Potencijal

Potencijal je glagolski oblik za izražavanje želje,

mogućnosti ili namjere (da se izvrši neka radnja)
Kad bih imala brdo para, otputovala bih
( čik pogodi gdje)

Eto moje želje, puste.

Gradi se od aorista pom.gl. biti
(bih, bi,bi, bismo, biste, bi*)
+ glagolski pridev radni (imala)
 Futur II

Ako budem imala para, – ? šta će da se desi, – otputovaću (vidi

sliku)
Sad će neko da mi kaže da je to isto kao kod potencijala. E nije.
Potencijal je mogućnost želja u trenutku govora.
Futur II – govori o nekom budućem momentu

Ako budem imala para sledeće godine, otputovaću na Maldive.

Sad nemam pojma šta će biti iduće godine, budućnost. Jasno!!!!

Potpuna definicija glasi:

Futur II je glagolski oblik za označavanje neostvarene radnje za
koju pretpostavljamo da će se dogoditi u budućnosti, pre, za vreme
ili posle neke buduće radnje.
Gradi se od prezenta pom.glagola biti (budem) i i radnog glagolskog
prideva(imala).
Radni glagolski pridjev u muškom rodu IMAO, (IMALI)
1.Ja budem imao 1.Mi budemo imali
2.Ti budeš imao 2.Vi budete imali
3.On bude imao 3.Oni budu imali
 3. Imperativ
Zapovest, molba, zabrana, podsticaj ili savet = imperativ
Gradi se (sačuvaj bože) – od 3. lica množine prezenta se odbije lični nastavak a
zatim se na tu osnovu dodaju sledeći nastavci

Jednina
1. lice – ne postoji
2. lice – j/ -i
3. lice – ne postoji
Množina
1. lice -jmo/ -imo
2. lice -jte/ -ite
3. lice – ne postoji
Primer: Zatvori prozor!/ Dodaj mi sok!
 Ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik

1. lice jednine - h 1. lice množine - smo

2. lice jednine - nema nastavka 2. lice množine - ste
3. lice jednine - nema nastavka 3. lice množine - še
 AORIST

Ima dve vrste ličnih nastavaka. Prvi se

upotrebljavaju za glagole na -ti i glase:

-h -smo

-0 (nulti) -ste

-0 (nulti) -še

Dodaju se neposredno na infinitivnu osnovu

(onu koja se dobija kad se od infinitiva
odbaci nastavak -ti):

(videti) (kazati) (čuti)

kaza-h kaza-smo

kaza kaza-ste

kaza kaza-še
Kod glagola na -sti ili -ći osnova se uzima iz trećeg lica množine,
odbacivanjem nastavka -u (npr. pojesti: pojed-u, ispeći: ispek-u) odnosno nastavka -nu,
kod glagola kao pasti:

pad-nu, sresti: sret-nu, podići: podig-nu, pući: puk-nu.

Na tu osnovu se dodaju nastavci za aorist koji glase:

-oh -osmo

-e -oste

-e -oše

pojed-oh pojed-osmo

pojed-e pojed-oste

pojed-e pojed-oše

Aorist je tipično narativno vreme kojim se iskazuju svršene radnje u književnoj prozi:

– Dobar dan – reče nepoznati, skide šešir i predstavi se.

U običnom govoru upotrebljava se samo sa afektivnom vrednošću, tj. za izražavanje nekog jačeg osećanja. Tako npr.:

Šta uradi, čoveče! (prekorno)

Rekoh ja tebi!
Slađana Minić