Istorijat razvoja

raunarstva i
informatike uz kratki
osvrt na istoriju
raunarstva u Srbiji

U razvoju raunara znaajna su 4 momenta:

- Pamenje rezultata
- Mehanizacija procesa raunanja
- Odvajanje unoenja podataka i automatizacija
procesa raunanja
- Optije korienje maine primenom programa
Periodi u razvoju raunarstva
1. Period pre pojave elektronskih raunara (ER) do1946.
godine)
2. Period nakon pojave ER (nakon 1946. godiene)

Navedena podela je relativno gruba (prvi period

je veoma dug, dok je drugi relativno kratak)

Period abakusa
Razvoj trgovine i potreba za voenjem poslova dovela je
do razvoja sprava za raunanje. Jedna od prvih sprava
koja se pojavila bila je abakus. On je nastao u Kini pre
vie od 3000 godina, a danas je jo uvek u upotrebi.
Abakus ili raunaljka je sprava koja oveku
olakava raunanje, a nita ne rauna umesto
njega. Ona se najee realizuje kao drveni okvir sa
icama po kojima se pomeraju kuglice. Vrednost
kuglice zavisi od toga na kojoj se ici kuglica nalazi: na
jednoj ici jedna kuglica ima vrednost 1, na sledeoj
vrednost 10, na sledeoj vrednost 100. Dve kuglice na
prvoj ici imaju vrednost 2, na drugoj vrednost 20, i
tako dalje. Po tome abakus odgovara raunanju u
pozicionom brojnom sistemu. Sabiranje se ostvaruje
pomeranjem kuglica u jednom smeru, a oduzimanje
pomeranjem u drugom. Dakle, abakus je pomono
memorijsko sredstvo i nema funkcije kakve e
imati mehaniki kalkulatori koji su nastali mnogo
kasnije.

Period abakusa
Do 5000 g.p.n.e. - razvijeno brojanje
Oko 3000 g.p.n.e. - pojava prvih pisama (Sumeri u Mesopotamiji)
Oko 3000 g.p.n.e. - Razvoj 60-terinog brojnog sistema
Oko 2600 g.p.n.e. - Zapisi na papirusu
1200-1100 g.p.n.e. - Formiran abakus (abak, suan-pen)
Oko 330 g.p.n.e. - Aristotel postavio osnove logike
------------------------------------------------------------------------------------Oko 60 g.n.e. - Heron Aleksandrijski konstruisao automat
Oko 100 g.n.e. - U Kini pronaen papir
100-200 g.n.e. - Zapis dekadnih cifara u Indiji
8-9 vek n.e. Arapi usvoji indijski nain zapisa brojeva. Al Horezmi
precizno opisao 4 osnovne raunske operacije

Mehanizacija procesa raunanja

Sve do XVII veka raunanje, ma kako sloeno, obavljalo se runo.

Za sloena nauna izraunavanja na raspolaganju su bile tablice
integrala, logaritama i trigonometrijskih funkcija koje su, takoe
runo, izraivali timovi ljudi.

1450. Johan Gutenberg - Konstrusao prvu tamparsku presu

1614-1620 John Napier otkrio prirodne logaritme i
logaritamski raunar
1623/24 Wilhelm Schickard - prva raunarska maina sa
prenosom desetica
1642. Blaise Pascal je napravio 6-mesnu raunsku mainu.
Godine 1647. usavrena na
8-mesnu sa prenosom desetica.
(Poetak perioda
mehanikih raunskih maina)

Mehanizacija procesa raunanja

Prvi
mehaniki
kalkulator
konstruisao je Nemac Wilhelm
Schickard (1592-1635) za potrebe
izraunavanja
astronomskih
tablica. Maina je mogla da sabira i
oduzima estocifrene brojeve, a u
sluaju prekoraenja oglaavalo se
zvonce. Savremenici nazivaju ovu
spravu "sat za raunanje".

Blez Paskal je 1642. godine kada je

imao samo 19 godina otpoeo rad na
mehanikom kalkulatoru koji se naziva
Pascaline. On je tada pomagao svom
ocu koji je bio skuplja poreza i eleo je
da mu olaka posao. Prvi model je
izraen 1645. godine, a 1652. godine
izraeno je ve 50 prototipova, od kojih
je vie od 12 prodato. Cena i sloenost
maine
onemoguili
su
dalju
proizvodnju, kao i injenica da je samo
Paskal lino mogao da je popravi. U to
vreme, on je ve imao druga nauna
interesovanja.

Blaise Pascal
Veliki doprinos automatizaciji procesa raunanja dao je francuski
matematiar, fiziar i filozof Blaise Pascal (Blez Paskal) (16231662). On je bio "udo od deteta" ijim se obrazovanjem bavio
njegov otac. Dao je veliki doprinos matematici i fizici. Zbog svega
toga jedan programski jezik koji je nastao 70-tih godina XX veka
nazvan je paskal.
Paskalov kalkulator je bio decimalna maina,
to je bio nedostatak jer u to vreme francuski
novani sistem nije bio decimalni. Njegov rad
se zasnivao na zupanicima. Kasnije verzije
su imale 8 zupanika, to znai da je
kalkulator mogao da rauna sa vrednostima
do 9,999.999. Zupanici su se okretali samo u
jednom smeru pa direktan rad sa negativnim
brojevima nije bio mogu, ve se za negativne
brojeve koristio takozvani "komplement (do 9)
broja".

Mehanizacija procesa raunanja

1673. Gottfried Wilhelm Leibniz - usavrio Pascalovu mainu sa 4 raunske
operacije (12-mesna)
-Binarni brojni sistem (Lajbnic je 1697. godine prvi predstavio binarni
sistem)
-Univerzalni jezik matematike (formalna i simbolika logika, Lajbnic
je izneo glavne karakteristike konjunkcije, disjunkcije, negacije, identitet,
podskupova i praznih skupova)
1801. J.M. Jacquard - Automatski razboj sa buenom karticom
1820-1860 - Period obeleen radom Charles Babbage-a (1792-1871)
1822 - diferencijalni maina (analizator)
1833 - nacrt analitike maine
Ada Augusta (1815-1862)

Mehanizacija procesa raunanja

Lajbnic je 1671. godine izumeo
spravu - raunaljka s bubnjem
(Stepped Reckoner) - koja je
mogla da obavlja sve etiri
osnovne aritmetike operacije,
kao i da izraunava kvadratni
koren. Sve ove operacije
izvodile su se ponavljanjem
operacije
sabiranja.
Vie
ovakvih maina je izraeno pod
Lajbnicovim rukovodstvom, ali
uspeh nije bio ba veliki jer
operacija
prenosa
prilkom
raunanja nije u potpunosti
automatizovana. Ipak, maina
je Lajbnicu donela izbor u
Londonsko kraljevsko drutvo
1673. godine.

Gottfried Wilhelm Leibniz

I nemaki matematiar i filozof
Gottfried Wilhelm Leibniz (16461716) je bio "udo od deteta".
Upisao se na univerzitet sa 15
godina, a diplomirao sa 17.

Navodno je jednom izjavio "da

je nedostojno izvanrednih ljudi
da gube dragoceno vreme na
poslove izraunavanja koji bi se
mogli poveriti bilo kome ako bi
raunanje obavljala maina".

Lajbnic i matematika logika

U oblasti raunarskih nauka, matematika logika
predstavlja teoretsku osnovu
1. digitalne logike (koja se bavi dizajnom
prekidakih kola),
2. relacionih baza podataka,
3. teorije formalnih jezika, automata i
izraunljivosti,
4. vetake inteligencije,
5. mnogih drugih oblasti.

Joseph-Marie Jacquard (1752-1834)

akar je 1801. godine predstavio
svoj razboj na industrijskoj izlobi u
Parizu. Ovaj razboj su kasnije
unitili tkai svilenih tkanina bojei
se da e zbog njega izgubiti posao.
Ipak, razboj je vrlo brzo prihvaen i
ve 1806. godine samo u
Francuskoj je bilo 11000 ovakvih
razboja, a akar je dobijao
naknadu za svaki od njih.

akarov tkaki razboj je koristio

buene kartice za kontrolu
operacija. Igle su upadale u rupe
na kartici, a razliite kombinacije
ubuenja kreirale su razliite are i
dezene istkanog materijala. Time je
kvalitet i dizajn tkanina dramatino
poboljan.
Buene kartice su se u narednom
periodu intenzivno koristile za
automatizaciju razliitih postupaka,
a koristili su ih i prvi raunari. U
XIX veku se neka vrsta buene
kartice koristila u raznima vrstama
muzikih kutija.

Aritmometar
Prvi zaista uspeni kalkulator je
kreirao Charles Xavier Thomas de
Colmar (1785-1870) 1820. godine
koji je nazvan aritmometar. On je
mogao da sabira, oduzima i mnoi,
a i delio je uz intervenciju korisnika.
Ove velike sprave (zauzimale su
ceo sto) ule su u iroku upotrebu i
prodavale su se jo 90 godina.

Slini kalkulatori koristili su se na

Matematikom fakultetu jo 70-tih
godina XX veka za izraunavanja u
okviru predmeta Numerika
analiza.

Mehanike maine koje se mogu

programirati
Godine 1822. su arls Babid i njegov
prijatelj Don Herel (John Herchel) naili
na mnogo greaka proveravajuo runo
izraunate
podatke
za Astronomsko
drutvo. Tada je Babid, navodno, izjavio:
"Volelo bih da su ova izraunavanja
obavljena na paru!". Te godine on je poeo
da radi na diferencijalnoj maini koja je
trebalo da automatski izraunava vrednost
polinomijalnih funkcija do estog stepena.
Njegov rad je finansirala Britanska vlada, ali
on nikada nije uspeo da zavri projekat.
Krajem XX veka diferencijalna maina je
konstruisana po Babidovim nacrtima i
uspela je da obavi izraunavanja sa
tanou od 31 cifre.

Bez obzira to nije uspeo da relizuje

projekat diferencijalne maine, arls Babid
je poeo da radi na projektu analitike
maine. U ovom projektu on je razvio
mnoge ideje koje su implementirane u
modernim raunarima. Na primer, maina je
imala skladite za numerike podatke koje
je moglo da primi 1000 promenljivih, a
svaka od njih da bude zapisana sa 50
cifara. Aritmetike operacije su se obavljale
u "vodenici". U zavisnosti od vrednosti
meurezultata izvravanje bi moglo imati i
alternativne puteve. Programi koji su
upravljali radom vodenice bili su ispisani na
buenim karticama. Bilo je predvieno da se
rezultati izraunavanja izdaju na maini za
slaganje. Sve operacije su se izvravale
iskljuivo mehaniki.

Istorija programiranja
Charles Babbage (1791-1871) bio
je poznati engleski matematiar,
filozof i inenjer, profesor na
Kembrikom univerzitetu. esto se
naziva i "ocem raunarstva" zbog
svojih zasluga u razvoju raunara.
Mnogo su manje poznate njegovi
mnogobrojni drugi doprinosi, kao
to je, na primer, standardizacija
cena potanskih usluga.

Augusta Ada King, Countess of Lovelace

(1815-1852), erka lorda Bajrona, je
najzaslunija za opis analitike maine
arlsa Babida preko koga je Babidov rad
postao poznat iroj javnosti. Ada Avgusta je
bila veoma talentovani matematiar, lino je
poznavala arlsa Babida i jedno vreme sa
njim saraivala. U toku devet meseci 1842. i
1843. godine je prevodila beleke jednog
italijanskog matematiara o Babidovoj
analitikoj maini. Uz taj prevod je dodala i
svoje beleke koje su sadrale detaljno
opisan
metod
za
izraunavanje
Bernulijevih brojeva uz pomo ove
maine. Mnogi istoriari njene beleke
nazivaju prvim raunarskim programom.
Priznajui njene zasluge, Ministarstvo
odbrane SAD-a je 1977. godine jedan
programski jezik nazvalo njenim imenom Ada.

Bernulijevi brojevi

Elektromehaniki period
raunarskih maina
U 19. veku napravljena su velika otkria koja su poboljala komunikaciju
(telegraf, telefon, i poinje se sa korienjem elektine struje za
pokretanje raznih maina.
1847. G. Bool - Bulova algebra
Kraj 19. veka, u ovoj oblasti, obeleio je rad Hermann Hollerith (18601929)
1884. - patentirao automatsku mainu za tabeliranje
1890. - 11 popis u SAD i elektronski ureaji za sortiranje (Ranije 50 ljudi
za 5-7 godina, sada 43 maine za nekoliko meseci)
1896. - Osnovana Tabulating Machine Company, koja je 1924. prerasla u
IBM.

Matematiki doprinos u
elektromehanikom periodu
(Boolean)
George Boole (1815-1864) bio je
engleski filozof i matematiar.
Premda takorei samouk dao je
veliki doprinos matematici, a
posebno,
raunarstvu
razvivi
Bulovu algebru, kao algebarsku
strukturu - kolekciju elemenata i
operacija na njima - u kojoj se
saimaju
osnovna
svojstva
skupovnih i logikih operacija,
posebno
skupovnih
operacija
preseka, unije i komplementa i
njima
odgovarajuih
logikih
operacija AND, OR i NOT. Osnove
svoje teorije on je izneo u delu An
Investigation of the Laws of
Thought, on Which are Founded
the Mathematical Theories of Logic
and Probabilities koje je objavio
1854. godine

Kako se istinitosne vrednosti mogu

predstaviti i kao binarni brojevi, analogija
se moe i na njih proiriti (1 puta 0 je 0,
a 1 plus 0 je 1). Kada se analogija
proiri na elektronske komponente
(ima napona/nema napona, visok
napon/nizak
napon)
dobija
se
primena
Bulove
algebre
u
prekidakim kolima, koji su u osnovi
konstrukcije raunara.

IBM buena kartica

Holeritove maine
Holeritove maine su radile na principu buenih kartica. Numeriki podaci su bueni na kartice
zasebnim mainama. U toku obrade kartice drugom mainom, iglica bi kroz ubuenje ula u posudu
sa ivom, ime se zatvaralo elektrino kolo to se registrovalao na mehanikom brojau. Ovime se
ubuenje na kartici pretvaralo u smisleni podatak. Buene kartice su, osim toga, omoguile da se
jednom pripremljeni podaci mogu vie puta koristiti. Time je izostalo dupliranje posla i poveana je
produktivnost zaposlenih. Operacije, ili "program", su jo uvek bile vrsto povezane sa samom
mainom tako da je ona mogla da obrauje samo podatke sa popisa stanovnitva.

Svaka cifra broja je na buenoj kartici predstavljena

ubuenjem u specijalno odreenom prostoru na kartici.
Kombinacijom ubuenja predstavljana su slova i drugi
znaci. Svaka kartica je mogla da primi 80 slova ili
cifara, a za njihovo kodiranje korieno je 12 redova.
Kartice su izraivane od kvalitetnog debljeg papira.
Zasek u jednom uglu kartice je odreivao ispravan
poloaj za smetaj kartica u ita.
Holeritove maine su se prodavale i
izvan Sjedinjenih Amerikih Drava, te
su dospele i u Jugoslaviju. Tridesetih
godina prolog veka ih je koristila
Jugoslovenska eleznica.

Mihajlo Petrovi Alas (1868-1943),

Mika Alas = matematiar, naunik, profesor,
pretea kibernetike, osniva beogradske
matematike kole, akademik, ali i moreplovac,
putopisac, knjievnik, alas i violinista
Hidrointegrator = prvi analogni hidraulini raunar
u svetu
Pronai lanke o ovom izumu za sledei as

Elektromehaniki period nakon

Holeritovih maina

Nakon rada Holerita nastaju razne kompanije za

proizvodnju savrenijih eletromehanikih maina.

1930-1940. konstruisan veliki broj raunara zasnovan

na relejima. (G. Stibitz iz Bell Lab. K. Zuse u
Nemakoj Z1,Z2,Z3)

Nemaki student tehnike Cuze koji je tokom tridesetih godina dvadesetog veka
napravio niz automatskih raunskih maina. Godine 1941. razvio je ureaj za
raunanje Z3 koji je imao izvesne mogunosti programiranja, te se esto smatra i
prvim programabilnim raunarom. Cuzeove maine tokom rata naile su
samo na ograniene primene (od njegove firme nastao Simens).

1936. A. Turing - Tjuringova maina

1944. Howard Aiken - raunar MARK 1.

Alan Turing (1912-1954)

Alan Turing je bio engleski
matematiar, logiar i kriptograf,
koji se s pravom smatra ocem
modernog raunarstva. On je
1936. godine definisao apstraktnu
mainu koja se po njemu zove
Tjuringova maina, koja daje
matematiki preciznu definiciju
algoritma
ili
"mehanike
procedure". Ona je praktino opis
maine
koja
e
tek
biti
konstruisana. Njegov cilj je bio da
opie probleme koji mogu logiki
da se ree.

U toku Drugog svetskog rata

Tjuring je radio u Bleli parku
(Bletchley Park), tajnom mestu na
kome se radilo na razbijanju
nemakih ifara. On lino je dao
veliki doprinos razbijanju ifara za
maine Enigma i Lorenz.

Smatra se da je 1954. godine Alan

Tjuring izvrio samoubistvo, ali
njegova smrt je i danas enigma, pa
je o njegovom ivotu napisano vie
knjiga i pozorinih drama.

Domai zadatak

Pronai bar 5 dobitnika Tjuringove nagrade od

1966 i zapamtiti doprinos za koji su nagraeni.
Sledei as KVIZ sa nagradama!!!

Period elektronskih raunara

1939. John Atanasoff - 16-bitni sabira sa vakumskim cevima.
1941. Atanasov i Beri konstruisali kalkulator ABC i razvili osnovne
koncepte koji e se pojaviti kasnije u "modernim raunarima" -elektronsku aritmetiku jedinicu i regenerativnu, ciklinu memoriju.
1946. J.P. Eckert i J.W. Mauchly konstruisali su ENIAC (Electronic
Numerical Integrater And Computer)
18000 elektronskih cevi
10000 kondezatora
70000 otpornika
1500 releja
teak oko 30 tona
10x15 m2
150KW energije
0.0002 sec - sabiranje
0.0028sec - mnoenje

U periodu izmedu 1943. i 1946. od strane amerike

vojske i univerziteta u Pensilvaniji, tim naunika
konstruisao je prvi elektronski raunar opte
namene ENIAC ("Electronic Numerical Integrator
and Calculator"). Raunske operacije izvravao je
hiljadu puta bre od elektromehanikih ureaja.
Osnovna svrha bila mu raunanje trajektorije
projektila.
Bilo je mogue da se maina preprogramira i za
druge zadatke, ali to je zahtevalo intervencije na
preklopnicima i kablovima koje su mogle da traju i
nedeljama.
Bio je teak 30T i zauzimao je veliinu odbojkakog
igralita.

John von Neumann ili Neumann

Jnos
Jedan od uesnika ENIAC programa Don Fon Nojman smatrao je da je ovakvo
programiranje sporo. Shvatio je i da je umesto decimalne aritmetike bolje koristiti
binarnu.
Fon Nojman je 1945. god,u svom izvetaju opisao arhitekturu raunara koja se
i danas koristi u najveem broju savremenih raunara, koncipirana na unutranjem
programu. Program se pri izvravanju uva kao i podaci za obradu.
Fon Nojmanova maina imala je 5 delova: memoriju, aritmetiko logiku jedinicu (ALU),
upravljaku jedinicu (upravlja programom) i ulaznu i izlaznu jedinicu. U okviru ALU
postojao je akumulator, pa tipina instrukcija sabira memoriju sa sadrajem
akumulatora ili sadraj akumulatora upisuje u memoriju.

Meunarodni turnir

John Atanasoff

Era elektronskih raunara

1945. John von Neumann - Teorijski koncept elektronskih raunara
Fon Nojmanovi raunari
1948. Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor
1950. UNIVAC I - prvi komercijalni elektronski raunar
1952. IBM 701 - Raunar sa magnetnim trakama
1953. Rad za raunarom danas je teko zamisliti bez tampaa, ali bilo je
potrebno skoro pedeset godina da bi inenjeri i dizajneri uinili ove
ureaje pristupanim. Prvi printer koji je iao uz raunar razvijen je 1953.
u kompaniji RemingtonRand, za potrebe UNIVAC kompjutera, dok je
1957. prvi matrini tampa tritu predstavio IBM
1954. Programski jezik FORTRAN (za IBM 650)
1955. Bell Corp. TRADIC - raunar zasnovan na tranzistorima
1958/59 - Texas Instriments - Integrisana verzija tranzistora
1959-1960. Programski jezik COBOL
1969. uveden programerski smer u Matematikoj gimnaziji

I generacija raunara
UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer) je bio prvi raunar koji je uao
u komercijalnu upotrebu. Razvila ga je kompanija koju su osnovali Don
Ekert i Don Moli, konstruktori ENIAC i EDVAC raunara, koji su bili i
glavni dizajneri ovog raunara. Ovo je bio prvi raunar od koga je
proizvedeno vie primeraka, od kojih je prvi instaliran 1951. u Birou za
popis stanovnitva SAD-a 1951. godine. Peti raunar iz ove serije je
koristila kompanija CBS (Columbia Broadcasting System) za
predvianje rezultata predsednikih izbora. Na osnovu 1%-og
uzorka oni su ispravno procenili da e na izborima pobediti
predsedniki kandidat Eisenhower (Ajzenhauer).
Ovaj raunar je bio teak 29000 funti (oko 13 tona), imao je 5200
vakuumskih cevi i obavljao je 1900 operacija u sekundi, a asovnik mu je
radio brzinom od 2.25MHz. Zauzimao je 35.5 metara kvadratnih prostora.
Imao je memoriju na principu linija za kanjenje, radio je dekadno
(koristo je binarno kodiranu decimalnu aritmetiku), a kao
memorijsku jedinicu uveo je magnetne trake.
Prvi UNIVAC raunari su se veoma dugo koristili ak i onda kada su
postali tehnoloki zastareli. Biro za popis je koristio dva UNIVAC I
raunara do 1963. godine, a jedna komapanija za osiguranje iz SAD-a je
svoj UNIVAC raunar prestala da koristi tek 1970.godine, posle trinaest

Kako se programiralo u I generaciji

raunara?
U vreme nastanka raunara prve generacije, uli su u upotrebu termini
hardware (da oznae raunar i svu pridruenu opremu), i software (programi,
odnosno skup instrukcija koje upravljaju radom raunara) .
Softver prve generacije raunara je pisan na mainskom jeziku. Svaki raunar je
imao svoj mainski jezik koji je bio usklaen sa elektronskim komponentama tog
raunara.
Programeri koji su pisali programe na mainskom jeziku pisali su binarni kod za
beleenje instrukcija, za adresiranje memorije i za beleenje podataka.
Programiranje na mainskom jeziku bilo je veoma teko i podlono grekama.
Rani raunari su mogli da izvravaju samo jedan po jedan program, a posle
zavretka rada jednog programa, raunar je morao da se dovede u poetno
stanje da bi moglo poeti izvravanje drugog programa.

II generacija raunara

II generacija raunara
Druga generacija raunara se proizvodila
pedesetih i ranih ezdesetih godina XX
veka. Njih karakterie upotreba tranzistora
koji su u raunarima zamenili vakuumske
cevi koje su bile velike i troile mnogo
struje.
Zasluge
za
izum
ovog
poluprovodnikog ureaja pripadaju William
Shockley (Vilijam okli), John Bardeen
(Don Bardin) and Walter Brattain (Voter
Bretn), istraivaima iz Bell laboratorija, koji
su za taj izum 1956. godine dobili Nobelovu
nagradu za fiziku. Njihov rad se, ipak,
zasniva i na radu mnogih prethodnika,
naunika iz Nemake i Francuske. U
digitalnim kolima, tranzistor se ponaa kao
elektronski prekida.

Zahvaljujui tranzistorima, raunari druge

generacije su postali manji, pouzdaniji, bri i
njihovo korienje je bilo jeftinije. Ipak, to su
jo uvek vrlo skupi ureaji, koje su
uglavnom nabavljali univerziteti, vladine
institucije i velika preduzea. U ovom
periodu pojavljuju se veliki proizvoai
raunara. 1959. godine IBM je izbacio na
trite raunare IBM 7090 i IBM 1401 koji su
se zasnivali na tranzistorima. Raunar IBM
1401 se zasnivao na buenim karticama i
bio je vrlo popularan - proizveden je i prodat
u 12.000 primeraka. Imao je memoriju od
magnetnih jezgara od 4000 (kasnije 16.000)
rei. Raunar je podravao decimalnu
aritmetiku. Godine 1960. DEC (Digital
Electronic computers) je proizveo PDP-1
koji
je
prvenstveno
bio
namenjen
istraivakim laboratorijama. Godine 1961.
Burroughs je proizveo B5000, prvi raunar
sa dvostrukim procesorom i virtualnom
memorijom. Godine 1962. Sperry Rand je
proizveo UNIVAC 1107, prvi iz vrlo uspene
serije UNIVAC 1100 raunara.

II generacija raunara i kompjuterske igre, PDP-1

Raunar PDP-1 (Programmed Data Processor-1) je poznat i kao prvi miniraunar na kom se
odigrala prva kompjuterska igra za raunare zvana Spacewar.

Kako se programiralo u II generaciji

raunara?
Raunari druge generacije mogli su da izvre oko 100.000 operacija u sekundi.
U toku ovog razvojnog perioda svaki raunarski sistem je u sebi imao
memorijsku jedinicu u kojoj su beleeni i programi i podaci zasnovanu na fon
Nojmanovoj ideji.
Memorijske jedinice gradile su se od feritnih jezgara. Za programiranje raunara
druge generacije koristili su se asemblerski jezici koji su koristili skraenice ili
simbolika imena za kodove instrukcija i adrese u memorijskoj jedinici.
Programiranje na asemblerskom jeziku uinilo je rad programera efikasnijim.
Specijalni programi, asemberi, prevodili su ove programe u mainske instrukcije
raunara. Ovaj jezik je i dalje zahtevao jedan iskaz programa za jednu
instrukciju raunara i jezik je i dalje bio vezan za konretan raunar. Raunari
druge generacije su mogli da obrauju samo jedan po jedan asemblerski
program.
Timovi raunarskih operatera pripremali su pakete programa na karticama da bi
raunar uvek bio zauzet. Takva vrsta obrade nazivala se paketna obrada (batch
processing).

III generacija raunara integrisano

kolo
Prvo integrisano kolo je 1959. godine
testirao Jack KIlby (Dek Kilbi) iz Texas
Instruments. Nezavisno od njega do
slinog proizvoda doao je i Robert
Noyce (Robert Nojs) iz Fairchild
Semiconductor.

Postupak se sastojao od organizovanja

mnogo
slinih
komponenata
(tranzistora, poluprovodnikih dioda i
sl) na malim silicijumskim ploicama.
Integrisana kola odmah su nala
mnoge primene, recimo u proizvodnji
takozvanih
kvarcnih
asovnika.
Korienje integrisanih kola, koja se
nazivaju i ipovi, uinilo je da
raunari postanu manji, bri i laki.
Poveanje
snage
raunara
uz
istovremeno fiziko smanjivanje odmah
je nalo primenu u svemirskom
programu APOLO koji je poetkom
ezdesetih godina XX veka bio

Integrated circuit

IBM 360-44

Kako se programiralo u III generaciji

raunara?
Raunari tree generacije mogli su da izvre oko milion operacija u sekundi. Trea generacija
raunara dovela je do razvoja operativnih sistema kao grupe programa koja upravlja i nadgleda rad
raunarskog hardvera. Sa operativnim sistemom koji nadgleda memoriju raunara, postalo je
mogue istovremeno izvravanje vie programa (eng. multitasking). Umesto grupisanja
podataka u pakete, trea generacija raunara omoguava obradu na liniji (eng. on-line processing)
gde se ulazni podaci direktno unose u raunar i njegov odgovor se "trenutno" dobija. Ovakva vrsta
obrade dovela je do razvoja nove vrste aplikativnog softvera. Na primer, za stovarita je ravije softver
za prijem narudbi koje se odmah obrauju. Aviokompanije su razvile sisteme za on-line
rezervaciju i kupovinu karata.
Za programiranje raunara korieni su vii programski jezici. Korienje ovih jezika eliminisalo je
potrebu da programer za svaki raunar ui njegov asemblerski jezik. Tako je 1957. godine nastala
prva verzija jezika FORTRAN (od FORmula TRAnslation). Jezik je uao u iroku upotrebu
ezdesetih godina, a njegove novije verzije koriste se do dananjih dana. FORTRAN je
omoguavao da se u jednom programskom iskazu zada sloeno matematiko izraunavanje,
jer jednom programskom iskazu odgovara vie mainskih instrukcija. Za potrebe poslovnih
obrada nastao je 1960. godine COBOL (COmmon Business-Oriented Language) i njegova
karakteristika su iroke mogunosti u kreiranju i odravanju velikih podatkovnih datoteka.
Specijalni programi, kompilatori, prevode iskaze ovih programa u sekvencije mainskih instrukcija
raunara. Programski jezici FORTRAN i COBOL su proli kroz proces standardizacije to je
omoguilo korienje istih programa na razliitim tipovima raunara (prenosivost programa).

Era elektronskih raunara

1970/71 - Prvi mikroprocesor (4-bitni mikroprocesor napravljen u Intel-u
od 2300 tranzistora.)
1972- programski jezik C
1974/75 - I8080, M6800, Zilog se izdvaja iz Intel-a .Pojavljuju se prvi
mikroraunari
1975. Altair 8800 se generalno smatra za prvi lini (personalni) raunar
1976. Apple-raunari
1977. Memorijski ipovi od 16K (sa preko 20000 tranzistora)
1978. I8086
1978. prvo izdanje K&R knjige Programski jezik C, Kernighan, Ritchie
1980. Integrisana kola sa 200000 tranzisrora
1981. Predstavljen prvi IBM PC
1983. I80286
1985. I80386
1989. I80486
1993. Pentim I

IV generacija raunara
Do dalje minijaturizacije raunara
dolo je 1968. godine sa izumom
mikroprocesora. Mikroprocesori su
nastali za potrebe programiranih
kalkulatora ali su odmah nali primenu
i u raunarskoj industriji. U prethodnoj
generaciji, raunarske mogunosti su
bile
raspodeljene
izmeu
vie
integrisanih
kola.
Mikroprocesori
kombinuju integrisana kola za obradu
podataka,
ogranienu
memoriju,
kontrolu ulazno izlaznih operacija u
jedan ip.
Prvi
komercijalno
dostpuni
mikroprocesor Intel 4004 razvijen je
1971. godine. Kao posledica ovog
smanjivanja, raunarska snaga koja je
zauzimala celu sobu tokom 1950.
godine sada staje na malo pare

IV generacija raunara superraunari

Raunare
etvrte
generacije
karakterie
korienje
mikroprocesora.
Zahvaljujui
njihovoj snazi, neki raunari su
smanjeni do veliine kalkulatora.
Na drugoj strani, zahvaljujui
tehnologiji
visoke
integracije
omogueno je pakovanje jo vie
snage u centrale. Tako je nastala
familija raunara velike snage koji
se nazivaju superraunari (eng.
supercomputers), koji su razvijani
za potrebe sloenih naunih
izraunavanja.
Najpoznatije
raunare ove vrste je razvio
Seymour Cray za firmu CDC
(Control Data Computers), a
kasnije za sopstvenu firmu Cray
Research.

Mikroraunari dolazak Bill Gates-a

Od sredine 70-tih godina poeo je
razvoj mikroraunara na bazi
mikroprocesora. Prvi takav raunar
je Altair 8800 iz 1975. godine
(MITS - Micro Instrumentation and
Telementry Systems) zasnovan na
Intel procesoru 8080A. Imao je 256
bajtova memorije, nije imao
nikakav softver, a programirao se
na mainskom jeziku. Zanimljivo je
da su programski jezik Basic
(Beginners All-Purpose Language
Instruction Code) za Altair razvili
Bill Gates (Bil Gejts) i Paul Allen
(Pol Alen) koji su kasnije osnovali
firmu Microsoft.

Personalni raunari
Ubrzo su se pojavili i mnogi drugi
mikroraunari, koji su poeli da se
nazivaju kuni raunari (eng. home
computers) ili personalni raunari (eng.
personal computers - PC): 1977. prvi
raunari firme Apple, Tandy Radio
Shack, 1980. Commodore. Kod nas je
posebno bio popularan raunar Sinclair
Spectrum koji je za to vreme
podravao jako dobru grafiku i
omoguavao razvoj jako dobrih igara.
Kao izlazni ureaj koristio je stnadardni
televizor, a za ulaz i skladitenje
korien je standardni kasetofon.

IBM PC
Poetkom 80-tih godina (1981) i
prestina firma IBM je pustila svoj
prvi personalni raunar, takozvani
IBM Personal Computer (IBM-PC)
koji je bio zasnovan na procesoru
Intel 8086. Prvi IBM personalni
raunari su imali brzinu procesora
od 4.7MHz, unutranju memoriju
od 128KB, disketnu jedinicu od
5.25", a disk (koji nije bio
obavezan) je imao kapacitet od
10MB. Ekrani ovih raunara su bili
monohromatski i nisu podravali
grafiku. I kasniji modeli ovog
proizvoaa zasnivaju se na
procesorima ove firme. Usledio je
raunar IBM PC XT, a zatim su se
raunari nazivali prema ugraenom
procesoru: Intel 80286, 80386,
80486 do Pentiuma 80586.

Softver IV generacije raunara

Trite mikroraunara je veoma brzo raslo, pre svega sa pojavom personalnog
raunara i softvera koji je ljudima najrazliitijeg profila omoguavao da lake
obave mnoge zadatke:
- piu i menjaju dokumenta (word processing)
- prave tabele (spreadsheets)
- crtaju grafikone (graphics packages)
- prave i odravaju svoje baze podataka (database programs)
Za raunare etvrte generacije je karakteristian razvoj neproceduralnih
programskih jezika koje mogu da savladaju i korisnici koji nemaju
specijalno raunarsko obrazovanje. Korisnik treba da navede ta su ulazni
podaci, kako ih treba obraditi i kako treba predstaviti rezultate obrade. Ovi jezici
koriste u njih ugraeno znanje da bi generisali program koji treba da obavi
postavljeni zadatak

V generacija raunara

Grupa japanskih poslovnih ljudi i vladinih institucija je

poetkom osamedsetih godina postavila cilj izgradnje
pete generacije raunara. Verovalo se da e se ona
oslanjati na intenzivno korienje paralenih procesora,
raunare sa superraunarskim performansama i na
mogunosti vetake inteligencije (engl. Artificial
intelligence). Projekat je iniciralo Ministarstvo za
meunarodnu trgovinu i industriju(MITI) i u projekat su
uloena ogromna sredstva (oko pola milijarde dolara).

Oekivana funkcionalnost V
generacije raunara

Prihvatanje govornih instrukcija i slika (fotografija)

kao ulaznih podataka;

Istraivanje svih dostupnih podataka na osnovu ega se

obezbeuju odgovori na pitanja korisnika
Prevoenje stranih jezika
Uenje iz sopstvenog iskustva
Programiranje samog sebe

Neuspeh V generacije raunara

Dostupna tehnologija nedovoljna za oekivanu
funkcionalnost
Mnogi ciljevi su postignuti manje specifinim sofverom
(npr. radne stanice proivoaa Sun i Intel x86 procesori,
umesto paralelnog procesiranja)
Jezici za paralelno logiko programiranje kao veza
izmeu paralelnih procesora i jezika za zakljuivanje
potrebnih za AI aplikacije, nisu se pokazali uspeni

Uticaj V generacije raunara

Semantiki Web

Pretraga znanja

Konstrukcija raunara sa viestrukim jezgrom

(jedno jezgro je CPU) (engl. Multi-core) u kojoj
se implementiraju ideje paralelnog procesiranja
Da li Vam je jasna razlika izmeu Wolfram|
Alpha pretrage izraunatog znanja i pretrage
upita u pretraivakim mainama?

Nova dostignua i trendovi

nakon IV generacije raunara

Superprovodnici

vrsta materijala koja provodi elektrinu struju bez gubitaka: gube svaki otpor
prilikom protoka elektriciteta na datoj temperaturi, ime se ostvaruje velika brzina
protoka signala

Superprovodnost je fenomen koji se pojavljuje kod odreenih materijala na niskim

temperaturama, karakterie ga potpuno odsustvo elektrinog otpora i priguivanje
unutranjeg magnetnog polja Majsnerov efekat )
Obini materijali to mogu da ostvare u blizini apsolutne nule (-273C)
nemaki fiziar, Bednorz i vajcarski fiziar Mller su otkrili keramiki materijal sa
superprovodnikim karakteristikama na temperaturi od 32K za ta su dobili Nobelovu
nagradu za fiziku 1987. Kasnijim unapreenjima dolo se do superprovodnikih
materijala na temperaturi 138K.
Mnogobrojne primene, izmeu ostalog u digitalnim kolima

Optika vlakna
staklena ili plastina vlakna koja prenose svetlost
Koriste se za komunikaciju, jer su vrlo pogodni za
prenos signala na veliku daljinu, imaju veliku pojasnu
irinu to utie na brzinu prenosa, manje signala se gubi
nego kod metalnih ica i imuni su na elektromagnetne
uticaje.
Optiki raunari rade na bazi svetlosti, a ne elektriciteta
(tj. na bazi fotona, a ne elektrona)
U optikom raunaru binarne digitalne komponente e
biti zamenjene otpikim komponentama

Paralelni procesori
Ne koriste fon Nojmanovsku arhitekturu koja podrazumeva da se
sve raunske i logike operacije obavljaju u jednoj jedinici obrade.
Raunari se sastoje od redova procesora
Cilje je da se mnoge raunske operacije obavljaju simultano
Postoji vie vrsta paralelnih procsora: nivo bita, nivo instrukcija,
nivo podataka, nivo poslova.
Dobijaju na znaanju sa sveu o velikoj potronji energije
raunara
Najvei probelm paralelnog procesiranja i u prolosti i danas je
komunikacija i sinhronizacija obavljanja poslova

Raunari koji igraju ah

poznata primena AI su raunari koji samostalno igraju ah.
Koriste tehnike heuristiko reavanje probelma (koristi se
rezonovanje i prolo iskustvo, a ne unapred date formule i reenja).
Znai da program ne radi po principu isprobavanja miliona
mogunosti.
Poznat je igraDeap Blue (IBM) koji je 1997. pobedio
aktuelnog ahovskog ampiona sa 3-2(igralo se 6 partija pod
normalnim vremenskih ogranienjima). Godinu dana ranije, 1996.
Kasparov je pobedio slabiju verziju sa 4-2. Kasparov je optuio
IBM za prevaru (smatra da su ljudi pomagaliDeap Blue u jednoj
igri). IBM je to odbacio, nije Kasparovu dao revan, a Deap Blue
razmontirao (proao kao Hall).

Pregled pet generacija razvoja raunara

Generacija

Hardver

Softver

Elektronske
cevi, Mainski kod,
magnetni doboi
memorisani programi

II

Tranzistori,
memorija

III

IV
V

Primeri
raunara

ENIAC,
UNIVAC I,
IBM 700

Programski jezici visokog

nivoa,
IBM 7094
paketna obrada
integrisana kola IC, time-sharing, grafika,
poluprovodnike
multiprogramiranje,
IBM 360 370
memorije,
strukturno programiranje, PDP 11
mikroprocesori
VLSI, mree,
Objektno
orijentisani IBM 3090,
optiki diskovi,
jezici, ekspertni sistemi, Cray XMP
personalni raunari
mreni i distribuirani OS IBM PC
ULSI, GaAs,
Paralelno procesiranje
Sun Sparc,
paraleleni sistemi
vetaka inteligencija
Intel

Performanse

2 KB OM
10 KIPS
32 KB OM
200 KIPS
2 MB OM
5 MIPS
8MB OM
30 MIPS
64 MB OM
10 GFLOPS