Glava VIII

BRITANSKA KOLA O S A M N A E S T O G VEKA

Britanska estetika zasnovana na Loku

Istoriju estetike obasjava u jednom trenutku duh ironije, kad Don Lok
(1632 1704), koji se od svih velikih filozofa sedamnaestog veka najprezrivije od-
nosio prema poeziji, postaje inspirator celokupnog novog estetikog pokreta. Kad
je Devid Hjum rekao da su svi kritiari posle Aristotela govorili mnogo a rekli ma-
lo, jer se u svom ukusu ili oseanju nisu rukovodili preciznou filozofije, on je po-
hvalnim izrazom preciznost filozofije" 1 oznaavao novu teoriju asocijacionizma
povezanu sa Lokovim novim nainom miljenja". Lokov novi nain sastojao se u
tome to za polaznu taku naunog istraivanja nije uzeta opta racionalna istina,
ve pojedinani psiholokLdogadaj. Objasniti neto znailo je za Lokovog pristali-
cu, pored svega ostalog, nai istorijski izvor bilo kojeg procesa u nekom ulnom
utisku. Piui za Spektatora" znaajni niz od jedanaest lanaka pod naslovom
Uivanja mate", Adison (Addison, 1 6 7 2 1719) je sledio Lokov metod. 2 Ipak, u
krajnjoj liniji moda se duh ironije nije poigrao toliko sa Lokom koliko sa samom
takozvanom preciznou filozofije". Jer iako bi bilo pogreno umanjivati znaaj
Lokovog uticaja na Adisona, Haesona, Kemsa (Kames), Hjuma i Berka (Burke),
estetiki sistemi koje su oni stvarali imali su nazadnu tendenciju da se posle krat-
kog nezavisnog putovanja vrate na prilino izlizani put razuma i neoklasinog uku-
sa sedamnaestog veka. Odnosno, mogli bismo ak rei da se estetiko verovanje no-
ve kole o unutranjem ulu", nadahnuto Lokom, nije nikad ozbiljno razlikovalo
od verovanja sledbenika razuma. Ako su, kao to radikalni empiriari esto kau,
ula mnogostruka a razum jedan, ula individualna i posebna a razum opti i tipi-
an, ula induktivna a razum deduktivan, onda bi se moralo oekivati da e teori-
ja suprotna racionalizmu rasti na senzualistikoj osnovi, imati realistiku tendenci-
ju i isticati posebne varijacije linog i nacionalnog ukusa. Medutim, i kad uzmemo
u obzir svu raznolikost izjava nove britanske kole i stvarne znake njene pobune
protiv pravila, moramo ipak priznati da ukus", koji oni zasnivaju na unutranjem
ulu, oseanju, strasti, ili intuiciji, ima vie srodnosti sa Boaloovim neoklasinim
pravilima nego sa Oijeovom relativnou vremena i mesta.

1 Hume, Essays Moral, Political, and Literary, izd. Green i Grose, 2 sveska, London 1898,

sv. II, str. 19. ,,Enquiry Concerning Human Understanding", deo I, odeljak 2.
2 Addison, Works, 3 sveska, Njujork 1854 sv. II, br. 4 1 1 - 4 2 2 .
176 Istorija estetike

Ali galicizam vraa razum na zadnja vrata

Ti pisci su radili pomou novog mehanizma sastava ljudske prirode ali

su proizvodili neto to se zaudo malo razlikovalo od proizvoda Dekartovog raci-
onalizma. Zato iz radikalnog poetka nije proizaao radikalan zavretak? To je bi-
lo delimino zato to je praktini autoritet francuskog ukusa, proizaao iz Boaloo-
vog vremena, preovladavao u Velikoj Britaniji bar u prvoj polovini osamnaestog ve-
ka. Vitruvius Britannicus obezbeivao je nacrte za plemike kue; veliki autoriteti u
arhitekturi bili su Paladio (Palladio), Inigo Dons (Jones) i Kristofer Ren (Wren); u
poeziji je suvereno vladala Popova dinastija, sve dok protiv njenog stila nisu istupi-
li, u estoj deceniji veka, knjievni kritiari Dozef Vorton (Warton) i Edvard Jang
(Young); ser Doua Rejnolds (Joshua Reynolds), komentator Difreneove (Du
Fresnoy) Slikarske umetnosti, bio je prvi predsednik Kraljevske akademije.

Ljupka razumnost u svim umetnostima

U ovom veku svakodnevna umetnika praksa bila je pod stroom vlau
kanona pravog ukusa i pruala prizor vee solidarnosti i usaglaenost nego u ve-
ini drugih vekova. Umetniku atmosferu ovog vremena dobro je opisao Lorens
Binjen (Laurence Binyon). Pored svih nemira ispod povrine, on (osamnaesti
vek) prua naem pogledu sliku perioda savreno koherentnog po svojim ciljevi-
ma i ukusima... Enterijer osamnaestog veka oarava nas i danas jedinstvom svo-
je atmosfere. Sve to postoji u sobi, kao i sama soba, planirano je, usklaeno i iz-
radeno sa istom tenjom za redom, elegancijom i ljupkou. Sve je proeto ra-
zumnou. Bilo kakva teka ili neobina stvar proizvela bi tu otar nesklad. A ka-
ko je sa nametajem i manje vanim umetnostima, tako je i sa arhitekturom. Kad
pak preemo na intimniju izraajnost poezije i slikarstva, i oni odgovaraju jedno
drugom i meusobno se potvruju. Nijedan period nije bio dosledniji svom uku-
su. Geniju, ma kako bio moan, nisu se opratali ispadi i slobode. Dr Donsona
nisu uplaili ni ekspir ni Milton; oba su se morala podvri sudu razuma. Vlast
razumnosti proizvela je ponovo neto od onog sistema i kohezije koji su karak-
terisali srednjovekovni duh." 3

ak i Hjumov empirizam ogranien

Prema tome, kakav god bio mehanizam estetskog suda, njegov sadrzaj
bio je preuzet iz tradicije. Bez obzira koliko je neka filozofija precizna", ili ko-
liko je prilivom svee krvi usmerena na nove puteve, na nju ipak utie praksa kul-
ture koja je okruuje. ak je i Devid Hjum (1711 1776) bio u mnogoemu kon-
vencionalan. Iako je on, u duhu novog empirizma, rekao da i najvei genije kad
ga priroda izda, odbacuje liru i ne oekuje vie da e pomou pravila umetnosti
dosei onu boansku harmoniju koja moe proizai samo iz prirodnog nadahnu-

3 Binyon, English Poetry in Its Relation to Painting and the Other Arts, 1918, u: Procee-

dings of the British Academy, sv. VIII, str. 391.

Britanska kola osamnaestog veka 177

a " , 4 i da merilo ukusa proizlazi iz biolokog sastava, on je ipak verovao, kao to

su verovali klasini kritiari u toku dva veka i vie pre njega, u aristotelovska je-
dinstva vremena, mesta i radnje. On se od njih razlikovao uglavnom samo po to-
me to je na nov nain objanjavao kako deluju aristotelovska jedinstva. Ono
to povezuje tragediju, za Hjuma nije razumska nunost, nego asocijacija ideja.
Asocijacija ideja u vidu uzroka i posledice objanjava jedinstvo dramske radnje;
labava asocijacija preko slinosti objanjava jedinstvo dela kao to su Ovidijeve
Metamorfoze, gde je za povezivanje delova potrebna samo jedna okolnost fan-
tastini preobraaj sa boanskim uzrokom; a i tragiari i istoriari i epski pesni-
ci upotrebljavaju asocijaciju po blizini. 5 Hjum je bio smelija duha od veine filo-
zofa svog veka i svoje zemlje. On se usprotivio prvenstvu radnje u Aristotelovim
pravilima tragedije, 6 zastupao je ukrtanje romantinih i klasinih elemenata, 7 i
rekao da je razlika izmeu istorije i poezije vie razlika u stepenu nego u vrsti. 8
A ipak, i samo njegovo uivanje u Vergiliju i Rasinu, 9 i u eleganciji i jednostav-
nosti stila 1 0 svedoe o tome da je Lokova kola bila vie zainteresovana za to da
razbija neoklasini razum na deiove da bi videla od ega je sastavljen i kako de-
luje, nego za to da spori njegovu vrednost. Prouavajui estetike rasprave bri-
tanske kole ovog perioda, stalno nailazimo na to da se ono to na poetku izgle-
da kao ograniena empirijska funkcija, oset ili oseanje, po potrebi iri ili izvlai
da bi ukljuilo matematiki zakon, saglasnost sa preovlaujuim moralnim idea-
lom, ili apstraktnu ideju.

aftsberijevo ulo" odrazava vie Plotina nego Loka

Taj labavi i elastini sastav estetskog unutranjeg ula" poticao je delom
i od uticaja lorda aftsberija (1671 1713). S jedne strane aftsberi je pripadao f

novom pokretu, i mogao bi se ak, zbog svog uticaja na prvog izrazitog profesi-
onalnog predstavnika pokreta, Fransisa Haesona ( 1 6 9 4 1746), nazvati njego-
vim zaetnikom. N o iako je aftsberi prvi primenio termin ulo" za iskustvo
vrednosti, on se protivio Lokovom uenju. On je upotrebio re ulo" da bi na-
znaio neposrgdnost i sigurnostjzrazajtiae savesti i ukusa. Taj motiv, elja da se I
potvrdi vanost i ozbiljnost naeg oseanja za lepotu i dobrotu, time to e se ono '
shvatiti kao negto nrortpno__clgm naem biu, bio je vodei motiv u celoj ovoj fa-
zi istorije estetike. aftsberi je rekao da duh mora imati svoje oko i uho kojim e
razabirati. 1 1 Medutim, bitna je za njegovu filozofiju srodnost sa Plotinom i Mar-
kom Aurelijem; oseanje sklada ukljuivalo je za njega duhovno srodstvo sa har-

4 Hume, navedeno delo, sv. I, str. 15. The Epicurean".

5 Isto, sv. II, str. 1723. ,,Enquiry Concerning Human Understanding."
6 The Critical Revieiv, 7. april 1759, str. 331.

7 Letters izd. Grieg, 2 sveska, Oksford 1932, sv. I, str. 253, par. 135, 2. jula 1757.

8 Essays, na istom mestu.

9 Isto, sv. I, str. 241. ,,Of Simplicity and Refinement in Writing".

10 Isto, passim.

1 1 Shaftesbury, Characteristics, izd. J. M. Robertson, 2 sveska, London 1900, sv. I, str.

216, rasprava III, Advice to an Author", deo III, odeljak 3.
178 Istorija estetike

monijom svemira i unutranjim merama" plemenitog ivota. Njegovo unutra-

nje ulo bilo je kao Lajbnicova simpatija: magina veza koja predodreuje do-
bro pripremljenu duu za treperenje u skladu sa boanskom harmonijom.
Dakle, u periodu kad je neoplatonist aftsberi tako jako oseao misionarski
ar da je izjavio da ako se ita pokrene, ili bilo kakva prouavanja krenu tim pu-
tem (ka pravilnom ukusu), ja moram biti onaj koji e pokrenuti toak i pomoi da
se podigne taj d u h " 1 2 , i odvojio se od prljavtine fiziologa" Loka, i kad daroviti ar-
hitekt Vanbru (Vanbrugh) nije bio ocenjen po zasluzi jer je zanemario avgustovska
pravila u takvom periodu nije udno to su se razum i moral na razne naine po-
vezali sa estetskom funkcijom, iako je novi uzor bio uspostavljen na polju ula vida.

irenje pojma ula" u Adisona: veliko, novo, lepo

Adison poinje sa iskustvenom injenicom koja je najblia neposrednom
osetu, sa primarnim uivanjima mate", koja nastaju iz stvarnog videnja neeg.
On izjavljuje da je vid nae najsavrenije i najdivnije ulo, i da primarna uivanja
mate dolaze od prisutnih vidljivih predmeta, a sekundarna od odsutnih vidljivih
predmeta kojih se seamo. Kakve su stvari prijatne vidu? pita on. I odgovara:
postoje tri izvora uivanja nae mate u naem posmatranju spoljnih predmeta ...
ono to je veliko... ono to je novo... ono to je lepo u naoj vrsti... (i) uopte." 1 3
Kao primere velikog, prostranog, ili veliajnog on navodi prostranu neobradenu
pustinju, golema brda, visoke stene i strmeni, iroka prostranstva vode. Kao prime-
re novog navodi iznenaujue elemente u promenljivom prizoru prirode i nesavr-
enstva prirode kao to su udovita. Pod lepotom podrazumeva pre svega lanove
nae vlastite rase i vrste, a na drugo mesto ivost i raznovrsnost boja, simetriju i sra-
zmer delova, poredak i raspored tela, i pravilan skup i meavinu svega toga.

Lepota kao bozja predostroznost protiv nae ravnodunosti

U poetku to izgleda kao prost spisak elementarnih estetskih doivljaja. Ali
Adison nas uskoro zatim upozorava da je on dodue naveo fizike, spoljanje izvo-
re uivanja, tako da se po tome moe zakljuiti da su uivanja mate direktni od-
nosi izmeu tih predmeta i nas koje ne treba dalje analizirati, ali da stvari zapravo

kae: Moda u jednom komadu materije nema nita vie stvarne lepote ili rugobe
nego u bilo kojem drugom, jer smo moda mi tako stvoreni da nam je ono to nam
sada izgleda odvratno mpglo pre izgledati prijatno." 1 4 Ono to stvarno volimo u
velikom, prostranom, ili veliajnom pokazuje se kao nae uivanje u tome to nas

12The Life, Unpublished Letters, and Philosophical Regimen of Lord Shaftesbury, izd.
Rand, Njujork 1900, str. 468, 469.
13 The Works of Addison, 3 sveska, Njujork 1854, sv. II, str. 138. The Spectator", br. 412.

14 Isto, sv. II, str. 139.

Britanska kola osamnaestog veka 179

ispunjava neki predmet, ili to hvatamo neto to je previe veliko za nau sposob-
nost". On kae i tu primedbu beskrajno ponavljaju pisci ovog perioda da je
nae uivanje u uzvienom ili veliajnom u krajnjoj liniji naa nelagodnost pred bi-
lo kakvim ograniavanjem nae slobode. 1 5 Isto tako, novo ili neobino svia nam
se u krajnjoj liniji zato to zadovoljava nau radoznalost. A oseanje lepote nije ne-
posredno primanje ljupke pojave, nego drutvem nagon vrste. Sa razoruavajuom
skromnou Adison tvrdi da, prouavajuci uivanja maste^moe samo nabrojati
ono to se pokazuje kao prijatno, jer on ,,ne poznaje ni prirodu ideje ni sutinu ljud-
ske due" 1 6 . Ali ta on nabraja? Razna prijatna oseanja sa njihovim pretpostavlje-
nim povodima, koji su blie ili dalje povezani sa doivljajima lepote. U jednom zna-
ajnom pasusu otkriva se koliko za Adisona spoljanja forma doivljaja moe biti
udaljena od svog pravog znaenja. Tu on kae da su ideje koje nastaju u nama to-
liko razline od bilo ega to postoji u samim predmetima da se nae due sada ra-
dosno gube i zamuuju u prijatnoj iluziji, i mi se kreemo kao zaarani junak u pri-
i " 1 7 . Po tome izgleda da ono to konano i racionalno saznajemo nisu pojavna is-
kustva, ve boje namere u ljudima. Konani uzroci, kae Adison, vie su ogolje-
ni i otvoreni naem posmatranju. Vrhovni Tvorac naeg bia... stvorio nas je tako
da mi od prirode uivamo u velikom, novom, lepom u naoj vlastitoj vrsti, jer je
Njegova priroda velika i neograniena, njegovo stvorenje novo i takvo da mami na
tanana istraivanja, a njegova je namera da mi ispunimo svet Njegovog stvorenja...
Konano, on n a s j e stvorio takve da nam je svet uoptejep, i da ne moemo gleda-
ti njegova dela hladno ili ravnoduno." 1 8

Uivanja mate su moralistika, misaona, religiozna

Raspravljajui o sekundarnim" uivanjima mate, to jest o zadovoljstvi-
ma koja dolaze od kipova, slika/opisa i muzike", 1 cTuticaju naeg uivanja u
umetnostima na nae oseanje za prirodu, Adison, sledei Lokovu psihologiju,
poziva u pomo onu delatnost duha koja uporeuje... ideje" 1 9 . Mi uivamo i r p
nekom primeru umetnosti utoliko vie ukoliko on po naem miljenju vie lii na
prirodu, a u prirodi utoliko vie ukoliko nam je jasniji odnos slinosti izmeu nje
i umetnosti. Mi uivamo u kipovima i portretima kao imitaciji ak i kad je origi-
nal neprijatan, ili obian, ili mali... i to zbog uporedenja koje ini na u m " 2 0 .
Osnova naeg uivanja u tragediji, ili u uasima i nesreama, jeste takode proces
razmiljanja ili uporedivanja. Nae uivanje ne proizlazi iz opisa neeg to je ua-
sno, nego iz naeg razmiljanja o tome. Nama je i te kako prijatno misliti da
nam ne preti nikakva opasnost" 2 1 od predmeta koji gledamo. Da sumiramo, da-

15 Na istom mestu.
16 Isto, sv. II, str. 140.
17 Isto, sv. II, str. 141.

Isto, sv. II, str. 140, 141.

19 Isto, sv. II, str. 145.

2 0 Isto, sv. II, str. 148.

21 Isto, sv. II, str. 149.

 180 Istorija estetike

kle: iako su Adisonova uivanja mate po poreklu ulna, ona su po smislu mora-
listika, misaona, i religiozna. Intuitivno shvatanje lepote znai da volimo da se
losetimo velikim, da volimo promenu, da volimo nae srodnike, i da volimo pra-
|viti uporedenja. A volimo te stvari zato to je takva boja volja, koja nas navodi
la se divimo njemu i njegovim delima.

Proirenje pojma ula" u aftsberija: njegov platonizam

aftsberi na direktniji nain dolazi do slinog proirenja ula za lepotu u
oseanje prvobitne harmonije. Iako je unutranje ulo za njega povezano sa ,,iz-
vesnom lakoom vida", koja se odaziva na lepotu kompozicije, jedinstvo nacr-
^ ta, istinitost karaktera, i tano podraavanje Prirodi", 2 2 vizuelni doivijaj ima
funkciju da nas ojivede iza pojave, do njene moralnejgaralele i boanskog uzro-
i k ^ S t v a r a l a c mora nositi u svom oktfmoHel ilfuzor orTeTpnrodn^
ja daje svakoj radnji njenu privlanu dra. Ako on od prirode nema oka ni uha
za te unutranje mere, teko da e biti sposoban da sudi... o onim spoljnim sra-
jfmerama simetrije i sklada koje ine pravo delo... Zasluni umetnik i pravi milje-
nik muza mora imati to ulo^^-uftu-traiiie mere, mora poznavati drutvene vrli-
,ne, i biti prisan sa moralnim lepotama. Umetnosti i vrline su dakle prijatelji, i ta-
jko nauka virtuoznosti i nauka vrline postaju u nekom smislu jedno te i s t o . " 2 3
Mada je aftsberi podsticao svoje itaoce da razvijaju osetljivost za ari klasine
umetnosti, on ih je jo vie podsticao da ne zaborave vrtove i gajeve u sebi" 2 4 .
Nekom mladom oveku sa kojim se dopisivao poruio je da prouava onu veli-
ku i Majstorsku Ruku koja je nacrtala sve stvari i koja izlae ovo veliko Remek-
-delo Prirode, ovaj Svet ili Svemir" 2 5 . Isto takva usmerenost ka drugom svetu po-
javljuje se i u Savetima jednom autoru (1710). Iako je (umetnikova) namera da
prui zadovoljstvo svetu, on ipak mora biti na neki nain iznad njega i upirati oi
u onu savrenu ljupkost, onu lepotu Prirode i savrenstvo mere od kojih ostali
svet osea... samo posledice, ne znajui im uzroke." 2 6 Upravo ka tom nepozna-
tom uzroku aftsberi eli da povede, pravilno i postepeno, novi rod engleskih
virtuoza" fine gospode i gradana sveta koji eli da stvori, oseajui to kao
svoju teku obavezu. On propisuje da virtuoz" mora da se penje estetskim ste-
penicama formi. On mora nauiti da prvo voli najnii red ili stepen lepote, ,,mr-
' tve forme ... koje je po nekom uzorku nainio ovek ili priroda... Dalje, kao dru-
gu vrstu, forme koje same formiraju ... koje imaju razum i delotvornost... tu je..
dvostruka lepota... a trei red lepote (koji) formira ne samo forme koje zovemo
prostima, nego i forme koje formiraju... (jeste) glavno vrelo i izvor sve lepote
arhitekture, muzike, i svega to ljudi izmiljaju" i onog ljupkog soja duhovne

22 Shaftesbury, Characteristics, sv. I, str. 158. Rasprava III: Advice to an Author", deo 2,
odeljak 2.
23Isto, sv. I, str. 216, 217. Rasprava III, deo 3, odeljak 3.
24Shaftesbury, Life, Letters, and Phil. Reg., str. 179.
2 5 Shaftesbury, Several Letters Written by a Noble Lord to a Young Man at the University,

London 1716, str. 30, pismo 3.

2 6 Shaftesbury, Characteristics, sv. I, str. 214, rasprava III, deo 3, odeljak 3.
Britanska kola osamnaestog veka 181

dece", pojmove i naela lepog, pravog i potenog, i ostalih takvih i d e j a " . 2 7 T o

je oito adaptacija Platonove Gozbe.
Tako Saftsberijevo ulo za lepotu ima malo zajednikog sa ulima u do-
slovnom smislu; ono je u stvari neka sveobuhvatna funkcija. Ono nas vodi kroz
estetski doivljaj, od posledice do uzroka, od spoljanjeg do unutranjeg, i od de-
la do celine. Ako nam neki izdvojeni deo sveta izgleda ruan, treba uvek da se za-
pitamo, po primeru Marka Aurelija: Kako to izgleda kao deo celine?" 2 8

Haesonova slozena srazmera

Fransis Haeson, Saftsberijev uenik, veoma istie prikladnost termina u-
lo" za estetski doivljaj. Opaanje lepote i sklada, kae on, opravdano se naziva u-
lom, jer ono ne sadri nikakav intelektualni elemenat, nikakvo razmiljanje o prin-
cipima i uzrocima. 2 9 Ono nije srodno ni sa eljom, jer elja je radost koja nastaje
iz samoljublja" kad se prui izgled na neku korist. 3 0 Istinska lepota je opaanje ko-
je u nama izazivaju prijatni forrnalni odnoai, naroito jednoobraznost usred razno-
vrsnosti. Tu prijatnu proporciju nalazimo intuitivno u svakojakim geometrijskim fi-
gurama i u ivotinjama; isto tako i u teoremama, metafizikim aksiomima, i optim
istinama. Haeson objavljuje da je pronaao vaan matematiki zakon koji odre-
duje prisustvo lepote na svim tim mestima. To je ono to on naziva sloenom sra-
zmerom izmeu jednoobraznosti i raznovrsnosti. Gde je jednoobraznost tela jed-
naka, lepota je jednaka raznovrsnosti." 3 1 Na primer, u geometrijskim likovima
(trouglovima, kvadratima, pentagonima, heksagonima), gde se jednoobraznost sa-
stoji u jednakosti strana, lepota raste, u granicama, sa porastom broja strana, to
jest sa elementom raznovrsnosti. Idui suprotnim smerom, Haeson naziva runim
one likove u kojima nema nikakvog jedinstva ni slinosti medu delovima. Jednoo-
braznost delova pokazuje se u takvim pravilnim telima kao to su cilindri, prizme,
piramide i obelisci. Kao primer teoreme koja je lepa na osnovu te sloene srazme-
re Haeson navodi 4 7 . propoziciju u Euklidovoj prvoj knjizi Elemenata, a medu fi-
lozofskim istinama Njutnov zakon gravitacije i teoriju o pravima, iz koje se moe
izvesti vei deo moralnih obaveza" 3 2 .
Haeson tvrdi da se opaanje tog matematikog odnosa mora nazvati u-
lom", jer se lepota osea a ne razume se njen uzrok. Riard Prajs (Richard Price,
1723 1791) je kasnije izrazio svoje slaganje sa Haesonom u pogledu zakona,
pravilne ravnotee jedinstva i raznovrsnosti, ali se nije slagao s tim da je to smete-
no u unutranjem ulu. On je tvrdio da u samom predmetu postoji merljivi odnos,
bilo da ga um shvata ili ne. A toj lepoj ravnotei u predmetu odgovara intelekt u

27 Isto, sv. II, str. 132 35. Rasprava V: The Moralists, a Philosophical Rhapsody", deo

3, odeljak 2.
2 8 Shaftesbury, Life, Letters, and Phil. Reg., str. 59.

2 9 Hutcheson, An Inquiry into the Original of Our Ideas of Beauty and Virtue, London

1725, str. 10, odeljak I, deo 13.

30 Isto, str. 11, odeljak I, deo 15.

31 Isto, str. 15, odeljak II, deo 3.

32 Isto, str. 2 7 - 3 0 , odeljak III, delovi 2, 4, 5.

182 Istorija estetike

ljudskom umu. 3 3 Pored istinske ili apsolutne lepote, koja se za Haesona nalazila u
jednoobraznosti i raznovrsnosti, priznavana je relativna ili srazmerna lepota. Rela-
tivna lepota proizlazi iz zadovoljstva koje nam prua slinost izmeu kopije i ori-
ginala, i prikladnost nekog sredstva za odreenu svrhu. Haeson kae da e imita-
cija biti lepa makar original bio potpuno lien lepote; tako e staraka izoblie-
nost na nekoj slici, i najsurovije stene ili planine u nekom pejzau, ako su dobro
predstavljeni, obilovati lepotom." 3 4

Barkli: napredovanje unutranjeg ula"

Platonski dijalog bio je u to vreme pogodna knjievna forma za iznoenje
razliitih zahteva unutranjeg ula" i racionalnog shvatanja". Dord Barkli, epi-
skop od Klojna (George Berkeley, 1685 1753) koristio se savitljivou i dramskom
snagom dijaloga da suprotstavi Alcifrona, tananog filozofa", zatonika estetskog
oseanja i zastupnika je ne sais quoi", i platonistu Eufranora, koji brani estetski ra-
zum. Alcifron kae da je lepota prolazna ar" koja se oseti, i to je sve. Ali kakav
kvalitet se osea? pita Alcifron. Odgovor je: simetrija i srazmera koje se sviaju
oku. No da li je lepota samo simetrija i srazmera, ili simetrija i srazmera u odnosu
na upotrebu predmeta o kome je re? Daljim razvojem argumentacije pokazuje se
da simetrija i srazmera znae jedno u konju, drugo u stolici, a tree u odelu. Tako
razum i duh idu pravo u je ne sais quoi; jer proporcije i odnosi moraju biti tako po-
deeni da celina bude savrena u svojoj vrsti; a stvar je savrena kad odgovara svr-
si za koju je nainjena" 3 5 . Car se dakle u krajnjoj liniji ne obraa ulu nego razumu,
posredstvom vida. U odei pomodarke, nabranoj, utirkanoj i punoj kopa, ili u got-
skoj, tesnoj, izvezenoj odei i velikoj vlasulji visokog inovnika, pokazuje se nedo-
statak lepote na isti nain kao i nedostatak prikladnosti i zdrave pameti. Dijalog tra-
i znaenje razuma jo dalje unazad, na njegovom izvoru u Velikom Planeru svega.
Budui da bez misli ne moe biti nikakve svrhe ni plana; a bez svrhe ne moe biti
upotrebe; a bez upotrebe nema prikladnosti ni pogodnosti srazmere iz koje proizla-
zi Lepota" 3 6 ; tako bez Bojeg Provienja koje odrava svu razumnost u svetu ne mo-
e biti prvih izvora lepote. U tih nekoliko Barklijevih stranica imamo neto to bi-
smo mogli oznaiti kao putovanje unutranjeg ula", jer ono putuje ne kao Banje-
nov (Bunyan) poklonik od teskoba tela do radosti nebeskog Jerusalima, ve od ul-
ne jednostavnosti do intelektualne i moralne sveobuhvatnosti.

Kemsova hijerarhija duevnih zadovoljstava

Henri Hom, lord Kems (Henry Home, lord Kames, 1 6 9 6 1 7 8 2 ) poinje
kao nepokolebljiv pristalica kole unutranjeg ula, pravei lestvicu zadovoljsta-

33 Revieiv of tbe Principal Questions and Difficulties in Morals, 1758, str. 105.
34 Hutcheson, navedeno delo, str, 35, 36, odeljak IV, deo 1.
35 The Works ofGeorge Berkeley, izd. Fraser, 4 sveska, Oksford 1901, sv. II, str. 133. Al-
ciphron", dijalog III, 8.
36 Isto, sv. II, str. 138. Dijalog III, 10.
Britanska kola osamnaestog veka 183

va koja proizlaze iz duevnih procesa, i stavljajui na dno zadovoljstva fizikih

ula, zato to su gruba i to brzo dovode do zasienja, na vrh zadovoljstva inte-
lekta kao prefinjena, a u sredinu zadovoljstva unutranjih ula. 3 7 Vid je, kae on,
povezan sa lepotom, a sluh sa harmonijom, ili onim to je prijatno. Ali i Kems
nas, kao i veina sledbenika iste kole, vodi, veoma spretno i uz mnogo finesa,
iza ula, do shvatanja boanske svrhe koja se iskazuje u delovanjima tih ula. Na-
e uivanje u redu, jednoobraznosti i pravilnosti blagotvoran je dar, jer doprino-
si brzini shvatanja; 3 8 uivanje u promeni, raznovrsnosti i kretanju dato nam je da
bismo postali marljivi; 3 9 oseanje zadovoljstva zbog novosti postoji u nama zato
da bismo umeli hitro izbei opasnost; 4 0 uivanje u tragediji zapoljava naa do-
brohotna socijalna oseanja, naroito simpatiju. 4 1 Kems kae da bavei se estet-
skim predmetima moramo razumeti mehanizam oseanja i organe kroz koje ona
deluju. U tome prepoznajemo pravog Lokovog sledbenika. On bi, kao i Lok, hteo
da zasnuje svoj sistem na izvorima datim u iskustvu.

Hjum: emocija i oseanje su putevi kojima nam dolazi lepota

U Hjuma postaje vidnija metafora koja se nalazi u rei ulo". On jasno
kae da u psiholokim izvorima poezije nema nieg natprirodnog. (Pesnikova)
vatra nije zapaljena sa neba. Ona ide samo po zemlji." 4 2 Da bismo pronali du-
hovne uzroke umetnosti, moramo prouavati gradu i sastav ljudske prirode. On
pominje, kao i drugi, izvesno oseanje koje deluje bez razmiljanja" 4 3 i neko
linntr^^njp^nln jlj nsergnje" 4 4 koje sudi o vrednostima. Ali Hjum se malo brine o
doslovriirrrpoJacima vida ili sluha kao sastojcima ukusa. Njega mnogo vie zani-
ma oseanje ili strast ili zadovoljstvo koje pri tom nastaje. Lepota i vrednost sa-
stoje se u prijatnom oseanju." 4 5 Cula su uglavnom samo pasivni prijemnici.
Hjum poistoveuje lepotu sa zadovoljstvom, a zadovoljstvo sa glavnom pobudom
naeg aktivnog postojanja. Zadovoljstvo i bol... nisu samo neophodni pratioci le-
pote odnosno runoe, nego sainjavaju samu njihovu sutinu." 4 6 Ili, kae da je
lepota ono oseanje ili strast u ljudskoj prirodi zbog koje ovek uiva u arima
skladnog kipa ili simetriji divne graevine" 4 7 . Svestan tesne povezanosti simetrije
i srazmernosti sa razumom, on odmah dodaje da iz toga to se nama sviaju figu-
re lepih proporcija ne treba izvui zakljuak da se mi pri tom izboru sluimo ra-
zumom. Drugim reima, u najveem delu svog pisanja on jasno kazuje da na ukus

37 Home, Elements of Criticism, izd. Mills, Njujork 1833, str. 11 13. Uvod.
38 Isto, str. 105, deo VII, gl. 3.
39 Isto, str. 127, deo VII, gl. 5.

40 Na istom mestu, deo VII, gl. 6.

41 Isto, str. 213, deo VII, gl. 15.

4 2 Hume, Essays, sv. I, str. 177. The Rise and Progress of the Arts and Sciences".

4 3 Hume, A Treatise of Human Nature, izd. Selby-Bigge, Oksford 1888, str. 612.

4 4 Hume, Enquiries Concerning the Human Understanding and Concerning the Principles

ofMorals, izd. Selby-Bigge, Oksford 1902, str. 173.

45 Isto, sv. I, str. 217. The Sceptic".

46 Treatise, str. 299.

47 Essays, sv. I, str. 212. The Platonist".

 184 Istorija estetike

potie iz prirodnog, emocionalnog dela naeg biolokog sastava. On ak i direkt-

no uporeduje r^zum ijajgavotro ih suprotstavljajui: Prvi (razum) prua znanje
o istini i lai; drugi daje oseanje lepog i runog, poroka i vrline. Prvi otkriva pred-
mete kako stvarno stoje u prirodi, bez dodavanja ili oduzimanja; drugi ima stva-
ralaku sposobnost i, pozlaujui i bojei sve prirodne predmete bojama pozajm-
ljenim od unutranjeg oseanja, na neki nain ponovo stvara. Razum, hladan i
udaljen, ne prua nikakvu pobudu na delovanje; ukus pak prua zadovoljstvo ili
bol, pa tako stvara sreu ili nesreu, i time postaje pobuda na delovanje.. . " 4 8 On
konkretizuje razliku izmeu razuma i ukusa jednim primerom: Matematiar ko-
^ j i bi itajui Vergilija naao zadovoljstvo samo u tome to bi proverio Enejino pu-
tovanje pomou mape, mogao bi savreno razumeti znaenje svake latinske rei i
time stei jasnu predstavu o celom spevu. On bi ak imao jasniju predstavu o nje-
mu od onih koji nisu tako precizno prouili geografiju speva. On bi tako znao o
spevu sve, ali ne bi znao nita o njegovoj lepoti; jer lepota, u pravom smislu, i ni-
je u spevu, nego u oseanju ili ukusu itaoca. A ako ovek nema tako tananu na-
rav da bi mogao iskusiti to oseanje, on nuno nee znati nita o lepoti, pa makar
imao razum i naunu sposobnost anela." 4 9 Merilo jednog (razuma), osnovano
na prirodi stvari, veno je i nesavitljivo... Merilo drugog.. . " 5 0 tu oekujemo da
bude izveden kontrast. Ako je jedno jednoobrazno i objektivno, onda drugo, ko-
je on naziva sle^im", treba da bude mnogovrsno, pored toga to je subjektivno.
Ali ne. ak i za skeptika Hjuma merilo ukusa je utvrdio Bog, koji je rasporedio
razne redove i klase postojeeg i dao svakoj posebnu prirodu.

Ukus se moe analizirati i uiti

Iako je<sk{), ukus je dakle sposobnost sa izvesnom ortodoksijom orto-
doksijom koja sFTii<oze^analizirati i uiti. Hjum kae da nas neke vrste lepote...
svojom prvom pojavom primoravaju na saoseanje i odobravanje... Ali za mno-
ge vrste lepote, naroito one koje pripadaju prefinjenijim umetnostima, potrebno
je mnogo razmiljanja da bi se dolo do pravog oseanja; pogrean ukus moe se
esto ispraviti dokazivanjem i razmiljanjem," 5 1 Za te poslednje vrste potrebna
je pomo naih intelektualnih sposobnosti. Mi moramo poploati put" pravom
loseanju. To uporno insistiranje na tome da se pravom ukusu moe nauiti, ka-
Irakteristino je za celu kolu. Unutranje ulo moe se oblikovati, jer se akri
Vunkcionisanje spoljanjih ula moe poboljavati radom i vebom. Ali tu s mo-
'ramo pitati: kad se o k o " izveba tako da bolje razabira boje i tanije procenju-
je udaljenosti, da li se onda pojam oka ne iri i ne poinje da ukljuuje um, koji
upotrebljava oko kao svoj instrument? Da li je upravo oko ono to se pobolja-
(. va? Kako god bilo, engleski empiristi smatraju da se to unutranje ulo moe vas-
\j pitati. aftsberi je oseao u sebi sveti poziv da vaspita i pobolja ukus svojih ze-

48 Enquiries, str. 294.

49 Essays, sv. I, str. 218. The Sceptic".
50 Enquiries, str. 294.
Isto, 173.
Britanska skola osamnaestog veka 185

mljaka. Moji planovi, kao to znate, svi se kreu oko simbola morala i stvari u
vezi sa starom rimskom i grkom istorijom, filozofijom i vrlinom. Moderni slika-
ri imaju malo smisla za to. Ako se ita pokrene, ili bilo kakva prouavanja kre-
nu tim pravcem, ja moram biti onaj koji e pokrenuti toak i pomoi da se po-
digne taj duh... Moji zadaci su, kao to vidite, u celini usmereni na podizanje
umetnosti i poboljavanje vrline, i meu ivima i za potomstvo koje dolazi." 5 2
Dosad su misaoni elementi koji ulaze u unutranje ulo, ili koji su tamo \
vraeni poto je isteran razum, bili ovi: (a) usmerenost ili sklonost ka nekom in-
tefektualnom objektu kao to je matematika srazmera ili savrena proporcional-
nost cjelova; (b) prijemivost za intelektualno vebanje, dokazivanje i raspravlja-
njeHc) opta elastinost tog pojma, tako da on moe obuhvatiti i sposobnost ra-
suivanja. Ovo poslednje proirenje prvobitne ideje o unutranjem ulu dobro
ilustruje jedna Derardova (Gerard) izjava. On kae da pravi ukus nastaje kad se -
rasuivanje spoji sa unutranjim ulima. Pravi ukus obuhvata brzo i tano opa-
anje stvari kakve zaista jesu... (uporedivanje i odmeravanje) opaaje i sudove sa-
mih ula, (i) konanu ocenu celine." Derard je izjavio da je rasuivanje uvek bi-
tan sastavni deo pravog ukusa, dok je srazmera funkcija suenja i oseanja raz-
liita kod raznih pojedinaca. Jedan ovek osea ta mu se svia ili ne svia; dru-
gi zna ta treba da bude prijatno ili odvratno." 5 3 Kao primere kritiara koji su
vie znali nego to su oseali ta je estetski ispravno on navodi Aristotela medu
starima i Le Bosija medu modernima. 5 4

Lepota je savladani haos

Postoji jo jedan nain na koji ovi mislioci uvode racionalnost u estetsko
oseanje. Kems govori o naem uivanju u redu i povezanosti, podrazumevajui
pod tim, kako izgleda, neku neodreenu mo uticanja na nizove slika u pravcu
logike povezanosti. On kae da mi ne moemo prekinuti stalno automatsko ni-
zanje ideja, ali moemo odabirati, posvetiti panju nekim idejama a odbaciti
druge, bilo voljno bilo trenutnim nastrojenjem u m a " 5 5 . Kad tako kontroliemo
ili usmeravamo prirodni tok nagovetaja u umu, kae Kems, time dajemo primer
istine da smo od prirode stvoreni da uivamo u redu i povezanosti" 5 6 . Predsta-
ve ostavljene same sebi proizvode proste nizove, a predstave usmerene tim uiva-
njem proizvode neto vie od sledova red. Na primer, u istoriji volimo" da
idemo vremenskim redosledom od uzroka do posledice, a u nauci od pojedinosti
do opteg, uzdiui se od posledica ka uzroku. Njegov najupadljiviji izraz u vezi
s tim je pominjanje radosti" analitikog metoda. M i volimo veliinu i uzvie-
nost, kae on. A volimo ih najvie kad su u skladu sa prirodnim tokom. Otuda
dolazi posebna lepota dima koji se die uvis u tihom j u t r u . " 5 7

52 Shaftesbury, Life, Letters, Pbil. Regstr. 468, 469.

53 Gerard, navedeno delo, str. 85 92, odeljak II.
54 Na istom mestu.
55 Home, navedeno delo, str. 20, gl. I.
56 Isto, str. 22.
57 Home, navedeno delo, str. 22, 23.
186 Istorija estetike

Izgleda da Kems shvata to uivanje u redu i povezanosti kao neposredno pr-

vobitno oseanje ljudske prirode. Meutim, red koji se namee nizanju pojavljuje se u
onom delu duevne mainerije koji se naziva asocijacijom ideja, pre nego u onom de-
lu koji se smatra prvobitnom opremom organa ili strasti. Setiemo se da je i Hjum po-
kazao kako se sve ono to je neoklasini razum zahtevao frazom jedinstvo radnje"
moe postii mehanizmom asocijacije ideja. Tako se ta poslednja modifikacija prirod-
nog ljudskog sastava u pravcu racionalnosti deava u nekom dvosmislenom srednjem
podruju, izmeu unutranjih ula i stalnog niza ideja". Britanski empiristi poeli su
time to su se suprotstavili razumu, pa su onda, malo-pomalo i na razne naine, dopu-
stili ivom biu da opet ima razum, da obavlja njegov posao i nosi njegove boje.

Lepota i vrlina
Nije bilo potrebno mnogo proirivati prvobitnu zamisao o unutranjem
ulu" da bi se u nju uklopiia sklonost dobroti. aftsberi i Barkli imali su samo da
se obrate svom pretku Platonu pa da vide da su vrlina i lepota sestre bliznakinje.
Ne samo Platonov uticaj nego i opta idejna klima navodili su te ljude da ne povla-
e vrstu liniju izmedu moralnih i estetskih vrednosti. Ljupkost i sklad karaktera bi-
le su cenjene vie nego ljupkost i srazmernost materijalnih predmeta; ali to dvoje bi-
le su vrste istog roda, i bilo je verovatno da e poznavalac jednog biti i poznavalac
drugog. Ukus za lepe umetnosti ide uporedo sa moralnim ulom, sa kojim je u
stvari u bliskom srodstvu" 5 8 , kae Kems. Razmiljanje o lepim umetnostima po ra-
cionalnim naelima, kae on drugde, poboljava srce ne manje nego razum" 5 9 .
Ublaujui i usklaujui narav, ono slui kao jako sredstvo protiv nemira strasti...
Oholost i zavist, dve odvratne strasti, nemaju u ljudskom sastavu stranijeg nepri-
jatelja nego to je fin i pronicljiv ukus... Ja tvrdim sa potpunom sigurnou da e
negovanje ukusa za lepe umetnosti uiniti oveka privrenim svojoj dunosti vie
nego ikakvo drugo zanimanje: pravo uivanje u onome to je lepo, prikladno, ele-
gantno i ukrasno u pisanju ili slikanju, u arhitekturi ili vrtlarstvu, bie odlina pri-
prema za pravo uivanje u istim tim svojstvima u ljudskom karakteru i ponaa-
nju." 6 0 Na jo jednom mestu Kems epigramatski kae da ljubav prema umetnosti
uva mladog oveka od kockanja, sredovenog od ambicije, a starca od tvrdilu-
ka. 6 1 Ipak, aftsberi je bio onaj koji je najvie od svih ovih pisaca insistira6 na pri-
snoj vezi izmeu lepote koju opaaju spoljanja ula i lepote unutranjih vrtova i
gajeva. Oseaj Dobrotu, pa e ti sve stvari biti lepe i dobre" 6 2 , kae on.

Ocenjivanje vrednosti za Saftsberija bitno kao i disanje

Hobs i Mandevil (Mandeville) su uili da je ovek od prirode sebian, i da
su svi vii, blagorodniji porivi njegove prirode sekundarni, osnovani na navici a ne

58 Isto, str. 13, uvod.

59 Isto, str. 15.
60 Na istom mestu.
6 1 Home, Elements of Criticism, 3 sveska, London 1795, sv. I, str. 10.
6 2 Shaftesbury, Letters to a Young Man, str. 32, pismo VI.
Britanska skola osamnaestog veka 187

na prirodi. Hobsov sistem bio je tako temeljan i logian da je u poetku bilo teko
dati mu filozofski odgovor. Ipak, aftsberi i njegovi sledbenici dokazivali su da je
ovekov prvobitni oseajni sastav sloeniji nego to je mislio Hobs, i da ovekovo
moralno ulo", koje ga navodi na dela milosrda i dobrote, i unutranje ulo"
koje ga privlai skladu zvukova i lepoti oblika, pripadaju urodenom duevnom sa-
stavu. aftsberi pominje u svojoj prepisci otrovna Hobsova gledita, ali izjavljuje
da je Hobs utroio svoj otrov na svoj karakter i na niska, ropska naela vlasti".
Loka je optuivao da je zadao konani udarac. Jer Lok je, kae on, uinio red i vr-
linu vetakim proizvodima, bez osnova u naem duhu". Po njegovom tumae-
nju,^hs>k je uio da smo svu nau moralnost nauili samo iz obiaja i katihizisa.
Ako bismo sluajno izgubili taj katihizis sa njegovim proizvoljnim uenjima, on-
da bi pravo moglo postati krivo a lepota runoa, jer u prirodi nema niega to bi
obezbeivalo tim svojstvima unutranju trajnost. Rugajui se toj doktrini isku-
stva", aftsberi satirino pita da li bismo, ako bi oveanstvo izgubilo katihizis u
kome je dato znaenje ideje o eni" (i onome to se trai u ena), mogli ita raz-
umeti o tome i ne bi li tada, sa tako trezvenim nacijama, propao ljudski rod" 6 3 .

Smeh je saoseajan, a ne egoistian

Njegov sledbenik Haeson prua izvrstan primer isto takvog insistiranja

na vrednosti u svojoj teoriji o smehu, kojom eli da pobije Hobsovu. Iz nae Knji-
ge morala", pie on, gotovo su sasvim izbaeni stari pojmovi o prirodnim osea-
njima i blagorodnim nagonima... o Decorum i Honestum; o njima ne sme vie da
se govori u naim predavanjima, iz straha od uroenih Ideja; sve mora da bude sa-
mo interes i neki sebini raun, pa i sam smeh mora biti radost potekla iz istog iz-
vora." 6 4 Haeson zatim ukazuje na sluajeve u kojima smeh ne sadri nikakav pri-
zvuk pakosti ili grubosti: parodije, burleskne aluzije. Mi moemo uivati u paro-
diji na Homerovog deus ex machina u Batlerovom (Butler) Hudibrasu a da ne ose-
timo nikakvu nau uzdignutost" iznad Homera ili Batlera. Takvo povezivanje
oseanja smenog sa simpatijom i dobrohotnou bilo je tipino za novu kolu,
koja je elela ne samo da dokae da je estetsko oseanje neposredno i nezavisno
od pravila nego i da prikae oveka kao plemenito bie, a ne sebinu zver.

Politika i umetnost
Uz to je isticana moralna implikacija estetskog iskustva u njegovom i-
rem okviru", u zajednici i dravi. Kad je Adison rekao da je lepota irokog hori-
zonta slika slobode" 6 5 , on je time simbolizovao jednu vezu ideja koja je bila ve-
oma draga ljudima njegovog vremena. Narod nema malu ulogu" u nastajanju

63 Shaftesbury, Life, Letters, and Phil. Reg., str. 404. Pismo Majklu Ejnsvortu (Michael
Ainsworth), 3. juna 1709.
6 4 Hutcheson, Reflections upon Laughter and Remarks upon the Fable of the Bees, Gla-
zgov 1750, str. 6. ,,To Hibernicus".
65 Spectator, 412.
188 Istorija estetike

umetnosti, pisao je aftsberi. Kakva je vlast, kakav je ukus. Najvie unapreuje

i najvie odgovara slobodnim umetnostima ona vladajua sloboda ... naroda, ko-
ja... mu omoguuje da slobodno sudi... o delima ljudi, u umetnosti i n a u c i . " 6 6
Ne samo da je aftsberi tvrdio da postoji opta i sveobuhvatna veza izme-
du stanja nacije i njene umetnosti, ve je sa arom evanelista primenio to uenje
na politike uslove Engleske u trenutku u kome je iveo. Piui u doba Marlbo-
rovog (Marlborough) ratovanja protiv Francuske i panije, on je rekao: Ako do-
ivimo mir koji e bar donekle odgovarati onom plemenitom duhu sa kojim je
ovaj rat bio zapoet i voden, za slobodu nau i evropsku... onda e porast zna-
nja, radinosti i razuma kod kue uiniti... Britaniju glavnim seditem umetnosti."
On misli da tok nedavne istorije opravdava taj njegov optimizam: engleski mu-
ziki ukus bio je na niskom stupnju u toku pokvarenog perioda restauracije, ali
kad je duh nacije postao slobodniji... mi smo zaas prestigli nae susede Francu-
ze, razvili na genije daleko iznad njihovog, razvili uho i sud koji ne zaostaju za
najboljima u dananjem svetu" 6 7 .

Rid: mada je lepota oseanje, nae oseanje ima uzrok

Uticaj Loka na pisce nae grupe izazvao je ne samo tenju da se doivljaji
lepote zasnuju na oseanju ije se poreklo i istorija mogu nauno ispitati, nego, ^
drugom redu, i tenju da se sama lepota poistoveti sa osetom. Ono to je Lok uio
o sekundarnim svojstvima predmeta o njihovoj boji, ukusu, mirisu, preneseno je
na tercijarna svojstva predmeta, na ar i sjaj, na estetska svojstva. Ako slast i gor-
ina nisu u zalogaju nego u naem osetu, onda moda ni velianstvenost i sklad
nisu u predmetima, nego u naem ulnom opaanju. Glavni kritiar toga lokov-
skog kratkog perioda u estetici osamnaestog veka bio je Tomas Rid (Thomas
Reid), kotski filozof zdravog razuma. On kae da nas razum i razmiljanje navo-
de da u vezi sa naim spoljanjim ulima razlikujemo ono to oseamo u sebi od
spoljanjeg uzroka tog oseanja. Tako treba da inimo i kad posmatramo lepotu.
Ali savremeni filozofi, kae on, svode sve nae opaaje na prosta oseanja ili ose-
te u linosti koja opaa, a da nita u spoljnom predmetu ne odgovara tim osea-
njima". Zatim on kritikuje neodreenost miljenja koje vodi do tog subjektivizma.
Ono nema vrste osnove kad se primeni na sekundarna svojstva tela; a isti daka-
zi pokazuju da ono nema vrste osnove ni kad se primeni na lepotu predmeta, ili
na bilo koje od onih svojstava koja opaa dobar ukus" 6 8 . Istina je dodue, jDrizna-
je on, da je u sluaju boje i okusa katkad teko tano shvatiti ta je to u spolja-
njem telu to izaziva oset; a tako je i sa lepotom. Ali ako su uzroci nekih naih
oseta skriveni, to nije dovoljna podloga za zakljuak da spoljnog uzroka nema.
Tako su lanovi kole zdravog razuma" odvajali estetski objekt od estetskog su-
bjekta, i ukazivali da je Lok u toj stvari bio na pogrenom putu.

66 Second Characters, izd. Rand, Kembrid 1914, str. 22, 23.

67 Isto, str. 20. ,,a Letter Concerning Design".
68 Reid, navedeno delo, str. 516.
Britanska skola osamnaestog veka 189

Meutim, najpoznatiji mislioci tog vremena govorili su da je lepota bar

delimino atribut samog oseta. Hjum je bio optuen da je povukao zavrni po-
tez u tom lanom preobraanju vrstih materija objektivne prirode pa i sa-
me istine u operaciju ulnog dela nae p r i r o d e " 6 9 . Ali teko bi bilo rei da
su tako otroumni ljudi kao to su bili Haeson i Hjum samo pokupili neke isti-
ne, bilo intelektualne bilo estetske, i prosto ih preneli sa spoljne strane bilansa
na unutranju. ak je i Haeson iako je rekao da lepota u stvari oznaava-i
ideju uma i da ne vidi kako bi se predmeti mogli nazvati lepima kad ne bi bilo
uma obdarenog sposobnou da opaa to svojstvo ipak bio sklon miljenju
d a j ^ l e p o t a odnos izmeu onog ko opaa i opaene stvari. Sa Hjumom je stvar
sloenija. Postoje dve njegove jasne izjave po kojima se lepota nalazi u linosti:
sigurno je da lepota i runoa, jo vie nego slast i gorina, nisu svojstva u
predmetima, ve potpuno pripadaju oseanju, unutranjem ili s p c l j n o m " 7 0 ; a
zatim: Kad se ne bih bojao da u ispasti suvie filozof, podsetio bih itaoca na
ono uveno uenje, koje se u modernim vremenima smatra potpuno dokaza-
nim, uenje da se okusi i boje, i sva druga ulna svojstva, ne nalaze u telima,
ve prosto u ulima. Isti je sluaj i sa lepotom i r u n o o m . " 7 1 Ali u oba slua-
ja Hjum opominje da ne treba zakljuivati da to stavljanje lepote u duh sma-
njuje njenu vrednost ili oduzima neto od njene vrste realnosti. Takvo smeta-
nje tih svojstava, kae on, ne oduzima nita od njihove realnosti, ,,i ne treba
nimalo da vreda kritiare... Iako se priznaje da se boje nalaze samo u oku, da
li e bojadisari i slikari biti zato manje uvaavani i c e n j e n i ? " 7 2

Simpatika magija
Ali Hjumov problem poinje da se komplikuje kad on kae da bez obzira
na to to se ta svojstva nalaze u duhu, ipak neka svojstva u predmetima podee-
na su po prirodi tako da proizvode ta oseanja" 7 3 . Re podeen" izgleda nejasna
i ujedno ponovo postavlja pitanje kako deluje mehanizam estetskog doivljavanja.
Izgleda da se tu pojavljuje simpatika magija. Zaista, kad tragajui za pretpostav-
kama ove kole itamo izmeu redova, esto nalazimo da je njen konani princip
nekakva primena tajanstvenog slino slinom". Za Adisona, Hjuma i Berka,
glavno i osnovno estetsko iskustvo jeste prirodna privlanost kojom na nas delu-
je lepota nae sopstvene vrste. To je neto toplije i jae, kae Adison, od lepote ob-
lika i boja u umetnostima. Ali ta je ta lepota vrste ako ne magina emocija koja
vrsto vee jednu klasu bia? Hjum nalazi uzrok tome u slinosti. Sve stvari u pri-
rodi, kae on, imaju prirodnu sklonost za stvari koje su im sline. Poslednji, neo-
dredljivi princip koji vee organizam opaaa sa opaenom prilikom", ili privid-
nim uzrokom", ili popratnom okolnou, jeste stara Empedoklova magija.

69 Isto, str. 526.

70 Essays, sv. I, str. 273.
71 Isto, sv. I, str. 218. The Sceptic".
72 Na istom mestu.
73 Isto, sv. I, str. 273.
 190 Istorija estetike

Berk: oseanje lepote kao drutveni nagon

EdmundfBerk/( 1 7 2 9 1 7 9 7 ) , koji je bio antiracionalniji od veine iz svo-

je grupe, po tomVfo je sveo itav estetski proces na strast, otvoreno je smatrao
da se lepota okree o k o " drutvenog nagona oveanstva. Njemu je bilo jasno,
kao malo kome od njegovih savremenika, da se, ako se smatra da estetska funk-
cija deluje neposredno, mora pretpostaviti da nju vri neki nagon, potpuno neza-
visan od razuma. Lepota" pie on ne zahteva nikakvu pomo od naeg
rasuivanja; ak ni volja tu ne uestvuje; pojava lepote izaziva u nama neki ste-
) pen ljubavi isto onako delotvorno kao to upotreba leda ili vatre izaziva ideje to-
plote ili hladnoe." 7 4 On primeuje da su se svi oni pisci koji su smatrali da se le-
pota sastoji u redu i srazmeri u stvari oslanjali vie na razum nego na neposred-
no oseanje. Sve ideje o redu... (su) tvorevine razuma, a ne prvobitni uzroci ko-
ji deluju na ula i m a t u . " 7 5 Kao to je Berk zasnivao uzvienost na naem nago-
nu samoodranja pred bolom ili opasnou, tako je blaa i meka estetska svoj-
I stva smatrao rezultatom naeg urodenog drutvenog oseanja. Ja nazivam lepo-
^ ^ ^ tu drutvenim svojstvom; jer kad nam ljudi i ene koje posmatramo i ne samcT
oninego Tlruga iva bica ulivaju oseanje radosti i zadovoljstva... oni nas on-
da nadahnjuju oseanjima nenosti i ljubavi prema njihovim linostima, i mi vo-
limo da oni budu uz n a s . " 7 6
Poto je za njega taj drutveni nagon jednak ukupnom naem oseanju le-
pote, Berk ga prirodno deli tako da vrste drutvenog nagona odgovaraju vrstama
lepote. On nalazi tri takva dela: simpatiju, koja objanjava nae uivanje^u trage-
diji; podraavanje, na kome se zasniva nae uivanje u slikarstvu, vajarstvu i po-
eziji; i ambiciju ili takmienje, povezano sa uzvienim.

Tragedija dira putem simpatije

Berk je iskoristio onu prvu vrstu simpatike magije da bi reio problem
uivanja u tragediji, koji se stalno ponovo pojavljivao. Saaljenje je strast prae-
na uivanjem, zato to nastaje iz ljubavi i drutvenog oseanja... Poto je na Tvo-
rac odredio da budemo ujedinjeni vezom simpatije, On je pojaao tu vezu odgo-
varajuim uivanjem; i to najveim tamo gde je naa simpatija najpotrebnija, u ne-
voljama drugih... To uivanje nam ne da da izbegavamo prizore bede; bol nas na-
goni da olakavamo onima koji trpe... I sve se to deava bez rasuivanja, pomou
nagona koji nas primorava da ispunjavamo njegove svrhe, bez naeg uea." 7 7
Berk je verovao da se vekovni problem uivanja u posmatraiTju traginih
prizora reava pomou te prirodne strasti, tog uroenog impulsa drutvenog ose-
anja. Zbog simpatije uestvujemo u onome to oseaju drugi ljudi. On iz tog ob-

74 Burke, A Philosophical lnquiry into the Origin of Our Ideas ofthe Sublime and Beau-
tiful, London 1823, str. 127, deo III, od. 2.
75 Na istom mestu.
76 Isto, str. 51, deo I, od. 10.

77 Isto, str. 57, 58, deo I, od. 14.

Britanska skola osamnaestog veka 191

janjenja izvodi zakljuak da mi oseamo najvie simpatije tamo gde je ona naj-
potrebnija naim blinjima. U stvarnom prizoru poara ili veanja ima vie ivo-
sti, vie neposrednosti i hitnosti nego u pozorinom predstavljanju takvih stvari.
Stoga realnost izaziva kod nas veu simpatiju nego umetnika forma tragedije.
Svaka publika e napustiti komad ako uje da na susednom trgu nekog veaju. 7 8
Ako se o n d a j n o r a dati objanjenje zato je umetnika tragedija dirljivija od tra-
gedije u ivotu, strast simpatije mora biti dopunjena nekim drugim naelom.

Slikarstvo i poezija deluju na podraavalaki nagon

Simpatija nas, po Berku, ne samo navodi da saoseamo s drugima nego
i nagoni da kopiramo ono to oni ine. On misli da nam je tenja ka podraa-
vanju isto tako urodena kao i tenja ka samilosti. Ta strast je prema tome osno-
va takozvanih podraavalakih umetnosti. Podlogu slikarstva, vajarstva i poe-
zije ini neka vrsta nagona za podraavanjem kretnjama i oblicima drugih, i iz-
gledu spoljanjih stvari.

Uzvieno deluje na samopotovanje

Trea vrsta simpatije kojom se objanjava estetsko iskustvo jeste ambi-
cija" \\i takmienje". M i volimo da dobro mislimo o sebi, i zato nam je dobro-
dola svaka prilika koja podstie u nama uzdizanje i uveliavanje nae linosti.
To uzdizanje se najvie opaa i deluje s najveom snagom onda kad se suoava-
mo sa stranim stvarima, ali bez opasnosti; jer um uvek prisvaja sebi neki deo do-
stojanstva i znaaja stvari koje posmatra." 7 9

Prirodno biranje
Istiui neposrednost delovanja tih drutvenih strasti, Berk izriito odbacu-
je svako racionalnije objanjenje. Njega nee smetati ako italac nade u njegovim
gleditima neki nagovetaj magijskog prirodnog biranja. On upravo i objavljuje da
duh ide k drugim duhovima ili okolnom svetu voen nekom neodoljivom prirod-
nom silom, maginom emanacijom, ili tenjom da se stopi sa srodnom silom ili ob-
likom. U estetskom doivljavanju, kae on, ono to smesta privlai duh nije lepa
srazmernost, ni savrenstvo ili simetrija, nego neto dalje to mu je slino.
To pozivanje na prirodni izbor susree se i kod drugih pisaca ovog vremena,
ali ne tako izriito ni tako sistematski razvijeno kao u Berka. Hjum na primer obja-
njava nae uivanje u ravnotei kipa time to mi simpatiki uivamo u dobro posta-
vljenoj ljudskoj figuri koja vrsto stoji, a to to nam se ne svia kada na slici ili skulp-
turi nema ravnotee, time to nam ona simpatiki nagovetava padanje. To je, opet
naelo simpatike magije, koja nas vezuje za predmete koje posmatramo. Mi se na
neki nain oseamo jedno sa predstavljenim linostima i predmetima, i njihovi privid-

78 Isto, str. 58, 59, deo I, od. 15.

79 Isto, str. 64, deo I, od. 17.
192 Istorija estetike

ni oseti postaju za nas stvarni. Figura koja nema dobru ravnoteu deluje neprijatno,
zato to dobivamo ideju o njenom padu, o teti i o bolu; a te ideje, kad putem simpa-
tije dobiju neki stepen snage ili ivosti, postaju bolne. Dodajmo tome da je glavno u
linoj lepoti izgled koji govori o zdravlju i ivosti, i sastav udova koji nagovetava sna-
gu i aktivnost. Ta ideja o lepoti moe se protumaiti samo simpatijom." 8 0
To pozivanje na simpatiku magiju pojavljuje se jasnije kod Kemsa i De-
rarda; oni iznose doktrinu koja nejasno nagovetava teoriju o empatiji" poznog
devetnaestog veka. U VI delu svojih Elemenata kritike Kems daje jednom pogla-
vlju naslov: Slinost izmeu emocija i njihovih uzroka". On misli da je prvi ko-
ji je primetio takvu slinost. On kae: Sporo kretanje... izaziva umorno i nepri-
jatno oseanje... lagano jednoliko kretanje mirno i prijatno oseanje; a brzo
kretanje ivo oseanje koje bodri duh i podstie aktivnost..." 8 1
Derard izriito uporeduje tu prikladnost" ili slinost" ili oseanje vr-
ste", koje meusobno privlai duh i predmet, sa magijom magnetizma. Kao to
magnet odabira iz neke koliine materije gvozdene delie koji su sluajno razasu-
ti po njoj, ne vrei nikakav uticaj na druge supstancije, tako i mata, putem sli-
ne isto tako neobjanjive simpatije, izvlai iz celog obima prirode samo one ide-
je koje su nam potrebne, ne marei za druge." 8 2 Magina snaga" mate, kae
Derard, tako razmeta i ureduje grubi, nesreeni haos naih prvih opaaja, da
genije, idui za njom, moe odmah planirati pravilnu celinu lepih srazmera". 8 3
Ta ista neobjanjiva simpatija postaje prirodno sredstvo koje ne samo to vezuje
opaaa sa onim to on opaa sa zadovoljstvom ve i spaja delove duhovne ili
umetnike celine. Hjum kae da je fabula najmanje vaan deo pesme. Mi od nje
traimo brzinu kretanja i toplinu oseanja, koje e uzdii nae emocije na izvesnu
visinu; a to se ne postie objektivnim jedinstvom dobro planirane radnje, ve
obezbeenjem stalnog prenoenja oseanja. Ne sme biti nikakvog osetnog preki-
da ili praznine. Prvo pravilo umetnosti nije, kao to misli Aristotel, iznalaenje
dobro satkane fabule, nego proizvoenje neeg to je stalno jednako vatreno i i-
vo. Simpatiki uticaj jednog prizora mora doneti sluaoca do sledeeg.

Samo kretanje duha prua estetsko zadovoljstvo

Kad se simpatika magija tako pretvori u prenoenje kretanja, i kad nagla-
sak u estetskom doivljavanju ne pada vie na prikladnost stvari duhu, ve na spo-
sobnost kretanja, na neometano prelaenje energije u svakom trenutku u toku ui-
vanja u pesmi, onda zaista poinje da pada plat racionalizma. Doista, u celom pe-
riodu neoklasine kritike uporedo sa otvorenim racionalizmom postojalo je i gle-
dite da je jedan izvor estetskog zadovoljstva samo uivanje u kretanju. Okreui
se svesno protiv Boaloovih sledbenika koji su na malo drukijyiain i dalje insi-
stirali na povezanosti umetnosti i razuma, francuski kritiar opat Dibo tvrdio je

80 Treatise, str. 364, 365.

81 Home, navedeno delo, str. 94
82 Gerard, navedeno delo, str. 168, 169.
83 Isto, str. 169.
Britanska skola osamnaestog veka 193

da su poezija, slikarstvo i muzika dobri zato to razgone dosadu. Naem duhu su

potrebni podsticaji i promene, i ,,mi najvie aplaudiramo pesnikoj i slikarskoj
umetnosti kad nas raaloste, jer raaloujui nas one nas pokreu" 8 4 .

Hogart: raznovrsnost u jednolikosti

U Velikoj Britaniji osamnaestog veka nije bilo tako istog odvajanja dra-
i duevnog kretanja od drugih momenata. Ipak, Hogart, empiriar koji je zajed-
no sa Berkom najradikalnije raskinuo sa neoklasinom teorijom i ukusom, davao
je emociji samoj po sebi vano mesto. U Vilijemu Hogartu (William Hogarth,
1 6 9 7 1 7 6 4 ) , slikaru i autoru Analize lepote, nalazifncTestetiara koji je po mno-
gim svojim pogledima, a ne samo jednostrano, estetiki naprednjak. On je pod-
vrgao podsmehu celokupnu kolu ukusa osamnaestog veka, slikom na kojoj je
prikazao dvorac Berlington (Burlington House) i Popa kako ga krei, prskajui
koiju vojvode od andosa. U tom crteu Hogart je eleo da ismeje sav onaj aka-
demizam koji je obeleavao dvorac Berlington, kao sedite Kraljevske akademije
i paladijske arhitekture g. Kenta. Pored protivljenja organizovanom i pravover-
nom ukusu", Hogart se bunio protiv moralistikog tona tadanjih spisa o este-
tici. On je rekao da su oni koji su pisali o ljupkosti uskoro skrenuli ,,na iroku i
jae izgaenu stazu moralne lepote" 8 5 . On je prigovarao i nejasnosti u estetikom
teoretiziranju svojih prethodnika. U svom sistemu hteo je da prui konaan, ni
knjievni ni moralni, apsolutni klju za reenje zagonetke o prirodi lepote. Ho-
gart prikazuje taj majstorski klju kao svoj pronalazak, ali mu ipak daje dosto-
janstven izgled starine, time to ga predstavlja kao ponovno otkrie tajne Mike-
lanelove moi i veliine grke umetnosti. On kae kako Lomaco (Lomazzo) u
svom Traktatu o slikarstvu pria kako je Mikelanelo pouavao nekog svog ue-
nika ,,da uvek treba da pravi figuru piramidalno, zmijoliko, i pomnoenu sa je-
dan, dva i t r i " 8 6 . Lomaco je primetio da se po njegovom miljenju ,,u toj pouci
sastoji cela tajna umetnosti" 8 7 . Ilustrujui svoju teoriju tablom sa mnogim crte-
ima raznovrsnih predmeta, Hogart ukljuuje meu njih i jedan Mikelandelov
torzo koji treba da otelovljuje tu tajnu umetnosti". Poto se pozvao na Mikel-
anela kao muzu zatitnicu svoje teorije, Hogart zatim nalazi svog prethodnika i
u najmudrijem od Grka. Uz mnogo navoenja imena i datuma, on izvetava da
je naao pomen o velikom kljuu znanja", o sutini lepog ideala", zahvaljuju-
i kome su se Grci vinuli u lepoti vie od svih drugih nacija. Tu tajnu im je doneo
Pitagora; ona se nazivala analogijom" i imala izvesnu matematiku sadrinu.
Meutim, itajui udno dalje da otkrije u emu je konkretno ta analogija, Ho-
gart kae da je naao da se autor odjednom zaklonio iza nejasne fraze ,,je ne sa-
is quoi". Jo neke fraze, kao dirljivo ili patetino jedinstvo" i beskrajna razno-
likost delova", bile su jedini odreeni nagovetaji koje je Hogart uspeo da izvu-

84 Dubos, Reflexions critiques sur la poesie et sur peinture, Pariz 1719, deo I.
85 Hogarth, Tbe Analysis of Beauty, London 1772, str. IV, predgovor.
86 Isto, str. V.
87 Isto, str. VI.
194 Istorija estetike

e od Grka u vezi s tom analogijom. Ali, verovao je da ve na osnovu toga to je

proitao moe biti siguran u to da je njegovo sopstveno magino reenje identi-
no sa Pitagorinom analogijom. On kae: Moj e zadatak biti da pokaem da je
to bio klju za potpuno poznavanje raznovrsnosti, i u oblicima i u kretanjima." 8 8

Linija lepote
Estetska ideja koju Hogart tako uvodi jeste njegova precizna zmijolika li-
nija". Mnogi koji su pisali o umetnosti, primeuje on, navodili su razne lepe linije,
ili smatrali dobro povuenu liniju nepogreivim znakom najvie umetnike vetine.
Difrene i Roe de Pil nedavno su pisali da ljupkost mnogo zavisi od tekuih, talasa-
stih, zmijolikih linija. Ali ba kao to je knjiga o grkoj analogiji postala nejasna im
je doao trenutak za precizno objanjenje, tako ni ti francuski pisci nisu uspeli da od-
rede ili opiu taj izvor lepote koji se nalazi u linijama. Ponovo se pojavila zbunjuju-
a fraza je ne sais quoi". Hogart kae da precizna zmijplika linija jeste vrhunac le-
pote, ali da one vijugave linije koje bi mogle biti obuhvaene opisom francuskih pi-
saca mogu biti isto tako rune kako i lepe. Sve zavisi, smatrao je Hogart, od preci-
znog utvrivanja dubine krivine i odnosa krivina u idealnoj liniji. Linija lepote, ka-
e on, sastoji se od dve kontrastne krivine. Te krivine moraju se ne samo kretati u
suprotnim pravcima, nego i imati prosenu dubinu to jest, ne smeju biti ni suvi-
e izboene i zaobljene, ni suvie male i otre. 8 9 On je nacrtao sedam takvih ,,S"
likova, na kojima dubina krivine varira od gotovo prave linije do gotovo krune. Iza-
brana linija je etvrta ili srednja. Poto je to linija lepote, precizna zmijolika linija je
slina njoj, ali jo bogatija. To je linija koja bi nastala kad bi se fina ica omotala u
jedinstvenoj kontinuiranoj krivini oko kupe, dodirujui na jednom kraju njenu ba-
zu a na drugom vrh. On je uporeduje sa kupastim kretanjem plamena.
Poto nam je dao taj klju, Hogart ga upotrebljava da bi obeleio lepotu ve-
likog broja predmeta, prirodnih i umetnikih, na primer: linijeTatice perunike, ra-
znih kostiju u telu, zvona, svea, noge od stolice, korseta, rogova obilja, zmija i ko-
nja. Da bi ilustrovao posledice prisustva kao i odsustva svoje linije, Hogart navodi
kao primere katkad itave nizove tih predmeta, a katkad samo po jednu malu gru-
pu. A lako je videti da je Hogart mogao primeniti svoj princip na neto to ima oi-
gledan obris, na primer na ljudski profil, ali je manje jasno kako je njime mogao
reiti problem lepote vrstih oblika. On predusree tu tekou uputstvom da sve
vrste predmete treba gledati kao omotane ljuturom ili opnom kao ona na glavici
luka, a ljuture ili opne treba opet gledati kao sastavljene od linija ili ica. 9 0 To je
analogno shvatanju vrstog tela kao sastavljenog od povrina, a povrina kao sa-
stavljenih od linija, tako da je krajnji geometrijski elemenat uvek linija. Zanimljiv
primer njegove snalaljivosti u upotrebi tog merila linije prua njegovo shvatanje
boje. Pravi probni kamen slikareve uspene upotrebe boje, kae Hogart, jeste nje-
gova sposobnost slikanja golog teia. Slikar koji hoe da se istakne u slikanju preli-

88 Isto, str. XVI

89 Isto, str. 49.
90 Hogarth, navedeno delo, str. 7.
Britanska skola osamnaestog veka 195

va boja tela mora gledati kako sama priroda stvara cvetanje tih boja na ivom bi-
u. On onda opisuje kako je pokoica, tanka kao najtanja opna", tako podeena
da pokazuje donji sloj koe, a taj donji sloj otkriva beskrajnu mreu finih niti ispu-
njenih sokovima raznih boja. Priroda dakle proizvodi svoje divne boje putem niti
koje stvaraju mree, dok mree opet stvaraju slojeve koe. Umetnik treba da pode
za njom. On treba da uzme cvetne ili devianske prelive svake primarne boje pa on-
da da fino unosi etkicom ive linije u predele vrata, obraza i ela. 9 1
Ne samo da je boja tkiva sastavljena od linija, nego i oseajno znaenje
slike ima istu tehniku podlogu. Proste linije, kae Hogart, daju ljudima glup i
smean izgled. Izboena linija Silenovog lica i tela daje mu svinjski izgled. 92 Ta-
ko Hogart sa velikom snalaljivou dovodi u vezu sa svojim omiljenim merilom
one vidove umetnosti koji na prvi pogled imaju sa njim vrlo malo veze.

Raznovrsnost kao glavno apstraktno svojstvo lepote

Hogart eli da veruje da je svojom teorijom o liniji lepote naao sigurno me-
rilo, koje ima neto od venosti i nepromenljivosti matematikih principa. U isto-
riji estetike njegovo ime se obino povezuje sa linijom kao geometrijskim obra-
scem i pretendentom na konanost. Medutim, pitanje je da li je Hogart bio toli-
ko zainteresovan za liniju kao siguran geometrijski princip koliko je bio zainte-
resovan za nju kao otelovljenje maksimuma linijske razrtovrsnosti. One linije
koje sadre najvie raznovrsnosti najvie doprinose stvaranju lepote" 9 3 , kae on.
Lik sastavljen od neraznolikih linija nije elegantan. Nabrajajui apstraktna svoj-
stva lepote: prikladnost, raznovrsnost, jednostavnost, simetriju, razgovetnost,
sloenost, jednoobraznost, i meru, on daje prvo mesto raznovrsnosti. Umetnost
dobrog sastavljanja jeste umetnost dobrog variranja." 9 4 Veliajui estetsku vred-
nost raznovrsnosti, Hogart opet trai odobrenje velikih imena, kao to je traio i
za svoju liniju. On navodi Miltona:

Tako se menjao i izvijao svoj vijugavi rep

U raskalane vence pred pogledom Eve
Da bi joj primamio oko.

A iz ekspirovog Antonija i Kleopatre navodi sa odobravanjem:

i od navike nee se ustajati njena beskrajna raznovrsnost.95

Jednostavnost bez raznovrsnosti je otuna, kae on; a simetrija je lepa samo uko-
liko slui prikladnosti. Za upotrebne predmete - stolove i stolice prikladnost

91 Isto, gl. 14.

92 Isto, str. 128.
93 Isto, str. 39.
94 Isto, str. 40.
95 Isto, str. XVI,
196 Istorija estetike

je vano estetsko svojstvo. Kad brod dobro jedri, mornari uvek kau da je lep;
tako se te dve ideje povezuju." 9 6 Ali Hogart se ipak najee vraa raznovrsnosti
i sloenosti, i to kao izazivaima fizikog i duevnog kretanja. Aktivan duh uvek
tei da bude zaposlen" 9 7 kae on, jako se pribliavajui glavnoj Diboovoj misli.
Njegova zmijolika linija takode izraava kretanje. Slika postie najveu ljupkost
i ivost kad izraava kretanje, koje slikari nazivaju duom slike. A nijedan oblik
nije tako pogodan za izraavanje tog kretanja kao oblik plamena vatre, koja je
prema Aristotelu i drugim filozofima najaktivniji elemenat od svih; jer je oblik
plamena najprikladniji za kretanje, jer on ima konus ili otri vrh, kojim kao da
raseca vazduh, da bi se popeo do sfere koja mu odgovara. Zato e najlepa biti
ona slika koja ima taj o b l i k . " 9 8 Oko uiva u praenju krivina, a ruka uiva u pra-
vljenju ivih pokreta perom ili olovkom. Hogart kae da je kretanje naeg oka
kad prati seoski ples omamljujue. Uvijanja figura vode oko ,,u raskoan l o v " 9 9 .
On otroumno objanjava da dra lica potie od raznovrsnosti njegovih izraza, a
dra tela od raznovrsnosti umetnikog odevanja i ukraavanja, kojim se izbega-
va zasienost. To je vrlo blisko Diboovoj ideji da nam najvie zadovoljstva prua
ona umetnost koja nas stalno uznemiruje i spreava dosadu. U promenama i bo-
jama odee, kae Hogart, duh na svakom koraku ponovo zapoinje svoje ma-
tovito istraivanje njega (ljudskog tela). Isto tako, ako smem da upotrebim to
uporeenje, peca nee da pogleda ribu koju peca dok je nije sasvim ulovio." 1 0 0
Kao i mnogi drugi pronalazai arobnih formula, Hogart je verovao da
bi prihvatanje njegovog principa zmijolike linije, sa svim implikacijama, bilo od
velike praktine koristi za umetnike. On je rekao da misli da se pomou njego-
vog principa mogu planirati jedan ili vie novih arhitektonskih sistema. Crkve,
palate, bolnice, zatvori, obine kue i letnjikovci mogli bi se graditi individual-
nije nego sada, ako bi se napravio poseban sistem za svaku v r s t u . " 1 0 1 To on
predlae kao nain osloboenja od Paladija, koga svaki arhitekt toga vremena,
kae on, misli da mora ropski slediti, bilo da gradi palatu u Laponiji ili u Za-
padnoj Indiji.
Hogarta su medutim nazivali i lanim prorokom lepote" Engleske osam-
naestog veka. U mnogo emu on nije bio tipian za svoje vreme. Izgleda da su
njegove ideje blie idejama francuskog kritiara Didroa (Diderot) nego pravover-
nim pogledima na lepotu i slikarsku umetnost kojima je bio okruen u sopstve-
noj zemlji. Te tipine ideje, sa njihovom nereenom protivrenou izmeu raci-
onalne i klasine sadrine i iracionalnog ulnog porekla, savreno su iznete u Ras-
pravama ser Doue Rejnoldsa. Ali u njima postoji jaka prevaga tradicionalnog
razuma i praktinog smisla. Devet desetina njegove misli stoji na strani Difrenea
i De Pila, koji su za francusko slikarstvo bili ono to je Boalo bio za francusku
poeziju; a samo jedna desetina vee ga sa Lokom i Hjumom.

96 Hogarth, navedeno delo, str. 14.

97 Isto, str. 24.
98 Isto, str. VI. Navedeno iz Lomaca.

99 Isto, str. 25.

10 Isto, str. 36, 37.

i 1 Isto, str. 45.

Britanska skola osamnaestog veka 197

Kao to je Devid Hjum branio tradicionalno aristotelovsko uenje o je-

dinstvima, ali ga je branio na osnovi nove filozofije ljudske prirode uenja o
mehanizmu asocijacije tako je ser Doua Rejnolds ( 1 7 2 3 1 7 9 2 ) branio tra-
dicionalna uenja o podraavanju idealne lepote i o savrenom prirodnom stanju,
ali ih je branio na osnovi nove filozofije ljudske prirode, pozivajui se, kao i
Hjum, na asocijaciju ideja.

Rejnolds: nema umetnosti bez pravila

Rejnolds istie pravila na tipino klasicistiki nain. On kae da je lano i
prostako miljenje da su pravila okovi genija; ona su okovi samo za negenijalne
ljude." 1 0 2 Prikazujui u svojoj Prvoj raspravi" metod kojim treba da se slui po-
etnik u slikarstvu, on kae: Ja bih iznad svega preporuio da se od mladih ueni-
ka trai bezuslovnp pokoravanje pravilima umetnosti kako su utvrena praksom
velikih majstora. Te uzore koji su dobili odobravanje vekova oni moraju smatrati
savrenim i nepogreivim vodiima, predmetima podraavanja a ne kritike." 1 0 3 Ta-
kvo insistiranje na pravilima i uzorima uvek povlai za sobom uzdizanje autoriteta
i nepoverenje u pojedinana miljenja. Rejnolds jasno izraava to nepoverenje:
Prihvatite radije miljenje sveta nego svoje vlastito. Ne smete se oslanjati na sop-
stveni talenat." 1 0 4 I opet: Moe se postaviti kao maksima da onaj ko se odmah na
poetku osloni na svoj razum zavri svoje uenje pre nego to ga je i zapoeo." 1 0 5

Na platno treba da dode trajna priroda, a ne promenljivost

Poznatu ideju da su prava pravila zasnovana na prirodi nalazimo i u Rej-
noldsa. Raspravljajui o boji on ovako poduava: Obraajte se samoj prirodi,
koja je uvek pri ruci, jer u poreenju sa njenim istinskim sjajem i najbolje oboje-
ne slike blede su i s l a b e . " 1 0 6 Govorei uoptenije, on kae: Ispravljajte prirodu
njom s a m o m . " 1 0 7 Ali kao to se moe i oekivati, ta priroda koja pravilno obra-
zovanom umetniku slui kao uzor jeste univerzalizovana priroda. U svojim bele-
kama uz Difreneovu Slikarsku umetnost:

Prvi je i glavni posao slikarstva da ispita

Koji se od lepih oblika iz bezgranicne riznice prirode
Najbolje slau sa umetnou i drevnim ukusom.108

Rejnolds komentarie: Za slikara je apsolutno neophodno da uopti svoju ide-

ju; slikati pojedinosti ne znai slikati prirodu, nego samo okolnosti. Tek kad je

102 jhe Literary Works of Sir Joshua Reynolds, 2 sveska, London 1852, sv. I, str. 309.
1 0 3 Isto, sv. I, str. 308.

104 Isto, sv. I, str. 322.

105 Isto, sv. I, str. 309.

106 Isto, sv. I, str. 320.

7lsto, sv. I, str. 333.

108 Isto, sv. II, str. 257.
198 Istorija estetike

umetnik zamislio u svojoj mati sliku savrene lepote, ili apstraktnu ideju o obli-
cima, za njega se moe rei da je uao u veliki savet P r i r o d e . " 1 0 9 Posmatraj de-
la prirode", kae on, ali zatim dodaje: odabiraj; promisli; sistematizuj; upore-
duj." Za njega se cela lepota i veliina umetnosti sastoji u tome to je ovek ka-
dar da se uzdigne iznad svih pojedinanih oblika, lokalnih obiaja, pojedinosti i
detalja svake v r s t e . " 1 1 0 Onaj visoki stil" kome se Rejnolds divio i koji je nasto-
jao da uvede kao modu u Englesku, bio je do krajnosti udaljen od one precizne
imitacije prirode koju povezujemo sa holandskim genijem. Maka ili violina na-
slikani tako precizno da izgledaju kao da ih moete uzeti u ruke" to nije Ra-
fael ni Mikelanelo." 1 1 1 Ti veliki Italijani, koji su se interesovali samo za ne-
promenljive, velike i opte ideje koje su utvrene i trajno prisutne u sveoptoj pri-
rodi" davali su, po Rejnoldsovom uverenju, primer idealnog stava slikara prema
prirodi. 1 1 2 Slikarstvo se odnosi prema mehanikom podraavanju prirode re-
kao je on isto onako kao to se odnosi poezija prema detaljnom beleenju i-
njenica u istoriji. 1 1 3
Koliko je Rejnoldsova teorija o uoptenom podraavanju prirode bliska teo-
riji poezije dra Donsona (1709 1784) moe se videti iz sledeeg navoda iz Rasela-
sa: Pesnik treba da ispituje ne pojedinca nego vrstu; on zapaa opta svojstva i krup-
ne pojave; on ne broji pruge na lali, niti opisuje pojedine prelive zelenila u umi."

Relativnost ukusa nije nespojiva s pravilima

Rejnolds kae da se taj put ka idealnom podraavanju prirode moe
skratiti prouavanjem antikih kipova i velikih italijanskih slika. Ali iako mladi
uenik treba da prouava te uzore, njemu se ipak preporuuje da ih ispituje ana-
litiki i da ih ne kopira mehaniki. Trebalo je prouavati zamisli koje stoje iza
umetnikih dela, a ne pojedine poteze na platnu ili u mermeru. Rejnolds je ve-
rovao da mladi umetnik moe na taj nain, trudei se da ponovo pree onaj put
invencije koji je preao sam Grk ili Italijan, postati originalan majstor a ne po-
korni imitator. Lako je videti da Rejnolds stalno upuuje na knjievni, nauni-
ki, ili analitiki pristup slikarstvu vie nego na prosto zanatski. Uz to, iako je za
svoju teoriju prirode uzeo neku vrstu platonskog idealizma, Rejnolds se, dajui
psiholoko objanjenje o tome zato se raznim ljudima sviaju razne vrste lepo-
te, obraa Lokovom empirizmu. Iako se ne moe rei da je obiaj ili navika
uzrok lepote", pie on, on je svakako uzrok zato nam se neto s v i a " . 1 1 4 Ako
uporedimo jednu vrstu sa drugom, obe su podjednako lepe. Prednost jednoj ili
drugoj dajemo iz navike, ili zbog neke asocijacije ideja; kod stvorenja iste vrste
lepota je prosek ili sredite svih njenih oblika. Tako on kae da bi boginja lepo-

109 Isto, sv. II, str. 300.

110 Iso, sv. I, str. 333.
111 Isto, sv. II, str. 130.

112 Isto, sv. II, str. 128.

1 1 3 Na istom mestu.

114 Isto, sv. II, str. 133.

Britanska skola osamnaestog veka 199

te koju bi naslikala neka crnkinja imala debele usne, jer zbog obiaja i navike
svaka grupa voli ono na to je navikla. 1 1 5 Rejnolds objanjava svoje uenje o svi-
danju na osnovi asocijacije ideja jednom metaforom. On kae da klatno u sva-
kom svom zamahu prode kroz sredinu taku, bez obzira kroz koliko taaka
proe van sredita. Ta sredina taka kroz koju klatno prolazi predstavlja estet-
sku naviku, stvorenu ponavljanjem doivljaja. 1 1 6

Genije je iznad pravila, a ne protiv njih

Rejnolds modifikuje svoj zahtev za pokoravanjem pravilima u jo jednom
pogledu. Ljudi velike genijalnosti, ili oni koji su se disciplinovali dugim i brilji-
vim vebanjem, mogu zanemariti pravila. Ili bolje, pravila genijalnih ljudi stoje
iznad obinog dohvata, ona su ,,ili otkrivena njihovim linim posmatranjima, ili
tako tananog sastava da se ne mogu lako izraziti r e i m a " 1 1 7 . Kad bismo mogli
nauiti ukus i genijalnost pomou pravila", kae on, ,,to vie ne bi bili ni ukus ni
genijalnost." 1 1 ^ Iz tog razvoja Rejnoldsove misli njegovog psiholokog obja-
njenja estetskog izbora, i priznavanja da postoji podruje van pravila moe
se videti da njegova neoklasina misao nije bila samo konvencionalna.

115 Isto, sv. II, str. 134.

116 Isto, sv. II, str. 132.
n7Isto, sv. I, str. 387.
118 Isto, sv. I, str. 332.