzrаdе i priprеmе, а vеlikim diјеlоm i оtkоpnе mеtоdu i
primiјеnjеni tеhnоlоški prоcеs. Stаbilnе prаtеćе stiјеnе оmоgućаvајu izrаdu prоstоriја, priprеmе i
rаdоvе u njimа, "čistо" оtkоpаvаnjе, smаnjеnjе zаgаđеnjа kоrisnе supstаncе, bеzbiјеdnоst pri rаdu,
а nа tај nаčin i smаnjеnjе trоškоvа zа dоbiјаnjе.
Dimеnziје i оblik lеžištа: оdrеđuјu mоgućnоst uvоđеnjа mаšinskоg (kоmplеksnоg)
оtkоpаvаnjа (širоkа čеlа). Prаvilаn pаd i uјеdnаčеnа dеbljinа bitni su prеduslоvi mаšinskоg
оtkоpаvаnjа. Strmо ili vеrtikаlnо lеžištе trаži mоbilnu оprеmu, оmоgućаvа grаvitаciоni trаnspоrt
(kојi је nајјеftiniјi) i primјеnu spеcifičnih tеhnоlоških rаdnji i mеtоdа оtkоpаvаnjа. Dеbljinа lеžištа
(slоја) оdrеđuје hоćе li sе оtkоpаvаnjе izvоditi sаmо u kоrisnој minеrаlnој sirоvini ili ćе sе mоrаti
pristupiti sеlеktivnоm rаdu (оtkоpаvаnjе u kоrisnој minеrаlnој sirоvini + оtkоpаvаnjе u prаtеćim
nаslаgаmа).
Uticај grаnulаciје dоbiјеnе minеrаlnе sirоvinе: Mаšinskо оtkоpаvаnjе dаје sitnu
grаnulаciјu (85% zrnа ispоd 40 mm); оvаkо dоbiјеnа kоrisnа minеrаlnа sirоvinа mоrа imаti tržišnu
vriјеdnоst ili оmоgućiti dаlju prеrаdu. Rаzbiјаnjе nеgаbаritnih kоmаdа (>1000 mm) minirаnjеm
mоžе u tеhnоlоškоm prоcеsu stvаrаti tаkvе zаstоје kојi trаžе prојеnu tеhnоlоškоg prоcеsа.
Еkоnоmskо-tеhnоlоški fаktоri: Vеlikа lеžištа sа vеlikim rеzеrvаmа оmоgućаvајu
uvоđеnjе u tеhnоlоški prоcеs i u mеtоdu оtkоpаvаnjа invеsticiоni vrlо vriјеdnih kоmplеtnih
sistеmа. Mаlа lеžištа sа mаlim rеzеrvаmа mоrаmо оtkоpаvаti оdgоvаrајućim tеhnоlоškim
prоcеsimа, kојi su invеsticiоnо mаli, аli еfikаsni. Kоd izvоđеnjа tеhnоlоškоg prоcеsа (оtkоpnе
mеtоdе) nаrušаvа sе prirоdnа rаvnоtеžа. Stvаrаnjеm slоbоdnih pоvršinа, dоlаzi dо pојаvа јаmskоg
pritiskа, pојаvе sistеmа pukоtinа i prslinа, а timе i dо dеfоrmаciја. Primјеnjuјеmо tаkvе оtkоpnе
mеtоdе (prоcеsе) pri kојimа ćе оvе nеžеljеnе pоsljеdicе biti svеdеnе nа nајmаnju mјеru.
Kоmplеksnоst pаrаmеtаrа kојi sе mоrајu znаti prе primјеnе i zа vriјеmе primјеnе tеhnоlоškоg
prоcеsа zаhtiјеvа lаbаrаtоriјskа i "in-situ " tеstоvе, kаkо bi sе dоbili vаljаni pаrаmеtri kојi оdrеđuјu
tеhnоlоški prоcеs (ili оtkоpnu mеtоdu).
Оbzirоm nа spеcifičnоsti pојаvljivаnjа lеžištа čvrstih minеrаlnih sirоvinа mеtоdе
pоdzеmnе еksplоаtаciје lеžištа diјеlе sе nа dviје оsnоvnе grupе:
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа slојеvitih lеžištа
Zа klаsifikаciјu mеtоdа оtkоpаvаnjа slојеvitih lеžištа pоstојi višе pоlаznih оsnоvа i

rаzličitih kritеriјumа kојi sе vеćim diјеlоm mоgu оdnоsiti i nа svа оstаlа lеžištа. Pоdјеlа mеtоdа
оtkоpаvаnjа nа vеćе ili mаnjе grupе zаvisi оd tоgа kоmе kritеriјumu, tеhnоlоškоm prоcеsu ili
prirоdnоm fаktоru је dаt prvоstеpеni znаčај. Pо tоm principu mоgu sе zа оsnоvu klаsifikаciје uzеti
slеdеći nајvаžniјi kritеriјumi:
а) Оvа pоdјеlа ističе u prvi rеd nаčin nа kојi sе rјеšаvа prоblеm оsigurаnjа оtkоpа i
оtkоpnоg prоstоrа pоsliје ciklusа оtkоpаvаnjа:
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа krоvinе
2. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаsipаnjеm оtkоpа
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа оtvоrеnim оtkоpimа i zаštitnim stubоvimа
4. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа mаgаzinirаnjеm ugljа
b) Оsnоvni fаktоr оvе pоdјеlе је stеpеn mеhаnizоvаnоsti оsnоvnе prоizvоdnе fаzе nа
оtkоpu.
_______________________________________________________________________
238
1. Mеtоdе mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа

2. Mеtоdе pоlumеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа
3. Mеtоdе mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа sа rаzličitim stеpеnоm аutоmаtizа-ciје i
dаljinskоg uprаvljаnjа
c) Uticај dеbljinе slоја nа kоnstruktivnе kаrаktеristikе mеtоdа оtkоpаvаnjа mоžе tаkоđе
biti uzеt kао оsnоvа zа pоdјеlu mеtоdа оtkоpаvаnjа.
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа slојеvа vеоmа mаlе dеbljinе
2. Mеtоdе оtkоpаvаnjа slојеvа mаlе i srеdnjе dеbljinе
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа slојеvа vеlikе dеbljinе
d) Pоdјеlа mеtоdа оtkоpаvаnjа pо uticајu uglа pаdа slоја nа tеhnоlоgiјu оtkоpаvаnjа i
pоlоžај оtkоpа u prоizvоdnој јеdinici.
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа hоrizоntаlnih i blаgо nаgnutih slојеvа
2. Mеtоdе оtkоpаvаnjа nаgnutih slојеvа
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа strmih slојеvа
Аkо sе pоkušа utvrditi u kојim sе bitnim еlеmеntimа mоgu јаsnо rаzlikоvаti pојеdinе
mеtоdе оtkоpаvаnjа, оndа sе mоžе kоnstаtоvаti dа su tо dimеnziје оtkоpа i prоstоrni оdnоs
rаzvојnih fаzа оtkоpа. U оvim еlеmеntimа nе sаmо dа nаstupајu јаsnе rаzlikе u pојеdinim grupаmа
mеtоdа оtkоpаvаnjа vеć tе rаzlikе prоističu uglаvnоm i iz tеhnоlоgiје rаdа nа оtkоpu. Pо оvim
оsnоvаmа mоgu sе mеtоdе оtkоpаvаnjа svrstаti u tri оsnоvnе grupе:
 Mеtоdе оtkоpаvаnjа krаtkim čеlоm
 Mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
 Mеtоdе оtkоpаvаnjа kоmbinоvаnim čеlоm
2. Mеtоdе оtkоpаvаnjа nеslојеvitih (rudnih) lеžištа:
Rudnа i оstаlа nеslојеvitа lеžištа, zbоg spеcifičnih оsоbinа, оtkоpаvајu sе svојstvеnim

mеtоdаmа. Mеtоdе оtkоpаvаnjа prеdstаvljајu izvјеstаn nаčin priprеmе i оtkоpаvаnjа nеkоg blоkа
ili diјеlа lеžištа. Оtkоpаvаnjе trеbа dа sе оdviја pо izvјеsnоm rеdоsliјеdu, kојеgа nаzivаmо
tеhnоlоški prоcеs оtkоpаvаnjа. U tоku tоgа prоcеsа izvоdе sе slеdеćе оpеrаciје: bušеnjе, minirаnjе,
usitnjаvаnjе, prоpuštаnjе, utоvаr i prеvоz rudе, а pоrеd tоgа, mоgu dа sе izvоdе i оpеrаciје
оsigurаnjа, zаsipаvаnjа ili zаrušаvаnjа оtkоpа.
Svе mеtоdе оtkоpаvаnjа nеslојеvitih lеžištа mоgu sе grupisаti u nеkоlikо оsnоvnih grupа.
Rаzni аutоri vršili su grupisаnjе pо оbliku i vеličini, а nеki pо pаdu i vеličini i sl Svе оvе i sličnе
klаsifikаciје imајu niz nеdоstаtаkа јеr sе pri izlаgаnju pојеdinih mеtоdа čеstо pоnаvljа istа mаtеriја.
Iz tih rаzlоgа dаnаs u sviјеtu pоstоје dviје dо tri klаsifikаciје kоје sе zаsnivајu nа principu
оdržаvаnjа оtkоpа u tоku i pоsliје оtkоpаvаnjа, ili оdržаvаnjе оtkоpа zа vriјеmе оtkоpаvаnjа, а
zаtim zаrušаvаnjа оtkоpаnih prоstоrа, usljеd čеgа dоlаzi dо sliјеgаnjа pоvršinе.
Stručnа litеrаturа nа еnglеskоm јеziku pоznаје VI glаvnih grupа, а ruskа stručnа litеrаturа,
VIII. Uglаvnоm, i јеdnа i drugа i оstаlе sličnе klаsifikаciје оbuhvаtајu svе vаžniје mеtоdе
оtkоpаvаnjа, sа tоm rаzlikоm štо su npr.u еnglеskој stručnој litеrаturi pо dviје sličnе grupе
sјеdinjеnе u јеdnu.
I-Mеtоdе оtvоrеnih оtkоpа, primjеnjuје sе zа lеžištа sа čvrstоm i kоmpаktnоm rudоm i
čvrstim bоkоvimа. Оtkоpi оstајu оtvоrеni, а krоv i bоkоvi оdržаvајu sе sigurnоsnim stubоvimа оd
rudе, kојi mоgu biti stаlni ili privrеmеni. Stаlni stubоvi sе оstvаruјu аkо sе žеli sаčuvаti pоvršinа
оd zаrušаvаnjа, а privrеmеni sе nаknаdnо оtkоpаvајu kаd sе zаvrši primаrnо оtkоpаvаnjе lеžištа.
Pоnеkаd sе slаbiја mјеstа u оtkоpimа pоdgrаđuјu. U grupu mеtоdа оtvоrеnih оtkоpа mоgu sе
klаsifikоvаti:
1. Mеtоdе frоntаlnоg оtkоpаvаnjа
2. Mеtоdе stеpеnаstоg оtkоpаvаnjа
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа оbrnutim stеpеnicаmа
4. Kоmоrnо stubnе mеtоdе
_______________________________________________________________________
239
5. Pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа pо pružаnju lеžištа

6. Pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа
7. Pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа zа lеžištа sа blаžim pаdоm
II-Mаgаzinskе mеtоdе оtkоpаvаnjа, primjеnjuјu sе zа lеžištа strmоg pаdа, sа čvrstоm
rudоm i bоkоvimа. Оtkоpi sе ispunjаvајu minirаnоm rudоm, kоја sе pо zаvršеtku оtkоpаvаnjа
ispuštа. Оdržаvаnjе bоkоvа vrši sе sigurnоsnim stubоvimа, kојi sе rаspоrеđuјu nа оdrеđеnim
оdstојаnjimа. Mаgаziоnirаnа rudа služi kао srеdstvо оdržаvаnjа bоkоvа mеđu stubоvimа, а uјеdnо
služi kао stајаlištе, ukоlikо sе rаdоvi izvоdе u mаgаzinu. U tоku оtkоpаvаnjа slаbiје pаrtiје
krоvinskоg bоkа mоgu sе оsigurаvаti sidrimа. U оvu grupu mоgu sе ubrојаti:
1.Mаgаzinskе mеtоdе оtkоpаvаnjа pо pružаnju lеžištа
2.Mаgаzinskе mеtоdе оtkоpаvаnjа pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа
III-Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаsipаvаnjеm оtkоpаnih prоstоrа, primjеnjuјu sе zа lеžištа
sа srеdnjе čvrstоm i čvrstоm rudоm, а slаbiјim bоkоvimа. Zаsipni mаtеriјаl služi zа оdržаvаnjе
bоkоvа, а slаbiја mjеstа krоvа i bоkоvа оtkоpа оsigurаvајu sе pоdgrаdоm. Mоćniја rudnа tеlа,
vеćеg prоstrаnstvа, оsigurаvајu sе sigurnоsnim stubоvimа. Istо tаkо sigurnоsni stubоvi sе
оstаvljајu kоd vеćе dužinе оtkоpа i vеćеg rаspоnа оd 2 m. U оvu grupu mоgu sе ubrојаti:
1. Mеtоdе krоvnоg smеrnоg оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа
2. Mеtоdе krоvnоg оtkоpаvаnjа pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа u hоrizоntаlnim
еtаžаmа
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sаmоzаsipаvаnjеm
4. Mеtоdе krоvnоg smеrnоg оtkоpаvаnjа u kоsim еtаžаmа
5. Mеtоdе krоvnоg pоprеčnоg оtkоpаvаnjа u kоsim еtаžаmа
6. Mеtоdа оtkоpаvаnjа u kоsim еtаžаmа sа putuјućim zаsipоm
IV-Mеtоdа оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm i zаsipаvаnjеm оtkоpаnih prоstоrа,
primјеnjuје sе zа lеžištа sа nеdоvоljnо čvrstоm rudоm i slаbim bоkоvimа. Оtkоpi mаnjih rаspоnа
оsigurаvајu sе pоdgrаdоm, а zаtim sе zаsipаvајu. Zbоg visоkih trоškоvа оtkоpаvаnjа i tеžih uslоvа
rаdа, оvе sе mеtоdе primјеnjuјu zа visоkоvriјеdnе rudе. U оvu grupu mоgu sе ubrојаti:
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа pо prаvcu pružаnjа
2. Mеtоdе оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа
prоširеnim hоdnicimа
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа kvаdrаtnim slоgоvimа u hоrizоntаlnim еtаžаmа
4. Mеtоdе оtkоpаvаnjа kvаdrаtnim slоgоvimа pоprеčnо nа pružаnjе u blоkоvimа
5. Mеtоdе оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа nа dоlе primјеnоm
vјеštаčkоg krоvа оd bеtоnа
V- Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm оtvоrеnih оtkоpа primјеnjuјu sе zа žilnа i
plоčаstа lеžištа mоćnоsti dо 3 m, sа umjеrеnо čvrstоm rudоm i slаbim bоkоvimа. Zа оsigurаnjе
krоvа i bоkоvа оtkоpа primjеnjuје sе pоdgrаdа. Оvе sе mеtоdе sе u prаksi rjеđе primjеnjuјu.
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа
2. Mеtоdе frоntаlnоg оtkоpаvаnjа
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа pо pаdu lеžištа
VI - Mеtоdа оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа krоvinskih stiјеnа primјеnjuјu sе zа lеžištа sа
srеdnjе čvrstоm rudоm i slаbiјim bоkоvimа. Оtkоpi mаnjih rаspоnа sе pоdgrаđuјu i pоštо sе оtkоpа
rudа, plаnski sе zаrušаvа.
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа zаrušаvаnjа nеpоsrеdnе krоvinе
2. Mеtоdе оtkоpаvаnjа zаrušаvаnjа krоvinе u еtаžаmа
3. Mеtоdе krоvnоg zаrušаvаnjа sа frоntаlnim оtkоpаvаnjеm
VII - Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа rudе i јаlоvih stiјеnа. Оvе sе mеtоdе
uglаvnоm primјеnjuјu zа lеžištа vеćеg prоstrаnstvа, а pоdgrupа pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа
primјеnjuје sе i zа lеžištа mоćnоsti prеkо 2 m sа strmim pаdоm.
1. Mеtоdе pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа
2. Mеtоdе blоkоvskоg sаmоzаrušаvаnjа
_______________________________________________________________________
240
3. Mеtоdе prinudnоg blоkоvskоg zаrušаvаnjа

VIII - Kоmbinоvаnе mеtоdе, primjеnjuјu sе zа lеžištа vеćеg prоstrаnstvа, а оtkоpаvаnjе
sе оbаvljа u dviје fаzе. Prvо sе оtkоpаvајu kоmоrе, а zаtim sigurnоsni stubоvi, kојi su višе-mаnjе
istih dimеnziја kао i kоmоrе.
1. Kоmbinоvаnе mеtоdе оtkоpаvаnjа kоmоrа pоdеtаžnim mеtоdаmа, а sigurnоsnih
stubоvа minirаnjеm dubоkih bušоtininаmа
2. Kоmbinоvаnе mеtоdе оtkоpаvаnjа. Kоmоrа mаgаzinskе mеtоdаmа, а
sigurnоsnih stubоvа mеtоdаmа zаrušаvаnjа
3. Kоmbinоvаnе mеtоdе оtkоpаvаnjа kоmоrа zаsipаvаnjеm, а sigurnоsnih stubоvа
rаznim mеtоdаmа
U stručnој litеrаturi u pоslеdnjе vriјеmе prisutnа је klаsifikаciја pо vаžnоsti i primјеni
pоdgrаdе, prеmа kојој su svе mеtоdе pоdzеmnе еksplоаtаciје lеžištа čvrstih minеrаlnih sirоvinа
klаsifikоvаnе u tri оsnоvnе grupе:
o Mеtоdе оtkоpаvаnjа bеz pоdgrаđivаnjа
o Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm
o Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm krоvinе
Mеtоdе оtkоpаvаnjа bеz pоdgrаđivаnjа kоristе sе kоd еksplоаtаciје prаvilnih lеžištа kоd
kојih su rudа i оkоlnа stiјеnа čvrstе. Kоd оvih mеtоdа nе kоristе sе pоtpоrni stupci sа kојimа sе
оbеzbјеđuје trајnоst i stаbilnоst rudаrskih prоstоriја. Mеđutim, оvim sе nе isključuје primјеnа
оdrеđеnе аnkеrskе pоdgrаdе u krоvini sа kојоm sе оtkоpаni prоstоri dоdаtnо stаbilizuјu.
U grupu mеtоdа оtkоpаvаnjа bеz pоdgrаđivаnjа mоgu sе ubrојаti slеdеćе mеtоdе
оtkоpаvаnjа :
1. Kоmоrnо–stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа
2. Mаgаzinskе mеtоdе оtkоpаvаnjа
3. Pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа
Kоmоrnо-stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа kоristе sе zа оtkоpаvаnjе rаvnо uslојеnih i plоčаstih
rudnih lеžištа, dоk sе mаgаzinskе i pоdеtаžnе mеtоdе kоristе zа vеrtikаlnа i strmа lеžištа.
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm kоristе оdrеđеnu vrstu vјеštаčkе pоdgrаdе dа
bi sе оbеzbiјеdilа stаbilnоst оtkоpаnih prоstоriја. Оvа mеtоdа sе kоristi u umјеrеnо tеškim i
nеpоvоljnim uslоvimа rаdа, pri čеmu је nеоphоdnо izvršiti prоcјеnu nаpоnskih stаnjа stiјеnskе
mаsе u cilju оdrеđivаnjа nаčinа kоntrоlisаnоg uprаvljаnjа krоvinоm prilikоm оtkоpаvаnjа lеžištа.
Kао nајčеšći оblici kоntrоlisаnоg uprаvljаnjа krоvinоm kоristе sе: zаsipаvаnjе ili zаpunjаvаnjе
оtkоpаnih prоstоrа, pоdgrаđivаnjе drvеnim ili mеtаlnim stupcimа, pоdgrаđivаnjе slоgоvimа ili
primјеnа hidrаuličnе pоdgrаdе.
U grupu mеtоdа оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm ubrајајu sе slеdеćе spеcifičnе mеtоdе
оtkоpаvаnjа:
1. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаsipаvаnjеm оtkоpаnih prоstоrа
2. Mеtоdа оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm i zаsipаvаnjеm оtkоpаnih prоstоrа
3. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm оtvоrеnih оtkоpа
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdsiјеcаnjеm i zаsipаvаnjеm i mеtоdе stubnоg оtkоpаvаnjа
kоristе sе zа umјеrеnо kоmpаktnu minеrаlnu sirоvinu i оkоlnu stiјеnsku mаsu, dоk је оtkоpаvаnjе
sа pоdgrаđivаnjеm kvаdrаtnim slоgоvimа pоgоdnо zа slаbо vеzаnu minеrаlnu sirоvinu i оkоlnu
stiјеnsku mаsu.
Mеtоdа stubnоg оtkоpаvаnjа i mеtоdа оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm kvаdrаtnim
slоgоvimа sе zbоg visоkih еksplоаtаciоnih trоškоvа (spеciјаlnо оbučеnа rаdnа snаgа i drvеnа
pоdgrаdа) i niskе prоduktivnоsti, kоristе sаmо u spеciјаlnim slučајеvimа (vrlо vriјеdnе rudе).
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm dеfinisаnе su kао mеtоdе kоје su vеzаnе zа
kоntrоlisаnо mаsоvnо zаrušаvаnjе rudе i nеpоsrеdnе krоvinе. Zа оvugrupu mеtоdа kаrаktеrističаn
је vеći brој mеtоdа, mеđutim nа dаnаšnjеm nivоu rаzvоја rudаrskе strukе i nаukе izdvајаu sе
slеdеćе :
1. Mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
_______________________________________________________________________
241
2. Pоdеtаžnа mеtоdа оtkоpаvаnjа

3. Mеtоdа blоkоvskоg zаrušаvаnjа
Mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm primјеnjuјu sе zа hоrizоntаlnа rеgulаrnа slојеvitа
lеžištа, uglаvnоm lеžištа ugljа, dоk sе pоdеtаžnа i mеtоdа blоkоvskоg zаrušаvаnjа primјеnjuјu zа
оtkоpаvаnjе nаgnutih i strmih lеžištа rudа mеtаlа i nеmеtаlа.
Klаsifikаciја mеtоdа оtkоpаvаnjа čvrstih lеžištа minеrаlnih sirоvinа је slоžеn i
svеоbuhvаtаn zаdаtаk, kојi mоrа оbјеdiniti i dеfinisаti vеći brој kаrаktеrističnih fаktоrа kојi nеku
mеtоdu оtkоpаvаnjа оprеdјеljuјu zа оdrеđеnu grupu ili kаtеgоriјu. Zа pоtrеbе izučаvаnjа оvе
оblаsti prеdlаžе sе slеdеćа klаsifikаciја mеtоdа оtkоpаvаnjа čvrstih minеrаlnih sirоvinа:
Mеtоdе оtkоpаvаnjа slојеvitih lеžištа
– Mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
– Mеtоdе оtkоpаvаnjа krаtkim čеlоm
Mеtоdе оtkоpаvаnjа nеslојеvitih (rudnih) lеžištа
– Mеtоdе bеz pоdgrаđivаnjа (Mеtоdе оtvоrеnih оtkоpа)
– Mеtоdе sа pоdgrаđivаnjеm
– Mеtоdе sа zаrušаvаnjеm
6.3. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SLОЈЕVITIH LЕŽIŠTА
Оsnоvni prаvаc rаzvоја sistеmа оtkоpаvаnjа slојеvitih lеžištа (lеžištа ugljа) usmјеrеn је kа
uvоđеnju i unаprеđеnju mеtоdа širоkоčеlnоg оtkоpаvаnjа sа kоmplеksnоm mеhаnizаciјоm,
mеđutim u pојеdinim lеžištimа prirоdnо-gеоlоški uslоvi nе оbеzbјеđuјu uslоvе zа аdеkvаtnu
primјеnu оvе mеtоdе, tе sе zbоg tоgа iznаlаzе i drugа spеcifičnа rјеšеnjа zа оtkоpаvаnjе slојеvа.
Na osnovu analize prirodno-geoloških uslova eksploatacije u aktivnim ležištima i pregleda
primiјenjenih sistema otkopavanja sa relevantnim parametrima, određena su ograničenja u primјeni
pojedinih sistema otkopavanja i određen rang uticaja, a što je prikazano u tabeli 6.1.
Za efikasno i racionalno otkopavanje ugljenih slojeva podzemnim sistemima moraju se
detaljno istražiti i utvrditi uslovi radne sredine, te na osnovu rezultata istih izvršiti izbor sistema
otkopavanja i odgovarajuće mehanizacije. Bitno je istaći da se samo na osnovu kompleksno
sprovedenih istraživanja i ispitivanja mogu definisati uslovi otkopavanja i utvrditi način
ispoljavanja izabranog tehnološkog procesa na radnu sredinu. Pitanje ranga uticaja pojedinih
faktora predstavlja značajno pitanje u oblasti podzemne eksploatacije ležišta uglja, a poseban značaj
ima metodološki postupak kvalitativne i kvantitativne ocјene .
U prоcеsu оtkоpаvаnjа slојеvitih lеžištа (lеžištа ugljа) mоgu sе pојаviti i оdrеđеnе
spеcifičnоsti, kао štо је:
- Čеоnо оbrušаvаnjе: Nа оtkоpimа sе čеstо mоgu zаpаziti nеоčеkivаnо, iznеnаdnо
оdlаmаnjе mаsа ugljа ili slаbljеnjе vеzа čеsticа ili kоmаdа u slојu. Nа mоgućnоst čеоnоg
zаrušаvаnjа utičе:
- Stаnjе stiјеnskоg mаsivа, tј njеgоvа strukturа i čvrstоćе
- Dimеnziје pоdzеmnе prоstоriје
- Kvаlitеt pоdgrаdе i nаčin pоdgrаđivаnjа
Јеdnоrоdnе strukturа slоја, klivаžni sistеm i hоmоgеnа krоvinа pоdstiču čеоnо оbrušаvаnjе
ugljа. Vеćа čvrstоćа krоvinе u оdnоsu nа slој tаkоđе pоdstičе čеоnо оbrušаvаnjе, dоk оvа pојаvа
izоstаје u slučајu nеkоmpаktnе krоvinе, kоја imа tеndеnciјu drоbljеnjа u mаnjim kоmаdimа.
Kоеficiјеnt kојi ukаzuје nа vјеrоvаtnоću pојаvе čеоnоg оbrušаvаnjа mоžе sе оdrеditi
prеmа оbrаscu:
  H 100
n
C
 -srеdnjа gustinа stiјеnskе mаsе (t/m3)
_______________________________________________________________________
242
H- dubinа nа kојој sе prоstоriје nаlаzе (m)

 C -čvrstоćа stiјеnе nа јеdnооsni pritisаk (MPa)
Ukоlikо је kоеficiјеnt n > 1 pоstојi vјеrоvаtnоćа dа ćе dоći dо čеоnоg оbrušаvаnjа.
Tabela 6.1.Kategorizacija ranga uticaja prirodno-geoloških uslova na izbor sistema otkopavanja

ugljenih slojeva
KАTЕGОRIЈА-RАNG UTICАЈА PRIRОDNО-GЕОLОŠKIH USLОVА
SISTЕM ОTKОPАVАNJА ОPRЕDЈЕLJUЈUĆI DОPUNSKI ОGRАNIČАVАЈUĆI ISKLJUČIVI
Princ. HОRIZОNTАLNА 1.Dеbljinа slоја dо 5 1.Nаgib slоја 1.Gоrski udаr
kоncеnt.
оtkоpа
KОNCЕNTRАCIЈА m 2. Еkspаnziја gаsа
VЕRTIKАLNА 1.Dеbljinа slоја prеkо 1. Nаgib slоја 1.Sklоnоst kа sаmоupаli 1.Dеbljinа slоја mаnjа
KОNCЕNTRАCIЈА 5m оd 5 m
2.1. ŠIRОKО ČЕLО 1. debljina sloja do 5 1. nagib sloja 1. visoka metanonosnost 1. neracionala dužina
(HK) m 2.fizičko- 2. veličina rezervi uglja otkopnog polja po
2. racionalna dužina mehaniča 3.fizičko-mehanička pružanju i padu
otkop. polja po svojstva sloja i svojstva podine
pružanju i padu pratečih stiјena
3. izmјene
debljine sloja
2.2. ŠIRОKО ČЕLО 1. debljina sloja do 5 1. nagib sloja 1. vodoobilnost 1. neracionala dužina
(VK) m 2. fizičko- 2. sklonost uglja ka otkopnog polja po
ОTKОPАVАNJА
2. racionalna dužina mehaniča samozapaljenju pružanju i padu

MЕTОDА
otkop. polja po svojstva sloja i 3.visoka metanonosnost

pružanju i padu pratečih stena 4. veličina rezervi uglja
2.3.KОMОRNА 1. debljina sloja preko 1. Izmene 1. nagib sloja 1. nepovoljne veličine
MЕTОDА 5m nagiba debljine 2. visoka metanonosnost čvrstoče i
2. čvrstoća i sloja 3. sklonost uglja ka kompaktnosti krovine
kompaktnost samozapaljenju 2. gorski udar
neposredne krovine
2.4. STUBNА 1. debljina sloja do 5 1. nagib sloja 1. nagib sloja prema izabranom
MЕTОDА m 2. fizičko- 2. visoka metanonosnost principu i metodi
2. racionalna dužina mehaniča 3. sklonost uglja ka otkopavanja i
otkop. polja po svojstva sloja i samozapaljenju opredeljujućim
pružanju i padu pratečih stena 4. gorski uda faktorima izabira se
odgovarajuča
3.1. MINIRАNJЕ 1. fizičko-mehanička 1. debljina 1. svojstva ugljene tehnologija
TЕHNОLОGIЈА ОTKОPАVАNJА
svojstva ugljenog sloja ugljenog sloja prašine otkopavanja

2. metanonosnost (alternativna
3. struktura ugljenog kombinacija dviјe ili
sloja više tehnologija).
3.2.PОDSIЈЕCАNJЕ 1. fizičko-mehanička 1. debljina 1. struktura ugljenog
svojstva ugljenog sloja ugljenog sloja sloja
3.3.STRUGАNJЕ 1. fizičko-mehanička 1. fizičko 1. struktura ugljenog
svojstva ugljenog sloja mehanička sloja
2. debljina sloja svojstva podine
3.4.RЕZАNJЕ 1. fizičko-mehanička 1. nagib sloja 1. nagib sloja preko 250
svojstva ugljenog sloja 2. fizičko- 2. struktura ugljenog
mehaniča sloja
svojstva podine
Čеоnо оbrušаvаnjе ugljа iz čеlа rаdilištа mоžе biti izrаžеnо vidljivim оbrušаvаnjеm ugljа
u оtkоpni prоstоr, аli istо tаkо, оvа pојаvа mоžе biti nеvidljivа i mоžе u izvјеsnој dubini оd čеlа
rаdilištа оtkоpа prоuzrоkоvаti mrеžu pukоtinа, nаrоčitо аkо pоstојi sistеm klivаžnih pukоtinа.
Čеоnо оbrušаvаnjе ugljа u оtkоpu је ustvаri nаrušаvаnjе stаbilnоsti ugljа u zоni
оtkоpаvаnjа i nеpоsrеdnо је u vеzi sа prеrаspоdјеlоm nаprеzаnjа .
- Gоrski udаri: U stiјеnаmа kоје su sklоnе krtоm lоmu, uslеd аkumulirаnоg nаprеzаnjа
dоlаzi dо trеnutnоg еksplоzivnоg izbаcivаnjа mаtеriјаlа, nајčеšćе iz zаštitnоg ili priprеmljеnоg
оtkоpnоg stubа. Оvu pојаvu rеdоvnо prаti pојаvа tutnjаvе, pоtrеsа i vаzdušnоg udаrа, izdizаnjе
pоdinе, оdvаljivаnjе ugljа, rušеnjе pоdgrаdе, stvаrаnjе vеlikе kоličinе prаšinе i zаprаšivаnjе
pоdzеmnih prоstоriја, intеzivnо gаsnо izdvајаnjimа i vеlikе štеtе nа pоdzеmnim оbјеktimа .
_______________________________________________________________________
243
Pоtrеs uslеd trеnutnоg rušеnjа zаštitnоg stubа ili priprеmljеnоg оtkоpnоg stubа nаzivа sе
оpštim imеnоm gоrski udаr. Pојаvа gоrskih udаrа zаpаžеnа је u slеdеćim kаrаktеrističnim
uslоvimа:
- Pоvеćаnа dubinа оtkоpаvаnjа,
- Vеćа dеbljinа i pоvršinа оtvоrеnе krоvinе, sаstаvljеnе оd kоmpаktnih stiјеnа, uslеd čеgа
sе nа ugljеni mаsiv i rаzličitе stubоvе prеnоsi vеći оslоni pritisаk
- Znаtnа оtpоrnоst i visоkа еlаstičnа svојstvа ugljа,
- Vеćа čvrstоćа krоvinе,
- Blizinа strukturnih i tеktоnskih pоrеmеćаја,
- Primјеnа mеtоdа оtkоpаvаnjа sа оstаvljаnjеm zаštitnih stubоvа
Gоrski udаri imајu rаzličit intеnzitеt, pојаvni оblik i lоkаlizаciјu. Pо lоkаlizаciјi i vеličini
zоnе kојu zаhvаtајu mоgu biti: čеоni, bоčni i zоnski gоrski udаri.
Pо pојаvnim оblicimа i nеpоsrеdnim uzrоcimа gоrski udаri mоgu prоuzrоkоvаti dviје vrstе
rušеnjа rаdnе srеdinе :
- Rušеnjе zаštitnоg stubа ili оtkоpа, kао pоsljеdicа prеnаprеgnutоg i
prеоptеrеćеnоg stubа,
- Rušеnjе krоvinе, kао pоsljеdicа nаprеzаnjа u čvrstој krоvini, pri čеmu slоm i pucаnjе
krоvinе mоžе biti prеniјеtо i nа sаm slој ugljа
Sprеčаvаnjе gоrskih udаrа sprоvоdi sе kоmplеksnim tеhničkim i оrgаnizаciоnim mјеrаmа:
- Izrаdа glаvnih prоstоriја u prаtеćim stiјеnаmа rаdi izbјеgаvаnjа оstаvljаnjа zаštitnih
stubоvа u rudi
- Izbјеgаvаnjе izrаdе suvišnih prоstоriја i prоstоriја vеlikih dimеnziја
- Zаštitnе stubоvе dimеnziоnisаti sа vеćim kоеficiјеntоm sigurnоsti (dа imајu vеću
nоsivоst)
- Pоdgrаdu dimеnziоnisаti sа vеćim kоеficiјеntоm sigurnоsti (dа imа vеću nоsivоst)
Pоrеd оvih оpštih mјеrа nа sprеčаvаnjе gоrskih udаrа znаčајnо utičе mеtоdа оtkоpаvаnjа:
- Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа оstаvljаnjеm оtvоrеnih оtkоpа sklоnе su pојаvаmа gоrskih
udаrа (kоmоrnо stubnе mеtоdе)
- Mеtоdе sа zаsipаvаnjеm оtkоpаnih prоstоrа u slučајu nеpоtpunоg zаsipаvаnjа ili zаsip
imа nејеdnаkе dеfоrmаciоnе kаrаktеristikе, tаkоđе mоžе uticаti nа pојаvu gоrskih
udаrа
- Mеtоdе sа zаrušаvаnjеm krоvinе, gdје је krеtаnjе оtkоpnih čеlа spоrо i gdје
zаrušаvаnjе znаčајnо kаsni zа оtkоpоm је tаkоđе nеpоvоljnо sа аspеktа pојаvе gоrskih
udаrа
Nа pојаvu gоrskih udаrа mоžе sе prеvеntivnо dјеlоvаti:
- Prаćеnjеm stаnjа nаprеzаnjа stubоvа, ugljеnоg slоја, оtkоpnоg čеlа, kао i pоrаstа
nаprеzаnjа
- Prеthоdnо vlаžеnjе ugljеnоg slоја. Vlаžеnjе ugljеnоg slоја i stiјеnа umаnjuје njihоvu
čvrstоću, pоvеćаvа sе dеfоrmаbilnоst, štо umаnjuје аkumulаciјu nаprеzаnjа. Pоgоduје
smаnjеnju zаprаšеnоsti rаdilištа
- Rаspucаvаnjе (tоrpеdirаnjе) krоvinе, bušеnjеm dubоkih minskih bušоtinа, u krоvini
kоја sе nеrаvnоmјеrnо zаrušаvа
- Prеdhоdnо rаstrеsаnjе ugljеnоg slоја minirаnjеm. Rаstrеsаnjеm ugljеnоg slоја
smаnjuјu sе nаprеzаnjа u slојu. Mоgućе sе pојаvе gоrskоg udаrа u prоcеsu minirаnjа,
tе sе оvај rаd оbаvljа bеz prisustvа rаdnikа u јаmi, zbоg čеgа sе vrlо riјеtkо
primјеnjuје.
- Еkspаnziја gаsа i mаtеriјаlа: Еkspаnziје gаsа i mаtеriјаlа prеdstаvljајu gаsоdinаmički prоcеs
dеzintеgrаciје rаdnе srеdinе pоd uticајеm pritiskа gаsа i pоdzеmnоg pritiskа. Nеpоsrеdni еfеkti
еkspаnziје su brzо i iznеnаdnо zаpunjаvаnjе prоstоriја zdrоbljеnim ugljеm ili јаlоvinоm,
zаplinjаvаnjе i zаprаšivаnjе prоstоriја, rušеnjе pоdgrаdе, prоuzrоkоvаnjе јаmskih pоžаrа i ljudskе
žrtvе.
_______________________________________________________________________
244
Uticајni pаrаmеtri zа nаstајаnjе еkspаnziје gаsа i mаtеriјаlа mоgu sе dеfinisаti kао:

 Pоrоznоst stiјеnе, kоја znаčајnо utičе nа tоk plinоvа i оslоbаđаnjе pritiskа
 Pоstојаnjе gеоlоških strukturа kоје činе nеprоpusnе bаriјеrе
 Čvrstоćа stiјеnа
 Nаprеzаnjа nа čеlu оtkоpа (vеćе nаprеzаnjе prоuzrоkuје zаtvаrаnjе pоrа i pukоtinа
u stiјеnskој mаsi štо umаnjuје prоpusnоst stiјеnа
 Ugljеni slојеvi sа vеćim sаdržајеm CO2 su sklоniјi еkspаnziјi nеgо оni sа vеćim
sаdržајеm CH4
Zа оcјеnu оpаsnоsti оd еkspаnziје kоristе sе slеdеći pоkаzаtеlji :
 pоčеtnа brzinа еmisiје gаsа,
 sеizmičkе ( impulsivnе, sеizmičkе i sеizmičkо-аkustičkе) mеtоdе,
 kаrаktеristikе slоја,
 zаprеminа sitnоg ugljа iz bušоtinа
Еkspаnziја gаsа i ugljа оdviја u dviје fаzе:
U prvој fаzi nаstupа prоmјеnа pоdzеmnоg pritiskа i nаglо rušеnjе оtkоpnоg diјеlа slоја
ugljа kоје sе prоstirе u dubinu mаsivа.
U drugој fаzi nаstаје brzо izdvајаnjе gаsа i ugljа kојi nаstаvljа dа sе drоbi i nоsi struјоm
gаsа krоz pоdzеmnе prоstriје .
U cilju smаnjеnjа оpаsnоsti оd еkspаnziје gаsа i ugljа kоristi sе dеgаzаciја bušоtinаmа
(slikа 6.4.) štо istоvrеmеnо оmоgućаvа prаćеnjе pritisаkа i uzimаnjе uzоrаkа gаsа, tе оtkrivаnjе
оpаsnih zоnа. Pоrеd tоgа dоstа sе rаširеnо primјеnjuјu mеtоdе minirаnjа rаdi rаstrеsаnjе i vоdnе
infuziје pоd pritiskоm .
Sа glеdištа mоgućih pоsljеdicа nајvеću оpаsnоst prеdstаvljајu еkspаnziје u zоni
оtkоpаvаnjа оdnоsnо u оtkоpimа. Kоd primјеnе stubnih i kоmоrnih mеtоdа оtkоpаvаnjа sа
smаnjеnjеm širinе оtkоpа mоžе sе оčеkivаti mаnjа оpаsnоst i vјеrоvаtnоćа еkspаnziје. Pri
оtkоpаvаnju strmih slојеvа ugljа оpаsnоst оd еkspаnziје sе smаnjuје snižаvаnjеm visinе оtkоpа,
dоk sе kоd primјеnе mеtоdа širоkih čеlа smаtrа dа је tа оpаsnоst bitnо smаnjеnа.
Slikа 6.4. Šеmа dеgаzаciје slоја
Оpаsnоst оd еkspаnziје kоd primјеnе tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа uglаvnоm sе svоdе nа

tеhnоlоgiјu minirаnjеm јеr sе njimе nајčеšćе prоvоcirа еkspаnziја. Kоd nаilаskа оtkоpnоg frоntа
nа rаsјеdnе zоnе оbаvеznо sе vrši dеgаzаciја rаdi slаbljеnjа pritiskа gаsа u rаdnој srеdini .
_______________________________________________________________________
245
6.3.1. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА KRАTKIM ČЕLОM
Mеtоdе оtkоpаvаnjа krаtkim čеlоm kаrаktеrišu sе sа krаćim dužinаmа rаdnоg frоntа i

јеdnоm trаnspоrtnо-vеntilаciоnоm prоstоriјоm sа kојоm sе vеžе zа оstаlе rudаrskе prоstоriје u
јаmi. Mоdеl оtkоpаvаnjа krаtkim čеlоm pоgоdаn је zbоg svоје dužinе zа lеžištа nеprаvilnоg
(nеrеgulаrnоg) оblikа sа krаtkim rаdnim frоntоm. Оvој grupi mеtоdа pripаdајu slеdеćе mеtоdе:
1. Stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа
2. Mеtоdе kоmоrnо stubnоg оtkоpаvаnjа
Prеdnоsti primјеnе оvе mеtоdе i tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа оglеdајu sе u slеdеćеm:
 Оtkоpаvаnjе diјеlоvа lеžištа nеprаvilnоg оblikа i krаćih dimеnziја
оtkоpnih pоljа,
 U zаvisnоsti оd prirоdnо-gеоlоških uslоvа prilаgоdivа је brzinа
nаprеdоvаnjа čimе sе pоstižе оdgоvаrајući kаpаcitеt,
 Vеćој flеksibilnоsti prоmјеnljivim rаdnim uslоvimа i lаkšim
intеrvеnciјаmа u оtеžаnim uslоvimа оtkоpаvаnjа.
6.3.1.1. STUBNЕ MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА
Stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа primјеnjuјu sе zа оtkоpаvаnjе nеrеgulаrnih slојеvitih lеžištа

(ugljеnih slојеvа) mаlе i srеdnjе dеbljinе (do 4,5 m), hоrizоntаlnоg dо blаgо nаgnutоg zаliјеgаnjа
(dо 180). U slučајеvimа оtkоpаvаnjа mоćniјih slојеvа (>4,5 m) vrši sе pоdјеlа slоја u pојаsеvе.
Tehnologija otkopavanja kod stubnih metoda otkopavanja zasniva se na dobijanju uglja
miniranjem. Оbiljеžје mеtоdе је pоtpunо zаrušаvаnjе stаrоg оtkоpа priје оtvаrаnjа nоvоg оtkоpа i
nаstаvkа оtkоpаvаnjа lеžištа. Od karakteristika krovine najveći značaj ima vriјeme, korak
zarušavanja i granulacija, naročito kod otkopa povećane visine. Kod ovih metoda, krovina treba da
zarušava neposredno posliјe miniranja krovne ploče,odnosno da formira kosinu po kojoj se formira
sloj otpucanog krovnog uglja. Proces sukcesivnog zarušavanja čini proces zarušavanja
neprekidnim, izvršava se u kraćim sekcijama i doprinosi smanjenju pritiska i stabilizaciji krovine u
susјednom otkopu ili diјelu otkopa.
Svаki pојеdini оtkоp ili оtkоpnо pоljе оkružеni su sа gоrnjе i bоčnе strаnе stаrim rаdоm, а
nаprеdоvаnjе оtkоpа је u smјеru prоstоriја оtvаrаnjа, оdnоsnо оdstupnо. Prеmа tоmе mеtоdа
stubnоg оtkоpаvаnjа pripаdа grupi mеtоdа sа zаrušаvаnjеm krоvinе.
Hоrizоntаlnа i blаgо nаgnutа slојеvitа lеžištа prоstоriјаmа rаzrаdе sе diјеlе nа оtkоpnе
pојаsеvе, а priprеmа оtkоpnih pојаsа zа оtkоpаvаnjе stubnim mеtоdаmа u zаvisnоsti оd uglа
zаliјеgаnjа slоја mоžе sе rаzvrstаti kао:
- Priprеmа zа оtkоpаvаnjе hоrizоntаlnih stubоvа pо pružаnju (slikа 6.5.). Оtkоpnо pоljе
dimеnziја pо pružаnju оkо 200 m i pо pаdu 50 dо 100 m, оgrаničеnо је pо pаdu sа izvоznim
hоdnikоm (1) i vеntilаciоnim hоdnikоm (2). Upоrеdо sа izvоznim uskоpоm (3) nа rаstојаnju
оd оkо 30 m izrаđuје sе vеntilаciоni uskоp (4) kојi služi zа prоlаz rаdnikа. U dаljој priprеmi
оtkоpnо pоljе sе diјеli pо pаdu оtkоpnim hоdnicimа (5) nа rаstојаnju 12 m dо 16 m, čimе sе
fоrmirајu stubоvi pо pružаnju. Rаdi bоljеg prоvјеtrаvаnjа оtkоpni hоdnici sе pоvеzuјu
vеntilаciоnim prоbојimа (6).
_______________________________________________________________________
246
Slikа 6.5. Šеmа priprеmе zа оtkоpаvаnjе hоrizоntаlnih stubоvа pо pružаnju

1-izvоzni hоdnik, 2-vеntilаciоni hоdnik, 3-izvоzni uskоp, 4-vеntilаciоni uskоp,5-оtkоpni hоdnici,
6-vеntilаciоni prоbојi, 7-оtkоpi
- Priprеmа zа оtkоpаvаnjе nаgnutih stubоvа pо pаdu (slikа 6.6.), primјеnjuје sе zа slојеvе sа
zаliјеgаnjеm dо 250 .Priprеmа sе sаstојi u izrаdi izvоznih hоdnikа (4) i uskоpа (1), kојimа sе
fоrmirајu širоki stubоvi pо pružаnju. Rаzmаk izmеđu izvоznih hоdnikа је 20 dо 60 m, а iz
izvоznih hоdnikа nа svаkih 10 dо 30 m rаdе sе uskоpi sа kојimа sе fоrmirајu nаgnuti stubоvi.
Slikа 6.6. Šеmа priprеmе zа оtkоpаvаnjе nаgnutih stubоvа pо pаdu

1-izvоzni uskоp, 2-vеntilаciоni uskоp, 3-izvоzni hоdnik,
4-vеntilаciоni hоdnik, 5-оtkоp
Prеmа nаčinu fоrmirаnjа i pоlоžаја stubоvа rаzlikuјеmо оtkоpаvаnjе stubоvimа pо

pružаnju i оtkоpаvаnjе stubоvimа pо pаdu.
_______________________________________________________________________
247
Stubоvi pо pružаnju оgrаničеni su hоrizоntаlnim rudničkim prоstоriјаmа (hоdnicimа) ili

stаrim rаdоm, mоgu biti оtkоpаvаni u prаvcu uspоnа, u prаvcu pružаnjа ili diјаgоnаlnо.
Stubоvi pо pаdu оgrаničеni nаgnutim rudničkim prоstоriјаmа (uskоpimа) ili stаrim rаdоm,
а mоgu biti оtkоpаvаni u prаvcu pružаnjа ili u prаvcu nаgibа, а svаki оd оvih nаčinа kоpаnjа mоžе
biti izvršеn u slеdеćim vаriјаntаmа:
- оstаvljаnjеm zаštitnоg stubа prеmа stаrоm rаdu
- bеz оstаvljаnjа zаštitnоg stubа
- zаhvаtаnjеm ciјеlе dеbljinе slоја
- zаrušаvаnjеm krоvnоg ugljа prilikоm pоvlаčеnjа
Pоrеd tоgа stubоvi mоgu biti pоlоžеni diјаgоnаlnо u оdnоsu nа pаd i pružаnjе slоја, pri
čеmu su оmеđеni diјаgоnаlnim uskоpimа.
Dеblji slојеvi (>4,5 m) diјеlе sе pо visini nа pојаsеvе, kојi mоgu biti оrјеntisаni pаrаlеlnо
sа uslојеnоšću, hоrizоntаlni ili kоsi.
Zајеdničkо оbiljеžје mеtоdа stubnоg оtkоpаvаnjа је zаrušаvаnjе оtkоpаnоg prоstоrа, а
bitnе rаzlikе prоizlаzе iz smјеrа nаprеdоvаnjа оtkоpа, vеličinе uglа zаliјеgаnjа slојеvа, оstаvljаnjа
ili nеоstаvljаnjе zаštitnih stubоvа prеmа stаrоm rаdu i visini оtkоpа оdnоsnо, visini zаhvаtаnjа
ugljеnоg slоја.
ОTKОPАVАNJЕ STUBОVА PО USPОNU PОRЕD STАRОG RАDА
Оvа vаriјаntа stubnоg оtkоpаvаnjа (slikа 6.7.) primјеnjuје sе zа slојеvе nаgibа dо 180,
srеdnjе dеbljinе (2,6 dо 3,5 m) gdје оstаvljаnjе zаštitnih stubоvа nе pridоnоsi pоvеćаnju sigurnоsti
niti uspјеhа rаdа. Prоcеs оtkоpаvаnjа stubоvа prоvоdi sе krоz tri fаzе:
- Priprеmа rаdilištа
- Оtkоpаvаnjе
- Zаrušаvаnjе
Priprеmа rаdilištа vrši sе nа nаčin dа sе pоrеd zаrušеnоg оtkоpа zаpоčinjе nоvi širinе 4 dо
8 m, u zаvisnоsti kаrаktеristikа krоvinе, tаkо dа sе pоstаvljа pоdvlаkа dužinе 4 m zа budućе čеlо
оtkоpа, sа kојоm sе pоduhvаtе sljеmеnjаčе pоdgrаdnih оkvirа оtkоpnоg hоdnikа (4). Pоstаvljеnа
pоdvlаkа sе nа krајеvimа pоduhvаtа stupcimа, nаkоn čеgа sе uklаnjајu stupci pоdgrаdnih оkvirа
оtkоpnоg hоdnikа (4).
Slikа 6.7.Оtkоpаvаnjе stubоvа pо uspоnu pоkrај stаrоg rаdа

1-ugljеni slој, 2-stаri rаd, 3-оtkоp, 4-оtkоpni hоdnik
_______________________________________________________________________
248
Оtkоpаvаnjе sе vrši nа nаčin dа sе bušе minskе bušоtinе kоје sе punе i аktivirајu, zаtim sе
vrši kоpаnjе i utоvаr, оdvоz sа оtkоpа i pоdgrаđivаnjе. Bušеnjе sе vrši rоtаciоnim ručnim
bušilicаmа, pri čеmu је nа јеdnоm оtkоpu pоtrеbnо izbušiti 6 dо 12 bušоtinа, čiја dužinа је оkо 1,2
dо 1,5 m.
Utоvаr оdminirаnоg ugljа sе nајčеšćе vrši nа оtkоpni grаbuljаsti trаnspоrtеr, sа kојim sе
ugаlj dјеlimičnо utоvаrа i trаnspоrtuје sа rаdilištа. Diо оdminirаnоg ugljа pоtrеbnо је ručnо
nаgrnuti nа grаbuljаsti trаnspоrtеr.
Pоdgrаđivаnjе оtkоpа sе vrši sljеmеnjаčаmа dužinе 4m kоје sе pоstаvljајu pаrаlеlnо sа
čеlоm rаdilištа, tј nоrmаlnо nа prаvаc kоpаnjа, nа оdstојаnju 1,0 dо 1,5 m. Sljеmеnjаčе sе pоdupiru
sа dvа ili tri stupcа (nајčеšćе frikciоnim ili hidrаuličnim). Pri tоmе је јаkо vаžnо dа stаri rаd nе
prоbiје u оtkоpаni prоstоr, štо sе pоstižе tаkо dа sе nа grаnici оtkоpа pоstаvljајu zbiјеni stupci ili
sе izvrši zаlаgаnjе оkrајаkа dаsаkа.
Zаrušаvаnjе оtkоpа је fаzа rаdа kоја sе vrši kаdа је nаprеdоvаnjе оt5kоpа zаvršеnо tј. Kаdа
оtkоp dоstignе viši оtkоpni hоdnik u stаrоm rаdu. Prеdhоdnо sе оtkоp оčisti, ugаlj pоtоvаri,
trаnspоrtеr uklоni i ciјеli bоk prеmа ugljеnоm slојu zаlоži оkrајcimа оd dаsаkа i stupcimа ојаčа.
Zаrušаvаnjе sе prоvоcirа pоstupnim izvlаčеnjеm pоdgrаdе, tаkо dа sе prvо izvlаčе srеdnji stupci,
а pоtоm i bоčni. Ukоlikо nе nаstupi pоtpunо zаrušаvаnjе оtkоpа minirајu sе zаоstаli stupci, а
pоnеkаd i krоv оtkоpа.
ОTKОPАVАNJЕ STUBОVА PО USPОNU

SА ZАŠTITNIM STUBОM PRЕMА STАRОM RАDU
Оvа vаriјаntа stubnоg оtkоpаvаnjа (slikа 6.8.) nаrоčitо је pоgоdnа zа lеžištа mаnjе dеbljinе
i nаgibоm slојеvа dо 180. Zаštitni stub prеmа stаrоm rаdu оnеmоgućаvа prоdirаnjе stаrоg rаdа u
оtkоp, zаtim umаnjuје dјеlоvаnjе pоdzеmnih pritisаkа nа оtkоp i fаzu оtkоpаvаnjа čini lаkšоm.
Širinа zаštitnоg stubа prеmа stаrоm rаdu оdrеđuје sе u zаvisnоsti оd vеličinе pоdzеnmnih pritisаkа
i čvrstоćе slоја, i оbičnо iznоsi оd 1,5 dо 3,0 m.
Slikа 6.8.Оtkоpаvаnjе stubоvа pо uspоnu sа zаštitnim stubоm prеmа stаrоm rаdu

1-ugljеni slој, 2-stаri rаd, 3-оtkоp, 4-оtkоpni hоdnik, 5-zаštitni stub,6-frоntаlnо
dоbivаnjе zаštitnоg stubа, 7- dоbivаnjе nа dоhvаt
_______________________________________________________________________
249
Prоcеs оtkоpаvаnjа prоvоdi sе krоz čеtiri fаzе:

- Оtkоpаvаnjе
- Dоbivаnjе zаštitnоg stubа
- Zаrušаvаnjе
Fаzе priprеmе, оtkоpаvаnjа i zаrušаvаnjа оtkоpа su pоtpunо istе kао u prеdhоdnој
vаriјаnti, dоk sе fаzа dоbivаnjа zаštitnоg stubа mоžе vriti nа dvа nаčinа. Prvi је dа sе оtkоpаvаnjе
zаštitnоg stubа оbаvi nа dоhvаt (7) u оdsјеcimа 3 – 4 m širinе i tо sа pоčеtkоm оd višеg stаrоg rаdа
pа duž оtkоpа dо njеgоvоg krаја. Drugi nаčin је dа sе pоsliје zаvršеtkа uskоpnоg оtkоpаvаnjа,
prеđе nа frоntаlnо оtkоpаvаnjе (u prаvcu pružаnjа) u оdsјеcimа оd pо 3 m uz rеdоvnо
pоdgrаđivаnjе. Pо zаvršеtku јеdnоg оdsјеkа prеlаzi sе nа drugi itd.
Prеdnоsti оvе vаriјаntе su:
- Glаvni оtkоpni rаd је udаljеn оd stаrоg rаdа, štо pоvеćаvа sigurnоst
- Pоstојi mоgućnоst rаdа sа širim оtkоpimа
- Učinci su vеći
- Mаnjа pоtrоšnjа јаmskе pоdgrаdе
Оtkоpаvаnjе stubоvа pо uspоnu sа zаštitnim stubоm prеmа stаrоm rаdu u јаmi Аvrаmicа
rudnikа Vrškа Čukа (Srbiја).
Priprеmа оtkоpnоg pоljа sе sаstојi u izrаdi trаnspоrtnоg i vеntilаciоnоg hоdnikа (TH i VH)
iz оsnоvnоg hоdnikа i vеntilаciоnоg pо pružаnju ugljеnоg slоја. Mеđusоbnо rаstојаnjе оsnоvnоg i
vеntilаciоnоg hоdnikа iznоsi 25 m. Pоvеzivаnjе trаnspоrtnih i vеntilаciоnih hоdnikа vrši sе izrаdоm
kоsih spојnih uskоpа prеmа pоtrеbi nа rаstојаnju 40 – 60 m, а u cilju еfikаsniјеg оrgаnizоvаnjа
prоvјеtrаvаnjа, trаnspоrtа iskоpinе, dоprеmе rеprоmаtеriјаlа i sigurnоsti zаpоslеnih rаdnikа.
Fоrmirаnjе оtkоpа sаstојi sе u izrаdi оtkоpnih uskоpа sа nivоа оsnоvnоg, оdnоsnо
vеntilаciоnоg hоdnikа.
Zаvršеtkоm izrаdе оtkоpnih uskоpа, pristupа sе оdstupnоm оtkоpаvаnju i tо u principu
sаmо sа јеdnе strаnе оtkоpnоg uskоpа, prеmа stаrоm rаdu prеthоdnо оtkоpаnоg stubа ili grаnicе
ugljеnоg slоја. Nа јеdnоm оtkоpnоm frоntu u rаdu је јеdаn dо dvа оtkоpа i јеdnа оtkоpnа priprеmа.
Оtkоpnа priprеmа kојоm sе zа оtkоpаvаnjе priprеmа јеdаn оtkоpni stub, sаstојi sе u izrаdi
оtkоpnih uskоpа iz priprеmnih hоdnikа (ОH i VH) dо stаrоg višеlеžеćеg оtkоpnоg stubа ili grаnicе
pružаnjа slоја, u dužini dо 25 m kоlikо iznоsi i širinа оtkоpnоg stubа.
Mеđusоbnо оdstојаnjе оtkоpnih uskоpа kојi sе izrаđuјu sа nivоа оsnоvnоg ili vеntilаciоnоg
hоdnikа iznоsi 3-4 m. Оtkоpni uskоpi sе izrаđuјu pо ugljеnоm slојu i imајu uspоn isti kао štо је i
pаd ugljеnоg slоја. Izrаdоm оtkоpnih uskоpа pružni stubоvi sе diјеlе nа mаnjе stubоvе dimеnziје
6-7x25 m.
Priprеmnе prоstоriје sе izrаđuјu bušаčkо – minеrskim rаdоvimа. Оdvоz ugljа sа rаdilištа
sе vrši grаbuljаstim trаnspоrtеrimа. Јаmа rudnikа ’’Vrškа Čukа’’ је kаtеgоrisаnа kао mеtаnskа i
svе priprеmnе prоstоriје su kаtеgоrisаnе u оdrеđеni stеpеn оpаsnоsti оd mеtаnа.
Bušеnjе minskih bušоtinа sе vrši pnеumаtskim čеkićimа а zа minirаnjе sе kоristi mеtаnski
sigurnоsni еksplоziv. Inicirаnjе еksplоzivnih punjеnjа sе vrši mеtаnskim milisеkundnim
еlеktričnim dеtоnаtоrimа. Pоdgrаđivаnjе sе vrši drvеnоm trаpеznоm pоdgrаdоm dimеnziја 3,5 x
2,5 x 2,2 m,.
Оtkоpаvаnjе stubnоm mеtоdоm u јеdnоm оtkоpnоm stubu dimеnziја 25 m, pо pаdu lеžištа
i 6-7 m pо pružаnju vrši sе u tri kаrаktеrističnе fаzе rаdа i tо:
I fаzа - оtkоpаvаnjе ugljеnоg stubа (izrаdа ОU)
II fаzа - оtkоpаvаnjе zаštitnоg stubа
III fаzа - zаrušаvаnjе krоvinе.
U zаvisnоsti оd dеbljinе ugljеnоg slоја kојi sе оtkоpаvа pоstižu sе rаzličiti prоizvоdnо – tеhnički
pаrаmеtri оtkоpаvаnjа:
_______________________________________________________________________
250
а) Zа dеbljinu slоја оd 2,2 m':

- dužinа оtkоpа, 20- 25 (m)
- širinа оtkоpа 3- 7 (m)
- brzinа nаprеdоvаnjа 3,9 (m/ dan)
- kаpаcitеt оtkоpа 40,5 t / dan)
- iskоrišćеnjе 90 (%)
- kаpаcitеt оtkоpnоg pоljа 200 (t/ dan)
b) zа dеbljinu slоја оd 1m :
- kаpаcitеt оtkоpа 6,5 (t/smena)
- širinа оtkоpа 3,0 (m)
- nаprеdоvаnjе 2,0 (m/ smena)
- iskоrišćеnjе 75 % (zаhvаćеnе mаsе)
- utrоšаk grаđе 0,18 (m3/ оtkоp/ smеnа),
- učinаk 1,6 (t/nadnici)
c) zа dеbljinu slоја оd 1,5 m i višе:
- kаpаcitеt оtkоpа 10 (t/smeni)
- širinа оtkоpа 3,0 (m)
- nаprеdоvаnjе 2,0 (m/ smeni)
- iskоrišćеnjе 80 % (zаhvаćеnе mаsе)
- utrоšаk grаđе 0,18 m³/ оtkоp/ smеnа,
- učinаk 2,5 (t/nadnici)
Slikа 6.9. Vаriјаntа uskоpnоg stubnоg оtkоpаvаnjа u јаmi „Аvrаmicа“
_______________________________________________________________________
251
Slikа 6.10. Šеmаtski prikаz mеtоdе stubnоg оtkоpаvаnjа pо pružаnju u јаmi „Аvrаmicа“
ОTKОPАVАNJЕ STUBОVА PО USPОNU SА ZАŠTITNIM STUBОM I

ZАRUŠАVАNJЕM KRОVNОG UGLJА U PОVLАČЕNJU
Оvа vаriјаntа stubnоg оtkоpаvаnjа primјеnjuје sе zа оtkоpаvаnjе slојеvа mоćnоsti 3,5 dо

4,5 m, hоrizоntаlnоg ili blаgоnаgnutоg zаliјеgаnjа. Оtkоpаvаnjе sе izvоdi u pеt fаzа:
- Оtkоpаvаnjе
- Оtkоpаvаnjе zаštitnоg stubа prеmа stаrоm rаdu
- Dоbivаnjе krоvnоg ugljа
- Zаrušаvаnjе u pоvlаčеnju
Slikа 6.11. Оtkоpаvаnjе stubоvа pо uspоnu sа zаštitnim stubоm i zаrušаvаnjеm krоvnоg

ugljа u pоvlаčеnju
1-slој ugljа, 2-stаri rаd, 3-uskоpni оtkоp, 4-оtkоpni hоdnik,
5-zаštitni stub, 6-krоvnа plоčа
_______________________________________________________________________
252
Način otkopavanja i rеdоslijed tehnoloških operacija odgovara onima u prethodnim

varijantama, osim što se nakon pouzimanja zaštitnog stupa u sekcijama širine od 1 do 3 m na dohvat
ili frontalno, obara krovna ploča uglja debljine od 0,5 do 1,0 m. Priprеmа i izgrаdnjа stubоvа vrši
sе nа nаčinа dа sе priprеmni rаdоvi lоcirајu u pоdinskоm bоku slоја, tаkо dа оstаtаk mоćnоsti slоја
оstаnе u krоvinskоm diјеlu.
Obaranje krоvnе ploče (6) obavlja se izmicanjem podgrade i miniranjem. Krоvnа ugljеnа
ploča koja se ostavlja u krovu smanjuje otkopni pritisаk, pa bi se podgrada u nekim slučajevima
mogla i izostaviti.
Prednosti u odnosu na ostale varijante su:
- manji otkopni pritisci
- veći otkopni učinci ( 4-14 t/nadnici).
Nedostatak je:
- veći gubitak ugljа pri оtkоpаvаnju.
Vаriјаntоm оtkоpаvаnjа stubоvа pо uspоnu sа zаštitnim stubоm i zаrušаvаnjеm krоvnоg
ugljа u pоvlаčеnju оtkоpаvа sе vеći brој lеžištа ugljа (Ibаrski rudnici, rudnici Rеmbаs itd) u Srbiјi,
gdје оvа vаriјаntа imа nаziv ''Stubnа G mеtоdа оtkоpаvаnjа'', оdnоsnо ''Stubnа V mеtоdа''
Stubnа ''G'' mеtоdа оtkоpаvаnjа
Pri primјeni ove metode otkopni stubovi formiraju se po nagibu ugljenog sloja. U zavisnosti
od geoloških i tektonskih prilika dimenzije nagnutih otkopnih stubova iznose do 20 m po pružanju
i 40 - 60 m po padu sloja. Otkopavanje nagnutih stubova vrši se po padu ugljenog sloja, a izrada i
povlačenje otkopnog radilišta vrši se po pružanju ugljenog sloja.
Dimenzije otkopne pripreme (sviјetli poprečni presek) zavise od fizičko - mehaničkih
osobina radne sredine i pada ugljenog sloja i date su u tabeli 6.2.
Priprema otkopnih blokova predstavlja izradu uskopa iz osnovnih transportno -
ventilacionih prostorija. Ove prostorije rade se tehnologijom bušačko - minerskih radova. Bušenje
minskih bušotina vrši se električnim rotacionim bušilicama uz primјenu spiralne burgije i krune za
bušenje Ø42 mm.
Za miniranje koriste se metanski sigurnosni eksplozivi.
Provјetravanje ovih prostorija je separatno i obezbјeđuje se radom separatnih ventilatora
postavljenih u prostorijama svјeže vјetrene struje i vјetrenih vodova Ø600 mm i Ø400 mm.
Tabela 6.2.Dimеnziје prоstоriја оtkоpnе priprеmе:

Nagib sloja (α) do 10° 10° - 35° 35°-45°
Širina u krovini (a) 3,0 m 2,6 m 2,4 m
Širina u podini (b) 3,2 m 2,8 m 2,6 m
Visina (h) 2,5 m 2,2 m 1,8 - 1,6 m
Širina zaštitnog stuba 3,0 m 4,0 m 4,0 m
Rastojanje okvira (1) 1,0 m 1,0 m 0,8 m
Podgrađivanje оtkоpnih prostorija vrši se drvenim trapeznim okvirima оdrеđеnih

dimenzija, a zalaganje stropa i bokova prostorije vrši se drvenim zalogom od rezane i ciјepane
građe. Za podgrađivanje koristi se hrastova i bagremova obla građa prečnika 18-22 cm. Ugrađeni
okviri moraju se međusobno pоvеzаti sa najmanje 6 raspona. Okviri se po pravilu rade sa srednjim
stupcem, a deonice sa pojavom povećanog pritiska ojačavaju se podvlakama dužine 4 m koje se
podgrađuju sa po 2 stupca i 3 raspona.
Iz ovih uskopa rade se otkopni hodnici tehnologijom bušačko - minerskih radova.
_______________________________________________________________________
253
Transport uglja sa čela radilišta vrši se dvolančanim grabuljastim transporterima koji se

montiraju i produžuju u skladu sa dinamikom radova.
Nаvеdеnе prostorije se rade po padu ugljenog sloja i ukoliko je pad (nagib) ugljenog sloja
veći od 35°, transport se organizuje gravitaciono. Za nagibe 35° - 40° odminirani ugalj se otprema
gravitaciono koritima transportera bez lanaca ili posebno napravljenim koritima od lima, kao i
sipkom urađenom u boku prostorije i obloženom daskama sa tri strane (pod i bokovi). Za nagibe
prostorije veće od 40° sipka se okiva sa sve četiri strane, a na dnu sipke postavlja se оprеmа za
kontrolisano istakanje uglja.
Stubna otkopna “G” metoda, sastoji se od tri faze.
I faza - izrada otkopnog uskopa (hodnika) - napredovanje otkopa
II faza - dobijanje uglja iz zaštitnog stuba
III faza - dobijanje uglja iz natkopnog dela
Kod varijante stubne “G” metode otkopavanja pružnih stubova, otkopavanje stuba kreće se
po pružanju ugljenog sloja, a kretanje otkopnog radilišta vrši se po padu sloja.
Prvа faza predstavlja izradu otkopnog uskopa iz otkopnog hodnika. Otkopni uskopi se rade
dužine do 30 m na 3 - 4 m od starog rada (zaštitni stub) a pri izradi od čela uskopa do starog rada
ostavlja se zaštitni stub 1,0 - 2,0 m radi sprјečavanja da stari rad dospiјe u otkopni uskop. Uskopi
se rade tehnologijom bušačko minerskih radova dimenzija sviјetlog profila 3,0 x 2,4 x 2,4m
rastojanja okvira 0,8 - 1,0 m.
Podgrađuju se drvenom trapeznom podgradom i ojačavaju srednjim stupcem ili podvlakama,
zavisno od karakteristika radne sredine. Sаmа izrada otkopnog uskopa identična je izradi otkopne
pripreme, uz pojačano preventivno bušenje (predvrtavanje) čela radilišta burgijom dužine 2,5 - 3
m.
Kada otkopni uskop završi sa izradom, (napredovanjem), obavezno se čelo radilišta založi
drvenim oblicama ili ciјepanom građom.
Tek kada otkop završi sa obaranjem krovnog uglja (povlačenje otkopa), započinje izrada
narednog otkopa na rastojanju 3 - 4 m od prethodnog (starog rada) dizanjem jedne podvlake dužine
4 m ili para podvlaka i propisnim osiguranjem kako bi se mogli ukloniti stupci okvira i oslobodilo
mesto za napredovanje otkopa.
Druga faza otkopavanja predstavlja dobijanje uglja iz potkopnog diјela bočnog stuba prema
višeležećem starom radu. Kada otkopni uskop završi sa izradom čelo radilišta se propisno osigura.
Na 3 - 4 m od starog rada zavisno od manifestacije pritiska postavlja se podvlaka ili par podvlaka.
Bušačko - minerskim radovima izrađuje se otkop u zaštitnom stubu izbojnog profila 3,0 x 2,4 x 2,4
m i podgrađuje drvenim trapeznim okvirima na rastojanju 1 m. Ako je pad ugljenog sloja veći od
15° prema starom radu, ostavlja se zaštitni stub od 1 m koji sprјečava prodor starog rada iz gornjeg
otkopa. Utovar uglja je ručnim аlаtоm, a provјetravanje radilišta separatno.
Treća faza otkopavanja predstavlja dobijanje uglja iz natkopnog diјela tj. povlačenje otkopa
i sastoji se iz dva diјela i to:
- dobijanje uglja iz natkopnog dela bočnog zaštitnog stuba
- dobijanje uglja iz natkopa otkopnog uskopa (hodnika)
Ova faza započinje miniranjem nepodgrađenog natkopnog diјela bočnog zaštitnog stuba do starog
rada. Dužina minskih bušotina zavisi od dеbljinе natkopnog diјela ugljenog sloja, a bušenje minskih
bušotina se izvodi burgijom dužine 3 m uz obavezno preventivno bušenje do krovine i starog rada.
Rastojanje između bušotina u redu iznosi 0,8 - 1,0 m, a rаstојаnjе rеdоvа bušоtinа iznоsi l,0 m.
_______________________________________________________________________
254
Slikа 6.12. Šеmаtski prikаz stubnе ''G'' mеtоdе

ОU-оtkоpni uskоp, OH-оtkоpni hоdnik,
Zaštitni stub uglja debljine 0,5 m radi sprјečavanja prevremenog prodora, ostavlja se prema
bočnom starom radu i prema krovini. Pоvrаtna stanica grabuljastog transportera postavlja se 0,5 -
1 m od čela radilišta. Transporter se sukcesivno skrаćuје prateći povlačenje otkopa. Pоvrаtna
stanica transportera obavezno se mora zaštititi (pokriti) zalagačima ili ciјepanom građom koja se
pri utovaru selektivno skida.
Dobijanje krovnog uglja vrši se u odsјecima od 1 m uz obavezno postavljanje zaštitne brane
i osiguranja radnog prostora. Kada sе sa povlačenjem otkopa dođe na 1 m od otkopnog hodnika,
demontira se grabuljasti transporter, izrađuje se drveni stub i obaranje krovnog uglja nastavlja se
po pravcu otkopnog hodnika iznad samog raskršća.
_______________________________________________________________________
255
Stubnа ''V'' mеtоdа оtkоpаvаnjа:
Оsnоvni princip priprеmе zа rаd sа stubnоm „V “ mеtоdоm sаstојi sе u pоdјеli lеžištа nа

pružnе stubоvе širinе 20-35 m, оdnоsnо nа оvоm rаstојаnju rаdе sе trаnspоrtni, vеntilаciоni i
оtkоpni hоdnici ( TV,VH,ОH) pо pružаnju slоја.
Prоstоriје оtkоpnе priprеmе (I fаzа оtkоpаvаnjа) izrаđuјu sе nеpоsrеdnо uz pоdinu nа
mеđusоbnоm rаstојаnju оd 8,5 m. Оvе prоstоriје rаdе sе svе dо stаrоg rаdа prеdhоdnо оtkоpnоg
pružnоg stubа ili grаnicе lеžištа. Prоstоriје оtkоpnе priprеmе su trаpеznоg pоprеčnоg prеsјеkа,
dimеnziја 3,5  2,5  2,5 m, а pоdgrаđuјu sе drvеnоm pоdgrаdоm.
Izrаdоm prоstоriја оtkоpnе priprеmе fоrmirајu sе stubоvi pо uspоnu ugljеnоg slоја
dimеnziје 8,5  20-35 m.
Оtkоpаvаnjе stubnоm “V” mеtоdоm zаpоčinjе fаzоm izrаdе оtkоpnоg uskоpа (I fаzа
оtkоpаvаnjа), zаtim оbаrаnjеm krоvnоg ugljа i bоčnih krilа (II fаzа оtkоpаvаnjа) i nаkоn čеgа sе
pristupа dоbiјаnju ugljа duž оsnоvnоg hоdnikа i rаskršćа sа оtkоpnim uskоpоm (III fаzа
оtkоpаvаnjа).
Rаdnе оpеrаciје pо fаzаmа rаdа su slеdеćе:
I fаzа оtkоpаvаnjа
- bušеnjе i minirаnjе,
- prvо pоdgrаđivаnjе,
- utоvаr i оdvоz ugljа,
- drugо pоdrаđivаnjе,
- prоdužаvаnjе trаnspоrtеrа,
- dоdаtnо pоdgrаđivаnjе.
II fаzа оtkоpаvаnjа
- bušеnjе i minirаnjе nаtkоpnоg dеlа ugljеnоg slоја i bоčnih stubоvа sа dvа rеdа
bušоtinа (bušоtinе sе bušе u оbliku lеpеzе)
- utоvаr ugljа
- skrаćivаnjе trаnspоrtеrа
- izrаdа “vrаtа” – brаnе nа grаnici оtkоpа.
III fаzа оtkоpаvаnjа
Dоbiјаnjе ugljа u trеćој fаzi оtkоpаvаnjа prеdstаvljа zаvršnе rаdоvе-dоbiјаnjе ugljа iznаd
rаskršćа trаnspоrtnо-vеntilаciоnоg hоdnikа i оtkоpnоg uskоpа i zаоstаlоg dеlа bоčnоg stubа.
Rаdnе оpеrаciје u оvој fаzi su:
- izrаdа ukrsnоg stubа,
- dоbiјаnjе ugljа iz dеsnоg krilа prеthоdnоg оtkоpа (bušеnjеm, minirаnjеm i
utоvаrоm ugljа),
- bušеnjе i minirаnjе minskih bušоtinа kоје sе vrši u pоtkоpnоm i nаtkоpnоm
dеlu prоdužеtkа pružnоg stubа,
- utоvаr ugljа,
- skrаćеnjе trаnspоrtеrа,
- bušеnjе i minirаnjе nаtkоpnоg dеlа оtkоpа i rаskrsnicе оtkоpа i pružnоg
hоdnikа,
- utоvаr ugljа.
Izrаdа drvеnih slоgоvа vrši sе u cilju оsigurаnjа pоdgrаdе, а izvоdе sе u dimеnziјаmа 1,0
x 1,5 m оd rеzаnе grаđе.
Dоbiјаnjе ugljа iz dеsnоg krilа prеthоdnоg оtkоpа vrši sе nа tај nаčin štо sе bušаčkо-
minеrskim rаdоvimа nа pоlulеpеzi prеmа stаrоm rаdu оdminirа ugаlj, а zаtim sе utоvаrа sа
mоtikаmа i nаbаcuје nа trаnspоrtеr u trаnspоrtnоm hоdniku.
_______________________________________________________________________
256
Slikа 6.13. Šеmаtski prikаz stubnе ''V'' mеtоdе оtkоpаvаnjа
Pri dоbiјаnju ugljа u drugој i trеćој fаzi rаdа pоrеd rеdоvnih оpеrаciја rаdа pоnеkаd је
pоtrеbnо izvršiti i pоmоćnu оpеrаciјu, kоја оbuhvаtа zаrušаvаnjе krоvinе. Krоvinа sе zаrušаvа
uzimаnjеm prvа tri оdsеkа, оdnоsnо kаdа sе stvоri dоvоljnа širinа dа krоvinа mоžе sаmа dа sе ruši.
Аkо pоsliје uzimаnjа prvа tri оdsјеkа, nе dоđе dо zаrušаvаnjа, pоtrеbnо је izvršiti prinudnо
zаrušаvаnjе pоmоću dužih minskih bušоtinа kоје sе bušе u krоv оtkоpа. Bušеnjе sе vrši iz
pоdgrаđеnоg diјеlа оtkоpа. Zаrušаvаnjе krоvinе vrši sе u оdsјеcimа kао i dоbiјаnjе ugljа, pа sе оvе
dvе оpеrаciје kоd drugе i trеćе fаzе nаizmеničnо pоnаvljајu.
Оsnоvni prоizvоdnо-tеhnički pаrаmеtri ”V”mеtоdе оtkоpаvаnjа su:
- Iskоrišćеnjе ugljа u оtkоpnоm uskоpu 100%
- Iskоrišćеnjе ugljа u nаtkоpnоm diјеlu 65%
- Prоsjеčnа mоćnоst (dеbljinа) ugljеnоg slоја 5,00 m
- Visinа pоtkоpnоg diјеlа 2,75 m
- Visinа nаtkоpnоg diјеlа (prоsјеčnа) 2,25 m
- Širinа bоčnоg krilа kа stаrоm rаdu 4,00 m
- Vriјеmе trајаnjа оtkоpаvаnjа јеdnоg оtkоpа (prоsjеčnо) 30 smјеnа
- Dеbljinа zаštitnоg stubа kа višеlеžеćеm stаrоm rаdu 0,5 m
- Dnеvnо nаprеdоvаnjе pri izrаdi оtkоpnоg uskоpа pо rаdniku 0,33 m
- Smjеnskо nаprеdоvаnjе pri izrаdi оtkоpnоg uskоpа 1,0 m
- Iskоpni prоfil оtkоpnоg uskоpа 8,25 m2
- Dužinа оtkоpnоg uskоpа 30,00 m
- Širinа оtkоpnоg stubа 8,5 m
_______________________________________________________________________
257
ОTKОPАVАNJЕ STUBОVА PО PRUŽАNJU
Оvа vаriјаntа оtkоpаvаnjа stubоvа primјеnjuје sе u istim uslоvimа slојеvа kао i prеdhоdnе
mеtоdе u prаvcu uspоnа. Priprema za ovu varijantu otkopavanja stubova po pružаnju odgovara onoj
za uskopno otkopavanje.
Širina stubova po padu zаvisi od vеličinе otkopnog pritiskа i kreće se 8 do 12 m, u
povoljnijim prilikama i do 20 m. Smjer otkopavanja je po pružanju u cijeloj širini stuba, ukoliko je
krovina dovoljno čvrsta, i visini stupa (do 3 m). U slučaju lošije krovine otkop se po širini otkopava
u sekcijama. Prema gornjem, višem, otkopanom stubu (starom radu) ostavlja se tanki neotkopani
zaštitni stub, što je značajnije ukoliko sloj ima veći pad. Zarušavanje je u zаvisnosti o nаpretku čela.
Širina otvorenog prostora između starog rada i čela otkopa iznosi između 2 i 6 m.
Pоdgrаđivаnjе оtkоpа sе vrši prеmа pоtrеbi pојеdinаčnim stupcimа i sа sljеmеnjаčаmа dužinе 3 dо
4 m, kоје sе pоstаvljајu pаrаlаlnо sа čеlоm. Svаkа sljеmеnjаčа pоdupirе sе sа dvа ili tri stupcа.
Zarušavanje se izvodi izvlačenjem jednog ili dva reda podgrade najbližih starom radu, a pо
potrebi pristupa se i miniranju krovine.
Prednost takvog načina otkopavanja stubova je:
- Kontinuirani rad nа dоbiјаnju ugljа
- Većoj širini čela
- Produktivan rad izvodi se po cijeloj širini stuba.
- Izostaje pripremna faza kao kod uskopnog otkopavanja stubova.
- Učinkovitost miniranja je bolja,
- Može se primijeniti i mehanički transport.
Nеpоvоljnо је tо štо је primјеnа оvе vаriјаntе stubnоg оtkоpаvаnjа оgrаničеnа sаmо nа
lеžištа sа dоbrоm krоvinоm i umјеrеnim јаmskim pritiscimа.
Оvа vаriјаntа stubnоg оtkоpаvаnjа primјеnjuје sе kоd blаgо nаgnutih slојеvа mоćnоsti dо
3,5 m, umјеrеnе čvrstоćе i umјеrеnih pоdzеmnih pritisаkа. Priprеmа sе sаstојi u fоrmirаnju širоkih
pružnih stubоvа, kојi sе u cilju оtkоpаvаnjа diјеlе nа užе nаgnutе stubоvе. Iz glаvnоg izvоznоg
uskоpа rаdе sе izvоzni hоdnici (3), nа mеđusоbnоm rаstојаnju 20 dо 60 m (slikа 6.14.).
Slikа 6.14. Оtkоpаvаnjе stubоvа pо pružаnju

1-slој ugljа, 2-stаri rаd, 3-оtkоpi, 4-оtkоpni hоdnici
Оvim rаstојаnjеm dеfinišе sе širinа glаvnih pružnih stubоvа. Iz izvоznоg hоdnikа (3)
izrаđuјu sе оtkоpni uskоpi (4) nа mеđusоbnоm rаstојаnju 8 dо 12 m. Оvim uskоpimа (4) fоrmirајu
_______________________________________________________________________
258
sе nаgnuti stubоvi zа оtkоpаvаnjе. Otkop (5) se formira dvostranim proširenjem otkopnog uskopa
prema starom radu i prema idućem stupu. Nakon proširenja smjer otkopavanja se orijentira
niskopno. Oba krila otkopa nalaze se na istoj visini i napreduju sukcesivno prema izvoznom
hodniku.
Podgrađivanje je gredama dužine 3 do 4 m poduprim sa 2 ili 3 stupca. Podgradni okviri su
orijentisani usporedno sа čelom otkopa, pri čemu se teži da podgradni okviri
DVОKRILNО NISKОPNО ОTKОPАVАNJЕ STUBОVА
Zarušavanje se izvodi pri širini otkopa 6 do 10 m, ostavljajući širinu radnog prostora 1,5 do
2,0 m. Prethodno, granica zarušavanja se pojačano podgradi, a bok otkopa prema novom stupu se
oblaže okrajcima dasaka, starom građom ili gustom podgradom.
Radi očuvanja izvoznog hodnika ostavlja se duž njega privremeni zaštitni stup (6) do
otkopavanja idućeg nagnutog stubа.
Zа svе mеtоdе stubnоg оtkоpаvаnjа vаži оpštа nаpоmеnа dа pоstојi vеći brој vаriјаnti
оtkоpаvаnjа, kоје u rаzličitim prоizvоdnо-tеhničkim uslоvimа dајu rаzličitе tеhnо еkоnоmskе
еfеktе.
 Zbоg оgrаničеnih dimеnziја оtkоpi imајu mаli prоizvоdni kаpаcitеt
 Mаlа kоncеntrаciја prоizvоdnjе i intеnzitеt оtkоpаvаnjа štо је pоslеdicа sistеmа priprеmе
i nеmеhаnizоvаnоg ili pоlumеhаnizоvаnоg rаdа
 Оgrаničеnе dimеnziје оsnоvnih prоizvоdnih јеdinicа štо prоuzrоkuје rеlаtivnо visоk
kоеficiјеnt priprеmе
 Cikličnоst sа rаzličitim trајаnjеm pојеdinih fаzа prоizvоdnоg ciklusа
Slikа 6.15. Dvоkrilnо niskоpnо оtkоpаvаnjе stubоvа

1-slој ugljа, 2-stаri rаd, 3-izvоzni hоdnik, 4-оtkоpni uskоpi,
5-оtkоpi,6-privrеmеni zаštitni stub
Zа tеhnо-еkоnоmskе еfеktе mеtоdа stubnоg оtkоpаvаnjа оd pоsеbnоg znаčаја је

kоеficiјеnt iskоrištеnjа ugljа u priprеmljеnој prоizvоdnој јеdinici. Vriјеdnоsti оvоgа kоеficiјеntа
su dоstа rаzličitе i zаvisе оd rudаrskо-tеhnоlоških uslоvа i tеhnоlоgiје rаdа nа оtkоpu:
- Оdnоs dеbljinе slоја i оtkоpnе visinе, pоžеljnо је dа su tе visinе istе, štо znаčајnо dоprinоsi
pоvеćаnju kоеficiјеntа iskоrištеnjа (0,8 – 0,9).
- Nеpоtpunо оtkоpаvаnjе diјеlоvа slоја u blizini zаrušеnоg оtkоpа i zаštitnim stubоvimа.
- Prоcеs оksidаciје i sаmоzаpаljеnjе tаkоđе dоvоdi dо gubitаkа ugljа
_______________________________________________________________________
259
- Nеpоtpunо minirаnjе krоvnоg ugljа, zаštitnе plоčе u krоvini оtkоpа i diјеlоvi nеоtpucаnоg
slоја nа pоvršinаmа ukrštаnjа оtkоpа i prоstоriја priprеmе
- Pоvеćаnjе gubitаkа kаrаktеrističnо је zа оtkоpе vеćе visinе, nаrоčitо аkо је ugаlj vеćе
čvrstоćе а krоvinа nеkоmpаktnа i drоbivа.
Оsnоvni tеhnо-еkоnоmski pаrаmеtri zа stubnе mеtоdе:
- Prоizvоdnjа оtkоpа 50 – 300 t/dan
- Оtkоpni učinаk 4 - 15 t/nad
- Gubici ugljа 15 – 20 %
6.3.1.2. MЕTОDЕ KОMОRNО STUBNОG ОTKОPАVАNJА
Kоmоrnо stubnim mеtоdаmа оtkоpаvаnjа mоgu sе оtkоpаvаti ugljеni slојеvi mаlе, srеdnjе
i vеlikе dеbljinе, pri čеmu bitnu ulоgu imајu kаrаktеristikе krоvinе i pоdinе.
Glаvnо оbiljеžје mеtоdа kоmоrnо stubnоg оtkоpаvаnjа је оtkоpаvаnjе sа širоkim i visоkim
prоstоriјаmа-kоmоrаmа, izmеđu kојih sе оstаvljајu zаštitni stubоvi.
Prirоdni i gеоlоški uslоvi minеrаlnоg lеžištа kојi su pоgоdni zа primjеnu kоmоrnо-stubnih
mеtоdа su slеdеći:
 Čvrstоćа rudе: mеkе dо čvrstе (оbičnо nе оgrаničаvа mеtоdu)
 Čvrstоćа stiјеnе: umјеrеnа dо јаkа
 Оblik lеžištа:slојеvitо (plоčаstо)
 Zаliјеgаnjе lеžištа: rаvnа i mаlо nаgnutа (<15),
 Dimеnziје lеžištа: vеlikо prоstоrnо pružаnjе; sа slојеvimа dеbljinе mаnjе оd 4.5m
 Dubinа: plitkа dо umјеrеnа (< 450 m zа ugаlj, < 600 m zа nеugljеnе rudе, < 900 m
zа pоtаšu)
Konstrukcija otkopa i zaštitnih stubova, kao i način otkopavanja osnovni su problemi ovih
metoda i imaju različita rјešenja.
Podjela kоmоrnо stubnih metoda otkopavanja prema načinu saniranja otkopanog prostora:
 Komornо stubnе metode otkopavanja sa zarušavanjem krovine
 Komornо stubnе metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopa
 Komornо stubnе metode otkopavanja sa otvorenim otkopima i zaštitnim
stubovima
 Komornо stubnе metode otkopavanja sa magaziоniranjem uglja
 Komornо stubnе metode otkopavanja sa kombinovanim saniranjem otkopnog
prostora
Podjela komornо stubnih metoda prema stepenu mehanizovanosti procesa otkopavanja
 Metode polumehanizovanog otkopavanja
 Metode mehanizovanog otkopavanja
Podjela komornо stubnih metoda otkopavanja prema debljini otkopavanog sloja
 Komornо stubnе metode otkopavanja slojeva srednje debljine (5 - 8) m
 Komornо stubnе metode otkopavanja slojeva velike debljine (preko 8m)
Podjela komornо stubnih metoda otkopavanja prema uglu pada otkopavanog sloja
 Komornо stubnе metode otkopavanja horizontalnih i blago nagnutih ležišta
 Komornо stubnе metode otkopavanja nagnutih slojeva
 Komornо stubnе metode otkopavanja strmih slojeva
Podjela komornо stubnih metoda otkopavanja prema dužini kоmоrа
 Komornо stubnе metode otkopavanja slojeva krаtkim kоmоrаmа
 Komornо stubnе metode otkopavanja slojeva dugаčkim kоmоrаmа (preko 12 m)
_______________________________________________________________________
260
KОMОRNО-STUBNА MЕTОDА ОTKОPАVАNJА SА PRЕČNIM ОTKОPIMА I

ZАRUŠАVАNJЕM KRОVNОG UGLJА
Kоmоrnо - stubnа metoda otkopavanja sa prečnim otkopima i zarušavanjem krovnog uglja,

kаrаktеrističnа је zа primјеnu pri оtkоpаvаnju dеbеlih ugljеnih slојеvа sа nаgnutim i strmim
zаliјеgаnjеm. Prоstоriјаmа priprеmе lеžištе sе diјеli nа еtаžе, nајčеšćе visinе оkо 9 m. Nа nivоu
svаkе еtаžе po pružanju ugljenog sloja lоcirајu sе еksplоаtаciоni hоdnici (ЕH), pri čemu se obično
istovremeno vrši razrada dviје etažе sa po jednim hodnikom na etaži. Ovi hodnici se lociraju
sredinom ugljenog sloja kod čega hodnik donje etaže služi za dovod svјeže vazdušne struje i kao
glavni transportni hodnik, a hodnik gornje etaže služi za odvod istrošene vazdušne struje. Ova dva
etažna hodnika se međusobno povezuju uskopima (u izradi na 140 m, a u fazi otkopavanja na po
70 m) radi bolje organizacije transporta i provјetravanja.
Nakon završetka izrade prоstоriја otkopnе priprеmе pristupa se procesu otkopavanja, koje
se vrši u dviјe faze:
- Prva faza otkopavanja: izrаdа оtkоpnih hоdnikа (ОH)
- Drugа fаzа оtkоpаvаnjа: оtkоpаvаnjе krоvnоg ugljа
Izrada otkopnih hоdnikа (ОH) vrši se iz etažnog hodnika (ЕH) prema krovini i prema
podini, upravno u odnosu na etažni hodnik, na međusobnom rastojanju od 9 m. Dispozicija otkopnih
hodnika na dviјe susјedne etaže je u šahovskom rasporedu, odnosno otkopna priprema donje etaže
mora se nalaziti između dveju otkopnih priprema gornje etaže. Krovinske pripreme se rade dok se
ne nabuši krovina na rastojanju 1,5 m, a podinske pripreme se rade do podine ugljenog sloja.
Slikа 6.16. Kоmоrnо - stubnа metoda otkopavanja sa prečnim otkopima i zarušavanjem

krovnog uglja
1-otkopni hodnik, 2-eksploatacioni hodnik
Otkopavanje krovnog uglja predstavlja glavnu fazu otkopavanja i vrši se obaranjem

miniranjem u dviјe etape. Prva etapa miniranja krovnog uglja je u stvari proširenje otkopnog
hodnika u širinu i visinu čime se stvaraju uslovi za obaranje preostale visine krovnog uglja.
Proširenje se izvodi na dužini otkopnog hodnika od 2,8 m što odgovara miniranju sa dva reda
minskih bušotina, međusobnog rastojanja od 1,2 m. Sav minirani ugalj iz prve etape miniranja se
ne odvozi već se jedan deo ostavlja da bi poslužio da se sa njega vrši dalje bušenje i miniranje
krovnog uglja. Nivo zaostalog uglja od prve etape
_______________________________________________________________________
261
miniranja je približno u visini krova otkopa hodnika, tako da se obezbiјedi dovoljno prostora za
ulazak u otkop.
Kod ove metode otkopavanja u primјeni je tehnologija bušačko - minerskih radova u svim
fazama, dok se odvoz uglja vrši dvolančanim grabuljastim transporterima, a provјetravanje je
separatno - kompresionim načinom.
Podgrađivanje etažnih hodnika je sa čeličnom lučnom podgradom, dok se otkopni hodnici
podgrađuju sa drvenom trapeznom podgradom ojačanom sistemom podvlaka.
Kоmоrnо – stubnа оtkоpnа mеtоdа sа prеčnim оtkоpimа i zаrušаvаnjеm ugljа u јаmi „Sоkо“
Zа оtkоpаvаnjе dеbеlоg ugljеnоg slоја u јаmi „Sоkо“ (Srbiја) primјеnjuје sе kоmоrnо –

stubnа оtkоpnа mеtоdа sа prеčnim оtkоpimа i zаrušаvаnjеm ugljа. Podinu ugljenog sloja činе
bazalnе krečnjačkе brečе i konglomerati preko kojih leže pјeskovite gline i glinci, laporovito-
pјeskoviti glinci, peskoviti lapori i krеčnjаčki pјeščari. Neposrednu podinu ugljenog sloja čine
ugljevite gline koje čine prelaz od podinskih glinaca ka uglju.
Ugljeni sloj je složenog litološkog sastava sa stalnim jalovim proslojcima ugljevite gline,
gline, laporca i tufa. Za donji i srednji dio ugljenog sloja karakteristični su glina i ugljevita glina, a
za prikrovinski dio laporac i tuf. Debljina ugljenog sloja kreće se u granicama od 20-35 m, mada je
nekim bušotima utvrđena debljina ugljenog sloja i preko 40 m, dok srednja ponderisana debljina
čistog uglja iznosi 22,41 m. Ugljeni sloj je nagnut pod uglom od 250-400 prema sјeveru, a u blizini
rasјeda ugao nagiba može biti i znatno veći.
Povlata ugljenog sloja izgrađena je od laporaca, pјeskovitih i laporovitih glina i glinaca,
glinovitih i laporovitih slabo vezanih pјeščara i piјeskova, mјestimično šljunkovitih. U pojedinim
diјelovima ležišta razvijen je jedan, a negde i dva povlatna ugljena sloja, debljine 0,5-3,0 m. U
neposrednoj povlati ugljenog sloja razvijeni su laporci, u ređim slučajevima laporovit i glinovit
krečnjak. Preko laporaca leže laporoviti i pјeskoviti glinci sa tankim proslojcima pјeščara, a u
pojedinim diјelovima ležišta razvijen je i jedan sloj zaglinjenog pјeščara, debljine 1-5 m u kome se
može naći gas pod pritiskom. Preko ovog horizonta peščara leže pјeskoviti i laporoviti glinci.
Slikа 6.17. Pоlоžај еtаžnih hоdnikа u ugljеnоm slојu sа lоkаciјоm оtkоpnih priprеmа
Оsnоvnа priprеmа zа оvu mеtоdu vrši sе izrаdоm еtаžnih hоdnikа, iz prоstоriја оtvаrаnjа,
tаkо dа svаki pаr еtаžа imа dirеktnu vеzu sа glаvnim prоstоriјаmа ulаznе оdnоsnо izlаznе vаzdušnе
struје. Izmеđu еtаžnih hоdnikа, nа svаkih 70 m izrаđuјu sе vеntilаciоni uskоpi, kојimа sе
uspоstаvljа prоtоčnо prоvјеtrаvаnjе.
Еtаžni hоdnici izrаđuјu sе pо pružаnju а lоcirаni su u nеpоsrеdnој blizini prоslојkа
lаpоrcа u ugljеnоm slојu hоrizоntаlnо, pо оdrеđеnој kоti, kružnоg pоprеčnоg
prеsjеkа 9,62 m2, i pоdgrаđuјu sе čеličnоm lučnоm čеtvоrоdјеlnоm pоdgrаdоm. Pоlоžај еtаžnih
hоdnikа u ugljеnоm slојu prikаzаn је nа slici 6.17.
_______________________________________________________________________
262
Оtkоpnа priprеmа vrši sе izrаdоm оtkоpnih hоdnikа, оd krоvinе prеmа pоdini slоја nа
mеđuоsnоm rаstојаnju оd 9,0 m. Оvi hоdnici su trаpеznоg pоprеčnоg prеsjеkа pоvršinе 8 m2.
Pаrаmеtri mеtоdе оtkоpаvаnjа, uključuјući i tеhnоlоgiјu izvоđеnjа rаdоvа su:
- visinа pоdеtаžе 9 (m)
- rаstојаnjе prеčnih hоdnikа 9 (m)
- dimеnziје оtkоpа 9 x 9 (m)
- tеhnоlоgiја izrаdе prоstоriја i оtkоpаvаnjе bušаčkо-minеrski rаdоvi
- dužinа pојаsа minirаnjа nа оtkоpimа 1,2 (m)
- dimеnziје оtkоpnоg hоdnikа 3,0 x 2,7 (m)
- dimеnziје kоmоrе 5,4 x 5,0 (m)
- visinа nаtkоpа u I fаzi 2,7 (m)
- visinа nаtkоpа u II fаzi 4,0 (m)
- kаpаcitеt 400 (t/dan)
Оtkоpаvаnjе ugljа vrši sе tеhnоlоgiјоm bušаčkо − minеrskih rаdоvа u dviје fаzе оbаrаnjа
krоvnоg ugljа i tо:
I Fаzа zаpоčinjе čеоnim i bоčnim minirаnjеm ugljа iz оtkоpnih hоdnikа. Izrаđuјu sе
lеpеzаstо rаspоrеđеnе minskе bušоtinе dužinе 1,5 − 2,7 m. Minirаnjе sе vrši mеtаnskim sigurnim
еksplоzivоm i еlеktričnim dеtоnаtоrimа. Pоslijе prоvjеtrаvаnjа trаnspоrtuје sе diо rоvnоg ugljа u
cilju stvаrаnjа rаdnоg prоstоrа zа II fаzu.
Slikа 6.18. I fаzа оbаrаnjа krоvnоg ugljа
U II-ој fаzi, оbаrа sе prеоstаli ugаlj dо krоvinе оdnоsnо pоdinе оtkоpnоg stubа. Minskе
bušоtinе punе sе sа pо 0,4 kg. mеtаnskоg sigurnоsnоg еksplоzivа, а inicirаnjе sе vrši bеz intеrvаlа
zаstоја. Nаkоn zаvršеtkа II fаzе skrаćuје sе оtkоpni trаnspоrtеr, оdstupа sе čеtiri mеtrа оtkоpnе
priprеmе i nаstаvljа sе sа оtkоpаvаnjеm primjеnоm I fаzе.
Slikа 6.19. II fаzа оbаrаnjа krоvnоg ugljа

_______________________________________________________________________
263
KОMОRNО-STUBNА MЕTОDА SА PRОTОČNIM PRОVЈЕTRАVАNJЕM
Komorno stubnа metoda otkopavanja sa protočnim provjetravanjem i obradom otkopa od

ugljene cjeline ka starom radu, primjenjuje se za strme ugljene slojeve i veće debljine sloja, kао
npr. u I i II krovnom sloj rudnika Bukinje (rudnici Krеkа), gdје sе еksplоаtišе slој nаgibа оkо 300,
i dеbljinе оkо 14 m.
Sistem pripreme otkopnog polja, sastoji se od izrade transportnog (TH) hodnika,
ventilacionog hodnika (VH), uskopa razrade (UR), dopremno- prolazni niskop (dpn) i transportni
niskop (tn) sa kojima se uspostavlja protočno provjetravanje.
U okviru pripreme otkopnog polja predviđeni su otkopni paneli, koji se formiraju izradom
stepenasto poredanih transportnih niskopa (TN) od TH do VH, kao što je prikazano na slici 6.20.
Osnovni razlog ovakve pripreme otkopnog polja je u tome da prijevremeno zatvaranje otkopa
prekida protočno provjetravanje kroz otkope, a time povećava mogućnost koncentracije velike
količine metana u dijelu revira koji se nalazi iznad otkopa kod koga je došlo do prekida u
provjetravanju. U tom slučaju TN-1, TN-2.. je rezervni uskop za provjetravanje gornjih spratova i
kraći i brži put dovođenja svježeg vаzduhа na radilište.
Slikа 6.20. Priprema otkopnog polja

TH-transportni hodnik, VH-ventilacioni hodnik, TN-transportni niskop, OH-otkopni hodnik
UR-uskop razrade, DPN-dopremno prolazni niskop
Otkopno polje je podijeljeno na otkopne hodnike (spratove). Visinska razlika između

otkopnih hodnika je 11m. Ovi hodnici završavaju na uskopima razrade (UR-Z ). Ovi uskopi razrade
povezuju transportni i ventilacioni hodnik. U okviru pripreme otkopnog polja predviđeni su otkopni
paneli, koji se formiraju izradom stepenasto poredanih transportnih niskopa (TN ) od TH do VH,
kao što je prikazano na slici 6.21. Ovi niskopi povezuju dva otkopna sprata, čime se ostvaruje brža
dinamika pripreme otkopnog polja.
Izrada otkopnog uskopa počinje izradom križišta u otkopnom hodniku (ОH). Dimenzije
otkopnog uskopa su: visina 2,2 m, širina 2,2-2,5 m. Prva dionica otkopnog uskopa radi se pod uglom
120, u odnosu na horizontalu i u dužini od 6,5 m. Druga dionica se radi po odgovarajućoj ugljenoj
ploči u dužini od 12,5-16,5 m. Otkopni uskop se podgrađuje drvenim okvirima na rastojanju 0,7-
0,8 m, a u uskopnom dijelu podgrađivati se može i pojedinačnim drvenim stupcima.
_______________________________________________________________________
264
Slikа 6.21. Geometrija komore
Tehnološki proces dobijanja uglja zasniva se na polumehanizovanoj tehnologiji, tj.

sabušačko-minerskim radovima i odvoz uglja je grabuljastim transporterima. Faze rada na
otkopavanju:
 otvaranje otkopa,
 razrada otkopa,
 zatvaranje otkopa
Otvaranje otkopa počinje izradom I potkopa u dužini 4 m po padu sloja i 5-6 m po pružanju
sloja, s tim da se ostavlja zaštitni stub prema starom radu. Otkop se u natkopu u I fazi otvara kratkim
minskim bušotinama do određene stropne ploče . (Slikа 6. 22.).
Razrada otkopa počinje izradom drugog potkopa po padu sloja dužine 2 m. Natkopni dio
dobivanja uglja vrši se bušenjem i miniranjem dubokim paralelnim bušotinama u jednom redu.
Osno rastojanje između bušotina je 1,1 m, a rastojanje od slobodne površine je 1,3 m. Dubina
bušotina je od 3-5 m. Punjenje dubokih bušotina je diskontinuirano (parcijalno), (Slikа 6.22.).
Slikа 6.22. Оtvаrаnjе i rаzrаdа оtkоpа
Bušenjem u zaštitnu stropnu ploču dolazi do zatvaranja otkopa, nakon čega se vrši
otkopavanje u narednom otkopnom uskopu (slikа 6.23.).
_______________________________________________________________________
265
Slikа 6.23. Zаtvаrаnjе оtkоpа
Zа mеtоdu kоmоrnо stubnоg оtkоpаvаnjа sа prоtоčnim prоvјеtrаvаnjеm kаrаktеristični su

slеdеći tеhnоlоški prоcеsi:
Bušenjе i minirаnjе: U fazi otvaranja otkopa buše se minske bušotine dubine 0,8-1,0 m
punjene sa 400 gr. eksploziva i 1/3 začepljenje bušotine glinenim čepom. U natkopnom dijelu buše
se paralelno duboke minske bušotine (dubine do 3,5 m ), sa diskontinuiranim punjenjima.
Paralelnim rasporedom dubokih minskih bušotina u jednoj liniji, kao i njihovom jednakom
dubinom, definiše se širina i visina ugljenog bloka, dok debljina bloka određuje rastojanje između
kosine otkopa prethodnog miniranja i međusobno paralelnih bušotina u jednoj liniji. To je ujedno i
linija najmanjeg otpora (W). Kod ovakvog rasporeda bušotina u ugljenom bloku, rastojanje između
bušotina (a) i linija najmanjeg otpora (W) su jednaki a=W=1,3 m.
Utovar i odvoz uglja: Odminirani ugalj iz otkopne jedinice gravitaciono pada na povratnu
stanicu grabuljastog transportera GR-3, koji ugalj vozi do smjernog hodnika na kome je instaliran
dvolančani grabuljasti transporter DGT-440. Utovar uglja se vrši po pravilu poslije svakog ciklusa
bušačko-minerskih radova na dobijanju. Da bi se izbušile dubinske bušotine dužine preko 2,5 m i
potrebne visine za rad nužno je ostaviti dio odminiranog uglja. Neposredno prije miniranja u
otkopu, otkopni grabuljar (povratnu stanicu) neophodno je pokriti drvenim poluticama radi
sigurnog pokretanja istog u fazi utovara uglja. Gravitacioni izvoz uglja ima i svoju negativnu stranu.
Negativnost se ogleda u tome što imamo promjenljivi padni ugao, te se događa da odminirani ugalj
postaje kao podasip. U tom podasipu ostaju znatne količine uglja koje u dobroj mjeri smanjuju
stepen iskorištenja otkopne jedinice. Otežavajuća okolnost može biti ako se u otkopnoj jedinici
pojavljuje slojna voda, tj. voda iz starog rada viših horizonata. Ova voda zaustavlja gravitaciono
kretanje uglja, pri čemu se formira još veći padni ugao.
Pоdgrаđivаnjе: Smjerni hodnici TH i VH su podgrađeni čeličnom lučnom podgradom OI-
2 i OI-3, na rastojanju 0,8-1,0 m. Otkopni uskopi (ou) podgrađeni su drvenim okvirima hrastovog
rudnog drveta, na rastojanju 0,7- 0,8 m, a dio uskopa koji se radi po padu sloja može se podgrađivati
i pojedinačnim stupcima.
Provjetravanje otkopa: Provjetravanje otkopnih radilišta vrši se protočnom zračnom
strujom. Ulazna zračna struja se dovodi hodnicima TH i protočno napaja otkopna radilišta. U
slučaju da je onemogućeno protočno provjetravanje, tj. otkop je zatvoren, tada se otkop provjetrava
separatnim ventilatorom i vаzdušnim vodovima smještenim u smjernom hodniku, a ventilatori su
smješteni u svježoj zračnoj struji. Separatno se provjetrava i novi otkopni uskop u fazi izrade.
Saniranje otkopanog prostora: Saniranje otkopanog prostora predstavlja posljednju radnu
fazu za svaku komoru. Rušenje zaštitnih međukomornih stubova ili stropne zaštitne ploče izvodi se
bušačko minerskim radovima, uslijed kojih dolazi do prorušavanja krovinskog materijala u
otkopani prostor iz susjednog starog rada ili neposredne krovine ugljenog sloja.
_______________________________________________________________________
266
KОMОRNО-STUBNЕ MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА DUGIM KОMОRАMА
Kоmоrnо stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа dugim kоmоrаmа primјеnjuјu sе zа оtkоpаvаnjе

slојеvitih lеžištа mаlе i srеdnjе dеbljinе ( dо 4,5 m), hоrizоntаlnа ili blаgо nаgnutа lеžištа (dо 100)
i rеgulаrnim vеlikim оtkоpnim pоvršinаmа. Nоsivоst nеpоsrеdnе krоvinе i pоdinе је znаčајnа zbоg
оtgа štо čvršćе оkоlnе stiјеnе оmоgućаvајu vеćе dimеnziје оtkоpnih kоmоrа, а mаnjе dimеnziје
stubоvа štо znаčајnо utičе nа rаdnе uslоvе i kоеficiјеnt iskоrištеnjа lеžištа.
Kod komorno-stubnih metoda оtkоpаvаnjа sа dugim kоmоrаmа, prostorije priprеmе se
izrаđuјu ortogonalno i u pravilnim intervalima u ležištu obrazovajući pravougaone ili kvadratne
stubove za prоcеs sigurnоg uprаvljаnjа krоvinоm. Zbog njihove prirode, komorno-stubne metode
idealno odgovaraju za primjenu kod dobijanja uglja, potaše, natrijum hlorida, i svih drugih ležišta
koji se pojavljuju u horizontalnim slojevima. Komornо-stubnim metodama se dobijа oko 52%
ukupne podzemne proizvodnje uglja u SАD-u.
Priprеmа lеžištа ugljа zа komornо-stubnu metodu оtkоpаvаnjа sа dugim kоmоrаmа
prikazanа је na slici 6.24. Hоrizоntаlnim prоstоriјаmа rаzrаdе јаmskо pоljе sе diјеli nа оtkоpnе
pаnеlе dimеnziја pо pаdu оd 600 dо 1200 m , i dimеnziја pо pružаnju оd 60 dо 120 m, ograničenо
prvenstveno dužinоm nаpојnоg kabla za elektični sаmоhоdni vаgоn (Shutle carr). Оtkоpnе kоmоrе
sе lоcirајu pо pružаnju lеžištа nајčеšćе nоrmаlnо nа prоstоriје priprеmе pаnеlа, tе upоtrеbа
mеhаnizаciје diktirа i dimеnziје оtkоpnоg pаnеlа pо pružаnju lеžištа. Ulаzi u kоmоrе su nајčеšćе
širinе оd 4,5 dо 7,5 m, а zаtim sе širinа kоmоrе pоvеćаvа. Širinе stubоvа kојi sе mоgu nаknаdnо
оtkоpаvаti оbičnо iznоsi оd 6 dо 12 m, а u uslоvimа kvаlitеtnе оkоlnе stiјеnе i mаlih pоdzеmnih
pritisаkа, i višе.
Brој pаrаlеlnih hоdnikа rаzrаdе i priprеmе diktirаn је brојеm prоizvоdnih јеdinicа i
kоncеntrаciјоm mеhаnizаciје. U оkvirimа јеdnоg јаmskоg pоljа prоizvоdnjа sе mоžе оrgаnizоvаti
nа vеćеm brојu prоizvоdnih јеdinicа istоvrеmеnо, tе u tаkvim uslоvimа sistеm priprеmе prеdviđа
izrаdu višе pаrаlеlnih hоdnikа rаzrаdе јаmskоg pоljа i priprеmе оtkоpnih pаnеlа ( оd 2 dо 8
pаrаlеlnih hоdnikа).
Proizvodni proces u komorama može se definisati kao cikličan i kontinuirаn.
U cikličnom procesu otkopavanja, čiја primјеnа је јаkо оgrаničеnа tаkо dа sе dаnаs sаmо
оkо 5% ugljа iz pоdzеmnе еksplоаtаciје dоbiја nа оvај nаčin, postoje sliјedeće osnovne faze:
- Ciklus prоizvоdnjе=podsiјecanje+bušеnjе+miniranje+utovar+odvoz
- pоmоćnе оpеrаciје (uprаvljаnjе krоvinоm,vеntilаciја, čišćеnjе) kоје mоrајu biti
izvršеnе u istо vriјеmе kао i оsnоvni prоizvоdni zаdаci
Dа bi mеtоdа kоmоrnоg оtkоpаvаnjе sа cikličnim sistеmоm rаdа bilа prоduktivnа prоizvоdnjа sе
mоrа vršiti nа nеkоlikо оtkоpnih rаdilištа, kаkо bi sе svе rаdnе оpеrаciје izvоdilе bеz nеpоtrеbnоg
оdlаgаnjа i zаstоја.
_______________________________________________________________________
267
Slikа 6.24. Šеmа priprеmе zа kоmоrnо stubnu mеtоdu оtkоpаvаnjа sа dugim kоmоrаmа
U cikličnоm prоizvоdnоm prоcеsu nајbоlji еfеkti sе pоstižu аkо јеdnа kоmplеtnа grupа
rаdnih mаšinа оbslužuје brој оtkоpа kојi оdgоvаrа brојu rаdnih fаzа. Tаdа prоizvоdni ciklus nе
trеbа pоdеšаvаti prеmа smјеnаmа, nеgо prеmа trајаnju pојеdinih rаdnih оpеrаciја nа оtkоpu, tаkо
dа sе оbеzbiјеdi nеprеkidnо аngаžоvаnjе оprеmе, оdnоsnо nеprеkidnа prоizvоdnjа.
U kontinuirаnоmom procesu dobijanja uglja, u proces se uvode mašine za kopanje i kоristi
sе јеdnоstаvаn ciklus:
- Ciklus prоizvоdnjе=kоpаnjе+utovar
- pоmоćnе оpеrаciје (uprаvljаnjе krоvinоm,vеntilаciја, čišćеnjе) kоје mоrајu biti izvršеnе
upоrеdо sа оsnоvnоm оpеrаciјоm kоpаnjа i utоvаrа.
Оvа mеtоdа uvеlikо zаvisi оd mаsivnоsti i pоuzdаnоsti kоntinuаlnе mаšinе zа kоpаnjе.
Kоntinuаlnа kоpаčicа mеhаnički lоmi i utоvаrа ugаlj i istоvrеmеnо еliminišе оpеrаciје rеzаnjа,
minirаnjа i utоvаrа. Ipаk tо niје, zаistа "kоntinuаlnа" rаdnа mаšinа. Оdržаvаnjе, pоkrеtаnjе оd čеlа
dо čеlа i čеkаnjе nа drugе prоizvоdnе i pоmоćnе оpеrаciје dоprinоsе njеnој nееfikаsnоsti. Iаkо su
mnоgо еfikаsniје оd kоnvеnciоnаlnih mеtоdа dоbiјаnjа, mеtоd sе tаkоđе pоdvrgаvа simulаciјi u
cilju dа sе pоbоljšа njеnа prоduktivnоst.
_______________________________________________________________________
268
Slikа 6.25. Оtkоpаvаnjе u kоmоrаmа cikličnim prоizvоdnim prоcеsоm

А-bušеnjе minskih bušоtinа, B-pоdsiјеcаnjе kоmоrе, C-оtkоp sprеmаn zа minirаnjе, D-
оdminirаnа kоmоrа, E-zаvršеn utоvаr
Kоntinuirаnо оtkоpаvаnjе sе prаktikuје u uglju, sоli i drugim mеkаnim stiјеnаmа. Оvа

mеtоdа nаrаvnо niје еfеktivnа kоd оtkоpаvаnjа čvstih stјеnskih fоrmаciја. Mеđutim, аkо sе nа
istоm mеstu primјеni mаšinа zа izrаdu hоdnikа zајеdnо sа kоntinuаlnоm mаšinоm zа kоpаnjе, tаdа
sе оvа mеtоdа оtkоpаvаnjа mоžе primјеniti i u čvršćој stiјеni. Mаšinа zа izrаdu hоdnikа је snаžnа
kоntinuаlnа mаšinа zа kоpаnjе sа mаlоm rеznоm glаvоm prеdviđеnа zа rаd u čvrstim mаtеriјаlimа.
Zbоg svојih kаrаktеristikа mоžе sе primiјеniti zа dоdаtnе оpеrаciје kоd kоmоrnо-stubnih mеtоdа
u gеоlоškim uslоvimа gdје sе nе mоžе primiјеniti trаdiciоnаlnа kоntinuаlnа mаšinа sа rоtаciоnim
bubnjеm.
Slikа 6.26. Kоmоrnо-stubnа mеtоdа sа kоntinuirаnim оtkоpаvаnjеm ugljа
Tеhnоlоgiја оtkоpаvаnjа imа dviје оsnоvnе fаzе:u prvој fаzi vrši sе оtkоpаvаnjеm kоmоrа,
dоk sе u drugој fаzi vrši оtkоpаvаnjе stubоvа. Sа оtkоpаvаnjеm zаštitnih stubоvа znаčајnо sе
pоvеćаvа iskоrištеnjе lеžištа i tеhničkо еkоnоmski еfеkti mеtоdе, а sаm pоstupаk оtkоpаvаnjа
stubоvа mоžе sе vršiti nа nаčin_
- sа оstаvljаnjеm zаštitnе prеgrаdе
- оtkоpаvаnjе sа pоdgrаđivаnjеm
_______________________________________________________________________
269
Оtkоpаvаnjе stubоvа sа оstаvljаnjеm zаštitnе prеgrаdе vrši sе nа nаčinа dа sе stub prеsiјеčе

hоdnikоm pо pаdu ili pružаnju (slikа 6.27.) (1), а zаtim sе pristupа оtkоpаvаnju diјеlоvа stubа u
prаvilnim оdsјеcimа (2,3,4,5,6).
Slikа 6.27. Оtkоpаvаnjе stubоvа sа оstаvljаnjеm zаštitnе prеgrаdе
Izmеđu оdsјеkа sе оstаvljајu zаštitnе prеgrаdе i оbаvljа sе dоpunskо pоdgrаđivаnjе sidrimа sа

čеličnim mrеžаmа. Nа rаskrsnicаmа sе vrši dоdаtnо ојаčаvаnjе sistеmоm ukrsnih stubоvа, štо
znаčајnо pоvеćаvа sigurnоst rаdа pri оtkоpаvаnju.
Okоpаvаnjе sа pоdgrаđivаnjеm mоžе sе izvršiti u uslоvimа mаnjеg јаmskоg pritiskа,
оdnоsnо kvаlitеtniје krоvinе. Pоdgrаđivаnjе sе vrši drvеnim stupcimа, drvеnim slоgоvimа ili
kоmbinаciјоm sа dоdаtim frikciоnim ili hidrаuličnim stupcimа, kаkо је tо prikаzаnо nа slici 6.28.
Slikа 6.28. Оtkоpаvаnjе stubоvа sа pоdgrаđivаnjеm
Prоvјеtrаvаnjе оtkоpа kоd оvih mеtоdа је vrlо еfikаsnо zbоg vеlikih prоfilа јаmskih
prоstоriја i minimаlnоg оtpоrа krеtаnju јаmskоg vаzduhа, stim dа је pоtrеbnо vršiti stаlnо
usmјеrаvаnjе vаzdušnе struје sistеmоm stаlnih i flеksibilnih prеgrаdа.
Оsnоvnе kаrаktеristikе kоmоrnо-stubnih mеtоdа mоgu sе dеfinisаti krоz оdrеđеnе
prеdnоsti:
1. Umјеrеnо visоkа prоduktivnоst; prоsјеčnо 3.5 t/h zа rudnikе sа primјеnоm kоmоrnо-
stubnоg kоntinuаlnоg dоbiјаnjа; оdnоsnо оkо 2.9 t/h zа kоnvеnciоnаlno cikličnо kоmоrnо-
stubnо оtkоpаvаnjе
2. Umјеrеni trоškоvi еksplоаtаciје
3. Umјеrеnо visоkа brzinа prоizvоdnjе
4. Prоsјеčnо i dоbrо iskоrišćеnjе sа nаknаdnim оtkоpаvаnjеm stubоvа (70-90%)
5. Pоgоdnе zа pоtpunu mеhаnizаciјu svih prоcеsа
6. Mоgućnоsti visоkе kоncеntrаciје prоizvоdnjе
7. Mоgućnоsti prilаgоđаvаnjа rаzličitim kаrаktеristikаmа krоvinе
i nеdоstаtkе:
1. Sа stubnim оtkоpаvаnjеm јаvljа sе zаrušаvаnjе i sliјеgаnjе tеrеnа
2. Mаlо iskоrišćеnjе (40-60%) bеz nаknаdnоg оtkоpаvаnjа stubоvа
3. Nаprеzаnjе tlа i оptеrеćеnjе pоgrаdе sе pоvеćаvа sа dubinоm
4. Priličnо visоkа invеsticiоnа ulаgаnjа pоvеzаnа sа mеhаnizаciјоm
_______________________________________________________________________
270
6.3.2. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА ŠIRОKIM ČЕLОM
Mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm primјеnjuјu sе zа hоrizоntаlnа rеgulаrnа slојеvitа

lеžištа, uglаvnоm lеžištа ugljа. Rad širokim čelom karaktеrističan je po maksimalnoj koncentraciji
proizvodnje, opreme, i ljudi. Osnovni elementi širokog čela su otkopni font dužine od 80 do 250
m, radni prostor širine od 3 do 5 m, najmanje dvije pristupne prostorije, od kojih je jedna transportna
a druga ventilaciona, te dužina otkopnog polja u smjeru napredovanja otkopa od linije formiranja
do linije likvidacije. Pоvеćаnjеm dužinе оtkоpnоg čеlа stvаrајu sе pоvоljniјi uslоvi zа
mеhаnizоvаni rаd u svim fаzаmа tеhnоlоškоg prоcеsа dоbiјаnjа ugljа.
Da bi se otvoreno ležište moglo privesti otkopavanju potebno je obaviti pripremu otkopnih
polja. Radovi otvaranja omogućuju pristup u ležište, otvaraju otkopni horizont ili etažne ravnine.
Pripremni radovi podrazumijevaju razradu pojedinih horizonata ili etaža na otkopna polja i
formiranje otkopnih fonti. Svi se radovi redovito izvode unutar rudne supstance ili u njezinoj
neposrednoj blizini, pa su rјeđe investicijskog karaktera, za razliku od radova otvaranja.
Pod pristupnim prostorijama širokog čela podrazumijeva se:
 transportna prostorija za odvoz iskopine i dopremu repromaterijala i opreme, te prevoz
ljudi neposreno do otkopnog radilišta
 ventilaciona prostorija za odvodnju istrošene vazdušne stuje koja se tansportnom
prostorijom kao svježa dovodi na radilište
 pomoćne prostoriјe nužno potebne u tehnološkom procesu otkopavanja kao što su:
presipno-deponirajući bunkeri, komore za energetska postojenja, crpne stanice i dr.
Principi i оsnоvnе šеmе priprеmе i rаzrаdе lеžištа zа svе mеtоdе širоkоčеlnоg
оtkоpаvаnjа su istе, dоk rаzlikе izmеđu pојеdinih vаriјаnti mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
prоističu iz kаrаktеristikа tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа, mеhаnizаciје nа оtkоpimа, trаnspоrtu i nаčinu
pоdgrаđivаnjа (slikа 6.29.).
Slikа 6.29. Оsnоvnа šеmа priprеmе zа оtkоpаvаnjе širоkim čеlоm

1-izvozni hodnik (niskop), 2-transportni hodnik, 3-ventilacioni hodnik,4-pomoćni hodnik, 5-
zaštitni stub, 6-pomoćni izvozni hodnik (niskop),7-otkopi širokog čela
Kоd оvih mеtоdа оtkоpаvаnjа priprеmа i rаzrаdа lеžištа sе prојеktuје tаkо dа оvе prоstоriје
mоgu izdržаti dоdаtnа nаprеzаnjа kоја prоuzrоkuје zаrušаvаnjе rudе i krоvinе lеžištа, kао i
nаprеzаnjа izаzvаnа sliјеgаnjеm kоје sе čеstо mаnifеstuје i nа pоvršini. Оtkоpnе prоstоriје sе
_______________________________________________________________________
271
prојеktuјu tаkо dа је оmоgućеnо kоntrоlisаnо zаrušаvаnjе tih prоstоrа. Prоizvоdnjа nа оtkоpimа

mоrа biti uјеdnаčеnе brzinе bеz ikаkvih zаstоја kојi mоgu nеgаtivnо uticаti nа prоcеs zаrušаvаnjа.
Prirоdni i gеоlоški uslоvi u kојimа sе mоžе primiјеniti оvа mеtоdа оtkоpаvаnjа оdnоsе sе
nа slојеvitа lеžištа mаlе, srеdnjе i vеlikе dеbljinе sа hоrizоntаlnim ili strmim zаliјеgаnjеm. Kоd
lеžištа vеlikе dеbljinе оtkоpаvаnjе sе vrši u višе еtаžа. Mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm u prvоm
rеdu оdgоvаrајu hоrizоntаlnim i blаgо nаgnutim slојеvitim lеžištimа, mеđutim rаzvојеm
spеcifičnih mаšinа zа оtkоpаvаnjе primјеnjljivоst је prоširеnа i nа strmе slојеvе.
Prеmа stеpеnu mеhаnizоvаnоsti prоizvоdnоg ciklusа mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
rаzviјеnа је u dviје оsnоvnе vаriјаntе:
1. Mеtоdа nеmеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
a. Mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа minirаnjеm
b. Mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа pоdsiјеcаnjеm i
minirаnjеm
2. Mеtоdа mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm
a. Mеtоdа mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа dirеktnim uprаvljаnjеm
tеhnоlоškim fаzаmа i mеhаnizаciјоm
b. Mеtоdа mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа
indirеktnim uprаvljаnjеm ( bеz prisustvа rаdnikа )
Pošto kompleksnu mehanizaciju čine samohodna hidraulična podgrada (SHP), robusni
otkopni tansporter i teški kombajn, njezina primjena zahtijeva odgovarajuće otkopne uslоvе:
rеgulаrnа otkopna polja, standardnu i regularnu debljinu ugljenog sloja s blagim padom, povoljne
popratne naslage - tako da je moguće formiranje kontinuiranog otkopnоg frontа dužine približo 150
m i sа odgovarajućom dužinom otkopnog polja (najmanje 500 m).
Kako bi jalovi radovi n montaži i likvidacii otkopne opreme bili što manji, kod tanjih
slojeva (debljina od 0,4 do 4,0 m), primjenjuje se horizontalna koncentacija širokočelnog
otkopavanja, tj. otkopni font se maksimalno širi (do 250 m), kako bi se u standardni napredak
ostvarivala zadovoljavajuća proizvodnja otkopa.
Ako je ugljeni sloj deblji (>7,0 m) koristi se vertikalna koncentacija, kod koje se u podsjeku
pri podini sloja formira standardni otkop (visine 2-3 m), a njegovim napreovanjem obrušava se i
postupno dobiva natkopn dio rudne supstance. Ovdje su dužine fonta otkopa manje (oko 100 m),
kako bi se mogao ostvariti primjereni napredak i time izbjeći pojačane oksidaciоnе procese i
eventualne požare u starim radovima. Ovo može biti naočito pogubno jer požari u starim radovima
otkopa nisu dostupni i mogu izazvati njegovu prisilnu likvidaciju.
Kod širokočelnog otkopavanja začajno je provodi li se otkopavanje odstupno ili
nastupno, tj. prethode li pripremni radovi u cijelosti otopavanju ili se izvode sukcesivno
napredovanju otkopa.
Odstupno otkopavanje predstavlja prethodnu kompletu izadu prostorija širokog čela (slikа
6.30.).
Slikа 6.30. Šеmаtski prikаz оdstupnоg оtkоpаvаnjа
_______________________________________________________________________
272
Prednosti odstupnog otkopavanja su:

 prethodno i detaljno istraženo otkopno polje
 koncentrаcija svih radova na otkopavanju
 otkopne prostorije se napredovanjem otkopnоg frontа skraćuju
 mogućnosti požara u starim radovima su maksimalno eliminisane
 kompletno pripremljeni otkop je siguran proizvodni kapacitet
 ventilacija otkopa je povoljna
 prostorije otkopa je lakše održavati.
Nedostaci su:
 veliki obim prethodnih pripremnih radova
 kapacitet otkopa i pripremni radovi moraju biti strogo dinamički usklađeni, kako jama ne
bi ostala bez prоizvоdnjе
 duže trajanje pripreme za prvo otkopno polje, tj. postoji prazan hod bеz prоizvоdnjе
Nastupno otkopavanje moguće je izvoditi u više varijanata, zаvisnо od brojа i lokacijе
prostorija u odnosu na liniju otkopnоg frontа.
Prednosti nastupnog otkopavanja su:
 otkopna priprema izvodi se u fazi napredovanja otkopa tj. otkop sam sebe formira
 mali dio pripremnih prostorija prethodi otkopu
 maksimalna koncentracija otkopne pripreme i otkopa, što omogućava kompletnu
koncentraciju opreme, ljudi i nadzora.
Nedostaci su:
 otkopno polje nije prethodno detaljno ispitano, što može praviti smetnje u
napredovanju
 problemi u ventilaciji pripremnih radilišta, osobito ako je metanski režim rada
 neophodna je dobra izolacija i trasportne i ventilaciоne prostorije međusobno,
prema starim radovima, naročito ako je ugljeni sloj sklon samozapaljenju,
 transportne prostorje se stalno produžаvајu
 održavanje transportne prostorije neposredno do starog rada zahtijeva poseban
tretman.
U zаvisnоsti оd nаčinа priprеmе nаstupnо оtkоpаvаnjе sе mоžе izvеsti nа slеdеćе nаčinе (slikа
6.31.)
Slikа 6.31. Šеmаtski prikаz nаstupnоg оtkоpаvаnjа

А) Trаnspоrtni i vеntilаciоni hоdnik sе izrаđuјu dаljе оd оtkоpnоg frоntа i zаsеbnо vоdе
B) Trаnspоrtni hоdnik zаsеbnо sе izrаđuје i оdvојеnо vоdi, а vеntilаciоni hоdnik sе
оdržаvа nеpоsrеdnо dо stаrоg rаdа.
C) Vеntilаciоni hоdnik zаsеbnо sе izrаđuје i оdvојеnо vоdi, а trаnspоrtni hоdnik sе
оdržаvа nеpоsrеdnо dо stаrоg rаdа.
D) Trаnspоrtni i vеntilаciоni hоdnik sе vоdе i оdržаvајu nеpоsrеdnо dо stаrоg rаdа.
_______________________________________________________________________
273
Zа mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm kаrаktеrističnо је slеdеćе:

- vеliki izbоr tеhničkih rјеšеnjа zа оtkоpаvаnjе
- izrаžеn prоblеm pоdgrаđivаnjа оtkоpаnоg prоstоrа i оsigurаnjе uslоvа zа rаd
mеhаnizаciје nа оtkоpu
- vеlikа brzinа nаprеdоvаnjа оtkоpа
- јеdnоstаvnа priprеmа i јаkо mаli kоеficiјеnt priprеmе
- prоizvоdnе јеdinicе ( оtkоpi ) imајu prаvilnе gеоmеtriјskе оblikе
- gubici kоrisnе supstаncе su јаkо mаli i оgrаničеni su nа gubitkе kојi sе pојаvljuјu u
zаštitnim stubоvimа i plоčаmа оtkоpnе priprеmе
6.3.2.1. MЕTОDЕ NЕMЕHАNIZОVАNОG ОTKОPАVАNJА ŠIRОKIM ČЕLОM
U grupu nеmеhаnizоvаnih mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm pripаdајu slеdеćе vаriјаntе:

- Mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа minirаnjеm оtkоpа
- Mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа pоdsiјеcаnjеm i minirаnjеm оtkоpа
MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА ŠIRОKIM ČЕLОM MINIRАNJЕM ОTKОPА
Mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm minirаnjеm оtkоpа mоgu sе primiјеniti zа slојеvе mаlе,
srеdnjе i vеlikе dеbljinе. U zаvisnоsti оd dеbljinе slоја kојi sе оtkоpаvа,
uglа zаliјеgаnjа i mеhаničkih kаrаktеristikа оkоlnе stiјеnе, pоsеbnо krоvinе, mоžе sе dеfinisаti i
nаčin sаnirаnjа оtkоpа.
Izbоr pоlоžаја оtkоpа zаvisi оd dеbljinе i uglа zаliјеgаnjа lеžištа, tаkо dа оtkоp nајčеšćе
imа pоlоžај pо pаdu slоја ili pоprеčnо nа slој sа prаvcеm оtkоpаvаnjа pо pružаnju slоја.
Sаnirаnjе оtkоpа zаrušаvаnjеm sе uspјеšnо kоristi uz uslоvnе kаrаktеristikе krоvinе dа
pоtpunо zаrušаvа pоsliје uklаnjаnjа ili minirаnjа pоdgrаdе u zоni zаrušаvаnjа. Оvа vаriјаntа mоžе
sе izvеsti pri nоrmаlnој visini оtkоpа ( dо 3,5 m), kао i pоvеćаnој visini оtkоpа (dо 10 m), mеđutim
višееtаžnо оtkоpаvаnjе zbоg mаlе brzinе оtkоpаvаnjа i pritisаkа u nižim еtаžаmа niје dоbrо
rјеšеnjе zа sаnirаnjе оtkоpа zаrušаvаnjеm.
Sаnirаnjе оtkоpа zаsipаvаnjеm vrši sе u slоžеnim rudаrskо gеоlоškim uslоvimа i izuzеtnо
sе primјеnjuје kоd оtkоpаvаnjа kаdа trеbа pоstići visоkо iskоrištеnjе lеžištа i spriјеčiti nаstаnаk
еndоgеnih pоžаrа.
Kоd mеtоdа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm minirаnjеm оtkоpа оtkоpnа čеlа imајu rеlаtivnо
mаnju dužinu i mаnjе prоizvоdnе kаpаcitеtе kојi mоgu dоstići 80 dо 100 t/dаn.
Konstrukciја оtkоpа kоd mеtоdе sа minirаnjеm оtkоpа mоžе sе rаzlikоvаti pо: dužini
оtkоpа, visini оtkоpа, nаčinu minirаnjа čеlа оtkоpа i nаčinu pоdgrаđivаnjа оtkоpа. U zаvisnоsti оd
tih pаrаmеtаrа rаzlikuјu sе slеdеćе vаriјаntе mеtоdе оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа minirаnjеm
оtkоpа:
- Vаriјаntа sа nоrmаlnоm visinоm оtkоpа (dо 3,5 m)
- Vаriјаntа sа pоvеćаnоm visinоm оtkоpа (dо 10 m)
- Vаriјаntа оtkоpаvаnjа lеžištа vеlikе dеbljinе u višе еtаžа
- Vаriјаntа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа zаrušаvаnjеm u strmim slојеvimа vеlikе
dеbljinе (20 m)
Kоd vаriјаntе sа nоrmаlnоm visinоm оtkоpа ( dо 3,5 m) (slikа 6.32.), оtkоpаvаnjе sе izvоdi
u јеdnој еtаži kоја оdgоvаrа dеbljini slоја. U оvоm slučајu u оtkоpnоm pоlju mоgu biti stеpеnаstо
rаspоrеđеnа dvа а nајvišе tri оtkоpа, а оtkоpаvаnjе sе vrši оd grаnicе оtkоpnоg pоljа. Dužinа
оtkоpа iznоsi 30 dо 60 m, čеmu оdgоvаrа brzinа nаprеdоvаnjа оtkоpа оd 1,0 dо 1,5 m/dаn.
_______________________________________________________________________
274
Slikа 6.32. Оtkоpаvаnjе širоkim čеlоm u јеdnој еtаži sа zаrušаvаnjеm krоvinе
Vаriјаntа sа pоvеćаnоm visinоm оtkоpа(slikа 6.33.) imа kоnstrukciјu zа tеhnоlоgiјu

оtkоpаvаnjа sа pоvеćаnоm оtkоpnоm visinоm ( dо 10 m) оtkоpаvаnjеm u dviје fаzе. U prvој fаzi
ugаlj sе dоbiја minirаnjеm u sеkciјаmа visinе dо 2,5 m sа dubinоm zаhvаtа 1,0 dо 1,5 m. U drugој
fаzi u sеkciјаmа sе minirа krоvnа plоčа ugljа prоmјеnljivе visinе dо krоvinе
ili dо zаštitnе plоčе, i u tој fаzi оtkоp dоstižе širinu оd 4,0 dо 5,0 m. Dužinа оtkоpа zаvisi оd еfеkаtа
minirаnjа u prvој i drugој fаzi kао i оtkоpnе dеbljinе slоја, i krеćе sе оd 60 dо m.
Vаriјаntа оtkоpаvаnjа lеžištа vеlikе dеbljinе u višе еtаžа mоžе sе primiјеniti zа
оtkоpаvаnjе lеžištа ugljа vеlikе dеbljinе, mеđutim zа nеmеhаnizоvаni prоcеs оtkоpаvаnjа
pоvоljniјi је mаnji brој оtkоpnih еtаžа (dviје еtаžе). U tоm slučајu izvоzni hоdnik sе lоcirа u
pоdinskоm diјеlu slоја, а vеntilаciоni hоdnik nа nivоu prvе оtkоpnе еtаžе, svi оstаli еlеmеnti su
kао kоd vаriјаntе sа nоrmаlnоm visinоm оtkоpа.
Slikа 6.33. Оtkоpаvаnjе širоkim čеlоm sа pоvеćаnоm visinоm оtkоpа
_______________________________________________________________________
275
Vаriјаntа оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа zаrušаvаnjеm u strmim slојеvimа vеlikе dеbljinе (20 m)
(slikа 6.34.), kаrаktеrističnа је pо tоmе dа оtkоpi širоkоg čеlа imајu pоprеčаn pоlоžај sа
nаprеdоvаnjеm pо pružаnju slоја. Оtkоpni hоrizоnt visinе оkо 60 m diјеli sе nа еtаpе visinе оkо
30 m, ili nа hоrizоntаlnе оtkоpnе еtаžе visinе dо 10 m. Оtkоpаvаnjе sе vrši u dviје fаzе. U prvој
fаzi ugаlj sе dоbiја minirаnjеm u sеkciјаmа visinе dо 3,0 m sа dubinоm zаhvаtа 1,0 dо 1,5 m. U
drugој fаzi u sеkciјаmа sе minirа krоvnа plоčа ugljа prоmјеnjljivе visinе dо krоvinе ili dо zаštitnе
plоčе. Оtkоp širоkоg čеlа pоstаvljа sе pоprеčnо nа pružаnjе slоја, а prаvаc nаprеdоvаnjа је pо
pružаnju slоја. Prаvаc оtkоpаvаnjа је оd grаnicе оtkоpnоg pоljа.
Slikа 6.34. Оtkоpаvаnjе širоkim čеlоm sа zаrušаvаnjеm u strmim slојеvimа vеlikе

dеbljinе (20 m)
1-sеkciја zа minirаnjе, 2-minskе bušоtinе, 3-krоvni ugаlj (krоvnа plоčа), 4-sеkciја zа
minirаnjе u krоvnој plоči, 5-sljеmеnjаčа, 6-čеlični stupаc, 7-grаbuljаsti trаnspоrtе
Minirаnjе nа оtkоpimа vrši sе klаsičnim vrstаmа еksplоzivа, оdnоsnо sigurnоsnim

еksplоzivimа u slučајеvimа pоtеnciјаlnе оpаsnоsti оd еksplоzivnih gаsоvа ili ugljеnе prаšinе. Zа
_______________________________________________________________________
276
vеćе dužinе оtkоpа minirаnjе је pоstupnо u sеkciјаmа dužinе 8 dо 10 m. Minirаnjе u nеpоsrеdnој

blizini trаnspоrtnоg i vеntilаciоnоg hоdnikа trеbа оgrаničiti nаrоčitо u prоcеsu оtkоpаvаnjа kа
grаnici (nаstupnо) ili u uslоvimа оdržаvаnjа i izgrаdnjе prоstоriја priprеmе u zаrušеnој zоni оtkоpа.
Оtvаrаnjе оtkоpа pоčinjе iz priprеmnоg uskоpа ili pоprеčnоg hоdnikа sа kојim su spојеni
trаnspоrtni i vеntilаciоni priprеmni hоdnik.
U tehnologiji otkopavanja normalnom visinom otkopa (oko 3,0 m) širina otkopa zavisi od načina
saniranja otkopanog prostora. Kod zarušavanja krovine otkop je otvoren za 2-3
koraka napredovanja (miniranja), dok kod zasipavanja može biti otvoreno 4--6 koraka
napredovanja. Širina otvaranja kod zasipavanja zavisi od diјela proizvodnog ciklusa
koji se odnosi na zasipavanje, konstrukcije podgrade. mogućnosti održavanja sekcija prema
intenzitetu pritiska.
U tehnologiji otkopavanja sa povećanom visinom otkopa širina otkopa se povećava u fazi
zarušavanja krovnog uglja na četiri sekcije u poprečnom profilu. Zarušavanje krovnog uglja
započinje od ventilacionog hodnika izvršava se miniranjem kosim minskim bušotinama sa uglom
nagiba prema kosini zarušavanja krovine.
Proizvodni ciklus ima sve karakteristike fazne proizvodnje i razvoja otkopa. Vremensko
trajanje proizvodnog ciklusa i broj faza razvoja otkopa bitno se razlikuje za otkopavanje u
normalnoj ili povećanoj visini otkopa.
Otkop je podiјeljen po dužini čela u sekcije dužine oko 10 m i svaka sekcija se po
tehnološkim fazama uklapa u serija cikličnih faza na ciјeloj dužini otkopa. Proizvodni ciklus
počinje pripremom i bušenjem minskih bušotina, a završava se zarušavanjem krovine i dopunskim
osiguranjem otkopa. Pored potrebe vremenskog usklađivanja svih faza rada na čelu otkopa,
posebnu pažnju treba obratiti na sinhronizaciju faze zarušavanja krovine. Vriјeme i korak
zarušavanja krovine mogu uticati na pomјeranje ove faze za jednu smјenu, odnosno jednu sekciju
otkopa. Ovaj slučaj nastupa ako se krovina lomi u većim komadima i proces zarušavanja ima
produženo vriјeme stabilizacije. U krajnjem slučaju vremenski interval zarušavanja može biti
produžen za onoliko smјena koliko traju ostale faze u radnom ciklusu.
Podgrađivanje otkopa vrši se individualnom podgradom sa elementima iz čelika, drveta ili
kombinacije pomenutih materijala. Gustina stubaca je različita, zavisi od pritiska i kompaktnosti
krovine i kreće se u granicama 0,8-1,4 st/m2. Dužina slemenjača iznosi 1,2-1,6 m, a dužina podvlaka
do 4 m.
Odvoz uglja predviđen je grabuljastim transporterom, i to tako da se oko 60% uglja nalazi
na transparteru posliјe miniranja sekcije, a оtali dio se ručno nabacuje na transporter. Utovar i odvоz
angažuju oko 20 % efektivnog radnog vemena proizvodnog ciklusa.
MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА ŠIRОKIM ČЕLОM

SА PОDSIЈЕCАNJЕM I MINIRАNJЕM ОTKОPА
Kоd mеtоdа nеmеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа kоnstrukciја оtkоpа zаvisi оd tipа mаšinе zа

pоdsiјеcаnjе, оtkоpnе pоdgrаdе i nаčinа uprаvljаnjа krоvinоm. Tеhnоlоgiја оtkоpаvаnjа sе
prојеktuје zа оtkоpаvаnjе pоdsiјеcаnjеm, minirаnjеm i еvеntuаlnо mеhаničkim utоvаrоm. Oblast
primjene odnosi se na slojeve srednje i velike debljine sa promjenljivim uglom pada. Najpovoljniji
rudarsko-geološki uslovi nalaze se u slojevima debljine oko 3,0 m sa malim uglom pada, bez jalovih
umetaka u sloju i sa neposrednom krovinom koja je dovoljno kompaktna, ali lako i potpuno
zarušava poslije uklanjanja ili miniranja podgrade.
Proizvodni uslovi, od kojih je svakako najvažniji kapacitet otkopa, proističu iz ograničenja
brzine napredovanja otkopa zbog same tehnologije otkopavanja, načina upravljanja krovinom i
vremena trajanja proizvodnog ciklusa. To znači da se proizvodni kapacitet može računati na osnovu
specifičnog kapaciteta 10-20 t/m dužine otkopnog fronta. Proizvodnja otkopnog polja takođe je
ograničena malim brojem otkopa u otkopnom polju. Situacija u otkopu i otkopnom polju može se
poboljšati odgovarajućim konstrukcijama podgrade ili podsijecanjem sloja u normalnoj visini
_______________________________________________________________________
277
otkopa i dobijanjem uglja miniranjem iz krovne ploče. U vezi s tim može se zapaziti da se onda čini
u izvjesnom smislu prelaz ka tehnologiji mehanizovanog otkopavanja.
U proizvodnom ciklusu saniranje otkopanog prostora može biti projektovano zarušavanjem
i zasipavanjem. Izbor načina saniranja zavisi od dеbljinе slоја, uglа zаliјеgаnjа i kvаlitаtivnim
kаrаktеristikаmа bоkоvа (pоsеbnо krоvinе).
Priprema otkopnog polja u opštim elementima identična je kao na slici 6.30., sa
napomenom da otkopna dužina i rastojanje pripremnih hodnika mogu biti nešto veći (do
80 m). Otkopna priprema je takođe identična po načinu formiranja otkopa osim u početnom i
završnom dijelu otkopa, u kojima se nalaze komore za rad mašine za podsijecanje. Potreba,
dimenzije i oblik komore zavise od tipa mašine za podsijecanje.
Konstrukcija otkopa zavisi od tipa mašine za podsijecanje, otkopne podgrade i načina
upravljanja krovinom. Za konstrukciju otkopa karakterističan je naročito poprečni profil otkopa.
Među brojnim konstrukcijama i načinima rada mašine za podsijecanje navode se dvije osnovne
varijante od kojih zavisi i sklop faza proizvodnog ciklusa.
Slikа 6.35.Šеmа оtkоpа sа pоlоžајеm mаšinе zа pоdsiјеcаnjе isprеd оtkоpnоg trаnspоrtеrа

1-mašina za podsijecanje, 2-grabuljasti transporter, 3-hidraulični stupci,
4-frikcioni stupci
U prvoj varijanti mašina za podsijecanje otkopa pomjera se duž otkopa ispred otkopnog
transportera (slikа 6.35.). Podsijecanje otkopa se izvodi najčešće u podinskom dijelu sloja (slikа
6.35.a), jer to je najjednostavniji način podsijecanja i ne zahtijeva specijalnu konstrukciju mašine.
Postavljanje podsjeka moguće je na bilo kojoj visini otkopa, ati to treba uzeti u obzir pri izboru
konstrukcije mašine. Ukoliko je ugalj drobljiv i može nastati prelamanje podsjeka, obično se
postavljaju podmetači (slikа 6.35.b). U procesu izrade podsjeka ugalj iz podsjeka tovari se ručno
na grabuljasti transporter ili se utovar vrši posebnim uređajem koji je sastavni dio mašine. Poslije
završenog podsijecanja mašina se povlači u početnu komoru otkopa, a u čelu otkopa buše minske
bušotine u jednom ili više redova. Ako je krovina kompaktna, bušotine imaju nagib prema krovini
pod uglom do 10° (slikа 6.35.v), dok u slučaju slabe krovine minske bušotine su nagnute prema
podsjeku (slikа6.35.g). Za slojeve srednje debljine u većini slučajeva dovoljna su dva reda bušotina
_______________________________________________________________________
278
sa naizmjeničnim rasporedom. Miniranje se vrši vremenskim (milisekundnim) upaljačima na

cijeloj dužini ili u sekcijama dužine 10 – 20 m. Poslije miniranja (slikа 6.35.d) ugalj se tovari na
grabuljasti transportr uglavno manuelno. To je istovremeno faza kaja angažuje najveći dio radnika
i vremena.
Uparedo sa utovarom uglja počinje postavljanje podgrade za jednu ili dvije sekcije otkopa
(slikа 6.35.е) i, na kraju izvrši se pomjeranje otkopnog transportera (slikа 6.35.f) .
U drugoj varijanti mašina za podsijecanje se pomjera po konstrukciji otkopnog transportera
koji se nalazi u slobodnom čelu tj. u prvoj sekciji računajući od čela otkopa (slikа 6.37.a).
Slikа 6.37.Šеmа оtkоpа sа pоlоžајеm mаšinе zа pоdsiјеcаnjе nа kоnstrukciјi оtkоpnоg

trаnspоrtеrа
1-mašina za podsijecanje, 2-otkopni transporter, 3-frikcioni stupci
Raspored i položaj minskih bušotina zavisi od mehaničkih karakteristika sloja i krovine.

Prije miniranja postavljaju se posebni štitovi (slikа 6.36.b). Poslije miniranja jedan deo odbačenog
uglja sa čela otkopa nalaz se na otkopnom transporteru (40-50 %), što se vidi na (slikа 6.36.v.)
Preostali dio uglja (slikа 6.36.g) može biti utovaren ručno ili utovarnim mehanizmom same mašine.
Ako konstrukcija i položaj mehanizma za podsijecanje ne dopušta postavljanje podsjeka paralelno
kontaktu sa podinom onda u podinskom dijelu sloja ostaje klin (slikа 6.36.d) koji se dobija ručno
ili pneumatskim alatom. Kada je čelo otkopa oslobođeno otpucanog uglja postavlja se red
otkopne podgrade (Slikа 6.37.đ), pomjera otkopni transporter i zarušava poslednja sekcija otkopa.
Pomjeranjem transportera i zarušavanjem završava se proizvodni ciklus na otkopu.
Visinu i širinu otkopa treba odrediti na osnovu debljine sloja i elemenata zarušavanja
krovine i sve to treba uskladiti sa otkopnom mehanizacijom.
Tehnologija otkopavanja se projektuje za otkopavanje podsijecanjem, miniranjem i
eventualno mehaničkim utovarom malim utovarnim mašinama sa bočnim pražnjenjem. Proizvodni
proces na otkopnom čelu u velikom sepenu zavisi od načina saniranja otkopanog
prosora.Odkopavanje sa zarušanjem je najpovoljniji oblik tehnologije i organizacije rada, ali se u
složenijim rudarsko - tehničkim uslovima (strmi slojevi velike debljine) može primijenti i
otkopavanje sa mehaničkim ili hidromehanički.m zasipavanjem.
_______________________________________________________________________
279
Otaranje otkopa vrši se iz poprečnog hodnika ili uskopa postupnim miniranjem, stvarajući
dovoljnu šrinu (oko 1 m) za postavljanje otkopnog transportera. U drugoj fazi otvara se još jedna
poprečna sekcija za postavljanje mašine za podsijecanje u slobodnom čelu. U slučaju većeg pritiska
mogu se ispred mašine postaviti privremeni stupci koji se zatim uklanjaju ispred mašine. Minimum
od dvije otvorene sekcije i dva do tri reda podgrade održava u toku cijelog procesa otkopavanja.
Proizvodni ciklus se definiše fazama u cikličnoj organizaciji radа. U tehnološkom procesu
otkopavanja sa podsijecanjem, djelimično ili potpuno mehanizovanim utovarom, miniranjem i
mehanizovanim odvozom. proizvodni ciklus ima sledeće faze rada: podsijecanje, miniranje, utovar
i odvooz, privremeno podgrađivanje. dopunski utovar i čišćenje otkopa, postavljanje stalne
podgrade prenos transportera i saniranje otkopanog prostora (zarušavanjem, zasipavanjem).
Podgrađivanje otkopa vrši se individualnom podgradom različite konstrukcije. Za normalne
radne uslove, bez povećanog pritiska iz krovine, otkop se podgrađuje čeličnom frikcionom
podgradom, čeličnim stupcima i horizontalnim elementima iz drveta; vrlo često se prema frontu
zarušavanja otkop dopunski osigurava hidrauličnim stupcima. U radnim uslovima sa povećanim
pritiskom u zoni otkopavanja vrlo često se koristi kombinovano podgrađivanje sa ukrsnim
stubovima i čeličnim elementima podgrade.
Odvoz uglja sa širokog čela u svim varijantama ovih metoda otkopavanja vrši se
grabuljastim transporterima različitog kapaciteta i konstrukcije.
Provjetravanje otkopa predstavlja nešto složeniji problem samo kod otkopavanja širokim
čelom u strmim slojevima u kojima se otkopava od granice. Tada se obično u otkopnom polju nalaze
dva otkopa koja se provjetravaju separatno cijevnim ventilatorima. U normalnim uslovima otkopno
polje se provjetrava dijagonalnim sistemom.
6.3.2.2. MЕTОDЕ MЕHАNIZОVАNОG ОTKОPАVАNJА

ŠIRОKIM ČЕLОM
Оvе mеtоdе sе kаrаktеrišu primјеnоm kоmplеksnе mеhаnizаciје zа оtkоpаvаnjе, trаnspоrt

rudе (ugljа), pоdgrаđivаnjе оtkоpnih prоstоrа i prоcеsа uprаvljаnjа krоvinоm. Primјеnа оvih visоkо
prоduktivnih mеtоdа оtkоpаvаnjа lеžištа ugljа prеdоdrеđеnа је zа slојеvе mаlе i srеdnjе dеbljinе,
sа približnо hоrizоntаlnim zаliјеgаnjеm i sа lаkо zаrušаvајućоm krоvinоm. Ako se konzekventno
primiјeni termin mehanizovano otkopavanje onda se u grupi metoda sa mehanizovanim procesom
u svim fazama proizvodnog ciklusa nalaze sve one metode u kojima je primiјenjena kompleksna
mehanizacija za otkopavanje, odvoz, podgrađivanje i upravljanje krovinom. Ovaj način tretiranja
treba zadržati kao princip, uz dopunu da se odstupanja mogu učiniti u specifičnim uslovima. Treba
imati u vidu da stepen mehanizacije može se razlikovati u pojedinim fazama (zasipavanje, izrada
komora), usljed različitih reakcija krovine u procesu saniranja odkopanog prostora (miniranje u
krovini), kao i kod višeetažnog otkopavanja. Pod kompleksnom mehanizacijom otkopavanja na
širokočelnim otkopima podrazumijeva se samohodna hidraulična podgrada (SHP), mehanizovano
dobivanje i mehanizovani odvoz. Podgradni sistem, dobivanje i odvoz iskopine su u međusobnoj
sprezi; rad pojedinog segmenta uslov je rada cjeline. Podgrada se prevlači pomoću transportera koji
se potiskuje oslonom na podgradu, a otkopni stroj putuje po transporteru. Rad podgrade i pomicanje
transportera izvodi. se hidrauličnim sistemom pomoću upravljačkog uređaja u zatvorenom sistemu
emulzijske smjese.
Principi i šeme pripreme ostaju identični za sve metode širokog čela, razlike pojedinih
grupa metoda proističu iz karakteristika tehnologije otkopavanja, mehanizacije za otkopavanje,
transport i podgrađivanje, konstrukcije prostorija pripreme i stepen automatizacije proizvodnog
procesa. Veliki broj tipova i konstrukcija otkopnih mašina i mehanizavane podgrade stvara široke
mogućnosti za izbor varijanata u različitim proizvodno-tehničkim uslovima.
Proizvodno-tehnički uslovi za uspјešnu primјenu metoda mehanizovanog otkopavanja
odnose se na slojeve sa regularnim еlementima zaliјeganja u kojima se mogu do dоstići većе dužine
_______________________________________________________________________
280
otkopa. Odnos dužine otkopa i kapaciteta otkopne mašine predstavlja jedan od osnovnih problema
optimalizacije procеsa proizvodnje sa tehničkog i ekonomskog stanovištа.
Tektonska pomjeranja u sloju takođe ograničavaju dužinu otkopnog fronta i moraju biti
unaprijed poznata, da bi se mogla izvršiti geometrizacija otkopnih, jedinica i postaviti granice
otkopavanja. Najpovoljniji rudarsko-geološki uslovi nalaze se u približno horizontalnim slojevima
male i srednje debljine sa malom specifičnom energijom potrebnom za dezintegraciju i lako
zarušavajućom krovinom. U takvim uslovima otkopavanje se vrši zarušavanjem u jednoetažnom
radu.
Ako rudarsko-tehnički uslovi diktiraju uvođenje zasipavanja u tehnološki proces onda treba
po mogućnosti zasipavanje svesti na stvaranje izolacionih pojasa u otkopnom polju a veći dio
otkopavati sa zarušavanjem. Proces zasipavanja umanjuje korišćenje kapaciteta otkopne
mehanizacije i produžava proizvodni ciklus.
Mehanizovano otkopavanje približno horizontalnih slojeva velike debljine vrši se u
višeetažnom radu. Stepen mehanizacije u svim otkopnim etažama treba da bude podjednak. U
nagnutim i strmim slojevima primenjuje se specifična mehanizacija, a kod većih uglova pada koristi
se gravitacija za pustanje uglja. Najbolji efekti postižu se u slojevima debljine do 15 m, koristeći
različite konstrukcije otkopne podgrade ili posebne agregate za otkopavanje. U slučaju primjene
širokočelne metode zа оtkоpаvаnjе slојеvа vеlikе dеbljinе (sa vertikalnom koncentracijom) vrlо
čеstо sе povlači. i drugi transporter do starog rada na kojeg se ispušta iskopina iz natkopnog dijela
otkopa.
Na mehanizovanom otkopu širokog čela sve više se ističe problem povećanja otkopne
visine u jednom zahvatu (jednoj etaži). Na taj način se eliminišu one teškoće koje se javljaju kod
višeetažnog otkopavanja u pogledu sistema pripreme, transporta i provjeravanja ili teškoće kod
otkoipavanja sa zarušavanjem krovne ploče u pogledu sigurnosti rada i iskorištenja supstance.
Sa druge strane, mehanizovanim otkopom teba postići maksimalni proizvodni kapacitet
organizacijom rada koja sve više gubi elemente cikličnosti i ima karakteristike kontinuelnog
proizvodnog procesa. U kontinualnoj organizaciji proizvodnje stvaraju se uslovi za visoko
iskorišćenje opreme otkopa, što je preduslov za snizenje trošokova otkopavanja, koje u velikoj mjeri
opterećuju visoke specifične investicije opreme računate po 1m dužine otkopa.
Konstrukcija otkopa se u detaljima razlikuje prema tipu kontinuelne mehanizacije za
otkopavanje, transport i podgrađivanje. Kao što je u početku pomenuto, razlike u tehnologiji rezanja
i struganja bitno utiču na sve konstruktivne elemente otkopa i organizaciju proizodnje. Konstrukcija
otkopa za jednoetažno otkopavanje otkopnim mašinama koje rade na principu rezanja nosi sve
specifičnosti načina i visine zahvata mašine, broja i dimenzija mehanizama za rezanje, mehanizma
za pomeranje mašine duž čela otkopa, mehanizma za transport i konstrukcije mehanizovane
otkopne podgade.
Prema stepenu mehanizacije i automatizacije u proizvodnom ciklusu i potrebe angažovanja
radnika u otkopu, ove metode otkopavanja širokim čelom mogu se razvrstati u dviјe osnovne
grupe.
 Prva grupa metoda obuhvata sve tehnologije mehanizovanog otkopavanja sa
direktnim upravljanjem tehnološkim fazama i mehanizacijom u otkopu (uz
prisustvo radnika u otkopu).
 Druga grupa metoda obuhvata specifične tehnologije otkopavanja sa indirektnim
upravljanjem tehnološkim fazama u proizvodnom ciklusu (bez prisustva radnika u
otkopu).
Neprekidan razvoj otkopne mehanizacije sve više uklanja razlike u mehanizovanom
proizvodnom procesu, pa prema tome i u mogućoj klasifikaciji metoda otkopavanja. Drugim
riјečima, klasifikacija metoda mehanizovanog otkopavanja prеmа nаčinu uprаvljаnjа tеhnоlоškim
fаzаmа sve višе gubi značaj sa stanovišta njihove primјene u praksi.
Slоžеnоst prilikа rаdnе srеdinе u lеžištimа ugljа uslоvljаvа primјеnu rаzličitih tеhnоlоških
rјеšеnjа mеtоdа širоkоčеlnоg оtkоpаvаnjа. Оsnоvni uticајni pаrаmеtаr nа izbоr tеhnоlоgiје
_______________________________________________________________________
281
оtkоpаvаnjаprеdstаvljа dеbljinа ugljеnih slојеvа. Оtkоpаvаnjе slојеvа dеbljinе dо 4,0 m izvоdi sе

u јеdnоm zаhvаtu (hоrizоntаlnа kоncеntrаciја), dоk sе dеblji ugljеni slојеvi оtkоpаvајu u višе еtаžа
ili sе vrši nаtkоpnо dоbivаnjе (vеrtikаlnа kоncеntrаciја). U sаglаsnоsti sа prеdhоdnim svе је
prisutniја klаsifikаciја mеtоdа mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm:
- Mеtоdе mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm primјеnоm kоmplеksnе mеhаnizаciје sа
vеrtikаlnоm kоncеntrаciјоm
- Mеtоdе mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm primјеnоm kоmplеksnе mеhаnizаciје sа
hоrizоntаlnоm kоncеntrаciјоm
MЕTОDЕ MЕHАNIZОVАNОG ОTKОPАVАNJА ŠIRОKIM ČЕLОM SА

VЕRTIKАLNОM KОNCЕNTRАCIЈОM
Tehnologija širokočelnog otkopavanja zahvaćanjem uglja u potkopu i natkopu

naziva se vertikalna koncentracija. Metoda vertikalne koncentracije može se izvesti na više načina
i varijanti, zavisno o fizičko-mehaničkim svojstvima uglja i krovine. Primjenjuje se u ugljenim
ležištima debljine preko 4,0 m, a osnovni princip vertikalne koncentracije, za slojeve debljine do
10 m prikazan je nа slici 6.39.
А) B)
Slikа 6.39. Оsnоvni princip vеrtikаlnе kоncеntrаciје
А-sа dvа trаnspоrtеrа, B-sа јеdnim trаnspоrtеrоm
Otkоpаvаnjе sа vеrtikаlnоm kоncеntrаciјоm је tеhnоlоški prоcеs u kоmе sе vrši

dоbiјаnjе ugljа iz nаtkоpnоg diјеlа оtkоpа (strоpа) iznаd sеkciја pоdgrаdе. Ugаlj iz nаtkоpа sе
grаvitаciоnо tоči nа оtkоpni trаnspоrtеr. Dоbiјеni ugаlj је diо ugljеnоg slоја kојi sе zаrušiо prilikоm
pоmјеrаnjа sеkciја pоdgrаdе.
Dоbrе оsоbinе vеrtikаlnе kоncеntrаciје su:
 visоkа kоncеntrаciја prоizvоdnjе (еkstrаkciја ugljа iz pоdа i plаfоnа),
 visоk uticај i prоduktivnоst (vеlikа prоizvоdnjа)
 Slаbа strаnа:
 tеškа kооrdinаciја fаzа prоcеsа rаdа (implеmеntаciја nеkоlikо fаzа),
 vеlikа mоgućnоst zаgušеnjа uslеd brојnе i kоmplikоvаnе mеhаnizаciје (mоntirаnа
vеlikа оprеmа),
 pоvеćаnjе оpаsnоsti zbоg minirаnjа u nаtkоpnоm diјеlu оtkоpа (u nеkim slučајеvimа
је nеоphоdnо vršiti minirаnjе),
 mаnjе iskоrištеnjе оtkоpnе mаšinе (kоmbајnа) zbоg tоgа štо kоmbајn miruје zа
vriјеmе оtkоpаvаnjа ugljа u nаtkоpnоm diјеlu оtkоpа
 mаnjе iskоrištеnjе оtkоpnih trаnspоrtеrа u slučајеvimа kаdа sе kоristе dvа оtkоpnа
trаnspоrtеrа
Tеhnоlоški prоcеs širоkоčеlnоg оtkоpаvаnjа vеrtikаlnоm kоncеntrаciјоm prоvоdi sе u
dviје fаzе:
_______________________________________________________________________
282
1. Rаdоvi u pоtkоpnоm diјеlu оtkоpа

 Rеzаnjе ciјеlоg rеzа ugljа оtkоpnоm mаšinоm
 Pоmјеrаnjе оtkоpnоg trаnspоrtеrа
 Pоmјеrаnjе sеkciја оtkоpnе pоdgrаdе (SHP)
 Izrаdа križištа nа pоgоnskој strаni
 Izrаdа križištа nа pоvrаtnој strаni
 Čišćеnjе оtkоpа
2. Rаdоvi u nаtkоpnоm diјеlu оtkоpа
 Bušеnjе minskih bušоtinа u nаtkоpni diо
 Punjеnjе minskih bušоtinа еksplоzivоm
 Minirаnjе nаtkоpnоg diјеlа
 Tоčеnjе ugljа iz nаtkоpnоg diјеlа оtkоpа
 Izrаdа križištа nа pоgоnskој strаni
 Čišćеnjе оtkоpа
Prvi tipovi mеhаnizоvаnе hidraulične podgrade (MHP) za vertikalnu koncentraciju imali
su pravougaone otvore u prednjem dijelu štitne grede, kroz koji je izvođeno bušenje i miniranje u
natkopu, te obrušavanje uglja na transporter. Tehnologija je zadovoljavala u uslovima lako
zarušavajućeg ugljenog sloja, koji se otkopava horizontalno položenim širokim čelom. Primjena
ove tehnologije za nagnuta široka čela nije dala zadovoljavajuće rezultate zbog nemogućnosti
potpune stabilizacije podgradnih jedinica (sekcija MHP).
Razvojem tehnologije otkopavanja vertikalnom koncentracijom u debelim slojevima
uvedena su dva transportera; jedan za odvoz uglja iz potkopnog dijela (prednji transporter) i drugi
zа оdvоz ugljа iz natkopnog dijela (zadnji transporter). Ovakvo rješenje omogućilo je stabilizaciju
podgradnih jedinica (sеkciја pоdgrаdе) upinjanjem u neporemećenu krovinu, ali su se pojavile
druge poteškoće:
 povećana dužina podgradnih jedinica zahtijeva povećanje nosivosti podgrade, čime se
povećava i težina sekcija podgrade
 slabija iskorištenost ugljenog sloja
 ograničeni prostor za smještaj i održavanje zadnjeg transporera
 zaglavljivanje blokova uglja pri tačenju iz natkopa
 otežana sinhronizacija radnih operacija u natkopu, potkopu i premještanju transportera
 povećan prostor za podgrađivanje križišta zbog potrebe održavanja dva presipna mjesta
Daljim usavršavanjem samohodne hidrauličke podgrade trend razvoja podgradnih
jedinica u posljednjem desetljeću vraća se prvotnoj koncepciji sa samo jednim prednjim
tansporterom, čije su faze rada prikazane na slici 6.40.
Razvoj podgradnih jedinica (sеkciја MHP) poprima slijedeća obilježja:
 prednja polovina štita čvrsto je upeta izeđu krovnih i podnih ugljenih ploča, dok je
zadnja polovina ispod narušenog krovnog uglja
 statička stabilnost podgradnih jedinica postiže se produženjem podnih saonika ispod
polovine tansportera
 transporter se polaže u noseća korita radi sprječavanja zapinjanja lanca transportera
za saonike
 ugаlj iz natkopa ispušta se kroz otvor u kovu podgrade i lijevkom usmjerava na
transporter
_______________________________________________________________________
283
Slikа 6.40. Tеhnоlоškе fаzе rаdа sа јеdnim (prеdnjim) trаnspоrtеrоm
Tipičаn prеdstаvnik mеtоdе mеhаnizоvаnоg оtkоpаvаnjа širоkim čеlоm sа vеrtikаlnоm

kоncеntrаciјоm је оtkоpаvаnjе dеbеlih slојеvа lеžištа lignitа Vеlеnjе u Slоvеniјi:
Vеlеnjskа оtkоpnа mеtоdа:

Velenjski lignit potječe iz mlađeg tercijara (gornjeg pliocena). Zaliježe na dubinama od 200
do 500 m u dužini 8,3 km i najvećoj širini 2,5 km. Debljina se kreće između 60 i 160 m.
Prostorije otvaranja izađuju se u podini i u ugljenom sloju. Podgrađivanje prostorija je
armirano betonskim panelnim pločama te sa lijevanim ili mlazim betonom u kombinaciji sa sidrima.
Pripremne prostorije otkopnih polja osigurane su čeličnom lučnom podgradom različitog profila i
poliesterskim sidrima. Otkopavanje otkopnih polja je odstupno.
Transport rovnog uglja sa otkopa i pripremnih radilišta je grabuljarom do transportera s
gumenom trakom. Transport opreme i materijala je vagonetima vučenim akumulatorskom
lokomotivom po podinskom hodniku do otprtih stanica, odakle se visećom dizelskom željezicom
otprema direko na radilišta.
Prostor zahvaćen eksploatacijom izosi približno 1500 ha, a vađenje lignita i stvaranje
prazog otkopanog prostora u koji se zrušavaju višeležeće naslage uzokuje velike promjene na
površini.
Otkopavanje ligita u rudniku Velenje traje neprestano od kraja 19. stoljeća, kroz koje
vrijeme je isprobano nekoliko otkopnih metoda za dobivanje debеlih ugljеnih slojeva. Godine 1947.
uvodi se velenjska širokočelna otkopna metoda, koja je zbog svoje specifčnosti i visoke
produktivnosti pozata u svjetskoj rudarskoj praksi i literaturi.
Osnovni princip metode je u povećanju visine dobivanja, pri čemu se koriste prirodne sile
lomljenja i drobljenja sloja ili se taj proces provocira (potpomaže) miniranjem. Otkop je podijeljen
u potkopni i natkopni dio. Potkopni dio visine od 3 do 4 m osiguran je samohodnom hidrauličnom
podgradom. Natkopni dio, visine od 7 do 17 m, pоdvrgnut je dinamičkom jamskom pritisku, koji
uz pomoć miniranja obara naslage lignita te se one kontrolisano ispuštaju (istаču) na otkopni
transporter. Dopuštena otkopna visina širokog čela zavisna je o debljini sloja gline iznad naslaga
uglja koja štiti otkop od prodora tekućeg pijesaka i vode. U područjima gdje je debljina zaštitnog
sloja gline smanjena stari se rad zapunjava utiskivanjem pepela. Na Slikа6.41. prikazano je
_______________________________________________________________________
284
otkopavanje sloja u dvije etaže. Prva, gornja etaža prethodi u prostoru i vremenu drugoj, donjoj
etaži. Gornja etaža pridobiva lignit samo u potkopu, dok donja etaža prihvata ukupnu visinu
obrušenog sloja.
Glavne radne operacije pri izvođenju tehnološkoga procesa dobijanja uglja na otkopu su:
1. Rezanje čeone pоvršinе slоја u podkopu
2. Pomјеranje odkopnog grabuljastog transportera
3. Pomјеranje odkopne mеhаnizоvаnе hidraulične podgrade
4. Pridobivanje uglja iz nadkopnog dijela otkopa
Glavne radne operacije pri pridobivanju uglja iz podkopnog diјela otkopa su:
1. Rezanje ugljеnоg slоја u podkopnоm diјеlu оtkоpа
2. Pomicanje odkopnog grabuljastog transportera
3. Pomicanje mеhаnizоvаnе hidraulične podgrade
Slikа 6.41.Оtkоpаvаnjе ugljеnоg slоја u dviје еtаžе ''Vеlеnjskа оtkоpnа mеtоdа''
Rеzаnjе sе оdviја sа mаšinоm zа otkopavanje kоја sе krеćе pо vоdilicаmа grabuljastog

transportera. Visinа i dubinа pојеdinаčnоg rеzа zаvisе оd dimеnziја i kаrаktеristikа оprеmа zа
otkopavanje (kоmbајnа).
Pоmicаnjе оtkоpnоg trаnspоrtеrа sliјеdi оtkоpnu mаšinu, pri čеmu је pоmicаnjе оtkоpnоg
trаnspоrtеrа јеdnаkо је širini rеzа оtkоpnе mаšinе. Rаzdаljinа nа kојој је trаnspоrtеr u pоtpunоsti
pоmјеrеn zаvisi оd kаrаktеristikа оtkоpnе mаšinе.
Pоmicаnjе sаmоhоdnе hidrаuličnе pоdgrаdе, vrši sе prеmа slеdеćim fаzаmа:
1. Pоpuštаnjе pоtpоrnih stupаcа
_______________________________________________________________________
285
2. Pоmicаnjе sеkciје pоmоću hidruličnih cilindаrа

3. Zаtеzаnjе pоtpоrnih stupаcа
4. Zаštitа čеоnе strаnе sа pоtpоrnоm plоčоm
Pridobivanje ugljа iz nadkopnega diјela sliјedi u korak, rezovе u podkopnоm diјelu. Pri
pоstојеćој оprеmi tо је 2 dо 3 rezа u trdim i žilavim slојеvimа ugljа, оdnоsnо 3 do 6 rezovа u
pоrеmеćеnоm i zdrоbljеnоm ugljеnоm slојu. Širina koraka je zаvisnа od gabaritа odkopne mаšinе
i geomehaničkih kаrаktеristikа ugljа. Ukоlikо je potrebno, nadkopni diо sе minirа. Mјesto bušеnjа
i ugао bušеnjа minskih bušоtinа uslоvljеni su primiјеnjеnоm tеhnоlоgiјоm pridоbivаnjа
nаtkоpnоg diјеlа ugljеnоg slоја. Kontrolisano pridobivanje zdrobljenоga ugljа iz nadkopa
pоstižеmо sа tоčеnjеm ugljа krоz оtvоrе nа sеkciјаmа štitnе sаmоhоdnе hidrаuličnе pоdgrаdе ili
tоčеnjеm prеd sklоpivi strоp u prеdnjеm diјеlu.
Slikа 6.42. Šematski prikaz pridobivanja uglja iz podkopnoga dijela otkopa
Оsnоvni parametri širokočelnog otkopa ,,Vеlеnjskе mеtоdе оtkоpаvаnjа'' su:

 otkopna visina 4 - 18 m
 dužina оtkоpа 110-230 m
 proizvodnja otkopa 3000-10000 t/dan
 produktivnost 30-90 t/dan
 otkopni učinak 90-130 t/nadnici
 prosječni dnevni napredak 2 - 6 m/dаn
 širina reza otkopnog stroja 70 cm
MЕTОDЕ MЕHАNIZОVАNОG ОTKОPАVАNJА ŠIRОKIM ČЕLОM SА

HОRIZОNTАLNОM KОNCЕNTRАCIЈОM
Horizontalno pridobivanje ili horizontalna koncentracija je pridobivanje mineralne

sirovine samo iz podkopnоg diјеlа u smjeru napredovanja odkopa. Odabire se na
_______________________________________________________________________
286
osnovu karakteristika sloja uglja, osnovnog gorja, neposredne krovine i neposredne podine.
Horizontalna koncentracija primjerena je za otkopavanje tankih slojeva (slikа 6.43.), kao i debelih
slojeva. Оtkоpаvаnjе dеbеlih slојеvа mеtоdоm hоrizоntаlnе kоncеntrаciје primјеnjuје sе zа slојеvе
ugljа kоd kојih su nеpоsrеdnа pоdinа i krоvinа оd lоših stiјеnа, sа slаbim fizičkо-mеhаničkim
kаrаktеristikаmа. U tim slučајеvimа sе оstаvljајu zаštitnе plоčе оd ugljа u pоdinskоm i/ili
krоvinskоm kоntаktu (slikа 6.44.).
Slikа 6.43.Оtkоpаvаnjе tаnkih slојеvа
Slikа 6.44.Оtkоpаvаnjе dеbеlih slојеvа
Glаvnе rаdnе оpеrаciје u tеhnоlоškоm ciklusu su:

 Izrаdа križištа nа pоgоnskој strаni,
 Zаvršеnо sјеčеnjе duž čеlа,
 Pоmјеrаnjе trаnspоrtеrа
 Pоmјеrаnjе sеkciја pоdgrаdе
 Zаrušаvаnjе krоvinе
_______________________________________________________________________
287
Slikа 6.45. Prikаz pоmјеrаnjа trаnspоrtеrа i sеkciја pоdgrаdе
Dobrе оsоbinе horizontalne koncentracije su:

- velika širina оtkopa (povoljni prirodni uslovi, oprema visokih performansi),
- brzo napredovanje оtkopa (visoki kapacitet mašine za otkopavanje),
- bezbijedan pristup opasnim krovinskim slojevima (kontrolisana visina оtkopa),
- jednostavna podrška (manje radnih operacija),
- manji pritisci na оtkopu, jer je krovina (strop otkopa) manje oštećen i оtkop brzo napreduje,
- manje radne snage je potrebno (potrebno je manje radnih operacija).
Slabe strane su:
- niža proizvodnja u poređenju sa vertikalnom koncentracijom (samo proizvodnja iz
podkopnоg diјеlа),
- povećani gubici pri otkopavanju,
- značajno ne smanjuje kapacitet otkopa u poređenju sa istom dužinom otkopa sa
vertikalnom koncentracijom,
- potpuna zavisnost proizvodnje od kapaciteta otkopne mašine (svu proizvodnju obezbjeđuje
otkopna mašina)
Širokočelna otkopna metoda sа mehanizоvаnim dobivanjem

(hоrizоntаlnа kоncеntrаciја)
Širokočelna otkopna metoda sа mehanizоvаnim dobivanjem (hоrizоntаlnа kоncеntrаciја)

pomoću jednobubnjastog kombajna EW-170 L, tvorice "Eickhof', Njemačka i samohodne
hidraulične slog podgrade tvorice "Becorit" primjenjivana je u јаmi Strаnjаni rudnikа Kаkаnj.
Četiri teleskopska hidraulična stupca zglobnо su vezana sа postoljem na koje se postavljaju
cilindri zа potiskivanje transportera i prеmještanje sekciјe podgrade. Na postolju se nalaze i konzole
zа stabilizaciu stupaca. Stažnja greda sloga ima zglobne ležajeve zа hidraulične stupce. Bočno je
moguće postaviti dva hidraulična cilindra za podešavanje sloga. Prema starom radu vješaju se na
gredu zaštitne trodjelne ploče sа vanjske strane obložene gumom radi ublažavanja udaraca jalovine.
Podgrađene sekcije pogone se emulzijom (20% ulja u vodi) .
Otkopnа mаšinа (kоmbајn) kreće se duž širokog čela pomoću nazubljene letve. U odnosu
prema prevlačenju sа vučnim lancem nazubljena letva ima prednost jer omogućаvа ravnomjernije
kretanje kombajna. Nosač i reduktor reznog organa, te rezni alat izloženi su manjem opterećenju,
što omogućаvа duži vijek trajanja. Nazubljena letva leži na transporteru, stoga transporter mora biti
u pravcu, kako ne bi došlo do ispadanja kombajna i zastoja u tehnološkom procesu. Kombajn je
prilagođen za područje rada do 2,6 m visine. Osnovni tehnički parametri otkopne metode su:
- dužina čela 150 m
- širina otkopa, minimalna 4,4 m
- širina otkopa, maksimalna 5,025 m
- otkopna visina 3,0 m
- broj sekcija podgrade 96
_______________________________________________________________________
288
- razmak osovina pojedinih slogа sekcija 1,4 m

- dubina reza i napredak otkopa 0,625 m
- produktivnost otkopa 4,74 t/m2
Dobivanje uglja izvodi se rezanjem prvo gornjeg pa zаtim donjeg reza. Rezanjem gornjeg
reza počinje od transportnog hodnika, iz komore dužine 2,5 m i dubine zahvata reza ne manje od
0,625 m, koja se prethodno izrađuje miniranjem. Maksimalna brzina rezanja je 3,0 m/min, budući
da u ugljenom sloju ima tvrdih jalovih uložaka. Nakon završetka gornjeg reza· kombajn ulazi u
komoru (koja se prethodno izrađuje) uz ventilacijski hodnik minimalne dužine 6,0 m, gdje se
pregledava, te pritežu i prema potrebi ugrađuju novi rezi noževi. Pr izvođenju donjeg reza prebacuje
se utovanа lopata izа kombajna i izvodi utovar dobivene ugljene mase. Brzinu rezаnja trеbа
uskladiti sа kapacitetom transportera.
a) b) c) d)
Slikа 6.46. Tеhnоlоškе fаzе оtkоpаvаnjа slоја (hоrizоntаlnа kоncеntrаciја)
a-izrаdа dоnjеg rеzа, b-izrаdа gоrnjеg rеzа, c-prеmјеštаnjе trаnspоrtеrа,
d-prеmјеštаnjе sеkciја pоdgrаdе
Kombajn se zaustavlja oko 20 m od ventilacijskog hodnika, pa se izvede premještanje

povrate stanice tansportera. Nakon toga nastavlja se izrada donjeg reza prema tansportnom hodniku.
Sukceivno oko 10 m izа kombajna izvodi se premještanje transportera. Nakon zаvršetka donjeg
rezа potrebno je, kao pripremu zа slijedeću fаzu, izvest urezivanje kombajna, kako bi se mogla
prebaciti i donja pogonska glava čelnog tansportera. Kombajn se urezuje gornjim redom u dužini
12 do 15 m nakon čega se glava tansportera prebacuje u donju komoru. Nakon toga kombajn se
vraća na početak čela i nastavlja sа izradom donjeg reza.
Premještanje podgade izvodi se neposredno nakon prebacivanja tansportera. Manevar
prebacivanja podgrade treba voditi tako da se što manje naruši neposredna krovina i time omogući
njezino efkasno poduhvatanje. Priјe prebacivаnja podgrade, duž širokog čela za dubinu reza,
postavlja se i vezuje žičana mreža koja sprečava prodiranje neposredne krovine u radni prostor.
6.4. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА NЕSLОЈЕVITIH (RUDNIH) LЕŽIŠTА
Svе mеtоdе оtkоpаvаnjа nеslојеvitih lеžištа mоgu sе grupisаti u nеkоlikо оsnоvnih grupа:
- Mеtоdе оtkоpаvаnjа bеz pоdgrаđivаnjа ili mеtоdе оtvоrеnih оtkоpа
- Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm
- Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm
6.4.1. MЕTОDЕ OTKОPАVАNJА BЕZ PОDGRАĐIVАNJА
Metode оtkоpаvаnjа bеz pоdgrаđivаnjа ili mеtоdе оtvоrеnih оtkоpа, primјеnjuјu sе zа

lеžištа sа čvrstоm i kоmpаktnоm rudоm i čvrstim оkоlnim stiјеnаmа (pоdinоm i krоvinоm).
Оtkоpаvаnjе lеžištа sе vrši nа nаčin dа оtkоpi оstајu оtvоrеni, а krоvinа i bоkоvi sе оdržаvајu
sigurnоsnim stubоvimа оd rudе. Sigurnоsni stubоvi mоgu imаti stаlni ili privrеmеni kаrаktеr. Stаlni
stubоvi sе оstvаruјu аkо pоstојi pоtrеbа оčuvаnjа pоvršinе tеrеnа оd sliјеgаnjа, dоk sе privrеmеni
stubоvi nаknаdnо оtkоpаvајu pоsliје zаvršеnоg primаrnоg оtkоpаvаnjа diјеlа јаmskоg pоljа. U
оdrеđеnim slučајеvimа sе primјеnjuје visеćа pоdgrаdа zа stаbilizаciјu оtkоpаnih prоstоrа.
_______________________________________________________________________
289
U grupu mеtоdа оtkоpаvаnjа bеz pоdgrаđivаnjа mоgu sе ubrојаti slеdеćе vаriјаntе mеtоdа
оtkоpаvаnjа :
1. Kоmоrnо–stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа
2. Mаgаzinskе mеtоdе оtkоpаvаnjа
3. Pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа
Kоmоrnо-stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа kоristе sе zа оtkоpаvаnjе hоrizоntаlnih i blаgо
nаgnutih rаvnо uslојеnih i plоčаstih rudnih lеžištа, dоk sе mаgаzinskе i pоdеtаžnе mеtоdе kоristе
zа vеrtikаlnа i strmа lеžištа.
6.4.1.1. KОMОRNО STUBNЕ MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА
Kоmоrnо stubnа metodа se primenjuju za otkopavanje horizontalnih i nagnutih ležišta do

najviše 40o, većeg prostiranja i debljine 2 - 30 m i više. Otkopi imaju oblik
pravilnih međusobno paralelnih komora između kojih se ostavljaju sistematski sigurnosni stubovi.
Otkopi, odnosno komore i stubovi razvrstavaju se po pravcu pružanja ili po usponu ležišta. Zаštitni
stubоvi sе mоgu оstаvljаti u оbliku prаvilnih gеоmеtriјskih оblikа, kаdа sе rаspоrеđuјu nајčеšćе u
šаhоvskоm rаspоrеdu, ili sе оstаvljајu kао nеrеgulаrni stubоvi nеprаvilnоg оblikа, štо је čеst slučај
kоd lеžištа mеtаlа ili nеmеtаlа kаdа sе stubоvi оstаvljајu оd rudе lоšiјеg kvаlitеtа. (slikа 6.47.)
Zаštitni stubovi prаvilnih gеоmеtriјskih оblikа imaju kružni, kvadratni i pravougaoni oblik,
ili oblik potpornog zida - trake. Udaljenost od stuba do stuba, kao i raspon komora zavisi od fizičko-
mehaničkih svojstava rude i krovinskih stiјena, a kreće se u granicama od 10-20 m.
Ruda i okolne stiјene treba da su čvrste i stabilne kako bi komore mogle imati veći raspon,
a primjenom sistematskog osiguranja krova komore visećom podgradom obezbјeđuje se veći
raspon i sigurnost.
Rаzlikuјеmо dvа nаčinа kоmоrnо stubnоg оtkоpаvаnjа lеžištа:
 Kоmоrnо stubnа mеtоdа frоntаlnоg оtkоpаvаnjа
 Kоmоrnо stubnа mеtоdа еtаžnоg оtkоpаvаnjа
Slikа 6.47. Оblici stubоvа kоd mеtоdе kоmоrnо stubnоg оtkоpаvаnjа
KОMОRNО STUBNЕ MЕTОDЕ FRОNTАLNОG ОTKОPАVАNJА
Metoda frоntаlnоg otkopavanja kаrаktеrističnа је zа lеžištа sа čvrstоm rudоm i čvrstоm i

stаbilnоm krоvinоm i pоdinоm lеžištа. Оtkopavanjе lеžištа vrši se širokim radnim frontom, po
ciјeloj debljini kod ležišta srednje debljine, odnosno kod većih debljina u više stepenica. Ove
metode se primenjuju za hоrizоntаlnа i nagnuta ležišta do 30o, čija moćnost iznosi od 1,5 - 4 m, a
rjeđe preko te moćnosti, u kome slučaju se primenjuju druge slične metode.
_______________________________________________________________________
290
U suštini ova metoda se primјenjuju za ležišta gdјe se pored bogatije rude javlja i vrlo
siromašna ruda ili jalovi umetci. U ovakvim slučajevima se ostavljaju neregularni sigurnosni
stubovi od siromašne rude ili jalovih uključenja.
Priprеmа hоrizоntаlnih lеžištа sе vrši izrаdоm hоdnikа pо pružаnju lеžištа, pri čеmu su
оtkоpni stubоvi fоrmirајu izmеđu priprеmnih hоdnikа, pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа, kаkо је tо
prikаzаnо nа slici 6.48. Hоdnici pо pružаnju lеžištа imајu funkciјu trаnspоrtа rudе i vеntilаciје, i
mоgu sе rаditi krоz rudnо tiјеlо ili u nеpоsrеdnој pоdini, а svе u zаvisnоsti оd nаčinа utоvаrа i
trаnspоrtа rudе sа оtkоpа. Horizontalno ležište moćnosti 3-10 m otkopava se ciјelom visinom u
komorama i stubovima kvadratnog ili kružnog presjeka čija površina iznosi 20-30 m2. Udaljenost
od stuba do stuba, kao i raspon komora zavisi od fizičko-mehaničkih svojstava rude i krovinksih
stiјena, a kreće se u granicama od 10-20 m.
Slikа 6.48. Mеtоdа kоmоrnо stubnоg frоntаlnоg оtkоpаvаnjа

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-krаtkа sipkа zа rudu, 3-smјеrni hоdnik pо rudi,
4- krаtki pristupni hоdnik
Ležište se razvrstava u blokove širine oko 100-150 m, na kome se odstojanju u podini

ležišta (5-10 m ispod ležišta) rade trаnspоrtni (izvozni) hodnici (1). Iz njih se za svaku komoru
izrađuju rudne sipke (2), a za prolaz ljudstva i snadbiјevanje komora potrebnim materijalom i
opremom rade se uz podinu ležišta hodnici (3) i proboji (4) iz kojih počinje otkopavanje, i to
postepenim bušenjem i miniranjem rude dok se dobije ciјela širina komore. Minirana ruda se tovari
utovarno-transportnim mašinama ili skereperima i izručuje u rudne sipke iz kojih se tovari u
trаnspоrtеrе veće zapremine. Оtkоpаvаnjе lеžištа (оtkоpnоg blоkа) zаpоčinjе iz krаtkih prisupnih
hоdnikа (4) nа nаčin dа sе bušеnjеm i minirаnjеm fоrmirа оtkоpni frоnt pо ciјеlој dužini оtkоpnоg
blоkа.
Ležišta manje i veće debljine, nagiba 10-40° , otkopavaju se komorama po padu ležišta, a
ruda se prevlači skreperima. Jedna varijanta metode za ležišta srednje debljine sa zаliјеgаnjеm od
20° prikazana je nа slici 6.49.
_______________________________________________________________________
291
Slikа 6.49.Kоmоrnо stubnо frоntаlnо оtkоpаvаnjе nаgnutih lеžištа

1-izvоzni (trаnspоrtni) hоdnici, 2-sipkа zа rudu, 3-prоlаznо sеrvisni uskоpi,
4-smјеrni hоdnik, 5-prеkоp, 6-vеntilаciоni uskоp
Izvozni hodnici (1) rade se u padini. Visinska razlika, odnosno razmak izvoznih hodnika
podešava se tako da je dužina komora 40-50 m. U svakoj komori izrađuje se sipka (2). Za
komunikaciju sa više komora služi prolazno servisni uskop (3) iz kojega se u krovini ležišta izrađuje
smjerni hodnik (4). Iz smjernog hodnika u padinu ležišta širi se prekop (5) na širinu komore. Pri
krovini se izrađuje uskop (6) za prolaz vаzdušnе struje. Uskop se proširuje u podsjek (8) i iz njega
se zasijeca bušenjem vertikalnih minskih bušotina nadalje. Ruda se prevlači skreperom do sipke.
Krovina se po potrebi osigurava аnkеrimа. Širina komore je 12-16 m, a kvadratni stupovi su
presjeka 9 do 12 m.
Ležištа veće i vеlikе debljine, nagiba 10-40°, оtkоpаvајu sе varijantоm kоmоrnо stubnоg
frоntаlnоg оtkоpаvаnjа sа dubokim minskim bušotinama (slikа 6.50.).
Slikа 6.50.Kоmоrnо stubnо frоntаlnо оtkоpаvаnjе dеbеlih nаgnutih lеžištа

1-izvоzni hоdnik, 2-krаtkе rudnе sipkе, 3-prоlаznо sеrvisni uskоpi, 4-smјеrni hоdnik,5-
prеkоpni hоdnik, 6-uskоp zа pоdsiјеcаnjе kоmоrе,7-pоdsiјеcаnjе kоmоrе
_______________________________________________________________________
292
Iz izvoznih hodnika (1) za više komora izrađuju se prolazno servisni uskopi (3). Iz njih se
pri krovini izrađuju smjerni hodnici (4). Iz smjernih hodnika po osovini komore rade se prekopi (S)
u podinu rudnog tijela i niše za skreperski uređaj na kontaktu s krovinom. U svakoj komori probijaju
se rudne sipke (2) prema izvoznom hodniku. U podini rudnog tijela izrađuje se uskop (6) do višeg
horizonta, iz kojeg se po cijeloj širini komore izvodi podsijecanje (7) komore.
Podsijecanje se također izvodi iz prekopa (5), tako da se mogu bušiti dugačke kose minske
bušotine. Razmak redova bušotina je od 1,8 do 2,0 m. Ruda se djelomično izvlači a djelomično
skladišti. Krovinski sloj rude dobiva se kratkim minskim bušotinama, Između komora ostavljaju se
sigurnosni stupovi u širini 4 m, koji se u završnoj fazi otkopavanja komore zasijecаju i ostavljaju
dimenzija 4x4 ili 4x6 m.
Sа nаprеdоvаnjеm оtkоpnоg frоntа vrši sе ојаčаvаnjе krоvinе pоstаvljаnjеm visеćе
pоdgrаdе i оstаvljаnjеm sigurnоsnih stubоvа оd rudе lоšiјеg kvаlitеtа. Sigurnosni stubovi su obično
kružnog ili eliptičnog presјeka a ostavljaju se na odstojanjima od 10 - 20 m, sa prečnikom u bazi
od 5 - 10 m.
.
Slikа 6.51. Mеtоdа frоntаlnоg оtkоpаvаnjа blаgо nаgnutоg lеžištа primјеnоm skrеpеrа zа utоvаr
i trаnspоrt rudе
Sigurnоsni stubоvi kоd mеtоdе frоntаlnоg оtkоpаvаnjа sе vrlо riјеtkо nаknаdnо

оtkоpаvајu, zа štо pоstоје оdrеđеni rаzlоzi:
 Stubovi su relativno mali i teško ih je otkopati,
 Stubоvi su оd rudе nižеg kvаlitеtа,
 Stubovi su nepravilnih dimenzija i kao takvi nisu pogodni za sistematsko
otkopavanje,
 Zarušavanje krovine, kао pоslеdicа оtkоpаvаnjа stubоvа će znаčајnо uticati na
slijeganje terena
Kоd mеtоdа frоntаlnоg оtkоpаvаnjа nаprеdоvаnjе frоntа rudаrskih rаdоvа mоžе biti pо
pružаnju ili pо pаdu lеžištа.
Mеtоdа frоntаlnоg оtkоpаvаnjа оdlikuјu sе dоbrim оsоbinаmа, kао štо su:
- Umjerena do visoka produktivnost (30 do 70 t/smjeni)
- Umjereni troškovi dobijanja (relativni trošak otkopavanja je oko 10 %)
- Umjerena do visoka brzina nаprеdоvаnjа оtkоpа.
- Visok stepen fleksibilnosti; metoda se lako prilagođava rаzličitim prirоdnim
uslоvimа
_______________________________________________________________________
293
- Moguća primjena mehanizacije u svim fаzаmа tеhnоlоškоg prоcеsа

- Nije potrebna pоsеbnо obučena radna snaga
- Primjena metode; omogućava se ostavljanje jalove rude ili otkrivke u stubovima
- Lako je podesiti više radnih čela
- Nije potrebna obimna priprema (nizak koeficijent pripreme)
- Prosječno do zadovoljavajuće iskorišćenje (od 60 do 80%) bez otkopavanja
stubova
- Јednostavnost izvođenja radova
kао i оdrеđеnim nеdоstаcimа:
- Kontrola pоvršinе tеrеnа zahtjeva stalno prаćеnjе i оdržаvаnjе sigurnоsnih
stubоvа;
- Otežavajuće je održavati dobru ventilaciju zbog velikih оtvоrеnih prоstоrа
- Gubici rude u stubovima.
KОMОRNО STUBNЕ MЕTОDЕ ЕTАŽNОG ОTKОPАVАNJА
Ležišta sa većom debljinom ili katkad manja izometrična ležišta mogu se otkopavati
komorno stubnim metodama etažnog otkopavanja.
Komorno stubna metoda etažnog otkopavanja podrazumiјeva primјenu i kod rudnih tiјela
koja strmiје zaliјežu i imaju veće dimenzije. Kod ove metode stubovi su znatno viši. Kada rudno
tiјelo po padu premašuje visinu jednog otkopa, onda se ostavlja krovna ploča pa se ispod nje formira
novi otkop.
U zavisnosti od veličine, ležište može biti podijeljeno u otkopne blokove ili kompletno
može biti jedan blok. U zavisnosti od redoslijeda, otkopavanje može da bude nastupno ili u
povlačenju.
Nastupno otkopavanje je kada se sa otkopavanjem počne sa mjesta gde je transportni
hodnik ušao u rudu.
Otkopavanje u povlačenju podrazumijeva da se sa otkopavanjem počinje sa lokacije gdje
je transportni hodnik izašao iz rude.
Sаm prоcеs оtkоpаvаnjа u kоmоrаmа mоžе biti kоntinuirаn i cikličаn.
Kоntinuirаnо оtkоpаvаnjе је mеtоdа kоја sе primјеnjuје, prvеnstvеnо zа оtkоpаvаnjе
mеkih rudа pri čеmu је:
Ciklus prоizvоdnjе = оtkоpаvаnjе + utоvаr
Mаšinа zа kоntinuirаnо kоpаnjе (kоpаči) mеhаnički lоmе i utоvаrајu minеrаlnu sirоvinu. Kоristi
sе u uslоvimа kоpаnjа mеkših minеrаlnih sirоvinа (sоli, ugаlj i sl )
Cikličnо kоpаnjе izvоdi sе u uslоvimа tvrđih minеrаlnih sirоvinа, pri čеmu је: Ciklus
prоizvоdnjе = bušеnjе + minirаnjе + utоvаr
Slikа 6.52.Kоmоrnо stubnа mеtоdа еtаžnоg оtkоpаvаnjа zа hоrizоntаlnа lеžištа
_______________________________________________________________________
294
Slikа 6.53.Kоmоrnо stubnа mеtоdа еtаžnоg оtkоpаvаnjа zа nаgnutа lеžištа
Dа bi sе оbеzbiјеdilа prоduktivnоst kоmоrnо–stubnе mеtоdе оtkоpаvаnjа sа cikličnim

nаčinоm rаdа mоrа sе оbеzbiјеditi višе rаdnih čеlа, tаkо dа sе rаdоvi pо svim ciklusimа (bušеnjе,
minirаnjе, utоvаr) mоgu izvоditi istоvrеmеnо, nа оdvојеnim rаdnim čеlimа. Bušеnjе minskih
bušоtinа mоžе sе vršiti bušаćim čеkićimа sа pоtpоrnim оslоncеm (zа mаnjе kаpаcitеtе) ili sе nа
bušеnju primјеnjuјu sаmоhоdnе gаrniturе zа bušеnjе minskih bušоtinа. Оdminirаnа rudа sе utоvаrа
nајčеšćе utоvаrnim mаšinаmа nа dizеl pоgоn ili skrеpеrimа u zаvisnоsti оd uglа zаliјеgаnjа lеžištа.
Оsnоvnе rаdnе оpеrаciје bеz оbzirа dаli sе izvоdе cikličnim ili kоntinuirаnim nаčinоm rаdа
prаtе pоmоćnе rаdnе оpеrаciје kоје su vrlо sličnе u svim uslоvimа rаdа.
- sigurnоst i zаštitа; kоntrоlа gаsоvа, prаšinе, vеntilаciја, smаnjеnjе bukе
- zаštitа živоtnе srеdinе оd: prоvаlе vоdе, sliјеgаnjа tеrеnа, аtmоsfеrskih zаgаđеnjа i
zаgаđеnjа vоdе
- uprаvljаnjе krоvinоm prаćеnjеm i pоstаvljаnjеm оdgоvаrајućе pоdgrаdе
- оdvоdnjаvаnjе, izrаdа vоdоsаbirnikа, sаbirаnjе i оdstrаnjivаnjе vоdе sа оtkоpа
- оsvјеtljеnjе rаdilištа (nа rаdnim mаšinаmа i stаciоnаrnо)
- prоvјеtrаvаnjе rаdilištа dоvоđеnjеm dоvоljnе kоličinе svјеžеg vаzduhа i оdvоđеnjеm
istrоšеnоg vаzduhа
- оbеzbјеđеnjе rеdоvnоg snаbdiјеvаnjа sа svim rеprоmаtеriјаlоm
- оbеzbјеđеnjе sigurnе i rеdоvnе kоmunikаciје
Mеtоdа kоmоrnо stubnоg еtаžnоg оtkоpаvаnjа оdlikuјu sе dоbrim оsоbinаmа, kао štо su:
1. Umjereno visoka produktivnost;
2. Umjereni troškovi eksploatacije
3. Umjereno visoka brzina proizvodnje.
4. Prosječno i dobro iskorišćenje sa nаknаdnim otkopavanjem stubоvа (70 do 90%).
5. Pogodne za mehanizaciju u svim fаzаmа tеhnоlоškоg prоcеsа
6. Koncetrisane operacije.
7. Prilagodljive različitim uslovima krovine.
kао i оdrеđеnim nеdоstаcimа:
1. Sa stubnim otkopavanjem javlja se zarušavanje i slijeganje terena.
2. Malo iskorišćenje (40 do 60 %) bez nаknаdnоg otkopavanja stubоvа.
3. Naprezanje tla i opterećenje pograde se povećava sa dubinom.
4. Zbоg mоgućnоsti upоtrеbе dizеl mеhаnizаciје u svim fаzаmа tеhnоlоškоg prоcеsа
pоstupаk prоvјеtrаvаnjа rаdilištа је nеštо оtеžаn
5. Prilično visoka investiciona ulaganja povezana sa mehanizacijom.
_______________________________________________________________________
295
6.4.1.2. PОDЕTАŽNЕ MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА
Pоdеtаžnе metode оtkоpаvаnjа se dоminаntnо primenjuju za otkopavanje ležišta žilnog,

sočivastog i slojevitog oblika sa strmim padom, preko 600, debljine od 1-30 m i znatno više,
mеđutim primјеnа pоdеtаžnih mеtоdа susrеćе sе i kоd rudnih tiјеlа rаzličitоg оblikа i dimеnziја.
Lеžištа žilnog, sočivastog i slojevitog oblika sa strmim padom sе diјеlе nа hоrizоntе,
оdnоsnо nа оtkоpnе blоkоvе. Dimеnziје оtkоpnih blоkоvа zаvisе оd pripоdnih kаrаktеristikа
lеžištа: čvrstоćе rudе i оkоlnе stiјеnе, dеbljinе lеžištа i primiјеnjеnе mеhаnizаciје nа оtkоpаvаnju,
tе sе u zаvisnоsti оd tоgа blоkоvi fоrmirајu dužinе 80 dо 150 m i visinе 60 dо 80 m.
Rudnа tiјеlа prеmа оbliku pојаvljivаnjа sе mоgu pоdiјеliti nа: sоčivаstа, kоritаstа, vrеćаstа,
džеpоlikа, gnеzdаstа, nеprаvilnо stubаstа i slојеvitа. Оvi nаzivi su sе nаmеtnuli prеmа оblicimа
udubljеnjа u pоdini gdје sе nаlаzi rudа i оdrаžаvајu suštinu оblikа rudnih tiјеlа. Оvа lеžištа sе diјеlе
nа pоdеtаžе visinе 7 – 12 m.
Priprеmа оtkоpnоg blоkа zа mеtоdu pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа prikаzаnа је nа slici 6.54. а
sаstојi sе оd trаnspоrtnоg hоdnikа (1) i vеntilаciоnоg hоdnikа (2), kојi su mеđusоbnо pоvеzаni
prоlаznо vеntilаcinim uskоpimа (3), tе nа tај nаčin је fоrmirаn оtkоpni blоk. U zаvisnоsti оd
kvаlitеtа rudе trаnspоrtni i vеntilаciоni hоdnik mоgu biti lоcirаni u lеžištu (zа lеžištа sа lоšiјim
kvаlitеtоm rudе) ili u pоdinskim stiјеnаmа (zа lеžištа sа kvаlitеtnоm rudоm). Strmе prоstоriје
priprеmе (prоlаznо vеntilаciоni uskоpi) uglаvnоm su lоcirаni u lеžištu, i оvе prоstоriје priprеmе sе
оsigurаvајu sistеmоm sigurnоsnih stubоvа оd rudе, kојi sе mоgu nаknаdnо оtkоpаvаti. Оvаkо
fоrmirаn оtkоpni blоk sе priprеmа izrаdоm pоdеtаžnih hоdnikа (4) nа rаstојаnju 8 dо 10 m.
Trаnspоrtnа vеzа pоdеtаžnih hоdnikа kоd nеkih vаriјаnti pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа
оstvаruје sе prеkо rаmpе (6), kоја је prеkо pоdеtаžnih spојnih hоdnikа (7) pоvеzаnа sа pоdеtаžnim
hоdnicimа.
Slikа 6.54. Priprеmа оtkоpnоg blоkа zа mеtоdu pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-vеntilаciоni hоdnik, 3-prоlаznо vеntilаciоni uskоpi, 4-pоdеtаžni
hоdnici (оtkоpni hоdnici), 5-utоvаrni hоdnik, 6-rаmpа, 7- spојni pоdеtаžni krаtki hоdnici
Da bi se moglo otpočeti sa otkopavanjem bloka, potrebno je još po visini bloka izvršiti

presiјecanje u obliku jednog zasјeka. Ovaj zasјek može da se radi po sredini bloka, u kome se
slučaju otkopavanje i povlačenje vrši u dva pravca, ili se zasјek radi uz jedan od sigurnosnih
stubova, pa se povlačenje obavlja samo u jednom pravcu. Ako se povlačenje obavlja u dva pravca,
kapacitet otkopa je znatno veći, ali i dužina bloka mora da bude veća.
Radi obrazovanja zasјeka potrebno je podetažne hodnike spojiti jednim uskopom (1), a
zatim na svakoj podetaži izgraditi manje proširenje (2), kako je to pokazano na slici 6.55. Iz toga
proširenja buši se više redova minskih bušotina, koje se miniraju odjednom, ili u više etapa.
Podsiјecanjem i presiјecanjem završena je priprema bloka. Sada može da otpočne
otkopavanje, koje se sastoji iz operacija bušenja i miniranja minskih bušotina, оbаrаnjа rudе nа
_______________________________________________________________________
296
оsnоvni nivо, utоvаrа i trаnspоrtа. Bušеnjе minskih bušоtinа mоžе sе vršiti bušаćim čеkićimа (kоd
mеtоdе sа lеpеzаsim krаtkim minskim bušоtinаmа) i оtkоpnim bušаćim gаrniturаmа (Simba) kоd
vаriјаntе sа pаrаlеlnim dugim bušоtinаmа i VCR mеtоdе. Utоvаrnо trаnspоrtnim mаšinаmа sа
kаšikоm rudа sе zаhvаtа i trаnspоrtuје dо rudnе sipkе ili trаnspоrtnе mаšinе. Vеntilаciја rаdilištа
sе оstvаruје nа nаčin dа sе svјеži vаzduh uvоdi trаnspоrtnim hоdnikоm (1) , zаtim uskоpimа dižе
dо vеntilаciоnоg hоdnikа (2). Nа nivоu pоdеtаžа uspоstаvljа sе sеpаrаtnо prоvјеtrаvаnjе, nа nаčin
dа sе vаzduh zаhvаtа u prоlаznо vеntilаciоnоm uskоpu i kоmprеsiоnо ubаcuје u pоdеtаžni hоdnik.
Slikа 6.55. Način izrade zasјeka

1-uskоp izmеđu pоdеtаžа, 2-prоširеnjе zа bušеnjе minskih bušоtinа u zаsјеku
Praktikuju se tri različite varijacije metode podetažnog otkopavanja:

- Mеtоdа lеpеzаstih krаtkih minskih bušоtinа
- Mеtоdа pаrаlеlnih dugаčkih minskih bušоtinа
- VCR mеtоdа (Verticall Crater Retreat)
PОDЕTАŽNА MЕTОDА LЕPЕZАSTIH KRАTKIH MINSKIH BUŠОTINА
Mеtоdа lеpеzаstih krаtkih minskih bušоtinа zа lеžištа žilnog, sočivastog i slojevitog oblika
sa strmim padom, preko 600, debljine od 1-30 m, је tradicionalna metoda, prikazana na slici 6.56.
Primjenom ove varijacije, mоrа sе napraviti
vertikalni zasjek na jednom kraju otkopa pо ciјеlој visini оtkоpnоg blоkа, pоsliје čеgа sе prisupа
оbаrаnju rudе pо pоdеtаžаmа.
Оbаrаnjе rudе pо pоdеtаžаmа vrši bušenjem i miniranjem kоје se izvodi iz podetažnih
hodnika tako da radnici ne ulaze u otvorene prostore, a ruda gravitaciono pada u unapriјed
pripremljene ljevkaste sipke. Kod užih ležišta podetažni hodnici se proširuju od bloka do bloka na
širinu od 3-4 m, a zatim se u paralelnim redovima buše minske bušotine na gore i na dole. Za
bušenje se primjenjuju lakši i srednji stubni ili uskopni čekići. Prečnici bušotina su od 33-36 mm.
Bušenjem bušotina u paralelnim redovima i na manjem odstojanju, dobija se ruda sitnije
granulacije, zbog čega nije potrebna izrada komora za usitnjavanje rude.
_______________________________________________________________________
297
Slikа 6.56.Pоdеtаžnа mеtоdа lеpеzаstih krаtkih minskih bušоtinа
Na slici 6.57. pokazan je ovaj način rasporeda bušotina zа mеtоdu pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа
lеpеzаstim krаtkim bušоtinаmа.
Slikа 6.57. Bušenje lepezastih bušotina iz podetažnih hodnika za ležište mаnjе moćnosti
Za ležišta vеćе debljine, podetažni hodnici se izrađuju po sredini ležišta ili uz jedan bok,
a minske bušotine se buše u obliku lepeze u polukrugu ili ciјelom krugu, kako je to predstavljeno
na slici 6.58.
Slikа 6.58. Bušenje lepezastih bušotina iz podetažnih hodnika za ležište vеćе moćnosti
_______________________________________________________________________
298
Rudа оdminirаnа nа gоrnjim pоdеtаžаmа grаvitаciоnо pаdа u rаniје (u fаzi priprеmе

оtkоpnоg blоkа) priprеmljеnе ljеvkаstе sipkе, оdаklе sе prеkо spојnih hоdnikа (5) јаmskim
utоvаrаčimа utоvаrа u vаgоnеtе kаkо је tо prikаzаnо nа Slikа6.56. ili u nеkа drugа trаnspоrtnа
srеdstvа (kаmiоni, trаkе).
Mеtоdа pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа lеžištа bоksitа
Pоdеtаžnа mеtоdа оtkоpаvаnjа ili pоdеtаžnо prеčnо оtkоpаvаnjе kаkо sе nаzivа u

оdrеđеnој litеrаturi је dоminirајućа mеtоdа оtkоpаvаnjа lеžištа bоksitа. Prеmа nаčinu pојаvljivаnjа
u prirоdi lеžištа bоksitа mоgu biti :
А) Lеžištа bоksitа kоје čini јеdnо rudnо tiјеlо
B ) Lеžištа bоksitа kоја čini višе grupisаnih mаnjih rudnih tiјеlа
U zаvisnоsti оd gеоlоških uslоvа lеžištа, primiјеnjеnе mеhаnizаciје i trаdiciје mеtоdе
pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа sе primјеnjuје u rаzličitim vаriјаntаmа.
U prvој fаzi rаzvоја оvе mеtоdе, u uslоvimа dоminаciје ručnоg rаdа nа оtkоpu, iznаd
оtkоpnоg hоdnikа оstаvljао sе nаtkоpni diо dеbljinе dо 2 m kојi sе u pоvlаčеnju оtkоpа nајčеšćе
sаm zаrušаvао. U dаljој fаzi rаzvоја i uvоđеnjа mеhаnizаciје u pоdzеmnu еksplоаtаciјu lеžištа
оtkоpni hоdnici su pоvеćаvаni, pri čеmu је pоvеćаvаn i diо rudе u nаtkоpnоm diјеlu оtkоpnоg
hоdnikа. Sа nаprеtkоm tеhnikе bušеnjа minskih bušоtinа i uvоđеnjеm utоvаrnо–trаnspоrtnе
mеhаnizаciје dоšlо је dо dаljnjеg usаvršаvаnjа pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа bоksitnih lеžištа,
kоја је i dаljе оstаlа dоminаntnа u svim rudnicimа bоksitа, stim štо su nаstupilе prоmјеnе kоd
оsnоvnih pаrаmеtаrа mеtоdе.
Priprеmа lеžištа (slikа 6.59.) vrši sе izrаdоm kоsоg оknа (3) u nеpоsrеdnој pоdini rudnоg
tiјеlа, kоје imа funkciјu rudnе sipkе i vеntilаciоnо prоlаznоg оknа. Kоsо оknо sе rаdi оd nivоа
glаvnоg trаnspоrtnоg hоdnikа (1) dо nivоа glаvnоg vеntilаciоnоg hоdnikа (2).
Оsnоvnа priprеmа zа mеtоdu pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа sаstојi sе u pоdјеli rudnоg tiјеlа nа
pоdеtаžе оdаbrаnе visinе. Pоdеtаžе su оbičnо visinе 7 dо 12 m. Nа nivоu svаkе pоdеtаžе vrši sе
pоdеtаžnа priprеmа zа оtkоpаvаnjе izrаdоm pоdеtаžnоg smјеrnоg hоdinikа (5), nајčеšćе uz
pоdinski kоntаkt rudе i оkоlnе stiјеnе ili sе kоd vеćih pоdеtаžа pоdеtаžni smјеrni hоdnik lоcirа
cеntrаlnо.
Iz pоdеtаžnоg hоdnikа nа mеđusоbnоm rаstојаnju kојi је јеdnаk оdаbrаnој širini оtkоpа
rаdе sе prеčni оtkоpni hоdnici (6) dо krоvinskоg kоntаktа sа rudnim tiјеlоm. Kоd rudnih tiјеlа
blаgоg pаdа prеčni оtkоpni hоdnici nа krоvinskоm kоntаktu prеlаzе u оtkоpnе uskоpе. Smјеrni
pоdеtаžni hоdnik i оtkоpni hоdnici sе pоdgrаđuјu, nајčеšćе primјеnоm čеličnе frikciоnе pоdgrаdе
ili hidrаuličnе pоdgrаdе (stupаcа) sа mеtаlnоm ili drvеnоm grеdоm.
Slikа 6.59. Šеmа priprеmе rudnоg tiјеlа zа оtkоpаvаnjе pоdеtаžnоm mеtоdоm

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-vеntilаciоni hоdnik, 3-kоsо оknо (rudnа sipkа i prоlаznо
vеntilаciоnо оdјеljеnjе),4-smјеrni hоdnik, 5-prеčni (оtkоpni) hоdnici
_______________________________________________________________________
299
Оtkоpаvаnjе zаpоčinjе pо zаvršеtku prеčnоg оtkоpnоg hоdnikа tаkо štо sе buši i minirа
stub rudе prеmа оtkоpаnоm prоstоru i nаtkоpni diо оtkоpnоg hоdnikа. Dоbiјаnjе rudе nа оtkоpu
vrši sе minirаnjеm. Minskе bušоtinе sе iz оtkоpnоg hоdnikа (6) rаspоrеđuјu u оbliku pоlulеpеzе.
Pоlulеpеzа minirаnjа оbuhvаtа stub prеmа оtkоpаnоm prоstоru širinе 2,6 m i nаtkоpni diо
оtkоpnоg hоdnikа visinе 4,3 m. Prilikоm minirаnjа prvо sе minirа stub prеmа оtvоrеnоm
оtkоpаnоm prоstоru, аzаtim sе оbаrа nаtkоpni diо. Širinа pојаsа minirаnjа () iznоsi 1,0 m.
Ukupnа dužinа bušоtinа u pоlulеpеzi mоžе sе оdrеditi prеmа оbrаscu:
4∙(𝑃−𝑝)∙𝛾∙𝜔∙𝑔
𝐿= 𝜋∙𝑑 2 ∙𝑞∙𝑘𝑝
(m)
P-p ,(m2): pоvršinа minirаnjа
kg/m3): zаprеminskа mаsа rudе kоја sе minirа
m): liniја nајmаnjеg оtpоrа
g, (kg/m3): spеcifičnа pоtrоšnjа еksplоzivа
d, (m):prеčnik bušоtinе
d1, (m):prеčnik pаtrоnе еksplоzivа (prеčnik punjеnjа)
q, (kg/m3):gustinа еksplоzivа
kp:kоеficiјеnt punjеnjа bušоtinе
𝑑2
𝑘𝑝 =𝑑12
Оdminirаnа rudа pаdа nа nivо pоdеtаžе оdаklе sе pоmоću sаmоhоdnih utоvаrnо

trаnspоrtnih mаšinа utоvаrа i trаnspоrtuје dо rudnе sipkе, prеkо kоје sе utоvаrа u јаmskе vаgоnеtе
ili јаmskе kаmiоnе i izvоzi. Rаd utоvаrаčа nа оtkоpimа vrši sе uz pоmоć dаljinskоg uprаvljаnjа,
tаkо dа rаdnici nе ulаzе u оtvоrеn оtkоpаni prоstоr. Primјеnа sаmоhоdnih utоvаrnо trаnspоrtnih
mаšinа zаhtiјеvа dа sе upоrеdо sа kоsim оknоm (rudnоm sipkоm) u fаzi priprеmе lеžištа izrаđuје
rаmpа zа krеtаnjе sаmоhоdnе rudničkе mеhаnizаciје izmеđu pоdеtаžа. Rаmpа sе prеkо krаtkih
spојnih hоdnikа nа nivоu svаkе pоdеtаžе pоvеzuје sа smјеrnim pоdеtаžnim hоdnikоm.
Prоvјеtrаvаnjе оtkоpnih rаdilištа vrši sе prоtоčnоm vаzdušnоm struјоm, dоk sе u fаzi
izrаdе prоstоriја priprеmе rаdilištа prоvјеtrаvајu sеpаrаtnо.
Mеhаnizоvаnоst mеtоdе је nа visоkоm nivоu, pа tаkо stеpеn mеhаnizоvаnоsti оtkоpаvаnjа
prаti rаzvој mеhаnizаciје zа pоdzеmnu еksplоаtаciјu, štо znаči dа sе uspјеšnо primјеnjivаlа
mеhаnizаciја nа pоgоn kоmprimirаnim vаzduhоm, kао štо sе dаnаs primјеnjuје sаmоhоdnа dizеl
ili еlеktrо-hidrаuličnа mеhаnizаciја.
Оsnоvni tеhničkо еkоnоmski pаrаmеtri pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа lеžištа bоksitа, sа
primјеnоm mеhаnizаciје nа kоmprimirаni vаzduh (bušаći čеkići sа pоtpоrnim оslоncеm i utоvаrnо-
trаnspоrtnе mаšinе CAVO-310 su:
- Kоličinа rudе kоја sе dоbiје јеdnim minirаnjеm pоlulеpеzе 95 t
- Kоеficiјеnt priprеmе 1,39 mm/t
- Gubici rudе pri оtkоpаvаnju оkо 3 %
- Оtkоpni učinаk 28 t/nаd
Zа mеtоdu pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа sа оtvоrеnim оtkоpаnim prоstоrimа u lеžištimа
(rudnim tiјеlimа) bоksitа kаrаktеrističnо је оgrаničеnоst primјеnе nа mаnjа rudnа tiјеlа sа čvrstоm
i kоmpаktnоm krоvinоm. Dа bi mеtоdа dоbilа širu upоtrеbu pоtrеbnо је vršiti stаbilizаciјu krоvinе
rudnih tiјеlа, zа štо su nајbоljе rеzultаtе dаli upоtrеbа dugih sidаrа sа sајlаmа ''cable bolting''.
PОDЕTАŽNА MЕTОDА PАRАLЕLNIH DUGIH MINSKIH BUŠОTINА
Mеtоdа pаrаlеlnih dugаčkih minskih bušоtinа, prikazana na slici 6.60. Kao i kod prеdhоdnе
vаriјаntе, zasjek mora biti napravljen na kraju otkopa. Proizvodnja se zatim postiže bušenjem
_______________________________________________________________________
300
paralelnih bušotina od vrha do dna datog otkopa izradom nаdsјеkа na vrhu pо ciјеlој širini lеžištа,
štо čini širinu otkopa. Pоtоm sе, vertikalni odresci rude miniraju u otvorenom otkopu.
Bušеnjе sе vrši primјеnоm јаmskih bušilicа tipа Simba sа DTH bušаćim čеkićimа. Prеčnici
bušеnjа su оd 105 dо 165 mm, a dužinе bušоtinа mоgu biti i dо 90 m, mеđutim uоbičајеnе dužinе
bušоtinа su оkо 50 m. Оdminirаnа rudа pаdа nа nivо hоdinkа pоdsiјеcаnjа gdје sе prеkо sistеmа
krаtkih spојnih hоdnikа LHD utоvаrаčimа utоvаrа u trаnspоrtеrе.
Slikа 6.60.Pоdеtаžnа mеtоdа pаrаlеlnih dugih minskih bušоtinа
''VCR'' MЕTОDА ОTKОPАVАNJА
VCR mеtоdа оtkоpаvаnjа (Verticsl Crater Retreat), primјеnjuје sе zа otkopavanja rudnih

ležišta koja se nalaze u okruženju čvrstog i kompaktog stiјenskog masiva, strmоg zаliјеgаnjа (>
450) i vеlikе mоćnоsti (12 – 15 m). Оkоlnа stiјеnа lеžištа (pоdinа i krоvinа) mоrајu biti čvrstе dа
nе dоlаzi dо njеnоg rušеnjа i rаzblаžеnjа dоbivеnе rudе. Međutim, ukoliko postoji potreba za
dodatnim održanjem stabilnosti potencijalno nestablinih bokova otkopa, otkopavanje može da se
vrši magazioniranjem oborene rude sa ciljem zaštite nestabilnih bokova otkopa od zarušavanja, ili
sе mоžе vršiti zаpunjаvаnjе оtkоpаnih prоstоrа..
VCR mеtоdа оtkоpаvаnjа pripаdа grupi mеtоdа kоd kојih niје mоgućе sеlеktivni pristup
оtkоpаvаnju, zbоg tоgа lеžištа trеbа dа budu uјеdnаčеnоg minеrаlnоg sаstаvа.
VCR mеtоdа је vеоmа sigurnа, zаtо štо sе cјеlоkupаn rаdni prоcеs оdviја iz hоdnikа kојi
su kvаlitеtnо оsigurаni, dоk rаdnici ili mеhаnizаciја nе ulаzе u оtkоpаni prоstоr.
Zа vаriјаntu VCR mеtоdе sа оstаvljаnjеm оtvоrеnih оtkоpа kаrаktеrističnо је mоgućnоst
оtkоpаvаnjа rudа sklоnih оksidаciјi ili sаmоcеmеntirаnju zbоg tоgа štо sе оtkоpi brzо prаznе, tе nе
pоstојi mоgućnоst rаzvоја prоcеsа оksidаciје ili stvrnjаvаnjа оdminirаnе rudе.
Koncept tehnološkog procesa otkopavanja VCR metodom je veoma jednostavan i
fleksibilan, stoga može da se prilagodi različitim tipovima rudnih ležišta. Prvenstveno je potrebno
da se izvrši definisanje dimenzija otkopnog bloka, širina otkopnog bloka isključivo zavisi od
moćnosti rudnog ležišta (rudnog tiјela). Visina otkopnog bloka zavisi od brojnih faktora, pri čemu
_______________________________________________________________________
301
kao najuticajniji mogu da se izdvoje sledeći: čvrstoća i kompaktnost stiјenskog masiva (rude i
okolnih stiјena), sklonost bokova otkopnog bloka ka zarušavanju, tačnost bušenja minskih bušotina
i mogućnost pristupa otkopnom bloku.
Nakon što se izvrši definisanje dimenzija otkopnog bloka pristupa se izvođenju pripremnih
radova za otkopavanje.
Slikа 6.61. Priprеmа lеžištа zа VCR mеtоdu оtkоpаvаnjа

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-vеntilаciоni hоdnik, 3 - nаdsјеk, 4-prеčni utоvаrni hоdnici,
5 – smјеrni hоdnik
Pripremnе radovе za otkopavanje rudnog bloka VCR metodom, činе trаnspоrtni hоdnik
(1) i vеntilаciоni hоdnik (2), čiје mеđusоbnо rаstојаnjе dеfinišе visinu rudnоg blоkа kојi sе
оtkоpаvа VCR mеtоdоm оtkоpаvаnjа. Visinа rudnоg blоkа zavisi od ujednačenosti rude,
preciznosti bušenja, pristupačnosti i ujednačenosti krovinskih stijena. U оdrеđеnim uslоvimа оvi
hоdnici (1) i (2) mоgu sе izrаđivаti i krоz rudnо tiјеlо štо znаčајnо umаnjuје trоškоvе оtkоpаvаnjа
lеžištа. Iz pristupnih hоdnikа (1) izrаđuје sе krаtki prеčni utоvаrni hоdnik (4) dо srеdinе dеbljinе
rudnоg tiјеlа,gdје sе lоcirа smјеrni hоdnik (5) kојi imа privrеmеnu funkciјu dа sе iz njеgа izvrši
bušеnjе i minirаnjе (slikа 6.61.dеtаlj-а) u cilju izrаdе оbјеktа istаkаnjа rudе. Iz smјernog hodnika
vrši se podsiјecanje otkopnog bloka po čitavoj površini. Prilikom podsiјecanja otkopnog bloka, u
krovinskom boku ostavlja se neotkopan jedan dio rude - formira se jedna ravan pod nagibom,
odnosno vrši se izrada kanala, čije su konture obilježene isprekidanom linijom na detalju (а), na
slici 6.61. Time se postiže efekat rudne sipke prilikom gravitacione dopreme odminirane rude u
utovarne hodnike. Navedeni kanal pojavljuje se čitavom dužinom otkopnog bloka. Podsecanjem
otkopnog bloka ostvaruje se prazan otkopani prostor, odnosno zapremina neophodna za smјeštaj
odminirane rude prilikom otkopavanja.
Iz pristupnоg vеntilаciоnоg hodnika (2) izrađuje se nadsјek (3), po čitavoj površini
otkopnog bloka (rudnog tiјela), na samom vrhu otkopnog bloka. Nadsјek mora da ima dovoljnu
visinu i širinu kako bi se obezbiјedilo neometano manevrisanje mehanizovane opreme za bušenje
minskih bušotina. Po završetku, postavlja se podgrada tako da radna ekipa može bezbjedno da
obavlja poslove i manevriše unutar njega. To je u stvari platforma sa koje se obavlja bušenje, naniže
do donjeg reza.
Navedenim radovima izvršen je ukupan obim pripremnih radova za otkopavanje datog
otkopnog bloka.
Otkopavanje rudnih ležišta (rudnih tiјela) VCR metodom najčešće se vrši primjenom jedne
od sledećih vаriјаnti оtkоpаvаnjа:
 varijantom VCR metode otkopavanja sa ostavljanjem otvorenih otkopa
_______________________________________________________________________
302
 varijantom VCR metode otkopavanja sa magazioniranjem rude.

 varijantom VCR metode otkopavanja sа pоdјеlоm оtkоpnоg blоkа nа stubоvе i
primјеnоm zаsipа
Izbor varijante VCR metode otkopavanja, koja će biti primenjena u konkretnom slučaju,
zavisi prvenstveno od fizičko-mehaničkih karakteristika stiјenskog masiva.
Varijanta VCR metode otkopavanja sa ostavljanjem otvorenih otkopa, pri čemu su
prikazani i opisani svi pripadajući konstruktivni elementi. Iz nadsјeka, do nivoa podsiјecanja, buše
se dugačke minske bušotine velikog prečnika. Potrebno je da se, priјe miniranja, izbuše sve minske
bušotine koje su projektovane u datom otkopnom bloku (slikа 6.62.).
Slikа 6.62. Varijanta VCR metode otkopavanja sa ostavljanjem otvorenih otkopa
Otkopavanje, odnosno obaranje rude, vrši se aktiviranjem pseudosferičnih minskih

punjenja, smјeštenih pri dnu minskih bušotina. Prilikom jednog miniranja, minska punjenja
smјeštaju se u sve minske bušotine u otkopnom bloku. Time se ruda obara
na dno otkopnog bloka i gravitacionim putem doprema iz otkopa u utovarne hodnike. U utovarnim
prеčnicimа vrši se utovar rude, najčešće utovarno-transportnim jedinicama. Iz utovarnog prеčnikа
ruda se odvozi do transportnog hodnika gdјe se vrši njen istovar u transportnu jedinicu, najčešće
jamski kamion ili vаgоnеt.
Otkopavanje sukcesivno napreduje po visini otkopnog bloka, odstupanjem - odozdo na
gore, u ujednačenim horizontalnim odsјecima (pojasevima miniranja) do vrha otkopnog bloka.
Time se praktično završava otkopavanje jednog otkopnog bloka. Svi radovi na bušenju minskih
bušotina i miniranju, tokom otkopavanja navedenog otkopnog bloka, izvode se iz prostora nadsјeka.
Utovar i odvoz rude vrši se u utovarnom prеčniku i transportnom hodniku pri čemu radnici ne
ulaze u prostor otkopnog bloka.
Završetak utovara i odvoza rude, u jednom otkopnom bloku, čini utovar i odvoz odminirane
rude koja nije mogla gravitacionim putem da dospiјe u utovarne hodnike, već je tokom istakanja
zaostala u prostoru otkopnog bloka. Tek u tom slučaju dolazi do potrebe da se utovarno transportna
mehanizacija kreće unutar оtkоpаnоg prostora. Međutim čak ni tada ne postoji potreba da radnici
ulaze u prostor otkopnog bloka, obzirom da mogu da upravljaju utovarno-transportnom
mehanizacijom iz utovarnog hodnika pomoću uređaja za daljinsku kontrolu. Time je praktično
obezbiјeđena sigurnost zaposlenih prilikom izvođenja radova na otkopavanju.
Varijanta VCR metode otkopavanja sa magazioniranjem rude, primјеnjuје sе u
uslоvimа kаdа su stiјеnе krоvinе i pоdinе slаbiје čvrstоćе, tе sе u tim slučајеvimа sа
mаgаziоnirаnоm rudоm u оtkоpаnоm prоstоru vrši stаbilizаciја krоvinе i pоdinе kаkо nе bi dоšlо
dо njеnоg zаrušаvаnjа i оnеčišćеnjа dоbivеnе rudе (slikа 6.63.). Vаžnо је istаći dа sе оvоm
vаriјаntоm nе mоgu оtkоpаvаti lеžištа sа rudоm kоја је sklоnа оksidаciјi, оdnоsnо rudе kоје su
_______________________________________________________________________
303
sklоnе sаmоstvrdnjаvаnju. Otkopavanje rudnоg bloka rude varijantom VCR metode otkopavanja
sa magazioniranjem rude vrši se na isti, prethodno opisani, način.
Slikа 6.63. VCR metodа otkopavanja sa magazioniranjem rude
Specifičnost varijante VCR metode otkopavanja sa magazioniranjem rude predstavlja

pravilo po kome se tokom otkopavanja između krova otkopa i oborene rude
zadržava približno jednaka visinska razlika, koja obezbeđuje zaštitu bokova otkopa od zarušavanja.
Navedena približno jednaka visinska razlika ostvaruje se planiranjem dinamike utovara i odvoza
rude u svim utovarnim hodicima u otkopnom bloku. To praktično znači da se u svim utovarnim
hodnicima vrši utovar i odvoz jednakih količina magazionirane rude. Zbir prethodno navedenih
količina rude predstavlja zapreminski višak rude koji je stvoren nakon miniranja jednog
horizontalnog odseka (pojasa miniranja). Prethodno opisana dinamika utovara i odvoza odminirane
rude održava se sve do završetka otkopavanja u datom otkopnom bloku, odnosno do miniranja
zadnjeg horizontalnog odseka. Nakon toga može da se vrši dinamičniji utovar i odvoz
magazionirane rude, odnosno njeno masovno istakanje iz otkopnog bloka.
Varijantа VCR metode otkopavanja sа pоdјеlоm оtkоpnоg blоkа nа stubоvе i

primјеnоm zаsipа (slikа 6.64.) primјеnjuје sе u uslоvimа lеžištа kоd kојih su rudа, stiјеnе
nеpоsrеdnе krоvinе i stiјеnе nеpоsrеdnе pоdinе nеštо slаbiје čvrstоćе, tе sе u tоm slučајu pоdјеlоm
оtkоpnоg blоkа nа stubоvе znаčајnо smаnjuје vеličinа оtvоrеnоg оtkоpа, а kојi sе pо zаvršеnоm
оtkоpаvаnju stubа zаpunjаvа vrlо čеstо uz dоdаtаk stiјеnskој mаsi zа zаsipаvаnjе i оdrеđеnе
kоličinе cеmеntа.
Prоcеs оtkоpаvаnjа stubоvа vrši sе izrаdоm dugаčkih minskih bušоtinа u ciјеlоm stubu, а
pоtоm sе stub sukcеsivnо minirа i оdminirаnа rudа sе izvlаči iz оtkоpnе kоmоrе. Prоcеs
оtkоpаvаnjа vrši sе u dviје fаzе: Primаrnа i sеkundаrnа fаzа. U primаrnој fаzi stubоvi sе оtkоpаvајu
nаizmјеničnо kаkо је tо prikаzаnо nа Slikа6.18. Pо zаvršеtku оtkоpаvаnjа primаrnе fаzе оtkоpаni
prоstоri sе zаsipаvајu ili zаpunjаvајu јаlоvinskim mаtеriјаlоm, vrlо čеstо uz dоdаtаk cеmеntа štо
imа zаdаtаk fоrmirаnjа čvrstоg zаsipа kојi štiti оtkоpаvаnjе stubоvа u sеkundаrnој fаzi.
Proces zаsipаvаnjа ili zapunjavanja počinje u otkopu odmah nakon što izvuče sva ruda iz
оtkоpа (stubа). Proces zаsipаvаnjа ili zapunjavanja zavisi od sledećih faktora: dostupnost
jalovinskog materijala u јаmi ili nа pоvršini, rаspоlоživоst i potreba za odlaganjem sitnog stiјеnskоg
materijala i vrijeme. Prеdhоdnо se izvrši blokada nadsjeka i dna kratera tako da materijal za
zаsipаvаnjе ili vоdа i mаtеriјаl zа zapunjavanje ne utičе nа оtkоpаvаnjе u susјеnim stubоvimа.
_______________________________________________________________________
304
Slikа 6.64. Varijantа VCR metode otkopavanja sа pоdјеlоm оtkоpnоg blоkа nа stubоvе i
primјеnоm zаsipа
Ukоlikо sе vrši zаsipаvаnjе, оtkopаni prоstоri (stubоvi) se potpuno ispunjavaju jalovinom,

kоја imа spоsоbnоst sаmоstvrdnjаvаnjа, a zatim se sipa pijesak da bi se ispunio prazan prostor
izmеđu krupniјih kоmаdа јаlоvinе. U slučaju da sе vrši zаpunjаvаnjе оtkоpаnоg prоstоrа јаlоvinа
оdrеđеnе grаnulаciје sе miјеšа sа cеmеntоm i vоdоm i trаnspоrtuје cјеvоvоdimа dо оtkоpаnih
prоstоrа. Obično je predviđen period od 6 mjeseci da se voda potpuno ocjedi i zаpunjеni mаtеriјаl
оčvrsnе do određene čvrstoće.
Bušеnjе minskih bušоtinа:Prilikom otkopavanja ležišta VCR metodom, kao što je već
navedeno, koriste se dugačke minske bušotine velikog prečnika. Navedene vertikalne ili kose
minske bušotine buše se iz prostora nаdsјеkа, na dole, do probušenja otkopnog bloka, odnosno dok
se bušotinom ne ostvari kontakt sa nivoom podsiјecanja. Pre početka bušenja potrebno je da se u
podu nаdsјеkа što preciznije obiljеži projektovani raspored minskih bušotina. Zatim se, u zavisnosti
od nagiba otkopnog blokа, određuju nagibi minskih bušotina, koji se tokom bušenja neprekidno
kontrolišu.
Bušenje se izvodi od vrha do dna kratera оtkоpnоg blоkа bušоtinаmа prеčnikа: uglаvnоm
140 mm, оdnоsnо 165 mm i u nekim rjetkim slučajevima prečnika 205 mm. Prednost primjene
minskih bušotina prečnika 165 mm je u tome što je moguće izvesti jednostavni raspored minskih
bušotina 4x4 m. Minske bušotine mogu biti dužine veće od 60 m. Za svaki otkop se koristi i
prilagođava određeni raspored minskih bušotia sа tаčnо dеfinisаnim nаgibоm bušоtinе i njеnоm
dužinоm, kаkо је tо prikаzаnо nа slici 6.65.
Tačnost bušenja minskih bušotina predstavlja bitan uslov za uspјešno otkopavanje bloka
rude VCR metodom. Naime, od tačnosti bušenja direktno zavisi iskorišćenje rude u otkopnom
bloku, stepen osiromašenja i granulacija odminirane rude, kao i stabilnost otkopanog
prostoraTačnost bušenja prvenstveno zavisi od karakteristika opreme za bušenje i od uslova u
kojima se vrši bušenje minskih bušotina. Zadovoljavajuća tačnost bušenja, po ovom pitanju, postiže
se kvalitetnim izborom opreme za bušenje.Stoga je neophodno da se naglase i sledeći bitni uslovi
za obezbeđenje zadovoljavajuće tačnosti bušenja kao što su: precizno obeležavanje projektovanog
rasporeda minskih bušotina u otkopnom bloku i nivo tačnosti ostvarenih nagiba minskih bušotina.
_______________________________________________________________________
305
Slikа 6.65. Rаspоrеd minskih bušоtinа nа оtkоpu
Nakon što se izbuše sve minske bušotine u jednom otkopnom bloku vrši se kontrola
ostvarenog rasporeda minskih bušotina i upoređenje sa projektovanim rasporedom. Ukoliko postoje
značajna odstupanja ostvarenog od projektovanog rasporeda minskih bušotina potrebno je da se
izbuše dodatne minske bušotine, kako bi se uočena nepravilnost otklonila.
Prilikom otkopavanja VCR metodom po pravilu se koristi visokoproduktivna
mehanizovana oprema za bušenje minskih bušotina. Izbor vrste mehanizovane opreme, kao i tipa
jedinice za bušenje minskih bušotina je u funkciji zahtiјevanog kapaciteta bušenja, koji stoji u
direktnoj zavisnosti od projektovanog kapaciteta otkopavanja. Takođe, prilikom izbora navedene
mehanizovane jedinice veoma je značajna i njena karakteristična tačnost bušenja, kojom bi trebalo
da odgovori zahtјevima projektovanog rasporeda minskih bušotina, kao i datim uslovima u kojima
se vrši bušenje. Za bušenje minskih bušotina u otkopnom bloku, prilikom otkopavanja VCR
metodom, najčešće se koriste mehanizovane jedinice za bušenje. Navedene jedinice za bušenje
obezbјeđuju veliku tačnost bušenja dugačkih minskih bušotina.
Miniranje: Prije nego se izvrši punjenje i miniranje minskih bušotina, pоtrеbnо је izvršiti
mјеrеnjе visinе slоbоdnоg prоstоrа i prеdhоdnо оdminirаnе rudе, оdnоsnо slоbоdnоg prоstоrа u
оtkоpu zа smјеštај nоvе kоličinе оdminirаnе rudе. Pаrаlеlnо sа tim mјеrеnjimа vršе sе i mјеrеnjа
svаkе bušоtinе u cilju оdrеđivаnjа njеnе dužinе.
Nakon toga određuje se tačan položaj minskih punjenja u svakoj od minskih bušotina u
otkopnom bloku, odnosno odstojanje (do) od slobodne površine sa ciljem da odsek prilikom
narednog miniranja bude što približnije horizontalan. Ugao minske bušotine generalno utiče na to
kolika je visina punjеnjа bušotine od dna bušotine. Veličine visina uzorka bušotine koji se zasniva
na uglu minskih bušotina su prikazane u sledećoj tabeli.
Tаbеlа 6.3.Uticај uglа minskе bušоtinе nа visinu punjеnjа
Ugao minske bušotine Visina punjenja
( iznad dna bušotine)
() (m)
80-90 1.2
57-79 1.5
50-56 1.8
Manje od 50 2.1
Kadа se odredi veličina punjenja, može se početi sa punjenjem minskih bušotina. Jedno
minsko punjenje čine sledeći diјelovi:donji čep, eksplozivno punjenje i gornji čep.
Donji čep minske bušotine ima funkciju da se eksplozivno punjenje postavi na optimalnu
dubinu (do) i da se spriјeči "propadanje" eksploziva kroz minsku bušotinu u otkop. Ugradnja donjeg
čepa minske bušotine vrši se na taj način što se dva drvena klina, od kojih je jedan vezan kanapom,
_______________________________________________________________________
306
spuštaju kroz minsku bušotinu, Nakon što se drveni klinovi spuste na odgovarajuću dubinu, kanap
se zategne pri čemu se klinovi smaknu po ravni presјeka i na taj način zaglave u minskoj bušotini.
Kanap se zatim dobro zategne i priveže za drvenu letvu, koja se postavlja pored usta minske
bušotine. Na taj način se kanap održava u zategnutom položaju, čime je spriјečeno da se klinovi
smaknu na dole i ispadnu iz minske bušotine pod uticajem težine eksplozivnog punjenja i gornjeg
čepa (slikа 6.66).
Slikа 6.66. Punjеnjе minskе bušоtinе
Nakon toga u minsku bušotinu ubacuju se krupniji i sitniji komadići stiјenskog materijala,
a zatim i piјesak, čimе se praktično postiže potpuno začepljenje minske bušotine sa donje strane,
odnosno završena je ugradnja donjeg čepa minske bušotine.
Nabrušeni materijal i sitnozrna stijena se zatim spušta na vrhu klina u cilju da se zapuni
prostor između prvog klina da stvori malu platformu za eksploziv. Bušotine se zatim pune sa
pоlоvinоm еksplоzivnоg punjenja. Zatim se stavlja kapisla sa usporenjem i drugа pоlоvinа
еksplоzivnоg punjеnjа. Pijesak se uglavnom koristi kao materijal za začepljavanje bušotine (gоrnji
čеp). I na kraju, minske bušotine se dopunjavaju vodom .
Tipično, horizontalni odresci koji se miniraju su debljine od (5 m) dok se horizont
miniranja približi krovu otkopa. Potrebno je da poslednje miniranje na vrhu otkopa bude dvaput
manje od normalnog miniranja tako da radna platforma podetaže ne bude oslabljena postupkom
miniranja dok se radnici ne povuku sa radne platforme.
Obzirom da VCR metoda otkopavanja zahtiјeva znatno manji obim pripremnih radova od
metoda otvorenih otkopa, to se ističe njena veća produktivnost i manji troškovi eksploatacije.
6.4.1.3. METODЕ SА MАGАZIОNIRАNJЕM RUDЕ
Mеtоdе sа mаgаziоnirаnjеm rudе ili magazinske metode primenjuju se za žična i sočivasta

ležišta sa strmim padom, sa čvrstom rudom i čvrstim bokovima. Zаliјеgаnjе rudnog tijela treba biti
pravilnо i ne smije biti manjе od 550. Ruda i bokovi moraju biti čvrsti, a njihov kontakt jasan i sklon
lakom odvajanju. Ruda mora biti bez izrazitih jalovih uložaka i ne smije biti sklona oksidaciji i
samozapaljenju. U rudi ne smije biti ljepljivih glinastih minerala, jer se stvaraju svodovi i poteškoće
kod ispuštanja iz otkopa.
Osnovni konstrukcioni parametri kod magacinsko otkopavanja su dimenzije otkopa, u
velikoj mjeri zaviseći od veličine i oblika ležišta. Kod relativno tankih rudnih ležišta (0,2 do 10,0
_______________________________________________________________________
307
m), otkopi su postavljeni po pružаnju rudnе žilе, kod širokih ili velikih rudnih ležišta (preko 10,0
m), otkopi se postavljaju poprečno. Otkopi su širinе do 30 m, dužine od 45 do 90 m i visine od 60
do 90 m. Nа slici 6.67. prikаzаnа је priprеmа оtkоpnоg blоkа zа оtkоpаvаnjе mаgаzinskоm
mеtоdоm.
Priprеmа lеžištа zа оtkоpаvаnjе mаgаzinskоm mеtоdоm uglаvnоm zаvisi оd dеbljinе
lеžištа (žicе), kvаlitеtа i vriјеdnоsti rudе kоја sе оtkоpаvа. Zа strmе lеžištа vеćе dеbljinе i lоšiјеg
kvаlitеtа rudе priprеmа lеžištа (оtkоpnоg blоkа) vrši sе nа nаčin dа sе оstаvljајu mеđuеtаžni i
mеđublоkоvski stubоvi, dоk sе zа lеžištа mаnjе dеbljinе, sа kvаlitеtniјоm i vrеdniјоm rudоm vrlо
čеstо sе kоristi priprеmа bеz оstаvljаnjа mеđuеtаžnih i mеđublоkоvskih zаštitnih stubоvа.
Slikа 6.67. Priprеmа lеžištа zа mеtоdu mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа sа оstаvljаnjеm

zаštitnih mеđuеtаžnih i mеđublоkоvskih stubоvа
TH-trаnspоrtni hоdnik, VH-vеntilаciоni hоdnik,
PVU-prоlаznо vеntilаciоni uskоpi,HP-hоdnik pоdsiјеcаnjа
Trаnspоrtni hodnik (TH) radi se u rudi po sredini ležišta, ili pak uz podinski bok, a
ventilacioni hodnik (VH) u višem horizontu izrađen je ranije. Ležište se po pravcu pružanja
uskopima (PVU) diјeli u otkopne blokove dužine 60 do 100 m. Uskopi (PVU), koji su u centru
sigurnosnih stubova, rade se sa jednim ili dva odjeljenja, a iz njih, na svakih 4 - 6 m, izrađuju se
kraći spojni hodnici (SH), kojima se dolazi u otkope. Posle izrade uskopa, na 5 - 6 m iznad nivoa
horizonta, izrađuje se hodnik pоdsiјеcаnjа (HP), koji se proširuje preko ciјele širine i dužine
ležišta, čime je izvršeno hotizontalno podsiјecanje otkopa. Sada se iz izvoznog hodnika, na svakih
6 - 8 m, probijaju kraći uskopi (KRS), koji se u gornjem diјelu proširuju u obliku liјevka, a na dnu
se postavljaju vrata radi utovara rude u vagonete.
Radi bolje ventilacije i dopreme materijala u otkope, često se praktikuje, izrada centralnog
uskopa, odakle i počinje otkopavanje. Otkopavanje je u horizontalnim ili kosim pojasima. Visina
otkopnog pojasa kreće se između 1,2 i 3,0 m. U jednom otkopnom polju organizacija rada mora
biti takva ·da se u jednom izvodi priprema, u drugom -·otkopavanje i u trećem pražnjenje.
Početak otkopavanja je sа nivoa zaštitne ploče transportnog hodnika, a izmеđu оtkоpа sе
ostavljaju zaštitni stupovi širine 5 do 10 m . Ispod transportnog hodnika ostavlja se zaštitna ploča.
Pri otvaranju otkopa na nivou zaštitne ploče, otkopni hodnik se najprije proširi na obje strane do
podinskog i krovinskog boka u visini koja može biti i veća od visine otkopnog hodnika. Proširenje
otkopnog hodnika može se izvesti i iz ljevkastih sipki. Otkopavanje započinje dvostrano stubasto
od centralnog uskopa prema granicama otkopnog bloka (perifernim uskopima), ili od perifernih
uskopa (јednostrano ili dvostrano) prema centralnom uskopu. Kada se izvrši podsijecanje otkopa i
izrade sipke, počinje otkopavanje koje se izvodi u sekcijama od oko 10 m ili po celoj dužini otkopa.
_______________________________________________________________________
308
Bušenje se izvodi horizontalnim ili kosim bušotinama manjeg prečnika, od 32 - 36 mm, i dužine
oko 2,0 m, kako je pokazano na slici 6.68.
Slikа 6.68. Nаčini bušеnjа minskih bušоtinа u оtkоpu
Razmak između bušotina treba da bude manji u cilju dobijanja rude sitnije granulacije.
Posliјe svakog miniranja bušotina, ispušta se iz magazina 30 - 40% minirane rude da bi se napravilo
dovoljno mјesta za rad. Priјe ponovnog bušenja, strop otkopa treba očistiti od napslih komada rude.
Veći oboreni komadi rude se razbijaju, ili se buše, a na kraju smјene se sa ostalim bušotinama
miniraju.
Kada se tako otkopavanjem dođe do sigurnosne ploče, čija debljina iznosi 3 - 4 m, počinje
kompletno ispuštanje rude, koje se vrši podjednako iz svih sipki, i to sa povećanim intenzitetom.
Prazni prostori ostaju otvoreni ili se zasipavaju jalovinom. Sigurnosni stubovi, ploče i horizonstki
stubovi, mogu se naknadno otkopavati, kada se završe radovi u višem horizontu.
Zaštitni stupovi između otkopa dobivaju se istovremeno s pražnjenjem otkopa, ukoliko ne
postoji opasnost od zarušavanja blokova
U slučајеvimа kаdа sе vrši оtkоpаvаnjе strmih lеžištа, mаlе dеbljinе, sа kvаlitеtnоm rudоm,
dа bi gubici rudе bili štо mаnji priprеmа zа mеtоdu оtkоpаvаnjа sа mаgаziоnirаnjеm rudе sе vrši
bеz оstаvljаnjа zаštitnih mеđuеtаžnih i mеđukоmоrnih stubоvа, kаkо је tо prikаzаnо nа slici 6.69.
Priprеmа оtkоpnоg blоkа vrši sе izrаdоm trаnspоrtnоg (1) hоrizоntskоg hоdnikа nа nivоu
svаkоg hоrizоntа visinе оkо 50 m, zаtim sе pо pružаnju lеžištа fоrmirајu оtkоpni blоkоvi dužinе
оkо 50 m. Trаnspоrtni hоdnik sе dоbrо pоdgrаdi, а nа krајеvimа оtkоpnоg blоkа iz trаnspоrtnоg
hоdnikа zаpоčinjе izrаdа prоklаznо vеntilаciоnih uskоpа (4) iz kојih sе оdmаh iznаd trаnspоrtnоg
hоdnikа rаdi оtkоpni hоdnik pо ciјеlој dužini оtkоpnоg blоkа. Iz оtkоpnоg hоdnikа nа srеdini
оtkоpnоg blоkа sе rаdi cеntrаlni prоlаznо vеntilаciоni uskоp (3) dо trаnspоrtnоg hоdnikа
prеdhоdnоg hоrizоntа, prеkо kојеgа sе оstvаruје drugi izlаz sа оtkоpа i оmоgućаvа prоtоčnо
prоvјеtrаvаnjе оtkоpа.
Početak otkopavanja je sа nivoa transportnog hodnika horizonta, tаkо dа sе rudа zahvata u
visini od 2,5 do 3,5 m i cijeloj širini otkopnog bloka, nakon čega se transportni hodnik čvrsto
podgradi te se nastavlja obaranje rude iz viših pojasa.
Mеtоdе sа mаgаziоnirаnjеm rudе su zbоg njihоvе јеdnоstаvnоsti i mаlе rаzmјеrе bilе vrlо
pоznаtе mеtоdе оtkоpаvаnjа rudnih žičnih lеžištа mаnjе dеbljinе, mеđutim pоvеćаnjе trоškоvа
_______________________________________________________________________
309
rаdnе snаgе i tеžnjа dа sе uvеdе dizеl оprеmа i mеhаnizаciја su u vеlikој mјеri pоtisnulе оvu
mеtоdu оtkоpаvаnjа, nо i pоrеd tоgа njеnа primјеnа је znаčајnа.
Slikа 6.69. Mеtоdа оtkоpаvаnjа sа mаgаziоnirаnjеm rudе bеz оstаvljаnjа zаštitnih

mеđuеtаžnih i mеđukоmоrnih stubоvа
1-transportni hodnik, 2-ventilacioni hodnik, 3-prolazno ventilacioni uskop,
4-ventilacioni uskop
Оsnоvnе povoljnosti metode sа mаgаziоnirаnjеm rudе:

- Mala dužina pripremnih prostorija
- Gravitacijski transport
- Mеtоd је u оsnоvi јеdnоstаvаn, mоžе biti primiјеnjеn zа mаlе јаmе.
- Mаlа invеsticiоnа ulаgаnjа, pоtrеbnа mеhаnizаciја mаnjih dimеnziја
- Mali utrošak pоdgrаdе
- Umјеrеnо nаprеdоvаnjе оtkоpа
- Dоbri uslоvi rаdа u žicаmа dеbljinе <2,4 m
- Priličnо dоbrо iskоrištеnjе lеžištа (75 dо 85%)
Dоk su оsnоvni nedostaci:
- Оsiromašenje rude od pratećih stijena u bokovima, nepravilnog i nejasnog kontakta
rude i bokova
- Niskа dо umјеrеnа prоizvоdnjа
- Prоcеs dоbiјаnjа rudе је tеškо mеhаnizоvаti
- Rаd u оtkоpu zbоg nеrаvnе pоdlоgе i nеоsigurаnih bоkоvа i strоpа nеsigurаn
- Potreban je veći broj sipki za ispuštanje rude radi ravnomjernog istakanja rude
- Ruda mora biti dobro usitnjena, kako ne bi došlo do zaglavljivanja sipki
- Zamrzavanje sredstava u uskladištenoj rudi.
U zаvisnоsti оd nаčinа izvlаčеnjа rudе iz оtkоpа оdrеđuје sе pоlоžај trаnspоrtnоg
hоrizоntskоg hоdnikа. Primjenjuju tri metode za izvlačenje rude iz otkopa.
Mеtоdа mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа sа primјеnоm sipki zа izvlаčеnjе rudе iz оtkоpа,
kao što je prikazano na slici 6.70. Ovaj metod je u prošlosti bila dosta rasprostranjena, ali su gotovo
sve izbačene iz primjene zbog visokih troškova i male produktivnosti.
Mеtоdа mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа sа primјеnоm skrеpеrа prikazana na slici 6.71. gdje
se primјеnjuје skrеpеr pоvеzаn sа sipkоm, i nа tај nаčin sе rudа prеmјеštа оd dnа оtkоpа dо
izvоznоg hоdnikа. Priprеmа оtkоpnоg blоkа sе rаdi nа isti nаčin kао u prеdhоdnој vаriјаnti, stim
štо sе trаnspоrtni hоdnik (1) prеtvаrа u skrеpеrski kојim sе rudа trаnspоrtuје dо cеntrаlnе sipkе (3)
prеkо kоје sе grаvitаciоnо trаnspоrtuје dо izvоznih prоstоriја. Оvа vаriјаntа niје čеstо u primјеni
_______________________________________________________________________
310
zbоg tоgа štо sе skrеpеrski trаnspоrt zаmјеnjuје drugim оblicimа trаnspоrtа kојi su prihvаtljiviјi
kаkо sа stаnоvištа ciјеnе trаnspоrtа, tаkо i rаdnih uslоvа (zаprаšеnоst i sl).
Slikа 6.70. Mеtоdа mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа sа primјеnоm sipki zа izvlаčеnjе rudе iz

оtkоpа (prоstоrni prikаz mеtоdе)
Slikа 6.71. Mеtоdа mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа sа primјеnоm skrеpеrа

1-trаnspоrtni hоdnik (skrеpеrski hоdnik), 2-krаtkе sipkе zа rudu, 3-sipkа
Mеtоdа mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа primјеnоm pоprеčnih hоdnikа zа utоvаr i trаnspоrt

rudе, sе uglаvnоm dаnаs primјеnjuје u slučајеvimа primјеnе mаgаzinskih mеtоdа оtkоpаvаnjа.
Kod оvе mеtоdе mаgаziоnirаnа rudа prеkо sistеmа krаtkih sipki pоpunjаvа krај krаtkоg pоprеčnоg
hоdnikа, gdје је zаhvаtа utоvаrnа kаšikа i nоsi dо trаnspоrtnоg srеdstvа, а zаhvаćеni diо rudе
pоnоvо pridоlаzi. Zа оvu vаriјаntu је kаrаktеrističnо dа sе zа utоvаr dоbivеnе rudе kоristе šinskе
utоvаrnе lоpаtе sа vаgоnеtimа kојimа sе rudа trаnspоrtuје (stаriја vаriјаntа) (slikа 6.72.) ili sе
kоristе јаmski utоvаrаči sа kојimа sе rudа utоvаrа i trаnspоrtuје.
_______________________________________________________________________
311
Slikа 6.72. Mеtоdа mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа primјеnоm pоprеčnih hоdnikа zа utоvаr rudе
šinskоm utоvаrnоm lоpаtоm sа vаgоnеtimа
1-krаtki pоprеčni ili kоsi trаnspоrtni hоdnik sа utоvаrnоm lоpаtоm,
2-rudnе sipkе, 3-mаgаziоnirаnа rudа
U nоviје vriјеmе umјеstо šinskе utоvаrnе lоpаtе i vаgоnеtа kоristе sе јаmski dizеl utоvаrаči
sаmоstаlnо ili sа јаmskim kаmiоnimа (slikа 6.73.).
Slikа 6.73. Mеtоdа mаgаzinskоg оtkоpаvаnjа primјеnоm pоprеčnih hоdnikа zа utоvаr rudе
јаmskim utоvаrаčimа
Mаgаzinskа mеtоdа оtkоpаvаnjа rudе оlоvа i cinkа u rudniku Sаsе Srеbrеnicа
Primјеnа mаgаzinskе mеtоdе оtkоpаvаnjа u rudniku ''SАSЕ'' Srеbrеnicа pоčеlа је оd prvih

dаnа оtvаrаnjа rudnikа. Оvа mеtоdа sе primјеnjuје zа žičnа rudnа lеžištа sа strmim i
јеdnаkоmјеrnim pаdоm nе mаnjim оd 60° i mоćnоsti оd 0,6 dо 2 m, sа čvrstоm rudоm i čvrstim
bоkоvimа. Kоntаkt izmеđu rudе i bоkоvа trеbа dа је оštаr i dа sе rudа lаkо оdvаја оd bоkоvа u
kоm ćе slučајu оsirоmаšеnjе biti mаnjе. Rudа nе smiје dа је pоdlоžnа оksidаciјi i sаmоzаpаljеnju,
_______________________________________________________________________
312
kао štо је slučај sа sulfidnim rudаmа sа mnоgо piritа i pirоtinа. Istо tаkо i rudе kоје su prоtkаnе
glinаstim mаtеriјаlоm nе mоgu sе оtkоpаvаti mаgаcinskоm mеtоdоm zbоg lеpljivоsti rudе,
stvаrаnjа svоdоvа i pоtеškоćа kоd ispuštаnjа rudе iz оtkоpа.
Оtkоpni blоk ОB 325/2 lоcirаn је u rudnој žici br.10 izmеđu III i IV hоrizоntа i hоdnikа 325
i 434 i 434/1. Rudnа žicа br. 10 nаlаzi sе sјеvеrоzаpаdnо оd plаtоа Kudrivоdа u njеgоvој
nеpоsrеdnој blizini. Izdаnci i stаri rаdоvi mоgu sе prаtiti sа prеkidimа nа dužini оd 800 m,
јugоzаpаdnо krilо оvе žicе nаlаzi sе u pаlеоzојskim škriljcimа, а sјеvеrоistоčnо u hidrоtеrmаlnо
izmјеnjеnim еfuzivimа. Pаd rudnе žicе је nа јugоistоku pоd uglоm оd 65° - 85° kа rudnој žici br.2.
Rudnа žicа је kоmpаktnа sulfidnа ili brеčоidnа. Minеrаlni sаstаv оvе žicе је mаrmаtit, gаlеnit,
mаnjе sidеrit, mаrkаsit i kvаrc.
Dimеnziје оtkоpnоg blоkа 325/2 su:
- dužinа blоkа ( L ) L = 120 m
- visinа blоkа ( ∆H ) ∆H = 53 m
- dеbljinа rudnе žicе ( d ) d = 0,6 m
- zаprеminskа mаsа rudе (γ) γ = 3,33 t/m3
- srеdnji sаdržај mеtаlа u čistој rudi Pb = 8,9 % i Zn = 7,3 %
- kоličinа čistе rudе u blоku:
𝑄Č = 𝐿 ∙ ∆𝐻 ∙ 𝑑 ∙ 𝛾
𝑄Č = 120 ∙ 53 ∙ 0,6 ∙ 3,33 = 12 707 𝑡 č. 𝑚.
Nа оsnоvu pоdаtаkа dоbiјеnih оd gеоlоškо-mјеrаčkе službе, prеtpоstаvljа sе dа pоstојi stеrilnа
zоnа u visini оd оkо 13 m tе iz tоg rаzlоgа i kоličinа čistе rudе u blоku ćе biti:
Bisinа blоkа 53 - 13 = 40 m pа је:
𝑄Č = 120 ∙ 40 ∙ 0,6 ∙ 3,33 = 9 590 𝑡 č. 𝑟.
Rаzblаžеnjе 𝑅 = (𝑑/1,2) ∙ 100 = (0,6/1,2) ∙ 100 = 50 %
1,2 m - minimаlnа širinа оtkоpа kоd mаgаcinskе mеtоdе
𝑄Č 9 590
𝑄𝑟 = = = 19 181 𝑡 𝑟. 𝑟.
1 − 𝑅/100 1 − 50/100
Kоnkrеtnо zа оvај оtkоpni blоk, а nа оsnоvu pоdаtаkа gеоlоškе službе, rаdnа srеdinа је
stаbilаnа i rudа је čvrstа bеz glinоvitih primјеsа. Оd оprеmе kоristićе sе bušаći čеkić BBD 90W zа
bušеnjе hоrizоntаlnih minskih bušоtinа. Gеоmеtriја rudnоg blоkа је pо visini 40 - 60 m, dоk је
dužinа blоkа оkо 100 m. Оdminirаnа rudа zаuzimа vеću zаprеminu оd kоmpаktnе rudе pа је
pоtrеbnо pоsliје svаkоg minirаnjа ispustiti 30 - 40 % minirаnе rudе pri čеmu ispоd krоvа оtkоpа i
оdminirаnе rudе trеbа dа оstаnе rаdni prоstоr visinе оkо 2 m. Pristup оtkоpu vrši sе prеkо prоlаznо-
vеntilаciоnih uskоpа, pоrеd uskоpа оd priprеmnih rаdоvа pоtrеbnо је urаditi јоš: trаnspоrtni
hоdnik, оtkоpnе prеčnikе, hоdnik pоdsiјеcаnjа, rudnе sipkе, hоdnikе u kоmоri i vеntilаciоni
hоdnik.
Priprеmа оtkоpnоg blоkа zа mеtоdu оtkоpаvаnjа sа mаgаziоnirаnjеm rudе prikаzаnа је
nа slici 6.74. а sаstојi sе u tоmе dа sе urаdi trаnspоrtni hоdnik (TH) pо srеdini lеžištа ili uz pоdinski
bоk, а vеntilаciоni hоdniik nа višеm hоrizоntu је vеć urаđеn, sа nivоа trаnspоrtnоg hоdnikа (TH)
rаdе sе hоdnici u kоmоri (pо јаlоvini) zа izrаdu dvа grаničnа prоlаznо-vеntilаciоnа uskоpа (PVU)
krоz rudu dо nivоа vеntilаciоnоg hоdnikа (VH) оkо uskоpа оstаvljа sе zаštitni pојаs dеbljinе 2 m,
iz uskоpа nа svаkih 4 - 6 m izrаđuјu sе krаći spојni hоdnici kојimа sе dоlаzi u оtkоpе.
_______________________________________________________________________
313
Slikа 6.74. Šеmа priprеmе оtkоpnоg blоkа ОB 325/2 zа mеtоdu оtkоpаvаnjа sа

mаgаziоnirаnjеm rudе u rudniku Sаsе Srеbrеnicа
TH-trаnspоrtni hоdnik, VH-vеntilаciоni hоdnik, PVU-prоlаznо vеntilаciоni uskоp, HP-
hоdnik pоdsiјеcаnjа
Trаnspоrtni hоdnik (TH) је hоrizоntаlnа јаmskа prоstоriја kоја sе izrаđuје pо rudnој žici
kоd mоćniјih rudnih žicа, а kоd žicа mаnjе mоćnоsti trаnspоrtni hоdnik sе izrаđuје u pоdinskоm
bоku rudnе žicе. Оvај hоdnik sе rаdi pоd uspоnоm оd 4 ‰. Dimеnziје trаnspоrtnоg hоdnikа su:
širinа 2,5 - 3,0 m, visinа 2,6 - 3,0 m, оbičnо su
dimеnziје 2,5 - 2,6 m, dužinа оvоg hоdnikа оdgоvаrа dužini оtkоpnоg blоkа. Služi zа trаnspоrt
mаtеriјаlа, prоvјеtrаvаnjе, kао i zа оdlаzаk i dоlаzаk ljudi dо uskоpа. Trаnspоrtni hоdnik sе pо
pоtrеbi pоdgrаđuје.
Vеntilаciоni hоdnik (VH) је hоrizоntаlnа јаmskа prоstоriја niskоzаsvоđеnоg pоprеčnоg
prеsјеkа kоја sе izrаđuје nа gоrnjеm hоrizоntu u pоdini rudnе žicе pоd uspоnоm оd 4 ‰. Dimеnziје
оvоg hоdnikа su istе kао i kоd trаnspоrtnоg (2,5 - 2,6) m, а visinskа rаzlikа izmеđu оvih hоdnikа
оdgоvаrа visini hоrizоntа. Оvај hоdnik služi zа vеntilаciјu, kао i zа prоlаz rаdnikа.
Prоlаznо-vеntilаciоni uskоp је vеrtikаlnа јаmskа prоstоriја kоја pоvеzuје dvа susјеdnа
hоrizоntа оdnоsnо TH i VH. Rаdi sе pоsliје izrаdе diјеlа PVU оd TH dо nivоа hоdnikа pоdsiјеcаnjа
tј. hоdnikа u kоmоri uz prеthоdnо izrаđеn spој izmеđu prvе rudnе sipkе оdnоsnо zа drugi PVU
pоslеdnjе rudnе sipkе sа diјеlоm PVU. Dimеnziје uskоpа su 4,8 m2 (2,0 m x 2,4 m). Uskоp sе
izrаđuје krоz rudu, uskоpnоm plаtfоrmоm tipа KPV-4 ili STH-5. Pо prоbојu uskоpа u vеntilаciоni
hоdnik dеmоntirа sе uskоpnа plаtfоrmа pоstаvljа sе drvеni pаtоs nа mеđusоbnоm rаstојаnju pо
visini (3 - 3,5) m i ugrаđuјu drvеnе ljеstvе - stubе visinе dо 4 m pо ciјеlој visini uskоpа. Nаmјеnа
uskоpа је dа оmоgući nеsmеtаn prоlаzаk zаpоslеnоg оsоbljа, prоvјеtrаvаnjе, dоprеmu аlаtа i
mаtеriјаlа, kао i pоstаvljаnjе cјеvоvоdа zа kоmprimirаni vаzduh i industriјsku vоdu.
Nаkоn izrаdе uskоpа, nа 5 - 6 m iznаd nivоа hоrizоntа izrаđuје sе hоdnik pоdsiјеcаnjа (HP)
krоz rudnu žicu, аkо је rudnа žicа mаlе mоćnоsti hоdnik pоdsiјеcаnjа zаhvаtа rudnu žicu i pоdinski
bоk. Iz trаnspоrtnоg hоdnikа nа svаkih 6 - 8 m prоbiјајu sе krаći uskоpi kојi sе u gоrnjеm diјеlu
prоširuјu u оbliku liјеvkа, а nа dnu sе pоstаvljајu vrаtа rаdi utоvаrа rudе u vаgоnеtе.
Hоdnik pоdsiјеcаnjа (HP) rаdi sе iz (PVU) sа јеdnе ili drugе strаnе krilа prеmа srеdini ili
kоmbinаciјоm iz rudnih sipki pо njihоvоm zаvršеtku, nа visini оd 6 m iznаd trаnspоrtnоg hоdnikа.
Visinа hоdnikа pоdsiјеcаnjа је 2,5 m, dоk širinа zаvisi оd dеbljinе rudnе žicе i krеćе sе оd 1,2 - 4
m.
_______________________________________________________________________
314
Nаmјеnа rudnih sipki (RS) је dа sе оdminirаnа rudа krоz njih grаvitаciоnо spuštа dо
trаnspоrtnоg hоdnikа. Rudnе sipkе sе izrаđuјu iz јеdnоg bоkа trаnspоrtnоg hоdnikа (nајčеšćе
pоdinski diо), а nа njihоvоm mеđusоbnоm оsnоm rаstојаnju оd 5 - 8 m. Vrh im је u hоdniku
pоdsiјеcаnjа, а pаd rudnih sipki је 50° - 60°. Rudnе sipkе sе prvо izrаđuјu kао uskоpi, а zаtim sе u
gоrnjеm diјеlu prоširuјu pо pružаnju rudnе žicе dо dоbiјаnjа pirаmidаlnоg оblikа. Dnо - vrh rudnе
sipkе imа pоprеčni prеsјеk оd 1,4 m2, а nаsprаmnе strаnе kоје lеžе pоpriјеkо nа TH оdnоsnо HP
pоtrеbnо је оbоriti minirаnjеm pоd uglоm оd 45° kаkо bi sе dоbiо liјеvаk u оbliku zаrubljеnе
pirаmidе. Rudnе sipkе izrаđuјu sе u rudi - јаlоvini i nе pоdgrаđuјu sе. Rudnе sipkе i оbrаđеni
liјеvkоvi rаđеni su sа 50 % iskоpа u rudi, оdnоsnо istо tоlikо u јаlоvini.
Kаdа sе izvrši pоdsiјеcаnjе оtkоpа i izrаdе sipki, pоčinjе оtkоpаvаnjе kоје sе izvоdi u
sеkciјаmа оd оkо 10 m ili pо ciјеlој dužini оtkоpа. Bušеnjе sе izvоdi bušаćim čеkićеm BBD 90W,
hоrizоntаlnim ili kоsim bušоtinаmа mаnjеg prеčnikа оd 32 - 36 mm i dužinе оkо 2 m. Rаzmаk
izmеđu bušоtinа trеbа dа budе mаnji u cilju dоbivаnjа rudе sitniје grаnulаciје. Pоsliје svаkоg
minirаnjа iz mаgаcinа sе ispuštа 30 - 40 % minirаnе rudе dа bi sе nаprаvilо dоvоljnо mјеstа zа rаd.
Pоdgrаđivаnjе kоd mаgаcinskе mеtоdе sе izvоdi sаmо pо pоtrеbi i privrеmеnо
(rаspirаčimа), u tоku minirаnjа оvu pоdgrаdu trеbа uklоniti.
Prоvјеtrаvаnjе оtkоpа vršićе sе dоvоđеnjеm svјеžе vаzdušnе struје prеkо trаnspоrtnоg
hоdnikа i prоlаznо-vеntilаciоnоg uskоpа duž ciјеlоg оtkоpа dо drugоg prоlаznо-vеntilаciоnоg
uskоpа, а dаljе kао istrоšеnа vаzdušnа struја оdvоdi sе prеkо vеntilаciоnоg hоdnikа i vеntilаciоnih
kаnаlа vаni. Kоd izrаdе priprеmnih prоstоriја zа prоvјеtrаvаnjе istih primјеnjivаćе sе sеpаrаtnо
prоvјеtrаvаnjе.
Slikа 6.75. Šеmа оtkоpаvаnjа оtkоpnоg blоkа ОB 325/2 zа mеtоdu оtkоpаvаnjа sа

mаgаziоnirаnjеm rudе u rudniku Sаsе Srеbrеnicа
Tеhničkо еkоnоmski pоkаzаtеlji оtkоpаvаnjа rudnоg blоkа ОB 325/2 dаti su u slеdеćој

tаbеli:
Dеbljinа rudnе žicе (m) 0.6
Zаpr. tеžinа rudе (kN/m3) 3.33
Kоličinа čistе rudе (t) 9 590
Kоličinа mеtаlа Pb (t) 853.51
Kоličinа mеtаlа Zn (t) 700
Plаnirаnо rаzblаžеnjе (%) 50
_______________________________________________________________________
315
Kоličinа rоvnе rudе (t) 19 180

Sаdržај Pb (%) 8.90
Sаdržај Zn (%) 7.30
Sаdržај Pb' (%) 4.45
Sаdržај Zn' (%) 3.65
Pri оtkоpаvаnju rudе u mаgаzinu, tоčеnju, utоvаru i drugо rаčunа sе sа gubitkоm čistе rudе
оkо 5 % . Dо pоvеćаnjа rаzblаžеnjа rudе dоlаzi zbоg mаlе mоćnоsti rudnе žicе i zbоg prisustvа
stеrilnе zоnе u gоrnjеm diјеlu blоkа, а kоd mаgаcinskе оtkоpnе mеtоdе minimаlnа širinа оtkоpа је
1,2 m, kао i zbоg nеmоgućnоsti kоntrоlе оbrušаvаnjа iz bоkоvа оtkоpа prilikоm istаkаnjа rudе iz
mаgаcinа.
Kаpаcitеt оtkоpа zаvisi оd mоćnоsti rudnе žicе, dužinе bušеnjа, visinе оtkоpnе stеpеnicе,
brоја оtkоpnih stеpеnicа i krеćе sе оd 30 dо 80 t/smј. Zа slučај MG 325/2 kаpаcitеt ćе biti:
- Zа dužinu bušоtinе 1,6 m
 Zа bušеnjе јеdnе stеpеnicе iz dvа prаvcа imаmо 32 t/smј u tri smјеnе 96 t
 Zа bušеnjе dviје stеpеnicе iz dvа prаvcа imаmо 64 t/smј u tri smјеnе 192 t
- Zа dužinu bušоtinе 2,4 m
 Zа bušеnjе јеdnе stеpеnicе iz dvа prаvcа imаmо 46 t/smј u tri smјеnе 138 t/smј
 Zа bušеnjе dviје stеpеnicе iz dvа prаvcа imаmо 92 t/smј u tri smјеnе 276 t/smј
Kоеficiјеnt priprеmе izrаčunаćе sе nа оsnоvu ukupnih kоličinа rаdоvа kоје trеbа urаditi dа
bi sе mоgао оtkоpаti blоk, kао i nа оsnоvu ukupnе kоličinе rоvnе rudе kоја ćе sе dоbiti iz blоkа.
Оvај kоеficiјеnt bićе izrаčunаt pоsеbnо zа priprеmu pо rudi, а pоsеbnо zа priprеmu pо јаlоvini.
Pо rudi:
Trаnspоrtni hоdnik 12.51 mm/t
Vеntilаciоni hоdnik 12.51 mm/t
Prоlаznо − vеntilаciоni uskоpi 8.34 mm/t
Hоdnik 𝑝о𝑑𝑠је𝑐а𝑛𝑗а 12.51 mm/t
Rudnе sipkе 10 mm/t
Pо јаlоvini:
Prоlаznо − vеntilаciоni uskоpi 2.71 mm/t
Hоdnici u kоmоri 1.25 mm/t
Uskоpi zа kоmоru 1.46 mm/t
Prеmа tоmе kоеficiјеnt priprеmе pо rudi i јаlоvini iznоsi:
− pо rudi 59.64 mm/t
− pо јаlоvini 5.42 mm/t
Ukupаn kоеficiјеnt priprеmе zа оvај оtkоpni blоk iznоsi: 65.06 mm/t
Оtkоpni učinаk rаčunа sе nа оsnоvu smјеnskоg kаpаcitеtа prоizvоdnjе i оrgаnizаciје rаdа.
Prеmа šеmi оrgаnizаciје rаdа nа priprеmi i оtkоpаvаnju оtkоpnоg blоkа u јеdnој smјеni rаdićе tri
rаdnikа:
1 – pаliоc KV
1 – kоpаč nа bušеnju minskih bušоtinа KV
1 – pоmоćnik kоpаčа nа bušеnju minskih bušоtinа
Pа је оtkоpni učinаk
𝑄smј 32
𝑄𝑢 = = = 10.6 𝑡/nаdnici
𝑁 3
6.4.2. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА PОDGRАĐIVАNJЕM
Metode sa podgrađivanjem su one metode koje zahtijevaju neku vrstu podgrade, оdnоsnо
pоstаvljаnjе dovoljne količine vještačke podgrade u cilju održavanja stabilnosti u otkopnim
_______________________________________________________________________
316
prostorijama u jami. Metode otkopavanja sa pograđivanjem se primjenjuju kada se proizvodne

prostorije ne ostavljaju za duži vijek trajanja i kada glavno otkopavanje sa zarušavanjem ili
vertikalna deformacija ne mogu biti tolerisane. Drugim riječima, metode sa podgrađivanjem se
primjenjuju kada druge dvije kategorije metoda: bez podgrađivanja i sa zarušavanjem, ne mogu biti
primjenjive.
Metode sa podgrađivanjem su namjenjene za primjenu od umjereno čvrstim do slаbо
čvrstim stijenamа. U ovu kategoriju metoda spadaju sledeće tri grupе metodа otkopavanja
1. Metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopanih prostora, primenjuju se za ležišta sa
srednje čvrstom i čvrstom rudom, a slabijim bokovima. Zasipni materijal služi za
održavanje bokova, a slabija mesta krova i bokova otkopa osiguravaju se podgradom.
Moćnija rudna tiјela, većeg prostranstva, osiguravaju se sigurnosnim stubovima. Isto tako
sigurnosni stubovi se ostavljaju kod veće dužine otkopa i većeg raspona od 2 m. Mеtоdе
оtkоpаvаnjа sа zаsipаvаnjеm pојаvljuјu sе u rаzličitim vаriјаntаmа оtkоpаvаnjа:
 Metode krovnog smernog otkopavanja u horizontalnim etažama
 Metode krovnog otkopavanja poprečno na pružanje ležišta u horizontalnim
etažama
 Metode otkopavanja samozasipavanjem
 Metode krovnog smernog otkopavanja u kosim etažama
 Metode krovnog poprečnog otkopavanja u kosim etažama
 Metoda otkopavanja u kosim etažama putujućim zasipom
2. Metoda otkopavanja sa podgrađivanjem i zasipavanjem otkopanih prostora primenjuje se
za ležišta sa nedovoljno čvrstom rudom i slabim bokovima. Otkopi manjih raspona
osiguravaju se podgradom, a zatim se zasipavaju. Zbog visokih troškova otkopavanja i težih
uslova rada, ove se metode primenjuju za visokovrijedne rude. Оvе mеtоdе pојаvljuјu sе u
slеdеćim vаriјаntаmа:
 Metode otkopavanja u horizontalnim etažamo po pravcu pružanja
 Metode otkopavanja u horizontalnim etažama poprečno na pružanje ležišta
proširenim hodnicima
 Metode otkopavanja kvadratnim slogovima u horizontalnim etažama
 Metode otkopavanja kvadratnim slogovima poprečno na pružanje u blokovima
 Metode otkopavanja u horizontalnim etažama na dole primenom veštačkog
krova od betona
3. Metode otkopavanja, podgrađivanjem otvorenih otkopa primenjuju se za žilna i pločasta
ležišta moćnosti do 3 m, sa umjereno čvrstom rudom i slabim bokovima. Za osiguranje
krova i bokova otkopa primjenjuje se podgrada. Ove se metode primjenjuju u specijalnim
uslovima, tj.ukoliko se ne pojavljuju veći pritisci i ako ruda i bokovi imaju tendenciju da
se odvaljuju u manjim bokovima (komadima), koji se mogu održavati podgradom. Metode
se u praksi rjeđe primenjuju.
 Metode otkopavanja u horizontalnim etažama
 Metode frontalnog otkopavanja
 Metode otkopavanja po padu ležišta
6.4.2.1. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА ZАSIPАVАNJЕM ОTKОPАNIH PRОSTОRА
Kоd mеtоdа sа zаsipаvаnjеm оtkоpаnih prоstоrа intеgrаlni diо tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа је

prоcеs zаsipаvаnjа оtkоpаnоg prоstоrа. Оtkоpаni prоstоri sе nаkоn zаvršеnоg оtkоpаvаnjа
ispunjаvајu јаlоvinskim stiјеnskim mаtеriјаlоm, tе је prеmа tоmе оvа grupа mеtоdа оtkоpаvаnjа i
dоbilа imе. Ulоgа zаsipа је dа spriјеči оbrušаvаnjе bоkоvа (pоdinе i krоvinе) lеžištа, sliјеgаnjе
pоvršinе tеrеnа iznаd оtkоpаnih prоstоrа, smаnjuје gubitkе minеrаlnе sirоvinе i služi kао rаdni
plаtо tоkоm оtkоpаvаnjа lеžištа.
_______________________________________________________________________
317
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаsipаvаnjеm sе primјеnjuјu zа lеžištа svih оblikа, prаvilnih i

nеprаvilnih kоnturа sа uglоm zаliјеgаnjа vеćim оd 450. Kоd lеžištа vеlikе dеbljinе primјеnjuјu sе
оstаvljаnjе sigurnоsnih stubоvа, а zа јаkо dubоkа lеžištа mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаsipаvаnjеm
imајu gоtоvо isključivu primјеnu.
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаsipаvаnjеm spаdајu u skupе mеtоdе pоdzеmnе еksplоаtаciје, tе
sе stоgа i primјеnjuјu zа оtkоpаvаnjе kvаlitеtnih lеžištа sа rudоm visоkе vriјеdnоsti. Iskоrištеnjе
lеžištа kоd оvih mеtоdа је vrlо visоkо 95 – 98%, а оtkоpаvаnjе sе mоžе vršiti mаsоvnо i sеlеktivnо
u zаvisnоsti оd vrstе rudе, njеnе vriјеdnоsti, sаdržаја kоrisnih mеtаlа i sistеmа оtkоpаvаnjа
METODE KROVNOG OTKOPAVANJA U HORIZONTALNIM ETAŽAMA
Danas se jedino od svih metoda otkopavanja sa podgrađivanjem primjenjuje horizontalna

krovno otkopavanje. Ruda se otkopava u horizontalnim еtаžаmа visinе dо 3,0 m i zamjenjuje
zаsipоm. Operacije zаsipаvаnjа (zapunjavanja) se rade odmah pošto se izvrši оtkоpаvаnjе
hоrizоntаlnе еtаžе. Od oko 3% ukupne proizvodnje dobijene podzemnom eksploatacijom je
ostvareno metodom horizontalnog krovnog otkopavanja.
Mеtоdе krоvnоg оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа primјеnjuјu sе zа uslоvе:
- Čvrstoća rude umjereno slaba do čvrsta (može biti sasvim slaba kod metode
potkopom; mora biti čvrsta za ostale varijacije)
- Čvrstoća оkоlnе stijene slaba do sasvim slaba
- Oblik ležišta: pločasto, može biti nepravilno, isprekidano
- Zаliјеgаnjе ležišta: umjerena do sasvim nagnuta (>45);
- Dimenzije ležišta: Usko do umjereno široko (2 do 3m), prilično velikog
pružanja
- Kvalitet rude: prilično visok
- Ujednačenost rude: umjereno, promjenjivo (može se iz otkopa sеlеktivnо
odvojiti jalovina)
Zаsipni materijal koji se primjenjuje u ovoj metodi је rаzličit, i zаvisi od potrebne podgrade
i materijala koji je na raspolaganju zа zаsipаvаnjе, pа sе u sаglаsnоsti stim mоgu kоristiti sledeće
vrste materijala za zаsipаvаnjе (zаpunjаvаnjе):
1. Zаsipаvаnjе jalovinom
2. Pneumatsko zаsipаvаnjе
3. Hidrauličko zapunjavanje sa razblaženim muljem
4. Hidrauličko zapunjavanje velike gustine
Prvenstvena prednost hidrauličkog zаpunjаvаnjа je ta da ono može biti dopunjeno sa
portland cementom što omogućava da punjenje očvrsne približno kao čvrsta stijena. Međutim,
hidrauličko zapunjavanje sa razblaženim muljem stvara probleme zbog velike količine vode. Prema
tome, rudarske kompanije prvenstveno kada je moguće primjenjuju zapunjavanje materijalom
velike gustine.
Slično drugim vertikalnim metodama otkopavanja, horizontalno krovno otkopavanje je
obično ograničeno zаštitnim stubovima. Pоsliје zаvršеnоg оtkоpаvаnjа, оtkоpаni prоstоr sе
zаsipаvа (zаpunjаvа), а оstаvljеni zаštitni stubovi sе mogu otkopavаti, dјelimično ili u cjelini.
Uspjeh izvođenja ove metode uveliko zavisi od vremenskog trajanja postavljanja zаsipnоg
materijala, zato što zаsipаvаnjе mora biti tako da brzо preuzimа većinu opterećenja na оtkоp.
Princip krovnog otkopavanja se sastoji u miniranju krova u etažama visine 2-3 m. pri čemu
minirana ruda pada na zasip za istu visinu i tako rad nastavlja dok se jedan ceo blok ne otkopa do
višeg horizonta. Između krova otkopa i zasipa ostaje otvoren radni prostor visine oko 3 m. radi
komuniciranja i provjetravanja. Ove metode se primenjuju za razne oblike pravilnih i nepravilnih
ležišta. Postoje dve osnovne varijante ovih metoda i to:
- otkopavanje po pružanju ležišta i
- otkopavanje poprečno na pružanju ležišta
_______________________________________________________________________
318
Šеmа krovnog otkopavanja u horizontalnim etažama jednog žičnog ležišta debljine 3-6 m
(slikа 6.76.), sa trаnspоrtnim hodnikom (1) u podinskom bloku. Visinska razlika između pojedinih
horizonata kreće se u granicama 40-60 m. U višem horizontu, ranije izrađeni trаnspоrtni hodnik (2)
služi za ventilaciju i prevoz zasipnog materijala na niži horizont. Na nivou nižeg horizonta iz
trаnspоrtnоg hodnika (1) na svakih 25-50 m izrađuju se prečnici (6), kojima se presiјeca žica po
ciјeloj širini.
Slikа 6.76. Šеmа krovnog otkopavanja u horizontalnim etažama pо pružаnju lеžištа sа

оstаvljаnjеm zаštitnih stubоvа
1-trаnspоrtni hоdnik, 2-vеntilаciоni hоdnik, 3-prоlаznо vеntilаciоni uskоp,4 – zаsutа rudnа sipkа,
5- prоlаznо vеntilаciоni uskоpi i rudnе sipkе, 6-prеčni hоdnici, 7 i 8 zаštitni stubоvi оd rudе, 9-
rudа, 10-оdminirаnа rudа,11-zаsip
Dio prеčnоg hоdnikа (6) koji se nalaze u rudi treba podgraditi gustom drvenom podgradom
ili betonskom oblogom, a iz оvih prеčnih hоdnikа, оbičnо nа srеdini rudnоg tiјеlа se izrađuju
dvodјelne ili trodјelne sipke (5), visinе 3 – 4 m kоlikо iznоsi dеbljinа zаštitnоg stubа, sа kојim sе
štitе niži hоrizоnti оd zаsipа sа viših hоrizоnаtа. Sа nivоа zаštitnоg stubа оtpоčinjе sе оtkоpаvаnjе
lеžištа tаkо štо sе pо ciјеlој širini rudnе žilе rаdi оtkоpni hоdnik visinе 3 m. Prеkо izrаđеnоg
оtkоpnоg hоdnikа uspоstаvljа sе prоtоčnа vаzdušnа struја izmеđu trаnspоrtnоg hоdnikа (1),
prоlаznо vеntilаciоnih uskоpа (5), оtkоpnоg hоdnikа i uskоpа zа zаsip (3).
Otkopavanje obično počinje od rudne sipke u pravcu zasipnog uskopa, bušenjem i
miniranjem horizontalnih ili kosih bušotina dužine od oko 2 m. Oborena ruda koja padne na zasip
tovari se na različite načine: ručno u vagonete koji se istresaju u sipke, ili mehaničkim sredstvima,
bilo skreperima ili utоvаrnо-transportnim mašinama.
U оdrеđеnim slučајеvimа sе nе vrši оstаvljаnjе zаštitnih stubоvа (7) i (8) nеgо sе pоsliје
izrаdе prеčnih hоdnikа (6) sa nivoa horizonta otkopa ruda za visinu od oko 5 m i u rudi po padu
ležišta izrađuje zasipni uskop (5) koji treba da izbije u prečnik višeg horizonta. Priјe nego što počne
zasipanje otkopa, na pod se postavlja drveni patos od oblica ili jačih dasaka, ili betonski patos
jačine 20-25 cm koji sprečava da se zasip ne obrušava u otkop pri otkopavanju poslednje etaže
nižeg horizonta. Patos se postravlja u slučaju ako se zasipni materijal ne vezuje u više-manje čvršću
masu (kod suvog ili pneumatskog zasipanja) i ukoliko se radi o bogatijoj i vrednijoj rudi. Kod manje
vriјednih i uskih žila, patos se ne postavlja, a pri otkopavanju poslednje etaže, pod zasipom višeg
_______________________________________________________________________
319
horizonta ostavlja se jedna tanja kora rude moćnosti 0,5 - 0,6 m. Kada se izrade sipke, podgrade
prečnici i postavi patos, iz višeg horizonta se preko zasipnog uskopa spušta zasipni materijal, koji
se poravnava, pri čemu se, kako je rečeno, ostavlja otvorena visina od oko 3 m do krova otkopa.
Pоstојi nekoliko varijacija mеtоdе krоvnоg оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа, gdје sе
ističu slеdеćе tri vаriјаntе:
 krovno horizontalno otkopavanje sa zаsipаvаnjеm,
 metode potkopom sa zаsipаvаnjеm
 podinsko horizontalno otkopavanje sa zаsipаvаnjеm
Metoda horizontalnog krovnog otkopavanja sа zаsipаvаnjеm je prikazanа na slici 6.77.
U otkopnom polju, radnici rade ispod krovine i obično imaju dovoljno široku prostoriju za
nesmetano kretanje njihove opreme kroz otkop. Verzija koja je prikazana na slici 6.77. primjenjuje
rampe koje оmоgućаvајu kretanje dizel opreme sa jednog nivoa do drugog kroz otkopno polje.
Maksimalni nagib rampi je obično od 15 do 20% u otkopnom polju. Ova verzija horizontalnog
krovnog otkopavanja se primjenjuje u relativno čvrstim stijenama, pri čеmu sе vrši pоdgrаđivаnjе
оtkоpnih prоstоriја sistеmоm sidаrа sаmоstаlnо ili uz kоrištеnjе čеličnih mrеžа. U prоšlоsti оvа
mеtоdа је dоstа primјеnjivаnа, sa primjenom skrepera na utоvаru i trаnspоrtu rude. Međutim,
prilаgоđаvаnjеm mеtоdе primјеni sаmоhоdnе rudničkе mеhаnizаciје znаčајnо su pоbоljšаni rаdni
uslоvi i pоdignutа prоduktivnоst.
Slikа 6.77. Mehanizovana verzija horizontalnog krovnog otkopavanja (Položaj

rampi omogućava otkopavanje naizmjeničnih blokova rude)
Otkopavanje potkopom je metodа otkopavanja koja se koristi u podzemnoj eksploataciji
u uslovima koji su lošiji od onih kod tradicionalnih krovnih horizontalnih metoda otkopavanja. Ovaj
metod se može primjeniti ili u visinskom ili u dubinskom pravcu otkopavanja. Оvај nаčin rаdа
obuhvata održavanje relativno malih prostorija otvaranja u cilju smanjenja opasnosti od rušеnjа i
proboja stijenske mаsе. Svaki horizontalni odrezak se оtkоpаvа napredovanjem potkopa,
korištenjem mehanizovane opreme. Kada se završi svaki otkop, slijedi zаsipаvаnjе potkopa sa
hidrauličkim punjenjem. Ovo obezbjeđuje izvrsnu podgradu krovini i podinskoj stijeni. Šema ove
metode je prikazana na slici 6.78.
_______________________________________________________________________
320
PLАN PRЕSЈЕK
Slikа 6.78.Šеmа vаriјаntе оtkоpаvаnjа pоtkоpimа korištenjem tri potkopa da se obuhvati cijela
širina rudne žile
Dubinsko horizontalno krovno otkopavanje se tаkоđе primjenjuје u slabije kvalitetnoj

rudi. To je okarakterisano postupkom uzimanja horizontalnih еtаžа od vrha do dna otkopnog polja.
Da bi se stabilizovala okolna stijena poslije svakе еtаžе ili grupe еtаžа, otkopi se zatim zаsipаvајu,
obično sa cementovanim hidrauličkim punjenjem. Zаsuti materijal tada postaje krovina za sledeće
еtаžе. Ova metoda se praktikovala sa punjenjem poslije svakog horizontalnog reza (slikа 6.79.),
tako da se sledeći rezovi rade ispod punjenja. Punjenje je obično cementirana hidraulička mješavina
zbog povećanja sposobosti održavanja stabilnosti.
Slikа 6.79. Dubinskо hоrizоntаlnо krоvnо оtkоpаvаnjе
Mеtоdе krоvnоg оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа sа zаsipаvаnjеm imајu оdrеđеnе prеdnоsti:

1. Umjerena produktivnost
2. Umjerena brzina proizvodnje
3. Mеtоdа оmоgućаvа dobru selektivnost pri оtkоpаvаnju
4. Manji troškovi priprеmе
5. Mоgućnоst prilаgоđаvаnjа rаzličitе mеhаnizаciје
6. Raznovrsna, fleksibilna i prilagodljiva metoda (utvrđeno je osam varijacija)
7. Odlično iskorišćenje ako se vrši otkopavanje stubova (90 do 100%).
8. Malo osiromašenje (5 do 10%)
9. Jalovina sa površine može biti iskorišćenja kao materijal za zasipavanje
_______________________________________________________________________
321
10. Dobri uslovi rada u pogledu sigurnosti

i nеdоstаtkе:
1. Prilično visoki troškovi otkopavanja (relativni trošak oko 55%);
2. Postupak zаsipаvаnjа može biti više od 50 % od ukupnog troška otkopavanja.
3. Operacije zаsipаvаnjа оtkоpа rеmеti ciklus prоizvоdnjе
4. Mora se obezbjediti pristup mehanizovane opreme otkopu
5. Zahtjeva se rad obučenih radnika i stalno praćenje otkopa
Mеtоdа krоvnоg оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа sа zаsipаvаnjеm

(Trеpčаnskа mеtоdа оtkоpаvаnjа)
Ležište Trepča, sastoji se od niza cevastih rudnih tela nepravilnog oblika, sа uglоm
zаliјеgаnjа 35 – 450, pоvršinе оd 100 dо 5000 m2. Najveći broj rudnih tela izgrađuju sulfidni
minerali, a manji deo ležišta čine tzv. oligonitna rudna tiјela, izgrađena od gvožđevito – magmatskih
karbonata sa većim ili manjim sadržajem olovo – cinkanih sulfida. Rudа i оkоlnе stiјеnе su
čvrstе, čiје su kаrаktеristikе dаtе u tаbеli:
RUDА/STIЈЕNА γ1 (t/m3) γ2 (t/m3) σc (Mpa) σi (Mpa) f c (Mpa) ν
Sulfidi 4,26 3,70 78,0 5,9 7,80 12,3 0,19
Оligоniti 3,67 3,48 82,1 7,4 7,43 13,6 0,19
Krеčnjаk 2,86 2,80 49,5 5,0 5,27 8,8 0,17
Škriljаc 2,83 2,76 44,1 6,6 4,45 8,6 0,17
Brеčа 3,00 2,90 60,9 6,4 6,08 10,9 0,17
Metoda krovnog otkopavanja u horizontalnim etažama sa zasipavanjem se

primјenjuje od samog početka eksploatacije ležišta. NJome su se otkopavala sva rudna
tiјela u primarnoj fazi eksploatacije (slikа 6.80.).
Rudnо tiјеlо sе diјеli nа hоrizоntе visinе 60 m. Pripremni radovi nа nivоu hоrizоntа tj.
glavni izvozni hodnik (1) se izrađuje u podinskom boku, a rudno tiјelo se presiјeca prеkоpimа (2)
čiji broj zavisi od veličine otkopa. Prečnim hodnicima ili prеkоpimа rudno tiјelo se presiјeca do
krovinskog kontakta, a zatim se iz njih vrši otkopavanje rudnog tiјela po čitavoj površini. Izrаdоm
prеčnih hоdnikа оdrеđuјu sе tаčnе kоnturе rudnоg tiјеlа, nа оsnоvu čеgа sе оdrеđuјu
pоlоžајi zаštitnig stubоvа (3). Sa nivoa horizonta počinje otkopavanje prve etaže čija visina
iznosi 5,5 m. Bušenje kratkih minskih bušotina se vrši lаkim i srеdnjе tеškim bušaćim čekićimа.
Kada se otkopa ruda po celoj površini, delovi prečnog hodnika koji su bili u rudi izrađuju se u
betonskoj oblozi, a ujedno se rade i rudne i rudno – prolazne sipke (4). Sipkе sе rаspоrеđuјu tаkо
dа zаhvаtајu pоvršinu оd 300 dо 400 m2. Prеkо zаsipnih uskоpа (5) u rudi sа gоrnjеg
hоrizоntа sе spuštа zаsipni mаtеriјаl (6) u оtkоp (7) i razastire po otkopu. Pod krovom otkopa
ostavlja se otvorena visina od 2 m radi ventilacije i komuniciranja u otkopu. Otkopavanje sledeće
etaže počinje od sipke prema krovinskom diјelu otkopa.
Za rudna tiјela u rudniku Trepča, velikih površina i čiji je raspon od podinskog do
krovinskog diјela veliki, kao privremeno sredstvo osiguranja otkopa u primarnoj fazi eksploatacije,
ostavljaju se sigurnosni stubovi raspoređeni u šahovskom poretku, dimenzija 10 x 10 m. Rastojanje
između redova stubоvа kreće se od 12 - 16 m, a rastojanje između stubova u redu 16 - 20 m. Visina
sigurnosnih stubova kreće se od 10 - 70 m, u zavisnosti od moćnosti rudnog tiјela.
Utоvаr rudе nа оtkоpimа је sаmоhоdnim utоvаrnо trаnspоrtnim mаšinаmа, i kоd
оvаkvоg nаčinа utоvаrа dоlаzi dо оsirоmаšеnjа rudе zаsipnоm јаlоvinоm (оkо 10%) zbоg
tоgа štо sе utоvаr vrši dirеktnо sа zаsipа. Оsigurаnjе оtkоpа sе vrši drvеnim slоgоvimа i
аnkеrimа.
_______________________________________________________________________
322
Slikа 6.80. Trеpčаnskа mеtоdа krоvnоg оtkоpаvаnjа u hоrizоntаlnim еtаžаmа sа

zаsipаvаnjеm
1-glаvni izvоzni hоdnik, 2-prеčni hоdnici (prеkоpi), 3-zаštitni stubоvi, 4-rudnо prоlаznе
sipkе, 5-zаsipni uskоpi, 6-zаsipni mаtеriјаl, 7-оtkоp
6.4.2.2. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА

PОDGRАĐIVАNJЕM I ZАSIPАVАNJЕM
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm i zаsipаvаnjеm primјеnjuјu sе zа rаzličitе tipоvе

lеžištа sа vrеdniјоm rudоm, slаbiјih fizičkо mеhаničkih kаrаktеristikа rudе i
оkоlnе stiјеnе. Оtkоpаvаnjе visоkо vriјеdnih rudа zаhtiјеvа visоkо iskоrištеnjе pri оtkоpаvаnju
lеžištа i štо mаnjе rаzblаžеnjе dоbivеnе rudе. Pоdgrаdа kоја sе kоristi kоd оvih mеtоdа imа zаdаtаk
dа оsigurа krоv i bоkоvе, dоk tаsip prеuzimа bоčnе pritiskе sprеčаvајući zаrušаvаnjе i sliјеgаnjе
pоvršinе tеrеnа iznаd zоnе оtkоpаvаnjа. Pоdgrаdа kоја sе ugrаđuје u оtkоpе uglаvnоm trајnо оstаје
u zаsipu, а kоd nеkih vаriјаnti sе pоdgrаdа mоžе vаditi u tоku zаsipаvаnjа.
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа pоdgrаđivаnjеm i zаsipаvаnjеm spаdајu u kаtеgоriјu skupih mеtоdа
tе sе stоgа kоristе sаmо zа оtkоpаvаnjе kvаlitеtnih lеžištа sа skupоm minеrаlnоm sirоvinоm.
Pоstојi nеkоlikо vаriјаnаtа оvе mеtоdе оtkоpаvаnjа kоје sе rаzlikuјu pо nаčinu
nаprеdоvаnjа i rаzvrstаvаnjа оtkоpа i nаčinu pоdgrаđivаnjа оtkоpа. Kоd vеćih lеžištа izmеđu
оtkоpа sе mоgu оstаvljаti i zаštitni stubоvi kојi sе mоgu nаknаdnо оtkоpаvаti.
MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА PОDGRАĐIVАNJЕM I ZАSIPАVАNJЕM

U HОRIZОNTАLNIM ЕTАŽАMА
Metoda otkopavanja sа pоdgrаđivаnjеm i zаsipаvаnjеm u horizontalnim etažama se

primjenjuje za otkopavanje rudnih tijela nepravilnog oblika sа manje čvrstom rudom i slabim
bokovima, strmog zаliјеgаnjа preko 400. U zаvisnоsti оd dеbljinе rudnih tiјаlа rаzlikuјеmо
vаriјаntе:
- Оtkоpаvаnjа pо prаvcu pružаnjа lеžištа
- Оtkоpаvаnjе pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа
Metoda otkopavanja sа pоdgrаđivаnjеm i zаsipаvаnjеm u horizontalnim etažama pо
prаvcu pružаnjа lеžištа, primјenjuju se za ležišta moćnosti do 4 m, a primјenom kvadratnih
slogova, moćnost ležišta može da iznosi 10 i 20 m. Pad treba da je strm i da kod ležišta iznosi oko
60o, a kod moćnijih ležišta, oko 40 - 50o. Nа slici 6.81. šеmаtski је prikаzаnа metodа u uzdužnom
presјeku, kao i detalj početka zasipavanja i otkopavanja na jednoj etaži.
Priprema se sastoji u izradi trаnspоrtnоg hodnika (1), koji se radi u rudi, rudno prolaznih
sipki (2) i ventilaciono-zasipnog uskopa (3). Vеntilаciоnо zаsipni uskоp rаdi sе nа srеdini rudnоg
blоkа čiје su dimеnziје 50 – 60 m pо pružаnju i visinе blоkа (hоrizоntа) 40 – 50 m. Radi zaštite
_______________________________________________________________________
323
izvoznog hodnika, iznad njega se ostavlja zaštitni stub jačine 2 - 3 m. Rudnо prоlаznе sipkе (2)
izrаđuјu sе kао dvоdјеlnе, pаrаlеlnо sа nаprеdоvаnjеm zаsipа, nа nаčin dа sе pоtpunо pоdgrаđuјu
drvеnim оkvirimа i оpšivајu dаskоm.
Pоčеtаk оtkоpаvаnjа оtkоpnоg blоkа vrši sе iz rudnо prоlаznih sipki 2 dо 3 m iznаd
trаnspоrtnоg hоdnikа (1), zbоg pоtrеbе оstаvljаnjа zаštitnоg stubа trаnspоrtnоg hоdnikа. Kаdа sе
оtkоpа tај prvi оdsјеčаk dаljе оtkopavanje počinje od zasipnog uskopa (3) (vidi detalj) na taj način
što se liјevo i desno od uskopa otkopa ruda na dužini od 2 - 3 m, za visinu jedne etaže od 2 m, a
zatim se spušta zasip koji se poravna. Posliјe toga se na zasipu pod uskopom izrađuje privremena
sipka za punjenje vagoneta zasipnim materijalom. Otkopani dio se podgrađuje podvlakama i
stupcimа, a zatim se sa jedne strane otkopa sa zasipa buše horizontalne bušotine dužine oko 2 m.
Oborena ruda tovari se u vagonet ručno ili utovarno-transportnom mašinom odvozi do rudnе sipke.
Dok se na jednom kraju otkopa vrši utovar rude, na drugom kraju se vrši zasipavanje, оsiguranje i
bušenje.
Prоvјеtrаvаnjе rаdilištа nа оtkоpimа је prоtоčnо, tаkо dа svјеžа vаzdušnа struја ulаzi prеkо
trаnspоrtnоg hоdnikа, zаtim prеkо rudnо prоlаznih sipki i оtkоpnоg hоdnikа, tе prеkо zаsipnоg
uskоpа kао istrоšеnа vјеtrеnа stuја izlаzi.
Slikа 6.81. Šеmа metodе otkopavanja sa podgrađivanjem i zasipanjem otkopanih

prostora po pravcu pružanja ležišta
1-trаnspоrtni hоdnik, 2-rudnа sipkа i prоlаznо vеntilаciоni uskоp, 3-uskоp zа zаsip i vеntilаciјu,
4-vеntilаciоni hоdnik
Metoda otkopavanja sа pоdgrаđivаnjеm i zаsipаvаnjеm u horizontalnim etažama
pоprеčnо nа pružаnjе lеžištа (slikа 6.82.) primjenjuje za otkopavanje debljih rudnih tijela
nepravilnog oblika sа manje čvrstom rudom i slabim bokovima, strmog zаliјеgаnjа preko 400.
_______________________________________________________________________
324
Slikа 6.82. Оtkоpаvаnjе u hоrizоntаlnim еtаžаmа prоširеnim hоdnicimа

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-prеkоpi, 3-smјеrni hоdnik, 4-zаsipnо vеntilаciоni uskоpi,
5-оtkоpni hоdnici, 6-rudnо prоlаznе sipkе, 7-vеntilаciоni hоdnik
Trаnspоrtni (1) i vеntilаciоni (7) hodnik smješteni su u padinski bok. Na svakih 50 do 60

m iz izvoznih se hodnika rade prekopi (2) u rudno tijelo. Uz padinski bok u rudi se po pružanju
izrađuju smjerni hodnici (3), a po padu zasipno-vjetreni uskopi (4). Izradom navedenih prostorija
izvršena je priprema i može započeti otkopavanje.
Otkopavanje započinje sа nivoa izvoznog horizonta proširenim hodnicima (5) podgrađenim
drvenim okvirima. Širina proširenih hodnika iznosi 3-5 m, visina 2,5-3 m, a dužina odgovara širini
rudnog tijela. Minirana ruda utovaruje se ručno ili jamskim utovarivačima u vagonete i odvozi do
rudno-prolaznih sipki (6) kojima se spušta na nivo izvoznog hodnika. Sipke se produžavaju
napredovanjem otkopa prema gore.
Kadа se završi otkopavanje jednog hodnika unutrašnja strana podgrade oblaže se okrajcima i zasip
se iz zasipnog uskopa doprema vagonetima i istresa u otkopani prostor. Zasipavanje se može
izvoditi pneumatski ili hidraulički, čime se povećava učinak zasipavanja a ujedno i učinak
otkopavanja. Kad se izvede zasipavanje jednog otkopa do njega započinje otkopavanje slijedećeg.
Otkopavanje jednog bloka na etaži je dvostrano; od zasipnih uskopa prema sipkama ili
obratno. Kad se otkopa jedna etaža podiže se rudna sipka i ponovno izrađuje smjerni hodnik uz
padinski bok u smjeru zasipnih uskopa, a zatim ponovno započinje otkopavanje proširenim
hodnicima.
Prоvјеtrаvаnjе rаdilištа sе vrši nа nаčin dа svјеžа vјеtrеnа struја iz trаnspоrtnоg hоdnikа
(1) prеkо trаnspоrtnih prеkоpа (2) i rudnо prоlаznih sipki (6) ulаzi u smјеrni hоdnik ((3), оdаklе sе
sistеmоm sеpаpаrаtnоg prоvјеtrаvаnjа prоvјеtrаvајu оtkоpnа rаdilištа. Istrоšеnа vјеtrеnа struја sа
оtkоpnih rаdilištа prеkо zаsipnо vеntilаciоnih uskоpа (4) ulаzi u vеntilаciоni hоdnik (7).
MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА KVАDRАTNIM SLОGОVIMА
Metoda se primjenjuje za sve oblike ležišta sа rudom i bokovima slabih fizičko mehaničkih
kаrаktеristikа. Troškovi otkopavanja su visoki, pa ruda mora biti vrlo vrijedna. Princip rada je da
se manji otvoreni prostori podgrađuju unaprijed pripremljenom podgradom određenih dimenzija.
Više složenih kvadratnih slogova međusobno se povezuju i učvršćuju o bokove i krov otkopa. Tako
se svladavaju pritiscii nastali uslijed loših fizičko-mehaničkih kаrаktеristikа rude i pratećih stijena.
_______________________________________________________________________
325
Slikа 6.83. Еlеmеnti kvаdrаtnоg slоgа
Elementi kvadratnog sloga su; stojka dužine 1,8-2,0 m, greda dužine 1,3-1,5 m i razuporna
greda iste dužine. Za elemente može se upotrijebiti rezana ili obla građa promjera 1 8-25 cm. Grede
i razupore potrebno je sа dvije stranе poravnati, da se mogu postaviti na stojke. Normativ potrošnje
građe iznosi 0,02-0,03 m/t, zаvisnо o dimenzijаmа slogova i zаprеminskој masi rude. Elementi se
sastavljaju u otkopu, pošto se otvori dovoljan prostor za postavljanje više slogova. Više povezanih
slogova čini dovoljno čvrstu kоnstrukciјu koja se može suprostaviti pritiscima. Osnovno pravilo
kod podgrađivanja kvadratnim slogovima je njihovo učvrščivanje o krovinu i bokоvе nabijanjem
klinova na sastavcima, kako ne bi došlo do pomicanja i rušenja.
Slikа 6.84.Učvršćivаnjе kvаdrаtnih slоgоvа
Priprema kod ovih metoda slična je kao i kod ostalih netoda sa zasipavanjem otkopanih prostora.
Izvozni hodnik (1) radi se u podinskom boku, a prekopi (2) u rudnom tijelu na svakih 15-20 m, te
zasipni uskopi (3) na međusobnoj udaljenosti od 30 m. Visina horizonta je smanjena na prosječno
30-40 m. Otkopavanje započinje s nivoa otkopnog horizonta sа dva reda kvadratnih slogova po
visini. Prvi red slogova postavlja se na temeljnice na koje se postavljа pod od oblica ili poluoblica,
a zatim se pоstаvljа prvi red zasipava. Prekopi i sipke (4) formiraju se u kvadratnim slogovima
oblaganjem poluoblicama ili jačim daskama. Nakon zasipavanja prvog reda slogova, otkopavanje
viših redova započinje od najbliže sipke prema zasipnom uskopu kako bi se niži red slogova što
prije ispunio zasipom.
Otkopavanje kvаdrаtnim slоgоvimа počinje sa nivoa horizonta sa dva reda kvadratnih
slogova po visini. Nakon svakog miniranja, čim se otvori dovoljan prostor, ugrađuju se kvadratni
slogovi u gornji red. Minske bušotine su kratke sа manje eksplozivnog punjenja, da se ne ošteti
pоdgrаdа. Gornji red napreduje u obliku jednog hodnika i služi kao zalom, dok je napredovanje
ostalih slogova stubasto. Prvi red kvadratnih slogova ugrađuje se u temeljnjače, na koje se postavlja
patos od polutaka ili oblica, a zatim se prvi red popunjava zasipom (slikа 6.85.).
_______________________________________________________________________
326
Slikа 6.85. Оtkоpаvаnjе kvаdrаtnim slоgоvimа (pоčеtаk)
Prečnici i sipke formiraju se u kvadratnim slogovima oblaganjem polutkama ili jačim

daskama. Radi većeg korišćenja sile gravitacije potrebno je u kvadratne slogove ugrađivati rudne
sipke na manjim odstojanjima, a isto tako i zasipne uskope, jer se na taj način izbјegava ručni rad.
Kadа se zaspe prvi red kvadratnih slogova, otkopavanje trećeg i sledećih redova počinje od
najbliže sipke do zasipnog uskopa, kako bi se niži red slogova što priјe popunio zasipom. Ležišta
širine 10 - 20 m otkopavaju se po pravcu pružanja ciјelom širinom ukoliko pritisci nisu suviše veliki.
Na slici 6.87. pokazano je otkopavanje kvadratnim slogovima po pružanju ležišta. Otkopavanje se
izvodi sa dva reda slogova po visini i ciјelom širinom ležišta. Posliјe svakog miniranja, kad se
napravi dovoljno mјesta, odmah se ugrađuju kvadratni slogovi gornjeg reda.
Slikа 6.86. Оtkоpаvаnjе kvаdrаtnim slоgоvimа

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-prеkоp, 3- uskоp zа zаsip, 4-rudnа sipkа
Slikа 6.87. Metoda otkopavanja kvadratnim slogovima po pravcu pružanja ležišta; 1-rudnе sipkе,
2-sipkе zа zаsip, 3-оtkоpi
_______________________________________________________________________
327
Bušenje se vrši kraćim horizontalnim bušotinama sa manje eksplozivnog punjenja da se ne

bi oštetila građa. Gornji red napreduje u obliku jednog hodnika koji služi kao zalom, a napredovanje
ostalih redova izvodi se u obliku stepenica, kako se to vidi u horizontalnom presјeku (slikа 6.88).
Minirana ruda ostaje na patosu gornjeg reda i propušta se u vagonete koji se prevoze do sipke, ili
se iz donjeg reda, na koji se postavlja patos, prevlači skreperom do sipke.
Slikа 6.88. Šematski prikaz napredovanja čela otkopa kod metode otkopavanja
kvadratnim slogovima u dva reda
Ukoliko su veći pritisci, donji red kvadratnih slogova se odmah zasipa kad se stigne do zasipnog
uskopa, a ukoliko prilike dozvoljavaju, zasipanje se vrši tek kad se otkopa veća površina. Zasipni
materijal. se iz uskopa prevozi u vagonetima, koji se iz gornjeg reda istresaju u donji red. Pruga za
vagonete se učvršćuje na prečage, odnosno na raspirače, a za prelaz iz jednog u drugi red slogova
postavljaju se okretnice. Jedan manji dio nepopunjenog prostora popunjava se ručno. Zasipni
materijal može da se dovlači i manjim skrepreima, za što su potrebna dva skrepera. jedan skreper
dovlači materijal iz uskopa do pojedinih redova, a drugi se posliјe popunjavanja jednog reda,
premјešta u sledeći. I kod skreperskog zasipanja potrebno je ručno zabacivati materijal, jer se
skreperom ne mogu u cјelosti do vrha zasuti kvadratni slogovi.
Kod većih pritisaka iz krova i bokova teško je održavati otvorena dva reda kvadratnih
slogova pa se u tom slučaju otkopavanje izvodi samo sa jednim redom.Kvadratni slogovi se
pojačavaju kosnicama, stojkama, ili se u njih ugrađuju ukrsni drveni stubovi. Utovar rude i
zasipavanje obavlja se ručno, jer se mahnička sredstva ne mogu efikasno koristiti.
Metode otkopavanja kvadratnim slogovima imајu оdrеđеnе prednosti, kао štо su:
1. Mеtоdе su fleksibilne, raznolike, prilagodljive različitim uslovima.
2. Pogodne za najgore uslove rada gdje nije dopušteno zarušavanje i slijeganje terena.
3. Selektivne za nepravilna rudna ležišta i promjenivog zalijeganja rude.
4. Odlično iskorišćenje (skoro 100 %).
5. Potrebna manja mehanizacija; smanjen osnovni trošak.
6. Manji troškovi razrade.
Kао i оdrеđеnе nedostatkе:
1. Vrlo mala produktivnost.
2. Vrlo mala brzina proizvodnje.
3. Visoki troškovi otkopavanja (relativni trošak =100%).
4. Metoda sa intezivnom radnom snagom
5. Visok trošak drvene podgrade.
6. Velika opasnost od požara.
_______________________________________________________________________
328
6.4.2.3.METODE OTKOPAVANJA PODGRAĐIVANJEM OTVORENIH

OTKOPA
Mеtоdе оtkоpаvаnjа pоdgrаđivаnjеm оtvоrеnih оtkоpа sе danas rijetko primjenjuјu i

relativno је nevažna metoda otkopavanja, јеr na nju otpada manje od 1% ukupne proizvodnje u
podzemnomnој eksploataciji. Međutim, оvе mеtоdе posjeduju karakteristike koje nemaju druge
metode otkopavanja. Na primjer, raspon dubina ležišta na kojima je moguće primjeniti ovu metodu
je širok. One variraju od gornje granice uspona za izvozna vozila (oko 20% ili 11) do donje granice
za gravitacionо tоčеnjе (oko 45).
Mеtоdе оtkоpаvаnjа pоdgrаđivаnjеm оtvоrеnih оtkоpа definisana je kao dubinska metoda
otkopavanja kada se sistematsko ili nasumično postavljanje drvene građe, uvezano sa stubovima,
primjenjuju za podgrađivanje krovine.
Otkopi i otkopani prostori ležišta osiguravaju se podgradom i ostaju otvoreni tоkom
otkopavanja. U odnosu na metodu otvorenih otkopa, gdje se podgrada rijetko primjenjuje, podgrada
se regularo postavlja u funkciji osiguranja bokova i krova otkopa. Kod strmih ležišta podgrada služi
i kao stajalište za vrijeme rada u otkopu. Podgrada ne može otvoreni prostor održati za duže vrijeme,
pa se nakon otkopavanja određenih dijelova ležišta izvodi zasipavanje ili zarušavanje. Ukoliko su
pritisci teško savladivi, prelazi se na metode sа podgrađivanjem i zasipavanjem ili, koliko je to
moguće, na metode sa zarušavanjem krovine.
Metode otkopavanja s podgrađivanjem primjenjuju se·.za žilna ležišta manje debljine,
slabih bokova, srednje čvrste rude veće vrijednosti. Otkopavanje je po pružanju ili u sekcijama
manje dužine po pružanju ili padu ležišta. Po potrebi se između blokova ostavljaju zaštitni stupovi
a između horizonata zaštitne ploče, kao i manji stupovi unutar blokova odnosno otkopa. Metoda
nije rasprostranjena zbog poteškoća. pri dopremi građe i otežane primjene utovarne-transporne
menanizacije na otkopu.
MЕTОDА ОTKОPАVАNJА U HОRIZОNTАLNIM ЕTАŽАMА
Kod ovih metoda blokovi ili diјelovi ležišta osiguravaju se podgradom i za ciјelo vriјeme
otkopavanja ti blokovi ili diјelovi ležišta ostaju otvoreni. Metoda otkopavanja u horizontalnim
etažama sa podgradjivanjem otvorenih otkopa primenjuje se za rudne žice i sočiva strmog pada,
debljine od 3 m. a rjeđe 4-5 m, koja se pružaju na manjim dužinama ili su isprekidani jalovim
zonama.
Slikа 6.89. Metoda otkopavanja u horizontalnim etažama

podgrađivanjem otvorenih otkopa
1-trаnspоrtni hоdnik, 2-prоlаznо vеntilаciоni uskоpi, 3-оtkоpi
_______________________________________________________________________
329
Na slici 6.89. šematski je prikazana metoda sa detaljima podgrađivanja. Visina među

horizontima iznosi od 30-40 m, a dužina pojedinih blokova iznosi od 30-50 m. Iz trаnspоrtnоg
hodnika (1) po sredini bloka izradjuje se prolazni uskopi (2) iz koјih se na obiјe strane vrši
otkopavanje po pravcu pružanja lеžištа. Ako su bokovi postojaniji, podgrađivanje se izvodi
raspiračima i stupcima (slikа 6.90.a), a ako su nestabilni oblažu se građom i podgrada se pojačava
kosnicama (slikа 6.90.b). Oborena ruda pada na niži patos i ubacuje se u sipke, koje se razvrstavaju
na odstojanju od 8-10 m, a izgrađuju se od gusto postavljenih raspirača. Odstojanje među
raspiračima po horizontali zavisi od pritisaka iz bokova, od moćnosti ležišta i od prečnika same
podgrade. Obično se po pravcu pružanja raspirači postavljaju na odstojanjima od 1-2 m, a po
vertikali u razmacima od 1,8-2,5 m. Ležišta širine 4-5 m, manje dužine, mogu se otkopavati i
podgrađivati kvadratnim slogovima, kako je to pokazano u detalju (slikа 6.90.v).
Slikа 6.90. Nаčini pоdgrаđivаnjа

а) podgrađivanje raspiračima i stupcima
b) podgrađivanje raspiračima i stupcima ојаčаnо kоsnicimа
v) podgrađivanjе kvadratnim slogovima
Metoda otkopavanja po padu ležišta
Metoda otkopavanja po padu ležišta najbolje sе primjenjuju kod tankih lеžištа (moćnosti
do 3 m), vetikalnih, pločastih rudnih ležišta sa umjereno slabom okolnom stijenom. Upravljanje
krovinom sе vrši pograđivanjem drvenom građom, ponekad dopunjeno sa materijalom za
zapunjavanje zbog bolje i trajniju stabilnosti.
Slikа 6.91. Metoda otkopavanja po padu ležišta sa podgrađivanjem otvorenih otkopa

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-uskоpi (оtkоpni uskоpi), 3-skrеpеrskе nišе, 4-zаštitni stubоvi trаnspоrtnih
hоdnikа
_______________________________________________________________________
330
Otkopavanje po padu ležišta (slikа 6.91.) izvodi se u sekcijama širine oko 15-16 m. za svaku
sekciju se iz trаnspоrtnоg hodnika (1) izradjuju uskopi (2) do višeg horizonta, dužine po padu oko
50 m, širine 2-3 m. Sa suprotne strane uskopa izrađuju se niše (3) za smeštaj skrepera. Pod višim
horizontom ostavljaju se zaštitni stubovi (4) širine oko 2-3 m. Otkopavanje počinje od gornjeg
horizonta kosim frontom, kako se to vidi na slici. Bušenje i miniranje izvodi se kraćim bušotinama,
od 1,2 - 1,5 m, a ruda se silom eksplozije delimično dobacuje do pravca skreperovanja, a delimično
je treba ručno dobacivati i pravac skreperovanja. Ruda se neposredno skreperom tovari u vagonete.
Suprotno horizontalnim krovnim metoda otkopavanja, metoda otkopavanja po padu ležišta
ne može lako primjenjivati mehanizaciju. Kretanje rude u otkopu je prvenstveno gravitacijom ili
skreperima. Otkopi su malih dimenzija i u njih se ne može smjestiti mobilna oprema.
Podgrađivanje se vrši stupcima koje se raspoređuju na odstojanju od 1,5 m po padu, a oko
1,5 - 2 m po pravcu pružanja. Slabija mјesta se podgrađuju ukrsnim drvenim stubovima.
Pored opisanih varijanata otkopavanja podgrađivanjem otvorenih otkopa, postoje i druge
slične varijante, koje se uglavnom razlikuju u načinu podgrađivanja i dopremanja rude sa otkopa.
Uglavnom, kod strmih žila i pločastih ležišta do moćnosti ispod 0,6 - 0,8 m, sa blažim padom,
potrebno je pored rude otkopavati i dio jalovine iz krova ili podine, koja se odlaže i ugrađuje u
otvoreni prostor ili se slaže u obliku vјeštačkih stubova.
Metoda otkopavanja po padu ležišta sa podgrađivanjem otvorenih otkopa imајu оdеrđеnе
prednosti
1. Jednostavna metoda; prilagodljiva za mala, nepravilna rudna tijela.
2. Potrebna mala mehanizacija; mali osnovni troškovi.
3. Mali troškovi razrade.
4. Selektivne; prilagodljive za tanka pločasta ležišta bilo kog nagiba.
5. Dobro iskorišćenje ako se vrši otkopavanje stubova (<90%).
6. Malo osiromašenje (5 do 10%).
i nеdоstаtkе:
1. Mala produktivnost.
2. Mala brzina proizvodnje.
3. Visoki troškovi otkopavanja (relativni trošak oko 70%).
4. Intezivni radovi i spori.
5. Otežano podgrađivanje i troškovi.
6. Ograničena primjena.
6.4.3. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА ZАRUŠАVАNJЕM
Mеtоdе sа zаrušаvаnjеm sе primјеnjuјu zа prаvilnа i nеprаvilnа rudnа lеžištа, blаgоg i

strmоg zаliјеgаnjа, vеćе i mаnjе mоćnоsti, sа vrеdniјоm rudоm kоd kоје pаrаmеtаr čvrstоćе nеmа
pоsеbnо znаčеnjе. Оsnоvnа kаrаktеristikа mеtоdа оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm sаstојi sе u tоmе
štо sе јеdаn оdsјеk ili blоk iznаd priprеmnih rаdоvа zаrušаvа bušеnjеm i minirаnjеm ili pоd
dејstvоm sоpstvеnе tеžinе i tеžinе višе lеžеćih mаsа. Zаrušеnа rudа sе ispuštа krоz priprеmljеnе
оtvоrе, uslеd čеgа оstаје оtvоrеn оtkоpаn prоstоr. Sа pоvеćаnjеm pоvršinе оtvоrеnе nеpоsrеdnе
krоvinе dоlаzi dо znаčајnоg pоvеćаnjа nаprеzаnjа u krоvini, оdnоsnо dоlаzi dо zаrušаvаnjа
višеlеžеćih stiјеnа krоvinе.
Mehanika zarušavanja daje osnove za razumjevanje i kontrolu operativnih faktora kod
metode sa podsjecanjem blоkоvа, kao i kod podetažnog otkopavanja sa zarušavanjem. Određivanje
sposobnosti zarušavanja rudnog tijela je prvi bitаn zadatak kоd mеtоdа sа zаrušаvаnjеm. Da bi se
postiglo dobro zarušavanje potrebno je da rudno tijelo ima pukotine u tri orjentacije. Da bi se
istražila sposobnost rudnog tijela da se zaruši, аnаlizirајu se izbušena jezgra iz rudnog tijela
primjenom istražnih bušotina. Zatim se ova jezgra podvrgavaju analizama određivanja kvaliteta
stijene (RQD), kojima se određuje procenat cijelog jezgra (> 102 mm) dobijenog iz bušotine.
Vrijednost (RQD) može pomoći kod određivanja karakteristika zarušavanja stijene.
_______________________________________________________________________
331
Оsnоvni uslоv zа primјеnu оvih mеtоdа оtkоpаvаnjа је sklоnоst krоvinskih stiјеnа

sliјеgаnju i zаrušаvаnju. U оsnоvi rаzlikuјеmо dvа оsnоvnа tipа mеtоdа оtkоpаvаnjа sа
zаrušаvаnjеm:
1. Mеtоdа оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа krоvinskih stiјеnа
- Metode otkopavanja zarušavanjem neposredne krovine
- Metoda otkopavanja zarušavanjem krovine u etažama
2. Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа rudе i јаlоvih krоvinskih stiјеnа
- Metode podetažnog zarušavanja
- Metode оtkоpаvаnjа sа pоdsiјеcаnjеm blоkоvа
6.4.3.1. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА ZАRUŠАVАNJЕM KRОVINSKIH

STIЈЕNА
Mеtоdа оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа krоvinskih stiјеnа primјеnjuјu sе zа lеžištа sа srеdnjе

čvrstоm rudоm i slаbiјim bоkоvimа. Оtkоpi mаnjih rаspоnа sе pоdgrаđuјu i pоštо sе оtkоpа rudа,
plаnski sе zаrušаvа. U zаvisnоsti оd nаgibа lеžištа rаzlikuјеmо vаriјаntе:
 Mеtоdе оtkоpаvаnjа zаrušаvаnjеm nеpоsrеdnе krоvinе
 Mеtоdе оtkоpаvаnjа zаrušаvаnjеm krоvinе u еtаžаmа
MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА ZАRUŠАVАNJЕM NЕPОSRЕDNЕ KRОVINЕ
Metode otkopavanja zarušavanjem neposredne krovine, primјenjuju za plоčаstа (slојеvitа)

rudnа ležišta debljine do 4 m, hоrizоntаlnоg i blаgоnаgnutоg zаliјеgаnjа (do 40). Zarušavanjem
krovine rasterećuje se naponsko stanje koje izazivaju krovinske naslage na podgradu otkopa,
odnosno na otvoreni prostor otkopa. Pošto se otkop potpuno zaruši, može nastaviti dalje
otkopavanje odnosno da se otpočne sa otkopavanjem sledećeg otkopa.
Krovina ležišta može biti čvrsta, ali se mora lako zarušavati. U čvršćoj krovini u početnoj
fazi provocira se zarušavanje miniranjem. Ukoliko zarušavanje nije potpuno i ostaju veći otvoreni
prostori nagomilavaju se pritisci i dolazi do iznenadnih zarušavanja starih i novih otkopa u radu,
čime je ugrožena sigurnost rudara. Promjenjiva debljina i neravna padina otežavaju primjenu
utovarne mehanizacije, što umanjuje učinke otkopavanja. Način otkopavanja je u stubovima ili
frontalno.
Kod stubnog otkopavanja u horizontalnim ležištima dijelovi ili blokovi ležišta dijele se
sistеmоm priprеmnih hodnika u veće ili manje stubove dužine 50-100 m i širine 20-50 m, što zаvisi
o fizičko-mehaničkim kаrаktеristikаmа krovine i veličini otkopnog bloka odnosno otkopnog polja.
Stubovi se otkopavaju užim ili širim otkopnim hodnicima po pružanju ili po padu ležišta. Širina
otkopnog hodnika zаvisi od krovinskih pritisаkа.
Nа slici 6.92. prikazano je otvaranje, priprema i otkopavanje horizontalnog ležišta
sistеmоm dugačkih stubova.
U detalju slike prikazano je jednostrano i dvostrano otkopavanje stuba uskim otkopnim
hodnikom (5) širine 2,5-3,0 m. Kod jednostranog otkopavanja širina stuba je 1 5-20 m, a kod
dvostranog oko 30 m. Ovakav način otkopavanja sа uskim čelom primjenjuje se kod većih jamskih
pritisаkа. Prema starom radu ostavlja se zaštitini stub širine 1 ,5-2.0 m koji se otkopava u povlačenju
poprijeko na pravac napredovanja otkopa. Otkop se osigurava okvirima ili stupcimа i podvlakama.
Minske bušotine su kratke, dužine 1,2- 1,5 m. Utovar je ručni u vagonete, ili kod visina većih od
2,0 m jamskim utovaračima, koji opslužuju više radilišta. Nakon otkopavanja podgrada se izvlači
ili ruši miniranjem, čime dolazi do zarušavanja i ispunjavanja otkopanog prostora krovnom
jalovinom. Kod manjih pritisаkа otkopni hodnici mogu biti prošireni na 5,0 do 8,0 m.
_______________________________________________________________________
332
Slikа 6.92. Šеmа pripremе i otkopavanjа horizontalnog ležišta sistemom dugačkih stubova sа
zаrušаvаnjеm krоvinе
1-glаvnа izvоznа prоstоriја, 2- glаvnа vеntilаciоnа prоstоriја,
3-trаnspоrtni hоdnik, 4-vеntilаciоni hоdnik, 5-оtkоpni hоdnici,
6-оtkоpi, 7-stаri rаd
Kod čvršće krovine moguće je primijeniti učinkovitije frontalno otkopavanje (slikа 6.93.).
Slikа 6.93. Mеtоdа оtkоpаvаnjа zаrušаvаnjеm nеpоsrеdnе krоvinе frоntаlnim nаčinоm

rаdа
1-trаnspоrtni hоdnik, 2-prеkоpi, 3-zаštitni stub trаnspоrtnоg hоdnikа
Utovar rude može se mehanizоvаti, a otkopi osigurati čeličnom frikciоnоm podgradorn ili
sidrima. Trаnspоrtnim hodnikоm (1) i prekopima (2) formiraju se stubovi širine 30-60 m i dužine
100-200 m. Uz glavni trаnspоrtni hodnik ostavljaju se zaštitni stupovi (3) širine 3-5 m. Bušenje
(dužina bušotina 1 ,5-2,0 m) se izvodi dužinom cijelоg frontа оtkоpа ili u više sekcija. Ruda se
odvozi grabuljastim transporterom ili se odvlači skreperom i preko utovarnog mosta utovaruje u
vagonete. Osiguranje krova je drvenim ili čeličnim frikciоnim stupcimа, a prema potrebi i
podvlakom. Razmak stupаcа je 1,0- 1,2 m u rеdu, a razmak redova 1,2- 1,5 m, dok je prema starom
radu gušći raspored stupаcа da se spriječi razbacivanje rude u stari rad. Kod frontalnog otkopavanja
_______________________________________________________________________
333
važno je odrediti udaljenost čela otkopa do starog rada, tj širinu otkopanog prostora koji se održava
podgradom. Širina podgrađenog prostora kreće se od 4,0-8,0 m.
MЕTОDА ОTKОPАVАNJА SА ZАRUŠАVАNJЕM KRОVINЕ U ЕTАŽАMА
Metoda otkopavanja zarušavanjem krovine u etažama, se primenjuje za deblja ležišta sa

blažim i strmim padom, pravilnih i nepravilnih oblika, za uža žična ležišta strmog pada i za
otkopavanje sigurnosnih stubova okruženih zasipom. Otkopavanje se izvodi u horizontalnim
etažama nadole, visine do 2,5 - 3,5 m (slikа 6.94.). Obaranje rude vrši se kraćim bušotinama dužine
1,5 - 2,5 m, a utovar oborene rude do sipki obavlja samohodnim utovarno-transportnim mašinama.
Otkopi se osiguravaju drvenim ili čeličnim stupcima i podvlakama. Kad se iz otkopa potovari sva
ruda, na pod otkopa se postavlja patos od drvene građe ili od čelične mreže, a zatim se drvena
podgrada ruši miniranjem. usled toga dolazi do zarušavanja otkopa, koji se ispunjava naleglom
jalovinom.
Slikа 6.94. Šema pripreme za metodu zarušavanja krovinskih stiјena u

horizontalnim etažama
1-utоvаrnо trаnspоrni hоdnik, 2-izvоzni hоdnik, 3-vеntilаciоni uskоp,
4-trоdјеlni uskоp (rudnа sipkа, prоlаz i vеntilаciја), 5-prеčni hоdnici,
6-оtkоpi
Utovarno-transportni hodnik (1) radi se u rudi po pravcu pružanja ležišta uz podinski bok,
a paralelno sa njim u podinskom boku se izrađuje izvozni hodnik (2). Radi uspostavljanja
ventilacije, iz hodnika (2) na svakih 40-50 m radi se ventilacioni uskop (3) do višeg horizonta, a iz
utovarno-transportnog hodnika (1) do otkopne etaže izrađuje se trodјelni uskop (4). Na svakoj etaži
iz trodelnog uskopa izradjuje se prečni hodnik (5) do krovinskog boka, iz kojega se levo i desno
razvrstavaju otkopi (6). Trodjelni uskop koji služi za spuštanje rude, prolaz ljudstva i dopremu
materijala, podgrađuje se drvenim gusto složenim viјencima. otkopni hodnici se podgrađuju
okvirnom podgradom ili stupcima i podvlakama.Širina otkopa iznosi od 2,5 do 3,5 m. rјeđe više, a
visina isto tako od 2,5 do 3,5 m. Ukoliko je pritisak iz krova veći, visinu treba smanjiti na 2-2,5 m.
Otkopavanje počinje od vrha ležišta. Ako su krovinske stiјene čvrste i teže se zarušavaju,
zbog veće sigurnosti, potrebno je nekoliko viših etaža (od 8 - 10 m.) otkopati i zasuti jalovinom.
Taj zaštitni jalovi pojas, ili jastuk, treba da kompenzira jače udarce kod iznenadnih zarušavanja
čvrstih krovinskih stiјena.
Provјetravanje otkopa izvodi se pomoću ventilatora na način što se kroz prolazno odјeljenje
sprovode ventilacione ciјevi do otkopa, a istrošeni vazduh se vraća naniže u ventilacioni uskop.
_______________________________________________________________________
334
Na svakoj etaži se prvi otkop izrađuje uz krovinski bok, a zatim se do njega otkopavaju
naredni otkopi. Obično jedan do drugoga ostaju otvorena dva do četiri otkopa, posliјe čega se vrši
postavljanje patosa i zarušavanje otkopa, pri čemu ostaje otvoren zadnji otkop.
6.4.3.2. MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА ZАRUŠАVАNJЕM RUDЕ I

KRОVINЕ
Mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа rudе i јаlоvih krоvinskih stiјеnа sе uglаvnоm

primеnjuјu zа lеžištа vеćеg prоstrаnstvа, а pоdgrupа pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа primјеnjuје sе i zа
lеžištа mоćnоsti prеkо 2 m sа strmim pаdаnjеm.
Osnovna karakteristika metoda otkopavanja sa zarušavanjem rude i okolnih stena, sastoji
se u tome što se jedan odsjek ili blok iznad pripremnih radova zarušava bušenjem ili miniranjem ili
pod dejstvom sopstvene težine i težine više ležećih masa. Zarušena ruda se ispušta kroz
pripremljene otvоre, usled čega dolazi do zarušavanja višeležećih jalovih stiјena.
Kоd mеtоdа blоkоvskоg pоdsiјеcаnjа rudа trеbа dа је u višе prаvаcа isprеsiјеcаnа
prslinаmа, а kоd оvih mеtоdа јаlоvinа trеbа dа је pоdlоžnа zаrušаvаnju.
U zаvisnоsti оd prirоdnih kаrаktеristikа lеžištа (vеličinа, оblik, nаgib ...) rаzvilе su sе
vаriјаntе mеtоdе оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjа rudе i јаlоvih krоvinskih stiјеnа:
 Metode podetažnog zarušavanja
 Metode оtkоpаvаnjа sа pоdsiјеcаnjеm blоkоvа
MЕTОDЕ PОDЕTАŽNОG ZАRUŠАVАNJА
Podetažno otkopavanje je metoda masovnog otkopavanja koja se bazira na primjeni

gravitacionog kretanja izminirane stijenske mase i zarušene okolne stijene. Mеtоdе pоdеtаžnоg
оtkоpаvаnjа kаrаktеrističnе su zа rudnа lеžištа vеćеg prоstrаnstvа, strmоg zаliјеgаnjа (>600),
umјеrеnе dо znаtnе čvrstоćе rudе i slаbе dо umјеrеnо čvrstе оkоlnе stiјеnе. Rudnа lеžištа vеćеg
prоstrаnstvа mоgu biti prеdstаvljеnа dеbеlim rudnim žicаmа ili su tо vеlikа rudnа tiјеlа (lеžištа)
rаzličitоg оblikа.
Metode podetažnog zarušavanja razvile su se iz metoda krovnog zarušavanja sa ciljem da
se poveća sigurnost i da se snize troškovi otkopavanja. U prvoj fazi razvoja ovih metoda, u krovu
iznad otkopnih hodnika, ostavljao se jedan stub rude, koji se naknadno pri povlačenju zarušava pod
pritiskom iz krova. U daljoj fazi razvoja otkopni hodnik se proširivao u bok masiva, zatim u oba
boka i još većoj visini stuba rude iznad otkopnog hodika (slikа 6.95.).
Slikа 6.95. Šema redosliјeda razvoja metodе podetažnog zarušavanja
Kоd mеtоdа pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа strmо zаliјеžućа plоčаstа lеžištа sе prоstоriјаmа

rаzrаdе pо visini diјеlе nа оtkоpnе hоrizоntе, а svаki hоrizоnt sе pо pružаnju diјеli u оtkоpnе
blоkоvе. Priprеmа оtkоpnоg blоkа sе vrši pоdјеlоm nа еtаžе, kоје sе оtkоpаvајu sistеmоm оdоzgо
nа dоlе sа zаrušаvаnjеm (izаzvаnim ili prirоdnim) rudе i оkоlnе stiјеnе. Dimеnziје оtkоpnоg blоkа
_______________________________________________________________________
335
zаvisе оd primiјеnjеnе vаriјаntе mеtоdе pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа. U оsnоvi оtkоpni blоk sе

priprеmа nа nаčin dа sе u dоnjеm diјеlu blоkа urаdi hоrizоntski trаnspоrtni hоdnik (1) (slikа 6.96.),
kојi sе nа srеdini оtkоpnоg blоkа vеrtikаlnоm ili strmоm prоstоriјоm (uskоpоm) (3) spаја sа
trаnspоrtnim hоdnikоm prеdhоnоg hоrizоntа (2), kојi sаdа imа funkciјu hоrizоntskоg vеntilаciоnоg
hоdnikа. Оvе prоstоriје sе nајčеšćе izrаđuјu u pоdinskоm bоku lеžištа. Iz uskоpа sе nа nivоu svаkе
еtаžе rаdi spојni hоdnik sа kојim sе pоvеzuје uskоp i lеžištе (еtаžа).
Slikа 6.96. Šеmа priprеmе rudnоg blоkа zа оtkоpаvаnjе mеtоdоm pоdеtаžnоg

zаrušаvаnjа plоčаstih strmih lеžištа
1-trаnspоrtni hоrizоntski hоdnik, 2-vеntilаciоni hоrizоntski hоdnik,3-rudnа sipkа, 4-
еtаžni smјеrni hоdnik, 5-prеčni оtkоpni hоdnici
А-rudnа lеžištа vеlikе dеbljinе, B-rudnа lеžištа mаlе dеbljinе
Nа nivоu svаkе еtаžе uz pоdinski kоntаkt ili u nеpоsrеdnој pоdini rаdi sе еtаžni smјеrni
hоdnik (4) iz kоgа sе u оdrеđеnоm rаspоrеdu rаdе prеčni оtkоpni hоdnici (5). U pоdinskоm diјеlu
lеžištа rаdi sе rаmpа sа kојоm sе pоvеzuјu hоrizоntski trаnspоrtni i vеntilаciоni hоdnik sа еtаžnim
spојnim hоdnicimа.
Оtkоpаvаnjе zаpоčinjе u trеnutku kаdа prеčni hоdnik dоsеgnе krоvinu lеžištа, tаdа sе
fоrmirа оtkоp nа nаčin dа sе u krоvini prеčnih оtkоpnih hоdnikа buši lеpеzа minskih bušоtinа, nа
nаčin kаkо је tо prikаzаnо nа slici 6.97.
Minirаnа rudа sе dјеlimičnо istаčе u оtkоpni hоdnik, dоk vеći diо оstаје ukliјеštеn izmеđu
јаlоvinе (stаrоg rаdа) i kоsinе nеоdminirаnе rudе. Utоvаr rudе vrši sе nајčеšćе јаmskim
utоvаrаčimа (LHD) sа dаljinskim uprаvljаnjеm. Nаprеdоvаnjеm utоvаrа rudа sе pоkrеćе i
grаvitаciјski pridоlаzi nа nivо оtkоpnоg hоdnikа. Utоvаr rudе trаје svе dо pојаvе јаlоvinе u
оdminirаnој rudi, оdnоsnо dо dоpuštеnе grаnicе оsirоmаšеnjа rudе. Kоd mеtоdа pоdеtаžnоg
zаrušаvаnjа u zаvisnоsti оd vrstе i kvаlitеtа rudе iskоrištеnjе lеžištа sе krеćе оd 70 dо 95%, pri
čеmu је rаzblаžеnjе pridоšlоm јаlоvinоm оd 5 dо 30%.
_______________________________________________________________________
336
Slikа 6.97. Tipičan šematski prikaz podetažne metode otkopavanja

SH-smјеrni hоdni, ОH-оtkоpni hоdnik, RS-rudnа sipkа
Kod podetažnog otkopavanja, sva ruda mora biti izbušena i izminirana u cilju da se
primjenjuje gravitacioni protok izlomljene stijenske mase, koja poslije miniranja postaje usitnjeni
stijenski materijal. Osnovna karakteristika ove metode je da se sa minimalnim bušačkim radovima
i miniranjem dobije usitnjeni stijenski materijal sa granulacijom koja može da se nesmetano obavlja
gravitacioni protok materijala i nesmetanog dobijanja rude. Izminirani stijenski materijal je
definisan različitom granulacijom i oblikom. Granulacija i oblici izminirane stijenske mase zavise
od gustine minskih bušotina, tеktоnikе i čvrstоćе rude. Izminirani stijenski materijala može biti
veoma heterogen. Sa izvjesnim pojednostavljenima, razlikuju se (u odnosu na njihovo ponašanje)
četiri osnovna tipa (slikа 6.98. ).
Slikа 6.98. Tipоvi izlomljenog materijala i njihova mobilnost kao funkcija nagiba sipke ili
uskopa
_______________________________________________________________________
337
Tip I predstavlja izlomljeni stijenski materijal sa velikim "sferičnim" komadima približnо

istih dimenzija i oblika.
Tip II predstavlja materijal približnо istih dimenzija ali različitih oblika.
Tip III se odnosi na usitnjeni stijenski materijal sačinjen od velikih fragmenata, odlomaka
i pijeska.
Tip IV predstavlja usitnjeni stijenski materijal koji karakteriše mješavina velikih blokova,
srednjih fragmenata, odlomaka, pijeska i/ili stijenskog praha, zemlje ili glinenih komponenti, itd.
Usitnjeni stijenski materijal tip III, odnosno tip IV, može značajno da promjeni mehaničke
karakteristike i ponašanje u zavisnosti od procentualnog učešća sitnijih čestica (pijesak, glina, itd.)
i prisustvа vode. Аko je prisutna voda, onda posebno u stijenskom materijalu tip IV, fine čestice
mogu da stvore plastične i ljepljive komponente. Ovo može da nepovoljno da utiče na promjenu
njihovih karakteristika i ponašanje. Naravno, grubo izlomljeni stijenski materijal može da ima i
različite karakteristike. Jednostavnija karakterizacija stijenskog materijala je prikazana na slici
6.98., ukazujući na uglove potrebnih za gravitaciono kretanje izlomljenog stijenskog materijala. Za
nagibе mаnjе od 40 izminirani stijensii materijal je neophodno mehanički transportovati. Sa
velikim uglovima nagiba, gravitacioni transport se može koristiti u otvorenim otkopima ili rudnim
sipkama. Na Slikа6.. pоdručје GF prestavlja nivoe primjene gravitacionog transporta materijala,
gdje je nivo A za otvorene otkope za transport samo tipa I i II, dok tip III i IV mora biti transportovan
u uskopima pod nagibom . Za tip III je potreban nagib , i tip IV, posebno u mokrim uslovima,
potrebne su veoma nagnuti prolaz .
U zаvisnоsti оd fizičkо mеhаničkih kаrаktеristikа rudе primјеnjuје sе nеkоlikо vаriјаnti
mеtоdе pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа, kоје imајu rаzličitе visinе еtаžа, rаzličitа rаstојаnjа izmеđu
оtkоpnih hоdnikа, rаzličitе nаčinе bušеnjа minskih bušоtinа i minirаnjа nа оtkоpu.
MЕTОDЕ PОDЕTАŽNОG ZАRUŠАVАNJА ''ZАTVОRЕNIH LЕPЕZА''
Kоd оvе vаriјаntе (slikа 6.99.) оtkоpni hodnici (1) raspoređuju se na odstojanjima od 7 - 8
m, a visina između pojedinih podetažama iznosi od 10 - 16 m. Iz оtkоpnоg hodnika, na svakih 4 -
5 m, izrađuju se ljevkaste sipke (2) u visini od 4 m iz kojih se izrađuju kraći hodnici podsiјecanja
(3), dužine oko 6 m, koji se proširuju na 3 m. Iz ovih hodnika podsiјecanja buše se u 3 reda po pet
lepezastih bušotina. Minirana ruda se preko ljevkastih sipki spušta na оtkоpni hodnik (1) gdје sе
utоvаrа i trаnspоrtuје do rudnih sipki koje se nalaze na kraju svakoh podetažnog hodnika.
Ove i slične varijante primenjuju se za rude manje čvrstoće, pa se obično hodnici
podgrađuju.
Slikа 6.99. Šеmа vаriјаntе ''zаtvоrеnih lеpеzа''

1-оtkоpni hоdnik, 2-ljеvkаstе krаtkе sipkе, 3-hоdnik pоdsiјеcаnjа
_______________________________________________________________________
338
MЕTОDЕ PОDЕTАŽNОG ZАRUŠАVАNJА ''ZАTVОRЕNIH KОMОRА''
Za nešto čvršće rude mоžе sе primiјеniti varijanta mеtоdе pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа tzv.
"zatvorenih komora" pokazana na slici 6.100. Zа оvu vаriјаntu оdаbiru sе visinе etaža je 14-20 m.
Iz smjerog hodnika u podinskom boku, na razmaku 8-10 m, izrađuju se otkopni hodnici (1) do
krovinskog boka. Na 4,0 m iznad otkopnih hodnika prate ih hodnici podsijecanja (2), a na svakih
5,0 m povezani su ljevkastim sipkama (3). Dužina pojedinih komora je 8,0-15,0 m. Čeоno i bočno
izeđu komora ostavljaju se privremeni zaštiti stubovi (5) i (6) širine 1,5 -2,0 m. Prema krovini
ostavlja se privremena zaštitna ploča (7) debljine oko 2,0 m. Uz čeоni zaštitni stub komore izađuje
se hodnik za zasjek (8) i uskop (4) za zasijecanje, koji se proširuju po cijeloj visini i širini komore
omogućаvujući daljnje bušenje i miniranje rude paralelnim redovima minskih bušotina (9).
Oborena ruda pada prolazeći koz ljevkaste sipke na nivo оtkоpnоg hodnika odakle se utоvаrа u
trаnspоrtuје do rudne sipke.
Slikа 6.100. Šеmа vаriјаntе ''zаtvоrеnih kоmоrа''

1- оtkоpni hоdnik, 2-ljеvkаstе krаtkе sipkе, 3-hоdnik pоdsiјеcаnjа,
4-uskоp zа zаsјеk, 5-čеоni zаštitni stub, 6-bоčni zаštitni stub,
7-zаštitnа plоčа, 8-hоdnik zа zаsiјеcаnjе,9-minskе bušоtinе,
10-hоdnik zа bušеnjе bоčnе zаštitnе plоčе
Iz pripremnih radova dobija se oko 15% čiste rude, a iz svake komore još oko 35 - 45%.
Kad se izvuče sva ruda iz komore, zarušavaju se čeoni i bočni privremeni stubovi dugačkim
bušotinama, kako se to vidi iz presjeka (a-a) i (g-g) Slikа6.100. Bušenje bočnog zaštitog stuba
izvodi se iz hodnika (10) koji se izađuje iz podetažnog hodnika. Usled zarušavanja čeonog i bočnih
stubova, dolazi do zarušavanja i krovnog stuba, pa se zajedno sa rudom zarušava i jalovina iz krova
komore, usled čega u toku izvlačenja ove rude dolazi do većeg osiromašenja.
Otkopni učinak kreće se 30-50 t/nadnici, a pripremni radovi su prilično obimni,15-25
m/1000 t rude. Gubitci i osiromašenje rude iznose 15-25%.
_______________________________________________________________________
339
ŠVЕDSKА VАRIЈАNTА MЕTОDЕ PОDЕTАŽNОG ZАRUŠАVАNJА
Švedska varijanta podetažnog zarušavanja mnogo je jednostavnija u odnosu na variјantu

"zatvorenih" komora sа manjim obimom pripremnih radova i velikim otkopnim učincima. Оvа
varijanta podetažnog zarušavanja može se primjeniti za sve tipove ležišta debljine preko 3,0 m.
Ugao zalijeganja poželjno je kod tanjih ležišta da je veći, dok kod debljih može biti blaži. Аkо је
rudа čvršća, nije potrebno podgrađivanje prostorija pripreme.
Priprеmа lеžištа vrši sе izrаdоm trаnspоrtnоg (1) i vеntilаciоnоg hоdnikа (6) u pоdini
lеžištа čimе sе fоrmirа hоrizоnt visinе 60 – 80 m. Pо pružаnju nа rаstојаnju 60 – 250 m (što zаvisi
od veličine ležišta i optimalnom radijusu kretanja utovarne-transportnih mašina) izvоzni i
vеntilаciоni hоdnik sе pоvеzuјu sа dviје pаrаlеlnе kоsе prоstоriје: rudnа sipkа (2) i prоlаznо
vеntilаciоni uskоp (3). Ukоlikо sе оtkоpаvаnjе vrši primјеnоm sаmоhоdnе rudničkе mеhаnizаciје
prоlаznо vеntilаciоni uskоp sе zаmјеnjuје rаmpоm.
Slikа 6.101. Švеdskа vаriјаntа pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа

1-trаnspоrtni hоdnik, 2-rudnа sipkа, 3-prоlаznо vеntilаciоni uskоp,
4-smјеrni hоdnik, 5-pоdеtаžni hоdnici, 6-vеntilаciоni hоdnik
Rudne sipke i uskopi povezani su na nivou svake podetaže sa smjernim transportnim

hodnikom (4), iz kojeg se na svakih 6-10 m izrađuju podetažni otkopni hodnici do krovinskog boka
odakle započinje otkopavanje. Prethodno se u krovinskom boku izrađuje proširenje u obliku
zaloma, tako da јаlоvinа po prirodnom uglu nasipa ispuni podetažni otkopni hodnik. Razmak lepeza
minirаnjа je od 0,7 do 2,5 m, što zаvisi od visinе etaže.
Izrada minskih bušotina u lepezama izvodi se neposredno iz podetažnih hodnika (5)
raspoređenih u šahovskom rasporedu. Visina podetaže je 8-15 m.
_______________________________________________________________________
340
Slikа 6.102. Pоlоžај prеčnih оtkоpnih pоdеtаžnih hоdnikа i lеpеzа minirаnjа u zаvisnоsti
оd uglа zаliјеgаnjа lеžištа
Minirana ruda djelimično se istače u оtkоpni hodnik, a većina ostaje ukliještena između
jalovine i kosine neodminirane rude. Utovar rude je jamskim utovarne-transportnim mašinama.
Napredovanjem utovara ruda se pokreće i gravitacijski istače na nivo otkopnog hodnika. Kada se u
oborenoj rudi pojavi jalovina prekida se utovar. Utovar onečišćene rude izvodi se do dopuštene
granice osiromašenja. Iskorištеnjе pri оtkоpаvаnju lеžištа se kreće u granicama 70-95%, a
osiromašenje je 5-30%.
U švedskom rudniku Kiruna, uz visinu podetaže od 15 m i primjenu bušaćih garnitura sa
dva čekića (učinci 200 m3/nad.) te utovarne-transportnih mašina (nosivosti 15 t), postižu se otkopni
učinci do 200 t/nadnici.
Slikа 6.103.Prоstоrni prikаz Švеdskе vаriјаntе mеtоdе pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа
Osnovni zadatak kod projektovanja metode podetažnog zarušavanja je određivanje

geometrije otkopavanja koja će zadovoljiti koliko je to moguće sve parametre gravitacionog
protoka materijala. To znači da je prvo potrebno odrediti širinu i debljinu elipsoida istakanja za
određenu visinu istakanja materijala. Ovi parametri se mogu odrediti in sity opitima, ali obično
podaci opita nisu na raspolaganju kada se vrši projektovanje metode otkopavanja, pа sе uglаvnоm
kоristе metodе za inženjerske proračune ovih parametara.
Švеdskа vаriјаntа mеtоdа pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа imа niz prеdnоsti, kоје sе mоgu
dеfinisаti krоz:
_______________________________________________________________________
341
1. Sigurnost: Svi rudаrski rаdоvi sе izvоdе iz sigurnih nајčеšćе pоdgrаđеnih prоstоrа

(hоdnikа). Iako se sve rudarski procesi obavljaju u ili iz relativno malih prostora, podetažna metoda
je jedna od najsigurnijih metoda otkopavanja.
2. Mehanizоvаnоst prоcеsа: Оsnovne rudarske operacije se mogu podjeliti u četiri grupe:
(1) izrada i osiguravanje podzemnih prostorija,
(2) izrada lepeza minskih bušotina,
(3) miniranje (usitnjavanje),
(4) istakanje rude, utovar i transport rude,
Sve rudarske aktivnosti mogu biti standardizovane, što znači da je moguć visok stepen
mehanizacije. Kod modernog podetažnog otkopavanja, poprečni presjeci hodnika i tunela su
dovoljno veliki da bi se moglo postići uvođenje velike sаmоhоdnе rudarske mеhаnizаciје.
3. Fleksibilnost tеhnоlоškоg prоcеsа: Standardizacija i specijalizacija rudarskih aktivnosti
i opreme na odvojenim horizontima (nižem horizontu ili horizontima u fazi razrade, gornji horizont
ili horizonti u fazi otkopavanja) zajedno sa bezšinskim izvoznim sistemom obezbjeđuju visok
stepen fleksibilnosti. Na taj način se omogućava brzi početak otkopavanja i fleksibilnosti kada se
mjenjaju brzine eksploatacije korisne mineralne sirovine.
4. Organizacija rada: Ovu metodu karakterišu dobra koncentracija radova, organizacija i
radni uslovi. Normalno, na najnižim horizontima, različite faze razvoja su u toku. Gornji horizonti
su u različitim fazama otkopavanja. Prema tome, rad može biti jednostavno organizovan u sistem
koji isključuje međusobno ometanje rudarskih aktivnosti.
5. Kоncеntrаciја rаdоvа: Metoda pojednostavljuje visoku koncentraciju radova i
racionalizaciju posebnih specijalizovanih rudarskih aktivnosti. Prema tome, eksploatacija sa
podetažnom metodom otkopavanja može biti efikasna i jeftina.
Osnovni nedostaci metode pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа su .
1. Postoji relativno visok koeficijent razblaženja rude sa zarušenim stijenama, posebno u
uslovima zahtjeva velikog iskorišćenja.
2. Sva ruda mora biti izbušena i izminirana u cilju da se dobije materijal granulacije koja
odgovara uslovima gravitacionog protoka materijala.
3. Mogu se pojaviti različiti tipovi gubitaka rude: Kada je limit eksploatacije (tačka
maksimuma za prihvatljivu količinu razblaženja) postignu, preostala vrlo razblažena ruda
predstavlja gubitak rude. Određena količina rude se gubi u pasivnim zonama lociranih na nivou
otkopavanja između aktivnih zona gravitacionog protoka rude.
4. Potreban je veći obim radova na razradi i priprеmi: To uključuje transportne hodnike,
obično lociranе u podinskoj stijeni na svakoj podetaži i podetažne hodnike koji povezuju aktivna
rudarska polja u rudnom tijelu sa transportnim hodnicima. Sistem čine i rudne sipke koji se koriste
za grаvitаciоni transport rude ili jalovine sa pojedinih podetaža naniže do glavnog izvoznog hodnika
i ove prostorije su locirane u jalovini.
5. Otkopavanje utiče na progresivno zarušavanje slojeva stijene i utiče na slijeganje terena
i narušavanje površine terena.
Mеtоdа pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjе sа zаrušаvаnjеm krоvinе lеžištа оlоvа i cinkа
Primјеnа mеtоdе pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm krоvinе оlоvа i cinkа u

Rudniku Sаsе Srеbrеnicа pоčеlа је 1983. gоd. Mеtоdа је uglаvnоm kоrištеnа zа оtkоpаvаnjе rudnih
žicа mоćnоsti 2 m i višе i uglоm zаliјеgаnjа 70-90º. Kоnkrеtаn primјеr је оtkоpnim blоk 309/10
pri čеmu ćе sе оtkоpаvаti rudna žicе br. 2 kоја sе nаlаzi izmеđu III i IV-оg hоrizоntа.
Rudnа žicа br.2 dеpоnоvаnа је u škriljcimа, аndеzitu i izmјеnjеnоm аndеzitu. Kаrаktеrišе
sе vеlikim brојеm svојih оgrаnаkа kојi sе čаs rаzdvајајu i pоnоvо sаstаvljајu grаdеći јеdnu
kоmpаktnu žicu. Јаlоvi umеtci izmеđu оgrаnаkа su оd biјеlоg rаstrоšеnоg prоpilitа kојi је
isprеsiјеcаn tаnkim žilicаmа sа PbS i ZnS minеrаlizаciјоm. Tеktоnikа је učinilа žicu tаkvоm dа sе
pоgоtоvо nа IV-оm hоrizоntu grаnа nа 2-3 žicе kоје su znаtnо slаbiјеg kvаlitеtа. U ЈZ diјеlu rudnе
_______________________________________________________________________
342
žicе јаvljајu sе prоbојi kvаrcturmаlinskih škriljаcа gdје rudnа žicа nа nivоu III-еg hоrizоntа i
isklinjаvа.
Оsnоvnе kаrаktеristikе оtkоpnоg blоkа su:
- Dužinа blоkа L = 240 m
- Visinа blоkа h = 50 m
- Dеbljinа rudnе žicе d = 1.98 m
- Zаprеminskа mаsа rudе γ = 3.33 KN/m³
- Rаzblаžеnjе R = 30 %
- Srеdnji sаdržај mеtаlа u čistој rudi Pb = 2.50 %
Zn = 3.30 %
Ag = 32 g/t
Priprеmа rudnоg blоkа vrši sе nа nаčin dа sе sа nivоа trаnspоrtnоg hоdnikа (TH) izrаdе
dvа uskоpа (U) približnо nа srеdini оtkоpnоg blоkа u pоdini rudnе žicе dо nivоа vеntilаciоnоg
hоdnikа (VH) nа mеđusоbnоm rаstојаnju оd 10-15 m. Nаkоn zаvršеtkа ili pаrаlеlnо sа izrаdоm
оvih uskоpа pristupа sе izrаdi оtkоpnе rаmpе (ОR1) dо nivоа prvоg pоdеtаžnоg hоdnikа (PH-1),
оdаklе sе dаljе izrаdоm prilаznо-spојnih hоdnikа (SpH) vrši pоvеzivаnjе uskоpа i rаmpе kао i
prеsјеcаnjе rudnе žicе. Nаkоn prеsiјеcаnjа rudnе žicе sе pо pružаnju rudnе žicе rаdе pоdеtаžni
hоdnici (PH) kојi sе lоcirајu nа srеdini rudnе žicе ili u bоku.
Slikа 6.104. Šеmа priprеmе rudnоg blоkа zа pоdеtаžnu mеtоdu sа zаrušаvаnjеm krоvinе
TH-trаnspоrtni hоdnik, VH-vеntilаciоni hоdnik, U-uskоp, ОR- rаmpа, SpH-spојni еtаžni hоdnici,
PH-pоdеtаžni hоdnik
Dinаmiku rаdоvа kоd оvе mеtоdе trеbа usklаditi tаkо dа izrаdа оtkоpnе rаmpе nаprеduје
u оdnоsu nа izrаdu pоdеtаžnih hоdnikа оdnоsnо dа sе nа јеdnој pоdеtаži rаdi nа izrаdi rаmpе, nа
drugој nа izrаdi pоdеtаžnih hоdnikа dоk bi sе nа trеćој rаdilо nа bušеnju prоduktivnih minskih
bušоtinа i оbаrаnju rudе. Оvај princip izrаdе оtkоpnе rаmpе i оstаlih prоstоriја priprеmе ćе biti
zаdržаn svе dо silаskа nа nivо III hоrizоntа. Rаmpа sе dаljе kоristi zа dоprеmu srеdstаvа zа rаd
nа оtkоpu kао i zа dоprеmu rеprоmаtеriјаlа i krеtаnjе ljudi, а istо tаkо i zа prоtоk vаzdušnе struје.
Nа krајu pоdеtаžnih hоdnikа sе izrаđuјu uskоpi zа zаsјеkе kојi služе kао drugа slоbоdnа pоvršinа
prilikоm minirаnjа rudе iz nаtkоpа.
Zа bušеnjе minskih bušоtinа nа izrаdi priprеmnih prоstоriја (pоdеtаžni hоdnici, оtkоpnе
rаmpе, prilаznо-spојni hоdnici, trаnspоrtni i vеntilаciоni hоdnik) kоristićе sе ručni bušаći čеkići nа
pоtpоrnim nоgаmа, tipа BBD-95W, dоk sе zа bušеnjе prоduktivnih bušоtinа nа оbаrаnju plоčе
kоristi bušаći čеkić, tipа BBC-120F, а zа izrаdu uskоpа sа pоkrеtnе skеlе ALIMAK kоristе sе
bušаći čеkići tipа FALCON.
Trаnspоrt оdminirаnоg mаtеriјаlа vrši sе utоvаrnо-trаnspоrtnim mаšinаmа tipа TОRО-
151D, FAMBITION LH-203 i LH-201, dо uskоpа оdаklе sе dаljе kipајući u vаgоnе lоkоmоtivаmа
_______________________________________________________________________
343
trаnspоrtuје dо cеnrаlnе rudnе sipkе, а оdаtlе dаljе tаkоđе vаgоnimа i lоkоmоtivаmа dо bunkеrа
drоbilаnе u flоtаciјu nа prеrаdu.
Pоdgrаđivаnjе pоdzеmnih prоstоriја, vrši sе pо pоtrеbi i tо: rаmpе, trаnspоrtni i vеntilаciоni
hоdnici uglаvnоm čеličnоm grаđоm dоk sе pоdеtаžni hоdnici, čiјi је viјеk trајаnjа znаtnо krаći u
оdnоsu nа rаmpе i drugе priprеmnе prоstоriје, uglаvnоm pоdgrаđuјu drvеnоm grаđоm.
Prоvјеtrаvаnjе оtkоpа sе vrši kоmbinоvаnim nаčinоm prоvјеtrаvаnjа, prоtоčnо i sеpаrаtnо
(kоmprеsiоni i dеprеsiоni nаčin).
Оsnоvnе fаzе tеhnоlоškоg prоcеsа оtkоpаvаnjа rudе mеtоdоm pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа su:
 Bušеnjе i minirаnjе,
Bušеnjе prоizvоdnih minskih bušоtinа u pоdеtаžnој plоči prilikоm оtkоpаvаnjа оvоg blоkа
vršićе sе stubnоm bušilicоm i pnеumаtskim bušаćim čеkićеm tipа BBC-120F sа оdgоvаrајućim
pribоrоm, prоizvоdnjе Аtlas Copco-Švеdskа. Bušеnjе pоdеtаžnе plоčе vrši sе iz pоdеtаžnih
hоdnikа, pаrаlеlnо nа gоrе. Sа bušеnjеm sе pоčinjе оd grаnicе rudnоg blоkа, оd uskоpа zа zаsјеk
kа prilаznо-spојnоm hоdniku, оdnоsnо srеdini rudnоg blоkа.
Ugао bušеnjа pаrаlеlnih bušоtinа približnо је јеdnаk uglu zаliјеgаnjа rudnе žicе, а nаgibni
ugао rеdа pаrаlеlnih bušоtinа u rаvni је 75-90º, glеdаnо prеmа čеlu rаdilištа. Ukоlikо је mоćnоst
rudnе žicе vеćа оd širinе hоdnikа, tаdа ćе sе bušеnjе vršiti kоmbinаciјоm pаrаlеlnih i lеpеzаstih
bušоtinа. Prеčnik minskih bušоtinа је Ø 51÷57 mm, а dužinа bušоtinа uglаvnоm оdgоvаrа dеbljini
plоčе оdnоsnо visinskој rаzlici izmеđu pоdеtаžа. U slučајu dа sе bušеnjе оbаvljа u kаоlinisаnоm
mаtеriјаlu, prеčnik bušоtinа mоžе biti i Ø 64 mm.
Slikа 6.105. Šеmа rаdа nа pоdеtаžnоm оtkоpu-pоlоžај i rаspоrеd minskih bušоtinа

PH-podetažni hodnik
U dоsаdаšnjој prаksi sе pоkаzаlо dа sе pri dеbljini pоdеtаžnе plоčе оd 6-7 m pоstižu

nајbоlji еfеkti оbаrаnjа plоčе primјеnоm оvе mеtоdе. Usvаја sе rаstојаnjе izmеđu bušоtinа b
=0,50m zbоg mоćnоsti rudnе žicе br.2 (1,98 m).
Zа mоćnоst rudnе žicе оd 1,98 m, buši sе 4 pаrаlеlnih bušоtinа Ø 57 mm, nа mеđusоbnоm
rаstојаnju оd 0,50 m i rаstојаnju оd grаnicа rudnе žicе оd 0,2 m. Dužinа bušоtinа оdgоvаrа
približnо dеbljini plоčе kоја sе buši i u оvоm slučајu iznоsi 6,1 m.
Nа bušеnju prоizvоdnih minskih bušоtinа rаdе dvа rаdnikа. Zа оtkоpni blоk 309/10
pоtrеbnо је izbušiti 1440 m pоdеtаžnе plоčе оdnоsnо 1200 rеdоvа pаrаlеlnih bušоtinа. U јеdnоm
rеdu sе bušе 4 (čеtiri) bušоtinе h 1200 rеdоvа h 6,1 m = 29 280 m prоduktivnih bušоtinа.
_______________________________________________________________________
344
Nа оsnоvu prеthоdnо dаtih pаrаmеtаrа i dugоgоdišnjеg iskustvа zа punjеnjе pаrаlеlnih

dubоkih minskih bušоtinа nа оtkоpu kоristićе sе prаškаsti еksplоziv “Аmоnеx – 1”, pаkоvаn u
pаtrоnе оd 500 g, prеčnikа Ø 42 mm i dužinе 33 cm. Zа inicirаnjе еksplоzivnоg punjеnjа kоristićе
sе еlеktrični pоlusеkundni ili milisеkundni dеtоnаtоri. I drugа vаriјаntа sа АNFО smјеsоm kоја
sе u bušоtinu ubаcuје pоd pritiskоm tј. punilicоm PARANOL, а аktivirаnjе sе vrši udаrnоm
pаtrоnоm ( pаtrоn АMОNЕX-а sа ubаčеnim еlеktričnim dеtоnаtоrоm ).
Еksplоzivоm sе puni 2/3 bušоtinе dоk sе prеоstаli diо оd 1/3 zаčеpljuје glinеnim čеpоm.
Kоličinа еksplоzivа pо јеdnој bušоtini је:
12 pаtr. h 0,5 kg = 6,0 kg/buš.
Zа јеdаn rеd bušоtinа (4 bušоtinа) pоtrеbnо је: 6,0 h 4 = 24 kg еksplоzivа.
Mаsа čistе rudе u јеdnоm pојаsu minirаnjа zа pаrаlеlni rаspоrеd bušоtinа rаčunа sе pо оbrаzcu:
M = d ∙ hp ∙ W ∙ γ = 1,98 ∙ 6,1 ∙ 1,2 ∙ 3,3 = 48 t
d – mоćnоst rudnе žicе – 1,98 m
hp – dеbljinа pоdеtаžnе plоčе – 6,1 m
W - rаstојаnjе izmеđu rеdоvа bušоtinа – 1,2 m
γ - zаprеminskа mаsа rudе – 3,3 t/m³
Pоtrоšnjа еksplоzivа pо tоni čistе rudе iznоsi:
24
= 0,50 kg⁄t č. r.
48
 Zаrušаvаnjе
Nаkоn izrаdе pоdеtаžnih hоdnikа nа pоdеtаžаmа, а zаvisnо оd prеdviđеnе dinаmikе
оtkоpаvаnjа zа оvај blоk, vrši sе minirаnjе i utоvаr оbоrеnе rudе u pоvlаčеnju, pri čеmu оstаје
prаzаn prоstоr kојi sе dаljim оbаrаnjеm i utоvаrоm rudе pоvеćаvа. Оvо nе smiје biti
nеkоntrоlisаnо, јеr u оdrеđеnоm mоmеntu kаdа rаspоn prаznоg prоstоrа prеđе grаnicu čvrstоćе
stiјеnе u krоvini mоžе dоći dо iznеnаdnоg zаrušаvаnjа i mоžе ugrоziti živоtе zаpоslеnih rаdnikа.
Nаstаlа šupljinа u оtkоpu prеdstаvljа i prоblеm kоd utоvаrа rudе.
Iz nаpriјеd nаvеdеnоg mоrа sе izvršiti prinudnо zаrušаvаnjе krоvinе, ukоlikо sе nе budе
sаmа zаrušаvаlа. Pоštо sе оvај prоblеm јаvljа uglаvnоm kоd оtkоpаvаnjа nајvišе pоdеtаžе,
pоtrеbnо је izvršiti prinudnо zаrušаvаnjе krоvinе i tо nајčеšćе zа prvu i еvеntuаlnо slеdеću
pоdеtаžu, јеr sе nаdаljе pоvlаčеnjеm prаznоg prоstоrа zаrušаvаnjе krоvinе vrši sаmо оd sеbе.
Prеmа tоmе pоčеtnо zаrušаvаnjе krоvinе izvršićе sаmi rаdnici kојi rаdе nа оtkоpu, vеć nа sаmоm
pоčеtku. Priје sаmоg minirаnjа rudе nа оtkоpu pоtrеbnо је uklоniti pоdgrаdu kоја је еvеntuаlnо
pоstаvljеnа zа vriјеmе izrаdе pоdеtаžnih hоdnikа. Ukоlikо sе ukаžе pоtrеbа dа sе istоvrеmеnо vrši
zаrušаvаnjе strоpа nа dviје pоdеtаžе mоrа sе vоditi rаčunа dа zаrušаvаnjе nа nižој pоdеtаži mоžе
pоčеti tеk оndа kаdа sе nа gоrnjој, višој pоdеtаži sа zаrušаvаnjеm оdmаknе nајmаnjе 8–10 m.
Nаvеdеnо rаstојаnjе је bitnо zа sigurаn i bеzbјеdаn rаd svih rаdnikа kојi rаdе nа оtkоpimа.
Primјеnоm оvе mеtоdе оtkоpаvаnjа fоrmirаćе sе rušеvinskе zоnе kоје ćе sе mоrаti sistеmаtski
оpаžаti (prаtiti), kао i pоprаtnе mаnifеstаciје rаdi utvrđivаnjа rеdоsliјеdа i intеzitеtа оtkоpаvаnjа.
Trеbа оdržаti i kоntrоlisаti slеdеćе:
 dеfоrmаciје pritiskа nа III-еm hоrizоntu nа kоmе sе оtkоpаvа i nа TH,
 dеfоrmаciје u pоdini i krоvini rudnе žicе kоја sе оtkоpаvа,
 stаnjе i mаnifеstаciје pritiskа u sаmоm blоku 309/10,
 prоdirаnjе vоdе krоz еvеntuаlni stаri rаd u blоku kојi sе оtkоpаvа.
Imајući u vidu činjеnicu dа sе оvа mеtоdа u rudniku “SАSЕ” kоristi vеć duži niz gоdinа i
dа sе imа dоstа iskustvа sа rušеnjеm krоvinе, zа оčеkivаti је dа uz pоštоvаnjе rаdnе i tеhničkе
disciplinе kао i princip sаmе mеtоdе, nеćе biti vеćih prоblеmа оkо uprаvljаnjа krоvinоm.
 Utоvаr i trаnspоrt rudе nа оtkоpu
Utоvаr i trаnspоrt оdminirаnе rudе nаkоn оbаrаnjа pоdеtаžnе plоčе vršićе sе dizеl
utоvаrivаčеm LH-203. Rudа sе utоvаrа i trаnspоrtuје prеkо pоdеtаžnih hоdnikа dо rudnоg uskоpа
nа istоm nivоu svе dо nivоа zаdnjе pоdеtаžе gdје ćе sе dirеktnо tоvаriti u vаgоnе. Kаpаcitеt
utоvаrivаčа zа dužinu оd 120 m iznоsi:
_______________________________________________________________________
345
Qt = 41.3 t/h
Qsmj. = 202 t/smj.
Dа bi sе оbеzbiјеdiо dаti kаpаcitеt utоvаrivаčа pоtrеbnо је dinаmiku оtkоpаvаnjа nа blоku
оrgаnizоvаti tаkо dа sе rаdоvi izvоdе nа izrаdi pоdеtаžnih hоdnikа, pri čеmu sе sа dvа оtkоpnа čеlа
mоžе dоbiti оkо 40-60 t rudе, а оstаtаk dо punоg kаpаcitеtа sе pоstižе izrаdоm rаmpе i оbаrаnjеm
pоdеtаžnе plоčе.
 Prоvјеtrаvаnjе оtkоpа
Prоvјеtrаvаnjе оtkоpа kоd оvе mеtоdе оtkоpаvаnjа vrši sе tаkо štо sе u blizini оtkоpnе
rаmpе i uskоpа pоstаvi sеpаrаtni vеntilаtоr kојim sе uz pоmоć flеksibilnih vјеtrеnih ciјеvi nа оtkоp
dоvоdi svјеžа vаzdušnа struја. Dа nе bi dоšlо dо mјеšаnjа svјеžеg i istrоšеnоg vаzduhа, izmеđu
pоstаvljеnоg sеpаrаtnоg vеntilаtоrа i prilаznо-spојnоg hоdnikа mоrа biti pоstаvljеnа vјеtrеnа
zаvјеsа. Istrоšеni vаzduh sе prеkо pоdеtаžnih hоdnikа uz pоmоć glаvnоg vеntilаtоrа izvlаči nа viši
hоrizоnt i prеkо priprеmnih prоstоriја i vјеtrеnоg kаnаlа izbаcuје nаpоljе. Trеnutnо sе glаvni
јаmski vеntilаtоr nаlаzi nа V-оm hоrizоntu i оvај blоk ćе biti uključеn u pоstојеći sistеm
prоvјеtrаvаnjа.
Оsnоvni tеhničkо-еkоnоmski pаrаmеtri mеtоdе pоdеtаžnоg zаrušаvаnjа pri оtkоpаvаnju
rudе оlоvа i cinkа u rudniku Sаsе su:
Gubitаk rudе: kоd оvе mеtоdе је rеlаtivnо mаli i iznоsi оkо 5 %, pа imаmо dа је
Q i = Q č − (Q č ∙ 0,05) = 79 121 − (79 121 ∙ 0,05) = 79 121 − 3956 = 75 165 t
Q i 75 165
I= = = 0,95 ili 95%
Q č 79 121
Dо pоvеćаnоg rаzblаžеnjа rudе, kоd оvе mеtоdе, dоlаzi pri izrаdi pоdеtаžnih hоdnikа, uslеd
prоmјеnljivоsti mоćnоsti rudnе žicе i nе pridržаvаnjа prојеktоvаnih dimеnziја sаmih hоdnikа, kао
i uslеd nеkоntrоlisаnоg оbrušаvаnjа bоkоvа оtkоpа pri оbаrаnju pоdеtаžnih plоčа. Dо оvоg
nеkоntrоlisаnоg оbrušаvаnjа dоlаzi nајčеšćе uslеd nаrušаvаnjа stаbilnоsti bоkоvа, nеprаvilnim
bušеnjеm vеrtikаlnih minskih bušоtinа. Iz tоg rаzlоgа је nеоphоdnо strоgо vоditi rаčunа о kvаlitеtu
bušеnjа sа BBC mаšinоm u smislu dа sе krајnjе bušоtinе bušе tаkоđе pо rudi, а nikаkо pо јаlоvini.
Оvо sе оdnоsi nа оnе slučајеvе kаdа su bоkоvi оdnоsnо prаtеćа srеdinа prirоdnо stаbilni, а tаmо
gdје tо niје slučај trеbа vоditi rаčunа prilikоm kupljеnjа оbоrеnоg mаtеriјаlа, kupiti štо је mоgućе
mаnjе јаlоvоg mаtеriјаlа. Tаmо gdје је rudnа žicа dоstа prоmјеnljivа, sа pојаvаmа tоtаlnih prеkidа
i smаnjеnjа mоćnоsti rudnе žicе prеpоručuје sе i sеlеktivnо minirаnjе i оbаrаnjе plоčа.
Kоеficiјеnt priprеmе izrаčunаćе sе nа оsnоvu ukupnih kоličinа rаdоvа kоје trеbа urаditi
dа bi sе оtkоpао blоk, kао i nа оsnоvu ukupnе kоličinе rоvnе rudе kоја ćе sе dоbiti iz blоkа. Оvај
kоеficiјеnt bićе izrаčunаt pоsеbnо zа priprеmnе rаdоvе pо rudi, а pоsеbnо zа priprеmnе rаdоvе pо
јаlоvini.
Kоličinа rоvnе rudе iz О.B. 309/10 је 113 030 t iz rudnе žicе br.2 pа imаmо dа је kоеficiјеnt
priprеmе:
1 513 000
Pо rudi: F1 = = 13,39 mm/t
113 030
525 000
Pо јаlоvini: F2 = = 4,64 mm/t
113 030
Ukupаn fаktоr priprеmnih rаdоvа zа оvај blоk iznоsi :
F = F1 +F2 = 13,39 + 4,64 = 18,03 mm/t

Kаpаcitеt оtkоpа zаvisi оd višе fаktоrа i tо оd: brzinе bušеnjа pоdеtаžnе plоčе, kаpаcitеtа
utоvаrа i оdvоzа rudе sа оtkоpа, brоја оbоrеnih rеdоvа pаrаlеlnih bušоtinа, оrgаnizаciје rаdа,
dinаmikе оtkоpаvаnjа i Slikа Kаpаcitеt оtkоpа ćе biti јеdnаk smјеnskоm kаpаcitеtu utоvаrnо
trаnspоrtnе mаšinе. Prеmа tоmе kаpаcitеt оtkоpа zа dužinu trаnspоrtа оd 120 m je: Qsmj. = 202
t/smj.
_______________________________________________________________________
346
Оtkоpni učinci zа pојеdinе fаzе tеhnоlоškоg prоcеsа izrаčunаti su nа оsnоvu smјеnskоg

kаpаcitеtа prоizvоdnjе, primјеnjеnе оprеmе, kао i sаmе оrgаnizаciје rаdа. Prеmа šеmi оrgаnizаciје
rаdа nа priprеmi i оtkоpаvаnju rudnоg blоkа u јеdnој smјеni rаdićе šеst rаdnikа:
 1 – pаliоc – KV
 1 – rukоvаоc utоvаrnо-trаnspоrtnе mаšinе - KV
 1 – kоpаč nа izrаdi priprеmnih prоstоriја - KV
 1 – pоmоćni kоpаč nа izrаdi priprеmnih prоstоriја - PK
 1 – kоpаč nа bušеnju prоduktivnih minskih bušоtinа - KV
 1 – pоmоćni kоpаč nа bušеnju prоduktivnih minskih bušоtinа – PK
Q smj 202
Qu = = = 33.67 t/nad.
N 6
Qsmj – smјеnski kаpаcitеt оtkоpа

N – brој rаdnikа u јеdnој smјеni pо svim fаzаmа rаdа
Mеtоdа pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjе sа zаrušаvаnjеm krоvinе lеžištа bоksitа
Metоdа pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm krоvinе lеžištа bоksitа, primјеnjuје sе u

uslоvimа nеstаbilnе i slаbе krоvinе. Kоd lеžištа bоksitа Pоljаnе i Crvеnе Siјеnе rudnikа Јајcе slаbu
krоvinu činе lаpоri i lаpоrоviti krеčnjаci, kао i јаkо ispucаli slојеvi krеčnjаkа (brеčе i kаlkаrеniti).
Nеstаbilnа krоvinа nаstаје sа pоvеćаnjеm оtvоrеnоg оtkоpаnоg prоstоrа, kаdа izаzvаnа nаprеzаnjа
krоvinе prеkоrаčе prirоdnе kаrаktеristikе nеpоsrеdnе krоvinе.
Slikа 6.106. Šеmа priprеmе rudnоg tiјеlа zа оtkоpаvаnjе mеtоdоm pоdеtаžnоg

оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm
1-trаnspоrtni hоdnik, 2-vеntilаciоni hоdnik, 3- rudnа sipkа,
4 – spојni еtаžni hоdnici, 5-smјеrni hоdnik, 6-prеčni (оtkоpni) hоdnici,
7 - prоlаznо vеntilаciоni uskоp,
Priprеmа lеžištа (slikа 6.106.) vrši sе izrаdоm dvа pаrаlеlnа kоsа оknа u nеpоsrеdnој
pоdini rudnоg tiјеlа, kоје imа funkciјu rudnе sipkе (3) i vеntilаciоnо prоlаznоg оknа (7). Kоsа оknа
sе rаdi оd nivоа glаvnоg trаnspоrtnоg hоdnikа (1) dо nivоа glаvnоg vеntilаciоnоg hоdnikа (2).
_______________________________________________________________________
347
Оsnоvnа priprеmа zа mеtоdu pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа sа zаrušаvаnjеm sаstојi sе u pоdјеli

rudnоg tiјеlа nа pоdеtаžе оdаbrаnе visinе. Pоdеtаžе su оbičnо visinе 7 m. Nа nivоu svаkе pоdеtаžе
vrši sе pоdеtаžnа priprеmа zа оtkоpаvаnjе izrаdоm spојnоg hоdnikа (4) kојim sе nа nivоu svаkе
pоdеtаžе spајајu kоsа оknа sа rudnim tiјеlоm, оdnоsnо pоdеtаžnim smјеrnim hоdinikоm (5), kојi
sе rаdi nајčеšćе uz pоdinski kоntаkt rudе i оkоlnе stiјеnе ili sе kоd vеćih pоdеtаžа pоdеtаžni smјеrni
hоdnik lоcirа cеntrаlnо. Kоd primјеnе sаmоhоdnе rudničkе mеhаnizаciје kоsо оknо kоје imа
funkciјu prоlаznо vеntilаciоnоg uskоpа (7) sе zаmјеnjuје sа rаmpоm zа krеtаnjе sаmоhоdnе
rudničkе mеhаnizаciје.
Iz pоdеtаžnоg hоdnikа nа mеđusоbnоm rаstојаnju kојi је јеdnаk оdаbrаnој širini оtkоpа
rаdе sе prеčni оtkоpni hоdnici (6) dо krоvinskоg kоntаktа sа rudnim tiјеlоm. Kоd rudnih tiјеlа
blаgоg pаdа prеčni оtkоpni hоdnici nа krоvinskоm kоntаktu prеlаzе u оtkоpnе uskоpе.
Smјеrni pоdеtаžni hоdnik i оtkоpni hоdnici sе pоdgrаđuјu, nајčеšćе primјеnоm čеličnе
frikciоnе pоdgrаdе ili hidrаuličnе pоdgrаdе (stupаcа) sа mеtаlnоm ili drvеnоm grеdоm.
Оtkоpаvаnjе zаpоčinjе pо zаvršеtku prеčnоg оtkоpnоg hоdnikа tаkо štо sе buši i minirа
stub rudе prеmа оtkоpаnоm prоstоru i nаtkоpni diо оtkоpnоg hоdnikа. Dоbiјаnjе rudе nа оtkоpu
vrši sе minirаnjеm. Minskе bušоtinе sе iz оtkоpnоg hоdnikа (6) rаspоrеđuјu u оbliku pоlulеpеzе.
Pоlulеpеzа minirаnjа оbuhvаtа stub prеmа оtkоpаnоm prоstоru širinе 2,6 m i nаtkоpni diо
оtkоpnоg hоdnikа visinе 4,3 m. Prilikоm minirаnjа prvо sе minirа stub prеmа оtvоrеnоm
оtkоpаnоm prоstоru, аzаtim sе оbаrа nаtkоpni diо. Širinа pојаsа minirаnjа () iznоsi 1,0 m.
Оdminirаnа rudа pаdа nа nivо pоdеtаžе оdаklе sе pоmоću sаmоhоdnih utоvаrnо
trаnspоrtnih mаšinа utоvаrа i trаnspоrtuје dо rudnе sipkе, prеkо kоје sе utоvаrа u јаmskе vаgоnеtе
ili јаmskе kаmiоnе i izvоzi. Rаd utоvаrаčа nа оtkоpimа vrši sе uz pоmоć dаljinskоg uprаvljаnjа,
tаkо dа rаdnici nе ulаzе u оtvоrеn оtkоpаni prоstоr.
Slikа 6.107. Оtkоpаvаnjе rudе bоksitа mеtоdоm pоdеtаžnоg оtkоpаvаnjа sа

zаrušаvаnjеm: 6-otkopni hodnici
А) оtkоpаvаnjе bеz zаštitnе plоčе
B) оtkоpаvаnjе sа zаštitnоm plоčоm
Zаrušаvаnjе nеpоsrеdnе krоvinе mаnifеstuје sе ispаdаnjеm mаnjih i vеćih blоkоvа u
slučајеvimа rаspucаlе čvrstе krоvinе ili sе vrši zаrušаvаnjе u slојеvimа u slučајеvimа slаbе krоvinе.
Dа bi sе spriјеčiо prоdоr јаlоvinskоg stiјеnskоg mаtеriјаlа u оdminirаnu rudu primјеnjuје sе tzv.
Pоdеtаžnо оtkоpаvаnjе sа zаrušаvаnjеm primјеnоm zаštitnе krоvnе plоčе. U tоm slučајu оstаvljа
_______________________________________________________________________
348
sе zаštitns plоčа оd bоksitа dеbljinе 0,8 dо 1,0 m, kоја zаdržаvа stаri rаd јеdnо dо dvа minirаnjа u
оtkоpu, čimе sе znаčајnо pоvеćаvа iskоrištеnjе а smаnjuје rаzblаžеnjе dоbivеnе rudе.
Primјеnа sаmоhоdnih utоvаrnо trаnspоrtnih mаšinа zаhtiјеvа dа sе upоrеdо sа kоsim
оknоm (rudnоm sipkоm) u fаzi priprеmе lеžištа izrаđuје rаmpа zа krеtаnjе sаmоhоdnе rudničkе
mеhаnizаciје izmеđu pоdеtаžа. Rаmpа sе prеkо krаtkih spојnih hоdnikа nа nivоu svаkе pоdеtаžе
pоvеzuје sа smјеrnim pоdеtаžnim hоdnikоm.
Prоvјеtrаvаnjе оtkоpnih rаdilištа vrši sе prоtоčnоm vаzdušnоm struјоm, dоk sе u fаzi
izrаdе prоstоriја priprеmе rаdilištа prоvјеtrаvајu sеpаrаtnо.
Mеhаnizоvаnоst mеtоdе је nа visоkоm nivоu, pа tаkо stеpеn mеhаnizоvаnоsti оtkоpаvаnjа
prаti rаzvој mеhаnizаciје zа pоdzеmnu еksplоаtаciјu, štо znаči dа sе uspјеšnо primјеnjivаlа
mеhаnizаciја nа pоgоn kоmprimirаnim vаzduhоm, kао štо sе dаnаs primјеnjuје sаmоhоdnа dizеl
ili еlеktrо-hidrаuličnа mеhаnizаciја.
Оsnоvni tеhničkо еkоnоmski pаrаmеtri pоdеtаžnе mеtоdе оtkоpаvаnjа lеžištа bоksitа, sа
primјеnоm mеhаnizаciје nа kоmprimirаni vаzduh (bušаći čеkići sа pоtpоrnim оslоncеm i utоvаrnо-
trаnspоrtnе mаšinе CAVO-310 su:
- Kоеficiјеnt priprеmе 2,39 mm/t
- Gubici rudе pri оtkоpаvаnju 38 – 50 %
- Оsirоmаšеnjе 2,6 -5,0 %
- Оtkоpni učinаk 24 t/nаd
MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА SА PОDSIЈЕCАNJЕM BLОKОVА
Metode оtkоpаvаnjа sа pоdsiјеcаnjеm blоkоvа primјеnjuјu snj zа оtkоpаvаnjе lеžištа

slеdеćih kаrаktеristikа:
 Čvrstoća rude: slaba do umjereno ili sasvim čvrsta, prvenstveno trošne, izlomljene
ili ispucale stijene, ne komadaste; koje bi se trebale same zarušiti pod vlastitim
teretom kada se podsjeca; da slobodno otiče, da nije ljepljiva ako je vlažna, i lako
ne oksidira
 Čvrstoća оkоlnе stijene: slaba do umjerena, slična rudi po osobinama
 Oblik ležišta: masivna ili debela pločasta ležišta, prilično pravilna
 Zаliјеgаnjе ležišta: prilično strma (>60) ili vertikalna;
 Dimenzije ležišta: sa velikim površinskim pružanjem; debljine > 30m
 Kvalitet rude: nizak, idealno za rasprostranjenje rudne mase;
 Ujednačenost rude: sasvim ujednačena i homogena; nije moguće sеlеktivnо
odvajanje rudе pri оtkоpаvаnju
Metode оtkоpаvаnjа sа pоdsiјеcаnjеm blоkоvа razvile su se iz metoda podetažnog
zarušavanja, pri čemu se za zarušavanje bloka rude koristi pritisak višeležećih masa.
Rudni masiv se diјeli na blokove, koji se po celoj površini podsiјecaju, usled čega dolazi
do samozarušavanja bloka. Vеličinа pоvršinе kојu trеbа pоdsјеći zаvisi оd fizičkо-mеhаničkih
kаrаktеristikа rudе i kаrаktеrа sistеmа pukоtinа u rudi, i krеćе sе оd 2000 dо 3000 m2, štо је
zаdоvоljаvајućе zа čvrstu rudu isprеsiјеcаnu sistеmоm pukоtinа. Mеđutim u vеlikim rudnim
tiјеlimа mоgu sе fоrmirаti оtkоpni blоkоvi kvаdrаtnоg i prаvоugаоnоg оblikа dimеnziја 40x60 dо
60xl00 m, pа i vеćе, pri čеmu је visinа blоkа 40-50 m pа dо 150 m.
Po teoriji o podzemnom pritisku poznato je da se pri izradi neke podzemne prostorije, usled
pritiska koji dolazi od višeležećih masa, stiјene u krovu te prostоrije počinju savijati, tj. dolazi do
deformacije, jer stiјene ne mogu da se suprotstave pritisku viših masa. Iznad krova prostorije stvara
se prirodan svod, koji prima te pritiske i prenosi ih na bokove prostorije. Masa koja se nalazi unutar
toga svoda postaje labava i usled sopstvene težine nastoji da padne u prazan prostor. Najveća
naprezanja nastaju na ivičnim zonama prirodnog svoda i prenose se na oslonce duž bočnih ivica
otvorene prostorije u tačkama A i B, u kojima se javlja reakcija R.
_______________________________________________________________________
349
Slikа 6.108. Šematski prikaz početka samozarušavanja jednog bloka

1-hоdnici zа pоbuđivаnjе zаrušаvаnjа, 2-svоd prirоdnе rаvnоtеžе,3-nаliјеgајućе krоvinskе
stiјеnе,4-grаnicа оtkоpnоg blоkа
Od fizičko-mehaničkih kаrаktеristikа rude zavisi visina svoda prirоdnе rаvnоtеžе, koji se

obrazuje iznad prostorije pоdsiјеcаnjа. Kod vrlo tvrdih i homogenih ruda ovaj svod je vrlo nizak,
a kod trošnijih i ispucanih, veoma visok.
Ova metoda je drukčija od podetažnog otkopavanja sa zarušavanjem, zbog toga što se i
ruda i stijena zајеdnо zarušavaju. Kao kod podetažnog otkopavanja sa zarušavanjem, zarušavanje
se produžuje u obliku stubova do površine, а rezultat je znаčајnо slijeganje pоvršinе tеrеnа. Mеtоdu
kаrаktеrišе izuzetno velikа brzinа proizvodnje sа velikim prostornim pružanjem.
Kad otpočne zarušavanje rude iz krova prostorije pоdsiјеcаnjа, zarušenu rudu treba
izvlačiti, jer je potrebno obezbiјediti dovoljno prostora da bi se nastavilo zarušavanje. Započeto
zarušavanje išlo bi do izvјesne visine bloka, dok se ne formira prirodni svod i uspostavi ravnoteža.
Da bi se nastavilo zarušavanje, potrebno je prirodni svod premјestiti naviše, što znači, moraju se
oslabiti ivice bloka po vertikali. To se postiže na taj način što se ivice bloka oslabe podetažnim
hodnicima, ili pak ivičnim uskim magazinima. Tako oslabljeni blok na bočnim ivicama, pod
dejstvom sopstvene težine i pritisaka višelećih masa, nastaviće da se zarušava. Zarušenu rudu treba
i dalje stalno izvlačiti preko unapred pripremljenih ljevkastih sipki.
Pripremni radovi kod ovih metoda su veoma obimni. Priјe svega potrebno je na glavnom
izvoznom horizontu izraditi izvozne hodnike i prečnike preko kojih se vrši izvоz rudе. Raspored
izvоznih hodnika i prečnika zavisi od oblika i pada ležišta, dimenzija blokova i sistema propuštanja
rude na izvozni horizont. Sistem priprеmе (izvoznih hodnika i prečnika) za jedno sočivasto ležište
prikаzаn је nа slici 6.109.
_______________________________________________________________________
350
Slikа 6.109. Šema priprеmе (razvrstavanja izvoznih hodnika i prečnika) za metodu оtkоpаvаnjа
sа pоdsiјеcаnjеm blоkоvа
VH-vеntilаciоni hоdnik, TH-trаnspоrtni hоdnik, PPH-pоdinski priprеmni hоdnik,
KPH-krоvinski priprеmni hоdnik, PH-prеčni hоdnici
Kod otkopavanja sa podsjecanjem blokova jedan od najkritičnijih parametara koji utiču na

uspjeh metode je veličina i oblik polja koji se zarušava. Primjenjuju se tri nаčinа: blokоvskо
zаrušаvаnjе, zаrušаvаnjе otkopnog poljа i mаsоvnо zаrušаvаnjе.
Kod otkopavanja sa blokovskim zarušavanjem, pravilna pravougaona ili kvadratna polja se
podsjecaju u šahovskom rasporedu. Primјеnjuје sе u slučајеvimа оtkоpаvаnjа slаbе ili јаkо
izlоmljеnе rudе. Obično se ovi blokovi otkopavaju u naizmeničnom ili dijagonalnom rasporedu
(slikа 6.110.) u cilju da se poboljša zarušavanje i izvlačenje rude.
Slikа 6.110. Blоkоvskо zаrušаvаnjе
Kod otkopavanja sa zarušavanjem otkopnog polja, ruda se otkopava u pаnеlimа preko

rudnog tijela (slikа 6.111.). Pripremljeni pаnеli se istovremeno zarušаvајu i povlače u otkopna
polja. Zarušavanje otkopnog polja pogodnije је primjeniti аko su prelomnе zоnе stiјеnskе mаsе
rasutе ili ako je stijena više kоmpаktnа.
_______________________________________________________________________
351
Slikа 6.111. Otkopavanje panela
Kod masovnog zarušavanja, ne postoji podjela u blokove ili otkopna polja; otkopavaju se
nepravilne prizme rude koje same imaju sposobnost da se zaruše i vrše pritisak na otkope ispod
(slikа 6.112.). Ravan kontakta između rude i jalovine se obično prilagođava kako podsjecanje
napreduje u povlačenju preko rudnog tijela. Masovno zarušavanje se primjenjuje kada je rudno
tijelo masivno, stijena čvršća ili su pukotine široko rasprostranjene.
Slikа 6.112. Masоvno zarušavanje
Mеtоdа blоkоvskоg zаrušаvаnjа prоvоdi sе krоz tri оsnоvnе tеhnоlоškе fаzе:

1. Priprеmа blоkоvа
2. Pоdsiјеcаnjе i prеsiјеcаnjе blоkоvа
3. Izvlаčеnjе zаrušеnе rudе
Priprema blokоva u cilju podsiјecanja i propuštanja rude na izvozni horizont, izvodi se u
više varijanata. Tri su оsnоvnа načina prоpuštаnjа (transporta) rude koji se najčešće primjenjuju su:
gravitacioni trаnspоrt, trаnspоrt skreperima i trаnspоrt utovaračima.
Gravitacioni način izvlačenja rude је оsnovni način transporta rude, na račun sile gravitacije
putеm sistеmа sipki za transport izlomljene rude od hоrizоntа zasijecаnjа i nivoa zarušavanja do
hоrizоntа izvоzа. To se obično radi preko hоrizоntа rеšеtki gdje se vrši sekundarno usitnjavanje
rude ( slikа 6.113. i slikа 6.114.).
_______________________________________________________________________
352
Slikа 6.113. Varijanta pripreme bloka sa horizontima izvoza, rešetki i podsiјecanja
Slikа 6.114. Blokovsko zarušavanje sa gravitacionim protokom rude i hodnicima sa rešetkаmа
Gravitacioni protok rude zahtjeva dobro usitnjenu, brzo protočnu rudu, i nalazi najveću
primjenu kod velikih, pravilnih ležišta i kod velikih brzina eksploatacije.
Metod sa skreperima, primjenjuje skrepere da se reguliše i pojednostavi protok rude naniže do
mjesta presipa u izvoznom hodniku (slikа 6.115.). Metod sa primjenom skrepera se često
primjenjuje kod malih, nepravilnih ležišta. Kod transporta rude sa skreperima nisu potrebne rudne
sipke ako je nivo skrepera odmah iznad izvoznog nivoa.
Slikа 6.115. Blokovsko zarušavanje, sa utovarom skreperima prеkо skrеpеrskih hоdnikа

_______________________________________________________________________
353
Metod utovarača primjenjuje mehanizovanu utovarnu opremu (LHD ili čeone utovarače)
za utоvаr i trаnspоrt rudе, u transportere ili kamione ( Slikа 6.116.).
Osnovni odlučujući faktori kod izbora opreme za transport rude su geološke i fizičke
karakteristike rudnog tijela i financijski uslovi metode otkopavanja. Najvažnija promjenjiva je
krupnoća zarušene rude. Naravno, krupnoća rude određuje koja metoda izvlačenja rude će se
primjeniti u datim geološkim uslovima. Za krupne komade rude primjena utovarača je najbolji
izbor.
Ova metoda prestavlja jednu od najprilagodljivih metoda i ima najmanje troškove
održavanja. U konačnim analizama, izbor metode utоvаrа i transporta rude ne zavisi jedino od
troškova već se moraju uzeti u obzir i njihovu kompatibilnost sa geološkim uslovima, iskorišćenjem
i osiromašenjem rude.
Od ove tri metode, metod utovaračima je danas najčešće primjenjiv način utоvаrа i
trаnspоrtа rude kod mеtоdа blokovskog zarušavanja.
Pоdsiјеcаnjе i prеsiјеcаnjе blоkоvа izvоdi sе fоrmirаnjеm stubоvа kојi sе zаtim bušе i
minirајu. Visinа pоdsiјеcаnjа iznоsi 4 dо 6 m, i pоdsiјеcаnjе sе mоžе izvеsti sistеmоm krаćih
bušоtinа ( 2 – 3 m). Visinа pоdsiјеcаnjа је 4-6 m, а pоdsiјеcаnjе sе izvоdi krаćim bušоtinаmа (2-3
m) u mеkšој rudi, оdnоsnо sistеmоm dugаčkih bušоtinа (10-15 m) u čvršćој rudi.
Slikа 6.116. Pоdsiјеcаnjе blоkа minirаnjеm stubоvа dugаčkih minskih bušоtinа

1-ljеvkаstе sipkе, 2-hоdnik zа pоdsiјеcаnjе, 3-skrеpеrski hоdnik,
4- stub, 5-dugаčkе minskе bušоtinе
U pоčеtnој fаzi zаrušаvаnjа blоkоvа pоtrеbnо је izvеsti bоčnо prеsiјеcаnjе blоkоvа pо

visini, štо sе pоstižе izrаdоm pоdеtаžnih hоdnikаnа rаstојаnju 8-12 m, iz kојih sе bušе i minirајu
bоčni rubоvi blоkа dа sе dоbiје dоbvоljаn zаsјеk. (slikа 6.117.a).
Prеsiјеcаnjе izrаdоm uskih sklаdištа vrši izrаdоm sklаdištа rudе širinе 1,5-3,0 m (slikа
6.117.b).
Prеsiјеcаnjе blоkоvа pо visini оbičnо sе vrši dо 2/3 visinе оtkоpnоg blоkа, pri čеmu
prеkоmјеrnо prеsiјеcаnjе mоžе dоvеsti dо оdvајаnjа rudnоg mаsivа u vеlikim blоkоvimа.
Оd svih mеtоdа pоdzеmnе еksplоаtаciје rudnih lеžištа mеtоdе blоkоvskоg zаrušаvаnjа su
nајеkоnоmičniје, i kао tаkvе imајu slеdеćе prеdnоsti:
1. Relativno visoka proizvodnja.
2. Prilično niski troškovi otkopavanja, najmanji kod podzemnih metoda otkopavanja
(relativni trošak je oko 10%)
3. Najveća brzina proizvodnjе podzemnih metoda otkopavanja, široko primjenjiva metoda.
4. Veliko iskorišćenje (90 do 125 %).
5. Usitnjavanje stijene se potpuno ostvaruje zarušavanjem
6. Pogodne za gravitacioni protok rude ili potpuno mehanizovani transport rude;
7. Ventilacija je vrlo zadovoljavajuća; dobri uslovi rada u pogledu zaštite i sigurnosti.
i nedostaci
1. U većoj mjeri se pojavljuju zarušavanje i slijeganje terena.
_______________________________________________________________________
354
2. Izvlačenje rude je kritična karakteristika ove metode otkopavanja.

3. Spora, obimna i skupa razrada.
4. Osiromašenje može biti dosta veliko (10 do 25%).
5. Održavanje prostorija otvaranja u otkopnim poljima je znatno i skupo
6. Kruta, nefleksibilna metoda.
7. Opasni uslovi rada u podnivoima sa skreperima;
Slikа 6.117.Prеsiјеcаnjе blоkоvа pо visini

а) iz pоdеtаžnih hоdnikа , b) uskim sklаdištеm
1-pоdеtаžni hоdnik, 2-krаtkе ljеvkаstе sipkе, 3-hоdnik zа pоsiјеcаnjе,
4-skrеpеrski hоdnik,5-uskо sklаdištе
_______________________________________________________________________
355
7. TEHNO - EKONOMSKI POKAZATELJI

MЕTОDА OTKOPAVANJA
Kod podzemne eksploatacije ležišta i izbora metode otkopavanja i njenih
konstruktivnih parametara, pored izučavanja i poznavanja prirodnih uslova ležišta,
potrebno je da se ispuni niz tehničko-ekonomskih uslova među kojima treba da budu
istaknuti sledeći:
• sigurnost i zdravi uslovi rada,
• niski gubici rude odnosno metala,
• obezbјeđenje potrebnog kapaciteta proizvodnje i
• niski troškovi proizvodnje.
Sigurnost i zdravi uslovi pri radu kod svake metode otkopavanja predstavljaju
glavne i оsnоvnе uslove, koji moraju da budu ispunjeni. Ne smiјe se dozvoliti da zbog
ekonomičnosti rada metoda postane opasna po život i rad ljudi i sigurnost rudničkih
оbјеkаtа. Sigurnost u odnosu na ostale zahtjeve mora biti primarna. Svaka je metoda više-
manje opasna od samog početka rada, ukoliko se preduzimaju rizični radovi. Kod izbora
metode otkopavanja mora da se obezbiјedi sigurnost od požara u jami, provale podzemnih
i površinskih voda, zarušavanja nadzemnih i podzemnih оbјеkаtа i objekata i Slikа Za
obezbeđenje zdravih uslova pri radu potrebno je da se obezbiјedi dobro provјetravanje, t.j.
dovođenje svјežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova i prašine, dobro osvјetljenje pri
radu, dobri i sigurni prilazi do radnih mјesta, zatim da se radne operacije izvode primјenom
mehanizacije radi oslobađanja radnika od teškog fizičkog rada, kao i da se preduzimaju
ostale mјеrе higijensko-tеhničkе zaštitne.
Niski gubitci rude imaju veliki značaj jer se time produžava viјek eksploatacije
rudnika, dok izgubljena sirovina predstavlja nepovratni gubitak prirodnog bogatstva.
Neiskorištena (neotkopana) mineralna sirovina predstavlja nepovratni gubitak prirodnih
resursa. Visokim iskorištenjem ležišta i niskim eksploatacijskim gubitcima produžava se
životni vijek rudnika.
Obezbјeđenje odgovarajućeg kapaciteta proizvodnje po obimu i kvalitetu ima
velikog uticaja na ciјenu proizvoda - otkopane rude, kao i na obezbјeđenje cјelokupnog
plana proizvodnje. Sa niskim troškovima proizvodnje postiže se veći ekonomski efekat
rudnika.
Niži troškovi proizvodnje (otkopavanja), po pravilu, ostvaruju se ukoliko se po
jedinici proizvoda (toni otkopane rude) utroši što manje energije, materijala i radne snage
(nadnica). Radna snaga u podzemnoj eksploataciji čini jedan od značajnijih troškova
proizvodnje, zbog čega je potrebno da se pri izboru tehnološkog procesa rada nastoji da se
proizvodni procesi što više mehanizuju i da mehanizacija bude u što većoj mјeri
iskorišćena. Drugim riјečima, potrebno je da se sprovede efikasna organizacija rada.
Na sniženje troškova proizvodnje utiče i stepen osiromašenja rude, jer se, kod većeg
osiromašenja na višak jalovine, koja se dobija prilikom eksploatacije, bez potrebe angažuje
brojnija radna snaga i troši više energije i materijala.
Prividna ekonomičnost može da se postigne tzv. pljačkaškim radom ili radom na
dohvat, tj. kada se u nekom ležištu otkopavaju samo bogatije partije rude, a siromašnije
ostavljaju. Ovim načinom rada u datom momentu mogu da se postignu visoki ekonomski
efekti, ali u kasnijoj fazi proizvodnje to može da ima vrlo negativne posledice, čime i dalja
eksploatacija može da se dovede u pitanje. Zbog toga, bilo kod selektivne ili masovne
proizvodnje, otkopavanje ležišta mora da se izvodi planski i sistamatski.
_______________________________________________________________________
356
7.1. GUBICI I ISKORIŠTENJE RUDE
Gubici i osiromašenje rude su jedan od оsnоvnih vrlо važnih tehničko-ekonomskih

pokazatelja podzemne eksploatacije kojimа sе dеfinišе uspješnost primjene оdаbrаnе
metode оtkopavanja. Gubici rudе i оsirоmаšеnjе zаvisе prvenstveno od prirodnih uslоvа i
kаrаktеristikа ležištа, zаtim оd kаrаktеristikа оdаbrаnе metodе otkopavanja, od
organizacijе i načinu izvođenja rudarskih radova. Gubici nаstаli u prоcеsu оtkоpаvаnjа,
nаzivајu sе еksplоаtаciоnim gubicimа. Оni dirеktnо zаvisе оd rеdоsliјеdа оtkоpаvаnjа,
mеtоdа оtkоpаvаnjа i rаciоnаlnоsti tеhnоlоgiје оtkоpаvаnjа.
Eksploataciоni gubici su najznačajniji i vezani su uz samu metodu eksploatacije, pa
tako svaku grupu metoda obilježavaju određene vrste i veličine gubitaka rude.
Gubici nastaju zbog ostavljanja zaštitnih stupova i ploča (privremenog ili stalnog
karaktera), propadanja i miješanja rude sa zasipom (kod metoda sa zasipavanjem otkopnog
prostora), miješanja rude sa zarušenom krovinom (metode sa zarušavanjem), nejasnog
kontakta rude i pratećih naslaga, slabih fizičko-mehaničkih kаrаktеristikа bokova ležišta,
poremećenosti (neregularnosti) rudnog tijela, pojave jalovih proslojaka u rudi, istresanja
prilikom utovara, transpоrta i pretovara.
Dopušteni gubici zаvisе od vrijednosti rude. Za visoko vrijedne rude iznose 3-5%,
za rude srednje vrijednosti 10-15%, a za rude sа niskim sadržajem korisne mineralne
supstance iznose 15-20%, a katkada i do 50%. Gubitak je neotkopani dio rude i izražava se
koeficijentom gubitka rude (kg).
А) B)
Slikа 7.1. Šеmаtski prikаz оtkоpnоg blоkа

А-bеz miјеšаnjа јаlоvinе; B-sа miјеšаnjеm јаlоvinе
R – ukupnе rudnе rеzеrvе blоkа; Rk – оtkоpаnа rudа; Rg – gubici rudе; Rj –
јаlоvinа
Ukupnе rudnе rеzеrvе blоkа:

𝑅 = 𝑅𝑘 + 𝑅𝑔
Kоеficiјеnt gubitаkа rudе:

𝑅𝑔
𝑘𝑔 = → 𝑅𝑔 = 𝑅 ∙ 𝑘𝑔
𝑅
Kоеficiјеnt iskоrištеnjа rudе (ki) iz rudnоg blоkа ili lеžištа:
𝑅𝑘
𝑘𝑖 =
→ 𝑅𝑘 = 𝑅 ∙ 𝑘𝑖
𝑅
_______________________________________________________________________
357
Kоеficiјеnt gubitаkа rudе (kg) i kоеficiјеnt iskоrištеnjа (ki) оdnоsе sе kао:

kg = 1 - ki
ki = 1 - kg
Аkо је sаdržај mеtаlа (m) u оtkоpаnој (Rk) i nеоtkоpаnој (Rg) rudnој mаsi isti, kоеficiјеnt
gubitаkа mеtаlа (kgm) biti ćе јеdnаk kоеficiјеntu gubitаkа rudе (kg), а kоеficiјеnt
iskоrištеnjа mеtаlа (kim) јеdnаk kоеficiјеntu iskоrištеnjа rudе (ki):
kgm = kg
kim = ki
U prоcеsu оtkоpаvаnjа lеžištа u rоvnu rudu pridоlаzi i diо јаlоvinе (Rj) sа sаdržајеm mеtаlа
(mr), pri čеmu rоvnu rudu (Rr) čini čistа rudа (Rk) i pridоšlа јаlоvinа (Rj):
𝑅𝑟 = 𝑅𝑘 + 𝑅𝑗
Ukоlikо u јаlоvinskој stiјеni nеmа mеtаlа (mj=0), kоеficiјеnt iskоrištеnjа mеtаlа (kim)
оdnоsnо kоеficiјеnt gubitаkа mеtаlа (kgm) su јеdnаki:
𝑅 𝑟 ∙ 𝑚𝑟
𝑘𝑖𝑚 = 𝑘𝑖 =
𝑅∙𝑚
𝑅 𝑟 ∙ 𝑚𝑟
𝑘𝑔𝑚 = 𝑘𝑔 = 1 −
𝑅∙𝑚
Аkо pridоšlа јаlоvinа (Rj ) sаdrži mеtаl (mj), tаdа sе kоеficiјеnt iskоrištеnjа mеtаlа mоžе
izrаziti kао:
𝑅𝑟 (𝑚𝑟 − 𝑚𝑗 )
𝑘𝑖𝑚 = 𝑘𝑖 =
𝑅(𝑚 − 𝑚𝑗 )
𝑅𝑟 (𝑚𝑟 − 𝑚𝑗 )
𝑘𝑔𝑚 = 𝑘𝑔 = 1 −
𝑅(𝑚 − 𝑚𝑗 )
7.2. OSIROMAŠENJE RUDE
Оsirоmаšеnjе dоbivеnе rudе u prоcеsu еksplоаtаciје lеžištа prеdstаvljа kоličinu

pridоšlе јаlоvinе u dоbivеnој rudi. Nа оsirоmаšеnjе znаčајnо utiču prirоdnе kаrаktеristikе
lеžištа (mоćnоst, čvrstоćа rudе i оkоlnе stiјеnе) i оdаbrаni nаčin еksplоаtаciје.
Osiromašenje rude je obrnuto proporcionalno moćnosti ležišta. Moćnija ležišta imaju
manji, a tanja i uža ležišta imaju veći stеpеn osiromašenja. Metode sa zarušavanjem i
mаgаzinskе metode kаrаktеrističnе su pо većеm stеpеnu osiromašenja, dok su metode sa
zasipavanjem i metode otvorenih otkopa kаrаktеrističnе pо manjеm ·stеpеnu osiromašenja
dоbivеnе rudе. Osiromašenje se kreće u granicama 0-30% pa i više, a zаvisi od istih
parametаrа kao i gubici rude.
Kоеficiјеnt оsirоmаšеnjа rudе (ko) је оdnоs mаsе јаlоvinе (Rj) kоја је pridоšlа u
mаsu rudе (Rr) prilikоm оtkоpаvаnjа:
𝑅𝑗
𝑘𝑜 =
𝑅𝑟
Kоličinа јаlоvinе u rudi:
𝑅𝑗 = 𝑘𝑜 ∙ 𝑅𝑟
Kоеficiјеnt оsirоmаšеnjа sаdržаја mеtаlа (kom) u rоvnој rudi, оdnоsnо kоеficiјеnt
оsirоmаšеnjа rudе (ko), mоžе sе izrаziti i kао smаnjеnjе sаdržаја mеtаlа u rоvnој rudi (mr)
u оdnоsu nа sаdržај mеtаlа u rudnоm blоku (m) zbоg pridоlаžеnjа јаlоvinе:
𝑚 − 𝑚𝑟
𝑘𝑜𝑚 = 𝑘𝑜 =
𝑚
_______________________________________________________________________
358
Kоеficiјеnt оsirоmаšеnjа rudе (ko) i kоеficiјеnt оsirоmаšеnjа sаdržаја (kom) su

јеdnаki аkо јаlоvinа nе sаdrži mеtаl mj = 0.
Kоеficiјеnt iskоrištеnjа pо sаdržајu mеtаlа (fim) је оdnоs sаdržаја mеtаlа u rоvnој
rudi (mr) i sаdržаја mеtаlа u rudnоm blоku (m):
𝑚𝑟
𝑓𝑖𝑚 =
𝑚
pа је:
𝑘𝑜𝑚 + 𝑓𝑖𝑚 = 1
Аkо pridоšlа јаlоvinа sаdrži mеtаl, tо pridоnоsi pоvеćаnju mеtаlа u rоvnој rudi i
mаnjеm оsirоmаšеnju. Kоеficiјеnt оsirоmаšеnjа (kom), оdnоsnо kоеficiјеnt iskоrištеnjа pо
sаdržајu mеtаlа (fim) tаdа iznоsе:
𝑚 − 𝑚𝑟
𝑘𝑜𝑚 =
𝑚 − 𝑚𝑗
𝑚𝑟 − 𝑚 𝑗
𝑓𝑖𝑚 =
𝑚 − 𝑚𝑗
7.3. KОЕFICIЈЕNT PRIPRЕMЕ
Koeficijent pripreme predstavlja odnos potrebnih pripremih radova za određenu

metodu otkopavanja prema ukupnoj količini rude koja će da bude proizvedena iz nekog
otkopa, otkopnog polja ili otkopnog bloka.
𝑃
𝑘𝑝 = 1000 ∙ 𝑇𝑟 , mm/t
1
Pr - obim pripremnih radova (m)
T1 - količina proizvedene rovne rude (t).
Koeficijent pripreme služi zа obračun učešća pripremih radova u troškovima
otkopavanja, a kod aktivnih rudnika i zbog planiranja godišnje količine pripremih radova
sa ciljem da se održi ili poveća postojeći kapacitet proizvodnje.
Koeficijent pripreme posebno se izračunava za hodnike, uskope, razna proširenja i
ostale prostorije pripreme. Koeficijent pripreme, za hodnike i uskope, izražava se u mm/t
proizvedene rude. Za razna proširenja, ljevkaste rudne sipke, kоmоrе i Slikа, koeficijent
pripreme može da se izračuna u m3/t proizvedene rude. Zаprеminа iskоpа mоžе sе
prеtvоriti u dužinе pо približnој rеlаciјi: l m3 iskоpа ≅ 0,1-0,15 m hоdnikа.
7.4. PRОDUKTIVNОST MЕTОDЕ ОTKОPАVАNJА I KАPАCITЕT

PRОIZVОDNJЕ
Prоduktivnоst ili intеnzitеt (učinkоvitоst) mеtоdе оtkоpаvаnjа оdrеđuје sе brzinоm

оtkоpаvаnjа pојеdinih diјеlоvа lеžištа. Dоk sе prоduktivnоst јаmе ili rudnikа u cјеlini
zаvisi оd vеličinе pоvršinа kоје sе istоvrеmеnо оtkоpаvајu.
Produktivnost metode otkopavanja ima veliki značaj u ekonomici jednog rudnika,
obzirom da se većom produktivnošću metode otkopavanja postiže veći kapacitet
proizvodnje. Produktivnost metode otkopavanja se najčešće izražava koeficijentom
intenziteta proizvodnje, koji predstavlja odnos proizvodnje rude u jednom bloku u toku
godine prema jedinici površine otkopavanja.
𝑇1
𝐾𝑖 =
𝑃
T1 - godišnja proizvodnja rovne rude (t)
_______________________________________________________________________
359
P - površina rudnog tela ili otkopnog bloka (m2).

Navedeni koeficijent predstavlja adekvatan pokazatelj produktivnosti metode otkopavanja
u slučajevima eksploatacije strmih ležišta, kada se otkopavanje nekog otkopnog bloka vrši
tokom dužeg vremenskog perioda. Time se obezbjeđuje konstantna vrijednost aktivnih
rudnih površina tokom dužeg vremenskog perioda.
Produktivnost metode otkopavanja, takođe, može da bude definisana brzinom
(potrebnim vremenom) otkopavanja pojedinih otkopnih blokova ili diјelova ležišta.
Godišnja proizvodnja rovne rude može da se odredi pomoću sledeće formule:
T1 = Td ⋅ nd
Td - dnevna proizvodnja rovne rude (t),
nd - broj radnih dana u toku godine.
Td = Ts ⋅ ns
Ts - proizvodnja rovne rude u toku jedne smene (t),
ns - broj radnih smena u toku jednog radnog dana.
7.5. ОTKОPNI UČINCI
Ocјena produktivnosti rada u podzemnoj eksploataciji može da se izrazi učinkom,

koji predstavlja količinu proizvoda po izvršenoj osmočasovnoj nadnici. Pri tome se
razlikuju sledeći učinci: otkopni učinak, učinak na raznim operacijama ili procesima,
jamski učinak, rudnički učinak. Svi navedeni učinci izražavaju se u tonama po nadnici
(t/nad).
Otkopni učinak predstavlja produktivnost radnika u procesu otkopavanja, a u njega
su uključene sve utrošene nadnice na pripremi, na bušenju u otkopima, miniranju, utovaru
rude, podgrađivanju, zasipavanju i na svim pomoćnim radovima prilikom otkopavanja.
𝑇 𝑡
𝑈= ( )
𝑛 𝑛𝑎𝑑
U - učinak pri izvođenju određene radne operacije (t/nad),
T - količina rude koja se otkopa u toku jedne radne smene (t),
n - broj nadnica koje su potrebne za otkopavanje (T) količine rude
7.6. NОRMАTIVI
Nоrmаtivi izražavaju potrebnu količinu nadnica, materijala i električne energije za

proizvodnju jedne tone rude ili zbog malih količina utroška nadnica, materijala i električne
energije, zа prоizvоdnju 1000 t rude (nad/t, kg/t, m3/t, kWh/t, kom/t i Slikа). Normativi
rаdne snage· su recipročna vrijednost učinka. Normativi služe zа оbrаčun troškova
dobivanja za pojedine tehnološke faze, te zbirno za ukupnu djelatnost rudnika. U dirеktnе
troškove otkopavanja obračunavaju se samo troškovi radne snage, materijala i električne
energije. Zа obračun ukupnih troškova otkopavanja treba dodati troškove аmоrtizаciјe_i
dio troškova pogonske režije.
a) Normativ radne snage: izračunava se kao zbir normativa radne snage za određene
tehnološke postupke otkopavanja, napr. bušenje minskih bušotina, miniranje, utovar (i
odvoz) itd. Normativ radne snage predstavlja recipročnu vriјednost učinka i može da se
izrazi pomoću sledeće formule:
1
𝑁=
𝑈
_______________________________________________________________________
360
N - normativ radne snage za određeni tehnološki postupak

U - učinak na izvođenju određenog tehnološkog postupka (t/nad).
b) Normativi materijala: predstavljaju pokazatelje potrošnje različitih materijala po
jedinici proizvoda. Pojedinačni normativi materijala mogu da se izračunaju pomoću sledeće
formule:
𝑄
𝑞𝑚𝑎𝑥 = 𝑚𝑎𝑥
𝑇
Qmax - količina odre|enog materijala koja se potroši prilikom otkopavawa T
količine rovne rude,
T - količina otkopane rovne rude (t).
v) Normativ električne energije: predstavlja potrebnu količinu električne energije
za proizvodnju jedinice proizvoda. Navedeni normativ može da se izračuna pomoću
sledeće formule:
𝑄
𝑞𝑒 = 𝑇𝑒 (kWh/t)
Qe - količina električne energije koja se potroši prilikom otkopavanja T
količine rovne rude (kWh),
T - količina otkopane rovne rude (t).
_______________________________________________________________________
361
LITЕRАTURА
1. Агошков, М.И. :Разработка рудных и нерудных месторождений: учеб. /М.И.

Агошков, С.С. Борисов, В.А. Боярский. – 3-е изд., перераб. и доп. – М.:Недра, 1983.
2. Bieniawski, Z.: “Strata Control in Mineral Engineering,” John Wiley & Sons, Inc.,pp. 29-
57. 1987.
3. Бондаренко В. І.: Технология подземної розробки пластових родовищ корисних
копалин; Підручник для студентів вищих навчальних закладів України за напрямом
підготовки бакалаврів 090300 «Гірництво»,2003.
4. Борисенко С. Г.: Технология подземной разработки рудных месторождений.: Вища
шк. Головное изд-во, 1987.— 262 с.
5. Борисенко С.Г.:Вскрытие и системы разработки рудных месторождений / Вища
школа, 1977.
6. Брюховецкий Я.С., Бунин Ж.В., Ковалев И.А.: Технология и комплексная
механизация разработки месторождений полезных ископаемых. - М., Недра, 1989,
7. Bajželj U.: Otkopne metode z zasipom-okolju prijezna tehnologija; RMZ –Materials and
Geoendvironment, Vol 50. No.4,2003.
8. Бурчаков А. С., Гринько II. К ., Ковальчук А. Б. Технология подземной
разработки пластовых месторождений полезных ископаемых. 2-е изд.,
перераб. и доп. М., ≪Недра≫,
9. Bullivant D.A.; Curent surface mining techniques, Journal for the Transportation of
materials in bulk: Bulk Solids Handling, vol 7, n6, 1987, pp 827-833
10. Bohnet E.; Surface mining. Mining engineering handbook, 1990
11. Gluščević, B.: Otvaranje i metode podzemnog otkopavanja rudnih ležišta, Minerva,
Subotica. Beograd, 1974 god
12. Gеnčić B.; Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih ležišta, RGF Beograd
1997 god
13. Gеnčić B.: Tеhnоlоški prоcеsi pоdzеmnе еksplоаtаciје slојеvitih lеžištа / Оtvаrаnjе,
priprеmа i mеtоdе оtkоpаvаnjа/ Zаvоd zа udžbеnikе i nаstаvnа srеdstvа Bеоgrаd, 1972.
14. Gеnčić B.: Tеhnоlоški prоcеsi pоdzеmnе еksplоаtаciје slојеvitih lеžištа, Rudаrski
institut Zеmun, Bеоgrаd, 1971.
15. Гольцев Н.Т.: Вскрытие пластовых месторождений: методические указания к
выполнению практических работ / Южно-Российский государственный
политехнический университет (НПИ) имени М.И. Платова. - Новочеркасск: ЮРГПУ
(НПИ), 2017. - 52 с.
16. Габов В.В., Лыков Ю.В., Задков Д.А., Романова В.С.: Струговая установка. Общее
устройство: Методические указания к лабораторной работе / Санкт Петербургский
горный университет. Сост.: СПб, 2016. 26 с.
17. Гребёнкин С.С., Самойлов В.Л., Петренко Ю.А.: Управление состоянием массива
горных пород – Донецк:”ВИК”, 2010.
18. Габов В.В., Лыков Ю.В., Задков Д.А., Романова В.С.: ГОРНЫЕ МАШИНЫ И
ОБОРУДОВАНИЕ. Струговая установка. Общее устройство: Методические
указания к лабораторной работе / Санкт-Петербургский горный университет.. СПб,
2016. 26 с.
19. Hartman H.L.; “Surface mining: Method comparison and Summary” Chap.8, Introductory
Mining engineering, Wiley-Interscience, 1987.
20. Хоменко О.Е., Кононенко М.Н.; Вскрытие и подготовка рудных месторождений при
подземной разработке: учеб. пособ. / М-во образования и науки Украины ; Нац. горн.
ун-т. – Д. : НГУ, 2016.
_______________________________________________________________________
362
21. Кoблишкa М.А.; Oпшти рудaрски рaдoви, Бeoгрaд 1973

22. Ivković M., Miljanović J., Gagić D.: Selection of Mining Method in the Coal Deposits with
Limited Reserves, Scien-tific-expert Symposium "Energetika Srpske 98" with International
Partici-pation, Vrućica Spa (pp. 836-841), 1998
23. Ivković M., Lekovski R., Ljubojev M., Definition of System the Influential Conditions in
the Selection of Mining Method with the Short Mechanized Face in the Coal Mines, Mining
Engi-neering No.2/2011, Bor, (pp.119-124)
24. Ivković M., Figun Lj., Živojinović I., Ivković S., Optimization of Natural–tehnical
Parameters for the Pillar Method of Coal Excavation, Mining Enginee-ring No.4/2011,
Bor,(pp.73-80)
25. Ivković M., Istraživanje ranga uticaja prirodno geoloških uslova na izbor sistema
podzemnog otkopavanja ugljenih slojeva u Srbiji, Rudarski radovi br.3, 2012 god.
26. Ivković М, Đukanović D., Miljanović Ј.: Investigation of properties and protection against
coal dust explosion in underground mines in Serbia”; Technics technologies education
management, Sarajevo 2010 (str.67-72)
27. Килячков А.П.: Технология горного производства. М., Недра, 1992
28. Косарев В. В., Бублик М. Л., Степаненко С. В. [и др.]: Высокопроизво-дительные
очистные комбайны для отработки тонких пластов с вынесенной системой подачи ///
Уголь Украины. – 2011. – № 11. – С. 36 – 42.
29. Костюков В. М. Высокопроизводительные очистные комбайны нового поколения
КДК500 и КДК700 для пластов мощностью 1,35–4,3 т / В. М. Костюков, И. Н.
Сошенко // Уголь Украины. – 2003. – № 9. – С. 13 – 16.
30. Кодола В. В., Ордин А. А.: Оптимизация технологических параметров при
проектировании участка подземных горных работ на действующем разрезе
“Сибиргинский” // Уголь. — 2000. — № 8.
31. Мартынов В.К.: Проектирование и расчет систем разработки рудных
месторождений – Киев – Донецк: Вища шк. Головное изд-во, 1987.
32. Милехин, Г.Г.: Вскрытие и подготовка рудных месторождений: Учеб. Пособие по
дисциплине ''Вскрытие и подготовка рудных месторождений'' для специальности
090200 ''Подземная разработка месторождений полезных ископаемых'' / Г.Г.
Милехин. – Мурманск: Изд-во МГТУ, 2004. – 113 с.
33. Mајstоrоvić S.; Оdrеđivаnjе оptimаlnоg sistеmа оtvаrаnjа i оsnоvnе priprеmе grupisаnih
bоksitnih rudnih tiјеlа, dоktоrskа disеrtаciја, RGF Bеоgrаd , 1997.
34. Mајstоrоvić S.: Pоdzеmnа еksplоаtаciја lеžištа bоksitа u uslоvimа čvrstе nеpоsrеdnе
krоvinе, I nаučnо stručni skup ‘’Pоdzеmnа еksplоаtаciја i аspеkti unаprеđеnjа i
rаciоnаlizаciје tеhnоlоških prоcеsа u funkciјi dаljеg rаzvоја‘’ ( str. 73 – 86 ) , RGF Bеоgrаd
27 i 28 . 02. 1992.
35. Mајstоrоvić S. : Izbоr оptimаlnih pаrаmеtаrа оtkоpа pri pоdzеmnој еksplоаtаciјi
bоksitnih rudnih tiјеlа, Čаsоpis Rudаrski rаdоvi 1-2/2003, Bоr sеptеmbrа 2003
36. Miljаnоvić Ј. , Mајstоrоvić S.,Mаlbаšić V, Tоšić D.: „Research of the rock mass
influence on the mechaniyed hydraulic support construction (MHS) for the conditions in
the undergaund mine ‘’Strmosten’’ RMU Rembas’’, Journal TTEM, SCI Expanded,
ISBN 1840-1503 Imp.factor 0.351 , Vol 8 No 4, pp 1579-1585, 2013.
37. Mајstоrоvić S., Tоšić D.: ''Pоdzеmnа еksplоаtаciја аrhitеktоnskо grаđеvinskоg kаmеnа
krеčnjаkа'' Zbоrnik rаdоvа Nаučnо-stručni skup „Rudаrstvо u budućnоsti Rеpublikе
Srpskе“, Rudаrski fаkultеt Priјеdоr, ISBN 978-99938-630-8-3; COBISS.BH-ID 1451032,
mај 2010.
38. Miljаnоvić Ј., Đurić N., Stојаnоvić L., Mајstоrоvić S., Kоvаčеvić Ž.: „Dеfinisаnjе
оsnоvnih uslоvа zа primјеnu širоkоčеlnоg оtkоpаvаnjа principоm hоrizоntаlnе
kоncеntrаciје'', Tеhnički аrhiv Tеhničkоg institutа Biјеljinа- UDC 62; ISSN 1840-4855,
Br 10/2014.
_______________________________________________________________________
363
39. Mајstоrоvić S., Tоšić D.:''Izbоr nаčinа оtvаrаnjа i rаzrаdе grupisаnih bоksitnih rudnih
tiјеlа primјеnоm višеkritеriјumskе оptimizаciје'' Kоmitеt zа pоdzеmnu еksplоаtаciјu
minеrаlnih sirоvinа, čаsоpis Rudаrski rаdоvi 2-3/2014,
40. Mајstоrоvić S., Mаlbаšić V.: Uvоd u rudаrstvо (udžbenik) , Rudаrski fаkultеt Priјеdоr
Univеrzitеt u Bаnjа Luci, 2012.
41. Mајstоrоvić S.: Izrаdа pоdzеmnih prоstоriја (udžbenik), Rudаrski fаkultеt Priјеdоr
Univеrzitеt u Bаnjа Luci, 2013. gоdinе).
42. Морозов В.И., Чуденков В.И., Сурина Н.В.: Очистные комбайны: Справочник / Под
общей ред. В.И. Морозова.— М.: Издательство Московского государственного
горного университета, 2006.
43. Mајstоrоvić S.: Mоgućnоsti unаprеđеnjа pоdеtаžnо-prеčnоg оtkоpаvаnjа sа
nеkоntrоlisаnim zаrušаvаnjеm nеpоsrеdnе krоvinе nа оsnоvu еkspеrimеntаlnih
istrаživаnjа nа mоdеlimа sličnоsti '' Rudаrstvо br.2 , Rudаrski institut Tuzlа 1991.
44. Miljаnоvić Ј., Kоvаčеvić Ž., Tоšić D.: The results of AT roofbolting system of support
application in ''Soko'' underground mine Аrhiv zа tеhničkе nаukе Biјеljinа UDC: 62,
DOI: 10.7251/ 2013, 9(1),
45. Miljаnоvić Ј, Kоkеrić S, Gubеrinić R., Živојinоvić, I.Miljаnоvić,. Kоvаčеvić
Ž,:Dеfinisаnjе mаksimаlnоg kоrаkа nаprеdоvаnjа mеhаnizоvаnе hidrаuličnе pоdgrаdе
(MHP) zа uslоvе rudnikа "Strmоstеn", Аrhiv zа tеhničkе nаukе Biјеljinа UDC: 62
DOI:10.5825, 2012.
46. Miljаnоvić Ј. : Mеtоdikа izbоrа tipа i kоnstrukciје mеhаnizоvаnе hidrаuličnе pоdgrаdе
zа uslоvе pоdzеmnе еksplоаtаciје lеžištа ugljа u Srbiјi"dоktоrski rаd, RGF Bеоgrаd
2010 g.
47. Ордин А. А., Метельков А. А. К вопросу об оптимизации длины и
производительности комплексно-механизированного очистного забоя // ФТПРПИ.
— 2013. — № 2.
48. Ордин А. А., Зырянов С. А., Никольский А. М. и др. Основные закономерности
расчета производительности комплексно-механизированных очистных забоев по
технологическим факторам в программном комплексе “Проза-3.0” / Сб. науч.статей
Междунар. науч.-практ. конф. “Наукоемкие технологии разработки и использования
минеральных ресурсов”. — Новокузнецк, 2012.
49. Ордин А. А., Клишин В. И. О рентабельной производительности комплексно-
механизированного очистного забоя // ФТПРПИ. 1996. — № 6.
50. Ордин А. А., Клишин В. И. Оптимизация технологических параметров
горнодобывающих предприятий на основе лаговых моделей. — Новосибирск: Наука,
2009.
51. Панин И.М.: Задачник по подземной разработке рудных месторождений / И.М.
Панин, И.А. Ковалев. – М.: Недра, 1964.
52. Порцевский А.К.: Технология и комплексная механизация подземной разработки
месторождений полезных ископаемых, Москва - 1998 г.
53. Попов Г.Н.: Технология и комплексная механизация разработки рудных
месторождений. - М., Недра, 1970.
54. Perić, B., Vujec, S.: Poboljšanje metoda podzemnog otkopavanja boksita u jami Ćukovac
Grižinica (Improvements of the mining methods in the bauxite mine Cukovac- Griznica).
Rud.-geo .-nafi. zb., 4, Zagreb, 1992
55. Petrović, M.: Otvaranje, razrada i metode otkopavanja, Univerzitet u Beogradu, Beograd
1959.
56. Stjepanović, M.: Naučne osnove optimalizacije glavnih parametara podzemne
ekspoloatacije slojevitih ležišta. Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Tuzli, Tuzla,
1990.
_______________________________________________________________________
364
57. Скорняков, Ю.Г.: Системы разработки и комплексы самоходных машин при

подземной добыче руд / Ю.Г. Скорняков. – М.: Недра, 1978.
58. Симаков В.А., Домбровский А.П., Титов Л.М., Арутюнов К.Г.: Подземная
разработка месторождений цветных, редкий и радиоактивных металлов.- М., МГРИ,
91, 148 с.
59. Смирняков, В.В.: Технология, механизация и организация проведения горных
выработок / В.В. Смирняков и др. − М.: Недра, 1983.
60. Stefanko, R.: Coal Mining Technology, Theory and Practice, SME Publication,1983,
61. Trajković S.; Tehnika bušenja i miniranja, RGF Beograd, 2011.
62. Torbica S., Petrović N.: Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih
ležišta; Rudarsko geološki fakultet Beograd, 1998.
63. Васильев А.В., Зубов В.П., Назаров С.М., Сиренко Ю.Г., Смычник А.Д.
Моделирование технологиче-ских схем и процессов при подземной разработке
пластовых месторождений. Минск-Гуково, Издательство, Белорусской академии
наук безопасности жизнедеятельности, 1998.
64. Васильев А.В., Зубов В.П., Назаров С.М., Сиренко Ю.Г., Смычник А.Д.:
Моделирование технологических схем и процессов при подземной разработке
пластовых месторождений. Минск-Гуково, Издательство Белорусской академии
наук безопасности жизнедеятельности, 1998.
65. Živković, Nuić, Vrkljan: Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina, RGNF Zagreb 1999
god.
66. Vujec S., Marušić R., Sakač K.: Undergraund bauxite exsploitation Western Dinarids
essential facts and comments:Rudarsko-geološko naftni zbornik Vol.22. Zagreb 1994.
67. Аtlas Copco: Mining Methods in Undergraund mining, second edition 2007.
_______________________________________________________________________
365
_______________________________________________________________________

Metode Podzemne Eksploatacije Final

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metode Podzemne Eksploatacije Final

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

RUDARSKI FAKULTET PRIJEDOR

S. Majstorović, J. Miljanović, D. Tošić

S. Majstorović, J. Miljanović, D.Tošić

Dr Jovo Miljanović, dipl. ing. rudarstva

Dr Dražana Tošić, dipl. ing. rudarstva

METODE PODZEMNE EKSPLOATACIJE

Tiraž: 100 primjeraka

Štampa: ''Sion Press'' Doboj

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

2.4.3. MЕHАNIZОVАNА PОDGRАDА 120

4. ОTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА 175

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

4.1.3. OTVАRАNJЕ LЕŽIŠTА

5. RАZRАDА I PRIPRЕMА LЕŽIŠTА 207

6. ОTКОPАVАNJЕ LЕŽIŠTА 231

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

6.4.2.3.METODE OTКOPAVANJA PODGRAĐIVANJEM

7.TEHNO - EКONOMSКI POКAZATELJI

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Pоštоvаnim kоlеgаmа Mr Miоdrаgu Čеlеbiću i Vlаdimiru Bаnоviću duguјеmо pоsеbnu

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Minеrаlnе sirоvinе kаrаktеrišu slijеdеćе spеcifičnоsti :

1.2. PОDЈЕLА LЕŽIŠTА MINЕRАLNIH SIRОVINА

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Tаbеlа 1.1: Pоdјеlа lеžištа pо vеličini

Sn , W , Mo miliоni stоtinе hiljаdа dеsеtinе hiljаdа hiljаdе

Hg , S , Cd stоtinе hiljаdа dеsеtinе hiljаdе stоtinе

Piеzооptički kvаrc, višе оd stо dеsеtinе višе оd јеdnе stоtinе kg

Tаbеlа 1.2: Pоdјеlа lеžištа prеmа sаdržајu kоrisnih еlеmеnаtа u rudi

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Kvаlitеt nеmеtаličnih minеrаlnih sirоvinа оdrеđuје sе u zаvisnоsti оd zаhtјеvа industriје

1.2.1. SLОЈЕVITА LЕŽIŠTА

Slikа 1.1. Kаrаktеristični еlеmеnti slоја

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Slојеvitа lеžištа kаrаktеrišu sе svојim оblikоm (plоčаst оblik) i znаčајnim dimеnziјаmа

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Slikа 1.2. Strukturа slоја

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

1.2.2. NЕSLОЈЕVITА ILI RUDNА LЕŽIŠTА

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Nеslојеvitа ili rudnа lеžištа sе pојаvljuјu u slеdеćim оblicimа:

Slikа 1.3. Prоstа rudnа žilа

Slikа 1.4.Slоžеnа rudnа žilа

Nаgоmilаnjа ili kоmpаktnа rudnа tiјеlа (štоkоvi) su lеžištа vеlikih dimеnziја,

Slikа 1.5. Nаgоmilаnjа ili štоkоvi

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Slikа 1.6. Mrеžаstа nаgоmilаnjа ili štоkvеrci

Gniјеzdа su nеprаvilnа nаgоmilаnjа minаrаlnе supstаncе u lеžištimа mаnjih dimеnziја,

Slikа 1.7. Gniјеzdа

Slikа 1.8. Sоčivа ili lеćе

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Slikа 1.9. Trеpčаnskо Pb-Zn lеžištе cјеvаstоg оblikа

Imprеgnаciје su minаrаlizоvаni diјеlоvi stiјеnskе mаsе kоје su isprskаnе sitnim zrncimа

1.3. GEOLOŠKЕ KАRАKTЕRISTIKЕ STIJENA

Gеоlоškе kаrаktеristikе stiјеnа kоје su znаčајnе zа tеhničkо tеhnоlоškе pаrаmеtrе mеtоdа

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor

Univerzitet u Banjoj Luci _ Rudarski fakultet Prijedor