Professional Documents
Culture Documents
Синтагма је скуп од две или више речи које су обједињене у једну целину
У зависноја синтагми увек постоји главни члан и зависни чланови синтагме. Зависни
чланови су речи које стоје уз главну реч да јој допуне или ближе одреде значење.
Реченица ће имати значење и без зависног члана у синтагми, нпр. ДОШЛА ЈЕ ДЕВОЈКА.
Можемо рећи исту реченицу и без зависног члана синтагме и она ће имати смисла:
МАРКО ЈЕ ПРОДАВАЦ.
У оквиру једне шире синтагме често се може наћи друга, ужа синтагма.
У зависности од тога којој врсти речи припада главни члан, синтагме могу бити:
ИМЕНИЧКЕ,
ПРИДЕВСКЕ,
ПРИЛОШКЕ,
ГЛАГОЛСКЕ.
ПРИМЕРИ:
Ударац му је невероватно јак.
Невероватно јак – придевска синтагма.
Боље је споро возити.
Споро возити – глаголска синтагма.
Синтагма може да буде у служби субјекта, именског дела предиката, правог објекта,
прилошких одредби.
ЗА ВЕЖБАЊЕ
Одреди врсте синтагми и њихову службу у следећим реченицама:
2. Моја соба – именичка синтагма, субјекат; врло велика – придевска, именски део предиката
3. Јако сладак пас – именичка синтагма, субјекат; машући репом – глаголска, прилошка
одредба за начин
9. Кишни јесењи дани – именичка синтагма, субјекат; црне облаке – именичка синтагма,
објекат