Скрипта за обуку

за професију: помоћни радник на ремонтном постројењу клинаш-торњаш

за интерну употребу

Аутори Ковинчић Милан

Кнежевић Веселин

НИС а.д. Блок Сервиси

Нови Сад, 2014

1
 САДРЖАЈ

Предговор __________________________________________________________________ 1
1. РАДОВИ НА ИСТРАЖИВАЊУ УГЉОВОДОНИКА, КОЈИ ПРЕТХОДЕ ОСВАЈАЊУ,
ИСПИТИВАЊУ И РЕМОНТУ БУШОТИНА __________________________________________ 2
1.1. Увод _________________________________________________________________________ 2
1.1.1. Упознавање са угљоводоницима _______________________________________________________ 2
1.1.2. Основи производње нафте, гаса и гасокондензата ________________________________________ 2
1.1.3. Истраживање и бушење ______________________________________________________________ 3
1.1.4 Завршетак бушења бушотине __________________________________________________________ 4

2. ОСНОВЕ ОСВАЈАЊА, ИСПИТИВАЊА БУШОТИНА И РЕМОНТНИХ РАДОВА ___________ 7

2.1.1 Упознавање са основама освајања, испитивања бушотина и ремонтним радовима ___________ 7
2.1.2 Освајање и успостављање дотока флуида у канал бушотина _______________________________ 8
2.1.3 Контрола дотока слојног флуида у канал бушотине и гушење бушотина ____________________ 11

3. СИГУРНОСНА ОПРЕМА - Почетак ремонтних радова ________________________ 14

3.1 Уклињење експлоатационе колоне ( кезинг )_____________________________________ 14
3.2.1 Прирубнице – фланже ______________________________________________________________ 14
3.2.2 Врсте прирубница __________________________________________________________________ 15
3.2.3 Meђу прирубница __________________________________________________________________ 15
3.2.4 Заштитна чаура ____________________________________________________________________ 15
3.2.5 Кезинг прирубница _________________________________________________________________ 15
3.2.6 Заштитна чаура ____________________________________________________________________ 16
3.2.7 Ерупциони уређај __________________________________________________________________ 16
3.3.1 Куми уређај ________________________________________________________________________ 18
3.3.2 Чељусни превентери ________________________________________________________________ 18
3.3.3 Сферични (ануларни) превентер ______________________________________________________ 19
3.3.4 Кап тестер _________________________________________________________________________ 20
3.3.5 Тубинг вентил ______________________________________________________________________ 22
3.3.6 Вентили и водови за гушење и издувавање бушотине ____________________________________ 22
3.3.7 Производна сигурносна опрема _______________________________________________________ 24

4. РАДНИ ФЛУИДИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ТОКОМ РЕМОНТНИХ РАДОВА ________________ 26

5. ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ КОЈИ СЕ ПРИМЕЊУЈУ ТОКОМ ИЗВОЂЕЊА РЕМОНТНИХ
РАДОВА НА БУШОТИНАМА ___________________________________________________ 27
5.1 Почетно - припремни радови __________________________________________________ 27
5.3 Освајање бушотине ___________________________________________________________ 29
5.4 Хидродинамичка мерења режима производње бушотине _________________________ 30
5.4.1 Хитер _____________________________________________________________________________ 30
5.4.2 Сепаратор _________________________________________________________________________ 31

5.5 Клиповање и освајање азотом и савизљивим тубингом и стимулација прибушотинске

зоне ___________________________________________________________________________ 31
5.5.1 Клиповање ________________________________________________________________________ 31

2
 5.5.2 Замена радног флуида азотом ________________________________________________________ 32
5.5.3 Методе освајања азотом преко савитљивог тубинга_____________________________________ 33

5.7 Стмулација прибушотинске зоне _______________________________________________ 34

5.7.1 Извођење стимулационих операцја___________________________________________________ 36

5.8 Затварање заводњеног дела напуцаног интервала ________________________________ 37

5.9 Цементације у ремонтним радовима ___________________________________________ 37
5.9.1 Цементација чепа (моста) ___________________________________________________________ 38
5.9.2 Цементација под притиском, ________________________________________________________ 39

5.10 Борба са песком- консолидација покретног песка _______________________________ 39

5.10.1 Методе “Гравел пак”операција : _____________________________________________________ 40

5.11. Дубинско пумпање __________________________________________________________ 41

6. БУШОТИНСКА ОПРЕМА ____________________________________________________ 43

6.1.Експлоатациона колона цеви – кезинг ___________________________________________ 43
6.2.Подела бушотинске опреме: ___________________________________________________ 44
6.2.1.Операциона опрема _________________________________________________________________ 44

7. ПОКРЕТНА РЕМОНТНА ПОСТРОЈЕЊА, ПРАТЕЋА ОПРЕМА И АЛАТИ ________________ 49

8. АЛАТИ ЗА ИНСТРУМЕНТАЦИЈУ ______________________________________________ 66
1. Алат за хватање тубинга на урезивањем/нарезивањем______________________________ 66
2. Алат за спољно хватање тубинга са чељустима - ОВЕРШОТ ________________________ 66
3. Хидраулични ударач ___________________________________________________________ 66
4. Хидраулични пауk _____________________________________________________________ 67
5. Реверсинг тул _________________________________________________________________ 67
6. Сигурносна спојница ___________________________________________________________ 67

9. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ИЗ ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ И ОПШТА

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У КОМПАНИЈИ/ДРУШТВУ ________________________________ 69
Кућица за алат________________________________________ Error! Bookmark not defined.
Агрегат за подизање __________________________________ Error! Bookmark not defined.
Пумпни агрегат _______________________________________ Error! Bookmark not defined.

3
Предговор

Овај школски приручник је намењен за раднике, који добијају основна знања, неопходна
за стицање стручног звања „Помоћни радник на ремонтном постројењу, торњаш-
клинаш“, као и за повећавање нивоа знања приликом доквалификације. Приручник је
састављен у складу са правилима и упутствима за рад, прописима о безбедности и
здравље на раду, заштите од пожара и заштите животне средине у технолошким
процесима ремонта бушотина за потребе истраживања и производње нафте и гаса.

Изложене су основне одредбе о геологији као и о основним технологијама ремонта

бушотина на нафту и гас. Размотрене су врсте опреме, технологије и технике које се
примењују у процесу извођења ремонтних радова.

Школски приручник може да буде користан и приликом припреме за друга стручна

звања у области истраживања и производње нафте и гаса.

Милану Ковинчићу, дипл.инж. рударства и Веселину Кнежевићу, дипл.инж.заштите

дугујемо велику захвалност који су користећи стечена знања и праксу остварену у
компанији, расположиву литературу, као и важећа упутства за рад везана за процесе
ремонтних радова на бушотинама за потребе истраживања и производње нафте и гаса
израдили овај приручник за потребе едукације.

1
1. РАДОВИ НА ИСТРАЖИВАЊУ УГЉОВОДОНИКА, КОЈИ
ПРЕТХОДЕ ОСВАЈАЊУ, ИСПИТИВАЊУ И РЕМОНТУ БУШОТИНА
1.1. Увод
Овај приручник је писан са циљем да кориснике упозна са основама радова на ремонтном
постројењу у процесу освајања, испитивања и ремонта бушотина Приручник прати програм по
коме су извођена предавања, а даје потпору и за практичну наставу. Намењен је за полазнике
обуке за образовни профил РУКОВОДИЛАЦ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДОБИЈАЊЕ НАФТЕ И ГАСА, за
занимање “ Помоћни радник на ремонтном постројењу – торњаш-клинаш”.

1.1.1. Упознавање са угљоводоницима

Нафта је масна запаљива течност, тамне до светло браон – зеленкасте боје, са специфичним
мирисом. По хемијском саставу је смеша угљоводоника (хемијска ознака С и Н ). Ова два
елемента чине 97- 99% нафте. Нафте могу бити : парафинске, нафтенске и ароматске. На
температури од 15 до 30 ° С у гасовитом стању су : Метан (СН4), етан (С2Н6), пропан (С3Н8) и
бутан (С4Н10) . Пентан (С5Н12), хексан (С6Н14) и хептан (С7Н16) у течном су стању, али лако
прелазе у гасно стање и обрнуто. Угљоводоници од октана (С8Н18) до пентадекана (С15Н132) су
у течном стању. Остали угљоводоници су у чврстом стању.

1.1.2. Основи производње нафте, гаса и гасокондензата

Нафта, гас и гасокондензат се налази у порама - шупљинама стенске масе, односно не постоје
никакве пећине или подземни резервоари.

Колектор стене, носиоци угљоводоника, су углавном седиментне стене, које се могу поделити у
три групације : пешчари (пешчари, пескови и конгломерати), кречњаци (кречњаци и доломити)
и шкриљци (глиновите стене шкриљасте грађе из чијих пора не може да се добије нафта или
гас).

Порозитет предстсвља проценат укупог простора колектора (стенске масе), који може бити
попуњен течностима (нафта и слојна вода) или гасовима. Величина
порозитета се назива коефицијент порозитета, означава грчким словом
Ø и изражава у %. празног простора који може бити попуњен
течностима (нафта и слојна вода) или гасовима.
Ø = Vp / Vu x 100 [ %] ,
где је: Vp - укупна запремина пора, а Vu- укупна запремина узорка
стене.Уколико је Ø =12%, то значи да у 1 m3 стене има 120 лит шупљег
простора, који може бити испуњен.

Пропустљивост - Пермеабилитет

Пропустљивост је својство колектора да кроз себе пропушта

течност и гасове. Колектор стене могу бити пропустљиве ако су
порозне.

Коефицијент пропустљивости је дефинисан

Дарсијевим законом, па је и јединица за
пропустљивос 1 D (Дарси), односно његов

2
 хиљадити део, 1 mD (мили Дарси). Величина
јединице за мерење пропустљивости 1 D (Дарси),
произилази из релације :

Односно : К = Q/F x ΔL μ / FΔP [cm2], где је: Количина течности: Q = 1 cm3/sec, вискозитет: μ =
1cP, површина попречног пресека узорка: А = 1 cm2 и пад притиска: ΔP (Pb – Pa) = 1 bar, на
дужини узорка: L = 1cm,

1.1.3. Истраживање и бушење

Сеизмика

Процес истраживања почиње дефинисањем области где је могуће да се налазе лежишта

угљоводоника. По теорији нафта и гас су настала седиментацијом органске материје, током
настанка седиментних стена. Нафта је мигрирала, тј. кретала се кроз
порни простор, од средине са већим притиском ка површини, где је
притисак минимални, односно атмосферски ( Р= 1 bar). Током тог
кретања нафта је наилазила на непропусне стене (замке) и ту се
акумулирала (сакупљала). Током времена формирала су се лежишта.
Дефинисањем могућих седиментних басена ( Проспекција), почиње
сеизмичко истраживање. Потрбно је дефинисати што прецизнију
геолошку структурну карту. Сеизмичко мерење је базирано на
принципу одбијања и преламања таласа код наиласка на промену
густине средине (границе слојева), у овом случају стеске масе (
Хајгенсов принцип ). Таласи који продиру у дубину Земље ,који се
користе у овој методи мерења су сеизмички таласи (ударни
таласи).

Ови таласи се изазивају (генеришу)

механичким ударима на површини,
апаратуром која се називa вибратор
или експлозијом . Ови таласи
продиру у дубину земње, одбијају се
и уређајима (геофони), се детектују
(региструју). Добијени подаци се упоређују са еталонским
брзинама простирања таласа кроз стене познате густине, те се
креирају структурне геолошке карте, геолошки модел, односно
могућа лежишта.

Вибратори су специјално конструисане апаратуре, које имају

добру проходност по различитим теренима, од блата, брдовитих
терена до пустиња.

Пријемници (геофони) одбијених сеизмичких таласа се постављају

по унапред утврђеној мрежи и њих има више стотина.

3
Најмодерније апаратуре могу да укључе чак 10.000 геофона, Сви геофони су повезани са
апаратуром, где се врши аквизиција података. Сви подаци се снимају. Овакво снимање нам
обезбеђује вертикални пресек, односно изглед подземља. Пошто се ово изражава у две
димензије назива се 2Д сеизмика

Резвојем рачунарских високософистицираних софтвера, који у

рачунање укључују поред вертикалних брзина и врменска интервале,
добијају се и тродимензионални (3Д), односно четвородимензионални
(4Д) блок дијаграмски, приказ подземља.Из регистрованих записа се,
каснијом интерпретацијом одређују подземни облици структура
идефинишу потенцијална лежишта. Замки и лежишта има безброј
варијанти. Ово су основна:
Типови лежишта

Раседи и замке

Сва сеизмичка и остала мерења дефинишу област тј. место где постоји могућност да се пронађе
лежиште, односно колектор угљоводоника. Подаци сеизмичких мерења, уз коришћење осталих
геолошких метода служи за лоцирање бушотине. Једино технички исправно избушена бушотина
може тачно да потврди геолошки модел и утврди постојање колектор стена. Ремонтним
радовима, односно испитивањем и освајањем слојева се тек доказује позитивост (постојање
угљоводоника) и продуктивност колектора.

1.1.4 Завршетак бушења бушотине

Завршетак бушења бушотине - уградњом и цементацијом експлоатационе колоне, одседањем и
херметизовањем експлоатационе колоне заштитних цеви, почиње капитални ремонт бушотине,
односно, испитивање, освајање слојева и мерења.

4
 Сл.1

Да би се упознали са радовима који предстоје, даје се

преглед завршних бушаћих радова, конструкције
бушотине и опрема према којој следе сви даљи
ремонтни радови. Сви радови бушења и изградње
бушотине су урађени по Упрошћеном рударском
пројекту ( УРП ), који у себи садржи и програм радова
за капитални ремонт продуктивних слојева.
Продуктивни слојеви су дефинисани
електрокаротажним снимањем у отвореном каналу
бушотине (Open hole logging).

Пројектоване бушотине, које су избушене могу бити изграђене тако да експлоатациона колона
заштитних цеви (кезинг), која је по уградњи цементирана, прекрива продуктивне слојеве (сл.3)
или да експлоатациона колона заштитних цеви (кезинг) буде уграђена до кровине (повлате)
продуктивног слоја, то јест продуктивни слој је избушен, али није зацевљен сл.2

5
 сл. 2 сл.3 сл.4

5 1/2'' / 5''

Уобичајене димензије (пречници) кезинга, који се уграђују на бушотинама у Панонском базену

(сл.4) су за: уводну колону (шодер) : 2о – 24'', за техничке колоне: 13 3/8'' и 9 5/8'' и
експлоатационе колоне (кезинг) : 5 1/2'' / 7'' и 5''.

Све колоне заштитних цеви се цементирају од пете (дна бушотине) до површине осим
експлотационе, која се цементира у преклоп са предходном техничком колоном, до прорачунате
висине (сл.2 и 5). Висина преклопа цементне каше у међупростору се одређује, тако да притисак
на продуктивни слој буде мањи од притиска фрактурирања и не оштети пропусност продуктивног
слоја. Све колоне заштитних цеви се пре уградње у бушотину опремају петом, зауставном плочом
за чепове (колчак) (сл.1) и спољашњом опремом.

Цементација се врши преко главе, која у себи држи први и други цементациони чеп (сл.6), који
раздвајају исплаку од цемента и чисте унутрашњи зид колоне од цемента.

6
 сл.5

сл.6

2. ОСНОВЕ ОСВАЈАЊА, ИСПИТИВАЊА БУШОТИНА И

РЕМОНТНИХ РАДОВА
2.1.1 Упознавање са основама освајања, испитивања бушотина и ремонтним радовима
Пуно име Ремонта је: Освајање, испитивање и ремонт бушотина !

Освајање, испитивање подразумева успостављање контакта са прибушотинском зоном продуктивног

слоја ( перфорирањем-напуцавањем кезинга), изазивање притока слојних флуида у канал бушотине,

освајање бушотине (довођење до пуне производње), утврђивање производних параметара,

хидродинамичких мерења и тестирања.

Сви радови, након бушења, који се изводе на бушотинама, од ново избушених, па током целог
века експлоатације бушотине, изводи Погон Ремонт. Сви радови би се могли поделити на:

- капитални ремонт бушотина и

7
- текући ремонт бушотина.

- Капитални ремонт: Радови на ново избушеним бушотинама и бушотинама, које су у

призводњи, када се отварају интервали (перфорације), када се врши допуцавање постојећег
интервала, када се раде отварање нових интервала, када се ради затварање интервала (SCP) , када
се раде изолације интервала (цементни чеп, мостовни чеп), када се раде захвати на слоју (
стимулације, хидрауличко фрактурирање, изолација воде, борба са песком). Једном речју,
капитални ремонт подразумева интервенцију на прибушотинској зони продуктивног слоја (на
перфорираном интервалу).

- Текући ремонт: Подрзумева замену оштећене бушотинске опреме, замену оштећеног тубинга,
клипних шипки, чишћење талога, ремонт дубинске пумпе, ремонт гас лифт вентила, ремонт
гравел пак опреме, инструментације разне бушотинске опреме и све остале интервенције у каналу
бушотине у којима се не интренише на прибушотинској зони продуктивног слоја на
перфорираном интервалу).

Радови на ремонту новоизбушених бушотина, почињу монтажом превентерског склопа, перфорирањем

продуктивног интервала, освајањем – заменом тежег радног флуида лакшим, гушењем бушотине и даље
редоследом назначеним у Програму радова.
Радови на ремонту бушотина у производњи, почињу издувавањем бушотине, гушењем, демонтажом
ерупционог уређаја, монтажом превентерског склопа, па даље редоследом назначеним у Програму
радова.
Пошто је најчешће понављана операција гушење и освајање бушотине неопходна су нам основна
сазноња о конструкцији бушотине ( односу тубинг / кезинг ), притисцима, запреминама, хидраулици,
термотехници, контроли притиска код дотока флуида из слоја у бушотину и радним флуидима, које
користимо у ремонтним радовима.

2.1.2 Освајање и успостављање дотока флуида у канал бушотина

Схватање основних принципа о притисцима је значајно за успешно спровођење операција
контроле притиска како за освајање, тако и за гушење бушотина.
Притисак (атмосферски) на површини земље је: Р= 1 бар. Разлика у притиску је у ствари разлика
у потенцијалној енергији. Ако би замислили брдо, висине Н=10м и на њему лопту, следи да лопта,
на врх брда има већу потенцијалну енергију, па тежи да се скотрља у подножје, где је висина
Н=0м. По принципу разлике у потенцијалној енергији,односно у притиску, сва кретања су
изазвана од веће ка мањој потенцијалној енергији тј. од већег ка мањем притиску. Пошто је у
дубинама земљине коре потенцијална енергија (притисак) већа од потенцијалне енергије енергије
на површини, сви флуиди теже да изађу на површину земље. Ово је разлог што је нафта, од свог
постанка, мигрирала (кретала се) ка површини земље кроз пропусне слојеве, све док није наишла
на непропусни слој (замку) и на том месту временом формирала лежиште.
Пошто је основни задатак ремонта освајање и испитивање - то подразумева да у бушотини, зацевљеној
експлоатационом колоном цеви (кезинг), цементираној, успоставити контакт са прибушотинском зоном
продуктивног слоја ( перфорирањем - напуцавањем кезинга), изазивати притока слојних флуида у канал
бушотине, освојити бушотину (довођењем до пуне производње).
Ово значи да успостављање контакта са прибушотинском зоном ( перфорирањем - напуцавањем кезинга),
изједначујемо притисак у слоју и бишотини. У бушотини, имамо слојни притисак Р сл, на дну бушотине, а Рн
( атмомосферски притисак) на устима бушотине (површини земље). Постоји значајна разлика у
притисцима. (Рсл › Рн). Да би знали крајњу разлику у притисцима на површини и на дну бушотине, а
и у било којој тачки по дубини бушотине користимо следећу законитост, изражену формулом :

𝜸𝑯
Хидростатички притисак: Ph =
𝟏𝟎
Где је: Ph = хидростатичкики притисак (Kg/cm2), или притисак на дну бушотине
𝛾 = густина флуида (Kg/dm3)
H = вертикална дубина (m),

8
Ово је основна формула за притисак и повезује притисак, дубину бушотине и густину флуида у
бушотини.
Пример: за чисту воду 𝛾 = 1(Kg/dm3), дубина бушотине Н = 2.000 (m), притисак на дну је:
𝜸𝑯
Ph = = 1x 2.000 / 10 = 200 (Kg/cm2)
𝟏𝟎
Из ове формуле се могу срачунати притисци у бушотини на било којој дубини или са било којом
густином флуида.
Из ове формуле следи да је на дубини Н =10 m, Р= 1 бaр, на дубини Н =100 m, Р= 10 бaр, на
дубини Н =1000 m, Р= 100 бaр. Из овога следи: Градијент притиска тј. да по дубини притисак на
сваких 10м расте за 1 бар.
Ова формула се примењује у статичким условима, тј. Када је бушотина затворена. Уколико имамо
циркулацију онда се додаје у формулу укључује притисак на глави бушотине и притисак трења.

Притисак на дну бушотине: Pdb = Ph + Pp - Pt

Где је: Pdb = притисак на дну бушотине (бaр)
Ph = хидростатски притисак (бaр)
Pp = притисак на површини (бaр)
Pt = притисак трења (бaр), код циркулације

Бојл - Мариотов гасни закон: P1V1 = P2V2 = constant (производ непроменљив)

Где је: P1 = притисак гаса на дубини 1 (бaр)
V1 = запремина гаса на дубини 1 (dm3)
P2 = притисак гаса на дубини 2 (Bar)
V2 = запремина гаса на дубини 2 (dm3)
За разлику од течности, која је нестишљива, гас је стишљив, тј. мења запремину под дејством притиска.
Гасни закон показује да је производ притиска и запремине увек исти. Ова формула нам каже да кад из
слоја у бушотину уђе извесна количина гаса, под притиском на дну бушотине заузима извесну
запремину. Кад се гас пење ка површини, притисак се смањује, па запремина расте.
Познавање везе између притиска на дну бушотине, притиска у анулусу и притиска у тубингу
неопходно је ради успешне контроле притиска у каналу бушотине.

2.1.2.1 Основни концепт спојених судова (U – цев)

Ниво флуида у цеви (стуб A) и анулусу (стуб Б) се уједначе Хидростатички притисак на дну је
једнак . Веза је дата једначином:

PDB = PhA + PpA = PhB + PpB

Где је: PhA = хидростатички призисак у тубингу (бар)
PpA = притисак на површини на врху тубинга (бар)
PhB = хидростатички призисак у анулусу (бар)
‘ PpB = притисак на површини на врху анулуса (бар)
PDB = притисак на дно бушотине (бар)

9
10
 2.1.3 Контрола дотока слојног флуида у канал бушотине и гушење бушотина
2.1.3.1 Узроци и детекција дотока

Узроци дотока

До дотока у канал бушотине долази кад слојни притисак отвореног интервала (слоја) превазилази
притисак у каналу бушотине (притисак на дно бушотине). Постоје бројне процедуре , код
опремања, и ремонта бушотина у производњи, који доводе до оваквих услова . Најчешћи узроци
дотока су:

- Лоше пројектована бушотина.

- Пропуст да се бушотина одржава пуном.
 - Губитак циркулације.
 - Клиповање код вађења алата.
 - Неизбалансирани притисци.
 - Заробљени гасни јастуци / притисци.
 - Механичка неисправност опреме.

Пропуст да се бушотина одржава пуном

Хидростатички притисак, који рани флуид остварује на перфорирани интервал је основна одбрана
од. У моменту кад хидростатички притисак у каналу бушотине опадне испод слојног притиска
почиње доток из отвореног интервала.
Статистика показује да се већина дотока дешава током маневра алатом (вађење), што указује да је
бушотина клипована или није довољно допуњавана. Када се алат вади из бушотине одређена
запремина (челика) се вади из бушотине. Како се алат вади из бушотине, тако ниво радног флуида
у бушотини опада. ( Н ) висина стуба се смањује. Како се висина стуба смањује тако и
хидростатички призисак на отворени слој опада.
𝜸𝑯
Ph = У моменту кад хидростатички притисак у каналу бушотине опадне испод слоjног
𝟏𝟎
притиска почиње доток из отвореног интервала.
Због овога је изузетно важно да се бушотина током вађења алата допуњава.
Пример:
Израчунати смањење хидростатичког притиска након вађења 10 цугова (28,32m /цуг) , тубинг 2 7/8”
из бушотине зацевљене производном колоном (кезинг) 5 ½ ”x 17# ,N-80. У бушотини је радни флуид-
слани раствор густине 1,18 kg/dm3.
Тубинг је зачепљен, тако да ће се вадити, уз преливање, јер нема истицања.

Решење: Када се вади зачепљен тубинг онда је запремина, која се вади из бушотине укључује
истискивање тубингом (запремина зида тубинга) и унутрашњу запремину тубинга.
За тубинг 2 7/8”, запремина зида тубинга износи 1,17 лит/ м, а унутрашња запремина је 3,02 лит/ м.
Укупна запремина истиснућа је 4,19 лит/м. И,звађених 10 цугова износи 10 x 28,32м =283,2м. Извађена
запремина је: 4,19 лит/м x 283,2м =1186,6 лит. Унутрашња запремина кезинга 5 ½ ”x 17#, N-80 je 12,13
лит/м. Недопуњених 1186,6 лит је по дубини кезинга Н= 97,7м.

𝜸𝑯
Ph = = 1,17x 97,7 / 10 = 200 (Kg/cm2) = 11,43 бар.
𝟏𝟎
Значи да је пад притиска због пада висине радног флуида у бушотини ΔP = 11,43 бар, а самим тим
и контра притисак на слој. Доток из слоја у бушотину, је у овој ситуацији сигуран.

11

 Губитак циркулације, клиповање код вађења алата, неизбалансирани притисци. заробљени гасни
јастуци / притисци и механичка неисправност опреме, такође изазивају промене притиска радног
флуида, који делује на отворени слој и изазива доток у бушотину.

Разјашњење основних појмова je у циљу разумевање појаве дотока слојног флуида у канал
бушотине: Кад почне доток флуида из слоја у бушотину, на глави бушотине можемо да имамо:
преливање, контролисани доток (затворена сигурносна опрема) и неконтролисана ерупција -
сигурносна опрема није у функцији.

Контрола притисака у бушотини:

Пројектант, када прави Програме за ремонтне радове, мора да проучи досије бушотине и у обзир
да узме све раније појаве које су одступале од рачунских вредности и уврсти их у актуелни
Програм радова.
Извођач радова треба да зна када треба повећати пажњу при раду на бушотини. Све време радова
на бушотини треба пратити и уочити непосредне индикације када се мора прекинути операција,
која је у току и затворити бушотина.

2.1.3.2 Затварање ушћа бушотине:

- Поступак затварања бушотине за време када је тубинг у бушотини

Уочено је да бушотина благо пулсира и полако прелива из тубинга. Прати се интезитет преливања
и ако се појачава, тубинг се поставља у положај да спојница није у нивоу чељусти превентера и да
се на њега може монтирати тубинг вентил (монтира се у отвореном поожају), затим га затворити.
Убацити прихватне клинове испод прве спојнице тубинга. Затвара се превентер. Прати се пораст
притиска док се не изврше припреме за гушење бушотине. Приступа се гушењу по једној од
процедура.

- Поступак затварања бушотине у току маневра.

Уочено је да бушотина благо пулсира и полако прелива из тубинга. Прати се интезитет

преливања.
За гушење бушотине је веома битно да је тубинг што дубље, односно што ближе дну бушотине.
Руководилац постројења / Вођа смене процењује интензитет преливања и тубинг се што брже
спушта ка дну, све док се преливање не појача толико да се мора приступити затварању бушотине.
Тубинг се поставља у положај да спојница није у нивоу чељусти превентера и да се на њега може
монтирати тубинг вентил (монтира се у отвореном поожају), затим га затворити. Убацити
прихватне клинове испод прве спојнице тубинга. Прати се пораст притиска док се не изврше
припреме за гушење бушотине. Приступа се гушењу по једној од процедура.

- Поступак затварања бушотине ако се доток уочи када је тубинг ван бушотине

Уочено је да бушотина благо пулсира и полако прелива. Почиње се са што бржим спуштањем
тубинга све док интензитет преливања не појача толико да се мора приступити затварању
бушотине. Одмах се затвара превентер са равним чељустима, тј. чељустима за пун профил.
Приступа се гушењу по једној од процедура.

2.1.3.3 Методе гушењa дотока флуида у бушотину

Теоретска основа за контролу дотока флуида у бушотину је “U”- цев. Уравнотежење притиска у
бушотини у случају дотока флуида се може урадити на више начина. Заједнички поступци код

12
примене свих метода су : Пумпа високог притиска је спојена на тубинг / кезинг, где се, тежи радни
раствор упумпава максимално могућим капацитетом, док се излаз из бушотине, пригушује преко
регулационе дизне или чок манифолда.

2.1.3.4 Директна циркулација

- Метода “вође смене”:

Поступак код примене методе “вође смене”, код гушења дотока флуида у бушотину се примењује
код гушења зацевљених бушотина тј. код ремонтних радова. Првом циркулацијом сеодстрани
дотекли флуид из слоја, радни флуид се, на површини отежа до потребне тежине и другом
циркулацијом се лакши радни раствор u радном алату и кезингу замени отежаним радним
раствором. Ова метода не захтева израду радних листова и дијаграма притисака у радном алату.

Метода “циркулиши и отежавај”:

Услови у којима се примењује ова метода. Захтева израду више радних листова и дијаграма
притисака у радном алату. Примењује се код бушења бушотина, због осетљивости отвореног
канала бушотине на пуцање формације због притиска већег од притиска фрактурирања.

- Метода “чекај и отежавај”:

Неопходни прорачуни, испуњавање радног листа и дијаграма притисака у радном алату.
Примењује се код бушења бушотина због осетљивости отвореног канала бушотине на пуцање
формације због притиска већег од притиска фрактурирања.

2.1.3.5 Обрнута (индиректна циркулација)

Обрнута (индиректна) циркулација у току операције гушења знатно је другачија у односу на

директну циркулацију. Кад се врши обрнута циркулација карактер протока је другачији, јер је
геометрија бушотине таква да је проток кроз тубинг и кезинг (међупростор), због различитог
површинског пресека, различит. Када је притиск у тубингу знатно већи него притиак у кезингу у
бушотини, онда се гуши кроз кезинг, тубинг се издувава преко регулационе дизне и брже се, из
тубинга, изциркулише тј. избаци ван бушотине.

2.1.3.6 Фронтално потискивање у затворени међупростор (“Bullheading”):

Услови у којима се примењује ова метода су:

- Када је алат ван бушотине, или је уграђен веома плитко, тј. ни близу дна бушотине
(немогућност циркулације и замене олакшалог радног раствора тежим).
- Када је тубинг / кезинг, зачепљен и не постоји могућност циркулације кроз бушотину.
- Када постоје механичка оштећења бушотинске опреми или алата, која не дозвољавају
циркулацију.

Гушење методом фронталног потискивање у затворени међупростор (“Bullheading”) је изнуђена

метода. Битни недостатаци код фронталног потискивања у тубинг, уз затворени кезинг је да се
комплетна запремина бушотие (и тубинга и кезинга ) са свим нечистоћама утискује у продуктивни
слој.

13
3. СИГУРНОСНА ОПРЕМА - Почетак ремонтних радова
3.1 Уклињење експлоатационе колоне ( кезинг )
Ремонтно постројење, када досели на новоизбушену бушотину, затиче бушотину тако што је
експлоатационе колона (кезинг) 5 1/2'', 7'' или 5'' одседнута , уклињена и херметзован
међупростор са техничком колоном 9 5/8'' у бушотинској
глави. На прирубницу бушотинске главе се у жљеб ставља
заптивни прстен (карика) и поставља кезинг
прирубница.

3.2.1 Прирубнице –
фланже

Заптивни прстенови типа R i RX се користе за остваривање херметичности

између спојева прирубница (фланжи). Опрема која је обухваћена "API Specifications for 6BX
Integral Flanges", израђује се за више радне притиске и за остваривање херметичности између

14
спојева прирубница (фланжи) користи заптивне прстенове типа BX. Три основна модела челичних
заптивних прстенова, који се користе су: тип R, тип RX и тип BX. Спајање прирубница се врши
брезонима, а може и завртњима са наврткама

3.2.2 Врсте прирубница

Уводна прирубница

Уводна прирубница има са доње стране женски АПИ навој којим се спаја
са уводном колоном. У њу се веша наредна колона заштитних цеви мањег
пречника. Примарно и секундарно паковање дели простор између две
колоне и заптива га. На телу уводне прирубнице налазе се два отвора где
се монтирају навојни засуни за контролу стања у прстенастом простору. У
уводну пририбницу се веша колона заштитних цеви помоћу клинова за
вешање. Приликом

монтаже уређаја колона која се уклињује натеже се натегом до тежине слободног дела колоне
плус једна трећина те тежине.Клинови за уклињење могу бити израђени без и са заптивним
елементима.

3.2.3 Meђу прирубница

Адаптер прирубница или прелазна прирубница је конструисана тако да се о њу веша колона
заштитних цеви. Користи се у случају вешања односно уклињења више техничких колона.
Заптивање прстенастог простора између две колоне заштитних цеви се постиже примарним и
секундарним паковањем или заптивним елементима који се налазе у саставу клинова за вешање
колоне.

3.2.4 Заштитна чаура

Заштитна чаура се поставља непосредно изнад последње колоне заштитних
цеви. Служи да би се алат који се спушта у бушотину усмерио, односно
центрирао тачно у колону заштитних цеви. Величину ове чауре одређује
спољашњи пречник заштитне цеви и величина горње прирубнице.

3.2.5 Кезинг прирубница

Кезинг прирубница служи да се у њу веша тубинг који је уграђен у
бушотину и да заптива прстенасти простор
између тубинга и колоне. Са прeтходном прирубницом
се спаја вијцима. Има два бочна отвора на која се
монтирају засуни (кезинг вентили). На горњој
прирубници се налазе осигурачи носача тубнга (кирнери). У унутрашем делу
се налази лежиште носча тубинга (абзеца).

15
 3.2.6 Заштитна чаура
Заштитна чаура се поставља непосредно изнад последње колоне заштитних цеви. Служи да би се
алат који се спушта у бушотину усмерио, односно центрирао тачно у колону заштитних цеви.
Величину ове чауре одређује спољашњи пречник заштитне цеви и величина горње прирубнице.

Горњи део ерупционог уређаја се сатоји од низа прирубничких вентила и популарно се зове
ерупциона јелка. Основни делови горњег дела ерупционог уређаја су покровна прирубница,
крстак и ерупциони засуни.

3.2.7 Ерупциони уређај

Ако је бушотина позитивна после освајања и испитивања бушотина, извођења ремонтних радова,
када се уграђује у бушотину производна опрема, на њеном врху се поставља ерупциони уређај,
слика доле, на који се спаја производни цевовод, кроз који се транспортује флуид до сабирне
станице.

3.3 Превентерски склоп и

командни уређај за
затварање / отварање

Превентерски склоп
обухвата:
− Превентере
− Хидраулички
командни уређај – Куми
− Хидраулички
водови који спајају
Куми уређај са
превентерима
− Вентили и
водови за гушење и
издувавање бушотине

16
 Сл.1

Превентери су надземна бушотинска опрема (уређаји), који се монтирају на прирубницу

бушотинске главе, која је наврнута на врху низа колоне заштитних, тј. на ушћу бушотине и служе
да се њиховим затварањем спречи отворена ерупција слојног флуида из канала бушотине.

Превентерски склоп је дефинисан Упрошћеним рударским

пројектом ( пример Сл.1.)
Доток флуида у и из канала
бушотине може
настати неочекивано и може се у
кратком временском интервалу
развити у отворену ерупцију. Због
тога су превентери конструисани
да затварају бушотину у времену
мањем од 45 секунди. Затварање
превентера се врши даљински, са
места где су радници безбедни.

сл.2

сл.3

17
 3.3.1 Куми уређај

Ово се изводи помоћу хидрауличке батерије за затварање и отварање превентера, која је чврстим
водовима повезана са склопом превентера. Овај се уређај, по произвођачу, се код нас зове
Куми уређај (сл.2). Велика брзина затварања (мање од 60 секунди) се омогућује специјалном
конструкцијом боца, те наглом експанзијом (ширењем) азота, који преко мембране потискује
хидрауличко уље, које потискује клипове у превентеру и затвара га.Притисак у боцама је 140 бара.
Куми уређај се састоји од: боца са азотом и хидрауличким уљем, регулатора притиска,
командне табле са ручицама, разервоара за уље, хидро пумпе, компресора. Може се код
вође смене монтирати даљинска команда.

3.3.2 Чељусни превентери

На бушотину се поставља превентер, чији је радни притисак већи или једнак максимално
очекиваном притиску, кад је бушотина у потпуности испуњена чистим гасом, па је
притисак најближи слојном притиску. Обавезно се у обзир узима и фактор сигурности.

Превентери се генерално могу поделити према:

- Димензијама
- Радном притиску
- Врсти затварања

Према димензијама, односно пречнику светлог отвора, који дефинише пролазност

бушотинског алата и опреме.
У ремонтним радовима се примењује превентер од 7 1/16'' ( 182мм).
Превентери димензија: 10 '' (254 мм), 11'' (279,4 мм), 13 5/8'' (346 мм), 20 ¼ (539,7мм) и
30'' (762мм) се користе у бушењу.
Према радном притиску користе се превентери: 2M (радног притиска 138 бар ili
сл.4 сл.5 2.000 пси)
3M (radnog pritiska 207 bar ili 3.000
psi)
5M (радног притиска 345 бар или
5.000 пси)
10M (радног притиска 689,5 бар или
10.000 пси)
15M (радног притиска 1034 бар ili
15.000пси)

Према врсти затварања :

− превентери са чељустима за затварање прстенастог простора, одређени пречником
алата, који се користи у бушотини.
− превентери са равним чељустима – затварају
пун
профил, када је алат ван бушотине.

Сл.6

18
 сл.7 улошци (пакне)

− превентери са равним чељустима од тврдог метала,

који могу пресећи бушотински алат.

сл.8 Сечење тубинга / бушаће шипке

− Певентери са гуменим улошком затварају пун профил,

када је алат ван бушотине и алат свих пречника и
профила - ануларни превентер.

Једноструки превентер са чељустима за затварање

прстенастог простора око бушотинског алата или равним
чељустима (Шефер тип Б) (сл.5).
Једноструки превентер у себи садржи само чељусти пуног
профила, или чељусти за затварање прстенастог простора
око бушотинског алата . За безбедан рад на
бушотини се морају монтирати два једнострука превентера.

Чељусти сл.9

Двоструки чељусни превентер (Шефер, тип Б) (сл.4) у

себи садржи чељусти за затварање алата и чељусти за
затварање пуног профила. Тиме се уједно смањује висина
превентера. Троструки чељусни превентер (сл.6) у себи
садржи чељусти за затварање алата, чељусти зазатварање
пуног профила и треће чељусти, које предвиђа пројекат.
Тиме се уједно смањује висина превентера. Један комплет сл10
чељусти, за затварање алата, се састоји од два метална улошка у облику полумесеца (сл.9 i 10).
По средини полумесеца утиснут је гумени прстен, који пријања уз алат и врши херметизацију.

сл.11
Када се у бушотини предвиђа коришћење алата
комбинованог пречника ,на пр. 2 7 / 8'' и 3 ½'',

користе се превентери са подесивим чељустима ("Multi rams"), које

могу затворити међупростор око више димензија алата

3.3.3 Сферични (ануларни) превентер

сл.12

19
 Овај модел превентера нема чељусти већ је уграђена
гумeни уложак, која затвара међупростор око свих
димензија бушотинског алата, око алата свих облика
(пр. четвртаста шипка), око спојнице, а затвара и пун
профил, тј. када је алат ван бушоти не. Омогућује
повлачење / спуштање алата и благу ротацију под
притиском. Постављају се на врх једног, или више
чељусних превентера.

-Ануларни превентер се у случају ерупције, најчешће

затвара први.. Ануларни превентери могу бити за једну
класу мањег радног притиска од чељусних превентера.
Ради заштите гуменог улошка (прстена), који врши

затварање, свака димензија алата у бушотини, као сл.13

и пун профил затварају се различитим притисцима
затварања,што се регулише, регулатором притиска,
који се налази на хидрауличком командном уређају
(Куми уређај).

- Стандард API RP 53 препоручује време затварања сферичног превентера пречника:

- Испод 20” да буде до 30 секунди
- Изнад 20” да буде до 45 секунди

3.3.4 Кап тестер

Превентери се пре отпремања набушотину тестирају на конзоли за тестирање (сл.14), у Алатној
служби (бази). Превентери се могу појединачно тестирати и на бушотини ручном пумпом високог
притиска (сл.15), на столу за тестирање (сл.16). Пошто рзчна пумпа има мали капацитет
потискивања уља, предходно се превентер напуни водом.
сл.14
сл.15

20
 Сл. 16

После монтаже превентера, спајањем прирубница са карикама у жљебовима, унакрсним

дотезањем завртњева или брезона мора се испитати херметичност спојева. Тек после овога се
сматра да је сигурноцна опрема спремна за почетак рада у бушотини. Испитивање се врши Кап
тестером (сл.14).
Кап тестер, сл.17, је намењен за тестирање херметичности превентерског склопа и
међуприрубничких спојева. Спушта се на бушаћој шипки у колону заштитних цеви испод основне
прирубнице, на којој је монтиран превентерски склоп.

Кап тестер је конструисан за тестирање свих

димензија колона заштитних цеви ,током
израде (бушења) и уградње разних пречника
колона. Код ремонта бушотина се уграђује у
експлоатациону колону (кезинг): 5 ½'', 7'' 5''
или 6 5/8'' и испитује се херметичност кезинг
прирубнице и превентерског склопа 7
1/16'' ( 182мм). Кап тестер се активира
давањем притиска пумпом за тестирање
одозго или се алат са кап тестером задиже на
горе, после пуњења превентерског склопа
водом. Притисак испитивања може бити до
686 Bar (10.000 Пси). Величина натега се
рачуна тако да не пређе границу
еластичности бушаћих шипки.

Сл. 17

21
Превентерски склоп обухвата, превентере, хидраулички командни уређај – Куми, хидрауличке
водове, који спајају Куми уређај са превентерима, вентиле и водове за гушење и издувавање
бушотине.
Превентери, хидраулички командни уређај – Куми, хидраулички водови, који спајају Куми уређај
са превентерима, омогућују безбедно затварање међупростора између кезинга и бушотинског
алата.

3.3.5 Тубинг вентил

Сл.18
Да би бушотина била у потпуности затворена, односно под контролом
неопходно је на бушотински алат ( тубинг или бушаће шипке наврнути вентил
и онда га такође затворити. Тада се тек сматра да је бушотина у потпуности
под контролом.

Сл.19

Вентил који се наврће на тубинг / бушаће шипке је

такве конструкције да се трнутно може затворити.
Такво тренутно затварање омогућавају кугласти
вентили. На сл.18 је кугласти вентил (Lo torque),
који се користи на пумпама високог притиска и
затвара / отвара се пајсером. На точку вентила се
налазе два отвора за пајсер и два показивача
правца. Вентил је отворен ако су показивачи
правца у правцу алата, а затворен ако су под 90° у
односу на радни алат. Пошто је он опремљен
холендерским спојевима, потребно је поставити
прелаз са холендера на мушки навој алата којим
се ради у бушотини (API, 2 7/8'' тубинг, или на IF,
2/8'' бушаће шипке).

Вентил на слици 19, се зове се вентил радне шипке, горњи (Кели кук). Он се користи код бушења и
стално је уграђен између радне (четвртасте шипке) и исплачне главе. Уколико четвртаста шипка и
исплачна глава нису у употреби, кели кук се може наврнути на бушотински алат (тубинг / бушаће
шипке), наравно уз одговарајуће прелазе. Вентил се отвара / затвара помоћу специјалног кључа.

Оба модела кугластих вентила су за радне притиске од 686 бара.

Вентили и кључ за Кели кук мора да су све време на радној платформи у непосредној близини вође
смене, на видном месту.

3.3.6 Вентили и водови за гушење и издувавање бушотине

сл.20

22
 Сва напред описана сигурносна опрема обезбеђује
безбедно затварање бушотине и кезинга и тубинга /
бушаћих шипки.
Када се бушотина потпуно затвори, а у канал бушотине
имамо доток из слоја притисак расте. По припреми радног
флуида, потребне густине, приступа се гушењу бушотине.
Пошто је бушотина (тубинг / кезинг) у физичком смислу ''U''
цев (сл 20), у њој важи закон о спојеним судовима. Да би
могли да упумпамо тежи радни флуид морамо да прикључимо
пумпу високог притиска на улаз у бушотину, али морамо да
обезбедимо и контролисани излаз

флуида из бушотине. За контролу излаза флуида из бушотине

(издувавање/ растерећење притиска) користи се регулациона дизна.
Регулациона дизна (Чок) је специјално конструисан вентил, који се
затвара / отвара тако што конусни шиљак улази у конусно седиште. Поред
два крајња положаја отворен / затворен, конусни шиљак и седиште у
међуположају остављају прстенасти отвор. Величина овог отвора се
регулише и из бушотине се испушта тачно прорачуната количину флуида.
Бушотина уз превентрски склоп, кугласти тубинг вентил, регулациону
дизну, потисне и одвобне чврсте водове може да се успешно гуши.
Главни делови регулационе дизне су: тело са прирубницама(15), конусно
седиште(14), конусни шиљак(13), вретено(6), Заптивни елементи,
мазалице и точак за манипулисање.
Када се раде бушотине са високим слојним притиском не може се
обезбедити сигурност са само једном регулационом дизнеом, већ се
ради са уређајем чок
манифолд(сл.21). Чок манифолд се састоји од више вентила са засуном,
крстака, манометра, водова и обавезно две регулационе дизне, од које
једна може бити са даљинском командом.

Сл.21

Чврсти водови и вентил са засуном

сл.22
сл.21

сл.22 сл.23

23
 3.3.7 Производна сигурносна опрема

Предходна сигурносна опрема, је коришћена током ремонтних радова на бушотини. Када се сви,
Програмом предвиђени, ремонтни радови на бушотини заврше на ушће бушотине се монтира
тубинг прирубница, која у себи има конус предвиђен за вешање (одседање) главе тубинга (
''абзец'') (сл.24)

Сл.24

Тубинг може да се одседне у кезинг прирубницу и током извођења ремонтних радова. Тубинг глава
( ''абзец'') херметизује кезинг (простор) између тубинга и експлатационе колоне. Када се бушотина ''
абзецује'' не користе се превентери. Одседање у тубинг прирубницу се практикује код извођења
радова под високим притиском, као што су разна утискивања у слој: хемијска обрада прибушотинске
зоне (ХОБ), цементација под притиском, утискивање у слој смола за стабилизацију песка,
утискивање у слој површинско активних материја.
Када се ремонтни радови заврше, угради се производана опрема, у конус , кезинг прирубнице се одседне
тубинг глава, на којој виси производни туб.

Сл.24 сл.25

24
Завртњима (осигурачима) тубинг глава се фиксира и бушотина је херметизована. Носач тубинга, тубинг глава (
''абзец'') је конструисана да носи један (сл.24), два (сл.25), или више низова тубинга.
Ерупциони уређај спада у опрему уста бушотине и поставља се након уграђивања и цементације
експлоатационе колоне са задатком да обезбеди херметичност бушотине, (сл.25) могућност оптималне
производње, као и одговарајућe радовe приликом извођења операција ремонта, освајања бушотине као и
радовe алата на жици. Приликом одабира ерупционог уређаја потребно је обратити пажњу на квалитет
материјала од кога се израђује, на очекиване притиске у бушотини, а сама конструкција бушотине, односно
број уграђених заштитних цеви и тубинга намеће конструктивно решење ерупционог уређаја.
У зависности од притиска у бушотини: уграђује се ерупциони уређај за радни притисак 137 бар,
206 бар, 343 бар, 686 бар
Ерупциони уређај, конструисан за пролазак кабла за ЕСП дубинску пумпу (сл..26).

сл.26

25
 4. РАДНИ ФЛУИДИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ТОКОМ РЕМОНТНИХ
РАДОВА

Сви радови у бушотини (операције), током ремонта бушотине, перфорационих (напуцавање),

стимулационих и осталих радова, када се у бушотину утискује радни флуид, може довести до
загађења прибушотинске зоне, тј. редукције пропусности.
Током израде бушотине (бушењс, цементације експлоатационе колоне), филтрат из исплаке,
цементне, каше већ загађује прибушотинску зону, тј. редукује пропусност. Такође честице барита
(отеживач исплаке) и цемента загађују прибушотинску зону.
Због свега овога са исплакама се, у ремонту, ради једино када је слојни притисак толико велики да се
мора радити са флуидом велике густине. Постоје неорганске соли чији раствори могу да имају велику
густину ( види табелу), али су те соли веома скупе.
У принципу се у ремонтним радовима ради са воденим раствором неорганских соли.
То подразумева њихово коришћење за све време ремонтних радова почев од гушења бушотине,
прочишавања (испирања), перфорационих, цементационих и осталих радова, све до опремања
бушотине, производном бушотинском опремом. Неорганске соли се користе и као пакер флуиди.
Пакер флуид је флуид који се, по активирању производног пакера, оставља у међупростору тубинг –
кезинг за све време међуремонтног периода бушотине.

Раствори неорганских соли треба:

- да су хеијски стабилни (да со не испада из раствора и таложи се).
- да су компатибили са слојним флуидом и не загађују прибушотинску зону.
- морају бити пумпабилни све време извођења радова
- не смеју бити корозивни (морају им се додати антикорозивне хемикалије).
- морају на дуг рок бити стабилни.
Радни флуиди који се користе у ремонтним радовима:
1. Индустријска вода.
2. Слојна вода (лежишна).
3. Слани раствори:
Врста соли Мин. густина Макс. густина
(ppg) (Kg/dm3)
Калијум хлорид 9,7 1,16
(KCl)
Натријум хлорид 10,0 1,20
(NaCl)
Kalcijum hlorid 11,6 1,39
(CaCl2)
Натријум бромид 12,7 1,52
(NaBr)
Калцијум бромид 14,2 1,70
(CaBr2)
Мешан CaCl2 15,1 1,80
/CaBr2

26
 Мешан CaBr2 / 19,2 2,30
ZnBr2
Цинк бромид 21,0 2,51
(ZnBr2)

4. Гелирани слани раствори и гелирана техничка вода ( губици, испирање талога).

5. Исплаке на бази воде (само ако немамо слани раствор потребне густине).
6. Отплињена нафта ( слојни притисак испод хидростатског).
7. Пена ( слојни притисак испод хидростатског).
 Потрбна количина соли, за прављење одређене запремине раствора, одређене густине, узима се из
таблица, или се прорачунава.

5. ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ КОЈИ СЕ ПРИМЕЊУЈУ ТОКОМ

ИЗВОЂЕЊА РЕМОНТНИХ РАДОВА НА БУШОТИНАМА

Сви радови, који следе изводе се по Упрошћеном рударском

пројекту (УРП), односно Програму ремонтних радова.

5.1 Почетно - припремни радови

Ремонтно постројење, када досели на новоизбушену бушотину, затиче
бушотину тако што је експлоатационе колона (кезинг) 5 1/2'', 7'' или 5''
одседнута , уклињена и херметзован међупростор са техничком колоном
9 5/8'' у бушотинској глави. На прирубницу бушотинске главе се у жљеб
ставља заптивни прстен (карика) и поставља кезинг прирубница.
Монтира се склоп превентера, прирубнички спојеви се испитају, на
притисак,. Уколико је бушотина изграђена са отвореним каналом у зони
продуктивних слојева (Open hole) почињу радови на бушењу
цементних чепова, колчака, пете

експлоатационе колоне, прочишћавању отвореног дела бушотине и

довођењу дна бушотине на потребну дубину. Ови радови се изводе
зупчастим длетом и бушаћим шипкама.
Уколико су продуктивни слојеви зацевљени, онда није потребно бушити
цементне чепове, колчака и пету, јер се не излази из експлоатационе колоне, него
се провери цементни чеп, односно дно бушотине у колони. Уколико је цементни
чеп плићи, избуши се на дату дубину. Поред провере дубине чепа, бушотина се
ставља под задати притисак и проверава се херметичност. Следећи маневар је
чишћење (стругање) унутрашњости кезинга. Чишћење унутрашњости кезинга се
обавља операционом алатком, која се зове скрепер (сл.2).

сл.2 5.2 Перфорација кезинга у зони продуктивног интервала

Бушотина је после ових радова спремна за напуцавање (перфорирање) експлоатационе

колоне, односно остваривање контакта између продуктивних слојева и бушотине.
Перфорирање кезинга се изводи електрокаротажном апаратуром(EK), Сл. 5, која на
електричном каблу спушта пушке са експлозивним пуњењем у бушотину. Прво се електро
(CCL) и радиоактивним (GR) сондама корелише и тачно утврди интервал, који се жели
перфорирати, па се спушта перфоратор (сл.3), са експлозивним пуњењем,у бушотину и
активира у жељеном интервалу. Уобичајена пракса, у нашој компанији је да се кезинг

27
 перфорира са 12 отвора по дужном метру. Ради се и реперфорација интервала, у ком случају отварамо
24 рупе по дужном метру. Пушка је дуга 2м и уколико је интервал дужи, напуцавање се врши из више
маневара.

Основни елементи при перфорирању су:

- Упаљачи (детонатори)
- Корда (штапин)
- Експлозивна пуњења ()
- Пушке

сл.3 сл. 4
Детонатори (електрични упаљачи) иницирају
експлозивни ланац.
Струја са површине пролази кроз влакно
намотано као код сијалице и изазива топлоту, то
покреће запаљиву мешавину, запаљива мешавина
пали капислу (оловни азцид), а она покреће
основно пуњење (RDX), које на крају пали корду.
Корда ( штапин), која се користи у Нафтагас-у је уствари
мала количина експлозива цилиндричног облика,
покривена са заштитним омотачем који штити од
флуида и физичког оштећења. Експлозивна пуњења у
Нафтагас-у састоје се од 4 основне компоненте (сл.6) :
-Метално кућиште (тело од челика са стањеним
зидом на местима где је експлозивно пуњење)
-Основно високо експлозивно пуњење, сл.4.
-Каписла
Левак oд метала у праху, најчешће од бакра.

сл. 6

Сл. 7

Поред пушке са металним кућиштем од Ø4'', која улази

сл. 5 у кезиг, могу се перфо радови радити са '' низом''(Сл. 7),
који има све елементе пушке, једино нема метално
кућиште. ''Низ'' пролази кроз тубинг, па се могу радити
перфо радови под водом, односно под нижим притиском
од слојног. Перфорациони радови се раде и са пушком,
која се спушта на тубингу. Тубинг конвејд систем (ТCP)
Сл. 8)

28
 Сл. 8.

Изглед перфорација (отвора)

Сл.9

Тубинг конвејд систем (ТCP), је

конструисан тако да је перфоратор постављен на тубингу.
Бушотина се комплетно опрема производном опремом, тако да је на крају
тубинга постављен перфоратор, Активира се пакер, тубинг се одседне у тубинг носачу (абзецује), па се на
крају активира перфоратор и бушотина је у производњи. Тубинг конвејд систем се користи за
перфорирање већих продуктивних интервала, чије су карактеристике познате од раније. У хоризонталним
бушотинама се обавезно примењује Тубинг конвејд систем, јер перфоратор на каблу није у могућности да
дође до продуктивног интервала кроз хоризонтални део бушотине.

5.3 Освајање бушотине

Перфорирањем (напуцавањем) је пробијен челични зид
експлоатационе колоне, цементна облога између експлоатационе
колоне и продуктивног интервала инаправљен канал од неколико
десетина сантиметра у продуктивном интервалу (сл.9). По завршетку
бушења и цементације експлоатационе колоне у бушотини је остала
исплака прорачунате густине, која је током бушења остваривала
против притисак слојном притиску. Најчешће се перфорирање ради
под исплаком,
Притисак у бушотини је већи од слојног притиска, па нема дотока из
слоја. Да би изазвали доток, морамо направити депресију (разлику у
притисцима ΔР= Рсл – Рдб), односно морао смањити притисак на дну
бушотине. По формули за хидростатички притисак следи да треба
смањити густину радног флуида. Да би то урадили вршимо замену
исплаке водом. Пример ако је у бушотини исплака:
Пример: 𝛾 и = 1,20 (Kg/dm3), дубина бушотине Н = 2.000 (m), притисак на
𝜸𝑯
дну је: Ph = = 1,20 x 2.000 / 10 = 240 (Kg/cm2).
𝟏𝟎
За чисту воду 𝛾 = 1(Kg/dm3), дубина бушотине Н = 2.000 (m),
𝜸𝑯
притисак на дну је: Ph = = 1,00 x 2.000 / 10 = 200 (Kg/cm2).
𝟏𝟎
Разлика у притицима је ΔР= 20 (Kg/cm2).

Из предходног следи да је сада слојни притисак за 20 бара већи

од притиска у бушотини, што изазива доток и бушотина се
осваја. Кад бушотина избаци радни флуид, остатке разних
загађених флуида (емулзије) исплаке, филтрата од цемента и притисак производње се устали,
бушотина је освојена.

29
 5.4 Хидродинамичка мерења режима производње бушотине

Након што се производња нафте или гаса устали приступа се хидродинамичким мерењима, да би се
добили основни подаци неопходни за одређивање режима по коме бушотина трба да производи.
Хидродинамичка мерења се изводе у циљу добијања података о једној бушотини (односно
лежишту): Притисак у бушотини, температура у бушотини, количина производње нафте, гаса и
воде, садржај песка у нафти, проценат заводњености, величина гасних фактора

Интерпретацијом података добијених хидродинамичким мерењима одређују се карактеристике

слоја (односно лежишта): Пропустност, продуктивност, присуство непропусних баријера,
могућност загађења слоја, и други параметри

Опрема за мерење се може поделити на:

 Дубинску (бушотинску)
 Површинску

Дубинска опрема (која се спушта у бушотину) je:

 Дубински механички манометри, тип Амерада
 Дубински механички термометри, тип Амерада
 Дубински меморијски мерачи притиска и температуре,
 Дубински и површински електонски манометри за мерење притиска и температуре у реалном
времену
 Дубински узимачи узорка флуида

Површинска опрема (која се инсталира на површини): Превентер,Манипулативна цев са заптивном

главом и котурoм, Моторни граник, Чок манифолд, Индиректни грејач флуида H-I
Трофазни хоризонтални сепаратор W-I, Трофазни хоризонтални сепаратор S-I

5.4.1 Хитер
Принцип рада:
Бушотински флуид по изласку из бушотине, врши се његова
редукција и хлађење. Из тог разлога пре него што оде на
сепарцију и мерење потребно је извршити његово грејање,
управо због тога користимо индиректни грејач флуида. У
индиректном грејачу флуида налази се вода или антифриз
која се загрева сагоревањем гаса или дизела у пламеној цеви
(3), која је уроњена у воду или антифриз. Кроз индиректни
грејач пролази сноп – грејних лира (1) кроз које пролази
бушотински гас или бушотински флуид, и врши се његово

30
загревање и затим одлази у сепартор на сепарацију и мерење.
5.4.2 Сепаратор
Принцип рада:
Смеша воде, нафте и гаса улази у сепаратор и директно удара у полусферичну плочу – дефлектор,
услед чега се разбија и почиње одвајати гасну и течну фазу. Одвајање настаје као резултат разлике
специфичних тежина, тако да вода зузима доњи део
сепараторске посуде јер је најтежа. Нафта чија је специфична
тежина мања, заузима положај изнад воде, а гас као најлакши
заузима горњи део сепараторске посуде. Гасна фаза пролази кроз
део сепартора у коме се налазе вертикални лимови за умирење
гасне струје, да би се смањило вртложење и повлачење течне
фазе. Гас даље струји дуж сепартора изнад плоча које смањују
утицај гасне струје на површину нафте. Овим плочама је повећан
капацитет гасне фазе јер се може дозволити већа брзина протока
гаса. На излазу из сепартора гас пролази кроз жичану мрежу –
одвајач капљица, које се сливају и одлази на мерни мост. Вода и
нафта падају у доњи део сепартора где долази до одвајања на бази разлике густина. Пошто су
водови за излаз нафте и воде на супротној страни од улаза смеше има довољно времена да се
оставри одвајање. Вода се ипушта преко вентила на воденој страни, а испуштање је регулисано
контролником нивоа. Нафта пошто је одвојена долази у преливну комору и кад достигне одрђени
ниво испушта се преко вентила на нафтној страни. Испуштање је такође регулисано контролником
нивоа. Даље одвојене фазе пролазе кроз мераче протока, типа “FLOCO” а затим ка излазу. Гас се
може да одводи на бакљу ради спаљивања.
Када се измере сви потребни параметри Ремонт предаје бушотину Производњи, која је повезује у
сабирни систем.

5.5 Клиповање и освајање азотом и савизљивим тубингом и стимулација

прибушотинске зоне

Након извршене замене исплаке водом и направљеом депресијом (разлика у притисцима флуида у
слоју и воде у бушотини ΔР= Рсл – Рдб), Флуид из слоја и даље не утиче у бушотину !
Лежишне стене могу бити природно оштећене тј. имају редукцију пропусности,а оштећења могу
бити и изазвана. Природна оштећења су зачепљење порног простора ситним честицама, бубрење
глина, таложење каменца, зачепљење органским талозима, постојање емулзија. Изазвана
оштећења су последица радова на изради бушотине ( филтрат исплакеи цемента, зачепљење
баритом, цементом, водене блокаде и сама перфорација. Да би се отклонила ова оштећења мора се
направити већа депресија на слој. То се постиже заменом воде нафтом (смањење густине радног
флуида), а ако и то не изазове уток флуида у бушотину, мора се смањити ниво (Нм), радног
флуида – клиповањем или истискивањем радног флуида азотом. Уколико ни смањење нивоа не
изазове доток флоида у бушотину морају се применит стимулативне методе на прибушотинској
зони.

5.5.1 Клиповање

31
Клиповање је једна од основних метода освајања бушотина. Ремонтно постројење је , поред радног
бубња опремљено бубњем са сајлом за клиповање(Сл.1). Опрема за
клиповање се састоји од гуме за клиповање(Сл.2), клип шипке(Сл.3 )
и коморе за клиповање, која спречава просипање флуида из
бушотине. Клип гуме су ојачане челичном жицом и различите су
конструкције. Основна намена је да, када се зарони у флуид, који се
налази у тубингу, задизањем на горе изнесу из тубинга флуид у

Сл.1

Сл.2

Сл.3 сл.4
приближној унутрашњој запремини тубинга. Ниво флуида се постепено смањује, по неколико десетина
метара, да се постепено смањује депресија на слој. Дубину зарањања клипа у ниво и интензитет
(брзину) клиповања одређује дежурни геолог. После исклиповане одређене количине флуида, односно
после снижења ниво, чека се време пораста нивоа тј време да се види ефекат постигнуте разлике у
притисцима. Ремонтно постројење треба да је опремљено дубинометром (мерач дубине клипа).
Уколико нема
дубинометра , ручно се на клип сајли маркирају (шлинга) дубине. Ниво флуида се региструје клипом,
клипном сајлом, која се увије кад клип удари у ниво. Интензивно клиповање - недовољно чекање на
доток, зарањање клипа дубоко у флуид и прављење, у кратком року, велике депресије може да доведе
да бушотина нагло проради, да клип шипка „ излети“ из бушотине, удари у непомочно колотурје и
изазове повреда радника. Уколико ремонтно постројење нема бубањ за клиповање, клиповање изводи
Алат на жици (сл.4).

5.5.2 Замена радног флуида азотом

Много бржа, али и скупља операција, је истискивање флуида из бушотине употрбом азотног
сл.1 постројења (сл.1). Азотно постројење је опремљено резервоаром са
течним азотом, (-195.83оC), грејачем азота, специјалном пумпом
високог радног притиска( 350 бар). Освајање бушотина азотом се
изводи тако што се азот, пумпом, утискује у тубинг под притиском, уз

32
отворени кезинг (ако бушотина није опремљена пакером). Након утиснуте прорачунате количине азота,
у бушотини се налази онолико мање флуида колико је упумпано азота. Постепеним растерећењем
притиска, лифтирањем флуида, које се врши преко регулационе дизне, азот излази у атмосферу, а ниво
флуида, а тиме и притисак флуида на слој опада, све док слој не почне сам да производи. Ефекат је
идентичан као код клиповања.
Освајање бушотина може се вршити комбинацијом рада
савитљивог сл.2 тубинга (сл.2) и азотног постројења, тако што се
савитљиви тубинг, уз монтажу својих превентера, спусти на одређену дубину, а
затим кроз савитљиви тубинг, из азотног постројења, врши утискивање азота.

5.5.3 Методе освајања азотом преко

савитљивог тубинга

5.5.3.1 Континуирано утискивање

Најефиканија метода за постизање стања неравнотеже тј., стање када је слојни притисак већи
од хидростатичког притиска флуида у бушотини, помоћу азота је спора циркулација уз спуштање
СТ у бушотину. Ова техника омогућује азоту да се диспергује у бушотини, тако да ''олакшани''
флуид у међупростору омогућује спору и контролисану производњу из слоја.
У програму иницијације производње освајањем бушотине азотом. СТ се након тога спушта на
утврђену дубину у бушотини, одакле се врши лифтирање флуида док слој не почне сам да
производи.

5.5.3.2 Утискивање са прекидима

Ова техника се примењује тако што се СТ спусти на утврђену

дубину испод нивоа флуида у бушотини пре него што се крене
са утискивањем азота. У овом случају, притисак пумпања азота
мора бити већи од хидростатичког притиска флуида у
бушотини изнад тачке утискивања. Када притисак утискивања
азота превазиђе хидростатички притисак, азот улази у
међупростор и започиње операцију гас-лифта. Како се
хидростатички притисак стуба флуида изнад тачке утискивања
смањује, компресовани гас (азот) у СТ се убрзава, изазивајући
ефекте сличне као код повећања циркулације азота.

5.6 Тестирање отвореног интервала

преко бушотинског алата – ДСТ

сл.1 За брзо добијање

података о енергетским карактеристикама
слојног флуида користи се метода ''Тестирање
отвореног (перфорираног) интервала преко
бушотинског алата''.

33
Резултат ДСТ-а : Одлука о испитиваном интервалу, на основу:
1. Квалитативне анализе слојног флуида
2. Квантитативне анализе дијаграма теста

Принцип ДСТ-а: састоји се у спуштању празне, или

неким флуидом, испуњене композиције алата за
тесирање помоћу бушаћих шипки или тубинг цеви у
бушотину са радним флуидом-исплаком, непосредно
изнад перфорираног интервала. У саставу ове
композиције налази се два основна алата, пакер и
тестер вентил. Ова композиција се оптерећује
потребном тежином за активирање пакера.
Оптрећењем композиције алата за тестирање, прво се
активира пакер па тестер вентил. Пакер уклања утицај
притиска хидостатичког стуба радног флуида–исплаке
на формацију (Рдб) из кезинга, а отворени тестер
вентил, омогућава формацији да производи флуид под
утицајем разлике притиска у унутрашњости
бушотинског алата и притиска у формацији (ΔР= Рсл –
Рдб). Ток операције региструје дубински механички
или електронски регистратор притиска и температуре.

Производ операције ДСТ-а:

1. Узорак формацијског флуида
2. Дијаграм промене притиска на дну бушотине је је у функцији времена и скида се са механичког
регистратора или електронског.Тестирањем бушотине, Хидродинамичким мерењима ( ХДМ ),
или тестирањем кроз бушотински алат (ДСТ), поред елемената притиска, температуре може се
одредити и да ли је прибушотинска зона загађена. Загађења изазивају редукцију пропусности
кроз порни простор. Изазвана су бубрењем глина или су механичка.

5.7 Стмулација прибушотинске зоне

На слици 1. је приказано бубрењем глина, снимљено електронским микроскопом.

На слици 2. Је шематски дато како изгледа канал, после перфорирања.
Сл.1
Отворени је само мали део перфорције, а око ње се виде
загађења, изазвана стварањем крхотина, здробљеним
материјалом, остатком експлозива, честицама челика. Ово
загађење може да тотално блокира доток флуида у бушотину.

34
 Без обзира колико дубоко клипујемо, односно колики велики диференцијални
притиса (ΔР= Рсл – Рдб), направили, слој неће да проради.

сл.2
Када имамо овакав случај примењује се такозвана ''
Стимулација'' прибушотинске зоне. Стмулација
прибушотинске зоне првенствено подразумева утискивање
киселине, која ступа у реакцију са стенском масом, чисти
порни простор и омогућује бољи приток Стмулација
прибушотинске зоне првенствено подразумева утискивање
киселине, која ступа у реакцију са стенском масом, чисти
порни простор и омогућује бољи флуида у бушотину. ''
Стимулација'' се код нас скраћено назива (ХОБ) - хемијска
обрада бушотина.
Већ смо раније нагласили да су стене носиоци
угљоводоника углавном седиментне стене, које се могу
поделити у три групације : пешчари (пешчари, пескови и
конгломерати), кречњаци (кречњаци и доломити) и шкриљци (глиновите стене шкриљасте грађе из
чијих пора не може да се добије нафта или гас).
Кречњаци су карбонатне стене, које по дефиницији садрже више од 50% минерала као што су
кречњак - калцијум карбонат(CaCO3) и долоит (MgCa3)2. Јединствена физичка особина
кречњачких стена је добра пропусност и добра растворљивост у киселинама, а нарочито у
хлороводоничној киселини (НСl). Сврха хемијске обраде кречњака је ''отопити'' део скелета стена
(матриха). Силикати су стене које најбоље раствара флуоро водонична киселина(НF).
сл.3 НF киселина реагује три основне материје, које чине
силикатне стене, а то су: карбонати, као што је кречњак,
силикати, као што су фелдспати и минерали глина и
силицијум, као што је кварц. Стандардна хемијска обрада
продуктивног интервала се ради са три, у киселинској
бази(сл.4), припремљена раствора и цистерном допрема на
бушотину(сл.4). Раствори, поред киселина, у себи имају
додате хемикалије, које побољшавау позитивна дества
киселине а спречавају, или бар своде на минимум,
негативна дејства, као што је корозија метала, стварање
емулзија одреаговане киселина и нафте, спречавање
таложења гвожђе хидроксида,
а побољшавају продорност киселине и време реакције
(успорена) и брже изношење одреагованог раствора из слоја.
Да би извели операцију хемијске обраде, бушотину морамо оремити
операционим пакером, јер се операција изводи под високим притиском.
У бушотини имамо воду, јер смо предходно покушали да је освојимо
(заменом лакшим флуидом, снижењем нивоа клиповањем или употребом
азотног постројења.
Да би успешно извели хемијску обраду, под високим притиском, прво
морамо испитати притисак пријема слоја нафтом, слојним раствором или
сланим радим раствором. Обичну воду није дозвољено утискивати у слој,
јер изазива хемијске реакције, које смањују пропусност слоја. После
замене, бушотину орремамо операционим пакером. Током спуштања
пакера , тубинг се сукцесивно испитује на херметичност.
сл.7 Да би се тубинг испитао на херметичност његова
унутрашњост мора бити привремено затворена. Испитивање херметичност се

35
може радити помоћу пете са куглицом Р-500, или уградњом селективног чепа у његово седиште (W1, D
nipple) (сл.7), која се уграђују у копозицију тубинга. После испитивања херметичности Алатом на жици
(сл,4) чеп се вади из седишта.
Основни радови који се изводе алатом на жици:
1. Уградња чепова тубинг ради испитивања херметичности тубинга или активирања хидрауличких пакера.
2. Калибрисање и мерење оштећења тубинга.
3. Инструментације са дна бушотине (кезинг) или опреме заглављене у тубингу (разни алати,
4. Комади.жице, метални отпатци
5. 5. Уградња и вађење свих типова опреме за производњу.
Операцини пакери, које најчешће користимо за радове под притиском су РТТС и ЕА пакер. Оба су
механичка. ЕА пакер у себи има уграђену циркулациону спојницу, док уз РТТС пакер мора, у
композицији, тубинга да буде уграђена циркулациона спојница
(која се отвара алатком - Алата на жици Пакер се спусти на тубингу и активира изнад перфорација.
Пумпни агрегат у тубинг утискује пумпа киселински раствор (НСl), запремине тубинга, затвори се
циркулациона спојница, превентери, чеп, па се киселина утискује у слој. Након упумпана прва два(HF)
раствора, утискујемо трећи раствор, истискујемо предходна два из тубинга
у слој. Током утискивања киселине, притисак би,са почетног требао да опада. Када киселина одреагује,
тубинг се отвара и из бушотине се испушта притисак. Уколико је киселинска обрада успела бушотина би
требала сама да се осваја и на крају да почне да производи. Уколико бушотина стане, понављамо све
поступке као код класичног освајања. Вршимо индиректну циркулацију и замену-избацивање одреагованог
киселинског раствора водом. Уколико ни тада не проради приступамо клиповању, или освајању азотом.
Бушотину не клиповати док је у тубингу одреагована киселина.

5.7.1 Извођење стимулационих операцја

сл.4
Када су колектор стене веома хомогене, а када постоји потврда да се у њима налазе
угљоводоници (гас, газолин и нафта) ради се фрактурирање продуктивног слоја.
Фрактурирање је веома комплексна операција, јер се ради под веома високим
притиском. Радни притисци су близу 500 бара, а некад иду и до границе издржљивости
опреме. Фрактурирање слоја је излагање слоја притиску до његовог физичког разбијања,
односно стварање уздужне вертикалне пукотина, која се пружа од осе бушотине у
дубину слоја. Фрактурирање се може радити са гелираном киселином, али се у
принципу ради са гелом на бази нафте или воде и пропантом (подупирачем).
Фрактурирање се базира на физичком принципу продирања металног клина у дебло
стабла, и ширења крила пукотине (цепање стабла). Да би се фрактурирање
пројектовало потребно је комплексно знање механике стена, и осталих параметара
стенске масе слоја. Да би слој пукао, да би имали ефекат металног клина, морамо, за
извошење операције да као флуид користимо високо гелирану течност са веома малом
филтрацијом (губитак у порном простору).
Пумпним агрегатима (за високе притиске и капацитете) (сл.10) повезаним у батерију,
сл.10 фрактурирамо слој, утискујемо потребну количину гела, ширимо крила
фрактуре (сл.11). Током утискивања гела сл.11
цео систем (слој и бушотинска опрема) је под
високим радним притиском. Када се
операација заврши и испусти притисак, крила
фрактуре би се затворила. Код фрактурирања
киселином то није проблем, јер је киселина у
хемијској реакцији се минералима у крилима
слоја значајно повећала пропусност.
Код фрактурирања гелом током самог
утискивања у гел дозирамо подупирач. Подупирач су обично порцеланске

36
 грануле високе чврстоће, које поуне комплетну фрактуру (пукотину). По завршеном утискивању,
када се испусти прити сак, подупирач не дозвољава да се крила пукотине саставе, па добијамо велику
зону око бушотине са вишеструко повећаном пропусношћу. Фрактурирање може бити пројектовано
као стандардно ( 100 м3 до 300м3 гела), или као масивно са количином гела од 300 до 1.000 м3. Изводе
се и мега фрактурирања са неколико хиљада м3 гела.
Утискивање површинско активних материја у слој је једна од стимулативних метода. Пошто се
нафта налази у порном простоту, чији су каналићи изузетно мали (некад је пречник само неколико
пута већи од пречика молекула угљоводоника атхезионе силе (силе привлачења) су нераскидиво јаке
и нафта не може да се покрене. Пошто са нафтом имамо присутну и слојну воду онда површинске
материје делују како на слабљење атхезионих сила тако и на промени квашљивости. Односно да се за
зидове пора веже вода, а ослободи нафта

5.8 Затварање заводњеног дела напуцаног интервала

Уколико је напуцани интервал сувише дубоко, односно напуцан
близу контакта нафта и вода, вода као далеко покретљивија од нафте,
ће око бушотине, према перфорацијама, створити конус и нафта неће
моћи да дотиче у бушотину. Такође за бушотине које су у
производњи, уколико се не производи по задатом режиму, створиће
се водени конус и нафта неће моћи да дотиче у бушотину. За ове
бушотине се каже да су заводњене. Метода за затварање дела слоја у
ком је водени конус је утискивање под притиском течног стакла (
Силицијум хидроксида), са додатним хемикалијама. Наиме Силицијум хидроксида је на
собној температури течан, али на слојној температури и у додиру са водом, уз дејство
хемикалија очвршћава, тј. постаје чврсто стакло. Чврсто стакло настаје само у делу слоја где
има воде, док у горњем делу слоја, где је нафта остаје течан. Друга метода затварања
интервала у зони воденог конуса је цементација под притиском (сквиз цементација), са
специјалним ''DOC'' цементом. ''DOC'' цемент ја цемент са специјалним хемикалијама који је
растворен у дизелу. Када се ''DOC'' цемент, под притиском утисне у напуцани интервал,
хемикалије само у зони где је слојна вода, одвајају дизел од цемента и у додиру цемента и
слојне воде цемент очвршћава и затвара тај део интервала. Код пробоја гаса из гасне капе, у
перфорације и бушотину горњи део слоја одакле је приток гаса може се затворити једино
цементацијом под притиском. Да би се цемент усмерио у жељени део слоја, а да не
зацементира и део слоја из кога се производи нафта, користи се специјални PPI пакер. Овај
пакер је као дупли РТТС пакер, одосно има два комплета гумених елемената. Дно му је
блиндирано, а циркулација је усмерена између гумених елемената.

5.9 Цементације у ремонтним радовима

сл.1 Постоје примарне сементације секундарне. Примарне цементације су цементације су
цементације низа заштитних цеви (колоне). Секундарне цементације су цементације
које се обављају током ремонтих радова: постављање цементног чепа, постављање
цементног моста, цементације под притиском. Цементације цементног чепа или
цементног моста се раде ради због постављања новог дна у бшотини, ради затварања
негативног интервала, ради конзервације бушотине. Цементације под притиском се
раде у циљу затварања дела, или целог интерала, у циљу затварања оштећења
експлоатационе колоне (кезинга),

37
 сл.2 у циљу санирања лоше цементације у преклопу две колоне заштитних цеви, у циљу
санације преклопа лајнер колоне, у циљу санирања лоше примарне цементације.
Цементне мешавине су састављене од бушотинског цемента, класе ''Г'' и хемијских
додатака за регулисање времена почетка везивања цемента, времена стврдњавања
цемента, филтрације, и низ других особина. Квалитет цемента и прављење
рецептуре за сваку бушотину посебно се контролише у цементној лабораторији
(сл.1).
Цементна мешавина се прави у цементној станици (сл.2). Из цементне стаице,
цементна мешавина се утовара у цистерну за превоз цемента (сл.3), или се џакира и
теретним возилом доставља на бушотину. Цементације се изводе цементационим
агрегатом.

Цементациони агрегат је сложено постројење, које се састоји од: камиона или полуприколице на ком је
монтирана сва опрема: две пумпе високог притиска, две трансвер центрифугалне пумпе, које напајају
пумпе високог притиска, центрифугалнa пумпa, која преко левка за дозирање цемента, прави

сл.3
цементно млеко, два пријемно–потисно - мерна резервоара (1,6м3), комплет чврстих
водова, систем ло-торк вентила(1 и 2''), лептир вентила, манометра, регистратора
притиска и низ осталих делова.

сл.4

5.9.1 Цементација чепа (моста)

Цементни чеп се поставља у кезингу у датом интервалу, по следећој процедури (сл.6):

У бушотину се тачно премери и угради го тубинг на дубину доњег дела чепа.
Убушотини се замени радни флуид, водом. Чистом водом се сл.7
изциркулише бушотина, тако да је густина улаза и излаза воде из
сл.5 бушотине једнака. Ово је битно, јер се чеп поставља
методом баланса. Цементно млеко се обично прави у малом
(4м3) резервоару, тако што цементациони агрегат постави
усисни вод (саугер) а и потисни у резервоар и циркулише воду
и цемент, који се убацује током циркулације. Када се заврши
припрема цементног млека, потисни вод цементационг
агрегата се спаја са туингом. Потребна количина
цементног млека се упумпа у тубинг, па се потисне водом тако да се половина
цементног млека истисне у кезинг, а половина остаје у тубингу. По постављању чепа
бушотина не прелива ни на тубинг ни на кезиг, јер је у балансу. Тубинг се вади
(задиже до дубине горње границе чепа, а онда се вишак цемента испира индиректном
циркулацијом (сл.5).
Време до почетка стврдњавања чепа је ограничено, па је потребно да радници што брже
сл.6 задигну тубинг, припоје потисни вод са тубинга на кезинг, а да после завршеног испирања
задигну тубинг на безбедну дубину. Време до почетка стврдњавања чепа је
ограничено, па је потребно да радници што брже задигну тубинг, припоје
потисни вод са тубинга на кезинг, а да после завршеног испирања задигну тубинг на
безбедну дубину. Цементација тј. постављање цементног чепа на задану дубину може
да се ради и са комором за цемент, која се спушта на каблу електрокаротажне

38
 апаратуре. Да би цементно млеко исцурило из коморе у кезинг, комора се отвара електричним
импулсом или механичким путем, односно разбијањем стакленог дна (сл7).

5.9.2 Цементација под притиском, сл7

сл.8 Цементација под притиском сл.8, се као и све операције

под притиском ради преко операционог пакера:
вадљивог (пр. РТТС/ЕА) или перманентног
(Ретајнер / Бриџплаг) У бушотину се на тубингу
спусти и активира пакер. Прво се пумпним
агрегатом утврди пријем слоја (притисак пријеме и
капацитет пријема Q= lit/ minut). Док код ХОБ-а
притисак утискивања временом опада, због
реакције киселине са слојем, код СЦП , притисак
ће да расте, јер цемент не може да уђе у порни
простор, него у њега улази само филтрат.

Притисак утискивања у операцији СЦП може да буде и 50% већи од притиска пријема рађеног са
радним флуидом. Цемент је припремљен у лабораторији и цементној станици уз додатак свих
потрбних хемикалија.
Сл.9

Цементно млеко се припрема идентично као по већ описаној процедури за

цементни чеп. Утискивање цемента у тубинг се ради при отвореној циркулационој спојници и уз
отворен кезинг вентил, да би радни флуид излазио из бушотине док цементно млеко улази у
тубинг.Затвара се циркулациона спојница и кезинг вентил и цементно млеко се утискује у слој
под притиском. Потисни вод цементационог агрегата се споји са кезингом, отвори се
циркулациона спојница, кезинг венти и индиректно се испере евентуано заостало цементно
млеко из тубинга.
сл.10 Цементације под притиском се раде у циљу затварања дела, или целог
интерала, у циљу затварања оштећења експлоатационе колоне (кезинга) сл.9,
поправке лоше примарне цементације(сл.10), у циљу цементације лоше
цементираног преклопа две колоне или лајнер колоне.

5.10 Борба са песком- консолидација покретног песка

Песак је еома абразиван и његово присуство у бушотини затрпава бушотину, стварањем пешчаног
чепа и оштећује бушотинску опрему. Количина притока песка у бушотину се повећава током дуже
производње и порастом % воде, која раствара везивни материјал и ослобађа зрнца песка.

Постоје две методе консолидације песка:

1. Третирање прибушотинске зоне смолама.

39
 2. Гравел пак - Уградња челичних филтера са шљунчаним засипом

Третирање прибушотинске зоне смолама, је метода коју неке компаније користе за спречавање
кретања песка ка бушотини.
Неке смоле, као што је епокси смола, облажу зрнца песка, суше
се (очвршћују) и стварају решетку у којој је песак заробљен, а
слој и даље остаје пропустан за приток нафте у бушотину. Смоле,
кад очврсну, су отпорне на слојне температуре, а и на киселине,
соли и базе, којима се третира прибушотинска зона. Пре
утискивања смола, прво се уради хемијска обрада, због шишћења
прибушотинске зоне па се нкон тога утисне смола. Бушотина се
држи затворена 24 сата, да смола очврсне, а
онда се бушотина осваја са најмањом депресијом.

Гравел пак - Уградња челичних филтера са шљунчаним засипом,

основне елементе “Гравел пак” система чине кварцни песак, прорачунате гранулације и метална
конструкција филтера са зазорима Мешалица ниске коцетрације одговарајућих димензија.

5.10.1 Методе “Гравел пак”операција :

• Метод директне циркулације:

– Ниска концентрација (low density),
– Висока концентрација (high density),
• Метод урањања,
• Метод индиректне циркулације.

- Ниска концентрација подразумева упумпавање мешавине воде и песка у концентра

цији од 60-120kg/m³.

Да би се обезбедило кретање мешавине и спречила могућност стварања чепова,

препоручени капацитет упумпавања је од 500 – 1200dm³/min. Средство за рад, помоћу
које се врши ова операција је мала мешалица – blender, чија је укупна радна
запремина V=200dm³. Недостатак ове методе је губитак флуида, што негативно утиче
на каснији рад бушотине.
- Висока концентрација подразумева упумпавање мешавине гела (адитиви који се
користе за израду гела су HEC 10, Breaker и нафта) и песка у концентрацији од 1200
– 1800kg/m³, препоручени капацитет упумпавања је од V - пакер
80-160dm³/min, овим се постиже квалитетније сквизирање. Средство за рад, помоћу које се врши
ова операција, је велика мешалица, чија је укупна радна запремина V=4.000dm³.

40
- Метода урањања захтева предходно формирање “вештачког дна” чија дубина зависи од дужине
главног филтера. Након формирања вештачког дна, спушта се филтерска
конструкција са операционом “Гравел пак” опремом уз директну циркулацију до
коначне дубине. Недостатак ове методе је губитак засипног материјалаи могућност
сегрегације честица што негативно утиче на пропусност, такође ова метода се лоше
показала у бушотинама са губитцима.

- Метода индиректне циркулације суштина је успостављање индиректне циркулације

мешавине гела и кварцног песка, при чему чврста фаза запуњава међупростор и
перфорацију, док радни флуид пролази кроз филтере, испирне цеви, тубинг и излази из
бушотине. Недостатак ове методе је мешање са нечистоћама из кезинга. Дужина филтера
се одређује према дужини перфорираног интервала, увећана за 1,5 - 2,0m изнад и
испод отвореног интервала.

5.11. Дубинско пумпање

Експлоатација нафте дубинским пумпањем се примењује, кад слојна енергија , нафтног лежишта
толико ослаби да није у могућности да нафту подигне до уста бушотине и даље потисне до
сабирне станице. Дубинске пумпе својим радом подижу нафту у бушотини до површине даљу
експлоатацију нафтног лежишта.
За експлоатацију нафте дубинским пумпањем постоје три система:
- Дубинско пумпање клипним пумпама
- Дубинско пумпање центрифугалним пумпама
- Дубинско пумпање хидрауличким пумпама
Најраспрострњеније начин дубинског пумпања је клипним пумпама.
Дубинске пумпе клипне дубинске пумпе деле се:
- Тубинг пумпе
- Усадне пумпе
- Телескопске пумпе
Тубинг пумпа се уграђује на дно тубинга . Главни делови су: цилиндар пумпе, усисни и потисни
вентил (сл.3). Цилиндар ове пумпе се наврће на најдоњи тубинг и уграђује у бушотину
заједно са тубингом. Клип пумпе се монтира на клипне шипкеса којима се спушта у бушотину.

сл.3
сл.2

41
Усадне пумпе се уграђују у бушотину тек након уграђивања тубинга. Комплетна усадна пумпа
уграђује се на клипним шипкама на одређену дубину, где је између спојница два тубинга,
уграђено седиште усадне пумпе.
Глатка шипка
Ова шипка се налази на врху низа клипних шипки. Округлог је облика и фино је обрађена, како би
при пролазу кроз заптивну главу, на устима бушотине, било обезбеђено потпуно заптивање.
Горњим крајем учвршћена је у носач, који је челичним ужадима спојен за ''коњску главу'' балансне
греде. Глатка шипка се израђује од легираног челика, пуног пресека. Пречници глатких шипки су:
1 1/8’’,1 ¼’’, 1 ½’’, 1 ¾’’, i 2’’. Дужине глатке шипке су: 8’ (2, 432 mm); 11’ (3, 344 mm); 16’ (4, 864
mm) i 22’ (6,732 mm).

Качаљка (сл.3), служи за покретање клипа дубинске пумпе.

сл.3

Дубинско пумпање центрифугалним пумпама

Центрифугалне електричне пумпе, сл.4, се заснивају на раду дубинског електро мотора, који покреће
центрифугалну пумпу. Комплетна пумпна опрема је добро изолована. Електрична струја се са
површине доводи каблом, који пролаз кроз специјалну тубинг прирубницу (адаптер) (сл.5) и спушта
се током спуштања тубинга, тако да се за тубинг причвршћује металним шелнама.
Тубинг адаптер (сл.5), на глави бушотине обезбеђује ношење тубинга, заптивање тубинг – кезинг и кабла.

сл.4

42
 сл.5

сл.6

сл.8

сл.7

6. БУШОТИНСКА ОПРЕМА

6.1.Експлоатациона колона цеви – кезинг

Ремонтно постројење почиње радове у експлоатационој колони (кезин). Заштитне цеви,

које се уграђују у нафтне бушотине су безшавне челичне цеви. Цеви се спајају навојем
преко спојнице.
Заштитне цеви карактерише: Врста навоја ( округли, Battress..), спољашњи пречник цеви,
квалитет челика ( Н-40, Ј-55, К-55, С-75, N-80 I P110 ), номинална тежина по метру, или
дебљина зида, критични унутрашњи и спољашњи притисак, оптерећење на истезање, сила
извлачења из спојнице и унутрашња запремиа цеви.

43
 6.2.Подела бушотинске опреме:

6.2.1.Операциона опрема

Тубинг
Тубинг (сл.1), је главни операциони бушотински алат и производна цев. Користе се више
димензија тубинга, али преовлађује употрба следећих пречника: 2 3/8'', 2 7/8'' и 3 ½''.
Тубинг се производи са равним крајевима цеви (NU-неојачан) и са ојачањима на завршецима
(EU-ојачан). Врста навоја код тубинга има различитих, али преовлађује АПИ-навој.
Тубинг цеви се спајају навојем преко спојнице. Спојница са тубинг цеви прави угао од
90°, што опредељује врсту елеватора.
Тубинг карактерише: спољашњи пречник цеви, квалитет челика ( Н-40, Ј-55, К-55, С-75,
N-80 и P-110 ), номинална тежина по метру, или дебљина зида, критични унутрашњи и
спољашњи притисак, оптерећење на истезање, сила извлачења из спојнице и унутрашња
запремиа цеви. Пошто кроз тубинг пролазе разни алати, које спушта алат на жици,
обавезно пре спуштања у бушотину мора се тачно измерити (''журнал'') и проверити
унутрашња проходност (калибрисање) (сл.2).

сл.1
ојачан неојачан сл.2 калибри за тубинг

44
Бушаће шипке

Бушаће шипке су, поред тубинга, главни операциони навоји бушотински алат.
Постоје више димензија бушаћих шипки, али се у ремонту користе шипке пречника: 2
3/8'', 2 7/8'' и 3 ½''.
Бушае шипке имају ојачањима на завршецима, које са цеви шипке прави
угао од 18°, што опредељује врсту елеватора.
Бушае шипке се спајају навојем прео спојнице која је интегрална тј.
изливена ѕаједно са цеви. Врста навоја код бушаћих шипки,
имаразличитих (IF, FH, Regular).
Код нас је у употреби IF. Бушаћих шипки има две врсте: шипке са
десним и шипке са левим навојем. Шипке са левим навоје се користе за
одвртање заглављеог алата, јер када се оне на површии окрећу у десно,
доле одврћу заглављени алат. Бушаће шипке карактерише: спољашњи пречник шипке, квалитет
челика (С-75, N-80 и P110 ), номинална тежина по метру, или дебљина зида, критични унутрашњи
и спољашњи притисак, оптерећење на истезање, сила извлачења из спојнице и унутрашња
запремиа цеви.

Длета
Длета су основни операциони алат у бушењу бушотине. Длета има разних конструкција,
али у ремонтним радовима користимо само зупчасто длето. Са
њим бушимо:
1. Ако је бушотина израђена са не зацевљеним интервалом
(ОРЕN НОLE) – чепове за цементацију, колчак, пету
експлоатационе кооне и заостали цемент у опен холу.
2. Ако не излазимо из кезинга, цементни чеп заостао
у кезингу од примарне цементације, вишак цемента, после
цементације чепа или после цементације под притиском, пешчане
чепове, разне талоге.

Проширивач пречника опенхола

После бушења опенхола длетом, , мора се бушотина бочно очистити од
сементног камена, односно довести на пречник којим је бушена. Длето,
пошто мора да прође кроз кезинг је мањег пречника него длето којим је
бушена бушотина. Проширивач може бити механички и хидраулички

Скрепери

45
 Након бушења длетом, пре било каквих даљих радова
неопходно је са унутрашњег зида кезинга очистити сву
корозију, шпен - изашао из навоја спојнице, остатке цементног
камена, барита и остале нечистоће, да се не би оштетили гумени
елементи, када се буде спуштао пакер.
Алатка којом се чисте унутрашњи зидови кезинга сове се
скрепер.
У телу скрепера су подупрти опругама уграђени стругачи од
тврдог метала. Ножеви, у отвореној позицији, имају већи
пречник од унутрашњег пречника кезинга. Ножеви су
распоређени по пуно обиму (360°) и обичним маневром, очисте
колону.

Пакери

Пакери су, специјално конструисан, бушотински алат који омогућује херметичност између
тубинга и експлоатационе колоне заштитних цеви (међупростора). Пошто се многе операције
у бушотини изводе под високим притисцима, које експлоатациоа колона не би могла да
издржи, ремотни радови не би се могли заисити без употребе пакера
Пакер има три главна дела:
- тело пакера – цев, одређеног пречника која на себи и у себи носи све остале елементе и на
крајевима има навој за спајање са тубингом
- елемент за заптивање (херметизацију) – гума (еластомер).
- елемент за механичо причвршћивање пакера за унутрашњи зид експлоатационе колоне -
клинови.
сл.1 Пакери се у бушотину спуштају на тубингу и на пројектованој дубини активирају, тако
што се клинови забијају у унутрашњи зид експлоатационе колоне .
Пакери се по начину активирања деле на :
- механичке – активирају се окретање и оптерећењем.
- хидрауличке - активирају се путем давања притиска у тубинг
- комбиновани
Пакери се деле и на:
- Вадљиви (активирају се и деактивирају више пута)
- Перманентни – када се активирају не могу се деактивирати.
- Операционе
- Производне
На доњим сликама. приказан је ''РТТС', сл.2', најчешће коришћен операциони
пакер. На слици 1. је операциони пакер ''ЕА'', који у свом телу има уграђену
циркулациону спојницу што му даје одређену предност. Уз ''РТТС'', у
композицији тубинга мора бити уграђена циркулациона
спојница, која се отвара/затвара алатом на жици.

Сл.1 сл.2
сл.3

46
ЕА" Пакер је механички операциони пакер, сл.1. Ови пакери се најчешће користе при
извођењу опеација цементације, хемијске обраде, хидрауличног фрактурирања.
Активирају се окретањем композиције алата ¼ круга у десно и наседањем. Деактивирају
се натегом на горе.
''РТТС'' Пакер је механички операциони пакер,сл.2. Ови пакери се најчешће користе
при извођењу опеација цементације, хемијске обраде, хидрауличног фрактурирања.
Активирају се окретањем композиције алата 1/3 круга у десно и наседањем. Деактивирају
се натегом на горе.
“BOCL" пакери су механички производни пакери. Активирају се окретањем
композиције алата у лево и наседањем. Деактивирају се натегом на горе(сл.3).
“N-1" пакери су механички производни пакери. Активирају се окретањем алата у десно и
наседањем. Деактивирају се натегом на горе(сл.4).

сл.4

Перманентни пакери
Раније је наглашено да се пакери деле и на вадљиве (више пта се могу активирати и
деактивирати) и перманентне, оји се после постављања не могу деактивирати.
Пример перманентног пакера су : цемент ретајнер и бриџ плаг.
сл.1 Цемент ретајнер (сл.1) се постави изнад перфорација, уради се
цементација под притиском, тубинг се отпоји и извади из бушотине, а ретајнер
остаје.

47
Бриџ плаг (сл.2) је мостовни чеп. Његова улога је да, кад се активира у кезингу,
сл.2 и представља ново дно бушотине, или изолује предходни, а
напуштени слој. Бриџ плаг се спушта на тубингу, а ради се и са
бриџ плагом, који се спушта и активира преко електричног кабла,
електро каротажне апаратуре.
Цемент ретајнер и бриџ плаг, конструисани су као и сви пакери и имају
тело, клинове и херметизујући гумени елемент

Пакери за одвојену експлоатацију два интервала

У бушотинама, у којима постоје два слоја са различитим лежишним карактеристикама

(слојни притисак), а жели се да производе из оба, мора се уградити двострука опрема.
То подразумева два низа тубинга и два специјало конструисана пакера. Пакери су
хидраулички и активирају се притиском.

Тубинг анкер

Тубинг анкер је алатка која се налази на дну тубинга и када се активира (клинови се урежу
кезинг) држи тубинг затегнут од дна до тубнг главе и носача тубинга. Користи се код уградње
дубинске клипне пумпе. Код код уградње дубинске клипне пумпе, а када се пумпа поставља изнад
гравел пак филтера, на дно тубинга се поставља гасно сидро.

48
7. ПОКРЕТНА РЕМОНТНА ПОСТРОЈЕЊА, ПРАТЕЋА ОПРЕМА И
АЛАТИ
Покретна ремонтна постројења се користе, по завршеном бушењу бушотине, за капиталне и
текуће ремонте:

- Освајање - испитивање и привођење производњи продуктивних нафтних и гасних

интервала у ново избушеним бушотинама.
- Уградња и опремање бушотине пројектованом бушотинском опремом.
- Ремонт постојеће – уграђене бушотинске опреме.
- Инструментацију заглављене бушотинске опреме

За комплетно опремање ремонтног радилишта, поред ремонтног постројења,

потребна је пратећа опрема и алати:

- Сигурносна опрема за спречавање ерупције ( BOP ).

- Пумпа високог притиска.
- Усисни и потисни гумени и чврсти водови.
- Резервоарски простор.
- Левак и систем за прављење радног флуида.
- Центрифугална и муљна пумпа.
- Операциони алат (бушаће шипке, ојачани тубинг и остсли).
- Леге за операциони алат.
- Аутоматски прихватни клинови.
- Хидрауличка клешта.
- Клешта са чељустима и клуном ( Ridgid tong)
- Висећа кешта (Willson tong)
- Ланчана клешта.
- Ударни и остали клучеви.
- Неварнeчићи алат.
- Разни прелази.
- Електрична централа, рефлектори за
осветљење.
- Цистерна за гориво
.

Основне компоненте ремонтних постројења:

Кочница (бренза)
Основна опрема, која омогућује маневрисање алатом у бушотини је кочница. Свако постројење је
опремљено механичком кочницом. Додатна сигурносна
опрема је хидрауличка кочница са воденим хлађењем и
системом за хлађење.

Погонски систем:
Дизел мотор, различите снаге (један или два у зависности од
носивости торња).
Систем за маневрисање:
Дизалица се састоји од погонске јединице (мотор од постројења), радног бубња и радног ужета.
Радни бубањ, за свако постројење је различит. Карактерише га пречник и колико ужета може да
прими на себе. Неки имају помоћно витло (мосуру).

49
Бушаће уже: На бушаће уже Делују сложена механичка напрезања и атмосфералије. Пречник,
врста плетења и активна дужина радног ужета су, за свако ремонтно постројење, одређени
Упрошћеним пројектом постројења. Радно уже је једним крајем ( активни крај ужета ) учвршћено
за радни бубањ, па провучено кроз непокретно и покретно колотурје и другим крајем, неактивним
крајем ужета (``мртви крај ужета``), повезан сидром за подиште или ногу торња.
Радни бубањ Помоћно витло (Мoсура)

Бубањ за клиповање са ужетом за клиповање

Уређај, који омогућује, преко сајле за клиповање и клипа смањење

нивоа радног флуида у бушотини и омогућава већу депресију на
слој (разлика притисака).

Торањ и радна постоља (рост):

Торањ је део ремонтних постројења који омогућује маневрисање бушотинским алатом, челичне је
конструкције, правоугаоних профила и код постројења намењених за рад на ремонтним радовима,
је телескопсог типа, тј. горњи део се увлачи у доњи. Брзо се монтира и демонтира. Због честих
селидби монтиран је на самоходном возилу. Димензионисан је да има потребну носивост за
тежину бушотинског алата увећану за некоико пута због додатних сила, прилиом заглављеног
алата. Израђују се са носивошћу од 15 до 200 тона. Торњеви веће носивости се сматрају
бушачким.
Радна постоља (рост) има две основне улоге, да служи као радна платформа за раднике и да се
на њега постави бушотински алат. Потребна је одређена висина радног постоља, да би се испод
њега монтирала сигурносна опрема тј. превентера на ушћу бушотине. и капацитет (колико
бушотинског алата може да прими на себе.

Тубинг елеватори (90°) Стремени (биглови)

50
Пливајући елеватор
(хвата кајлама за тело тбг.) Елеватор Елеватор
за бушаће шипке (18°) за клип шипке

Непокретно колотурје Покретно кoлотурје и кука

Систем котурача (непокретне, покретне) и кукa:

Конструктивне карактеристике непокретне и покретне котураче, су дефинисане носивошћу торнја
и снази дизалице. Помоћна опрема: компензатор удара, стременови и елеватори за прихват
различитих пречника радних алатки.

Котураче (покретно и непокретно колотурје)

51
Мртви крај ужета

Индикатор тежине(Дрилометар)

Спојeн je са непокретним крајем бушаћег ужета, трансформатором притиска и индикатором

тежине за регистровање величина силе у непокретном крају бушећег ужета, тј. оптерећење алата
за време рада у бушотини.

Систем за циркулацију радним флуидима (исплаком)

Центтрифугална пумпа
Центтрифугална пумпа се користи за разна пребацивања ( препумпавања) воде и радних флуида

Исплачна пумпа (пумпа високог притиска):

Исплачне пумпе су са два клипа (''duplex pump'') и са три клипа (''triplex pump'').
За ремонтно – сервисне радове користе се и брзоходне (plunger) пумпе.
Компоненте пумпе су: Машински део и водени део са усисним и потисним системом, вентилима,
цилиндар кошуљице, клиповима, ублаживачем пулсирања, и сигурносним вентилом.
Главне карактеристике исплачне пумпе: механичка снага, брзина хода клипа, дужина хода клипа,
максимални унутрашњи пречник цилиндар кошуљице. Техничко-технолошки параметри пумпе:
капацитет испирања, максимални радни притисак

52
9 МГР Пумпа

JWS Пумпа

ГД Пумпа ХT 400 Пумпа

53
Исплачна глава:
Основне функције, конструкција и принципи функционисања исплачне главе. Спој исплачне главе
са куком и исплачним цревом. Носивости исплачне главе.

Исплачно црево:
Исплачног црево од ``стојке`` (вертикалног дела потисног цевовода уз
ногу торња) је повезано са гускиним вратом, који је саставни део исплачне
главе.

Челични базени за исплаку ( Исплачни систем):

Избор броја и капацитета исплачних базена је у зависности од практично корисне запремине и

дубине бушотине. Исплачни базени су опремлјени мешалицама, вибраторима, разним
уређајима за одвајање гаса и чврсте Фазе из исплаке

54
Уређаји за прављење и мешање радних флуида:

Стандардни надземни уређаји за прављење и мешање радних флуида. састоје се од резервоара,

вакум левака, центрифугалне пумпе, мешалица, млазнице за разбијање флокула ( грудвица )
и комплета усисних и потисних црева.

55
Систем за ротацију:

Бовенова глава
Хидраулично погоњена ротациона глава, црева високог притиска, погон с ремонтног постројења
или са сопственог агрегата, као на слици.

Ротациони (вртаћи) сто:

Врсте преноса за окретање стола. Конструкција и принципи функционисања вртаћег стоја.
Номинални отвори ротационих столова према API стандарду. Потребна снага на ротационом
стролу за окретање алата.

56
Радна шипка:
Намена радне шипке, врсте радних шипки (радне шипке квадратног и шестоугаоног пресека),
дужине, спољашњи и унутрашњи пречници по API стандарду. Одлагање радне шипке у ''косу
рупу''.

Уређаји и опрема на подишту торња:

Прихватни клинови:

Аутоматски клинови и мануелни клинови разних конструкција. Основнa функцијa прихватних

клинова, је омогућавање маневра ( спуштање – вађење ) тј. одседање радног алата, да би се
отворио елеватор.

Хидрауличка клешта са динамометаром за мерење јачине силе којом се спајају / raspajaju навоји
на тубингу односно бушаћим шипкама.

57
Висећа клешта (Willson tong)

``Велика``, висећа клешта

остварују највећу силу код
дотезања, и отпуштања
бушаћих шипки односно
тубинга. Због своје тежине висе
о челичном ужету, које иде
преко котураче и на другом
крају има против тег. За рад се
увек користе двоје
клешта. Једна се постављају на
спојницу доње цеви и имају контра сајлу., а друга се постављају на ојачани део горње цеви и
повезана су са `` масуром``.

Клешта са чељустима и кљуном ( Ridgid tong)

Најчешћа коришћена клешта за завртање / одвртање тубинга. Постоје разне димензије, а величина
и дужина крака омогућују различиту силу дотезања. Улошци у овим клештима су израђени од
термички обрађеног челика и могу се лако мењати. Улошци морају бити исправни, јер због
проклизавања клешта може доћи до повреда, а и оштећења тубинга.

Ланчана клешта

Ланчана клрштасе често користе за одвртање / завртање тубинга, бушаћих шипки и разних
прелаза разних пречника. Састоје се од ручке – полуге, чељусти и једноредног или дворедног
ланца. Све је израђено од термички обрађеног челика. Израђују се у разним величинама I
obuhvataju pre;nik alata од 1/8`` do 8``, дужине ручице од 510мм до 2210мм , и тажине од 3кг до
62кг.

58
Кључеви
Ударни, виласти, окасти и механичарски.

Чекићи
разних тежина

Aлат који не варничи

Обавезно, свако ремонтно постројење мора бити опремљено оваквим алатом. Користи се у случају
изливања угљоводоника ( ерупције ) у експлозивну зону, тј. зону у којој је могућ пожар. Алат се
састоји од комплета кљуева разних димензија, бакарног чекића и клешта за тубинг.

Прелази

Подељени по ојачању тубинга (ојачани, не ојачани)

Подељени по пречнику ( 2 7/8``, 2 3/8`` 3 ½``)
Подељени по врсти навоја ( АПИ. ИФ, Регулар )

Помоћни уређаји и опрема, која се налази на подишту торња тј. радној платформи торња (рост).
Селекција опреме и помоћних уређаја се врши на основу конкретних операција које се по
програму радова изводе на бушотини.

тубинг вентил ''У'' комад чиксан колено регулациона дизна

Припрема и опремање радилишта и пуштање постројења у рад

Пре селидбе постројења на нову локацију, дужност руководиоца постројења је да прегледа

локацију и утврди квалитет темеља ( габарит и потребну носивост).

I Постављање постројења на темеље

59
Ремонтно постројење се поставља на темеље, проверене да могу носити тежину постројења и сва
оптерећења предвиђена током радова на бушотини. Навоз постројења на темеље се врши вожњом
у назад, ка оси бушотине. Постројење је добро постављено, када је средина постројења у истој
линији са осом бушотине тј. средином ерупционог уређаја, а размак од осе бушотине тј. средие
ерупционог уређаја 1.400 мм (а у зависности од величине келе).
Центрирање постројења

По исправном постављењу постројењана на темеље, приступа се центрирању.

Ручном коницом се блокирају точкови, а потом се подклине са обе стране.
Довођење постројења у хоризонтални положај и растерећење точкова и осовина се врши помоћу
предњих и задњих подупирача. Испод предњих подупирача поставља тврда подлога ( клоцне,
шлипери). Када се контролни висак (монтиран на торњу) налази у средини, постројење је добро
изнивелисано и центрирано. Центрирање постројења је неопходно да би операциони алат током
маневара био у оси бушотине тј. да спојнице не каче о опрему на устима бушотине. Предњи део
постројења ( код кабине) се анкерише, спиралним анкером, који је постављен у подлогу у дубини
од 1.200 мм.

Подизање телескопско – преклопног торња

Искључити главни погонски мењач. Укључити помоћни мењач, а ручицу мењача поставити у пету
брзину. На командној табли укључити уљну пумпу за подизање торња. Када се уље загреје,
активирати ручицу за подизање доње секције торња у вертикални положај. Када се доња секција
торња постави у вертикални положај, учвршћује се, у своје лежиште, чврстом везом.
Ручица се поставља у положај за подизање ( извлачење) горње скције торња, помоћу
хидрауличког клипа. По потпуном подизању горње секције торња извршити спајање доње и горње
секције осигурачима (болцнама) са обе стране торња. ручицу мењача поставити у положај
спуштања хидрауличког клипа у положај за спуштање. Уласком хидрауличког клипа у своје
лежичте на доњој секцији торња, комплетно подизање торња је завршено.

Распоред радника при подизању торња

Подизање торња врши вођа смене, који ради на командној табли, помоћник вође смене, који врши
спајање доње и горње секцији торња, осигурачима и два клинаша постављених са леве и десне
стране торња и воде рачуна да се челичне сајле за анкере не би уплела.

Анкерисање торња,

Због стабилности торња, код маневрисања под великим оптерећењем и у циљу осигурања торња
од удара јаког ветра врши се анкерисање торња. Анкерисање се врши помоћу челичних сајли,
везаних за спиралне анкере постављене у подлогу (тло). Анкерисање торња се врши са две стране,
тако да челична сајла у односу на тло прави угао од 45°, а у односу на задњи део торња прави угао
од 30°.

Пуштање у погон ремонтног постројења,

Маневрисање са командног моста

60
 1 Командна табла
Постављена је на место, са које вођа смене има најбољи преглед. На њој се налазе сви
инструменти и командне ручице. Имамо следеће ручице:
- Ручица напајање мотора горивом и повећање броја окретаја мотора
- Ручица за покретање радног бубња и бубња за клиповање
- Ручица за покретање вртаћег стола
- Ручица за промену смера обртања
- Ручица за подизање и спуштање торња
- Ручица за тренутно заустављање – гашење мотора
Због сигурности и избегавање грешака, истовремено у активном положају може бити само
једна ручица.

2 Подизање и спуштање помичног колутурја,

Подизање помичног колутурја, се врши тако што се покретни крај тј. радно уже намотава на радни
бубањ, односно дужина радног ужета у торњу се смањује.
На помичном колутурју се налази кука са носачем стременова с лежајем и амортизером, О носач
су окачени стременови са елеватором, који носи операциони алат. Носач стременова се помоћу
осигурача може фиксирати или окретати.
Спуштање операционог алата се врши одмотавањем радног ужета са бубња. Систем непомичног
и помичног колотурја се састоји од више котурача, што омогућује подизање већег терета, уз
коришћење мање силе. Жљебови на
котурачама су нешто већег пречника од пречника радног ужета. Испадање ужета из жљеба је
онемогућено специјалном геометријом.

3 Покретање бубња за клиповање,

Ккретање бубња за клиповање је омогућено системом ланаца и ланчаника који преносе снагу са
погонског мотора. Као и радни бубанј и бубањ за клиповање има сопствено пнеуматско квачило (
старија постројења имају механичко ). Команда за ваздушно квачило се прноси преко ваздушних
водова вентила. Ваздух је под притиском од 8 бара, јер на нижем притиску квачило не
функционише. Ваздух под притиском у ваздушном резервоару и водовима обезбеђује компресор.

4 Покретање ротационог стола и вртаће хидрауличке главе (Бовенова глава)

Вртаћи сто служи за окретање бушотинског алата. Окретање справа столом се врши преко радне
шипке ( четвртаста или шестоугаона ). Током спуштања или вађења справа из бушотине алат
одседа, преко прихватних клинова.Пokreћe га погонски мотор преко карданске осовине, преко
погонскг ланца или хидраулика у зависности од конструкције стола. Број обртаја стола се
регулише променом броја обртаја погонског мотора.
Називна димензија вртаћег стола означава пречник пуног отвора на столу. Вртаћи сто може да
буде конструисан са сопственим погонским мотором.
Рoтациона хидрауличка глава ( Бовенова глава) такође служи за ротиранје алата и опреме у
бушотини, али се она спаја директно са справама. Користи се код ремонтних постројења, која
немају вртаћи сто. Нарочито се користи код инструментација, јер је много прецизнија од стола.

5 Спуштање телескопског торња

Увлачење горње секције торња у доњу и спуштање торња у хоризонтални положај врши се
хидрауликом, обрнутим редоследом од подизања торња Искључити главни погонски мењач.

61
Укључити помоћни мењач. Пре спуштања торња треба укључити уљну пумпу да би се уље
загрејало.На командној табли поставити ручицу уљне пумпу у положај за подизање торња (
извлачење) горње скције торња, лагано задићи горњу секцију торња да би извукли осигурачи. Па
спустити у
доњу секцију. Доњи део секције торња ослободити чврсте везе, па комплет торањ спустити на
ослонац који се налази изнад возачке кабине.

Размештај опреме и алата

Пре почетка извођења радова у бушотини, треба извршити правилан распоред пратеће опреме и
алата по плацу радилишта, а у складу са рударским прописима и прописима заштите на раду.
- Ремонтно постројење, после правилног постављања, извући издувну грану (ауспух) 15м од
осе бушотине и опремити га хватачем варница.
- Приручни алати за рад и прелази постављају се у полупречнику од 7,5 м, уредно сложени
на тезги за алат.
- Исплачна пумпа се поставља на минимум 15 м од осе бушотине, а у близини резервоара за
радни флуид и воду.
- Цистерна за гориво и сва мазива, као и остале запаљиве течности се лоцирају на минимум
30 м од осе бушотине.
- Бараке се постављају 30 м од осе бушотине са прозорима окренутим ка бушотини.
- Против пожарни апарати се постављају испред барака, на 25 – 30 м од осе бушотине
- Рефлектори морају бити у Ех изведбина 15 м од осе бушотине
Обавезно обезбедити приступни пут и део платоа, што ближе бушотини за опрему
бушотинских сервиса, који раде, током ремонтних радова ( Алат на жици, Ек екипа,
Цементациони агрегат, Савитљиви тубинг, Азотно постројесе и остали).

Довожење, истовар и складиштење тубинга, бушаћих шипки, бушотинске опреме,

материјала и адитива.

Операциони алат ( тубинг, бушаће шипке) треба правилно истоварити и поставити на унапред
постављене леге ( носаче )

62
Бушотински алат: Скрепер, Длета, Пакер и остали бушотински алат поставити на талпе тако да
не буду у прашини или блату.

Материјали: ( со, цемент, каустична сода, адитиви за гелирање воде и остале материјале покрити
цирадом / најлоном и заштити их од утицаја атмосфералија.

Снабдевање радилишта струјом и расветла радилишта, постављање електрчног генератора,

развођење струје и уземљење

За потребу 24 сатног рада на ремонтном радилишту неопход нам је електрична енергија за перманентне
и повремене потрошаче. Осветљење радилишта (рефлектори) на покретним стубовима (``жирафа``) је
стални потрошач ел. струје. Повремени су разни електро мотори, грејна тела, механичарски и браварски
електрични алат и остало.
Напајање радилишта електричном струјом обезбеђује мобилни генератор – агрегат погоњен дизел
мотором. Преко разводног ормана ( урађеног у водоотпорној кутији) и ел. каблова повезани су
сви потрошачи.
Разводно - командни орман је опремљен регулатором напона, који аутоматски одржава напон
стабилним, инструментима за контролу напона, јачине струје, фреквенције и
бројачем часова рада. У циљу спречавања преоптерећења или кратког споја постављени су
одговарајући осигурачи.
Пре стартовања дизел мотора, проверити ниво уља и воде у хладњаку.Главни прекидач на
разводном орману поставити на ``0`` положај. Кад мотор постигне радну температуру, а генератор
стабилизује напон.
Сви рефлектори су у Ех изведби и спојени су са разводним орманом кабовима одговарајућег
пресека.
Уземљење ремонтног постројења, пратеће опреме. генератора, разводног ормана кабова и свих
потрочача врши се бакарним водом за уземљење, попречног пресека 50мм, који је чврстом везом
повезан са експлоатационом клоном ( кезинг). Квалитет уземљења се проверава мерењем.

63
Монтирати самоспасиоца тј. корпу за спашавање куплача

По завршеним свим припремним радовима,

комплетирањем и провером све неопходне
документације, врши се комисијски преглед и ако су сви критеријуми задовољени постројење се
пушта у рад.

Текући прегледи пре почетка радова са ремонтним постројењем

Пре почетка рада, а и код сваке примопредаје смене, неопходно је на постројењу урадити:
- Преглед стања горива, уља, воде у погонском мотору
- Преглед нивоа уља у мотору
- Преглед нивоа уља у редуктору
- Контрола инструмената на командној табли
- Контрола притиска ваздуха
- Преглед подмазаности помичног и непомичног колотурја, лежаја бубњева и лежаја вртаћег
стола.
- Контрола исправности ( затварања елеватора и куке)
- Контрола исправности аутоматских прихватних клинова
- Контрола исправности хидрауличких клешта
- Контрола исправности приручног алата
- Преглед залихе горива, уља, воде
- Преглед ужета за клиповање
- Преглед радног ужета
Замена радног ужета;
Пречник, врста плетења и активна дужина радног ужета су, за свако ремонтно постројење,
одређени Упрошћеним пројектом постројења. Радно уже је једним крајем ( активни крај ужета )
учвршћено за радни бубањ, па провучено кроз непокретно и покретно колотурје и другим крајем
неактивним крај ужета повезан ( ``мртви крај ужета``) сидром за подиште или ногу торња. Радни
крај ужета се, прилико маневара стално креће и превија, док мртви крај ужета трпи само силу
истезања. Радни крај ужета се далеко више троши, оштећује и стално га треба прегледати.

64
Прво што се констатује код радног ужета је деформација тј. округли облик, постаје елипсасти.
Следћа деформација ужета је пуцање – кидање појединачних лицни.
По искуственој формули уже је неупотребљиво и мора се заменити новим, кад на једном дужном
метру радног ужета има покнутих 14 лицни.
Уже се најлакше мења тако што се мртви крај ужета ослободи из сидра, па се заваре (пикују)
појединачне лицне старог са лицнама новог ужета. Затим се покретањем радног бубња старо
намотава на бубањ, а ново се увлачи у непокретно и покретно колотурје. Када се ново уже у
потпуности увуче, онда се
одвоји старо од новог. Старо уже се скине са бубња и уклони, а део активног краја новог ужета се
намота на радни бубањ.
Пре увлачења новог ужета, уже трба скинути са дрвеног бубња на ком је транспортовано, тако
што
се прво развуче целом својом дужином по земљи. Уколико се уже пре увлачења предходно не
рзвуче, може доћи до његовог увртања, тј. увртања куке. Ова метода се
примењује, када у торњу мењамо комплето уже, односно када се на радилиште допрема уже
дужине, предвиђено Упрошћеним пројектом ремонтног пострјења.
Уколико на резервном дрвеном бубњу имамо већу дужину ужета од основне, онда се уже после
одређеног времена рада, за прорачунату дужину намотава на радни бубањ. Све време рад ужета, у
књигу ужета, се бележи производ тона (тежина алата) и километара (дубина бушотине) (Т х Км ),
тј. колико и каквих бушотински алат има маневара.

Ремонтно постројење подлеже прегледима и сервисима

Дневни преглед
Месечни преглед
Шестомесечни преглед и сервис
Годишњи преглед и сервис
Носивост торња се атестира сваке три године.

Примопредаја смене

Примопредаја смене се врши између вођа смене, уз присуство руководиоца ремонтног постројења,
или без њега.
Вођа смене који предаје смену дужан је да:
- Упозна вођу смене који прима смену са стањем у бушотини
- Упозна вођу смене који прима смену шта је све урађено од планираних радова урађено тј.
шта је преостало да би се радови наставили несметано.
- Преда у исправном стању ремонтно постројење, превентере и куми уређај, пумпу, алат и
све што се налази на радилишту.
- Упозори вођу смене који прима смену на све проблеме у бушотини и недостатке на
опреми, који нису отклоњени.

Вођа смене који прима смену дужан је да провери све наводе, прими смену, све упише књигу,
упозна смену са радовима који предстоје и настави вођење своје смене.

65
8. АЛАТИ ЗА ИНСТРУМЕНТАЦИЈУ
1. Алат за хватање тубинга на урезивањем/нарезивањем

Трн Звоно Спир

Трн је најстарији и најједноставнији алат за унутрашење хватање

изгубљеног алата. Тело трна је конусног облика, различите дужине на
које се нарезује нарезница, која може да буде крупна и ситна и са
жљебовима или без њих. Трн се термички обрађује чиме се постиже
чврстоћа и еластичност.

Поседујемо трнове различитих димензија за хватање изгубљеног алата у

колони од 5" до 7" и то у левој и десној изведби.

Звоно је најједноставнији алат за спољашње хватање изгубљеног алата. На цилиндричном делу звона са
унутрашње стране, у благом конусу нарезани су оштри навоји који су термички обрађени. Звоно спада у
алат који се након прихвата изгубљеног алата и немогућности вађења, не може ослободити. Из тог разлога
приликом хаватања изгубљеног алата звоном, изнад се поставља сигурносна спојница и хидраулични
ударач.

2. Алат за спољно хватање тубинга са чељустима - ОВЕРШОТ

Користимо слобађајуће овершоти серије 10, 70 и 150
– леви и десни

Овершот представља један од најсавременијих алата за

спољашње хватање изгубљеног алата. Овај алат се
приликом неуспелог покушаја вађења, лако може
ослободити на месту прихвата. Са овершотом се може
комбиновати и ударач. Овершот серије serije 70 и
овершот серијен150, разликују се по дужини водилице -
сретне руке.Основни делови: горњи прелаз,

кућиште-тело овершота, цилиндрична чељуст, осигурач

чељусти и водилица.

3. Хидраулични ударач
Хидраулични ударачи служе да производе ударце након хватања изгубљеног
алата а у циљу да се покрене заглављена композиција алата. Хидраулични
ударачи иду у комбинацији са овершотом, трном и зоном и у низу алата за
инструментацију се постављају изнад њих. Постоје у левој и десној изведби .
Ударач је конструисан тако да омогућава вертикалне ударе од 10" до 18" било
на горе или на доле. Може се користити по избору за ударање на горе и на
доле наизменично(сл.1)

Сл.1

66
 4. Хидраулични пауk
Овај алат се користи за за отклањање свих типова отпада наталожених
на дну колоне коришћењем обрнуте циркулације. Алат се спусти
непосредно изнад места хватања. Убаци се куглица у композицију
цеви. Покрене се циркулација и прати се притисак. Кад куглица
дође до седишта јавиће се повећање притиска, доћи ће до смицања
осигурача на седишту куглице и успоставиће се обрнута циркулација

сл.2

5. Реверсинг тул
Реверсинг тул (сл.3) је уређај за промену смера обртања. Користи се
на десним бушаћим шипкама у комбинацији са левим алатом за инструментацију
уз (леви овершот, лево звоно, леви трн...). Након спајања са изгубљеним алатом и
окретањем у десно због промене смера обртања и повећања обртног момента
уреверсинг тулу врши се одвртање изгубљеног десног алата. Користи се само у
зацевљеним бушотинама.

сл.3

6. Сигурносна спојница

Сигурносна спојница се уграђује у композицију алата за инструментацију.

Уграђује се непосредно изнад алата за хватање, односно испод ударача и
реверсинг тула. У случају нужде лако се може одврнути у сврху ослобађања
и лако се може поново спојити у бушотини.Десна сигурносна спојница се
одврће у лево јер поседује крупни трапезни навој (сл.4). За време одвртања на
дрилометру ће доћи до смањења тежине алата.
сл.4

67
Поред наведених алата за инструментацију, постоји још низ алат, као што јекомбинација
сигурносне спојнице и овершота (сл.6), сигурноснаспојнице са дуплим навојем (сл.5), магнет,
круне, шаблони, обичан паук, оловни отисак, харпун и
безброј други алата

68
9. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ИЗ ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ И ОПШТА ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У
КОМПАНИЈИ/ДРУШТВУ
Безбедност и здравље на раду (БЗР) је израз уведен у нашу праксу доношењем Закона о
безбедности и здрављу на раду 2005. године. Он означава организовану друштвену активност за
обезбеђивање безбедних и здравих услова рада и потребне заштите на раду.
Својим активностима Безбедност и здравље на раду значајно доприноси хуманизацији рада и
радне средине, што значи прилагођавању рада и услова рада могућностима и потребама човека.
Код нас се дуго употребљавао израз "Заштита на раду" који је први пут употребљен у Уставу
СФРЈ из 1963. године, а користи се и у Уставу Републике Србије из 2006. године. Током развоја и
унапређивања делатности усмерене на стварање здравих и безбедних услова рада употребљавали
су се изрази попут "безбедност рада", "сигурност рада",''техничка и здравствена заштита",
"хигијенско техничка заштита (ХТЗ)" и други.
Разноликост назива је последица схватања садржаја ове делатности која се развијала упоредо са
развојем технолошких и друштвених услова и могућности за побољшавање услова рада. У
међународној терминологији такође постоји неуједначеност израза за ову делатност. У Великој
Британији и САД у употреби је израз "Безбедност и здравље на раду (Occupational Health And
Safety – OHS ), у Немачкој је у употреби израз "Заштита на раду" (Арбеитссехутз), у Француској
"Сигурност и хигијена" (Сецурите ет хyгиене), а у Русији се срећу два термина "Техника
безбедности и хигијена рада" и "Заштита и безбедност рада" (Техника безопасности и гигијена
труда и Охрана безопасности труда). Безбедност и здравље на раду као организована друштвена
активност појављује се у периоду увођења машинске производње током 18. века, који је познат
као период индустријске револуције. Може се рећи да међу тековине развоја науке и технике
спадају и појаве разних опасности и штетности по безбедност и здравље људи, не само на раду
него и у целокупном животном окружењу. Као одговор на све већу угроженост од повреда и
обољења на раду јавља се организована делатност која има за циљ да применом низа мера и
активности обезбеди сигурне и здраве услове рада. Велики технолошки и индустријски развој
довео је до укупног напретка човечанства, али и до све већег ширења постојећих и појаве нових
опасности по живот и здравље запослених. Истовремено јача свест људи да се на организован
начин, путем оснивања разних организација, покрета и удружења, супротставе ширењу опасности
на раду и да се путем активности међународних организација и државних органа, доношењем
правних прописа, успостави и уреди систем заштите на раду.
Због изузетног хуманог, социјалног и економског значаја, БЗР је почетком 20. века постала
предмет ширег интересовања међународне заједнице. У циљу побољшавања положаја радника и
доношења међународних одредби, које ће имати значајнији утицај на национална законодавства,
формирано је низ међународних организација, као што су: Међународна организација рада (МОР),
Светска здравствена организација (СЗО), Међународна организација социјалног осигурања
(МОСО), Европско удружење заштите на раду и друге. По документима Уједињених нација (УН),
Светске здравствене организација (СЗО), Међународне организације рада (МОР) и Европске уније
(ЕУ) утемељено је становиште да БЗР спада у највеће вредности сваког појединца и заједнице у
целини. БЗР зато представља један од најважнијих сектора рада и социјалне политике. Безбедност
и здравље на раду, према дефиницији Међународне организације рада (МОР), је дисциплина која
се бави унапређивањем услова рада и радне средине, превенцијом повреда, професионалних
обољења и болести у вези са радом, те заштитом и унапређивањем здравља запослених. БЗР је
једно од основних права сваког радног човека, зато што једино безбедан рад и здрава и безбедна
радна средина омогућавају продуктиван рад и квалитетно психичко, физичко и социјално стање
запослених. БЗР обухвата права и дужности свих лица која се по било ком основу налазе у радној
средини. БЗР укључује и посебну заштиту одређених категорија лица као што су: деца и
омладина, жене, инвалиди, као и лица запослена у одређеним делатностима на радним местима са
повећаним ризиком по безбедност и здравље. За појединца БЗР омогућава физичку, моралну и
социјалну добробит на раду, а за заједницу повећање квалитета рада и смањивање социјалних и
економских трошкова због спречавања незгода на раду и професионалних обољења. БЗР је
заснована на превентивном приступу спречавања незгода на раду кроз предвиђање, контролу и

69
елиминацију ризика. Основно оруђе за ефикасност БЗР је постојање потпуног законодавног
основа којим су прописане мере за спровођење и унапређење БЗР. Безбедност и здравље на раду у
ужем смислу применом мера техничке, хигијенске,медицинске и ергономске заштите на радним
местима спречава настајање повреда и болести запослених. У ширем смислу, организационе и
социјалне мере заштите на раду обухватају и остале услове рада као што су: радно време, одмори,
специфични услови рада у појединим делатностима, плате, исхрана, превоз, накнаде за време
незапослености,инвалидности, болести и друго.
Уређивањем БЗР сматра се постојање система друштвених правних и техничких норми којима се
обезбеђује превентивна заштита на раду. То значи да се све опасности које се јављају у радним
процесима избегавају и спречавају на њиховом извору применом одговарајућих прописа и
процедура, односно мера заштите. БЗР је скуп мера и активности за обезбеђивање таквих услова
рада који гарантују избегавање несрећа и повреда на раду и очување здравља свих лица која се по
било ком основу налазе у радној средини.
У суштини, систем безбедности и здравља на раду подразумева скуп техничких, здравствених,
правних, психолошких, педагошких, економских и других мера, помоћу којих се откривају и
отклањају опасности које угрожавају живот и здравље особа на раду и утврђују мере, поступци и
правила којима се постојећи ризици отклањају или своде на прихватљив ниво. Спровођење мера
за унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица
која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и
обољења у вези са радом прописано је Законом о безбедности и здрављу на раду и другим
прописима.

1.0 Општи појмови из области безбедности и здравља на раду

ХСЕ: опште прихваћена скраћеница од енглеских речи „health, safety, environment“, у нашем
језику здравље, сигурност (безбедност), животна средина. Синоним за послове ХСЕ у
организационим целинама друштву гласи ИЕБ, ЗНР И З. (БЗНР, ИБ и ЗЖС)

Безбедност и здравља на раду: подразумева послове безбедности и здравља на раду у смислу

закона о безбедности и здравље на раду републике србије што представља скуп мера: техничких,
технолошких, организационих, здравствених, економских и других које имају за циљ заштиту
живота и здравља запослених.

ХСЕ догађај – акцидент или инцидент који се десио и који изазива или прети да изазове: повреде
на раду, квар, пожар, оштећења имовине, судар возила, негативан утицај на животну средину, или
било који други нежељени хсе догађај у вези хсе. Догађаји су подељени на: велике, средње, мале
и потенцијалне у сладу са кт-09.01.16 (Шифарник догађаја)

Речник појмова из области безбедности и здравља на раду дефинисан је Законом о безбедности и

здрављу на раду, чланом 4. Поједини изрази који се користе у том закону и у спровођењу послова
безбедности и здравља на раду имају следеће значење:

Запослени јесте домаће или страно физичко лице које је у радном односу код послодавца, као и
лице које по било ком основу обавља рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица
које је у радном односу код послодавца ради обављања послова кућног помоћног особља;

Послодавац јесте домаће или страно правно лице, односно физичко лице које запошљава,
односно радно ангажује једно или више лица;

Представник запослених јесте лице изабрано да представља запослене у области безбедности и

здравља на раду код послодавца;

70
Превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се предузимање планира на свим
нивоима рада код послодавца, ради спречавања повређивања или оштећења здравља запослених;

2.0 Радно место

Радно место јесте простор намењен за обављање послова код послодавца (у објекту или на
отвореном као и на привременим и покретним градилиштима, објектима, уређајима, саобраћајним
средствима, и сл.) у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под
непосредном или посредном контролом послодавца;

Радна околина јесте простор у којем се обавља рад и који укључује радна места, радне услове,
радне поступке и односе у процесу рада;

3.0 Средство за рад су:

(1) Објекат који се користи као радни и помоћни простор, укључујући и објекат на отвореном
простору, са свим припадајућим инсталацијама (инсталације флуида, грејање, електричне
инсталације и др.),
(2) опрема за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл.) која се користи у процесу
рада,
(3) конструкција и објекат за колективну безбедност и здравље на раду (заштита на прелазима,
пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита од удара
електричне струје, општа вентилација и климатизација и сл.),
(4) помоћна конструкција и објекат, као и конструкција и објекат који се привремено користи за
рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска подграда, конструкција за
спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.),
(5) друго средство које се користи у процесу рада или је на било који начин повезано са процесом
рада;

4.0 Средство и опрема за личну заштиту на раду

Средство и опрема за личну заштиту на раду (ЛЗО) јесте одећа, обућа, помоћне направе и
уређаји који служе за спречавање повреда на раду, професионалних обољења, болести у вези са
радом и других штетних последица по здравље запосленог;

71
Опасност јесте околност или стање које може угрозити здравље или изазвати повреду
запосленог;

Опасна појава јесте догађај којим су угрожени или би могли да буду угрожени живот и здравље
запосленог или постоји опасност од повређивања запосленог;

5.0 Акт о процени ризика

јесте акт који садржи опис процеса рада са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља
на радном месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу
побољшања безбедности и здравља на раду.
На основу Правилника о начину и поступку процене ризика на радном мести и у радној околини
(Сл.гласник РС бр. 72/2006, 84/2006 – испр. и 30/2010), урађен је шаблон Књиге процене SA-09 00
06 009 „Процена ризика на радном месту и у радној околини у Нафтагас Нафтним сервисима“, дат
у следећем прилогу:

Процена ризика на радном месту и радној околини Наш број:

НАФТАГАСА-НАФТНИ СЕРВИСИ д.о.о. Нови Сад Верзија:

тачан назив Блока/Функције коме припада књига процене
Датум:

72