Јован Дучић, „Поднеˮ

Јован Дучић, „Поднеˮ

─ Лирика, лирска песма

─ Слика природе
─ Чулни утисци: визуелни, акустички, тактилни, олфакторни
─ Човек и природа
─ Функција епитета и персонификације
─ Сунце – симбол
─ Симбол (Појмовник, стр. 213)

- Јован Дучић - песмa „Село” шести разред

- Мотив се разликује од песничке слике по томе што представља тематски

елемент књижевног текста који се не може даље разлагати, док је песничка
слика сложенија и шира, тј. могуће је издвојити мотиве из којих је она
сачињена. Дучићева песма припада лирској поезији, односно по врсти је
дескриптивна (описна песма). За описну песму, каква је Дучићева песма
„Подне”, нарочито су важни описни, односно статички мотиви.
Главни (водећи) мотив песме „Подне” је опис топлог пролећног дана на мору
у подне.

У првој строфи песме „Подне” дочарани су следећи мотиви: острво са

чемпресима и боровима, жарко сунце, мирис пролећног мора. Епитети
којима се описује сунце – оно је „младо”, „крупно” и „пуно плама”, што су речи
које се доводе у везу са насловом песме. Језичким средствима лирски субјект је
дочарао читаоцима јачину којом блешти подневно сунце. Необичност описа
морског мириса, будући да му лирски субјект приписује епитете „слан” и
„модар”. Епитет „слан” везан је за чуло укуса, а епитет „модар”, који сугерише
тамноплаву боју, доживљава се чулом вида.

У овој Дучићевој песми, као и у многим другим, постоји замена утисака једног
чула утисцима других чула. Тај стилски поступак назива синестезија. Овај
поступак видљив је и у опису морског мириса који „трепти над шумом и над
обалама”, с обзиром на то да је трептање појава која се примећује чулом вида,
односно не може се доживети чулом мириса. Наведена стилска фигура
доприноси онеобичавању језика, које треба да сугерише и посебност утисака
које доживљава лирски субјект.

Мисао изречена у трећем стиху прве строфе недоречена, односно да се

наставља у последњем стиху. Та појава назива се опкорачење. Функција
опкорачења јесте да промени ритам песме и посебно нагласи одређене делове
који ће читаоцима бити значајни за тумачење песме у целини.

* Архаизми из друге строфе: „зрцале се”, „целива”, „топал”, аутор их је

употребио из више разлога. Први разлог је тај да би сви стихови имали исти
број слогова. Глагол „зрцати се” је краћи од глагола „огледати се”, који је његов
синоним. Такође, употреба архаизама је и стилски избор, који сведочи о жељи
лирског субјекта да учини свој језик посебним и чаробним као што је то пејзаж
који посматра. Још један разлог је итај што песник тражи начитаног читаоца,
који размишља и користи сва своја знања док чита песму. Од стилских фигура
у овој строфи препознају се епитети („љубичасте”, „гранитне”, „топал”,
„стаклен”), персонификација („површина шушти и целива стене”) и
ономатопеја („површина шушти”). У делу стиха ,,површина шуштиˮ присутна
је и алитерација, понављање истог сугласника ради постизања посебног
звучног ефекта. Циљ употребљених стилских средстава јесте да покажу да
лирски субјект чулима вида и слуха упија предео који посматра, односно да
нагласи тишину и спокој подневног морског пејзажа.

У песми су присутни глаголи „трепти” и „светлуца”, који су употребљени да би

читаоцу сугерисали смењивање светлости и сенке у пејзажу. Такође, они
показују да је у природи све толико мирно да једини покрет представљају игра
сунчеве светлости на морској обали и галебов лет над површином мора.

Биљне врсте које се помињу у песми „Подне”: чемпрес, бор, вресак, олеандар.
Све наведене биљке типичне за крајолик поред мора, и да је са тим у вези
њихова основна улога да истакну веродостојност виђеног пејзажа. Лирски
субјект жели да увери читаоце у истинитост описа природе, односно да објасни
да нису у питању измаштани предели. Друга важна функција спомињања
биљака јесте колорит којим оне боје пејзаж. Горе су „љубичасте”, као и вресак и
олеандер, док чемпрес и бор уносе у пејзаж тамнозелену боју.

Мирис који је описан у првој строфи у трећој се конкретизује као мирис

морских стена на рибе и вресак. За разлику од дескрипције мириса пролећног
мора, у опису мириса хриди не преовладавају утисци других чула.

Стихови „Све је тако тихо.И у мојој души/ Продужено видим ово мирно море”
јасно сведоче о постојању лирског субјекта који посматра пејзаж и описује
га. Наведени стихови су прекретница у разумевању песме „Подне” јер показују
да је лирски субјект, описујући крајолик око себе, све време описивао и
своја унутрашња стања и „пејзаж” сопствене душе. Мирноћа и
неузбурканост мора и природе сведоче о неузнемирености и сталожености
лирског субјекта, односно о његовој потпуној сједињености и стопљености са
пределом. Сви епитети приписани природи указују и на расположења и осећања
лирског субјекта.

Мотив младог и крупног сунца који повезује прву и последњу строфу, као и
мотив галеба који светлуца, који повезује трећу и последњу строфу. Међутим,
иако се наведени мотиви понављају, немогуће их је тумачити на исти начин као
и у претходним строфама. Наиме, након што смо сазнали да спољашњи свет
пејзажа оличава унутрашњи свет лирског субјекта, другачије ишчитавамо
поменуте мотиве. Сунце које пржи није више важно за природу, већ постаје
симбол милине и благостања који обузимају лирског субјекта. Галеб у
последњој строфи добија и пренесена значења: означава све покрете душе
лирског субјекта, његове мисли и запажања. На такав начин је могуће тумачити
и последњи стих песме: подне које лирски субјект ставља у први план не односи
се само на зенит једног сунчаног дана на мору, већ и на врхунац мира лирског
субјекта.

Песма „Подне” испевана је дванаестерцем. Цезура се у стиховима песме

„Подне” Јована Дучића налази иза шестог слога и да, у складу са тим, дели стих
на два једнака полустиха. Дванаестерац којим је испевана Дучићева песма
симетричан је (подељен на два једнака дела) и назива се александринац.

У строфама песме „Подне” римују речи у првом и четвртом, као и у другом и

трећем стиху - обгрљена рима.

сталан број слогова у стиховима (дванаест), сталан број стихова у строфама

(четири), стално место цезуре (иза шестог слога) као и постојање риме
(обгрљена) – одлике стиха који називамо везани стих.

Јован Дучић, Подне

Књижевни род: лирика
Књижевна врста: лирска описна (дескриптивна) песма
- мотив (главни мотив, статички мотив)
- песничка слика (скуп мотива)
- композиција – начин на који елементи књижевног дела творе целину
- пејзаж (опис природе)
- опкорачење (преношење мисли из једног стиха у други)
- везани стих (сталан број стихова; постојање риме и цезуре)
- цезура (пауза, одмор)
- александринац (дванаестерац, 6+6)
- обгрљена рима (abba)