6.

HIDRAlILICKA I PNEUMATSKA DOPREMA REPROMATERIJALA

U rudnicima u kojima se primenjuju metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora, koristi se jalovinski rastresiti ili tecni (fluidni) materijal za zasipavanje. Ovaj materijal se dobija sa manjih, improvizovanih, povrsinskih kopova, sa odlagalista jalovine, iii kao jalovinska pulpa iz flotacije. Ovakav zasipni repromaterijal se moze dopremati u jamu i dalje do otkopa klasicnim transportnim sredstvima (vagonima, transporterima i s1.), ali toznatno povecava troskove eksploatacije i utice na rentabilnost dobijanja mineralnih sirovina. Zbog toga se sve vise koristi transport cevima kao jeftiniji i efikasniji nacin dopreme. U rudnicima metalicnih mineralnih sirovina hidraulicka doprema repromaterijala je zastupljena u znatnoj meri. Pneumatska doprema zasipa i drugih inertnih materijala je znatno manje u primeni, sto je posledica vecih transportnih duzina i nekih neresenih pitanja u vezi sa pogonom i otprasivanjem na mestu odlaganja. Problemi koji se javljaju kod hidraulickog i pneumatskog transporta otkopanog materijala, aktuelni su i kod dopreme repromaterijala cevima. To se narocito odnosi na habanje cevi i elemente pogona (pumpi, ventila i dr.). Zbog toga se posebna paznja posvecuje fizicko-mehanickim, pa i hemijskim svojstvima zasipa.

6.1~QpSTI

PRINCIPI TRANSPORTA FLUIDIMA U RUDARSTVU

Osobina fluida, da su lako pokretljivi i prilagodljivi svakom obliku, masovno se koristila jos u starom veku za transport kanalima i cevima. Prvi akvadukti iz rimskog doba i prevoz drveta splavovima su dokazi da se od davnina koristila ova osobina tecnosti, kao jednog od fluida za dopremu na daljinu i za prevoz evrstih materija.

92

M. Gruiic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

Transport fluidima se u opstern slucaju, moze razdvojiti na dye grupe: - transport samih fluida i - transport uz pomoc fluida. Pod pojmom transporta samih fluida podrazumeva se proticanje cistih gasova i tecnosti specijalno za to uredenim stazama. Najcesce su to cevi iIi kanali (zlebovi) gde se kretanje vrsi prirodnim iii vestackim (prinudnim) putem. Karakteristicni primeri za to su vodovod, gasovod, naftovod i s1.Najcesce se u rudarstvu transportuju sledeci fluidi: voda (za pice, tehnicka, topla),vazduh (normalan, komprimovan), tehnicki gasovi (azot, kiseonik, acetilen, vodonik), prirodni gasovi (metan, propan, butan), nafta i s1. Transport uz pornoc fluida omogucava da se evrste iIi druge fluidne materije prenose uz pomoc nekog od fluida, najcesee vode i vazduha. U tom slucaju voda iIi vazduh, iIi neka druga tecnost, odnosno gas, imaju ulogu transportnog sredstva, tacnije, noseceg organa transportnog sredstva. Na ovaj nacin se u rudarstvu mogu transportovati ugalj, pesak., evrste jalovinske stene, ruda, cement, flotacijska pulpa i prakticno svi rastresiti materijali. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina transport samih fluida se primenjuje, uglavnom pri dopremi repromaterijala uz nekoliko izuzetaka (kartiranje i odvod metana, odvodenje vode iz vodosabirnika i s1.). Za dopremu zasipa, kao repromaterijala za zapunjavanje otkopanog prostora, se koristi voda i vazduh kao noseci fluidi u cevima iIi kanalima. Rastresiti repromaterijal se moze transportovati uz pomoc fluida kroz horizontalne, kose i vertikalne prostorije. Ovaj vid transporta evrstih materija se sve vise primenjuju u rudarstvu, gde god za to postoje uslovi. Prema vrsti energije, koja ornogucava kretanje fluida, razlikuju se: - gravitacioni (prirodni) transport; - transport pod dejstvom prirodno stvorenog pritiska; - transport pod dejstvom vestacki stvorenog pritiska. Prirodni transport se primenjuje kod dopreme vode u jamu sa povrsine, pripremljene mesavine, flotacijske pulpe za zapunjavanje otkopanih prostora i to na kracim rastojanjima. U svim slucajevima kod prirodnog (gravitacionog) transporta mora postojati visinska razlika izmedu pocetne i krajnje tacke kretanja. Najvise je zastupljen transport pod dejstvom vestacki stvorenog pritiska uz pomoc dodatnih uredaja (pumpi, ventilatora, kompresora). Fluid se u ovom slucaju krece kroz cevi, a razlikuje se kretanje usled stvorenog pritiska na pocetnoj tacki cevovoda i kretanje usled stvorenog potpritiska na kraju cevovoda.

Hidraulicka i pneumatska doprema repromaterijala

93

U opstern slucaju, transport fluidima ima niz prednosti nad drugim vidovima transporta od kojih su najvazniji: visok stepen mehanizovanosti utovara i istovara; mogucnost grananja transportnih putanja; smanjeno ueesCe radne snage; sirok spektar granuIacije materijala (od nekoliko desetina mikrona do nekoliko stotina milimetara); - visok stepen zastite radne sredine; - znacajna pouzdanost sistema i dr. Nedostaci transport a fluidima su takode znacajni, a najvazniji su: neekonomicnost ako postrojenje ne radi punim kapacitetom; visoka potrosnja energije po jedinici transportovanog materijaIa; neophodnost odvajanja materijala od fluida; preeiscavanje fluida; habanje elemenata postrojenja; nemogucnost primene za sve vrste materijala. -

6.2. HIDRAULICKA DOPREMA REPROMATERIJALA

RepromaterijaI koji se doprema za zapunjavanje otkopanih prostora, prema nacinu pripreme za hidraulicki transport, se rnoze podeliti u dye grupe i to na: - rastresiti materijal od kojeg se pravi mesavina za hidrotransport; - flotacijsku jalovinsku pulpu iIi neku drugu, vee formiranu rnesavinu; Rastresiti materijal za pravljenje mesavine se doprema sa kopa, odlagalista iIi pozajmilista vagonima, kamionima, transporterima i s1.Potrebna granuIacija se postize drobilicnirn postrojenjem koje se nalazi na mestu uzimanja zasipa ili neposredno uz sam ulaz u rudnik. Bez obzira da li je rec 0 prirodnom ili prinudnom hidrotransportu, pri kretanju se formira mesavina evrstih cestica i vode. Mesavina prestaje da postoji kada prestaje i kretanje, jer tad a cvrste cestice padaju i taloze se na dnu usled dejstva gravitacije. Po svojoj prirodi, s obzirom na to da postoje sarno evrsta i tecna faza, hidraulicne mesavine pripadaju kategoriji dvofaznih mesavina, Zavisno od velicine evrstih cestica mesavina vode i evrste materije mogu biti homogene i nehomogene.

U homogene mesavine spadaju: pravi rastvori (sa cesticama manjim od 1 J.Lm); koloidni rastvori (sa cesticama od 1 J.Lm do 50 J.Lm); fine i grube suspenzije (sa

94

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

cesticama od 50 JLm do 150 JLm, odnosno 150 JLm do 2 mm). Nehomogene savine se sastoje od vode i evrstih cestica vecih od 2 mm.

me-

Za hidraulicki transport od velike vaznosti je koncentracija mesavine. Koncentracija predstavlja stepen zasicenosti rnesavine cvrstim materijalom i ona se menja pri kretanju od tacke do tacke strujnog polja, a trpi promene i u vremenu. Medutim, za prakticna razmatranja koristi se srednja (racunska) koncentracija i u vremenu i u prostoru. Koncentracija rnoze biti zapreminska. i masena. Zapreminska koncentracija se definise kao odnos zapreminskog protoka evrstog materijala qc i zapreminskog protoka mesavine qm:
(6 -1)

gde je qv - zapreminski Masena koncentracija

protok vode u rnesavini. se moze izraziti na slican nacin

(6- 2)

U prethodnom izrazu me' m., i m, - predstavljaju stica, mesavine i vode. Odnos izmedu zapreminske nacin: i masene koncentracije

masene protoke

cvrstih ce-

se moze izraziti na sledeci

c
k

+-

Yc
t/m";

(6 - 3)

Yv

gde su:

y c - zapreminska Yv - zapreminska

masa evrste materije, masa vode, t/m".

Koncentracija mesavine ima razlicite vrednosti i zavisi od ostalih parametara hidraulicnog transporta. U normalnim uslovima ona se krece i do nekoliko desetina procenata evrste materije u vodi. Kod specijalno obradenih, nehabajucih cevovoda, uz odgovarajucu granulaciju cestica, ucesce evrstih cestica se krece i do 70%. Zapreminska masa mesavine se moze predstaviti sledecim izrazom:

Ym

cz' Y e + Y v' (1 - cz)'

tim 3

(6- 4)

Hidraulicka i pneumatska doprema repromaterijala

95

Kretanje cvrste faze zavisi od brzine kretanja mesavine, oblika i velicine cvrstih cestica, njihove zapreminske mase i drugih faktora. Kod kretanja nehomogenih mesavina se razlikuju tri moguce faze: - faza kretanja po dnu; - faza poskakivanja cestica i - faza Iebdenja. Faza kretanja po dnu obuhvata klizanje iIi kotrljanje cestica po dnu i po pravilu obuhvata najkrupnije cestice gde je brzina manja. Ova faza nastupa i nakon pokretanja cestica iz stanja mirovanja usled dejstva sila prouzrokovanih pokretanjem fluida. Na cesticu koja miruje na dnu cevovoda, iIi kanala, u kome struji voda, deluju sledece sile: a) b) c) d) sila sila sila sila gravitacije; otpora oblika; uzgona; potiska.

U opstern slucaju kretanje cvrstih cestica po cevima iIi kanalima se moze os tvariti .ako se mesavina krece nekom brzinom vecorn od minimalne brzine koja onernogucava talozenje cestica na dnu. Ova brzina se naziva jos i kriticnom brzinom i zavisi od velicine i oblika eestica, rezima strujanja mesavine, precnika cevi iIi dimenzija kanala, odnosa zapreminskih masa cestica i vode, viskoznosti tecnosti i dr. Za odredivanje kriticne brzine moze se napisati jednakost:

(65)

gde su:

S
Vv -

odnos zapreminske mase evrste materije i zapreminske cnosti; kinernaticka viskoznost fluida (vode).

mase te-

Funkcija r/> se ne moze odrediti dimenzionom analizom vee sarno eksperimentaInim putem. U zavisnosti da Ii je rec 0 Iaminarnom iIi turbulentnom kretanju postoji vise empirijskih obrazaca, utvrdenih na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja.

96

M. Gnqii: Doprema repromaterijaia i prevoz radnika u rudnicima

6.2.1.

PRIRODNI HIDRAULICKI TRANSPORT REPROMATERIJALA

Hidraulicka doprema repromaterijala usled gravitadone sile se primenjuje u rudnicima na kracim rastojanjima i, uglavnom, predstavlja deo veceg transportnog hidraulickog sistema. Moze se primeniti na pocetku sistema, kod dvostepene pripreme mesavine, pri prikupljanju flotacijske pulpe ili na kraju sistema kada se mesavina razvodi po komorama i drugim praznim prostorima. Kao staze za kretanje mesavine koriste se kanali, zlebovi i cevi. Kanali se ukopavaju u podlogu i oblazu kamenom, betonom ili, u redim slucajevima, drvenim daskama. Zlcbovi se izraduju od metala, a ponekad od betona ili drveta. Poprecni preseci kanala i zlebcva mogu biti trapezni, pravougaoni iIi polukruzni. Na slici 6.1. dat je izgled jednog metalnog zleba. Cevi mogu biti metalne iIi betonske.

L---Vrsta obloge Betonski kanal Metalni neb Pesak sa prim. gline 25 Sitan pesak

ill
Srednji pesak

Slika 6.1. Metalni neb za hidraulicki transport

Pad kanala, zIeba iIi cevi zavisi od vrste materijala koji se transportuje, njegove granulacije i od vrste obloge kojom su oblozeni kanal iIi zleb (korito). U tabeli 6.1. date su preporuke pada u promilima za pesak i materijale koji imaju osobine slicne pesku.
Tabela 6.1.

Krupni pesak

Sljunak

30
25

35 30

50 35

100 50

15

Hidraulicka i pneumatska doprema repromaterijala

97

Brzina kretanja mesavine kod prirodnog hidrotransporta zavisi od granuIacije, rnase, od potrebnog kapaciteta transporta i drugih parametara. Brzina mora biti veca od kriticne brzine. U tabeli 6.2. su date kriticne brzine za materijal kao u prethodnoj tabeli,
Tabew 6.2. dc, mm

0,4 0,15

0,7 0,2

1,7 0,3

10 0,7

50 1,2

via, m/s

Poprecni presek kanaia iIi zleba treba da bude sto priblizniji polukrugu, jer tada 'ima najpovoIjniji hidraulicki odnos. To se postize kod trapeznog oblika, ako su bocne strane nagnute pod uglom od 60, a manja osnova i kraci trapeza jednaki. Da ne bi doslo do prelivanja mesavine preko ivice, propusna rn.h mh povrsina kanaia mora biti veca od proticajne. Propusna povrsina se odreduje iz potrebne zapremine mesavine koju treba transportovah h ti za jedan cas: Vrn F = ----, 3600 v
(6 - 6)

Slika 6.2. Trapezni poprecni presek kanala

gde su: v - brzina kretanja mesavine, m/s i V m - zapremina mesavine koju treba transportovati i koja zavisi od casovnog kapaciteta cvrstog materijaia Qh' zapreminske mase y c i koncentracije cz:

V rn =
Na osnovu dobijene propusne povrsine mogu se odrediti parametri kanaia (s1. 6.2.) iz postavijenog odnosa: F = (b + m : h) . h gde m predstavija nagib boone strane kanala,
(6 - 7)

98

M Grnjif::Doprema repromaterijaia i prevoz radnika u rudnicima

Pad kanala iii zIeba se sastoji od pada koji je potreban za proticanje tecnosti i za proticanje mesavine, odnosno:
(6 - 8)

Za proticanje vode po kanalu ili zlebu pad se moze odrediti na osnovu obrasca:
1

. = __ v2 v C2. R

(6 - 9)

Hidraulicki radijus R zavisi od propusne povrsine kanala F i njegovog okvasenog obima P: R F P

(b + m : h)' h

Koeficijent otpora proticanju vode kroz kanal C zavisi od hidraulickog radijusa i koeficijenta hrapavosti zidova kanala JLh i odreduje se prema ernpirijskom obrascu:

[Ii: JLh + [Ii:

87'

Koeficijent hrapavosti zavisi od vrste obloge i od oblika poprecnog preseka i krece se od 0,12 za glatka korita polukruznog oblika, do 1,25 za neravne kanale u stenskom masivu sa muljevitim dnom. Pad korita za proticanje mesavine se odreduje prema obrascu:
(6 -10)

U poslednje vreme prisutna je tendencija za izradom polukruznih betonskih zlebova sa malim koeficijentom hrapavosti, koji veoma efikasno transportuju ugalj na kracim rastojanjima. Jedan od nedostataka prirodnog hidraulickog transporta je i taj sto treba izbegavati krivine, jer na njima dolazi do talozenja materijala.

Hidraulicka

i pneumatska doprema repromaterijala

99

6.2.2.

PRINUDNI HIDRAULICKI TRANSPORT REPROMATERUALA

Prinudni hidraulicki transport repromaterijala se primenjuje u rudnicima metalicnih mineralnih sirovina, rede u rudnicima uglja, za zapunjavanje otkopanih prostora. Kao materijal koji se doprema ujamu koriste se mesavine rasutogjalovinskog materijala iIi flotacijske pulpe. Prema nameni i duzini, postrojenja podeliti na: prinudnog hidraulicnog transporta se mogu

-, pokretana iIi stacionarna, sa duzinom od nekoliko stotina metara; - pokretana iIi stacionarna, sa duzinom od nekoliko kilometara; - stacionarna, sa megistralnim cevovodom duzine do nekoliko desetina iIi stotina kilometara. Prema potrebnom pritisku, koji zavisi od duzine transporta ra, postrojenja za hidraulicki transport se dele na: - postrojenja - postrojenja - postrojenja sa niskim pritiskom (3 do 5 bara); sa srednjim pritiskom (5 do 10 bara); sa visokim pritiskom (10 do 30 bara). i ostalih parameta-

Na slici 6.3. prikazana je sema dopreme repromaterijala u rudnik otvoren oknom. Rasuti materijal granulacije koja je potrebna za nesmetani transport, dovozi se vagonima do istovarne rampe (1) gde se u bunkeru (2) formira potrebna mesavina koja se preko regulator a koncentracije (3) i uz pomoc cevovoda za snabdevanje vodom (4) dolazi do komorskog uredaja (5). Pomocu pumpe visokog pritiska (6) mesavina cevovodom (10) odlazi u otkopani prostor, gde se vrsi zapunjavanje. Odlaganjem mesavine, tokom vremena dolazi do ocedivanja i slobodna voda se spusta u vodosabirnik (8) i odatle uz pomoc pumpe (7) i kroz cevovod (11) dolazi u centralni rezervoar (9), odakle se ponovo ukljucuje u sistem. Na slici 6.3.b. su sematski prikazani: 1 - dovod zasipnog rastresitog materijala; 2 - bunker; 3 - dodavac; 4 - levak; 5 - cevovod za dovod vode; 6 - cevovod za gotovu mesavinu, Slika 6.3.c. daje sernu pripreme mesavine u bunkeru, gde su: 1 - dovod zasipa; 2 - bunker za rnesavinu; 3 - cevovod za dovod vode; 4 - regulator koncetracije; 5 - cevovod za mesavinu. Kao posledica flotiranja rude javljaju se vece kolicine jalovinskog materijala. To je narocito izrazeno sa masovnom eksploatacijom siromasnih ruda bakra, olova i cinka i dr., gde se preko 80% masa odlaze kao jalovina. Ovaj jalovinski materijal iz postrojenja za pripremu mineralnih sirovina vee izlazi kao formirana mesavina i, uglavnom, hidraulickim puteni se odvodi dalje.

100

M Gmjic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

Ova mesavina se sve vise koristi kao repromaterijal za zapunjavanje otkopanih prostora. Kako su flotacije ponekad od rudnika udaljene i vise kilometara, to se za dopremu jalovinske pulpe koriste dugi cevovodi sa snaznim pumpama. Visak vode, koji se dobija ocedivanjem na mestu deponovanja, se vraca ponovo u flotaciju uz prethodno ciseenje i dovodenje u upotrebno stanje. Na izlasku iz cevi na mestu zapunjavanja, mesavini se cesto dodaju vezivna sredstva koja povecavaju nosivost zasipa.
a)

b)

c)

-7l

U;~
~6

Slika 6.3. Serne hidraulicke doprerne reprornaterijala:

a - sema doprerne kroz okno; b - priprerna mesavine pomocu kornomih uredaja; c - formiranje mesavine u bunkeru sa vodorn

Hidraulicka

i pneumatska

doprema repromaterijala

101

6.2.2.1. GLA VNJ DELOVI I UREDAJI POSTROJENJA ZA PRINUDNI

HIDRAULICKI TRANSPORT

Glavni delovi i uredaji koji ornogucavaju prinudni hidraulicki transport rastresitih evrstih materijala se mogu svrstati u cetiri osnovne grupe: uredaji za ubacivanje mesavine; pumpe za mesavinu; cevovod; pomocni pribor.

Pored ovih delova u sistemu za hidraulicki transport se mogu nalaziti i dodatni objekti sa svojim uredajima, kao sto su bunkeri za evrsti materijal, drobilice, rezervoari za stvaranje mesavine, objekti i uredaji za odvodnjavanje, vodosabirnici i dr. Kod prinudnog hidraulickog transporta, materijal, koji trebatransportovati uvodi u sistem, uglavnom na tri nacina, prikazana na sernama (s1. 6.4.). se

0)

Slika 6.4. Sematski prikaz usisavanja mesavine

Prema semi na slici 6.4.a. pumpa iz rezervoara usisava cistu vodu, a evrsti materijal se preko specijalnih komornih uredaja ubacuje u vee formirani tok vode. Na istoj slici pod b) je prikazano usisavanje gotove mesavine iz rezervoara pomocu centrifugalne pumpe i na slici 6.4.c. je dat sematski prikaz strujne pumpe (ejektora) koja vrsi ubacivanje mesavine u cevovod. Princip rada ejektora se zasniva na dejstvu usisnog mlaza vode koji velikom brzinom izlazi iz mlaznice u komoru gde stvara potpritisak koji usisava pripremljenu mesavinu kroz usisnu cev iz rezervoara. Ejektor ili hidroelevatori su uredaji koji omogucavaju hidraulicki transport cevima na relativno maloj visinskoj razlici. Njihova znacajna prednost je u tome sto nemaju pokretnih delova,

102

M Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

nisu glomazni i imaju malu masu. Jednostavno je rukovanje njima, pogodni su za transport i sitnih i krupnih frakcija. Nedostaci su u tome sto ejektori imaju nizak stepen iskoriscenja i sto su izlozeni intenzivnom habanju usled velike strujne brzine. Komorski uredaji sluze za ubacivanje rasutog materijala pomesanog sa vodom u cevovodu kroz koji struji voda iIi druga tecnost (suspenziju) pod pritiskom. Osnovni princip rada se ogleda u tome da mesavina ne prolazi kroz pumpu, vee sarno voda koja dobija brzinu pre nego sto dode u kontakt sa materijalom. Na ovaj nacin je izbegnuta primena specijalnih pumpi za mesavinu, potrosnja energije je manja, iskoriscenje pumpi je znatno vece za vodu nego za mesavinu, Nedostaci su problemi zaptivanja i niza koncentracija Cz od uobicajene prilikom primene pumpi za mesavinu,

Slika 6.5. Utovama stanica sa komorskim uredajem: 1 - komora; 2 - pumpa visokog pritiska; 3 - rezervoar za pripremu mesavine; 4 - regulator koncentracije; 5 - pogon regulatora koncentracije; 6 - razdvajac toka; 7 - regulator toka; 8,9 - ventiIi; 10 - cevovod za mesavinu visokog pritiska; 11 - utovami cevovod; 12 - cevovod za vodu visokog pritiska

Hidraulicka

i pneumatska

doprema repromaterijala

103

Na slici 6.5. je data serna jedne utovarne stanice sa komorskim uredajima za ubacivanje materijala u cevovod. Ovaj uredaj je predviden za rasuti materijal razlicite krupnoce prethodno pornesane sa vodom. Pumpe koje se primenjuju kod hidraulickog transporta mogu biti za vodu i za mesavinu, Pumpe za vodu su klasicne konstrukcije i ne zahtevaju poseban tretman u radu, ukoliko rade sa cistom vodom. Pumpe za mesavinu mogu biti klipne i centrifugalne. Klipne pumpe razvijaju znatno veci pritisak od centrifugalnih i njima se savladavaju otpori u cevovodima i duzine preko 20 km. One su pogodne i zbog toga sto se njihovom primenom moze srnanjiti precnik cevovoda i na vecim duzinama umanjiti broj pumpnih stanica. Nedostatak klipnih pumpi ogleda se u velikom habanju klipa, cilindra i ventila, a osetljive su na pojave hidrodinamickih udara i pojave rezonantnih vibracija u cevovodu. Centrifugalne pumpe su znatno vise u primeni zbogmogucnosti savladavanja vecih kapaciteta. Izraduju se sa jednostranim usisavanjern, a velicina komada u mesavini zavisi od velicine otvora u rotoru pumpe. Postoji veliki broj razlicitih konstrukcija i velicina pumpi, u zavisnosti od namene. Na slici 6.6. dat je presek jedne pumpe koja je u upotrebi za hidraulicki transport uglja. Najvazniji delovi ove pumpe su: 1 - stator; 2 - rotor; 3 - postolje; 4 - osovina; 5 - prednji zatvarac; 6 - regulator usisnog otvora; 7 - zastitni disk.

Slika 6.6. Centrifugalna pumpa

Kod centrifugalnih pumpi za mesavinu je, za razliku od purnpi za vodu, srnanjen broj lopatica, koje se najvise habaju, kao i ulaz u rotor. Ako se transportuju abrazivni materijali, primenjuju se sarno jednostepene pumpe, dok za rna-

104

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

nje abrazivne materijale se mogu primeniti i dvostepene pumpe. Velicina habanja osetljivih delova zavisi od velicina cstica, tvrdoce, oblika, koncentracije i dr. Zbog smanjivanja habanja i produzenja radnog veka, delovi pumpi koji su izlozeni habanju se izraduju od otpornih legura ili se oblazu njima. Za oblaganje se, takode, mogu koristiti i tvrda guma i plastika. U toku rada, pumpe za mesavinu mogu biti povezane paralelno i serijski. Paralelno povezivanje pumpi podrazumeva da sve pumpe imaju jednak pritisak i po mogucstvu iste radne karakteristike. Ovaj nacin povezivanja se primenjuje kod potrebe za transportom velikih kolicina mesavine na kracim i srednjim rastojanjima. Serijsko povezivanje pumpi ornogucava savladivanje vecih visinskih razlika i duzih transportnih.putanja. Cevovodi za transport mesavine se izraduju od gvozdenih, celicnih, arrniranobetonskih, azbestnih, plasticnih cevi. U rudnicima, za prinudni hidraulicki transport mesavine, su najcesCe u primeni celicne cevi sa razlicitom debljinom zida od 4 do 20 mm. Precnici cevi zavise od mnogo faktora, a najvise od kapaciteta i granulacije cvrste faze u mesavini, i krecu se od 100 do 1400 mm. Prilikom kretanja mesavine kroz cevovod, zavisno od stepena abrazivnosti i koncentracije, dolazi do intenzivnog habanja zidova cevi. Zbog toga se zidovi cevi oblazu oblogama otpornijim na habanje (topljeni bazalt, keramika, specijalna vlakna). Radi smanjenja kolicine vode u mesavini, odnosno povecanja koncentracije, pristupilo se izradi visokootpornih antiabrazivnih i antikorodirajucih cevi po specijalnom postupku. Ove cevi se izraduju od dva sloja i njihova trajnost je utrostrucena u odnosu na cevi izradene normalnim postupkom. Kao pornocni pribor kod hidraulickog transporta upotrebljavaju se razni ventili za vazduh i ispustanje vode, regulatori protoka fluida, dodatni uredaji za pripremu mesavine, pridrzivaci cevi i s1.Posebno treba posvetiti paznju povremenom ispiranju cevovoda, cime se sprecava duze talozenje materijala na kriticnim mestima i moguce zapusavanje cevovoda. U tu svrhu i horizontalni cevovodi moraju imati neki manji pad (do nekoliko promila) koji ce omoguciti praznjenje vode kroz ventil za ispustanje vode.

6.2.3.

PRORACUN PRINUDNOG HIDRAULICKOG TRANSPORTA

Prilikom proracunaparametara prinudnog hidraulickog transporta cevima treba posmatrati posebno horizontalno kretanje, a posebno vertikalni transport mesavine. Pod pojmom horizontalni transport podrazumevaju se i slucajevi kada postoji izvesna visinska razlika izmedu pocetne i krajnje tacke transporta.

Hidraulicka

i pneumatska

doprema repromaterijala

105

U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom to se odnosi na cevovode koji se postavljaju kroz hodnike i kose prostorije. Izvoz mesavine vertikalnim i kosim oknima smatra se vertikalnim transportom mesavine. Precnik cevi za kretanje mesavine se odreduje na nekoliko nacina. Za nehomogene mesavine gde su komadi evrste materije razlicitih dimenzija, mora biti ispunjen uslov: D ~ (2,5 + 3,5)' amax, mm
(6 -11)

Polazeci od izraza (6-6) moze se odrediti potreban precnik cevovoda: D~

4'Vm

3600

= 0,019'
7T

~m

_'_" , m
V

(6 -12)

Precnik cevi se orijentaciono moze odrediti i sa dijagrama (s1.6.7.) gde je izrazena njegova zavisnost od kolicine rnesavine koju treba transportovati u toku jednog casa.

BOO
600 400 200

1()()

V
zco

~
300

D,mm

Sitka 6.7. Zavisnost precnika cevi od kolicine mesavine

Brzina kretanja mesavine kroz cevovod mora biti veca od kriticne brzine, odnosno mora biti ispunjen uslov:
v ~ (1,1 + 1,2)' vkr' m/s
(6 -13)

Velicina kriticne brzine se moze odrediti preko razlicitih obrazaca i svi su rezultat eksperimentalnih istrazivanja uz teorijsko uoblicavanje dobijenih rezultata. Za materijale koji se transportuju u rudnicima, smatra se najpogodniji obrazac Durana:

106

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

vkr

tV }2' g' D ',CS- 1) , m/s

(6 -14)

gde je:

tV - koeficijent koji zavisi od koncentracije rnesavine i od precnika

eestica u mesavini i odreduje se sa dijagrama (s1.6.8.). Velicina S predstavlja odnos zapreminskih masa cvrstih materija i tecnosti (vode).

'.2

0.8

0.4

1/ \'

7t

\\[\

~r
2

dt,mm

Slika 6.S. Zavisnost koeficijenta ljr od prec-

nika cevi i koncentracije

Usvojena brzina, bez obzira sto zadovoljava postavljene uslove, ne sme biti prevelika da ne bi doslo do intenzivnog habanja cevi. Takode, velike brzine zahtevaju i vecu potrosnju energije, sto namece potrebu da se brzina mesavine pazljivo odabere i to tako da zadovolji neophodno uslove a da istovremeno bude i ekonomicna, U tabeli 6.3. date su orijentacione vrednosti kriticnih brzina u m/s za osnovne materijale.
Tabela 6.3. Precnik cevovoda, mm

Vrsta materijala

200
Glinasti materijal Pesak sa primesama gline Pesak sa sitnim jal. materijalom Jalovina sitne i srednje krupnoce

300 1,8 2,1 2,9 3,6

400 2,2 2,4 3,4 4,3

500 2,5 3,0 3,8 4,8

600 2,7 3,2 4,1 5,3

1,6 1,9 2,4 3,0

Opsti obrazac za pad pritiska usled otpora kretanju mesavine kroz cevovod bice:
(6 -IS)

gde su: L

- duzina cevovoda, m;

Hidraulicka

i pneumatska

doprema repromaterijala

107

im - hidraulicki nagib cevovoda pri strujanju mesavine i zavisi od hidraulickog nagiba cevovoda pri strujanju vode iv, kao i od dodatnog hidraulickog nagiba cevovoda zbog prisustva cvrstih cestica u vodi die' odnosno:
(6 -16)

Izraz (6-15)

se moze napisati i kao: d Pm

= L g. Ym . (i, + die)'

m H20

(6 -17)

Problem odredivanja pada pritiska se svodi na odredivanje vrednosti dodatnog hidraulickog nagiba zbog prisustva cvrstih cestica. Postoji vise metoda i vise obrazaea, ali za rudarski hidraulicki transport najprihvatljivija su resenja Durana, jer su potvrdena u praksi. Po ovoj metodi pad pritiska horizontalnog hidraulickog transporta se moze odrediti preko formule:
(6 - 18)

Hidraulicki seu:

nagib usled strujanja vode i, odreduje

se prema Darsijevom

obra-

(6 -19)

2 D g
gde je Av - koefieijent trenja ciste vode cije se vrednosti novu tabele 6.4. mogu odrediti na os-

Tabela 6.4.

D,mm
100 A v

150 1,96

200 1,83

250 1,74

300 1,67

350 1,60

400 1,55

450 1,53

500 1,50

600 1,45

Dodatni

koefieijent

trenja

cP se racuna preko sledeceg obrasca:

1) / 1,65 .
Vs

cP = 176

[g. D (Sv~

J g. de (S -

j%
1) / 1,65

(6 - 20)

gde je

Vs -

brzina slobodnog pada cestica cvrstog materijala u vodi i odreduje se u zavisnosti od precnika cestica koje se nalaze u vodi. Ove brzine se odreduju prema obraseima datim u tabeli 6.5.

108

M Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima Tabela 6.5. dc, mm

Obrazac
Vs

<10

424 (Yc- 1)' dc ~9. c

0,13 -:- 1,2 1,2 -:- 2

Vs

(J1

29 (Yc - 1)'

di -

1)

Vs

140'Vdc' (Yc- 1) 119-Jdc' (Yc- 1)

>2

Vs

Za odredivanje snage potrebne za ostvarivanje hidraulickog transporta treba uzeti u obzir sve uzroke gubitaka, odnosno sve uzroke pada pritiska pri kretanju mesavine kroz transportni cevovod: gubitak na trenje LlPm' lokalne gubitke hlok'geodetsku visinsku razliku Hg i izlazne gubitke usled kineticke energije mesavine na kraju cevovoda. Suma svih gubitaka se moze odrediti preko sledeceg obrasca:
2

LJ Pm

Ll Pm

LJ h10k

g' Yv + Hg

vm g : Y m + Y m . 2'
0

m H20

(6-21)

Lokalni gubici racunaju se po istoj formuli kao da je rec

r:.~. h lok = ...

cistom fluidu:
(6 - 22)

2 g

Ym , m HO 2 i;

gde je ~ - koeficijent lokalnih gubitaka. Kod vertikalnog hidraulickog transporta strujanje cestica i vode nisu isti kao u horizontalnom cevovodu. U vertikalnom cevovodu cestice se krecu iskljucivo lebdenjem i tu ne postoji klizanje, kotrljanje iIi poskakivanje po dnu cevi. Pri vertikalnom kretanju odnos brzine eestica i vode je drugaciji i da bi se mesavina mogla kretati navise mora biti ispunjen uslov:
(6 - 23)

Kod vertikalnog kretanja se i stvarna koncentracija razlikuje od proracunate koncentracije, tj.:

Hidraulicka

i pneumatska

doprema repromaterijala

109

(624)

Ako je kretanje nanize onda je brzina cestica najveca, a stvarna koncentracija je manja od proracunske, Stvarna koncentracija za kretanje navise se moze izracunati prema sledecem obrascu: c
zs

I. (Vm 2 v
s

1)+

(625)

a za kretanje nanize: c
zs

= _!_.
2

(Vm

vs

1)(1 - c) m/s

(626)

Potrebna brzina kretanja vode navise zavisi od brzine mesavine vm, brzine pada cestica Vs i proracunske koncentracije Cz: v
="

_!_. (v + v ) + I _!_. (v + 2 m s ~4 m

V )2 -

. V .

(627)

zr

>

a brzina vode pri kretanju nanize bice: vv 1 = _.

2

1 (v (vm - vs) + ~ _. 4 ms

V)2

+ V

ms

V"

(1- c), z

m/s

(628)

Stvarna zapreminska masa mesavine, u zavisnosti od stvarne koncentracije, se moze izracunati preko sledeceg izraza: Y ms = Y c
czs +

Y-' (1 -

czc),

tim 3

(629)

Ukupni gubici (pad pritiska), za vertikalni hidraulicki transport, se dobijaju pornocu sledeceg obrasca: "Llp L = A v
+

H . v2

mv

2.g D "

Yv + H g . Yms . g + " L h lok g. y v +

(630)

2 Vm 2 . Ym'

110

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

Snaga motora se izracunava u zavisnosti od pada pritiska i od kolicina fluida ili mesavine koja u sekundi prolazi kroz pumpu. Ako kroz pumpu prolazi sarno cista voda, a materijal se uvodi u cevovod iza pumpe, onda se snaga racuna sa protokom ciste vode:
N = K . qy' dPm r 1000 17m'

kW ,

(6 - 31)

a ako mesavina prolazi kroz pumpu onda se snaga odreduje preko sledeceg izraza:
N
=

K r

qm'

1000 . 17p . 17m '

L dPm

kW ,

(6 - 32)

gde su: 17m i 17p

stepen korisnog dejstva motora i pumpe.

6.3. PNEUMATSKA DOPREMA REPROMATERUALA

Pneumatski transport predstavlja transport rastresitih materijala vazduhom ili nekim drugim gasom. Moze da se obavlja u svim pravcima, lako se prilagodava obliku i velicini prostora i ostalim uslovima u prostoru. Pogodan je zbog toga sto ne zahteva veliki prostor za montazu i izvodenje transportnih linija, sto omogucava znatne ustede u izvodenju dodatnih radova. Prednost pneumatskog transporta je u tome, sto se moze postici znacajna automatizacija, kao i visok stepen ekoloske zastite. U toku pneumatskog transporta mogu se obavljati i drugi tehnoloski procesi, kao sto su spustanje, zagrevanje, hladenje, separacija i dr. /Nedostaci pneumatskog transporta se ogledaju u visokoj specificnoj potrosnji energije i nernogucnosti transporta svih usitnjenih materijala. Materijali koji imaju osobinu da se njihove cestice aglomeriraju (povecavaju) i ako su dosta ',,abrazivne ne mogu se uspesno transportovati pomocu vazduha kao fluida .
......

~-.--.--,.-

Materijali koji se transportuju pneumatskim putem prema granulaciji mogu se podeliti u nekoliko grupa i to do velicine cestica od 3 mm (fini materijal), cestice od 3 do 12 mm (granule) i cestice preko 12 mm (komadici), Postoji jos i materijal sa nepravilnim cesticama (ljuspasti i vlaknasti). Prema energiji koju koriste sistemi pneumatskog transporta mogu se, kao i kod hidraulickog transport a, podeliti na: gravitacione i vestacke (prinudne). Prinudni pneumatski sistemi se dele u tri grupe, prema nacinu stvaranja uslova za kretanje mesavina:

Hidraulicka

i pneumatska

doprema repromaterijala

111

- sistemi sa podpritiskom; - sistemi sa nadpritiskom; - kombinovani sistemi. Da bi se materijal mogao transportovati pneumatskim cevovodima, potrebno je izvrsiti njegovu pripremu. Priprema se vrsi u posebnim postrojenjima od kojih je j~dno prikazano na slici 6.9.

fI

Slika 6.9. Postrojenje za pripremu materijala za pneumatski trans-

port: 1 - viper; 2 - primama drobilica; 3 - dodavac; 4 i 10 - traka; 5 - klasifikator; 6 - sekundama drobilica; 7 - vibro sito; 8 - tercijama drobilica; 9 - dodavac; 11 - uredaj za punjenje cevovoda Pripremljeni materijal odredene krupnoce odvodi se u uredaj za stvaranje mesavine. Ubacivanje cvrstog materijala se moze vrsiti na nekoliko nacina. Na slici 6.10. je prikazano sematski punjenje cevovoda sa materijalom gde je naznaceno sa a) serna usisavanja, b) serna potiskivanja i c) kombinovano kompresiono+depresiona serna transporta materijala. Sistemi pneumatskog transporta mogu raditi sa niskim, srednjim i visokim pritiskom. Sistemi niskog pritiska rade sa nadpritiskom do 1 bara, brzinom od 20 m/s i duzinama do 50 m; srednjeg pritiska imaju brzine od 10 do 20 rn/s, nadpritisak do 9 bar a i koriste se za kraca rastojanja. Sistemi sa podpritiskom koriste se za kraca rastojanja, najvise do 30 m, razlika pritiska ne prelazi 0,4 do 0,6 bar a, brzine transportovanja su od 20 do 40 m/s i relativno male koncentracije. Za slucajeve kada postoji vise mesta prihvatanja i vise mesta odlaganja materijala koriste se kombinovani sistemi. Kao specijalni tip kombinovanog transporta primenjuje se sis tern sa zatvorenim tokom vazduha. Nakon izvrsenog izdvajanja evrste faze, vazduh se ponovo koristi za transportovanje u ovom slu-

112

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

caju, sto je prouzrokovano, obicno, nernogucnoscu da se vazduh potpuno ocisti i takav ispusti u okolinu.
b)

._
Slika 6.10.

Serna sistema pneumatskog transporta: 1 - usisna korpa; 2 - cevovodza mesavinu;3 - istresanje materijala; 4 - cevovodza vazduh; 5 - kompresor ili ventilator

Pneumatski, u jamu se mogu dopremati rasuti materijali granulacije do 30 mm, ali se u praksi koriste sitnije frakcije do 15 mm. Pored sitnozrnih zasipnih materijala, pneumatski se dopremaju do radilista i cement, pesak, sljaka i pepeo. U velikim rudnicima uglja, gde postoji stalna opasnost od pozara, instalirana su pneumatska postrojenja za dopremu raznih inertnih materijala, koji sprecavaju sirenje pozara. Kao maksimalna duzina do koje se mogu primeniti sredstva pneumatskog transporta, smatra se 2000 m. Pneumatski transport repromaterijala se moze primeniti na vece duzine, ali se to u retkim slucajevima rnoze smatrati racionalnim. Gubici u energiji, uz povecano habanje cevi, postaju smetnja i dovode u pitanje ekonomicnost ovakvog nacina dopreme. Kapacitet postrojenja za dopremu repromaterijala zavisi od precnika cevovoda i brzine mesavine koja se krece kroz cevi. Kao i kod glavnog transporta, treba voditi racuna da trasa bude sa sto manje krivina, promena nagiba i sl. Na slici 6.11. je data sema dopreme rastresitog repromaterijala za zapunjavanje otkopanog prostora pneumatskim putem gde su: 1 - povrsinski kop; 2 - drobilisno postrojenje; 3 - izvozno postrojenje; 4 - kompresorska stanica; 5 - bunker zasipnog materijala; 6 - okno; 7 - cevovod za cist vazduh; 8 - cevovod za gravitaciono spustanje zasipa; 9 - bunker zasipa u jami; 10 - prijem materijala za zasip dobijen u jami; 11 - podzemno drobilisno postrojenje; 12 - bu-

Hidraulicka

i pneumatska

doprema repromaterijala

113

nker pripremljenog zasipnog materijala; 13 - viper; 14 - transportna traka; 15 - cevovod za pneumatsku dopremu; 16 - postrojenje za punjenje cevovoda.
J

15

-------------J,Lj

7F--

L_

11

Slika 6.11. Serna rudnika sa pneurnatskorn doprernorn reprornaterijala

Brzina vazdusnog toka pri kojoj se cestica materijala koji se transportuje u Iebdecern stanju naziva se brzina lebdenja i odreduje se iz odnosa:

nalazi

-----=-.
6
gde su:

7T".

de . Ye

g = A . -.
y

'2
y

-_.

7T".

de

2 VI

(6 - 33)

de - precnik cestice materijala, m; Ye - zapreminska masa materijala, kg/rrr'; Ay - otpor kretanju cestica koji zavisi od oblika cestica i stanja njihove povrsine; Yv - zapreminska masa vazduha, kg/rrr'; VI - brzina lebdenja, m/s. na osnovu izraza (6-33), se moze odrediti preko sledeceg

Brzina lebdenja, obrasca:

-----,

2 g. de Ye 3 A t,
y

m/s

(6 - 34)

114

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

Radna brzina vazduha

koji nosi cvrsti rnaterijal iznosi: v = (1,5 + 2)'v1, m/s cvrste rnaterije rn /h
3

(6 - 35)

Potrosnja

vazduha

za odredeni

kapacitet
Qt' k,

O, (mvh) bite:
(6 - 36)

V = e'
v

3600'

gde su:

e k,

- specificna potrosnja vazduha po m" cvrstog rnaterijala, mvm'; - koeficijent gubitaka vazduha na spojevirna cevi (1,1 do 1,15). na osnovu potrosnje vazduha:
(6 - 37)

Precnik

cevovoda se moze odrediti

D~~,rn kao i na osnovu granulacije:

D ~ (2 + 3) dmax

(6 - 38)

Gubici pritiska u cevovodu javljaju se kao posledica otpora kretanju rnesavine, lokalnih otpora, dinamickih gubitaka pritiska i sl. Ventilator iIi kornpresor za pokretanje mesavine bira se na osnovu potrosnje vazduha i surnarnih gubitaka pritisaka u cevovodu. Veca prirnena pneurnatskog transporta za doprernu reprornaterijala je ogranicena visokirn rashodirna za cevi, velikirn gubicirna vazduha, znatnirn troskovima priprerne rnaterijala i sl.

6.4. MERE ZASTITE KOD HIDRAULICKE I

PNEUMATSKE DOPREME REPROMATERIJALA
Hidraulicki i pneurnatski transport spadaju u grupu sigurnih vrsta prevoza rnaterijala sa visokirn stepenorn ekoloske i tehnicke zastite. Posebna paznja je potrebna pri postavljanju i montazi postrojenja, kao i na krajnjirn stanicarna. Prilikorn montaze neophodno je da se prethodno priprerni trasa za postavljanje cevovoda. Trasa ne srne biti izlozena cestim prornenarna pravca sa ostrim uglovirna.

Hidraulicka i pneumatska doprema repromaterijala

115

Ddaci cevovoda moraju biti soIidno uradeni i izabrani prema najvecern statickom opterecenju. Gde god je to moguce treba izbegavati prolaz cevovoda kroz vlazne sredine. Svi delovi celicnih cevovoda moraju biti zasticeru od korozije. Minimalno rastojanje izmedu cevovoda i elektricnih kablova mora iznositi najmanje 0,3 m na mestima ukrstanja, a 0,5 m kada se postavljaju paralelno. Cevi treba medusobno spajati spojnicama i prirubnicama sa zavrtnjevima. Ako su u primeni dugotrajni, stacionarni cevovodi, povezivanje cevi treba vrsiti zavarivanjem. Kod zavarivanja treba se u svemu pridrzavati propisa koji se odnose na tu materiju, narocito ako se to radi u jami. Ako je rec 0 betonskim i azbestno- be tons kim cevima, one se povezuju cementnom, asfaltnom smesom i smesom azbesta i cementa. Kod kanala i cevovoda za prirodni hidrotransport gib odgovara proracunatorn, mora se voditi racuna da na-

U toku rada postrojenja za hidraulicki i pneumatski transport, mora se stalno voditi racuna 0 ispravnosti delova postrojenja. Na pocetku svake smene, odgovorno lice je duzno da proveri rad pumpe, visinu pritiska na mernim tackarna, kao i brzinu meSavine. Posebnu paznju je potrebno obratiti na pripremu mesavine za transport. Jednorn nedeljno se moraju pregledati svi vitalni delovi postrojenja, a svakog meseca je neophodno detaljno eiseenje i detaljan pregled cele trase, ukljucujue] i uredaje na njoj. Svakih sest meseci se mora izvrsiti servis svih ventila, regulatora za protok mesavina i drugog pomocnog pribora. Cevovode, kroz koje se vrsi hidraulicka doprema repromaterijala, treba povremeno ispirati, kako bi se sprecilo duze talozenje materijala. Zbog toga i na horizontalnim delovima cevovodi treba da imaju neki minimalni pad (od nekoliko promila) koji ce omoguCiti praznjenje vode kroz ventil. Kod dopreme osetljivih materijala, kao sto je cement, pneumatskim putem, treba ga zastititi od dodira sa vodom. Takode, prilikom istovara, mora se spreciti stvaranje prasine i zagadivanja radne sredine.

7.

DOPREMA EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA

Eksplozivna sredstva su specijalna vrsta repromaterijala koja zahteva poseban tretman u rukovanju prilikom prevoza. Za njihovo pakovanje obezbeduje se zatvorena originalna ambalaza., U jamu se eksplozivna sredstva dopremaju oknom, potkopom iIiniskopon, u zavisnosti od toga kako je rudnik otvoren. Ako se koristi okno, brzina spustanja ne sme prelaziti brzinu za prevoz ljudi, a kod nitroglicerin- ' skih plasticnih eksploziva i inicijalnih sredstava maksimalna brzina iznosi 4 m/s. Za prevoz prugom i kolosekom koriste se, uglavnom, specijalni vagoni (sl. 7.1.), mada Slika 7.1. Vagon za prevoz eksplozi- je dozvoljen i prevoz obicnim vagonetima vnih sredstava uz pojacane mere opreza. Vagoni moraju biti ispravni, a eksploziv ne sme viriti iznad iIi izvan sanduka vagona. U jednom vagonu se eksplozivi i inicijalna sredstva ne prevoze, a ako se koristi ista kompozicija, onda izmedu vagona sa eksplozivorn i vagona sa inicijalnim sredstvima mora se postaviti bar jedan prazan vagon. Ukoliko se koriste obicni vagoni, onda se sanduci sa eksplozivnim sredstvirna postavljaju u jednom redu, a ne jedni preko drugih. Brzina prevoza uz pornoc lokomotivske vuce je ogranicena na 2 rn/s i moraju biti preduzete sve signalizacione mere upozorenja. Prva dva vagona iza lokomotive se uvek ostavljaju prazna, a sa eksplozivnirn .sredsrvima se istovremeno ne prevoze drugi predmeti (alat, uredaji i sl.). Inicijalna sredstva se ne smeju prevoziti kontaktnim lokomotivama. Kod prevoza eksplozivnih sredstava jamskom horizontalnom ziearom (uzetni transport) u kompoziciji sme biti najvise 6 vagona, a ako se prevoz vrsi pojedinacnim vagonima, njihovo medusobno rastojanje mora biti najmanje 10 m (na nagnutim trasama 20 m). Maksimalna brzina kretanja vagona iznosi pri prevozu eksplozivnih sredstava jamskim ziearama 1 m/s, Slicni uslovi vaze i za prevoz eksplozivnih sredstava jednosinskim visecim ziearama i lokomotivama.

118

M Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

Eksplozivna sredstva se ne smeju prevoziti grabuljastim i clankastim transporterima. U izuzetnim slucajevima za prevoz eksplozivnih sredstava se koriste transporteri sa trakom, ukoliko budu ispunjeni sledeci uslovi: transportna traka mora biti elektroantistaticka; eksplozivi moraju biti u originalnim fabrickim sandueima iii specijalnim sandueima od materijala koji je los provodnik elektriciteta; rastojanje izmedu trake koja nosi sanduke sa eksplozivom i krovine, podgrade, cevi, kablova ili drugih predmeta u prostoriji, mora biti najmanje 60 em; medusobno rastojanje paketa eksploziva na transportnoj traci mora biti najmanje 6 m, a na traei se moze naci sarno 25 kg neto eksplozivnih sredstava; utovar na traku i istovar eksplozivnih sredstava sa nje vrsi se sarno na za to uradenim stanieama koje su povezane signalizaeijom i imaju sve potrebne sigurnosne uredaje. U eksploataeiji lezista mineralnih sirovina su sve vise plasticni eksplozivi koji pokazuju znacajne prednosti nskih masa. Karakteristika ovih eksploziva je da, pored u rastresitom stanju, sastavni deo cine i gorivo ulje AN - FO smesa, ili voda u kojoj se rastvara amonijum u primeni uljani i vodou miniranju cvrstih steamonijum nitrata (AN) (FO) - otuda i naziv nitrat.

Novije tehnologije proizvodnje ovih vrsta eksploziva dozvoljavaju mogucnost da se njihova proizvodnja vrsi na lieu mesta, u toku ubaeivanja, odnosno upumpavanja u minske busotine. Za to su najpogodnija vozila sa speeijalnom proizvodno+pumpnom jedinicom, koja u sustini predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva na tockovima. Na slici 7.2. je prikazano jedno vozilo za dovoz i pravljenje AN - FO smesa proizvodnje MAN - GHH.

Slika 7.2. Vozilo za prevoz i pravljenje AN - FO smesa AN - FO vozilo se sastoji od sasije teretnog bunker za smestaj granuliranog poroznog vozila na kome se nalazi trodelni amonijumnitrata, rezervoara za

Doprema eksplozivnik sredstava 119

gorivo, vazdusnog rnesaca i creva kroz koje se pneumatskim putem smesa ubacuje u busotine, Vozilo se krece najeesee na dizel pogon, mada u odredenim uslovima pogon moze biti i akumulatorski. Na pojedinim kracim rastojanjima ekspIozivna sredstva se prenose rucno, To se obicno radi od mesta istovara do jamskih magacina, pornocnih skladista, iIi prirucnih spremista. EkspIozivna sredstva se rucno prenose u originalnim pakovanjima iIi u Imtijama od drveta, metalnim kutijama, cvrstim torbama. Inicijalna sredstva moraju biti smestena pri prenosenju tako da je njihovo pomeranje nernoguce, cak i pri tresenju kutije iIi torbe. EkspIozivna sredstva se ne smeju prenositi iIi prevoziti za vreme redovnog izIaska radnika iz jame iIi ulaska u jamu. Ako na putevima u jami, kojima se prevoze iIi pre nose elektricni detonatori, postoji mogucnost pojave IutajuCih elektricnih struja, onda se u tim prostorijama iskljucuje struja iz mreze za vreme prevoza iIi prenosa.

8. PREVOZ

RADNIKA U RUDNICIMA

U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, radilista su cesto udaljena od ulaza u jamu i vise kilometara. Put, koji treba da predu zaposleni radnici, pored velike duzine, se odlikuje i promenom nagiba, sa usponima i padovima, duzim, ponekad, i od jednog kilometra. Pored toga, pesacka staza kroz podzemne prostorije prolazi pored transportnih sredstava, koja suzavaju prolaz i smanjuju sigurnost onih koji prolaze. Sve to utice na smanjenje radne sposobnosti radnika, negativno utice na njihovu psihu i kao posledicu ima smanjenje radnog ucinka, odnosno l?roizvodnje rudnika. Ispitivanja povreda radnika na poslu u rudniku, su pokazala da je broj povreda proporcionalan duzini puta koji pre laze pesice, U nekim velikim ugljenim basenima u Rusiji, doslo se do egzaktnih podataka, da je radni vek radnika u obrnutoj srazmeri sa duzinom pesackog puta, koji radnici pre laze kroz podzemne prostorije. Ne postoji jasna granica preko koje je neophodan prevoz radnika. Za razlicite uslove ona se pomera i najcesee je povezana sa tezinom staze. Ipak, orijentacione se moze usvojiti da radnici koji dolaze iii odlaze na posao ne bi trebalo da pre laze vise od 500 do 700 m pesice u horizontalnoj ravni, odnosno 150 do~eOO m kroz kose prostorije. Prevoz radnika u rudriicima sa podzemnom eksploatacijom je dosta slozen posao. Transport iskopine se vrsi u jednom smeru, doprema repromaterijala u drugom (najcesee suprotnom), a prevoz ljudi treba da se obavlja u oba smera. Kao transportna sredstva za prevoz ljudi najcesee se koriste adaptirana transportna sredstva za prevoz iskopine iIi dopremu repromaterijala. Medutim, ako uslovi koji vladaju u tom rudniku ne dozvoljavaju koriscenje postojece transportne opreme, za prevoz radnika se primenjuju specijalna transportna sredstva. U opstern slucaju, prevoz radnika u rudnicima se moze podeliti u tri glavne grupe: - prevoz radnika vertikalnim oknima; - prevoz radnika sredstvima po podini prostorije; - prevoz radnika visecim transportnim sredstvima.

122

M. Grujic: Doprema repromaterijaia i prevoz radnika u rudnicima

Prevoz radnika spada u najosetljivije operacije u rudnicima i stoga mu se u tehnickim propisima svih zemalja posvecuje dosta paznje. Osnovno polaziste je da se ljudi moraju prevoziti bezbedno i da pri tome ne sme dolaziti do ugrozavanja ostalih tehnoloskih operacija u rudniku.

8.1.

PREVOZ I PROLAZ RADNIKA OKNIMA RUDNIKA

Vertikalnim oknima rudnika, ljudi se mogu kretati kroz prolazno odeljenje ili prevoziti izvoznim sudovima. Kroz prolazna odeljenja, radnici se krecu sarno u slucaju preke potrebe, kada ne postoje drugi uslovi za prevoz. Za kretanje se koriste lestvice duzne 7 do 10 m, postavljene pod uglom od 75 do 80 Lestvice se postavljaju izmedu dva odmorista i mogu biti paralelne i unakrsne. Otvor na odmoristu za prolaz ljudi mora biti najmanje 80x60 em. Srednja brzina kretanja niz lestvice je oko 0,3 m/s, a brzina penjanja dostize do 0,2 m/s.
0 0

Ljudi se prevoze neprevrtnim kosevima, a sa odredenim dodacima se i skipovi delom mogu koristiti u tu svrhu. Tu je prakticno rec 0 kombinovanom izvoznom sudu koji se sastoji od skipa u donjem i kosa u gornjem delu. Prednost ovakvog izvoznog suda je u tome sto se pored iskopine njime mogu prevoziti i ljudi i repromaterijal. Nedostaci se ogledaju u vecoj visini i tezini suda i manjoj sigurnosti kod prevoza radnika. Prevoz radnika se vrsi, uglavnom, kosevima koji mogu imati i vise etaza. Unutrasnja visina etaza mora biti veca od 1,75 m i to cele prostorije, a povrsina poda mora iznositi najmanje 0,18 m2 za svako lice koje se prevozi kosem. Ako je unutrasnja visina etaze manja od 1,75 m, onda se povrsina pod a mora povecati u obrnutoj proporciji smanjenja visine (u izuzetnim slucajevima). Kos koji sluzi za prevoz ljudi mora imati sa obe strane ulaza vrata visoka najmanje 1,5 m, koja se ne smeju otvarati napolje. U kosu se moraju postaviti precke pod kroYom, na pogodnoj visini, za pridrzavanje ljudi i eventualno vesanje svetiljki. Brzina kretanja koseva pri prevozu ljudi zavisi od dubine okna, ali ne sme preci 14 m/s. Vreme potrebno za prevoz smene radnika odreduje se orijentaciono prema sledecoj formuli:

t N (H t) n v
r =

ml

s
?

(8 -1)

gde su: N - broj radnika u smeni; n - broj radnika u kosu; H - dubina okna (do koje se prevoz vrsi), m;

Prevoz radnika u rudnicima 123

v - brzina voznje koseva, m/s; tm - vreme manevrisanja pri ukrcavanju t m =3'n+t ~'
m"
I

radnika u kos, s

s : za promenu etaze, s.

- vreme potrebno

Izvozna uzad pri prevozu ljudi moraju imati veci stepen sigurnosti, nego kada se izvozni sudovi koriste za prevoz materijala. Za frikcione izvozne sisteme, koeficijent sigurnosti pri prevozu ljudi mora imati minim aInu vrednost: K, a za sisteme sa bubnjevima:
=

9,5 - 0,001 . H' ,

(8 - 2)

K,
gde su: H

8 - 0,0015' H ;

(8 - 3) .

H' - duzina razvijene strane uzeta, m;

- najveea izvozna vis ina, rn. '"

Kod odredivanja faktora sigurnosti uzeta kojim se vrsi prevoz ljudi uzima se najvece staticko optereeenje koje obuhvata: tezinu izvoznog uzeta od uzetnog kotura do posude na njenom najnizem polozaju, tezinu izvozne posude sa spojnim priborom i tezinu najveeeg dozvoljenog broja ljudi koji se sme voziti u izvoznom sudu, pri cemu se masa jednog coveka uzima da iznosi 75 kg. Izvozni sudovi, kojima se prevoze ljudi opremaju se hvataljkama, ukoliko se radi 0 izvoznom sistemu sa jednim uzetom. Namena hvataljki je hvatanje suda i njegovo zaustavljanje u oknu u slucaju pre kid a uzeta, havarije spojnog pribora, kao i kod zaklinjavanja izvoznog suda u oknu. Zaustavljanje izvoznog suda mora biti sa takvim usporenjem koje je bezopasno za covecji organizam, a istovremeno blagovremeno (oko 30 m/s"). Posto se, sa dubinom, u oknima menjaju uslovi rada, pa se i cvrstoca drvenih vodica, u pojedinim delovima okna, moze razlikovati 2 do 3 puta, kao i koeficijent trenja kod metalnih vodica, to se primena hvataljki u nekim havarijskim situacijama nije pokazala bas efikasnom. Zbog toga, u mnogim zemljama, se njihova primena i ne propisuje kao obavezna, vee se postavljaju rigorozniji zahtevi kod kontrole izvoznog uzeta, spojnog pribora i sigurnosnih uredaja izvozne masine. Sila za zaustavljanje punog izvoznog kosa se rnoze odrediti iz sledeeeg izraza:
(8 - 4)

124

M. Grnjic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

gde su:

masa kosa, kg; O, - masa tereta u kosu, kg; a - usporenje kosa pri zaustavljanju
-

Qk

hvataljkama,

m/s2.

Ako je n, - broj kandzi hvataljki, a i prenosni odnos prenosnog mehanizma sa polugama, sila kojom kandze deluju na vodice, ili pornocnu (kocionu) uzad, bi6e:
(8 - 5)

Kod viseuzadnih izvoznih sistema, pri prevozu ljudi, izvozni sudovi se ne opremaju hvataljkama, posto je verovatnoca istovremenog prekida svih uzadi veoma mala. Izvozni sistemi vertikalnih okana, kojima se prevoze ljudi, moraju biti oprernljeni aparaturama upravljanja, kontrole i blokiranja. Osnovna namena ovih aparatura je izvrsavanje predvidene voznje sa utvrdenom nosivoscu izvoznih sudova za sprecavanje kvarova i havarija pojedinih elemenata, ne iskljucujuci i greske rukovaoca izvozne masine, U ove aparature spadaju merna i kontrolno+sigurnosna aparatura. Pojedinacno, izvozni sistem za prevoz ljudi mora biti opremljen sa: indikatorom polozaja izvoznog suda u oknu, manometrom za merenje pritiska fluida u kocionom uredaju, voltmetra i ampremetra za kontrolu pogona, tahograma i tahografa, granicnih prekidaca, regulator a voznje i sigurnosnih aparata. Redovan prevoz ljudi oknima rudnika se vrsi na pocetku i na kraju svake smene i to ako su izvrsene sve pripreme za prevoz, obavesten nadzorni organ i kada se da izvrsni signal da prevoz moze da pocne. U normalnim situacijama, prevoz radnika sme se vrsiti sarno izmedu odvozista i horizon at a odredenih u odobrenju za prevoz ljudi. Za vreme redovnog prevoza ne smeju se istovremeno prevoziti ljudi u istom izvoznom sudu na vise horizon at a iIi sa vise horizonata. Svako izvozno postrojenje mora imati red voznje, koji ce regulisati sva organizaciona i sigurnosna pitanja vezana za prevoz ljudi. Posto je prevoz ljudi oknirna rudnika jedno od najosetljivijih pitanja u rudnicima, tome problemu je dosta prostora posveceno i u tehnickim propisima sa aspekata sigurnosti. Pri organizovanju prevoza ljudi, svi su duzni da se strogo prudrzavaju svih mera propisanih od strane drzavnih i rukovodnih organa.

Prevoz radnika u rudnicima

125

8.2. PREVOZ RADNlKA TRANSPORTNIM SREDSTVIMA

PO PODU PROSTORUE
Za prevoz radnika, nadzornogi tehnickog osoblja, od ulaza pa do radilista, se cesto koriste prostorije kroz koje je postavljan glavni transport iskopine. U tu svrhu se mogu koristiti vee postavljeni transportni putevi sa istim transportnim sredstvima, iIi uz manje adaptacije. U pozdemnoj eksploataciji leZista mineralnih sirovina najzastupljeniji su sinski transport i transport trakama, uz znatno manju primenu transportne dizel opreme. Ova transportna sredstva se koriste i za prevoz radnika u vecini rudnika gde su zastupljeni. Osnovni uslovi, koje treba da ispune transportna sredstva koja prevoze radnike po podini prostorije su: - prevoz na pocetku i na kraju smene ne sme da ugrozi glavni transport; - transportna sredstva moraju biti apsolutno bezbedna; - organizovanje prevoza transportnim sredstvima ne sme zahtevati velika investiciona ulagaanja. Pored ovih uslova postoji jos i niz drugih zahteva koji moraju biti ispunjeni, narocito sa aspekta sigurnosti i pouzdanosti pri prevozu radnika.

8.2.1

PREVOZ RADNlKA PRUGOM I KOLOSEKOM

Za prevoz radnika prugom i kolosekom koriste se specijalni vagoni, cije su dimenzije standardizovane u vecini standarda koji se bave rudarstvom. Broj sedista u vagonu varira, ali su najcesee u primeni vagoni koji mogu primiti 6 iIi 12 ljudi. Ulaz u vagone mora biti otvoren bez vrata, a u toku voznje se obezbeduje od ispadanja lancem koji se lako otkopcava, Sedista i nasloni su oblozeni drvetom, a njihove dimenzije su takode standardizovane. Kompozicije za prevoz radnika vuku lokomotive i u najvecern broju slucajeva se primenjuju iste lokomotive kao i za transport materijala. Ako se prevoz vrsi u prostorijama gde postoji opasnost od metana iIi od ugljene prasine, lokomotive se jiraduju u eksplozivno-zastieenoj izvedbi.

 126

M. Grnjic: Doprema repromaterijaia i prevoz radnika u rudnicima

Za sve lokomotive, pored opstih uslova u pogledu vidljivosti, sigurnosti kocenja, osvetljenja i dr., je obavezno da imaju efikasan sistem signalizacije i uredaje za blokiranje glavnog prekidaca ili rucice menjaca u neutralnom (isklopljenom) polozaju. Svaka lokomotiva mora imati kabinu sa krovom koja omogucava dobru vidljivost sa prednje i zadnje strane.

Slika 8.1. Vagon za prevoz radnika

Prilikom prevoza kompozicije sa radnicima kontaktnom lokomotivom, ispod trolnogvoda, krov lokomotive i vagona mora biti elektricno izolovan. Najmanja visina trolne zice od gornje ivice sine iznosi 2200 mm. U kompoziciji za prevoz ljudi mora postojati bar jedan vagon sa sigurnosnom kocnicom koja moze zaustaviti kompoziciju na najvecern padu bez pomoci 10komotive. Duzina sigurnosnog kocenja za prevoz ljudi iznosi 20 m. Brzina prevoza radnika.u kompoziciji sa lokomotivskom vucom zavisi od uslova u jamskim prostorijama, ali ne sme prelaziti 6 m/s. Ako se prevoz radnika vrsi obicnim vagonima za transport materijala, uz ugradena sedista, maksimalna brzina iznosi 3 m/s. Broj vagona za prevoz radnika se odreduje prema sigurnom putu kocenja na isti nacin kao i kod prevoza materijala i njegova modifikovana verzija ima oblik:
(8 - 6)

Potreban broj kompozicija za prevoz smene radnika zavisi od ukupnog broja radnika u smeni Ilys'od broja sedista u vagonu ns i od broja vagona u kompoziciji n.:

Prevoz radnika

rudnicima
127

nk Vreme koje je potrebno obrascu:

nrs
(8.7)

za prevoz radnika u toku jedne smene odreduje

se po

(88)

gde su:

T, - vreme trajanja ciklusa za prevoz Ijudi, min;

nkn
-

potreban blja.

broj kompozicija

za prevoz nadzorno-tehniekog

oso-

Prevoz radnika se vrsi na pocetku i na kraju smene, tako da se u jednom ciklusu odveze smena iz jame i u povratnoj voznj] dovedu radnici u jamu. Pored vagona za prevoz radnika u rudnicima se primenjuju povredenih (s1. 8.2.). Oni se obicno postavIjaju da stoje na stanica na sporednom koloseku koji mora biti uvek spreman stacioniranja ovog vagona treba da bude takvo da omogucuje povredenih do njega. i vagoniza prevoz jednoj od jarnskih za prevoz. Mesto brzo dopremanje

I
I==:==:==:==llt='

=======:=j

b(bdl~:::::j

Slika 8.2. Vagon za prevoz povredenih: 1 - ogradni cilindar; 2 _

nosila; 3 - krov; 4 - postolje; 5 - nosac krova Za prevoz radnika po nagnutim prostorijama do 30 koriste se specijalni vagoni (s1. 8.3.), koji se krecu uz pomoc vucnih uzadi. Za vucu se koriste snazni vitlovi, iIi manje izvozne rnasine. Ovi vagoni su snabdeveni sigurnosnim uredajem za koeenje - hvataIjkama, koje stupaju u dejstvo u slucaju prekida uzeta iIi prekoraeenja brzine.
/

128

M Grujic: Doprema repromaterijaia i prevoz radnika u rudnicima

U toku rada nije racionalno organizovati prevoz nadzorno+tehnickog osoblja kompozicijama za prevoz radnika. Za obilazak radilista i delova jame postoji vise varijalnti samohodnih vozila po sinama. Na slici 8.4. je prikazan jedan dvosed sa akumulatorskim pogonom. Pored ovog tipa postoje slicna vozila na dizel pogon, a za kraca rastojanja koriste se i manja vozila na nozni pogon (bicikl na sinama).

Slika 8.3. Vagon za prevoz ljudi kosim prostorijama:

1 - krov; 2 - sediste; 3 - spojnica; 4 - amortizer; 5 - tockovi; 6 - podna konstrukcija; 7 - drvena podloga; 8 - kocni mehanizam

U rudnicima gde je doprema repromaterijala organizovana specijalnim kolosekom, primenjuju se i posebni vagoni za prevoz radnika sa sedistern (sl. 8.5.). Ovi vagoni se krecu uz pomoc vucnih uzadi i mogu biti u kompoziciji iIi pojedinacno prevoziti radnike. Ukoliko se prevoz vrsi specijalnim kolosekom pod nagibom, onda vagoni moraju biti opremljeni automatskim kocnionim uredajima, koji stupaju u dejstvo cim voznja postane neregularna. Za vreme prevoza ljudi, jamska prostorija mora biti u potpunosti slobodna i po njoj se ne sme vrsiti drugi prevoz. Stanice na kojima se vrsi ulazak i izlazak ra-

Prevoz radnika u rudnicima 129

dnika moraju biti dobro osvetljene. Duzina stanice se odreduje prema duzini kompozicije i mora biti najmanje 5 m duza od same kompozicije.

Sitka 8.4. Samohodni dvosed za prevoz nadzomog osohlja

Slika 8.5. Vagoni za prevoz radnika po specijalnom koloseku

130

M. Gmjic; Doprema repromaterijaia

i prevoz radnika ,u rudnicima

8.2.2

PREVOZ RADNlKA TRANSPORTERIMA

SA TRAKOM

U podzemnim prostorijama radnici se mogu prevoziti transporterima sa trakom, ako su za to ispunjeni odredeni uslovi. Za prevoz ljudi mogu se koristiti sledece vrste transportera sa trakom: transporteri za prevoz radnika; transporteri za prevoz Ijudi i materijaIa; transporteri sa gornjim i donjim krakom; clankasti transporteri.

Slika 8.6. Platforma na stanici transportera

za prevoz ljudi: 1 pod; 2 - ograda; 3 - granicna brana; 4 - uredaj za iskljucenje trake

Prostorije u kojima se vrsi prevoz Ijudi mogu biti horizontaine iIi kose do 18. U izuzetnim slucajevima, kod nekih transportera sa dodatnim uredajima, nagib transportne putanje moze iznositi i do 25. Siobodna visina saobracajnica iznad transportne trake za prevoz radnika od najisturenijeg deia do krova mora imati najmanje 1 m. Stupanje Ijudi na traku iIi silazak sa nje, se vrsi sarno na stanicama koje moraju imati dovoIjno prostora za neometano kretanje i ukrcavanje Ijudi na traku. Na stanicama se nalaze specijaino izradene platforme za ulazak i silazak Ijudi. Vi-

PTf!VDZ

radnika u rudnicima

131

sina platforme je u nivou trake, a moze biti postavljena ceono i bocno, Iznad platforme, na duzini od najmanje 8 m u pravcu prevoza, slobodna visina iznad trake mora biti najmanje 1,8 m. Ista visina potrebna je i na silaznim platform arna, ali sarno u smeru prevoza prema platformi. Platform a ima ogradu visine najmanje 1 m, a za penjanje i silazenje postavljaju se stepenice sa rukohvatima. Platform a mora biti evrsta, ravna, bez otvora i ispusta sa najmanje trostrukom sigurnoscu u odnosu na maksimalno staticko opterecenje. Dimenzije platformi se rugulisu propisima, u zavisnosti od toga da Ii su postavljene ceono iIi bocno, Ceone platforme mogu biti fiksne i pomerljive. Fiksne platforme se primenjuju kod transportera koji ne prevoze materijal, iIi u zoni utovara materijala, a pomerljive se ugraduju na trakama kojima se prevoze ljudi i materijal i uklanjaju se prilikom transport a materijala. Sirina ceone i silazne platforme mora biti najmanje jednaka sirini trake, duzina ulazne najmanje 1 m, a silazne najmanje 3 m. Bocna platform a ima najmanju duzinu 3 m i sirinu 0,7 m. Nagib boone platforme mora odgovarati nagibu trake i ne sme biti veci od 100. Iza silazne platforme postavljaju se granicne brane, osim u slucaju kada je ceona platforma iza bubnja. Granicne brane sluze da zaustave traku, ukoliko radnik iz bilo kog razloga ne side na izlaznoj platformi. Granicna brana moze biti mehanicka (drvena, gumena, plasticna) iIi raditi na principu foto celije, ultrazvuka i s1. Trake zaprevoz ljudi moraju odgovarati propisima i standardima i biti negorljive i elektro-antistatiene. Da bi prevoz bio bezbedan, njihova sirina mora biti najmanje 800 mm i moraju imati konkavan oblik. Ove trake ne smeju imati prsline, a njihov koeficijent sigurnosti u odnosu na maksimalnu zateznu silu iznosi 12. Brzina voznje prilikom prevoza ljudi trakama zavisi od konfiguracije transportera, duzine trase i opterecenja. Propisima je dozvoljeno da brzina iznosi do 1,3 m/s, u izuzetnim slucajevima i do 2 m/s. Duz transporter a za prevoz ljudi postavlja se uze, iIi neki drugi uredaj kojim se u slucaju potrebe transporter moze zaustaviti iz lezeceg polozaja na traci. Cela trasa za prevoz ljudi mora biti osvetljena. Transporteri za prevoz ljudi moraju imati kontrolne uredaje kako bi se obezbedio siguran prevoz i iskljucile moguce nezgode. Obavezna je kontrola brzine, centricnosti trake, kao i kontrola krajnjih polozaja zateznih uredaja. Ovi kontrolni uredaji automatski iskljucuju traku pri prekoracenju dozvoljenih granica. Za nagibe trase preko 5, transporter mora imati ugraden uredaj za kocenje u slucaju prekida elektricne energije.

132

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

Maksimalni broj radnika koji se mogu naci odjednom na traci za prevoz ljudi iznosi:
n
max

= ---

er + e1

(8 - 9)

gde

SU:

L - rastojanje izmedu utovarne i istovarne platforme, m; ir - prosecna visina jednog coveka, m; e1 - rastojanje izmedu radnika na traci, m (preporucuje se da iznosi najmanje 5 m).

Ukupno vreme prevoza radnika u jednom smeru se moze odrediti preko sledereg obrasca: t = v
L
+

tr (n, - 1),

(8 -10)

U prethodnom izrazu v je brzina trake (rn/s); nr predstavlja broj radnika u smeni koji se prevozi odjednom, a t, vremenski razmak izmedu dva ukrcavanja radnika na traku (t, = e1 / v). Za proracun transporter a za prevoz ljudi treba racunati sa prosecnim opterecenjem koje zavisi od prosecne mase jednog radnika, Qr:
(8 -11)

Na osnovu dobijenog prosecnog opterecenja, dalji proracun se vrsi kao i kod prevoza materijala. Kod reverzibilnih transportera, koji transportuju materijal u jednom smeru, a radnike u oba smera, narocito kod trasa pod nagibom, mogu se javiti probleni sa zatezanje.m. Zatezni uredaji moraju efikasno funkcionisati pri kretanju transportne trake u oba smera. Zatezni uredaji moraju imati hod koji treba da obuhvati i radno i trajno izduzenje trake i oni se po pravilu postavljaju na mestima gde je najmanje naprezanje trake. To bi znacilo da je idealna tacka postavljanja zateznih uredaja u neposrednoj blizini pogonskog bubnja na silaznom kraku trake. Medutim, kod dugackih traka pod nagibom treba izbegavati ova resenja, ako je predviden reverzibilan rad i traziti tacku sa najmanjim naprezanjem u oba rezima rada. Za dugacke, reverzibilne, transportere koji prevoze ljude, kada god to mogucnosti dozvoljavaju treba ugradivati pogonske i zatezne stanice na oba kraja transportera (s1. 8.7.).

Prevoz radnika u rudnicima

133

U ovom slucaju oba pogona mogu raditi u jednom iIi drugom smeru, a zatezni sistern radi sarno na povratnom delu. Promenom smera kretanja trake menjaju se i lokacije pogona i zatezanja. To podrazumeva da se zatezanje vrsi automatskim vitlovima i da je ceo sistern povezan sa pogonima u jednu celinu, sto zahteva punu automatizaciju celog postrojenja.

Slika 8.7. Serna zatezanja na aha kraja transportera

Prevoz ljudi kod velikih proizvodnih sistema, sa velikim brojem zaposlenih se rnoze obavljati i sa paralelnim transporterima. Na taj nacin se izbegavaju problemi koji se javljaju kod reverzibilnih transportera. Za prevoz radnika se koriste i transporteri sa donjim i gornjim krakom (s1. 8.8.). Rastojanje izmedu gornjeg i donjeg kraka mora iznositi najmanje 1,1 m, ana ulazno-izlaznim mestima ovo rastojanje iznosi najmanje 1,6 m na minimalnoj duzini od 8 m. Ispod nosecih valjaka gornjeg kraka se postavlja celom duzinom zastitni lim. Za trase pod visecim nagibom (do 25), traka se obraduje postavljanjem plasticnih iIi gumenih ispusta koji u donjem delu trake sluze za pridrzavanje ljudi. Snaga motora transportera za prevoz ljudi donjim i gornjim krakom se moze priblizno izracunati, pod pretpostavkom da su na pocetku (kraju) smene oba kraka u potpunosti opterecena radnicima, preko sledeceg obrasca: N
=

2'k'g'L'v 1000 11z

(elLa - 1)' (q . W cosf3 + q )

U 0 '

kW,

(8 -12)

gde su: k

- koeficijent neobuhvacenih otpora transportera sa trakom koji zavisi od duzine i odreduje se na osnovu sledeceg obrasca: k
=

1,68 - 0,000889 L + 2,69 10-7 L 2

L v

- rastojanje izmedu mesta utovara i istovara radnika, m; - brzina kretanja trake, m/s;

134

M. Grujic: Doprema

repromaterijala

i prevoz radnika u rudnicima

JL

koeficijent trenja izmedu trake i pogonskog bubnja;

a - obuhvatni ugao trake oko bubnja, rad; l1z - stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma;

qu - masa pune trake sa radnicima: qu = qr + qt' kg/m ; w - koeficijent ukupnog otpora kretanju trake; f3 - nagib transportne putanje; qo - redukovana masa obrtnih delova valjaka, kg/m.
~

-----

d:::::=d==ltE==_::::;::--==:::I====tfZl~1I
DIP
Slika 8.8. Serna transportera

_-

::!:::P~

GUP

....

sa donjim i gomjim krakom

Za prevoz radnika u rudnicima se mogu koristiti i clankasti transporteri pod odredenim uslovima. Brzina clankastih transportera pri prevozu ljudi ne sme biti veca od 1 m/s, a transporter mora imati uredaj za kocenje, kao i kod transportera sa gumenom trakom. Takode, i kod clankastog transportera mora postojati uredaj za zaustavljanje trake sa bilo kog mesta transportera ("stop ute").

8.2.3.

PREVOZ WUDI BEZSINSKIM VOZILlMA NA DIZEL POGON

U rudnicima gde se primenjuje dizel oprema, moguce je organizovati prevoz radnika bezsinskim vozilima na dizel pogon. Ova vozila mogu biti specijalno izradena, iIi su adaptirana za prevoz ljudi u jamskim uslovima. Na slici 8.9. je data skica jednog vozila na dizel pogon za prevoz radnika. Broj sedista u ovim vozilima se krece od 4 do 12, zavisno od velicine prevoznog sredstva i stanja prostorija kroz koje se krecu. Jamska prostorija mora biti najmanje 1 m sira od najvece sirine vozila, a neophodno je da visina prostorije bude najmanje 0,6 m visa od najviseg dela vozila. Svako vozilo za prevoz ljudi ima dva nezavisna uredaja za kocenje. Faktor kocenja za vozila koja se krecu po horizontalnim prostorijama brzinom vecom od 25 km/h, faktor kocenja mora biti 35%, a za brzine manje od 25 km/h ovaj faktor iznosi 25%. Vozilo mora imati odgovarajucu zastitnu krovnu konstrukciju. Sedista treba da budu funkcionalna i da omogucavaju ulazenje i silazenje sa obe strane kada je

Prevoz radnika

rudnicimn

135

vozilo zaustavIjeno. Brzina prevoza Ijudi ogranicena je propisima i iznosi najvise 15 krn/h, u izuzetnim sIueajevima, uz dobre usIove na trasi, moze iznositi i do 30 km/h,

Slika 8.9. Samohodno vozilo za prevoz ljudi na dizel pogon

Pored specijaInih vozila za prevoz Ijudi u nekim rudnicima se koriste i manje iIi vise adaptirana voziIa iz javnog saobracaja. To je narocito karakteristieno u rudnicima gvozda, gde podzemne prostorije veIikog profiIa dozvoljavaju primenu kombija, pa eak i manih autobusa za prevoz radnika.

8.3. PREVOZ RADNlKA VISECIM SREDSTVIMA

U rudnicima gde je doprema repromaterijaIa predvidena jednosinskim visecirn sredstvima, cesto se i prevoz Ijudi vrsi transportnim sredstvima po visecoj (gornjoj) sini. Pored toga, prevoz moze biti organizovan visecim ziearama na nose-

Cern uzetu.

Prevoz Ijudi visecim transportnim sredstvima se vrsi u horizontaInim i kosim prostorijama do nagiba 18. U izuzetnim sIueajevima moguc je prevoz radnika i do 27, pod usIovima povecane sigurnosti, od kojih su najvazniji: da se pogonska stanica nalazi na visoj koti trase; da je vesanje nosaca izvedeno u obIiku sIova V; da stepen sigurnosti za vucno uze iznosi najmanje 8, za deIove za vesanje i skretnice 4, a za spojne deIove vucnog voza faktor sigurnosti mora biti najmanje 10. Visina sedista u stanicama iznad poda prostorije iznosi najmanje 0,6 m. Sirina proIaza sa svake strane voza mora biti takva da omogucava proIaz i iznosi najmanje 0,7 m u visini od 1,5 m. UdaIjenost od najnize tacke vozne jedinice do pod a ne sme biti manja od 0,3 m. Duzina stanice mora biti najmanje :3111 veca od duzine voza.

136

M Grujic: Doprema repromaterijaia i prevoz radnikau rudnicima

Pri prevozu ljudi kroz podzemne prostorije na svakih 50 m se moraju izgraditi sklonista za prolaznike, osim ako prostorije imaju posebno prolazno odeljenje sa najmanjim rastojanjem od 0,7 m od najisturenijeg dela prevoznog sredstva. Ukoliko se u jednoj prostoriji mimoilaze dva voza, rastojanje izmedu njih mora biti najmanje 0,5 m. Podzemne prostorije, kroz koje se vrsi prevoz ljudi visecim transportnim sredstvima, moraju biti podgradene. Okviri celicne podgrade se medusobno cvrsto spajaju i na svakih 5 m ucvrscuju u bok prostorije. Ako je prostorija podgradena betonskom ili zidanom podgradom, ona mora imati odgovarajucu nosivost i ne sme otpadati, niti pucati. Za prevoz radnika visecim sredstvima koriste se viseca sedista, visece klupe i kabine sa sedistima (gondole). Koja ce se od ovih voznih jedinica primeniti zavisi od mnogo faktora od kojih su najvazniji: duzina transporta, broj radnika koje treba prevesti u toku jedne smene, konfiguracija transportne putanje, stanje podzemnih prostorija, vrsta pogona itd.

8.3.1.

PREVOZ RADNIKA ZICARAMA NA NOSECEM UZETU

Visece zieare sa nosecim uzetom se koriste za prevoz ljudi, uglavnom, u rudnicima uglja, mada je njihova primena sve prisutnija i u drugim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Ove zieare imaju jedno uze koje je i nosece i vucno.

Slika B.10. Serna prevoza ljudi zicarorn sa nosecim uzetom

Prevoz radnika u rudnicima

137

Zicare na nosecern uzetu za prevoz ljudi se primenjuju na razlicitim duzinama. Maksimalna duzina zavisi od proizvodaca, a moze dostiCi i do 5000 m (Scharf). Kapacitet prevoza moze dostici i 720 osoba u toku jednog sata. Sedista zicara su pricvrscena za nosece uze koje se krece kao beskonacno uze preko pogonskog i povratnog kotura. Postoji vise nacina prievrscivanja sedista za uze, od kojih su neki prikazani na slici 8.11.

Sitka 8.11. Nacin prievrscivanja

sedista za uze

Vucna sila kod ovih zicara se krece od 15 do 35 kN, snaga motora do 90 kW. Maksimalna brzina se krece do 2,5 rn/s, U praksi, zbog ogranicenja propisima, ova brzina ne prelazi 1,2 m/s. Prevoz ljudi se vrsi u oba smera, a medusobno rastojanje pri mimoilazenju treba da bude takvo da ne dolazi do dodira. To se postize rastojanjem izmedu nosecih uzadi, koje mora biti najmanje 1 m. Visecim zicarama na nosecem uzetu mogu se prevoziti i povredeni radnici. Za to koriste specijalna nosila, uz pratnju jednog radnika (sl. 8.12.). Minimalni stepen sigurnosti vucnog i noseceg uzeta iznosi 6, a najmanji precnik treba da iznosi 16 mm. Dozvoljena cvrstoca zica se krece od 1570 do 1770 Nzmm". Stanje uzeta se mora redovno kontrolisati, a pregled se vrsi dnevno, nedeljno i mesecno, Posle godinu dana upotrebe, uze se na svakih 6 meseci pregleda odgovarajucim defektoskopom i utvrduje njegovo stanje. Propisima su predvideni uslovi kada se uze rnoze zameniti u zavisnosti od njegovog stanja.

8.3.2.

PREVOZ RADNlKA JEDNOSINSKOM ZICAROM

VISECOM

lednosinskom visecom zicarom prevoze se ljudi u rudnicima uglja, a rede u rudnicima metalicnih i nemetalicnih mineralnih sirovina. Ovo transportno sre-

138

M Gmjic; Doprema repromaterijala

i prevoz radnika u rudnicima

dstvo se koristi za prevoz radnika, uglavnom, tamo gde se koriste i za dopremu repromaterijala.

Slika 8.12. Prevoz povredenih zicarom sa jednim uzetom

Kod jednosinskih zicara ljudi se prevoze sedistima, visecim klupama i kabinarna. Najcesce su u primeni visece klupe. Na slici 8.13. je prikazanajedna noseca klupa (Schaif). Dimenzije visece klupe zavise od broja sedista, a krecu se u sledecim granicarna: duzina od 3100 do 3800 mm, sirina 650 do 750 mm i visina od najnizeg dela klupe do nosece sine iznosi od 1400 do 1600 mm. Sopstvena masa iznosi od 350 do 400 km. Kabine (gondole) za prevoz ljudi (sl. 8.14.) mogu biti razlicitih konstrukcija i razlicite nosivosti. Izraduju se, uglavnom, sa sopstvenim sigurnosnim uredajima. Pored kabine sa sedistem postoje i sanitetske kabine sa nosilima, kao i manje kabine za reviziju trase i nadzorno osoblje. Sve one mogu biti u sastavu voza za prevoz ljudi, preko spojnih poluga povezanih u celinu. Sirina sedista mora biti najmanje 300 m, a duzina 450 mm. Sedista u kabini se zasticuju od kapajucih voda. Sa prednje i zadnje strane vozne jedinice mora se izvesti kosi ili kruzni prelaz radi sprecavanja udara vozne jedinice u pod prilikom voznje. Veze izmedu pojedinih voznih jedinica izvode se tako da se spreci rastavljanje voza u toku voznje. Pogonska masina kod prevoza ljudi opremljena je pokazivacern polozaja voza, tahometrom, pokazivacem istrosenih kocionih obloga, regulatorom brzine vo-

Prevoz radnika u rudnicima

139

znje, kao i pokazivacem vucne sile. Komandovanje pogonskom masinom prilikom voznje Ijudi vrsi se sa komadnog pulta iIi daljinski iz voza.

Slika 8.13. Viseca klupa za prevoz Ijudi

Slika 8.14. Kabina za prevoz Ijudi

Kocioni uredaji kod jednosinskih visecih zicara se nalaze na nizern kraju voza. Kako se pri prevozu Ijudi menja smer, to se na pocetku i na kraju kompozicije postavljaju sigurnosni kocioni uredaji. Oni se aktiviraju ako brzina prede dozvoljene granice, kao i kada se otkaci deo voza i krene nanize u kosom delu staze. Kocioni uredaji se testiraju i zadovoljavaju potrebe ukoliko stupaju u dejstvo pri brzinama od 2,8 do 3,2 rn/s i ako pri padu trase od 12 zaustave otkaceni deo voza na 11 m. Za sigurno funkcionisanje jednosinskih visecih zicara pri prevozu Ijudi neophodno je vrsiti stalnu kontrolu delova i uredaja. Jednom dnevno potrebno je pregIedati: nosace, uredaje zavesanje, vozne jedinice, vodenje vucnog uzeta, skre-

140

M. Grujic: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

tnice i sve upravljacke signalne uredaje, kao i pogonsku masinu. Nedeljno se vrsi pregled koturace uzeta kao i uze pri brzini kretanja od 0,3 m/s, Mesecno se proveravaju svi uredaji za kocenje i utvrduje da li postoji razlika izmedu propisane i stvarne staticke kocione sile.

8.3.3.

PREVOZ RADNlKA JEDNOSINSKOM ZELEZNICOM

VISECOM

Za prevoz radnika uz pomoc lokomotivske vuce se, uglavnom, koriste kabine za prevoz ljudi. Ove kabine mogu biti iste ili slicne konstrukcije kao i kod jednosinskih visecih zieara. Na slici 8.15. prikazan je jedan voz za prevoz ljudi jednosinskorn visecom lokomotivom.

Slika 8.15. Voz za prevoz radnika sa lokomotivskom vucom

Lokomotive mogu biti dizel- hidraulicke ili akumulatorske. Sigurnosni uredaji i svi instrumenti na lokomotivi kojima se kontrolise bezbednost rada moraju se zastititi od mehanickog ostecenja i stetnog uticaja vode i prasine. Sve lokomotive moraju imati radnu, sigurnosnu i zaustavnu kocnicu; Sila kocenja radne kocnice mora da zaustavi voz na nagibu od 18 na duzini od 15 m pri najvecem opterecenju i maksimalnoj brzini voznje. Sigurnosna kocnica mora automatski delovati ako se za 30% prekoraci maksimalna brzina voznje. Kocno usporenje ne sme biti vece od gravitacionog ubrzanja, a vreme aktiviranja mora biti maksimalno do 0,3 S. Rucno dejstvo kocnice treba da iznosi najvise 0,7 m/s, Najveca dozvoljena brzina pri prevozu ljudi jednosinskom visecom zeleznicom iznosi 2 m/s. Kroz ventilaciona vrata, ukoliko je obezbedeno sigurno otvaranje i zatvaranje vrata, dozvoljena brzina je 1 m/s. Ista brzina je dozvoljena prilikom ulaska voza u krivine vece od 45 i na nagibima vecim od 18. Ulazenje radnika u voz ili silazenje sa njega dozvoljeni su sarno kada voz miruje. Ne sme se prekoraciti broj lica koji je dozvoljen po jednoj transportnoj jedinici. U svakom slucaju opasnosti voz se zaustavlja. Kod primene dizel- hidraulicke lokomotive mora se stalno vrsiti kontrola izduvnih gasova i periodicno kontrolisati njihov hemijski sastav.

Prevoz radnika u rudnicima 141

8.4. MERE ZASTITE PRJ PREVOZU RADNIKA U

RUDNICIMA
Ljudi, kao najdragoceniji teret, se smeju prevoziti sarno potpuno ispravnim transportnim sredstvima. Sredstvima za prevoz radnika mogu upravIjati sarno strucno osposobIjena lica. Mesta na kojima se ulazi u prevozno sredstvo iIi izIazi iz prevoznog sredstva, kao i raskrsca, pogonske i povratne stanice, moraju biti stalno osvetljena. Za vreme redovnog prevoza Ijudi, jamska prostorija mora biti potpuno slododna i po njoj se istovremeno ne sme vrsiti drugi prevoz. Radi obezbedenja ispravnosti prostorija, delova sredstava za prevoz potrebno je redovno svakog dana pregledati: pogonske motore i vucne organe; keene mehanizme; uredaje za upravIjanje; signalne uredaje; spojne elemente; koseve, vagone, kabine i s1.za smestaj radnika; sigurnosne uredaje; stanje prostorija i stanje trase; sisteme za vodenje; izduvne gasove kod dizel vozila itd.

Jednorn u sedam dana se vrse detaIjni pregledi svih navedenih delova i uredaja a posebno: elektricnih uredaja; stanja vitalnih delova saobracajnica; signalnih i sigurnosnih uredaja; pogonskih bubnjeva i koturova; istrosenost] izvoznih i vucnih uzadi pri propisanoj revizionoj brzini; ispravnosti ulazno-siIaznih stanica itd.

Posto se u prevozu Ijudi javlja vise ucesnika, da bi se taj proces bezbedno obavIjao, izraduju se uputstva, kojih su duzni da se pridrzavaju svi ucesnici, a koja sadrze: - vreme odredeno za prevoz Ijudi; - trasu prevoza sa definisanjem svih stanica;

142

M. Gruji{;: Doprema repromaterijala i prevoz radnika u rudnicima

- prava i duznosti lica koja su zaduzena za prevoz na ulaznim i silaznim stanicama; - duznosti lica koja se prevoze; - medusobni raspored lica koja se prevoze; - signale i znakove upozorenja prilikom prevoza ljudi; - upravljanje sigurnosnim i signalnim uredajima; - nacin provere sredstava i trase pre pocetka redovnog prevoza; - postupak u slucaju opasnosti ili kod povrede ucesnika u prevozu; - postupak prilikom vanrednog prevoza ljudi itd. Za svaki transportni sistem koji sluzi za prevoz radnika neophodno voditi svu potrebnu dokumentaciju a posebno: je azurno

- zbirku spisa i tehnicku dokumentaciju 0 elementima transportnog sistema; - glavnu knjigu 0 prevozu ljudi; - knjige 0 pregledima, ispitivanjima i odrzavanju delova sistema i sistema u celini. Svako transportno sredstvo za prevoz ljudi ima svojih specificnosti i specificnih mera zastite koje se preciziraju tehnickim propisima. Za sve je zajednicko to da zahtevaju strogo pridrzavanje pravila, bez improvizacije uz dobru obucenost rukovaoca i ucesnika u prevozu ljudi,