Računarski sistemi

ISTORIJA RAČUNARA I
INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH
TEHNOLOGIJA

Ilija Jovanović I/1 Profesor: Ana Stanojević

Gimnazija “Bora Stanković” Niš - 20.10.2023

 Istorija raačunara i informaciono-komunikacionih tehnologija

UVOD

Istorijat razvoja pomagala i tehnologije za prikupljanje, obradu, skladištenje i razmenu

podataka može se posmatrati paralelno sa razvojem ljudskog društva.
Od davnina je čovek imao potrebu da zabeleži, obradi, prosledi različite informacije,
prikupljene na razne načine.
Da bi se došlo do današnjih računara, moralo je da prođe i više od hiljadu godina. Taj
put je bio trnovit, jer razvoj mnogih ideja i koncepcija na kojima su zasnovani sadašnji
računari nije mogao da bude realizovan jer tehnologija toga vremena to nije
omogućavala.
Ljudski izumi uglavnom su nastali da bi čovek nešto kvalitetnije uradio ili da bi koristeći
mašinu olakšao sebi rad. Te mašine su bile namenjene ili za zamenu čovekovog
fizičkog rada ili za unapredjenje intelektualnog rada - za obavljanje matematičkih
operacija, obradu tekstova, slika, zvuka.
Istorijski gledano, razlikujemo nekoliko perioda u razvoju računara i informaciono-
komunikacionih tehnologija:

● Predmehanički period
● Mehanički period
● Elektromehanički period i
● Period elektronskih računara

Ilija Jovanović I/1 - Gimnazija “Bora Stanković” Niš 1

 Istorija raačunara i informaciono-komunikacionih tehnologija

PREDMEHANIČKI PERIOD

Računanje i zapisivanje je za čoveka postalo naročito važno kada su počeli razmena

dobara i trgovina. Najranije su se razvila pomagala za pamćenje brojeva (memorija).
Primitivni narodi su se prilikom računanja služili delovima tela (prstima) ili predmetima iz
svoje okoline (kamenčići, grančice). Međutim, prsti nisu bili dovoljni za veće brojeve.

Jedno od prvih poznatih pomagala u računanju zvalo se Kipu (Quipu).1 Koristili su ga

Jevreji, bilo je rasprostranjeno i u Germaniji, Indiji i Kini. Međutim, najimpresivnije je bilo
njegovo korišćenje kod Inka.
Kipu se sastojao iz glavnog užeta koje je stajalo horizontalno. Na njega su se vešala
dodatna užad tako da vise. Na visećim užadima pravili su se čvorovi na jednakim
rastojanjima. Oblik čvora je predstavljao cifru (1,2,3...), dok je rastojanje od glavnog
užeta predstavljalo vrednost cifre (jedinice, desetice, stotine...).

Mnogo poznatije računalo iz ovog perioda je Abakus2. Svojim izgledom veoma

podseća na današnje računaljke. Abakus je nastao izmedju 4000 i 3000 godine p.n.e. u
Kini ili Vavilonu. Korišćen je u Grčkoj, Egiptu, koristili su ga Acteci a koristio se čak i u
modernom dobu, naročito i Kini, Rusiji i USA.

1 https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D1%83
2 https://sh.wikipedia.org/wiki/Abakus_(ra%C4%8Dunanje)

Ilija Jovanović I/1 - Gimnazija “Bora Stanković” Niš 2

 Istorija raačunara i informaciono-komunikacionih tehnologija

Na standardnom abakusu može se sabirati, oduzimati, deliti i množiti. Sastavljen od

različitih vrsta tvrdog drveta i može biti različitih dimenzija. Njegov okvir ima niz
vertikalnih štapića po kojima drvene kuglice mogu slobodno da klize. Horizontalna
gredica deli okvir na dva dela, gornji i donji.
Svaka drvena kuglica na gornjem delu ima vrednost 5; svaka kuglica u donjem delu ima
vrednost 1.
Krajnja desna kolona je kolona jedinica; sledeća kolona na levo je kolona desetica, pa
zatim kolona stotina itd.

Paralelno sa razvojem tehnika računanja, tekao je i razvoj pisma i načina zapisivanja

brojeva. U početku je to bio niz reciki, zatim su različite civilizacije usavršavale svoje
tehnike zapisivanja brojeva (rimski brojevi), ali ono što je svima bilo zajedničko je
potreba za uvodjenjem različitih oznaka za sve veće i veće vrednosti.

Preko arapskog poluostrva, iz Indije, potekla je ideja o pozicionom zapisu gde bi se

koristio jedan skup cifara koje bi predstavljale različite vrednosti u zavisnosti od pozicije
na kojoj su zapisane. Ovaj koncept u Evropu stiže u IX veku - i upravo je to sistem
desert cifara, koji i danas koristimo (uključujući i nulu3); sistem arapskih cifara.

Predmehanički period, može se slobodno reći, trajao je od praistorije pa do XV veka.

Konstrukcija prvih mehaničkih kalkulatora, tj. mašina koje su olakšavale i ubrzavale
proces izračunavanja i obrade velike količine numeričkih podataka, uvela je
čovečanstvo u mehanički period razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija.

3 https://nationalgeographic.rs/nauka/prirodne-nauke/a19524/kada-i-kako-je-nastao-broj-nula.html

Ilija Jovanović I/1 - Gimnazija “Bora Stanković” Niš 3