Procedure i proračuni za kontrolu

pritiska u bušotini

Kandidat: Aleksandar Ivanović, R234/13

Mentor: Prof. dr Branko Leković
Smer: Inženjerstvo nafte i gasa
Datum odbrane: 0x.12.2018.
 Nekontrolisana erupcija (Blowout)

Nekontrolisana erupcija (Blowout) je nekontrolisan tok slojnih fluida kao rezultat

neuspešne kontrole nadzemnih pritisaka.

Može se pojaviti na površini ili u podzemnoj formaciji.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Skoro svaka bušotina ima potencijal za nekontrolisanu erupciju.

Javljaju se kao rezultat:

- ljucke greške i / ili

- mehaničkih propusta.

Pažljivo planirani, kontinuirano nadgledani program kontrole pritiska

će znatno smanjiti tu mogućnost .

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Tri nivoa kontrole pritiska

1. Primarna kontrola. Pravilna upotreba hidrostatičkog pritiska da prevlada

slojni i spreči neželjene slojne fluide da uđu u bušotinu.

2. Sekundarna kontrola. Je korišćenje opreme za kontrolu bušotine u slučaju

gubitka primarne kontrole.

3. Tercijarna kontrola. Ako se ne uspe ni jednom ni drugom metodom, može se

bušiti pomoćna bušotina. Tu se mnoge stvari se mogu učiniti za
pojednostavljivanje postupka gušenja i ponovnog ostvarivanja kontrole
bušotine.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Neuspešnost primarne i
sekundarne kontrole

Neuspeh primarne kontrole

Dotok ( kick ) je priliv formacijskih fluida u bušotinu.

Najčešći uzroci su:

- Neuspeh održavanja bušotine punom isplake tokom manevra bušaćim alatom.

- Nedovoljna gustina isplake
- Izgubljena cirkulacija izaziva smanjenje hidrostatičkog pritiska.
- Klipovanje pri izvlačenju bušotine.
- Nepravilna postavka zaštitnih cevi i
- Nepravilno predviđanje pornog pritiska.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Više od polovine erupcija se ipak javljaju pri normalnim pritiscima.

Najčešći uzrok nekontrolisane erupcije je ustvari neuspeh održavanja bušotine

pune isplakom tokom manevra bušaćim alatom.

Broj hodova pumpe mora da se nadgleda dok se popunjava bušotina tokom

manevra bušaćim alatom i
da se koriste rezervoari za dopunjavanje isplake za zamenu zapremine cevi
uklonjene iz bušotine.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Neuspeh sekundarne kontrole

U studiji od 55 bušotina procenjeno je da 95% bušotina u kojima je izgubljena

sekundarna kontrola stižu u to stanje usled lošeg održavanja i neadekvatnih
programa testiranja, što rezultira curenjem koje oštećuje opremu za kontrolu
bušotine ili neadekvatno obučavanje posade, što rezultira pogrešnom upotrebom
ili ne korišćenje opreme za kontrolu pritiska.
U studiji od 55 bušotina, dokazi su pokazali da nakon izbacivanja dotoka, 62% nije
regulisano iz sledećih razloga:

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Podaci pokazuju da 62 % gubitka sekundarne kontrole su rezultat oštećenja
opreme i nedostatak razumevanja među onima koji su odgovorni za
obezbeđivanje, instalaciju, održavanje i
upravlјanje opremom za kontrolu erupcije.

Najčešći uzrok nekontrolisane erupcije je neuspeh održavanja bušotine

punom isplake tokom manevra bušaćim alatom.

Gubitak sekundarne kontrole je bio rezultat kvara opreme.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Podzemni
pritisci

Pritisak se definiše kao sila po jedinici

površine

𝐹𝑁
𝑃 𝑃𝑎 =
𝐴 𝑚2

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Gradijent
pritiska
Hidrostatički gradijent pritiska je povećanje pritiska u funkciji vertikalne
dubine.
Tipični gradijenti pritiska su:

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Pritisak
formacije

Pritisak formacije (Pform) je pritisak fluida koji se vrši u prostorima pora bilo
kojeg slojnog fluida, i često se naziva i porni pritisak.

Normalan pritisak je hidrostatički pritisak koji vrši kolona fluida koja je jednaka
gustini izvornog fluida koja je postojala u geološkom okruženju kada su
deponirane čvrste materije .

Odstupanja od normalnih hidrostatičkih pritisaka nazivaju se abnormalnim - visokim

pritiscima (visokim) i sub-pritiscima (niskim).

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Indikacije povećanja pornog pritiska
formacije
Termin "prelazna zona" opisuje brzu promenu pornog pritiska.

Prelazne zone su važne za održavanje kontrole pritiska pri bušenju u uslovima

povišenog pritiska.

Tri vrste prelaznih zona su:

1. Interval od vrha zone povišenog pritiska do vrha prvog propustljivog

peska u interval povišenog pritiska.
2. Svaki porast pritiska u nepropusnom delu (obično škriljac).
3. Interval od vrha zone povišenog pritiska do dubine na kojoj se susreće
maksimalni porni pritisak.

Najbitnije od tri vrste tranzicijskih zona je interval sa vrha zone pod

pritiskom.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Tri različite prelazne zone.

Ekvivalentna gustina isplake

(lb/ gal)
9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Indikatori pritiska

Istorijski gledano, pojavljivanje abnormalnih pritisaka izazvalo je

mnoge probleme bušenja.
Abnormalne kompakcije => promena poroznosti škriljca sa dubinom,
princip na kojem se zasniva većina indikatora pritiska.

Ako se formira izolacijska pokrovna stena, poroznost škriljca ne može nastaviti

trend smanjene poroznosti sa dubinom.

Odnosno, poroznost škriljca u prelaznoj zoni ostaje ista ili pokazuje samo blagi
rast, sa
dubinom.

Indikatori pritiska podeljeni su u dve grupe:

I. Inženjerski.
II. Geološki.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Inženjerski pokazatelji

- Promene u brzini bušenja (ROP)

- Smanjenje trenda dcs eksponenta
- Promene torzije
- Promene u povlačenju
- dotok ( kick )
- Dopunjavanje bušotine tokom izvlačenja i dodavanja bušaćeg alata

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Promene u brzini bušenja (ROP)

Brzina bušenja se povećava tokom bušenja prelazne zone

Tipično bušenje šejlova

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Idealna ROP kriva
treba da liči na
sledeću sliku A:

Ali stvarne krive

bušenja će ličiti
na sliku B.

Idealan ROP, stvarni ROP i opterećenje dleta

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Upoređivanje ROP-a novog i istrošenog dleta u vrhu prelazne
zone ( PRIMEDBA: istrošeno dleto prikriva prelaznu zonu ).
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Smanjenje trenda dcs eksponenta

Metod je poznat kao d eksponent i osnovna jednačina je:

Gde je:

d = Eksponent u generalizovanoj
jednačini bušenja
Pa je krajnji izraz za d eksponent uz
D = Prečnik dleta (in.)
korekcioni faktor gustine:
N = Brzina obrtaja (RPM)
R = brzina bušenja (ft/hr)
W = Opterećenje dleta (lb)
ECD = Ekvivalentna cirkulaciona
gustina (lb/gal)

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Normalni gradijent pritiska treba izabrati za područje gde se bušotina buši.
Obično se ovo razmatra kao 9.0 lb/gal u priobalnim područjima i 8.33 lb/gal
u tvrdim stenama.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

d i dcs eksponenti sa dubinom koji ukazuju na promenu pritiska formacije
na dletu.
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Korišćenjem d i dcs formacijski pritisak na dletu može se predvideti
sa tačnošću od ± 0,5 lb /gal.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Promene torzije

Rotacijska torzija može ubrzano rasti u prelaznoj zoni.

Obrtni moment se postepeno povećava sa dubinom jer se kontaktna trenja između
bušaće kolone i bušotine povećavaju sa dubinom.

Torzija će se povećavati u prelaznoj zoni, jer će krhotina škriljaca ući u

bušotinu.

Ali teško je razlikovati povećanje torzije pri odstupanju bušotina usled kontakta
bušaćeg alata sa licem formacije, zato drugi inženjerski pokazatelji mogu biti od
koristi.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Promene u povlačenju

Može doći do povećanja povlačenja dok se dodaju šipke u tranzicionoj

zoni.

Nakon što se izbuši u dužini radne šipke, preporučena radnja je da se podigne

5 do 10 stopa (da bi se omogućio rad bušaće šipke ako se zaglave),
isključiti pumpe i izvući radnu šipku iz bušotine.

Ovaj indikator može biti prikriven prilikom bušenja kosih bušotina.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Aktuelni dotok ( kick )

Najočigledniji indikator povećanja pritiska.

Svako povećanje nivoa u isplačnim rezervoarima, ako nije obračunato,

je pokazatelj priliva slojnih fluida.

Onda se količina povratnog fluida povećva, a senzor protoka evidentira

povećanje.
Senzor protoka i Pit Volume Totalizer (PVT) su prva dva indikatora dotoka i
treba ih kontinuirano pratiti tokom bušenja. Posebno blizu prelazne zone.

Ali nafta, gas ili slana voda mogu ući u fluid za bušenje bez identifikacije kao dotok.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Dopunjavanje bušotine tokom izvlačenja i
dodavanja bušaćeg alata

Kada se izvlači dleto ili cevi izvan bušotine, nivo isplake pada za zapreminu
izvučenog alata, a time i hidrostatički pritisak isplake što može izazvati
dotok i posle svakog izvlačenja se mora dopniti isplaka za zapreminu
izvučenog alata.

Ako se hidrostatički pritisak smanji na manji od slojnog pritiska,

formacijski fluidi će ući u bušotinu.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Geološki pokazatelji

- Veličina i oblik krhotina probušenih stena

- Odron škriljca i nenormalno popunjavanje
bušotine.
- Ukupna gustoća.
- Gas
- Zaplinjena isplaka
- Joni hlorida.
- Kapacitet razmene katijona (CEC)
- Temperatura u povratnom isplačnom vodu.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Veličina i oblik krhotina probušenih
stena

Krhotine pri normalnim pritiskom škriljca su uglavnom sa zaobljenim

ivicama.

Krhotine iz prelazne zone su veće i imaju oštre, ugaone ivice.

Veće pravougaone krhotine blokovskog oblika ukazuju na nepravilan

sastav bušaćeg niza i alata na dnu ili postojeću frakturu.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Odron škriljca i nenormalno popunjavanje
bušotine.

Kako je prelazna zona penetrirana, porast pritiska unutar škriljaca se

povećava.

Škriljac ima nisku propusnost, u prelaznoj zoni povećava se poroznost

. Što se može detektovati akustičnim karotažom, u kojem se vidi da se
povećava šupljina ispunjena vodom.

Ako se abnormalni pritisak u škriljcu ne nadoknađuje povećanjem

hidrostatičkog pritiska isplake, škriljac će se urušiti ili odroniti prstenasti
prostor bušotine. Ovo može prouzrokovati uvećanje bušotine kroz prelazne
zone i popuniti dno tokom spajanja i manevrisanja bušaćim alatom.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Ukupna gustoća

Poroznost škriljaca se sa dubinom smanjuje, gustina povećava, a zasićenost

vodom je sve manja.

U prelaznoj zoni

Poroznost škriljaca raste, a gustina opada.

Gustine škriljaca se proveravaju i crtaju dijagrami u redovnim intervalima tokom
bušenja .

Ali i isplaka može da zavara rezultate zbog apsorpcije, što je više izraženo kod
vodene bazne isplake.

Kada se koristi naftna isplaka, promena gustine čestica je mala i promena će se pojaviti
u normalnom grafičkom trendu sabijanja.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Gas

Gas u cirkulacionim fluidima

je pokazatelj neuravnoteženog (under-balanced) formacijskog pritiska.

Korisno je klasifikovati ovaj gas u jednu od tri različite kategorije.

To su:

(1) ukupni bušeni gas pozadinski gas,

(2) gas zbog efekta klipovanja pri navrtanju bušaćih šipki (conections) i

(3) gas zbog klipovanja i uslova pri manevrisanju bušaćim alatom (trip) nazvan je
trip gas.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Zaplinjena isplaka – Gas cut

Zaplinjenje isplake je smanjenje gustine isplake zbog zasićenja gasom i proverava

se na liniji protoka.

Upotreba opreme za uklanjanje gasa, i zadržavanjem isplake na površini će

ukloniti većinu ili sve gasove.

Nastavak smanjenja gustine isplake zbog gasa je pokazatelj povećanja sadržaja gasa
u formacijama i potencijalnog povećanja pornog pritiska .

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Joni hlorida

Salinitet vode koja se nalazi u šejlu se normalno povećava se sa dubinom u

sedimentnom basenu sa normalnom kompakcijom, a pokazuje smanjenje u
prelaznoj zoni.

Ali ipak promene u salinitetu filtrata isplake se ne koristi za otkrivanje

povišenih (abnormalnih) pritisaka, jer je pogođena brojnim varijacijama i može dati
pogrešnu naznaku prelazne zone.

Merenje otpornosti isplake kako bi se odrazile promene u salanitetu vode

formacije nije uspešno.

Niti merenje promena u otpornosti na usisnoj liniji i liniji protoka nije efikasno u
otkrivanju zona nenormalno visokih pritisaka.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Kapacitet razmene katijona (CEC)

Zbog visokih temperatura u prelaznoj zoni, sadržaj montmorionita se smanjuje mnogo

brzo.

Zbog toga bi zone nadpritiska trebalo da imaju ilit kao pretežni glineni mineral.

Direktno merenje CEC-a škriljca koji se dobija iz isplačnog vibracionog sita pokazalo je
da se može napraviti standardni metilen plavom titracijom. Ispitivanje rezultata CEC
testa s dubinom trebalo bi da ukazuje na pad sa dubinom u zoni pod normalnim
pritiskom, ali će pokazati drastično smanjenje u zoni prelaska.
Ali, ovaj metod je samo kvalitativan i ima neke ozbiljne nedostatke.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Temperatura u povratnom isplačnom vodu

Povećanje temperature u povratnom isplačnom vodu je odličan indikator prelazne

zone. Pošto određene druge varijacije utiču na temperaturu priključnog cevovoda,
potrebno je koristiti end-to-end dijagram.

Neke od promenljivih koje utiču na temperaturu protoka su:

(1) gustina isplake, (2) sadržaj čvrstih materija, (3) osobine protoka,
(4) brzine cirkulacije i (5) geometrije bušotine.

End-to-end dijagram se konstruiše identifikovanjem promena temperature

protoka izazvano promenom varijacija, umesto promene u formacijskom
pritisku.

Ali te promene ne mogu se direktno koristiti za procenu slojnog pritiska,

zbog promenljivih temperaturnih protoka i zbog toga što svako geografsko
područje ima drugačiji temperaturni gradijent,

ali promene u temperaturi protoka su kvalitativni pokazatelji da može

doći do promene pritiska.
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Temperatura povratne isplake kao indikacija prelazne
zone i anomalno visokih pritisaka
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Pritisak/Prelazna zona analiza nakon bušenja

Drill-stem test se sprovodi radi dobijanja tačnih informacija o potencijalu ...

Statičko ispitivanje pritiska vrši se na završenim bušotinama ...
Drill-stem test vrši se kako bi se dobila tačna informacija o mogućnostima
proizvodnje ležišta.
Ciljevi testa su da odrede tipove fluida, potencijalnu brzinu proizvodnje i
podzemne pritiske.
Interesantna zona se izoluje korišćenjem jednog pakera ako je zona na dnu bušotine ili
dva pakera ako je negde van dna.
Statički test pritiska
Vrši se na završenim bušotinama u toku njihovog produktivnog života.
Matematičke tehnike se koriste za pretvaranje pritiska zatvorene bušotine kako bi se
aproksimirao formacijski pritisak.
Karotažni dijagrami mogu se proceniti kada postoje dijagrami sa susednih
bušotina, da bi se procenio formacijski pritisak i izabrale zone sa nenormalno
visokim pritiskom.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Pritisak frakturiranja

Pritisak frakturiranja je pritisak koji je potreban da razbije formaciju,

dozvoljavajući ulazak bušaćeg fluida u formaciju i funkcija je pritiska
fluida (porni pritisak) i jačine matriksa stene.

Nekoliko faktora utiče na pritisak frakturiranja formacije:

- Geološka starost
- Dubina i pritisak pokrovnih stena.
- Porni pritisak.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Kvantifikacija gradijenta
frakturiranja

PFRAC = PP + (PO – PP) * X

PO = P P + PI
Gde je:
PI - međuzrnski pritisak
PP - porni pritisak
PFRAC - pritisak frakturiranja
PO - pritisak zatezanja

X je manje od 1, da bi se uzeo u obzir pritisak frakturiranja

manji od litostatičkog pritiska.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Pritisci frakturiranja za offshore operacije
Merenje pritiska frakturiranja

Za merenje čvrstoće formacije ili pritiska frakturiranja se koriste dva testa:

- Leak-Off test (LOT) i
- Formation-Integrity test (FIT).

Testovi se provode nakon postavljanja kolone zaštitnih cevi i

bušenja pete kolone zaštitnih cevi.
Pre nego što se pokrene bilo koji test, izbuši se do prvog peska ili 10 ft nove formacije.

Leak- off test frakturiranja formacije meri stvarnu jačinu formacije,

Formation-integrity test meri formaciju na prethodno određeni pritisak,
ali ne uzrokuje frakturu. Formacija koja se buši određuje koji će se od testova koristiti.
Formation-Integrity test se koristi u tvrdim formacijama .

Leak-off test procedura:

- Izbuši se peta kolone zaštitnih cevi i dovoljno u novom sloju.
- Cirkuliše se bušaći fluid za obezbeđivanje konzistentne gustine isplake.
- Zaustavljaju se pumpe i bušotina se zatvara.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Primer grafika leak-off testa (prema Postler-u).
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
Kada se ispita leak-off testom, zaustavlja se pumpanje i posmatra bušotina.
Pritisak bi trebalo da ostaje relativno isti ili se malo smanji kada se pumpanje
zaustavi.
Zabeleži se pritisak kada fluid počne da izlazi u formaciju. Pretvoriti ovaj pritisak u
ekvivalent gustine jednačinom:

Ekviv. MW (lb/gal) =
leak-off pritisak (psi)
0.052 x TVD zaštitnih cevi peta (ft)

Gustina isplake pri kojo je došlo do frakturiranja se izračunava sabiranjem

ekvivalentne gustine sa gustinom isplake pri testu.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Formation-integrity test procedura

Predefinisana maksimalna gustina isplake za interval se određuje iz plana bušotine.

Uobičajeno je dodati ovoj vrednosti 0,5 do 1,0 lb/gal kao faktor sigurnosti.
Izračunava se razlika između te mase i gustine isplake u bušotine.
Razlika se pretvara u pritisak na petu kolone zaštitnih cevi. Ovaj pritisak se zatim
koristi kao maksimalni testni pritisak prilikom provere testa integriteta formacije.

Primer maksimalno dozvoljenog pritiska

u zaštitnim cevima.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Pad pritiska

Gubitak pritiska je funkcija osobina fluida i brzine protoka.

Cirkulacioni pad pritiska (CPL)

CPL je pritisak potreban za pumpanje fluida pri datom protoku kroz cevovod, datih
osobina .
Ovaj pritisak je zbir gubitaka pritiska u bušaćoj koloni, dletu i prstenastom
prostoru bušotine.

Kada se promeni brzina pumpe, promeni dubina ili svojstva isplake, pad pritiska
u cirkulaciji se menja.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Pad pritiska linije sapničkog voda (CLPL)

Smanjenje hidrostatičkog pritiska od klipovanja ... prouzrokuje dotok

bušotine.

Pritisak udara od kretanja cevi može dovesti do frakture formacije i uzrokuje gubitak
cirkulacije ispirnog fluida.
Gubitak pritiska u prstenastom prostoru (APL)
Zavisi od brzine protoka, svojstva isplake i hidrauličnog prečnika,
izračunava se korišćenjem jednačina u API biltenu o reologiji i hidraulici, API RP 13
Ekvivalentna cirkulaciona gustina ECD je pritisak koji se vrši na formaciji
usled hidrostatičkog pritiska bušaćeg fluida + cirkulacioni pad pritiska,
izražen kao gustina isplake koja bi obezbedila hidrostatički pritisak jednak sumi
ovih pritisaka.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 SURGE /SWAB pritisak

Hidrostatički pritisak se povećava za silu trenja isplake koja teče prema vrhu.
Zbir sile trenja i hidrostatičkog pritiska naziva se pritisak pulsirajućeg
strujanja (udarni pritisak).
I on može dovesti do frakture formacije i gubitka cirkulacije.
A kada se cevi izvlače ili menjaju, njivo isplake pada, i hidrostatički pritisak pada
za silu trenja isplake .

Hidrostatički pritisak minus pad pritiska izazvan izvlačenjem šipke iz

bušotine naziva se pritisak klipovanja,
koji može uzrokovati dotok fluida u bušotinu.
Klipni i udarni pritisak izračunavaju se za maksimalnu brzinu koja se teško
određuje.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Trip margin

Trip margin je povećanje gustine isplake za nadoknađivanje gubitka pritiska

dna bušotine koja je nastala usled klipovanja kada se bušaća kolona izvlačila
iz bušotine.

Trip margin se menja zavisno od uslova, ali treba da bude što je moguće niži.

Prekomerna gustina isplake povećava udarni pritisak i smanjuje brzinu

prilikom bušenja.

Jednostavna jednačina za procenu trip margin-a je:

Gde je:
YP = Tačka tečenja (lb/100 ft2)
Dh = Prečnik bušotine (in.)
Dp = Prečnik cevi (in.)
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Statički pritisak bušaće šipke

To je pritisak zabeležen na bušaćoj koloni (merač stand- cevovoda) kada se

bušotina zatvori usled dotoka fluida.

SIDPP je pritisak potreban za izjednačavanje pritiska formacije zbog nedovoljnog

hidrostatičkog pritiska u bušaćoj koloni.
Uvek se pretpostavlja da je dotok u međuprostoru zbog pravca kretanja
isplake tokom cirkulacije.

Ovo ostavlja nekontaminirane fluide za bušenje u bušaćoj koloni.

Sa ovom pretpostavkom, direktan proračun formacijskog pritiska (Pform) je:

Pform (psi) = Phyd (psi) + SIDPP (psi)

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Statički pritisak zaštitnih cevi (SICP)

Statički pritisak zaštitnih cevi je pritisak zabeležen na zaštitnim cevima kada je

bušotina zatvorena usled dotoka u bušotini.

SICP je sličan SIDPP-u s obzirom da je potreban pritisak koji zahteva balansiranje

pritiska formacije zbog nedovoljnog hidrostatičkog pritiska u prstenastom prostoru.

SIDPP i SICP mogu biti jednaki u uslovima kada dotekli fluid ima istu gustinu kao
fluid za bušenje ili ako je zapremina dotoka nula ili zanemarljiva količina.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Gustina isplake za gušenje bušotine

Težina otežane isplake je gustina isplake potrebna za balansiranje slojnog pritiska.

Formula za otežavanje (Weight-up)

Gde su:
MW2 = Željena gustina isplake (lb/gal)
MW1 = Početna gustina isplake (lb/gal)

Za određivanje povećanja zapremine prilikom dodavanja barita:

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Gustina doteklog fluida

Gde je:

FW = Gustina doteklog fluida (lb/gal)

MW = Gustina isplake (lb/gal)

SICP = Statički pritisak zaštitnih cevi (psi)

SIDPP = Statički pritisak bušaćih šipki (psi)

L = Dužina dotoka u prstenastom prostoru (ft)

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Dotekli formacijski fluid se uvek pretpostavlja kao gas, jer je to je najgori
slučaj za kontrolu bušotine.

Kako se približava površini, gas se širi, stvarajući visok pritisak u zaštitnim

cevima.

Za izračunavanje gustine doteklog fluida se usvajaju pretpostavke:

- da dotok ostaje homogena mešavina u prstenastom prostoru
- da je dotok na dnu bušotine

Da bi se osigurala tačnost izračunavanja, potrebna je precizna zapremina dotoka.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Odnos Pritisak / volumen

Ponašanje gasa je važno kada se bušotina zatvori usled dotoka gasa.

Jednačina za kompresibilnost gasa je:

Gde je:
P1 = Početni pritisak
P2 = Krajni pritisak
V1 = Početni volumen
V2 = Krajni volumen
T1 = Početna temperatura
(°R)
T2 = Krajnja temperatura
(°R)
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Analiza U-cevi

Jednačina je:
PT = Phyd+ PL + Pl
Gde je:

Hidrostatički pritisak (Phyd )

Pad pritiska (PL).
Izazvani pritisci (protiv pritisak ) (Pl)

PT - Ukupan pritisak u određenoj tački u sistemu u

određeno vreme na dijagramu

Praktično svi radovi kontrole pritiska zasnivaju se na

primeni ove jednostavne jednačine

Prikaz pritisaka.
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 URAVNOTEŽENI STATIČNI USLOVI

Balansirana statička U-cev.

* prsten – prstenasti međuprostor u bušotini
U-cev u ravnoteži sa fluidom iste gustine na strani bušaće šipke i prstenastog
prostora. Strana bušaće šipke i prstenasta strana U-cevi su izbalansirani jer
svaka sadrži istu visinu fluida iste gustine.
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
 Neuravnotežena U-cev sa nametnutim pritisci
Neuravnotežena U-cev sa dva fluida koji imaju različite gustine u prstenu.

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 STANDARDNE SITUACIJE CIRKULACIJE

Standardne dijagrame U-cevi za situaciju cirkulacije. Potreban je cirkulacioni pritisak

od 2.600 psi da se isplaka iz pumpe dovede do povratnog isplačnog voda.

U-cev – cirkulacija

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

Cirkulisanje (gustina u međuprostoru manja od
gustine u šipkama)

Neuravnotežena cirkulacija unutar U cevi

sa nametnutim pritiskom u koloni zaštitnih cevi

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

U-cev - cirkulacija s prilivom formacijskih fluida Pritisak u zatvorenoj bušotini pri dotoku

Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet

 Zaključak
Rano otkrivanje dotoka je važno. Može smanjiti veličinu dotoka, smanjiti
veličinu pritiska na petu zaštitnih cevi i pojednostaviti ponovno postizanje
kontrole pritiska bušotine.

Upozorenja za dotok su:

 Povećanje stope penetracije.
 Povećanje torzije i povlačenja.
 Povećanje veličine, oblika i količine krhotina
nabušenog materijala.
 Povećanje pozadinskog gasa.

Direktni indikatori dotoka su:

 Povećanje protoka na liniji protoka.
 Povećanje nivoa isplake u rezervoarima.
 Povratak isplake uz isključene pumpe.
 Bušotina se ne može dopuniti sa odgovarajućom količinom isplake
tokom vađenja alata.
Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet 62