SINTAKSIKE ULOGE SEMANTIKOG (DUBINSKOG) OBJEKTA

U SRPSKOM JEZIKU*
NADA ARSENIJEVI

UDC 811.163.41'37

U ovom radu se razmatraju razliite mogunosti funkcionisawa semantikog (dubinskog) objekta u okviru reenice. Polazite je
dubinska struktura u kojoj se ostvaruje tranzitivna glagolsko-imenska relacija, koja u zavisnosti od namere govornika dobija razliite povrinske manifestacije. Analiza pokazuje da se osim u primarnoj ulozi sintaksikog objekta, semantiki objekat pojavquje i
u ulozi reeninog subjekta, predikata, adverbijalnog determinatora, ili ostvaruje atributsku ulogu u sintagmama razliite funkcije.
Kqune rei: lingvistika, srpski jezik, sintaksa, semantika,
objekat, tranzitivnost glagola.

Kompleksni sintaksiko-semantiki fenomen tranzitivnosti glagola ve je bio tema naih ranijih istraivawa, koja su pri tom obuhvatala oblik i dubinska znaewa wihovih padenih objekatskih dopuna. Meutim, u ovom radu posmatrawe objekatskog argumenta polazi uvek
od bazine objekatske sintagme, a zatim se razmatraju wene razliite
povrinske manifestacije.
Pre same analize, treba jo jednom istai da se pojam objekta dovodi u vezu sa leksikim i gramatikim obelejima i glagola i imenica. Prvenstveno sa tranzitivnou, koja u srpskom jeziku nije gramatikalizovana, a zatim i sa morfolokom kategorijom padea kao indikatorom unutarsintagmatskog odnosa.
S obzirom na to da je tranzitivnost semantiko-sintaksika kategorija karakteristina za glagole ije znaewe ukquuje barem dva aktanta jednog aktivnog i jednog pasivnog, a koji kao predikati povezuju i dva razliito hijerarhizovana argumenta subjekatski i objekatski, semantikim prototipom sintaksikog objekta mogao bi se smatrati pacijens,1 kao to se za subjekat moe smatrati agens. Meutim, znaewe dopunskog argumenta regulisano je upravnim glagolom, tako da pored tipinog pasivnog pojma tranzitivnom radwom mogu biti obuhvaeni pojmovi razliitog angaovawa, pa i oni koje karakterie odree* Ovaj rad predstavqa deo istraivawa u okviru projekta Standardni srpski jezik:
sintaksika, semantika i pragmatika istraivawa, koji finansira Ministarstvo
nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.
1 Prema Enciklopedijskom reniku moderne lingvistike pacijens se objawava kao:
Termin koji neki lingvisti upotrebqavaju u sklopu gramatike analize reenice: oznaava bie ili predmet na koje utie radwa glagola, npr.: oveka u Pas je ujeo oveka. Kao
alternativni upotrebqavaju se i termini ciq" i recipijent" (Kristal 1985: 178).

180

NADA ARSENIJEVI

ni stepen aktivnosti (adresat, percipijent, eksperijenser, pa i sam

agens). Otuda, zahvaqujui velikom broju glagola koji mogu biti predikati, sintaksiki objekat dobija razliite semantike interpretacije.
Iz ovoga proistie i pitawe formalne prirode terminoloke distinkcije sintaksikog i semantikog plana,2 to se ne potuje uvek,
ili se reava selektivno, u zavisnosti od vrste analize, ciqa istraivawa, tradicije itd.
U nedostatku opteg termina, koji bi obuhvatio ovu raznorodnu semantiku kao hiperonim (Pri 1997), u praksi se obino koristi termin pacijens, bez obzira na pravu prirodu dopunskog pojma. Tako, na
primer, postupa Vsevolodova za koju je pacijens drugi aktant na koji je
usmereno delovawe prvog aktanta protagoniste, i u tom odnosu zavisi od wega. Meutim, za wu je pacijens upravo hiperuloga kojom su obuhvaene razliite semantike modifikacije, dok je termin objekat, koji je kao semantiki nespecifikovan jo ei u lingvistikoj literaturi, po wenom miqewu mnogoznaan, jer povezuje formalnu jedinicu tipa dopune" i komponentu semantike strukture (Vsevolodova
2000: 134135 i 144).
Dakle, problem je u tome to termin objekat, pored primarne uloge obeleavawa reeninog lana na povrinskom planu, pokriva i
razliite dubinske eksponente. Zbog toga je ovom prilikom dopunski
pojam prelaznog glagola na dubinskom planu nazvan dubinskim, odnosno
semantikim objektom, dok je sintaksika uloga identifikovana kao
sintaksiki objekat ili samo kao objekat.
Odluka da se odabere ba termin semantiki (dubinski) objekat
podstaknuta je takoe i iwenicom da se termin objekat, pored subjekta i predikata, tradicionalno koristi za obeleavawe treeg reeninog lana. S druge strane, ovom prilikom u centru pawe bie povrinski eksponenti, tj. razliite sintaksike manifestacije ove dubinske dopune bez obzira na wenu semantiku. Ovo reewe inilo se
boqim i u odnosu na termin pacijens, koji je korelat agensa, a ne wegovog hiperonim, to bi morao biti u sluaju dopuwavawa tranzitivnog
glagola dubinskim agensom. Oba pojma obeleavaju centralnu, ali ne i
jedinu semantizaciju svojih sintaksikih uloga.3 Upravo pri takvoj identifikaciji problem bi predstavqala i druga prelazna znaewa razliitog stepena angaovanosti semantikog objekta, tj. ona izmeu agensa
i pacijensa. to se tie gramatikalizacije i semantizacije samog nominalnog pojma, treba napomenuti da se objekat u praksi obino dovodi
u vezu s odgovarajuim padenim oblikom imenice koja ga zastupa. U
tipinoj tranzitivnoj strukturi, tj. u objekatskoj sintagmi, dopunski
imenski pojam realizovan je u obliku akuzativa ili genitiva bez predloga. Meutim, prisustvo ovih morfolokih oblika uz neki glagol ne
2 Ovu razliku Krisko istie govorei o objektnosti kao leksiko-semantikoj kategoriji, a o tranzitivnosti kao o sintaksikoj (Krisko 1997: 11).
3 U naoj strunoj literaturi postoje i drugaija opredeqewa, pa se zahvaqujui
centralnoj poziciji u okviru semantikog poqa agentivnosti, terminu agens pripisuje
hiperuloga (Alanovi 2007).

SINTAKSIKE ULOGE SEMANTIKOG (DUBINSKOG) OBJEKTA U SRPSKOM JEZIKU

181

znai nuno i wegovu tranzitivnost (npr. hodao je celu no), kao i odsustvo intranzitivnost (itam; jede mi se okolada).
Semantiki tranzitivan glagol najee ostvaruje sintaksiku tranzitivnost (On pije kafu), ali je i ne mora ostvariti (On pije = on je
pijanica"). Veza prelaznog glagola i objekatske akuzativne dopune u velikoj meri je uslovqena komunikativnim potrebama, jer jedna dubinska
struktura moe imati razliite povrinske realizacije. U zavisnosti
od hijerarhizacije komponenata semantike strukture predikata primarno mesto, tj. tema saoptewa, moe pripasti agensu i tada se ostvaruje tipina aktivna struktura (Ona aqe pismo potom), ali u toj poziciji se moe nai i kreativ (Pismo je napisano), perceptiv (Pesma se
uje), nain/lokalizator (Pota je dostavila pismo), adresat (Brat je
primio pismo), pa i sama radwa (Sve se mawe pie), pri emu dolazi do
izvesnih morfolokih i leksikih promena (Topoliwska 1996: 5). Takoe, teite informacije u reenici sa potencijalno tranzitivnim
glagolom (Ona ita kwigu) moe biti pomereno sa semantikog objekta
na neku drugu wegovu komponentu (Ona ita celu no; Ona ve odlino
ita), tako da sintaksika funkcija objekta ostaje nerealizovana. Takoe, osim uloge objekta u okviru povrinske reenine strukture, dubinski objekat ima i druge sintaksike uloge. U ovom radu e se razmatrati funkcionalna raslojenost dubinskog objekta na nivou reenice i
sintagme, dok se ovoga puta nee uzimati u obzir4 wegovo ukquivawe u
leksiki sadraj pojedinih glagola, to je formalizovano pojavom novih leksema, kao u primeru: Biberiti supu Sipati biber u supu.
Kada se analiziraju uloge objekatskog pojma, obino se misli na
relaciju koja polazi od sintaksikog plana i pojma koji ima ulogu sintaksikog objekta u akuzativu ili genitivu, odnosno, u drugim padenim i predloko-padenim oblicima, i utvruju se wegove razliite
semantike uloge. Tako pozicija reeninog objekta objediwuje pojmove
razliitog stepena angaovanosti, od potpuno pasivnog do onog aktivnog, o emu e neto kasnije biti vie rei. Sledea shema pokazuje
takav odnos u kojem se na povrinskom planu (Pp) uvek pojavquje samo
jedna sintaksika funkcija, objekatska.

Slika 1.

4 O tome je ve pisano ranije i ovom prilikom samo se upuuje na neke od radova

koji se tiu situacije u srpskom jeziku, npr. Ivi 2002; Arsenijevi 2008.

182

NADA ARSENIJEVI

Ovoga puta polazite je dubinska struktura u kojoj se ostvaruje

tranzitivna relacija. Mogunosti wene povrinske realizacije su mnogostruke i, kao to je ve reeno, odabrano reewe je uslovqeno komunikacijom. Tako je korelat dubinskog objekta najee sintaksiki objekat, ali on nije i jedino reewe, jer to mogu biti i sintaksiki subjekat, adverbijalni determinator, atribut i predikat, to pokazuje slika 2.

Slika 2.

U analizi se polazi od objekta kao wegove najtipinije sintaksike uloge.

Funkcija sintaksikog objekta
Nemarkiranom situacijom moe se smatrati ona u kojoj je tema saoptewa agens, pa mu se pripisuje uloga subjekta reenice i pozicija
levo od predikata, dok drugom pasivnom aktantu u svojstvu semantikog
objekta pripada uloga reeninog objekta, distribuiranog s desne strane predikata. Ukoliko se radi o semantikom objektu kao primarnom
rematskom elementu, on je zastupqen centralnim padeom, prvenstveno
akuzativom.5 Pre svega to su neivi pojmovi, kao u primeru: Oficiri
metnue klobuke na glavu, ali mogu biti i ivi, ija je kontrola nad
radwom sasvim iskquena, na primer: Decu je bila dala slukiwama
[ena je dala decu slukiwama]. Korelacija semantikog i sintaksikog
objekta bie ostvarena nezavisno od semantike gramatikog subjekta,
to pokazuju i reenice u kojima tu ulogu ima, na primer, eksperijenser: Francuzi ih sve dotle ne behu primetili, ili instrument: U kosi
je prut rascepio kou, mada je, nezavisno od povrinske realizacije, u
bazinoj strukturi uvek povezan samo sa semantikim subjektom [ovek
je prutom rascepio kou u kosi].
to se tie semantike objekatskog pojma u akuzativu primarni bi
bili, kao to je ve pomenuto, oni izrazite pasivnosti. Takav je objekat lokalizacije (baciti loptu), lokalizator (istresti lulu, preskoiti druga), objekat konverzije (poslati pismo, uzeti kapu), formativ
5 Ponekad i sekundarni elementi reme, kao to su, na primer, eksperijenser i lokalizator, sekundarni objekat itd., koji su inae zastupqeni perifernim padeima na
povrinskom planu, promenom svojih obeleja mogu dobiti isti morfoloki oblik (On
je posluio pie gostima On je goste posluio piem; Ona je stavila salvetu na hleb
Ona je hleb prekrila salvetom; Oni razgovaraju o poslu Oni ugovaraju posao).

SINTAKSIKE ULOGE SEMANTIKOG (DUBINSKOG) OBJEKTA U SRPSKOM JEZIKU

183

(otvoriti vrata), dezintegrativ (pocepati haqinu, ubiti oveka), kreativ (praviti kuu, roditi dete), objekat u znaewu forme (svirati sonatu), kvalifikacije (smisliti lukavtinu) i sl. Na relaciji ka agensu ostvaruju se uloge delimine angaovanosti, kao u sluaju semantikog objekta sa znaewem instrumenta (svirati klavir, sluati radio),
ili jo izrazitijeg angamana u sluaju kauzatora (voleti mladia),
ivog izvora zvuka (sluati pevaicu), sve do pojmova koji su samoaktivni i iz konteksta se implicira wihova uloga autora (svirati Hajdna
svirati muziku koju je Hajdn komponovao), subeksperijensera (obradovati oca uiniti da se otac obraduje), subagensa (uriti dete uiniti da se dete uri), koagensa (sretati kolege on i kolege se sreu).
Funkcija sintaksikog subjekta
Ulogu sintaksikog subjekta dobijaju semantiki objekti najee u
okviru pasivne strukture, dok je wihova tematizacija u gramatiki aktivnoj reenici vezana za radwe koje svojim znaewem potenciraju pasivnost subjekta.
Iako se u ovakvim reenicama zadrava formalno aktivna struktura reenice i znaewski potencijal glagola, ili potencijal odgovarajueg konverznog glagola, subjekatski pojam se ukquuje kao semantika
objekatska dopuna.
Takvi su medijalni glagoli kojima se obeleavaju prirodni procesi sa nosiocem ekspliciranim predloko-padenom konstrukcijom i
semantikim objektom u nominativu, ija animatnost nije markirana,
mada su u subjekatskoj ulozi ei neivi pojmovi: Haqina se sui
(sunce) sui haqinu, grane se savijaju od teine plodova plodovi savijaju grane, ali i On kisne Kia ga kvasi, on stari starost ga
stie.
Obeleje medijalnosti mogu dobiti i strukture u kojima je ivi
aktant subjekat obuhvaen prirodnim psiho-fiziolokim procesom koji je sintaksiki identifikovan oblikom sloenog predikata: Dete je
u razvoju. Identina sintaksika struktura s neivim subjektom predstavqa pravu pasivnu reenicu nastalu dijatezom aktivne: Kua je u izgradwi Majstori grade kuu.
Kao adverbijalni pasiv gramatiari oznaavaju one strukture u kojima subjekatsku ulogu ima semantiki objekat privremeno dislociran
sa svog uobiajenog mesta (Piper i dr. 2005: 623 i 624). Pored democije
agentivnog pojma, koji je obino ekspliciran imenskom konstrukcijom
s predlogom kod, ili implicitan, vri se i transformacija predikata
tako da on dobija sloenu formu: Sat je na popravci kod sajxije
Sajxija popravqa sat; Bolesnik je na pregledu kod lekara Lekar pregleda bolesnika; Kwiga je na itawu Neko ita kwigu.
Po formi su sline i reenice sa dubinskim objekatsko-lokacionim konstrukcijama: Hleb je na stolu Neko je stavio hleb na sto, kod
kojih se na povrinskom planu pojam u subjekatskoj poziciji povlai

184

NADA ARSENIJEVI

na raun semantikog objekta, scecifikovanog kao objekat lokalizacije.

Takoe, usled blokiranosti subjekatske pozicije u impersonalnoj reenici, on uz habeo glagol dobija gramatiki oblik genitiva bez predloga, poznat u literaturi kao quasi subiectum", ija se pasivna uloga
lake zapaa uz dodatnu dispozicionalnu komponentu znaewa: Ima
sira u friideru ( Neko je stavio sir u friider).
Semantika subjekta oigledna je i u reenicama sa perifrastinim predikatom ija je funkcija upravo da svojim glagolskim delom
ukae na pasivnost ovog pojma: On je primio/dobio udarac u lea (Alanovi 2007: 86 i 87), za razliku od ekvivalentnog punoznanog glagola
iji je subjekat aktivan, a subjekat nastao sintaksikom konverzijom,
pasivan: Neko(ag) ga(pt) je udario. Subjekat dobija i drugaiju interpretaciju u primerima sa istim ili slinim glagolskim konstituentom
perifrastinog predikata iji imenski deo ne znai negativno fiziko delovawe kojem je subjekat izloen bez mogunost izbora ve, naprotiv, unosi pozitivnu komponentu benefaktivnosti, kao na primer: Siromani dobijaju/primaju pomo Neko pomae siromane. Osim to
moe imati kontrolu nad datom radwom tako da je sprei: Siromani
ne primaju (= odbijaju) pomo, subjekat moe inicirati neku aktivnost u
svoju korist: Siromani (su traili) i dobijaju pomo.
Promocija semantikog objekta i wegova realizacija u nominativnoj formi karakteristina je za reenice u kojima se izmeu predikatskih argumenata ostvaruje posesivni odnos. Wihova konverzija i drugaija leksikalizacija predikata ne utiu bitno na promenu reenine
strukture formalno ona ostaje ista, kao to pokazuje i primer: Kua
pripada Marku Marko ima kuu. Meutim, da se democijom posesora
i promocijom posesuma mewa dijetetiki odnos, pokazuju primeri iji
posesumi ne mogu biti tematizovani na ovaj nain, jer se glagolom posedovati identifikuje samo pravi odnos vlasnitva, dok je u sluaju
posesivnosti nekog drugog tipa prisutan enklitiki oblik glagola jesam: Marko ima plavu kosu Plava kosa je Markova, Marko ima dete
dete je Markovo.
U odnosu na aktivnu reenicu ne zapaaju se bitnije strukturne
razlike u do sada razmatranim primerima. Pasivnost wihovih subjekata zasnovana je na iwenici da su u datim strukturama oni kvalifikovani, locirani ili su sami bili lokalizatori i posesumi, sa primarnom komponentom statinosti.6
Tipine pasivne strukture nastale tematizacijom dubinskog objekta jesu one u kojima je priroda predikatske radwe takva da poznati ili
6 Kao prelazni sluajevi koji su na granici sa aktivnim strukturama mogli bi se
pomenuti primeri u kojima subjekatsku ulogu aktuelne predikatske radwe imaju pojmovi
koji su weni dubinski objekti, ali koji su istovremeno i weni kauzatori, kao npr.: On se
brije kod berberina On je (doao i) traio da ga berberin brije; Ona se farba u frizerskom salonu Ona je traila da je frizerka ofarba. Ako se uzme u obzir miqewe X.
Lekofa, koje navodi M. Ivi, govorei o modifikaciji uloge agensa", po kojem je odgovornost primarna komponenta agentivnosti (Ivi 2002a), onda su ovakvi subjekti blii
onom dubinskom znaewu iji je reprezent agens, a ne pacijens, tj. pre bi se mogli tretirati kao semantiki subjekti, nego semantiki objekti.

SINTAKSIKE ULOGE SEMANTIKOG (DUBINSKOG) OBJEKTA U SRPSKOM JEZIKU

185

anonimni vrilac svoju aktivnost sprovodi obuhvatajui obavezno jo

jedan pojam ive ili neive prirode, a koji se u datoj komunikativnoj
situaciji naao u ulozi reeninog subjekta. Ovakvo transponovawe
dubinske u povrinsku strukturu i formalno je obeleeno, i to ne samo nominativnim oblikom dubinskog objekta ve i formom predikata,
iji je leksiki deo zastupqen glagolskim pridevom trpnim: Film je
pohvaqen od strane kritiara Kritiari su pohvalili film; Gosti
su uslueni (neko) je usluio goste, ili je glagol kombinovan s
morfemom se: okolada mi se jede Ja elim da jedem okoladu; Provalnici se kawavaju (neko) kawava provalnike.
Funkcija sintaksikog adverbijalnog determinatora
Pojava semantikog objekta u ovoj funkciji obino je praena ili
elizijom jedne od predikacija dubinske reenine strukture: Otiao je
po lekara Otiao je da bi doveo lekara, ili konverzijom sintaksikih uloga u remi: On mae hleb medom On mae med na hleb, to ponekad utie i na drugaiju semantizaciju predikata: Zavezala je kosu gumicom Stavila je gumicu na kosu. Priloka funkcija koju pri tom
dobija ovaj objekat moe se razliito okvalifikovati, kao propratna
okolnost pri realizaciji upravne glagolske radwe, moe biti eksponent intencije, socijativ, instrument, to je i morfoloki obeleeno wegovim razliitim padenim i predloko-padenim oblicima.
Obino je realizovan u obliku predlokog akuzativa: priaju uz kafu,
ide na kolae, otiao je po lekara, predlokog genitiva: pored prijateqa ima i neprijateqe, kao i u obliku slobodnog i predlokog instrumentala: mae lea uqem, pria sa suzama u oima.
Kao adverbijalni determinator ijim se uim znaewem obeleava
propratna okolnost upravne predikacije, semantiki objekat je zapravo
kondenzator dubinske klauze takvog znaewa. Na povrinskom planu on
je samo wen eksponent, dok je na dubinskom objekat odgovarajue predikacije koja prati upravnu povrinsku radwu. Na primer, u reenici:
oni se odmaraju uz muziku, zahvaqujui istaknutom adverbijalnom determinatoru, implicira se i predikat sluaju sa kojim on ostvaruje objekatski odnos: oni se odmaraju i pri tom sluaju muziku. Isto je i u
primerima u kojima je dati adverbijal realizovan u nekom drugom morfolokom obliku, na primer: dola je s rancem na leima dola je
i pri tom je nosila ranac na leima.
Ponekad je ovaj semantiki objekat obuhvaen istom glagolskom
radwom kao i povrinski objekat, npr.: Uz narueni proizvod aqu i
poklon aqu narueni proizvod i pri tom aqu i poklon; Pored
prijateqa ima i neprijateqe Ima prijateqe a pri tom i neprijateqe. Meutim, za razliku od prethodnih primera, nije deo dubinske propratne radwe, iako je na povrinskom planu svojim oblikom najavquje,
ve primarni semantiki objekat, dok je u odnosu subordinacije drugi
pomenuti pojam (Vasi, 1998).

186

NADA ARSENIJEVI

Uz glagole kretawa, uz koje se esto realizuje kao adverbijalni determinator, semantiki objekat obelodawuje intenciju subjekta zbog koje je kretawe i preduzeto. Pored vlastite translokacije subjekat inicira obino translokaciju i datog semantikog objekta (a nekad i transformaciju), ija animatnost utie na prirodu implicitne predikacije
koju taj objekat dopuwuje, na primer: Otiao je na kafu Otiao je (u
restoran) da bi popio kafu; Ide u apoteku po lekove Ide u apoteku
da bi kupio lekove. Dakle, ukoliko se radi o neivom pojmu, subjekat
omoguuje izvoewe takve radwe (popiti, kupiti, doneti i sl.), a ukoliko je u pitawu ivi pojam, subjekat je samo inicijator wegovog kretawa i u transformu se obino realizuje glagol dovesti: Otiao je po dete Otiao je (u vrti) da bi doveo dete (kui) (Ivi 1979: 118; Arsenijevi 2003/: 246).
Takoe, obeleje intencije dobijaju tranzitivne radwe uz koje se
realizuje adverbijalni determinator zastupqen akuzativom ili instrumentalom s predlogom za, kao u primerima: Skupqaju novac za crkvu
Skupqaju novac da bi izgradili crkvu; Traga za novim kwigama Traga
da bi kupio nove kwige.
Instrumental je tipian padeni oblik i za izraavawe socijativnog i instrumentalnog znaewa povrinskog adverbijalnog determinatora koji je zastupnik dubinskog objekta, kao u primerima: Pomeao je vino s vodom Pomeao je vino i vodu; Zavezala je kosu gumicom
Stavila je gumicu na kosu; Mae hleb maslacem Mae maslac na
hleb. Socijativni koobjekatski odnos predlokog instrumentala i presuponiranog objekta moe se ilustrovati sledeim primerom: S foto-aparatom daju i rezervnu karticu Daju foto-aparat i rezervnu
karticu.
Predikatska funkcija
Pojava semantikog objekta u leksikom delu sintaksikog predikata vezana je za sluajeve u kojima se mewa semantika subjekta, pa time
i forma predikata. Do wegove tranformacije dolazi pomerawem fokusa
pawe sa samog procesa radwe, u kojoj je subjekat agens (Vojnici nose
oruje), na rezultat datog procesa, aktualizovan subjekatsko-objekatskom
korelacijom (Vojnici su pod orujem = 'vojnici su naoruani'). U tom
sluaju upravna glagolska leksema biva zamewena najee enklitikim
oblikom glagola biti, kao proverbumom, a semantizaciju preuzima objekat impliciranog glagola. Ovakav predikat samo formalno ima kopulativnu strukturu, jer u svim primerima u kojima je wegov leksiki deo
zastupqen dubinskim objektom, glagolska enklitika je povrinski zastupnik dubinskog punoznanog glagola. To pokazuju i primeri u kojima
je najee u pitawu glagol imati/nemati, ali i neki drugi glagoli:
On je bez posla On nema posao; Vojnici su pod orujem Vojnici
imaju (nose) oruje; On nije pri novcu On nema novca; On je uvek za
pesmu On voli pesme. Takoe, kao to pokazuju primeri, dolazi i do
promene padenog oblika dubinskog objekta prilikom wegovog uea

SINTAKSIKE ULOGE SEMANTIKOG (DUBINSKOG) OBJEKTA U SRPSKOM JEZIKU

187

u konstituisawu predikata. U zavisnosti od kvalifikacije, koju govornik eli da pripie subjektu, ovaj objekat e dobiti jedan od navedenih predloko-padenih oblika, na primer: genitiv s predlogom bez,
lokativ s predlogom pri, instrumental s predlogom pod, akuzativ s
predlogom za.
Atributska funkcija
Osim funkcije u okviru sentencijalne strukture, dubinski objekat
se realizuje i na planu sintagme kao povrinski eksponent u ulozi
imenskog atributa. Ovakav wegov angaman je i funkcionalno i obliki bogat, jer se u odnosu na ve pomenute uloge relativno esto koristi, a realizuje se u gotovo svim kosim padeima, od kojih su neki zastupqeni i slobodnim oblicima i predlokim konstrukcijama. Po
pravilu, realizovan je u postpoziciji u odnosu na upravnu imensku re,
sa kojom ne kongruira (Policija je posumwala na prodavca novina), i u
reenicu se ukquuje kao wen zavisni lan, obavqajui zajedno sa wom
razliite sintaksike uloge, subjekta (Pomo prijatequ se ne zaboravqa), objekta (Kupila sam ampon za kosu), priloke odredbe (Odluku
je doneo u vreme pobede nad svojim porocima) itd.
Dubinski objekat kao nekongruentni atribut uobiajen je uz imenice izvedene od prelaznih glagola. Inventar ovih deverbativnih derivata ine imenice tipa nomina actionis, acti (analiza primera, pomo prijatequ, rukovoewe preduzeem, pozajmica s kamatom), nomina agentis
(lekar za kone bolesti; prodavac tofa, upravnik pozorita, upija
tinte), nomina loci (leilite za starije osobe, prodavnica igraaka).
Ponekad se na ovaj nain sa semantikim objektom kombinuju i apstraktne imenice (posao bez kraja, svest o obavezi), dok je ovakva vrsta
determinacije pravih imenica zasnovana na implikaciji odgovarajue
glagolsko-imenske veze, kao na primer, spomenik Nikoli Tesli spomenik posveen Nikoli Tesli.
Kao to pokazuju navedeni primeri, razliiti su i morfoloki
oblici povrinske manifestacije semantikog objekta. Genitiv je jedan od oblika koji se u gramatikama tradicionalno kvalifikuje upravo
prema svom dubinskom objekatskom znaewu, pa se pod objekatskim genitivom navode sluajevi u kojima se ovim padenim oblikom identifikuje pojam nemarkirane animatnosti koji u objekatskom smislu dopuwuje
glagol iz kojeg je derivirana upravna imenska re (kupawe deteta
kupati dete; proizvoa hrane onaj koji proizvodi hranu, dra papira ono to dri papir). Takoe, genitiv s predlogom bez kondenzuje relativnu restriktivnu klauzu kao objekat wene predikacije (cvee
bez mirisa cvee koje nema mirisa; stvorewe bez svoje voqe stvorewe koje nema svoju voqu). I u osnovi kvalifikativnog genitiva moe se
identifikovati glagolsko-objekatska veza izmeu habeo glagola i pojma
u funkciji posesuma, uz obavezno prisustvo odgovarajueg determinatora (ovek sede kose ovek koji ima sedu kosu; haqina dugih rukava
haqina koja ima duge rukave).

188

NADA ARSENIJEVI

Nekongruentnim atributima u obliku dativa zastupqeni su oni semantiki objekti prema kojima je radwa dubinske predikacije upravqena i koji kao adresati predstavqaju drugu (podela poklona deci delim poklone deci), ili bar formalno drugu dopunu (podrka drugu
podravam druga dajem podrku drugu; poseta bratu poseujem brata dolazim u posetu bratu).
Predlokim akuzativom otkrivaju se dubinski objekti ive i neive prirode kojima je upravni pojam najee namewen, to se specifikuje i samim predlogom za, kao na primer: fen za kosu, frizer za
dame. Dubinsku predikaciju, koja je na povrinskom planu implicitna,
mogue je rekonstruisati na osnovu znaewa upravne i zavisne rei. Po
pravilu je u pitawu radwa koja se moe smatrati tipinom za dati
objekat (posuda za vodu posuda u kojoj drimo vodu; ampon za kosu
ampon kojim peremo kosu), jer je svaka druga aktivnost, po neemu specifina, identifikovana i na povrinskom planu (posuda za destilaciju vode; ampon za farbawe kose) (Arsenijevi 2003/: 118120).
Kvalifikativno-identifikativne akuzativne konstrukcije s predlozima u i na kondenzuju takoe i samu dubinsku predikaciju i wen objekat.
U ovom sluaju implikacijom je obuhvaen habeo glagol i wegov argument u ulozi posesuma (roman u tri toma roman koji ima tri toma;
bluza na pruge bluza koja ima pruge).
Semantiki objekti iji povrinski eksponenti imaju oblik instrumentala uz deverbativne imenice su realizovani i bez predloga
(bolnicama je obezbeeno snabdevawe vodom neko bolnice snabdeva/doprema im vodu) i sa predlogom nad (pobeda nad protivnikom neko je pobedio protivnika), dok se uz prave imenice pojavquje s predlogom s(a), gde je dubinski objekat argument habeo glagola (ovek s koferom
ovek koji ima/nosi kofer).
Sprovedena analiza pokazuje da su distribucione mogunosti semantikog (dubinskog) objekta praktino neograniene, jer se u reenici pojavquje u primarnoj, rematskoj, a moe se pojaviti i u tematskoj
poziciji. Svakako da je uloga sintaksikog objekta tipina funkcija
ovog dubinskog argumenta, ali pragmatski razlozi, koji utiu na drugaiju hijerarhizaciju reeninih konstituenata, uslovqavaju i drugaiju
raspodelu sintaksikih uloga. Tako se, u odreenim gramatikim uslovima, semantiki objekat moe pojaviti i u ulozi sintaksikog subjekta, predikata, adverbijalnog determinatora i atributa.
I konano, sve ovo to je predoeno, ima za ciq da skrene pawu
na sintaksiko-semantiku relaciju u okviru koje funkcionie objekat
i osvetli wegovu dvojaku prirodu, a time i potrebu za terminolokim
razgraniewem i precizirawem fokusa wegovog posmatrawa.
Novi Sad

SINTAKSIKE ULOGE SEMANTIKOG (DUBINSKOG) OBJEKTA U SRPSKOM JEZIKU

189

LITERATURA
Alanovi, Milivoj (2004). Prilog tipologiji agensa. Prilozi prouavawu jezika. 35.
Novi Sad: Odsek za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
193205.
Alanovi, Milivoj (2007). Funkcionalno-gramatiki okviri padene identifikacije agensa. Sintaksika istraivawa (dijahrono-sinhroni plan). Lingvistike sveske. 6.
Novi Sad: Filozofski fakultet. 84102.
Arsenijevi, Nada (2003/; 2003/). Akuzativ s predlogom u savremenom srpskom jeziku ( i ). Pretampano iz Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku.
H/1 i H/2. () 107263 i () 53216.
Arsenijevi, Nada (2008). Jedan tip reifikacije u srpskom jeziku. Zbornik Matice
srpske za filologiju i lingvistiku. /1. Novi Sad: 6774.
Vasi, Vera (1998). Sintaksika koreferencijalnost. Junoslovenski filolog. .
Beograd. 7986.
Vsevolodova, M. V. (2000). Teori funkcionalno-kommunikativnogo sintaksisa. Moskva: Moskovski gosudarstvenn universitet im. M. V. Lomonosova. 504.
Ivi, Milka (1979). Predikatska kondenzacija u gramatikom opisu slovenskih jezika. Referati od H zasedanie na meunarodnata komisija za izuavawe na gramatikata
struktura na slovenskite literaturni jezici. Makedonska akdemija na naukite i umetnostite: Skopje. 117122.
Ivi, Milka (2002). Neka razmiljanja o leksikografsko-leksikolokim problemima. Red rei.
Beograd: Biblioteka XX vek. 1826.
Ivi, Milka (2002a). O modifikaciji uloge" agens. Red rei. Beograd: Biblioteka XX
vek. 1826.
Kasirer, Ernst (1985). Filozofija simbolikih oblika. Prvi deo, Jezik. Novi Sad: Dnevnik
Knjievna zajednica Novog Sada.
Krisko (1997): Krsko, V. B. Istorieski sintaksis russkogo zka. Obekt i perehodnost. Moskva: Indrik. 423.
Kristal, Dejvid (1985). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. Beograd: Nolit.
Piper i dr. (2005): P. Piper, I. Antoni, V. Rui, S. Tanasi, Q. Popovi, B.
Toovi. Sintaksa savremenog srpskog jezika. Prosta reenica. U redakciji akademika M.
Ivi. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska kwiga. Novi Sad: Matica
srpska.
Pri, Tvrtko (1997). Semantika i pragmatika rei. Novi Sad Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 149.
Topoliwska, Zuzana (1996). Pade" i glagolski rod" dve stratregije gramatikalizacije odnosa izmeu predikata" i wegovih argumenata". Junoslovenski filolog. .
Beograd. 19.

Nada Arsenievi
SINTAKSIESKIE ROLI SEMANTIESKOGO (GLUBINNOGO) OBEKTA
V SERBSKOM ZKE
Rezyme
Analiz ponti obekta v serbskom zke obno provodits v sintaksieskom
plane; kak pravilo, rassmatrivaets funkci obekta, realizuema formo vinitelnogo
ili roditelnogo padee, a take i drugimi padenmi i predlono-padenmi formami, i ustanavlivayts vozmonosti ee razlino semantizacii. V danno rabote otpravno toko issledovani vlets glubinna struktura, v kotoro osuestvlets
tranzitivna glagolno-imenna relci. Budui zavisimo ot namereni govorego,
ona priobretaet razline vnenie provleni, vsledstvie ego provlet seb funkcionalno neoboznaenno. V sootvetstvii s kommunikativno ierarhie proishodit
smeenie iz pervonaalno rematiesko pozicii, gde v kaestve semantisekogo (glu-

190

NADA ARSENIJEVI

binnogo) obekta rassmatrivaema struktura sootnosits s sintaksieskim obektom (Deak uta loptu, Majka nosi dete) i vstupaet v razlinh sintaksieskih rolh: podleaego (on stari, kua je u uzgradwi, auto je na popravci kod majstora, hleb je na stolu,
kwuga je proitana, uenici se nagrajuju), skazuemogo (vojnici su pod orujem), adverbialnogo determinanta (sedeli su uz kafu, otiao je po lekara, zaliva cvee odstajalom vodom) i opredeleni (pobunili su se proizvoai hrane; to je posao bez kpaja, treba kupiti
ampon za kosu, ijem sukwu na falte, pobeda nad protivnikom je bila ubedqiva, ula je devojka duge kose).