1

1. Praistorija razvoja raunara

Kao i svaka istorija i istorija razvoja elektronskih raunara ima svoju praistoriju. Pojavi
savremenih elektronskih raunara predhodili su mnogi pokuaji da se napravi nekakva
maina sposobna da izvodi raunske operacije. Ako ne raunamo razliita runa raunska
sredstva poput Abakusa koji se javio jo u starom veku moemo rei da je prvu raunsku
mainu napravio 1!" #rancuski matematiar i #iziar $lez Paskal %$laise Pascal& 1"'(
1"). Paskal je tada imao svega 1* godina a na taj poduhvat se odluio da bi pomogao
svom ocu koji je bio poreznik. Paskalova maina bila je u potpunosti mehanika i
koristila je zupanike a pokretala se okretanjem ruice. +aina je mogla da izvodi
operacije sabiranja i oduzimanja.
,rideset godina kasnije slavni nemaki #iziar -ajbnic %.ott#ried /ilhelm von -eibnitz&
1!(101) napravio je raunsku mainu koja je osim sabiranja i oduzimanja mogla da
izvrava i operacije mnoenja i delenja. 1 ova maina je bila potpuno mehanika i nije
donela nikakve inovacije u tehnologiji ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog
depno kalkulatora trista godina pre pojave kalkulatora kakve danas poznajemo.
,ek oko 123 godina kasnije pro#esor univerziteta Kembrid 4arls $ebid %5harles
$abbage& 10*"(1601) izumeo je di#erencijalnu mainu. 7va takodje mehanika maina
mogla je da sabira i oduzima a koristila se za izraunavanje tablica u pomorskoj
navigaciji. +aina je projektovana tako da je izvravala uvek isti algoritam& metod
konanih razlika korienjem polinoma. 8ajinteresantnija karakteristika di#erencijalne
maine je njeno reenje izlaza. 9ezultati su upisivani na bakarnu plou pomou elinih
kalupa. ,o je na izvestan nain nagovetavalo pojavu buduih write once medija %buene
kartice& prvi optiki diskovi). +ada je di#erencijalna maina radila prilino dobro $ebid
nije bio zadovoljan mainom koja izvrava samo jedan algoritam& stoga je pristupio
konstruisanju njenog naslednika kojeg je nazvao analitika maina.
Analitika maina se moe smatrati prvim mehanikim raunarom koji se moe
programirati. :astojala se od etiri dela; memoriju& jedinicu za izruavanje ulaznu i izlznu
jedinicu zasnovanu na principu buenih kartica%posedovala je i odgovarajui ita i bua
kartica). +emorija je bila kapaciteta 1333 rei i od 23 decimalnih mesta i sluila je za
uvanje promenjivih i rezultata. <edinica za izraunavanje mogla je da koristi varijable iz
memorije& da vri sve etiri osnovne raunske operacije& vraa ih u memoriju ili pripremi
za ispis. 7snovna prednost ove maine u odnosu na di#erenciajalnu bila je ta to je
analitika maina bila maina opte namene. Posredstvom buenih kartica mogla je da
izvrava vie razliitih programa%nije bila vezana za jedan algoritam).
Kako je analitika maina bila prva programabilna maina za nju je bio potreban so#tver a
samim tim i programer. ,aj posao $ebid je poverio eni koja se zvala Ada Avgusta
-ovelas erci lorda $ajrona. Ada je prvi programer i u njenu ast prvi programski jezik
nosi njeno ime. Kasnije se ispostavilo da su svi njeni progrmi bili tani.
$ebid nikada do kraja nije reali=ovao projekat analitike maine zbog njene
kompleksnosti za tehnologiju dvadesetog veka. 1pak s obzirom da i dananji raunari
imaju slinu strukturu 4arls $ebid se smatra praocem modernih raunara.


%slike di#erencijalne maine& slika desno je rekonstrukcija iz 1**1 godine)
"
: obzirom da su i di#erencijalna i analitika maina bili mehaniki oblici raunara&za
poetke razvoja elektrinih raunara vezuju se tridesete i etrdesete godine >> veka. Prvi
korak u razvoju ovakvih maina nainio je nemaki student tehnike Konrad ?us%Konrad
?use&1*33(1*0') koji je napravio niz automatskih raunskih maina zasnovanih na
tehnologiji elektromagnetnih releja. ?us nije znao za rad 4arlsa $ebida. ?usove maine
su unitene za vreme bombardovanja u drugom svetskom ratu i nisu imale uticaj na dalji
razvoj tehnologije na ovom polju.
8eto kasnije @on Atanasov%<ohn Atanaso##&1*3'(1**2) sa Ajova :tejt Koleda i
@ord :tibic %.eorge :tibbitz&1*3!(1**2) iz $elovih laboratorija projektovali su
kalkulatore. Atanasovljeva +aina bila je jako napredna za ono vreme. Koristila je
binarnu aritmetiku i imala kondenzatore kao memorijske elemente koji su se povremeno
osveavali radi spreavanja curenja naelektrisanja. :avremeni dinamiki 9A+ ipovi
rade upravo na ovom principu. +aina nije u potpunosti proradila zbog nedostataka
tehnike onog vremena.
:tibicov raunar je bio primeitivni ali je zato proradio. 8jegov rad zvanino je
demonstriran 1*!3 godine na kon#erenciji na @armut koledu.
@ok su ?us& :tibic i Atanasov pravili automatske kalkulatore Aauard Bjken %AaCard
Aiken) shvatio je mogunosti raunanja pomou maina i poeo da prouava $ebidov
rad. Pokuao je da pomou tehnologija elektromagnetnih releja zameni mehanike
zubanike zbog kojih $ebid nije uspeo. 8jegova prva maina& +ark 1 zavrena je 1*!!
godine na Aarvardu. 1mala je 0" rei memorije od po "' decimalne ci#re i ciklus
instrukcije od est sekundi. ?a ulaz i izlaz su koriene buene papirne trake.
8akon toga dolazi eraelektronike i elektronskih digitalnih raunara.
Prva istorija elektronskih digitalnih raunara deli se u nekoliko generacija. Dremensku
perjodizaciju ovih generacija teko je napraviti zato to se razlikuju od autora do autora&
takodje neki raunari iz predhodnih generacija su se koristili i kada su napravljene nove
tako da takodje ne postoji vrsta grnica izmedju generacija.


%slike analitike maine)
'
2. Prva generacija(1945-1955)
+otiv za ubrzan rad na elektronskim raunarima bio je drugi svetski rat. ?bog
sastavljanja i razbijanja tajnih i#ri nastala je potreba za mainama koje u kratkom
roku mogu da obave veliki broj raunskih operacija. 8astali su B81.+A(8emaka
maina za kriptovanje dekriptovanje nastala tridesetih godina dvadesetoig veka& i tajni
projekat britanske vlade po imenu 57-7::E: koji je uspeno razbijao kodove
Bnigme . ,vorac ove maine je engleski matematiar Alen ,juring %Alan
,uring&1*1"(1*2!). 57-7::E: je proradio 1*!' ali s obzirom na to da je uvan u
strogoj tajnosti nije imao uticaj na dalji razvoj raunara. 1pak 57-7::E: se smatra
za prvi elektronski raunar.
@rugi svetski rat je prouzrokovao i bri razvoj raunara u :A@. $ilo je potrebno
stvoriti raunar koji bi izvravao proraune potrebne za artiljeriju.
@on +okli %<ohn +ouckle=&1*30(1*63) i Bkert %<.Presper Bckert&1*33(1*0') su
poeli da rade na elektronskom raunaru koga su nazvali B81A5 %Blectronic
8umerical 1ntegrator And 5omputer). 7va maina se sastojala iz 16333 vakumskih
cevi i 1233 releja. B81A5 je bio teak '3 tona i zauzimao je veliinu odbojkakog
terena. :naga maine bila je 1!3k/. ?a mnoenje dva broja bile su potrebne 'ms ali
se zato B81A5 kvario u proseku na svakih 0 minuta. B81A5 je imao dvadeset
registara a svaki je mogao da sadri desetoci#reni decimalni broj& i to tako to je svaka
ci#ra predstavljena sa po deset vakumskih cevi. Programirao se postavljanjem 333
multipoticionih prekidaa a veze izmedju komponenata su bile iane.
+aina je bila zavrena 1*!& prekasno da se upotrebi u svrhu za koju je originalno
bila namenjena. +edjutim B81A5 je izazvao eksploziju interesovanja za izgradnju
raunara.

(slika 6,Eniga) (slika !,"#$#%%&%)

(slika ',E()*")
!
Prvi naredni raunar koji je proradio bio je B@:AK 1*!* godine izgraFen na
univerzitetu Kemrid. 7vaj raunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raunar sa
zapamenim programom. :ledili su <7A81A5 napravljen u #irmi 9and 5orporation.
1--1A5 napravljen na univerzitetu u 1linoisu. +A81A5 iz -os Alamos laboratorije i
/B1?A5 sa Dajcmanovog instituta u 1zraelu.
Bkert i +okli naputaju projekat B@DA5 i #ormiraju sopstvenu kompaniju Enis=s
5orporation.
E medjuvremenu jedan od uesnika u projektu B81A5 @on #on 8ojman %<ohn von
8euman&1*30(1*2') je otiao na Prinstonov univerzitet i tamo poeo da razvija svoju
verziju projekta B@DA5 koju je nazvao 1A: maina.
Gon 8ojman je zakljuio da je konstruisanje raunara uz pomo velikog broja
kablova sporo i teko te da je bolje program predstaviti u digitalnom obliku u
memoriji raunara. 7n je takodje shvatio da umesto decimalne aritmetike koju je
koristio B81A5 %svaka ci#ra je bila predstavljena sa po deset cevi od kojih je samo
jedna bila upaljena)& bolje koristiti binarnu aritmetiku %sistem nula i jedinica koji se
koristi i do dananjih dana).
Gon 8ojmanova maina imala je 2 osnovnih delova; +emoriju& aritmetiko H logiku
jedinicu& jedinicu za upravljanje programom i ulaznu i izlaznu opremu. +emorija se
sastojala od !3* rei od kojih je svaka imala !3 bitova. :vaka re je sadrala dve
dvadesetobitne instrukcije. 7sam bitova de#inisalo je operaciju a preostalih 1"
speci#ikovalo je re u memoriji.
Enutar aritmetiko ( logike jedinice je bio specijalni interni etrdesetobitni registar
nazvan akumulator. ,ipina instrukcija na primer& sabira memorijsku re sa
sadrajem akumulatora ili upisuje sadraj akumulatora u memoriju. +aina nije
imala pokretan zarez jer je Gon 8ojman smatrao da e svaki kompetentan
matematiar moi sam da odredi poziciju decimalne take.

(slika 9. #riginalna +on (ojanova a,ina )
1z ovog perioda znaajno je jo spomenuti i E81DA5 raunar konstruisan od strane
ve pomenutih Bkerta i +oklija 1*21 godine. ,o je bio prvi komercijalni raunar u
:A@ i doneo je dvojici naunika veliku slavu i zaradu.
7tprilike u isto vreme kada je Gon 8ojman pravio 1A: mainu na institutu +1, su
takodje pravili jedan raunar po imenu /hirlCind 1. ?a razliku od B81A5 H a i
drugih maina slinog tipa koje su imale dugake memorijske rei& ovaj raunar imao
je esnestobitne rei i bio je projektovan za upravljanje u realnom vremenu. 7vaj
projekat doveo je do izuma memorije od magnetnih jezgara a kasnije i do prvog
komercijalnog mini raunara.
2
1$+ do tada mala kompanija koja se bavila proizvodnjom buenih kartica nije bila
zainteresovana za proizvodnju raunara se dok 1*2' godine nisu proizveli raunar
031. 9aunar 031 imao je "k trideset estobitnih rei sa dve instrukcije po rei. ,o je
bila prva u seriji maina koje e u narednih desetak godina postati dominantne na
tritu raunara. ,ri godine kasnije proizveden je 03! koji je imao !k rei memorije
izradjene u tehnologiji magnetnih jezgara& i hardver za izvravanje operacija sa
pokretnim zarezom. .odine 1*26 proizveden je poslednj raunar sa vakumskim
cevima sa oznakom 03*.
Ito se tie Jso#tveraK za raunare prve generacije on se razvijao uporedo sa
raunarima& ali je programiranje raunara prve generacije bio dosta mukotrpan posao.
B81A5 se programirao pomou premetanja vakumskih cevi i prekidaa. Kasnije se
poelo sa raunarima koji imaju zapamene programe %B@:A5). <ezik na kome se
programiralo bio je mainski jezik H jezik nula i jedinica. Programi na tom jeziku bili
su nepregledne liste redova ispisanih nulama i jedinicama. 4itanje takvih programa je
bilo veoma teko a najgore je bilo pronai greku u programu. Ez sve to mainski
jezik bio je jedinstven za svaki raunar pa su mogli da ih programiraju samo oni koji
su dobro poznavali arhitekturu raunara koji programiraju. ?ato su programeri krenuli
da razmiljaju o nainima da skrate i pojednostave svoje programe& da binarne nizove
predstave u dekadnom a kasnije u heksa dekadnom brojnom sistemu.
8eto kasnije su uvedeni asemblerski jezici H jezici druge generacije. Asemblerski
jezik ili jednostavno asembler je nii simboliki jezik orijentisan raunaru
%tj.prilagoFen radu raunara). :vaka instrukcija u asembleru predstavlja jednu
instrukciju mainskog jezika. Asembler je programski jezik niskog nivoa& meFutim&
mnogo je napredniji u odnosu na mainski jezik. :am nain programiranja nije bitno
drugaiji u odnosu na mainski jezik& ali je svaki binarni kod zamenjen slovnom
oznakom tako da je ovaj programski jezik mnogo razumljiviji. 7 operativnim
sistemima nije bilo ni govora. :ve potrebne radnje je izvravao sam operater.
1pak& era elektronskih digitalnih raunara je zapoela& kao i nezaustavljiv intezivni
razvoj na ovom polju. <edan dogaFaj u naunom svetu& tek koju godinu poto je
proizveden B81A5& dovee& u godinama koje su sledile& do revolucije u oblasti
raunarstva i& uopte& elektronike.
'. -ruga generacija (1955-1965)
.odina 1*!6. donosi revolucionarni pomak. 8aime& te godine su trojica strunjaka&
koji su radili za $ell -aboratories& $ardin %<ohn $ardeen&1*36(1**1)& $retejn %/alter
$rattain&1*3"(1*60) i Iokli %/illiam :hockle=&1*13(1*6*) izumeli tranzistor& za ta
su 1*2 godine dobili 8obelovu nagradu za #iziku ?a samo desetak godina tranzistori
su napravili revoluciju u raunarskoj industriji& tako da su do kraja pedesetih
vakuumske cevi potpuno izbaene iz upotrebe. ?naajno su smanjene dimenzije
raunara kao i potronja& dok su brzina i pouzdanost rada znatno poveane. :a
pojavom diskretnih poluprovodnikih komponenti javljaju se i prva tampana kola.
Prvi raunar napravljen pomou ove nove thnologije konstruisan je u -inkolnovoj
laboratoriji na +1,(u. ,o je bila 1(bitna maina poput /hirlCind 1. 8azvan je ,>(3
%,ransistorized e>perimental computer 3). 7vo je bio prototip za raunar ,>(" koji
je izaao neto kasnije. 7ba ova kompjutera nisu donela nikakve naroite inovacije
ali su dovela do stvaranja kompanije @B5 koja je poela da proizvodi komercijalne
raunare na bazi ove dve plat#orme i da pravi komkurenciju 1$+(u.
P@P(1 se pojavio 1*1. godine i imao je !k 16(bitnih rei i ciklus instrukcije od 2Ls.
P@P(1 je koristio buene papirne trake za svoj primarni medium za uvanje podataka.
?a razliku od buenih kartica koje su se mogle presloiti po potrebi&papirne trake je
bilo teko naknadno izmeniti. ,o je dovelo do pojave maina za obradu teksta%,B57)

to dalje implicira proizvodnju prvih primitivnoh tastatura. <edan od prvih

proizvedenih primeraka raunara P@P(1 dat je +1,(u gde je privukao panju mladih
genijalaca koji su vrili odreFene inovacije. <edna od prvih je uvoFenje 59, displeja i
mogunost da se upie taka bilo gde u okviru ekrana dimenzija 21"M21" takica.
8ije prolo mnogo vremena i studenti +1,(a su programirali prvu video igru; Steve
Russell's Spacewar. P@P se koristio i kao muzika konzola pa se moe rei da je on
prvi raunar sposoban za reprodukciju multimedijalnog sadraja. Per#ormanse P@P(a
bile su upola slabije od 1$+ 03*3& tranzistorizovanog naslednika maine 1$+ 03* i
najbreg raunara na svetu toga doba. +eFutim& P@P(1 je kotao 1"3&333N& dok je
1$+ 03*3 kotao milione dolara. @B5 je prodao vie desetina ovih raunara i
industrija miniraunara je roFena.
(slika 1.. P-P raunar)
8ekoliko godina kasnije @B5 je izbacio na trite P@P(6 koji je bio 1"(bitna maina
ali je kotala svega 1&333N. .lavna novina kod ovog raunara bila je jedinstvena
magistrala nazvana omnibus. 7vaj princip je prihvaen kod svih miniraunara i @B5
je& prodavi 23 hiljada komada& postao vodea kompanija u proizvodnji miniraunara.
(slika 11.#ni/us raunara P-P-')01
E meFuvremenu& 1$+ je sa pojavom tranzistora& napravio mainu 1$+ 03*3& a
kasnije i 03*!. 03*! je imao ciklus instrukcije od "Ls i '"k '(bitnih rei memorije
sagraFene od magnetnih jezgara.
E isto vreme kada je& proizvodnjom 03*!& 1$+ postao glavna snaga u proizvodnji
raunara namenjenih nauno(tehnikim izraunavanjima& ova kompanija je mnogo
novca zaraFivala od prodaje malih maina orijentisanih poslovnoj primeni& a sa
oznakom 1!31. 1$+ 1!31 je neobian po tome to nije imao nijedan registar& pa ak
ni #iksiranu duinu rei. 8jegova memorija je bila kapaciteta !k 6(bitnih bajtova.
:vaki bajt je sadrao (tobitni znak& jedan administrativni bit i jedan bit koji je sluio
da ukae na kraj rei.
.odine 1*!. je novoosnovana kompanija 5@5 proizvela model 33. 7va maina je
skoro za red veliine bila bra od tada monog 1$+ 03*!. ,ajna njegove brzine
leala je u tome da je njegov procesor bio visoko paralelizovan& a unutar raunara se
nalazilo i nekoliko malih raunara koji su upravljali poslovima i ulaznoOizlaznim
operacijama.
0
Ito se so#tvera tie& u ovom razdoblju se javlja veliki pomak i na ovom planu.
<avljaju se prvi jezici 111 generacije ( vii programski jezici. 7vi jezici su
proceduralno orijentisani i praktino su omoguavali programiranje razliitih maina
bez detaljnog poznavanja njihove arhitekture. 7sim toga bili su na znatno
apstraktnijem nivou od mainskih& odnosno asemblerskih jezika. ,ako se 1*2.
godine pojavio G79,9A8& 1*2*. godine 57$7-& 1*3. godine A-.7- 3& a
potom i mnogi drugi. 8eki od jezika su u meFuvremenu PizumrliP& a neki se koriste i
dan danas. Programski jezik je jezik za pisanje programa koje raunar zna i moe
izvriti.7snovna podela je na nie %mainske jezike) i vie %orijentisane ljudima).
Dii jezici pak mogu biti;
sekvencijalni
proceduralni %Pascal& 5)
#unkcijski %-1:P& Brlang& +-)
objektno orijentisani %<ava& @elphi& 5QQ)
8aravno& kako maina i dalje razume iskljuivo mainski jezik& potrebno je imati
program prevodilac koji izvorni kod prevodi u nizove nula i jedinica.
Prevodioci se dele na kompilatorske i interpretatorske.
1nterpretator svaku naredbu izvornog programa prevodi u mainski jezik u trenutku
izvoFenja programa. Pri svakom izvoFenju programa izvrava se prevoFenje 1 zato je
sporije.
Kompajler prevodi vii programski jezik u mainski samo jednom. 8akon toga
izvrava se samo prevedeni oblik programa Hmainski oblik& zato su bri od
interpretatora.
Ito se operativnih sistema tie& zastupljena je bila paketna obrada.
!. 2re3a generacija (1965-19'.)
Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1*!. godine doneo je novi revolucionarni
pomak u raunarskoj industriji. E poetku bila su to kola malog stepena integrisanosti
%::1 ( :mall :cale o# 1ntegration) koju se dozvoljavala da nekoliko tranzistora bude
na jednom ipu& a kasnije %1*6. godine) su se pojavila +:1 kola %+edium :cale o#
1ntegration) kod kojih je na jednom ipu smetano vie destina tranzistora. .odine
1*01. dolazi do proizvodnje integrisanih kola velikog stepena integrisanosti
%-:1 ( -arge :cale o# 1ntegration) sa vie stotina tranzistora na jednom ipu.
?ahvaljujui ovim pronalscima& raunari su postajali manji& bri& pouzdaniji i je#tiniji.
E periodu do 1*2 godine 1$+ je bio vodea kompanija za proizvodnju raunara ali
su se vodei ljudi kompanije suoili sa velikim problemom& dve uspene maine&
03*! i 1!31& nisu bile kompatibilne. Problem se sastojao u tome to je 03*! bio
zaduen za nauna istraivanja 1!31 za brze proraune& mnogim klijentima trebale su
obe maine za obavljanje poslova ali ti klijenti nisu eleli da imaju i zasebne
programerske timove za te maine. ,o je bio znak za 1$+ da pone da trai nova
reemja.
Kada je dolo vreme da se ova dva proslavljena raunara zamene novim proizvodom&
1$+ je preduzeo radikalan korak. Eveo je jedan tip raunara 1$+ :=stemO'3&
zasnovan na integrisanim kolima& koji je bio projektovan i za naunu i za poslovnu
primenu. :=stemO'3 je sadrao mnogo inovacija. ,o je bila #amilija maina sa istim
asemblerskim jezikom sve veeg kapaciteta i moi. 7vu ideju su ubrzo prihvatili i
ostali proizvoFai raunara.
6
(slika 12. )45 %6ste 76.)
<o jedna velika novina koju je uneo ovaj raunar bio je koncept multiprogramiranja.
E memoriji se nalaze dva programa&dok se jedan bavi ulaznoOizlaznim #unkcijama
dok drugi koristi procesor.
<o jedna velika novina bio je koncept multiprogramiranja& gde je istovremeno vie
programa u memoriji i dok jedan obavlja ulaznoOizlazne aktivnosti& drugi koristi 5PE.
7sim toga& ovaj raunar je prva maina koja je mogla da emulira druge raunare.
:=stemO'3 je reio i dilemu oko korienja paralelne binarne& odnosno sekvencijalne
decimalne aritmetike. +aina je imala 1 '"(bitnih registara za binarnu aritmetiku& ali
je memorija bila bajtovski orijentisana& kao kod 1!31& a jo uvek su postojale
sekvencijalne instrukcije za prenoenje zapisa promenljive duine po memoriji.
:ledea bitna karakteristika ovog raunara bio je& za to vreme& ogroman adresni
prostor od ""! bajtova& odnosno 1+$. 7bzirom na cenu memorijskih ipova toga
vremena& ovaj kapacitet je praktino znaio beskonanu veliinu. 8a alost& seriju
'3 sledile su serija '03& serija !'33& serija '363 i serija '3*3& sve sa istom
arhitekturom. 8o& ve sredinom osamdesetih godina& ogranienje od 1+$ je postalo
problem& pa je 1$+ morao delimino da odustane od kompatibilnosti da bi uveo '"(
bitno adresiranje& tj. adresni prostor od "'" bajtova. ,akoFe je nainjen veliki
napredak i u proizvodnji miniraunara kada je @B5 proizveo P@P(11& 1(bitnog
naslednika raunara P@P(6. P@P(11 je bio bajtovski orijentisana maina sa registrima
duine rei& a zbog izuzetno povoljnog odnosa cenaOper#ormanse doiveo je veliki
uspeh na tritu& a naroito su ga kupovali univerziteti. Eopte& ovu generaciju
raunara& osim pomenutog& karakteriu i pojave koncepta ke memorije i virtuelne
memorije& kao i koncepta deljenja procesorskog vremena %time sharing). 7sim toga&
treba naglasiti da se u ovom razdoblju pojavio i prvi mikroprocesor %1*01. godine)&
to e imati velikog znaaja za kasniji razvoj raunarske tehnike. ,akoFe se javljaju i
prvi vektorski i protoni raunari. Pomenimo i prvi superraunar 5ra=(1 iz 1*0!.
godine.
2. 8etvrta generacija(19'.-2...)
7d osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja
D-:1 ipova %Der= -arge :cale o# 1ntegration) koji su mogli da sadre nekoliko
desetina hiljada& a zatim i nekoliko stotina hiljada& pa ak i nekoliko miliona
tranzistora na jednom ipu. 8aravno da je to vodilo ka manjim i brim raunarima.
5ena raunara postala je toliko pristupana da je svaki pojedinac mogao sebi da
priuti raunar.
*
(2a/ela 1. Pet uo/iajeni9 vrsta raunara)
9aunari se mogu grubo podeliti u pet kategorija koje se donekle preklapaju. 7va podela
se zasniva na #izikoj veliini& per#ormansama i oblasti primene& to je prikazano u ,abeli
1. 8ajniu klasu ine personalni raunari. ,o su stone maine zasnovane na procesorima
izvedenim na jednom ipu& a obino su namenjene samo jednoj osobi za korienje u
kancelariji& u edukaciji ili za kunu upotrebu.
+iniraunari se naveliko koriste u aplikacijama u realnom vremenu& na primer za
kontrolu vazdunog saobraaja ili automatizaciju #abrika. ,eko je rei ta ini jedan
miniraunar& jer mnoge kompanije proizvode ove raunare sa 1(bitnim ili '"(bitnim
mikroprocesorima uz isvesnu koliinu memorije i ulaznoOizlaznih ipova& gde je sve to
smeteno na jednoj tampanoj ploi.
:upermini raunar je u sutini veoma veliki raunar& gotovo uvek zasnovan na '"(bitnom
procesoru sa nekoliko desetina megabajtova memorije. ,akve maine se koriste kao tajm
ering maine na itavim odeljenjima razliitih institucija& kao mreni serveri i na mnoge
druge naine.
,radicionalni veliki raunari %main#rame) su naslednici maina kao to su 1$+ '3 i
5@5 33. :tvarna razlika izmeFu supermini raunara i velikog raunara je u
ulaznoOizlaznim mogunostima i aplikacijama za koje se koriste. ,ipini supermini moe
da ima jedan ili dva diska reda veliine 1.$& dok veliki moe da ima i sto takvih.
:upermini se koriste za ineteraktivne aplikacije& dok se veina veliki raunara koristi za
velike pakete poslova ili obradu transakcija kao to su one u bankarstvu ili za rezervaciju
avionskih karata& gde su potrebne ogromne baze podataka.
8a vrhu se nalaze superraunari. 7ve maine su specijalno projektovane tako da se
maksimizira broj G-7P:(ova %G-oating point 7perations Per :econd). :ve to je ispod
1giga#lops se ne moe smatrati superraunarom. :uperraunari imaju jedinstvenu& visoko
paralelnu arhitekturu radi postizanja tih brzina& a e#ikasni su samo kada se primenjuju na
mali opseg poslova.
?a ovu generaciju raunara karaktersitian je i intenzivni razvoj raunarskih mrea
razliitih opsega %-A8& /A8 i dr.). 8aroitu ekspanziju je doivela globalna mrea
1nternet. 1storija 1nternet(a poinje 1**. godine kada je na E5-A prvi raunar povezan
sa A9PA8B,(om. 7va mrea je dobila naziv po svom sponzoru @A9PA ( @e#ense
Advanced 9esearch Project Agenc= %Dojna agencija za napredne istraivake projekte)& a
sam njen poetak bio je skroman& jer su povezane samo etiri univerzitetske lokacije;
E5-A& :tan#ordov istraivaki institut& E5 :anta $arbara i Eniverzitet u <uti.
Poetkom 1*00. godine ve je preko stotinu malih i velikih raunara& uglavnom
univerzitetskih& povezano u mreu A9PA8B,. Poeo je razvoj i drugih manjih mrea od
kojih su mnoge povezane sa A9PA8B,(om& bili direktno& bilo preko mrenih prolaza
%gateCa=s). E to vreme amerika vojska je dola do zakljuka da se ova mrea isuvie
iri i da je isuvie teko osigurati sigurno komuniciranje& pa je 1*6'. godine #ormirala
sopstvenu mreu +1-8B, koja je ukljuena u vojnu mreu podataka @@8 %@e#ense
@ata 8etCork). @anas u svetu ima preko etiri miliona 1nternet servera %podatak iz
sredine devedesetih)& a od 1*66. taj se broj stalno poveava.
%,reba imati na umu da tadanja internet mrea nije nalik dananjoj i da se /orl /ide
/eb razvila tek kasnije).
13
8ajslavniji predstavnik etvrte generacije raunara je Komodor !%5oemodore !).
Ponekad je nazivan Jkutija za hlebK ili JdebeljkoK zbog svog izgleda. Proizveden od
strane #irme 5omodore +achine $usniess avgusta 1*6" godine poceni od 2*2 dolara.
Komodor je ponudio odlina gra#ika i zvuna reenja za tadanje vreme. E svom
Jivotnom vekuK %1*6"(1**') ukupna prodaja premaila je "" miliona primeraka& ovaj
raunar je najprodavaniji tip raunara svih vremena. Espeh komodora zasnovan je na
njegovoj ceni i mogunosti da se prikopa direktno na televizor&stoga je Komodor bio
dominantan u odnosu na sve igrake konzole.

(slika 17. :oo;or 64)
. Peta generacija i raunari ;anas
8eki od strunjaka koji prouavaju istorijat razvoja raunara smatraju da je peta
generacija tek u povoju i da jo u potpunosti nije zaivela na tritu.
8ju odlikuje masovni paralelizam& kao i proizvodnja raunara koji su orijentisani
odreFenim problemima. ,akoFe je karakteristina pojava 91:5 arhitektura %9educed
1nstruction :et 5omputer). 7vi raunari imaju mali broj instrukcija koje izvravaju
jednostavnu obradu& ali se zato uglavnom sve izvravaju u toku jednog taktnog
intervala& za razliku od uobiajenih 51:5 maina %5ompleR 1nstruction :et
5omputer) koje imaju veliki broj instrukcije& od kojih su mnoge prilino PmoneP ali
za svoje izvrenje zahtevaju vei broj taktnih intervala.
@rugi pak smatraju da se dananji raunari previe razlikuju od raunara etvrte
generacije raunara iz osamdesetih i poetka devedesetih godina te da se nemogu
svrstati u istu generaciju. :toga smatraju da raunari od samog kraja devedesetih pa
do danas ve ine petu generaciju koja je u potpunosti zaivela. E prilog ovoj tezi idu
i injenice o razvitku /orld /ide /eb %CCC) internet mree i njenom obimu kakav
se nije mogao zamisliti osamdesetih godina& pojava beine konekcije& .P: uredjaja&
vetake inteligencije& pojava @@9" i @@9' ram memorije ...

(slika 14. Presek ;ana,njeg raunara)
11
0. )storijat razvoja ikro<rocesora i ikroraunara
: obzirom na veliki znaaj i zastupljenost mikroraunara u dananje vreme& vredi
sagledati kako su se ovi raunari razvijali. +ikroraunari su raunari zanosvani na
mikroprocesoru& tj. centralnoj procesorskoj jedinici koja je realizovana na samo jednom
ipu. Dodei proizvoFai mikroprocesora su #irme 1ntel i +otorola& pa emo razmotriti
razvoj njihovih #amilija mikroprocesora.
1ntel 5orporation je kompanija koja je osnovana 1*6. za proizvodnju memorijsikih
ipova. Ebrzo zatim& jedan japanski proizvoFa kalkulatora je naruio izradu 5PE(a na
jednom ipu za njhov kalkulator& a jedan od proizvoFaa terminala& @atapoint %:an
Antonio& ,eksas)& je 1**. godine naruio kontroler za njihove terminale& takoFe na
jednom ipu. ,ako su nastali 1ntel !33!& prvi etvoribitni %1*01. godine) i 1ntel 6336& prvi
osmobitni mikroprocesor %1*0". godine). 1nteresantno je da je 6336 radio desetak puta
sporije nego to je naruilac zahtevao& tako da je kompanija @atapoint otkazala
porudbinu. 1ntel nije oekivao da e neko drugi& osim navedenih naruilaca& biti
zaintersovan za takve proizvode& pa je napravio malu seriju. 8aravno& nisu bili u pravu.
Pojavilo se jako veliko interesovanje& tako da u odluili da projektuju 5PE opte namene
na jednom ipu koji e prevazii ogranienje od 1k$ adresnog prostora koje je imao
6336 %to je bilo nametnuto brojem pinova na ipu). 7vo je rezultiralo 1*0!. godine
pojavom 6(bitnog mikroprocesora 1ntel 6363 sa !k$ adresnog prostora. Kao to je na
tritu mini raunara bio sluaj sa P@P(6& ovaj mikroprocesor je na prepad osvojio
industriju raunara i stvorio masovno trite.
@ve godine kasnije se pojavio 6362& prepakovani 6363 sa dodatnim ulaznoOizlaznim
mogunostima. ?atim se& 1*06. godine pojavio 636& prvi 1(bitni mikroprocesor& a
1*63. godine 1ntel 6366 koji je bio iste arhitekture kao i 636 ali sa 6(bitnom
magistralom %to je smanjilo cenu ali i brzinu). 1$+ je izabrao ovaj mikroprocesor za
svoj originalni 1$+ P5 ( prvi personalni raunar.
E narednim godinama pojavili su se 1ntel 6316 i 63166& sutinski nove verzije
mikroprocesora 636. 6366& respektivno& ali sa dodatnim ulaznoOizlaznim kolima.
8ijedan od ovh prosecora nije prevaziao adresni prostor od 1+$& to je u prvoj polovini
63(tih postalo ozbiljan problem. ?ato je 1*6". godine 1ntel izbacio na trite 63"6& 1(
bitni mikroprocesor koji je bio kompatibilan sa 636 i 6366& ali sa drugaijom
organizacijom memorije adresnim prostorom od 1+$). 7vaj mikroprocesor je korien
je u 1$+ P5OA, i P:O"& 1 doSiveo je ogroman uspeh.
:ledei korak bio je prvi '"(bitni mikroporcesor 63'6& koji se pojavio 1*62. godine.
7vaj mikroprocesor je takoFe bio kompatibilan sa starijim ipovima. .odine 1*66. se
pojavio i 63"6:>& verzija '"(procesora sa 1(bitnm magistralom. .odine 1*6*. se javila
bra verzija mikroporcesora 63'6 ( 1ntel 63!6 sa ugraFenim koprocesorom na ipu.
,okom devedesetih javlja se i 6326 ( Pentium.
Ebrzo poto je 1ntel proizveo mikroprocesor 6363& +otorola& inae konkurentni
proizvoFa poluprovodnikih komponenti& je proizveo 633. ,o je bio 6(bitni
mikroporcesor slinih karakteristika kao i 6363. 7vaj mikroporcesor je dobro prihvaen
na tritu i korien je kao ugraFeni kontroler u industrijskoj opremi poetkom 03(tih.
Praen je sa 63* koji je bio kompatibilan sa 633& sa dodatnim mogunostima koje su
olakavale 1(bitnu aritmetiku. Potom je +otorola uradila neto to je vrlo malo
kompanija uradilo pre i posle toga; uveli su 1*0*. godine potpuno nov mikroprocesor koji
nije bio kompatibilan se prethodim verzijama. ,o je bio 6333& mikroprocesor slinih
mogunosti kao 636. +ada je magistrala bila 1(bitna& svi vidljivi registri su bili '"(
bitni& maina je mogla da sabira i oduzima %ne i da mnoi i deli) '"(bitne brojeve pomou
samo jedne instrukcije. ,ako je 6333 predstavljao hibrid izmeFu 1(bitne i '"(bitne
1"
arhitekture. 7vaj mikroprocesor su izabrali projektanti mikroraunara +acintosh& Atari&
Amiga i drugi& da na njemu zasnuju svoje proizvode.
:ledei mikroprocesor bio je 6336 iz 1*6". godine. 7n je bio identian sa 6333 osim
to je imao 6(bitnu magistralu a namenjen je bio za jevtinije proizvode sa manjim
zahtevima. 7vaj mikroprocesor nije doiveo neku naroitu zastupljenost. Posle kraeg
vremena pojavili su se zahtevi za implementacijom sloenih operativnih sistema& kao to
je EniR& u mikroraunarima zasnovanim na 6333. +nogi od takvih operativnih sistema
imali su koncepte virtuelne memorije& to 6333 nije mogao u potpunosti da podri.
:toga se 1*6'. godine pojavio 6313& a zatim i 631". 9azlika meFu njima je bila to je
prvi mogao da adresira 1+$ a drugi ".$ memorije.
+eFutim& oba ova procesora su praktino izgubila na znaaju ve 1*6!. godine kada je
+otorola proizvela prvi pravi '"(bitni procesor u svojoj #amiliji 63"3. 7vaj
mikroprocesor je doiveo veliki uspeh na tritu i na njemu su bazirane mnoge radne
stanice koje su proizvodili :un +icros=stems& Apollo i AeCllet(Packard. 8aslednik ovog
mikroprocesora iz 1*60. godine& 63'3& je sadrao osim kompletnog 63"3 i jedinicu za
upravljanje memorijom na istom ipu. :ledei pripadnik ove #amilije& 63!3& je
mikroporcesor napravljen 1*6*. godine koji je& poput 1ntel 63!6& sadrao na istom ipu&
osim samog 5PE& i jedinicu za upravljanje memorijom& koprocesor i ke memoriju.
'. Poznate li nosti u istoriji raunara
'.1. 4laise Pascal(1627-1662)

(slika 16. Paskalov <rvi koercijalni kalkulator)
(slika 15. 4lez Paskal)
$lez Paskal roFen je 1*. juna u Klemon Geranu& Grancuska +ajka mu je umrla kada
je imao samo tri godine& ostavljajui ga sa dve sestre H Tilbert i Taklin. .odine 1'1.
porodica Paskal naputa Klermon i seli se u Pariz.
$lezov otac se interesovao za nauku&prepo=nao je potencijal u svom sinu pa je reio
da ga poduava. 1!3 godine $lez je zapoeo rad na razvoju ureFaja koji je trebao da
pomogne njegovom ocu prilikom proraunavanja poreza. ?avrio ga je za dve godine
i nazvao Paskalina. +aina je mogla da sabira i oduzima petoci#rene brojeve a
mnoenje i deljenje je izvravala nizom sabiranja i oduzimanja. 7duzimanje se
obavljalo korienjem komplemenata. $roj koji je trebalo oduzeti se prvo
konvertovao u svoj komplement a zatim sabirao sa prvim brojem. 7va tehnika se i
danas koristi.
Paskal je vodio asketski nain ivota i smatrao je da je prirodno i neophodno da
ovek pati. Paskal je bio slabog zdtavlja 1 esto se razboljevao. Preminuo je 1*.
avgusta 1" godine u Parizu.
Programski jezik Pascal i jedinica za pritisak nose paskalovo ime %1PaU18Om
"
).
1'
'.7. =ott1iel; von $ei/inc (1646-1!16)

(slika 16. =ott1iel; von $ei/inc)
8emaki matematiar i #ilozo# rodjen prvog jula 1! godine u saksonskom
vojvodstvu. $io je nemaki #ilozo#& matematiar& pronalaza& pravnik& istoriar&
diplomata i politiki savetnik. @ao je znaajan doprinos u optici i mehanici. :in
luteranskog pro#esora moralne #ilozo#ije Gridriha& -ajbnic ja preko biblioteke svoga
oca razvio interesovanje za irok krug predmeta.. :a 1" godina je nauio latinski bez
iije pomoi. :a samo 1! godina je upisao univerzitet u -ajpcigu& a potom je uio
u <eni i Altdor#u gde je 1. godine stekao doktorat iz prava sa samo dvadeset
godina. -ajbnicov talenat e se viestruko ispoljiti kako u pravu& religiji& diplomatiji&
#ilozo#iji& tako i u matematici.
,okom 103(ih -eibnic je uinio korak dalje u projektovanju mehanikih kalkulatora
101. -eibnic je predstavio uredjaj koji je pored sabiranja i oduzimanja& mogao da
obavlja i mnoenje& deljenje 1 izraunavanje kvadratnog korena.
-eibnic je zastupao ideju o korienju binarnog brojnog sistema& koji je danas
binarnog brojnog sistema& koji je danas osnova rada savremenih ra osnova rada
savremenih raunara. unara.
6.'. "9arles 4a//age (1!91- 1'!1)
(slika 1!. "9arles 4a//age )
Bngleski matematiar&#ilozo#&pronalaza&tvorac di#erencijalne i analitike maine.
Tiveo u porodici imunih i uticajnih roditelja koja mu je omoguila kolovanje.
$io je lan kraljevske akademije kralja Bdvarda D1 i diplomirao kao najbolji u
klasi. $ebid je imao osmoro dece od kojih su samo troje preiveli. 8jegov sin je
zakodje bio pronalaza. 1nteresantno je rei da se delovi mozga 4arlsa $ebda
nalaze izloeni u -ondonskom i kraljevkom hirukom muzeju.
$ebid se smatra idejnim tvorcem programiranja raunara. ,akodje je preuzeo
ideju da buene kartice koristi kao prvi mehanik metod unoenja in#ormacija u
raunar.
1!
*;a *vgusta 46ron(1'15-1'52)

(slika 1'.*;a *vgusta 46ron)
9oFena je kao erka engleskog pesnika lorda $ajrona i Anabele +ilbank. $avila
se matematikom i zainteresovala se za projekat analitike maine. Pomagala je u
dokumentovanju rada ove maine kao i u radu na njoj ( i #inansijski i svojim
predlozima& od kojih je najznaajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima& tako da
naredbe programa ne bi morale da se izvravaju redosledom kojim su date ve u
zavisnosti od toka programa. PredviFala je i mogunost ove maine i za optije stvari
%komponovanje muzike& gra#iku) ali i za ire naune primene. Predloila je da se
pomou analitike maine izraunaju $ernulijevi brojevi. 7vaj plan se ujedno smatra
i prvim programom& a Bjda -avlejs prvim programerom. E njenu ast
jedan programski jezik dobio je njeno ime. %Programski jezik Ada). Emrla je od raka
sa trideset i est godina& isto koliko je imao njen otac kada je umro. Po sopstvenom
zahtevu& sahranjena je pored svog oca u Aaknal ,orkard %Aucknall ,orkard)& crkvi u
8otinghemiru %8ottinghamshire).
>o9n von (euan (19.7-195!)
(slika 2.. >o9n von (euan)
<edan od najveih matematiara dvadesetog veka&bavio se skoro svim oblastima
matematike. <o kao dete pokazivao je izvanrednu inteligenciju. :a est godina je
napamet delio osmoci#rene brojeve. 1mao je #otogra#sko pamenje. $io je najstariji od
tri brata& sin advokata +aksa 8ojmana koji je radio u banci& i +argaret Kan. 7drastao
je u jevrejskoj porodici. 9adio na optimizaciji procesa snabdevanja saveznikih trupa
u Bvropi %sa 7skarom +orgensternom& 1*!!). 9adio u timu koji je razvijao raunar
B81A5. .lavni dizajner raunara B@DA5. Eestvovao u izradi atomske bombe.
Gon 8ojman se dvaput enio. 1*'3 oenio je +ariet Kovesi. Pristao je i da se
pokatolii da bi udovoljio njenoj porodici. 1*'0. su se razveli. 7nda se 1*'6. godine
oenio Klarom @an. 1mao je jedno dete& erku +arinu& iz prvog braka. 7na je
istaknuti pro#esor meFunarodne trgovine na Eniverzitetu u +inhenu. 1*20. godine
dijagnoziran mu je rak kostiju& koga je verovatno izazvala izloenost radijaciji tokom
testiranja atomske bombe ili u kasnijem radu na nuklearnom oruju na -os Alamosu.
Gon 8ojman je umro nekoliko meseci posle uspostavljanja dijagnoze trpei jake
bolove. 9ak se proirio i na njegov mozak i onemoguio mu sposobnost miljenja.
@ok je leao umirajui u vaingtonskoj bolnici& okirao je svoje prijatelje i poznanike
12
traei da govori sa rimokatolikim svetenikom. Emro je pod obezbeFenjem vojske
da ne bi nenamerno otkrio vojne tajne dok je pod jakim lekovima. @on #on 8ojman
je sahranjen na prinstonskom groblju u Prinstonu.
.
1