Синтагме

Синтакса је део науке о језику која проучава поступке на основу којих се од речи
формирају реченице као целовите јединице писане и усмене комуникације.

Синтаксичке јединице су: реч, синтагма, предикатска реченица, комуникативна реченица

Синтагма је синтаксичка јединица која означава групу речи које су повезане значењем и
функцијом. Према врсти главне речи, синтагме се деле у следеће групе:

Именичке синтагме (именица је главна реч) – Милошев стари историјски атлас

Придевске синтагме (придев је главна реч) – веома успешна
Прилошке синтагме (прилог је главна реч) – изразито добро
Глаголске синтагме (глагол у неличном глаголском облику је главна реч) – читати књиге

Шта је главна реч синтагме? Без главне речи синтагма не може да постоји, а она сама
може да врши синтаксичку функцију (сама може да буде нпр. субјекат).
Милошев стари историјски атлас нашао сам у фиоци. - Подвучена је именичка синтагма, а
плавом бојом означена је главна реч. Ако пробамо да кажемо реченицу без главне речи
(Милошев стари историјски нашао сам у фиоци), није јасно шта смо нашли. А ако кажемо
реченицу само са главном речју, без зависних чланова (Атлас сам нашао у фиоци.),
реченица је потпуно јасна. У зависности од врсте речи којој припада главна реч,синтагме
ће бити именичка, придевска, прилошка или глаголска.
НАПОМЕНА: У глаголској синтагми главна реч може бити само ГЛАГОЛ У НЕЛИЧНОМ
ГЛАГОЛСКОМ ОБЛИКУ.
Зависни чланови зависе од главне речи, саме не могу да врше синтакцију функцију- зато
се и зову зависни чланови.
У именичкој синтагми зависни чланови имају службу атрибута. (Милошев стари
историјски атлас нашао сам у фиоци.)

Синтагме могу имати службу субјекта, објекта, прилошких одредби, именског дела
предиката.