ИКТ – информационо-

комуникационе
технологије
Аутори:
Никола Лукић и Василије Лукач
1-4
 Садржај

• Људски изуми
• Подела ИКТ
• Предмеханички период
• Механички период
• Програмирање
• Конструисање машина
• Питања
 Људски изуми

• Људски изуми углавном су настали да би човек нешто брже и

квалитетније урадио или да би користећи машину олакшао себи рад и
омасовио производњу.
• Те машине су биле намењене и за физички рад (полуга, точак, парна
машина...) али и машине за интелектуални рад, за обављање
математичких операција, обраду и размену текста, слика, звука.
 Подела ИКТ

• Историјат ИКТ-а дели се у неколико периода:

• предмеханички
• механички
• електромеханички
• период електронских рачунара
 Предмеханички период

• Почеци бележења података, њихове обраде, чувања и преношења

информација другим људима кроз простор и време везују се за
коришћење каменчића, изрезбарених костију, комада дрвета или
камена, везивање чворова на канапу, рачунаљке…
• Једна од првих „рачунских машина” је рачунаљка (Абакус), користио се
у Месопотамији, Персији, старом Египту, Грчкој, Риму, Кини, касније и у
Јапану, Кореји, Русији, Америци… Најстарији познати абакуси датирају
из времена чак десетак векова п.н.е. а користили су се до скоро, када су
их заменили електронски калкулатори.
• Паралелно са развојем технологије текао је и развој писма, као и развој
начина записивања бројева и математичких израза, односно
израчунавања.
• У време палеолита људи су записивали бројеве као низове „рецки”, да
представе оно што су бројали „на прсте” - на пример број уловљених
животиња.
• Како се количина онога што су бројали повећавала, стварали су се
системи за лакше записивање - најстарији записи су тако имали
груписано по 4 „рецке” прецртане петом, ради лакшег записа већих
бројева.
• С временом, све старе цивилизације развиле су неки свој систем
записивања бројева (римски бројеви, арапски бројеви...)
 Механички период

• Кључни проналазак који је допринео наглом ширењу знања и његовом

чувању за касније генерације била је Гутенбергова штампарска преса,
конструисана у XV веку. То је омогућило да књиге постану јефтиније и да
се израђују брже и са мање грешака него када су преписиване руком.
• Ово је, наравно, проузроковало да све више људи стекне образовање, да
се научна открића и технолошки изуми забележе и тако прошире даље
од места где су настала, али и да се сачувају за касније генерације. То је
дакле историјски моменат када се људско знање лакше бележи, чува и
дистрибуира
• За XV век везује се још један значајан догађај - Леонардо Да Винчи
пројектовао је први механички калкулатор. Његова шира употреба није
забележена, већ само нацрти за његову израду.
• Више од двадесет пет векова након најстаријих познатих абакуса,
појавила се прва механичка рачунска машина која је имала практичну
употребу: Паскалина (Аритметичка машина) - конструисао Блез Паскал
у XVII веку.
• Машина се састојала од механичких склопова са зупчаницима и могла је
да извршава операције сабирања и одузимања.
 Програмирање

• Први уређај који је могао да се програмира уопште није била

машина за рачунање. Прва машина која се програмирала био је
ткачки разбој. На прелазу из XVIII у XIX век, Жозеф Мари Жакар
унапредио је ткачки разбој механизмом који је са бушених
металних картица, системом игала „очитавао” упутства за рад
разбоја и тако креирао шаре у ткању.
• Ово је унапредило технику ткања, али је и поставило темеље
програмирању. Жакарове бушене картице за управљање ткачким
разбојима касније су биле замењене папирним тракама и
картицама и коришћене су у разним облицима све до средине XX
века, чак и на електронским рачунарима, све док није
преовладала технологија магнетних записа.
 Конструисање машина

• XIX век обележио је Чарлс Бебиџ низом својих проналазака.

Диференцна машина пројектована је да аутоматски обавља сложена
израчунавања, а требало је да је покреће парна машина. На жалост, ова
машина, тешка 15 тона (што је отприлике тежина три слона) није никад
завршена.
• У међувремену, Бебиџ је конструисао и следећу машину. Аналитичка
машина је била прва рачунска машина која је могла да се програмира.
Програм се „уносио” већ поменутим, бушеним картицама.
• Крајем XIX и почетком XX века наука и индустрија се нагло развијају и
овај период обележавају бројни проналасци који ће, сваки у своје време
бити прекретница у развоју ИКТ: електронске вакумске цеви,
прекидачи и релеји, као и бежични пренос сигнала.
• Фотографија и филм, а затим телеграф, радио и телефон, нешто касније
и телевизија, изуми су који су утицали на брзину и квалитет ширења
информација. Може се рећи да је ово био „скок” у развоју ИКТ раван
оном када је Гутенберг изумео штампарску пресу.
 Питања

1. Зашто су људски изуми настајали?

2. Како се дели историјат ИКТ-а?
3. Која је била једна од првих рачунских машина?
4. Каква преса је конструисана у 15. веку?
5. Ко је пројектовао први механички калкулатор
6. Који су изуми утицали на брзину и квалитет ширења информација?
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!