ISTORIJSKI RAZVOJ RACUNARA

-Da bi postojali racunari ovakvi kakvi su danas ulozeno je mnogo truda i vremena.U razvoju racunara postoji 4 vazna momenta: 1. Pamcenje rezultata 2. Mehanizacija procesa racunjanja 3. Odvajanje unosenja podatakai automatizacija procesa racunjanja. 4. Opstije koriscenje masine primenom programa -Abakus je pomagalo za racunjanje,slicno danasnjoj racunalj ki. -Blez Paskal je tvorac prve masine za racunanje, to je paskalna masina. -Laibnic je Nemacki naucnik koj je izumeo drugu racunjaljku koja je mogla da sabira ,a kasnije i da mnozi. -Carli Bejbidz je Engleski naucnik koji je izumeo diferencio nu masinu.Napravio je i detaljne crteze,planove za analiticke masine.One su i ostale samo to,planovi,iako bi bile ravne danasnjim racunarima. -Holerit je napravio elektro mehanicku masinu sa brojacima koji su se aktivirali pomocu elektricnih senzora. -Analogni racunara konstruisao je Vanevr Bus sa saradnicimima. Iako je ovaj racunar imao elektricni motor,

U sustini je bio mehanicka masina.Kada je model zavrsen koriscen je u vojne svrhe. -Konard Cuze je u Nemackoj uzastopno razvio 4 racunske masine,a poslednja,tj. Cetvrta je koriscenja u ratvoju nemackih letecih bombi. -Engleski naucnik Tjuring konstruisao je masinu koja moze da izracuna svaku funkciju cija se funkcija moze izracunati. -Hauard Ajken konstruisao je masinu pod imenom Harvard Mark I.U ovom projektu pomogle mu je firma IBM,i novcano i svojim inzinjerima.Masina je zasnovana na elektromagnetnim relejima.Prilikom jedne prezntacije masina je prestala da radi jer se nocni leptir zavukao u relej,i tada je nastao izraz BUG.Ksnije su napravljene i druga i treca verzijaove masine. -Prvi elektronski digitalni racunar projektovao je Atanasov uz pomoc studenta Kliforda na univerzitetu Ajova.Projekat nikada nije zavrsen,a masina je nazvana ABC. -Za vreme II svetskog rata angazovsan je tim sa univerziteta Pensilvanija da napravi racunar za automatsko izracunavanje balistickih podataka. Projekat je nazvan ENIAC. -ENIAC je bio prvi uspesan el.racunar opste namene.Masina je programirana da izvrsava operacije iskljucivanjem i ukljucivanjem kablova i prekidaca,a po potrebi i prelemljivanjem zica.Ovaj racunar bio je ogroman i zauzimao je prostor jedne spavace sobe.Takodje je mogaoo da radi

samo ako su sve komponente bile ispravne,a s obzirom da se kvario na 7 minuta na njemu je uvek radilo 6 tehnicara. Ova masina je zavrsne krajem rata,a prva racunjanja bila su u vezi projektovanja atomskog i balistickog oruzja. -Racunarski sistem bez programa naziva se HARDVER. -Za vreme razvoja ENIAC-a, grupa na univerzitetu Pensilvanija pocinje da radi na racunaru EDVAC,kasnije se prikljucuje Dzon Fon Nojman. -EDVAC je trebao da bude ekonomicniji i prakticniji od ENIAC-a.Kljucni koncept kod ovog racunara bio je uskldistenje programa po kome masina radi u memoriju. -Pored ENIACA-a i EDVAC-a u toku cetrdesetih i pedesetih razvili su se jis neki racunari u SAD i VB. -Prvi racunari koristili su se u vojne svrhe,zato kasnije 2 naucnika odlucuju da napuste univerzitet Pensilvanija i da osnuju svoju kompaniju za proizvodnju i prodaju racunara koji bi se koristili u poslovne svrhe.Ovu kompaniju otkupila je neka druga kompanija zbog finasijskih problema.I vec godinu dana kasnije,tj. 1951 je isporucen prvi racunar.pod nazivom UNIVAC I. Ovaj racunar je prvi koristio magnetne trake,i prozvedeno je jos 15 ovakvih modela dok nije zamenjen novim. -Svaka nova generacija racunara bila je brza i bolja od prethodne.

Prva generacija: 1. Koriscenje vakumskih cevi. 2. Memorija za skladistenje programa i podataka. -Pocetkom pedesetih imamo 2 otkrica: 1. Magnetna memorija. 2.tranzistor. Nije bilo vise programskih jezika,nego se sve odvijalo na masinskom jeziku,pa je zato sv moralo da bude uradjeno veoma precizno. -Ovi racunari bili su veoma skupi koliko za kupovinu i iznajmljivanje, toliko i za koriscenje.Zato su se koristili uglavnom u industrijskim centrima,,velikim racunskim centrima i u laboratorijama. -Jedan od oblika koriscenja bila je paketna obrada.Racunar je obradjivao problem,a na kraju obrade izbacivao je ceo paket o problemu ,tj. Program i podatke,i nastavljao je da obradjuje novi problem. Druga generacija: -Traje krajem pedesetih i u prvoj polovini sezdesetih. Zasniva se na tranzistorima.Tranzistori su bili napredniji od el. cevi.Rcunar koji je imao najvise uspha sa koriscenjem tranzistora bio je IBM racunar 1401.Broj rac, u svetu se udvostrucio a IBM postao vodeci proizvodjac racunara. Pojavio se prvi programski jezik koj je razvila Grejs Marej. Na osnovu ovog jezika kasnije su razvijeni prvi problemski orijentisani jezici.

Treca generacija: -Primena integrisanih kola.Napravljen je prvi planirani tranzistor od jednog elementa.Takodje i int. Kolo od 4 tranzistora u jednom cipu.Int. kolo sa 5 tranz. u jednom cipu. Logicki cip sa 180 tranzistora. -Uvodjenje int.kola i LSI int. kola sa visokim stepenom integracije omogucio je proizvodnju cipova sa hiljadama tranz. -Magnetne trake zamenili su mag. Diskovi, proizveden je i mini racunar. Cetvrta generacija: -Jedini stvarni napredak je velika intaligencija koja je omogucila stvaranje mikroprocesora,specijalnog tipa int.kola koji pretstavljaju osnovu danasnjih racunara.I danasnji racunari takodje spadaju u ovu generaciju. -Pod imenom superracunari smatraju se rac. Velikih mogucnjosti i brzine obrade.Poceli su da se proizvode krajem 70-ih i pocetkom 80-ih.proizvode se u malim kolicinama jer im je im je i primena ogranicena. A moraju se i koristiti u specijalnim uslovima ciscenja i odrzavanja. -Prvi personalni racunar projektovali su Bill Ytes i Ed Roberts, a bio je namenjen hobistima.Programirao se koriscenjem prekidaca a kao izlaz je koristio sijalice. Racunar APPLE I nastao je u garazi a projektovali su ga Jobes i Wozniak.Kasnije je izasla i druga verzija,a akompanija koju su osnovali APPLE COMPUTERS imala je najbrzi rast u americkoj istoriji.Uvidevsi uspeh apple kompanije i IBM se upustila u proizvodnju racunara sa

mikroprocesorom.Ubrzo je postojao standard oko koga su brojne kompanije proizvodile svoje racunare. -Standard za PC racunare postao je racunar AT koj je proizvela komp. IBM. A kasnije su PC racunare pocele da proizvode i druge kompanije.