EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE GASOVODNIH SISTEMA

prof. dr Predrag Jovančić

PITANJA ZA 1. KOLOKVIJUM

1. Šta čini gasovite ugljovodonike.

2. Koji parametri karakterišu stanje gasa.
3. Gornja toplotna vrednost – osnovna definicija.
4. Donja toplotna vrednost – osnovna definicija.
5. Gustina gasa – osnovna definicija.
6. Relativna gustina gasa – osnovna definicija.
7. Vobe indeks – osnovna definicija.
8. Koje gasove obuhvata I grupa.
9. Koje gasove obuhvata II grupa.
10. Koje gasove obuhvata III grupa.
11. Koje gasove obuhvata IV grupa.
12. Daljinski gas – osnovna definicija.
13. Gradski gas – osnovna definicija.
14. Prirodni gas – osnovni sastav.
15. Koji elementi čine tečne naftne gasove.
16. Šta pokazuju granice eksplozivnosti.
Prva

17. Definisati shematski prikaz:

pitanjagrupa

18. Kakvi gasovi mogu biti sa aspekta sadržaja vlage.

19. Koji gas ima najveću energetsku vrednost pri 0OC i 1 bar.
20. Podela gasova prema postanku.
21. Grupa tehnički proizvedenih gasova – osnovna podela.
22. Na osnovu kog parametra dolazi do transporta gasa cevovodima.
23. Klasifikacija prirodnog gasa prema sadržaju težih ugljovodonika.
24. Nepovoljne komponente prirodnog gasa.
25. Načini dobijanja tečnog naftnog gasa.
26. Smeše ugljovodonika i vazduha – osnovna podela.
27. Šta su volumetrijski proporcionatori.
28. U kom procentu gasovito gorivo sadrži pepeo i sumpor.
29. Od kojih faktora zavise gubici gasa pri transportu.
30. Procentualni gubici gasa pri: cevovodnom transportu, distributivnom sistemu (u sektoru široke
potrošnje), unutrašnjim cevovodnim instalacijama.
 1. Transport gasovitih goriva u zavisnosti od agregatnog stanja.
2. Podela cevovodnih transportnih sistema prema značaju i prostornoj nameni.
3. Podela cevovodnih gasnih sistema prema radnim pritiscima.
4. Podela gasovoda prema lokacijama.
5. Sastavni delovi gasovoda.
6. Definisati uprošćenu shemu gasovodnog sistema za prirodni gas:
Druga

7. Šta je primporedajno mesto.

pitanjagrupa

8. Definisati pojam arbitražni merač.

9. Od čega zavise materijal i konstrukcija cevovoda. -
10. Od kojih parametara zavisi koje će se cevi koristiti. -
11. Kako se definiše koeficijent sigurnosti koji određuje klasu lokacije: koeficijent = ------.
12. Kako se vrši spajanje cevi i elemenata cevovoda. --
13. Od kojih parametara zavisi veličina pada pritiska.
14. Gde se koriste kompresorske, a gde pumpne stanice.
15. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu.
16. Koji parametri čine pomoćni gasni sistem. -
17. Šta čini glavni gasni sistem. -
18. Koji elementi čine stanični razvod. -
19. Način povezivanja kompresora. -
20. Klasifikacija kompresora.
21. Vrste pogona kompresora. -
22. Primenjene pumpe za transport tečne faze. -
23. Šta čini merno-regulacionu stanicu. -
24. Podela MRS. -
25. Podela MRS prema broju linija.
26. Koji su sastavni delovi stanice. -
27. Glavne karakteristike GMRS. -
28. Glavne karakteristike distributivnih MRS. -
29. Glavne karakteristike KMRS. -
30. Funkcionalne grupe – osnovna podela. -
 1.Šta čini sigurnosnu grupu.
2.Koji sve objekti se mogu graditi na gasovodima i produktovodima.
3.Podela čistačkih stanica – osnovna podela.
4.Na osnovu kojih principa se zasnivaju separatori.
5. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži:
Treća

6. Mešačka stanica:
pitanjagrupa

7.Kako može da se vrši očitavanje količine gasa.

8.Šta obuhvataju mere zaštite.
9.Na koji način još mogu da se karakterišu mere zaštite.
10. Od kog trenutka se sprovode mere tehničke zaštite.
11. Kad se sprovode dodatne mere tehničke zaštite.
12. U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa šta poznavati.
13. Podela zona opasnosti – osnovna podela.
14. Šta je odorizacija gasa.
15. Šta je intenzitet mirisa odoranta.
16. Stepeni mirisa – brojčana podela.
17. Šta je prag mirisa.
18. U kojim jedinicama se daje koncentracija sredstava za odorizaciju gasa.
19. Tipovi sredstava za odorizaciju – osnovna podela.

20. Definisati formulu: C  

21. Uređaji za odorizaciju – osnovna podela.
22. Načini odorizacije.
23. Na koji način se može vršiti detekcija gasa.
 1. Uz koji pojam se uvek vezuje pojam održavanja.
2. Osnovni ciljevi koji treba da se postignu procesom održavanja – osnovna podela.
3. Sa kojih aspekata se sagledavaju ciljevi održavanja – osnovna podela.
4. Na šta direktno utiče dobro sprovedeno održavanje.
5. Šta je inženjerstvo održavanja – osnovna definicija.
6. Funkcija efektivnosti:

7. Šta predtavlja R(t).

8. Šta predstavlja A(τ).
9. Šta predstavlja FP.
10. Efektivnost sistema:
pitanjagrupaČetvrta

11. Šta je tehnički sistem.

12. Koje vremenske faze obuhvata životni vek.
13. Troškovi životnog veka – osnovna podela.
14. Stanja tehničkog sistema – osnovna podela.
15. Šta obuhvata ukupno kalendarsko vreme korišćenja jednog tehničkog sistema.
16. Proces korišćenja tehničkih sistema ima obeležja kog procesa.
17. Kako se izražava vreme u radu – definisati izraz: t r  t ra  t rf  t ro  t rč .
18. Šta definiše ’’aktivno vreme održavanja’’.
19. Šta definiše ’’vreme dijagnostike’’.
20. Kako se definiše raspodela vremena do pojave otkaza.
21. Šta je .
22. Sistem strategije održavanja:

23. Osnovna dva prilaza metodologiji održavanja.

 1. Osnovne koncepcije održavanja – osnovna podela.
2. Šta definiše koncepcija preventivnog održavanja.
3. Šta definiše koncepcija korektivnog održavanja.
4. Na kojim elementima je zasnovana prva vrsta preventivnog održavanja.
5. Na kojim elementima je zasnovana druga vrsta održavanja.
6. Postupci održavanja – osnovna podela.
7. Nacrtati dijagram intenziteta otkaza.
8. Postupci održavanja prema vremenu – osnovna podela.
9. Organizacija održavanja – osnovna podela.
10. Šta predstavljaju postupci održavanja.
11. Postupci održavanja – osnovna podela.
12. Nabrojati elemente podrške jednom tehničkom sistemu.
13. Šta je logistika – osnovni pojam.
14. Sadržaj logistike:
pitanjagrupaPeta

15. Koji su kriterijumi optimizacije na osnovu kojih se vrši izbor najbolje varijante strategije
održavanja.
16. Osnovne karakteristike sistema održavanja.
17. Pomoćne karakteristike sistema održavanja sa aspekta troškova.
18. Pojam raspoloživosti.
19. Koje slučajeve raspoloživosti razlikujemo.

20. Definisati gotovost preko izraza: G( t )  .

21. Definisati funkciju raspoloživosti: A( t )  .

22. Pojam pogodnosti održavanja.

23. Koji parametri utiču na konstrukcijsku pogodnost održavanja.
24. Zadatak. Na jednom gasovodnom sistemu, pod istim spoljašnjim uticajem, ugrađeno je 50 ventila
koji imaju podjednako opterećenje. Treba odrediti pouzdanost ventila od trenutka t = 0 h do trenutka
t = 5500 h, kada je otkazalo 2 ventila, zatim do vremena t = 8700 h kada je otkazalo 5 ventila.
25. Zadatak. Za redni sistem od tri elementa izračunati pouzdanost za 6000 h rada, ako su date
pojedinačne pouzdanosti elemenata sistema: RG1 = 0.98, RG2 = 0.97, RG3 = 0.99. Pouzdanost elemenata
sistema se ponaša po eksponencijalnom zakonu. Takođe izračunati koliko će se promeniti pouzdanost
sistema posle daljnjih 2500 h (t = 8500 h). Računati na 4 decimale.

Ukupno pitanja: 131 pitanje

Za kolokvijum je predviđeno: 25 pitanja (po 5 pitanja iz svake grupe pitanja)
Kolokvijum se radi 1 školski čas: 45 minuta
Predmetni nastavnik: prof. dr Predrag Jovančić