СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

Стилске фигуре су речи и изрази којима приповедачи и песници обогаћују књижевно дело,
дајући нова, шира и пренесена значења.

1.Хипербола – претерано увеличавање, наглашавање

Примери:
Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке (народна песма);
Кад је виђех ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти (Његош, Горски вијенац);
Како га удари, искиде му из рамена главу (Циклус о Марку Краљевићу, Марко Краљевић укида
свадбарину);
Пребио га на три половине (Циклус о Марку Крљевићу, Марко Краљевић и Муса Кесеџија)

2. Контраст – када се нешто пореди по супротности

Примери:
Тресла се гора – родио се миш (народна умотворина);
На језику мед, а на срцу јед (народна умотворина)

3. Персонификација – предметима и појавама се приписују људске особине

Примери:
Прогледале су ми патике (разговорно);
Дрво је обукло ново одело беле боје (из састава).

4. Поређење – нешто што је мање познато упоређује са нечим познатијим.

Примери:
Брз као стрела (народна умотворина);
Вредан као пчела (народна умотворина)

5. Епитети – опажања о одређеним предметима, разговора, или писања, и истичу неке њихове
особине
Примери:
У свитање, у појати ниској… (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
… као једно риђе штене њено (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
Град градила бјела вила… (Народна песма, Вила эида град

6. Ономатопеја – опонашање звукова из природе

Примери:

Дурак хукну, све замукну (Иван Мажуранић, Аговање);

Крцну колац nеколико пута… (Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченги

7. Метафора – исказује пренесено значење по сличности

Примери:
Ој Стојане, јабуко од злата… (народна песма, Ропство Јанковић Стојана);
Тужна песмо, мајко стара… – мисли се на Србију (Оскар Давичо, Србија)

8. Словенска антитеза – састоји се од три дела:

питања: Ој пунице, ђевојачка мајко,

Или си је од злата салила?
Или си је од сребра сковала?
Или си је од сунца отела?
Или ти је Бог од срца дао?’
Негативних одговора: “Нити сам је од злата салила,
“нити сам је од сребра сковала,
нити сам је од сунца отела’
једног тачног одговора: већ ми је Бог од срца дао.
(Народна песма, Женидба Милића барјактара)

9. Алегорија - Стилска фигура у којој песник нижући и повезујући више метафора стварајући
јединствену слику којом исказује своје мисли и осећања, другачије се назива проширена
метафора.

Пример:
Имао сам од злата јабуку (метафора жене)
пак ми јутрос паде у Бојану (метафора њене смрти)
те је жалим, прежалит не могу. ( одломак из песме Зидање Скадра).

Честа је у народним песмама, где служи као тајно средство споразумевања, као што је то
случај у песми „Ропство Јанковић Стојана“ када он каже жени:
„Вила гнијездо (метафора дома и породице) тица ластавица (метафора жене),
вила га је за девет година,
а јутрос га поче да развија (метафоре њене преудаје).“

10. Градација – поступно ређање слике по јачини доживљавања од најслабије до најјаче или
обрнуто.

Пример:
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила,
А за братом очи извадила… – из народне лирске песме „Највећа је жалост за братом“

11. Симбол – конкретном предмету придају се симболична значења. Један симбол може
имати више значења.

Примери:
небо – симбол мира, слободе, бесконачности… ;
бела боја – симбол невиности, чистоте, доброте… ;
срп и чекић – симбол комунизма, социјализма, рада… ;
крст – симбол хришћанства, верности… ;
давидова звезда – симбол јудаизма… ;
подигнута песница – побуна, незадовољство, револт, непослушност… ;
кукасти крст – нацизам;
срце – љубав, лепо осећање;
жута ружа – љубомора
10. Метонимија – означава пренесена значења речи. Настаје када се неки појам (предмет)
изражава неким другим појмом који је са њим повезан у логичној (просторној, временској,
узрочној) вези.
Кад устане кука и мотика – мисли се на људе који раде куком и мотиком (народна епска песма
Почетак буне против дахија).

12. Апострофа – усклична је стилска фигура. Појављује се када се говорник престаје обраћати
публици (нпр. у представи) и усмерава говор трећој страни, као што је супарнички парничар
или нека друга особа, понекад одсутна са сцене.

„Ти, славно сунце!” С.Т. Колриџ, This Lime Tree Bower.

13. Асонанца
Настала је од латинске речи assonare, што значи „одјекивати“, „звучати у складу“. У звучној
организацији стиха представља понављање истог вокала унутар реда чиме се појачава звучна
компонента, а тиме и експресивност песничког језика.

пример: „И јеца звоно

боно
по кршу дршће звук
с уздахом туге
дуге
убоги моли пук.“ (Алекса Шантић `Вече на шкољу`)
Асонанца је честа у изрекама и у поезији, где често служи као средство за изазивање еуфоније,
тј. милозвучја („око соколово“).

14.Алитерација

Назив ове фигуре настао је од латинске речи ad, што значи „близу“ и littera, што значи „слово“.
У звучној организацији стиха представља један од фактора ритмичке организације у виду
понављања истих слугласника или сугласничких група у низу речи, нарочито у иницијалном
положају.

пример: „Врх хриди црне трне

задњи румени зрак“ (Алекса Шантић `Вече на шкољу`)

Више се користи у пословицама, изрекама и поезији него у прози („ој девојко драга душо
моја“). Најизраженија је алитерација у акцентованим слоговима на почетку речи, када се јавља
као један од фактора метричке организације стиха, тј. алитерациони стих, нпр. немачкој
поезији.

15.Метонимија

Потиче од грчке речи metonymia, што значи замена имена. Према неким теоретичарима,
сматра се да је она само подврста метафоре, док је други сматрају самосталном фигуром.
Метонимија је фигура речи где се веза између два појма или предмета не остварује на основу
њихове супротности или сличности, већ на основу њихове логичке зависности.
пример 1: „Коме закон лежи у топузу
трагови му смрде нечовјештвом.“ (Петар Петровић Његош `Горски вијенац`)
пример 2: „живи од својих десет прстију“
пример3: „он је седа глава“
пример4: „Србија је устала“
пример5: „читам Толстоја“