СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

Синтаксичке јединице су:

1) реч;
2) предлошко-падежна конструкција (предлог + именска реч/именске речи);
3) синтагма;
4) предикатска реченица;
5) комуникативна реченица.

СИНТАГМА је скуп речи које врше исту функцију у реченици. Једна реч је главна,
а остале су зависни чланови синтагме. Врста главне речи одређује и врсту синтагме:
1) именичка – све остале речи су атрибути;
2) придевска;
3) прилошка;
4) глаголска – ако постоји глагол у синтагми, он је увек главна реч. Само три глаголска
облика могу бити део синтагме: глаголски прилог садашњи (сањајуЋИ) и прошли
(одсањаВШИ) и инфинитив (сањаТИ и реЋИ).

КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА је цела реченица и она може да се састоји из више

ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА. Колико има предиката, толико има предикатских
реченица.

Пр: Устала сам рано,| брзо се истуширала| и доручковала сам| пре него што сам
кренула у школу.|

Број комуникнативних реченица: 1

Број предикатских реченица: 4

Предикатске реченице могу бити независне или зависне. Независне реченице могу
да стоје саме, а зависне не могу. Комуникативна реченица мора имати бар једну независну
реченицу.

Пр: Закаснио је у школу| зато што се успавао.

независна реченица зависна реченица