Б. Препиши правилно следеће реченице:

 Ако би смо имали времена , јавили би се. – Ако бисмо имали времена,
јавили бисмо се.

 Он је бијо дошао на време али али ви ни сте били код куће. – Он је био
дошао на време, али ви нисте били код куће.

 Децо, дали би ме бар једном послушали? – Децо, да ли бисте ме бар

једном послушали?

 Стиже ли ти на време? Стиго. – Стиже ли ти на време? Стигох.

 Он покуцах на врата, пре него што је ушао. – Он покуца на врата, пре
него што је ушао.

 Пупунијо сам пријаву, посла ћу је ускоро. – Попунио сам пријаву,

послаћу је ускоро.

 Немораш да дођеш, доћиће твој брат уместо тебе. – Не мораш да

дођеш, доћи ће твој брат уместо тебе.

 
2. За глаголе РЕЋИ и ПОБЕЋИ напиши:
 прво лице једнине аориста – (ја) рекох

 треће лице једнине аориста – (он) рече

Коју гласовну промену запажаш? (к-ч) палатализација

3. Напиши глагол ГЛЕДАТИ у:

 3. лицу једнине имперфекта – гледаше

 1. лицу множине перфекта – гледасмо

  1. лицу једнине футура првог – гледаћу / ћу гледати

 2. лицу једнине императива – гледај

 2. лицу множине футура другог – будете гледали

 3. лицу множине плусквамперфекта – су били гледали / беху гледали

 3. лицу једнине презента – гледа

 
4. Напиши ПОТЕНЦИЈАЛ наведених глагола у одговарајућем лицу:
Ми не ____бисмо остали___ (остати) тамо дуже од три минута.
Ја __бих ишао________ (ићи) зубару, али се бојим.
Ви ___бисте желели_______ (желели) победу, али њу вам нико не може
гарантовати.
Ако __би продужили________ (продужити) стазу за скијање, ми ___бисмо
дошли____ (доћи) овде и следеће године.
 
5. Глагол стајати стави у одговарајући облик ИМПЕРФЕКТА.
Кад олуја мину, овас и пшеница _стајаху__(3. лице множ)_________________
(стајати) освежени и умивени кишом, удишући благ, чист ваздух, а хељда
__стајаше__(3. лице једнине)_________________ (стајати) црна као угаљ.
 
6. Допуни реченцу глаголом у ПЛУСКВАМПЕРФЕКТУ:
Кад смо ми дотрчале, оне ___су биле стигле / беху стигле_______ (стићи) на
циљ.
 
7. Допуни реченцу глаголом у ФУТУРУ ДРУГОМ:
Милане, истераће нас из сале ако ти и даље __будеш правио_________
(правити) неред.:
 
8.
А. Заокружи слово испред реченица где је подвучени глагол у ПРЕЗЕНТУ:
1. Учини ми се да пада снег.
2. Он воли свима да учини услугу.
 3. Пре два минута упита ме колико је сати и отрча.
4. Кад год ме нешто упит, ја му одговорим.
5. Милош уђе у кућу.
6. Уморан је, треба да уђе у кућу.
 Б. У осталим реченицама глаголи су у ___аористу_______ (напиши у ком
глаголском облику).
 
9.

А. За следеће облике одреди лице и број, глаголски облик:

 будеш прочитала – футур други, 2. лице једнине

 бих прочитала, потенцијал, 1. лице једнине

 беху прочитали – плусквамперфекат, 3. лице множине

 били смо прочитали – плусквамперфекат, 1. лице множине

Б. За сваки од тих облика напиши како се гради.

  будеш прочитала – помоћни глагол „бити“ у презенту + главни
глагол у радном глаголском придеву

 бих прочитала -помоћни глагол „бити“ у аористу + главни глагол у

радном глаголском придеву
 беху прочитали -помоћни глагол „бити“ у имперфекту + главни
глагол у радном глаголском придеву
 били смо прочитали –помоћни глагол „бити“ у перфекту + главни
глагол у радном глаголском придеву
 
10.Одреди глаголски вид (свршени, несвршени) и род (прелазни,
непрелазни, поратни) следећих глагола.
 написати – свршени, прелазни

 запитати се – свршени, повратни

  каснити – несвршени, непрелазни

 трчати – несвршени, непрелазни

 прећи – свршени, прелазни

 сакупљати – несвршени, прелазни

 
а. Аорист се гради само од глагола ___свршеног____________________ вида.
б. Имперфекат се гради само од глагола
__несвршеног_____________________ вида.
 
11.Глаголе у имперфекту пребаци у перфекат.
Слушаху сврку за коју не могаху да нађу разлога, јер допираше из зидова.
 Слушали су свирку за коју нису могли да нађу разлога, јер је допирала из
изидова.

12.Напиши како следећи глаголи гласе у ИНФИНИТИВУ:

 беху испричали – испричати

 трчимо – трчати

 погледајте – погледати

 завршили смо – завршити

 шушташе – шуштати

 бих стигао – стићи

 сетисмо се – сетити се

 
13.Прецртај облик који не приапда низу:
стаде, заспа, устане, пуче, паде
По чему се разликује?
Глагол „устати“ је овде у презенту (он устане – 3. лице једнине), а сви
остали глаголси су у аористу (3. лице једнине).

14.Прецртај пример који не припада низу:

беше писао, били смо написали, потписао си се, били су се уписали, бејах
записао
По чему се разликује?

Облик „потписао си се“ је у презенту (2. лице једнине), а сви остали глаголи
су у плусквамперфекту.
 
15.У низу глагола подвуци ПЕРФЕКАТ:
ићи ћу, беху дошли, стигао бих, дошао сам, будемо пошли, био сам отишао
 
16.У следећим реченицама подвуци глаголе и одреди им глаголски облик
и лице у коме се налазе.
 Јавите нам се чим будете поправиле компјутер. јавите се – имератив,
2. лице множине; будете поправиле – футур други, 2, лице множине

 Ако будеш дао све од себе, остаћеш у тиму. – будеш дао – футур други,

2. лице једнине; остаћеш – футур први, 2. лице једнине

 Најпре стигоше на трг, и радник који ношаше кнежеву статуу

радосно запева. – стигоше – аорист, 3. лице множине; ношаше –
имперфекат, 3. лице једнине; запева – аорист, 3. лице једнине

 Узалуд их задржаваху, ниједан није остао. – задржаваху – имперфекат,

3. лице множине; није остао – презент, 3. лице једнине

 Почела је да пада киша, али ја сам се пре тога већ био прошетао.

– почела је – перфекат, 3. лице једнине; сам се био прошетао –
плусквамперфекат, 1. лице једнине
  Ана, отрчи до тета Снеже по телефон који си заборавила. – отрчи –
императив, 2. лице једнине; си заборавила – перфекат, 3. лице једнине

 Обуцимо кабанице за сваки случај, не бисмо желели да покиснемо.

– обуцимо – императив, 1. лице множине, не бисмо желели –
потенцијал, 1. лице множине; покиснемо – презент, 1. лице множине

 Кад би мени дали кишобран, ја га не бих потрошио сам. – би дали –

потенцијал, 3. лице множине; не бих потрошио – потенцијал, 1. лице
једнине

 
17.За сваку тврдњу одреди да ли је ТАЧНА или НЕТАЧНА.
 Презент је сложен глаголски облик. НЕТАЧНО (нпр. радим – прост
глаголски облик, нема помоћног глагола)

 Инфинитив је неличан глаголски облик. ТАЧНО (нпр. радити – не

мења се по лицима, има само један облик)

 Футур први и футур други су сложени глаголски облици. ТАЧНО

(нпр. ћу радити – футур први, будем радио – футур други; футур први
се може писати и као прост обли – нпр. радићу)

 Аорист означава давно прошло време. НЕТАЧНО (аорист означава

блиско прочло време, радњу која је управо завршена, нпр. урадих)

 Перфекат је исто што и садашње време. НЕТАЧНО (перфекат је

прошло време, презент је садашње време)

 Аорист, императив и потенцијал су лични глаголски облици. ТАЧНО

(сваки од ових облика се мења по лицима)

 
18.Од понуђених глаголских облика заокружи оне који се односе на
ПРОШЛОСТ.
потенцијал, презент, перфекат, имперфекат, футур
други, плусквамперфекат, аорист, футур први

19.Повежи:
импрератив   – заповест                    

потенцијал   – жеља, могућност   

20.

А. На основу следећег примера напиши како се гради плусквамперекат:

био сам дошао
био сам – помоћни глагол „бити“ у перфекту
дошао – главни глагол у радном глаоголском придеву
 

 Б. Плусквамперфекат је (заокружи тачне одговоре):

 личан/неличан глаголски облик
 прост/сложен глаголски облик
 глаголско време/глаголски начин