ГЛАГОЛИ

- Променљива врста речи која означава радњу, стање или збивање

- Мењају се по лицима, граматичком роду или броју

Радња: Стање: Збивање:

читати, копати венути, спавати смркавати се, грмети

- Глаголи могу бити:

А) лични (имају вршиоца радње) – читати, копати, венути, цветати...

Б) безлични (не постоји вршилац радње у природи) – смркавати се, грмети

ГЛАГОЛСКИ РОД

(подела глагола по прелазности радње)

А) ПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛИ – то су глаголи који захтевају поред себе прави објекат (у акузативу
без предлога)

читати (књигу), певати (песму), копати (рупу)

Б) НЕПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛИ – то су глаголи поред којих не може стајати прави објекат (у

акузативу без предлога)

венути (кога/шта), спавати (кога/шта)

В) ПОВРАТНИ ГЛАГОЛИ – то су глаголи уз које се употребљава СЕ

1. прави повратни глаголи – обувати се/себе (користе повратну заменицу)

2. неправи повратни глаголи – трести се/себе (СЕ је повратна речца, не може се заменити са
СЕБЕ)

3. узајамно повратни глаголи – захтева више субјеката: руковати се (са неким), свађати се (са
неким)
ГЛАГОЛСКИ ВИД

(подела глагола по трајању радње)

А) СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ – радња је завршена

прочитати, ископати, урадити

Б) НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ – радња још увек траје

читати, копати, радити

**ако за неки глагол нисте сигурни, додајте им временску одредницу „пола сата“, ако је
конструкција тачна, у питању је несвршени глагол, а ако није, онда је свршен:

читати пола сата - прочитати пола сата

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ

- У нашем језику постоје три помоћна глагола које користимо најчешће за грађење других
глаголских облика:

ЈЕСАМ 1.јесам, сам 1. јесмо, смо

(има само облике 2.јеси, си 2.јесте, сте

презента)
3.јесте, је 3. јесу, су

БИТИ 1.будем 1. будемо

(презент) 2.будеш 2. будете

3.буде 3. буду

ХТЕТИ 1.хоћу, ћу 1.хоћемо, ћемо

(презент) 2.хоћеш, ћеш 2.хоћете, ћете

3.хоће, ће 3. хоће, ће

- Глаголи ЈЕСАМ и ХТЕТИ имају дуже (наглашене) и краће (ненаглашене) облике.

- Задатак:
 Глагол Глаг.вид Глаг.род Инф. основа

ДОПИРАТИ

УПЛЕСТИ

ПОТУЋИ СЕ

ШАПУТАТИ

ВИКАТИ

ВУЋИ

СПУСТИТИ

СЕСТИ

ПРИМАЋИ СЕ

КРАСТИ

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

Сви глаголски облици се деле на ЛИЧНЕ (имају вршиоца радње) и НЕЛИЧНЕ (немају вршиоца радње).

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

ЛИЧНИ: НЕЛИЧНИ:

Презент Инфинитив

Аорист Радни глаголски придев

Перфекат Трпни глаголски придев

Имперфекат Глаголски прилог садашњи

Плусквамперфекат Глаголски прилог прошли

Футур први

**Футур други

** Потенцијал

** Императив
** означавају глаголске начине, док су остало глаголска времена

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

НИКАДА не могу бити предикати у реченици (само као део другог глаголског облика)

1. ИНФИНИТИВ

- Представља основни глаголски облик (не разликује лице које врши радњу ни време радње).

- Важно је и за грађење других глаголских облика, посебно његова основа.

- Има два наставка:

КОПАТИ, ЧИТАТИ -ТИ ВУЋИ, ДОЋИ -ЋИ

Инфинитивна основа

Добија се на два начина:

А) ако се глагол завршава на –ТИ, тако што одбацимо тај наставак:

КОПАТИ = КОПА- (ова цртица је обавезна да би разликовали основу од презента)

ЧИТАТИ = ЧИТА-

Б) ако се глагол завршава на –СТИ или –ЋИ, добија се тако што прво глагол пребацимо у аорист
(прошло време), у прво лице, а онда му одузмемо наставак -ОХ:

ВУЋИ – ВУКОХ = ВУК-

ДОЋИ – ДОЂОХ= ДОЂ-

ГРИСТИ – ГРИЗОХ = ГРИЗ-