ца. Заједничко им остаје доминирање истог елемента у њиховој структури.

Тај доми-
нантни структурни елеменат при анализи песме најснажниЈе се намеће пажњи наших
ученика, па је упутно, водећи ученике ка њеном основном значењу, поћи правцем
којим нас он води.

Мотивска структура лирске песме као основна

смерница анализе

За лирске песничке мотиве рекли смо да представљаЈу оне предмете и појаве са

којима се песник душевно стопио па су тако постали његов песнички свет. Такви
предмети и појаве, организовани у свој систем, представљају онај опредмећени слој
лирске песме који се чулима најлакше може осетити. Стога се они при доживљавању
песме посебно стално намећу емоцијама и имагинацији наших ученика и тада од њих
крећемо у њену анализу.
Уочавање мотивске структуре лирске песме само је једна значајна фаза у њеној
анализи. Песма је језичка творевина у којој човекове језичке могућности досежу
свој највиши домет. Како је језик у песми медиј којим се творе сви остали струк-
турни елементи песме, и њена мотивска структура је створена тим језиком и не по-
стоји ван њега. Зато анализа мотивске структуре у песми неминовно подразумева и
анализу њених језичко-стилских специфичности. То ученицима омогућује да изнађу
праве изворе оног нај дубљег одјека којије песма у њиховој души изазвала и да откри-
ју укупан слој њених порука.

1. Мотивску структуру узећемо као водећи смер при анализи песме Алексе Шан-
тића Вече на шкољу. Приказаћемо како нас усклађеност интерпретације са
мотивском структуром природним путем доводи до откривања низа значајних естет-
ских чинилаца и до најдубљих значења песме.
Подразумева се да ученике треба за доживљавање песме мотивисати (рецимо.
рецитовањем Дучићеве песме Јабланови или друкчије), да је треба интерпретативно
прочитати и подстаћи ученике да је поново у себи читају. Таквим читањем песма ће
код њих изазвати мноштво утисака, али сви су они подређени једном доминантном
утиску који би се морао шире означити као утисак гашења, замирања, хладноће,
сивила, дрхтања, погнутог клечања, ћутања... (Сви овакви одговори ученика пред-
стављају њихове покушаје да једном речју означе поетску атмосферу сугерирану пе-
смом и треба их прихватити као тачне.) Оваква поетска атмосфера сугерирана је
укупном текстовном структуром песме. Ваљало би сада погледати који су њени
структурни елементи најевидентнији носиоци песмом сугериране атмосфере.
То ће најпре бити њена три основна мотива (нека нам их ученици открију чита-
њем у себи): ПРИРОДА, ЧОВЕК, БОГ. Сваки од ових мотива развијен је у лирску
песничку слику. Потребно је с ученицима утврдити везе међу њима. Нека нам зато
ученици поновшм тихим читањем открију како су поЈедини од тих глобалних моти-

275
ва ситуирани у песми. Уочиће да су они распоређени овако: ПРИРОДА - ЧОВЕК
- БОГ - ПРИРОДА. Могуће Је чак и у спољној композицији песме утврдити њихо-
во распростирање, па ћемо од ученика затражити да то и учине:

П Пучина илава
Спава
Р
Прохладни пада мрак
И
Врх хриди црне
Р Трне
0 Задњи румени зрак.
И ]еца звоно
д Боно
А По кршу дршће звук,

С уздахом шуге

Дуге

Убоги моли пук

Клече мршаве
Главе

Б Пред ликом Бога свога -

0 Ишту, Ал тамо,
Г Само

Ћупш распети БОГ.

П И сан све ближе

Спшже,
Р
И Прохладни Гшда мрак
Р
Врх хриди црне
0 Трне
д
А ^ Задњи румени зрак.

276
 У средишњем делу песме налазе се ЧОВЕК и БОГ. Човек је у свом убогом
мноштву („пук"). Треба, дакле, с ученицима сагледати саоднос између та два
средишња мотива песме. Он се види из појединости од којих су сачињене песничке
слике у којима су дати човек и бог: човек моли - бог ћути; човек је погнуте главе -
бог је разапет. Сугестија немоћи једног и другог сасвим је очита.
Сада ћемо да размотримо на који начин онај трећи мотив - мотив природе - своју
сугестију придружује осталим двама мотивима, тј. у каквим је структурним односима
с њима. Он на први поглед функционише као оквирни мотив укупно узете поетске
слике. Али то није неутрална позадина слике, већ активан естетски чинилац који са
остала два мотива двојако садејствује: он нас уводи у поетску атмосферу слике и при-
према нас да ту атмосферу доживимо; понављањем тог мотива на крају песме појача-
ва се сугестија гашења, умирања, хладноће, сивила... чиме се значење поетске слике
универзализује: човек, бог, природа - све је у тамном; слика је потпуно статична и
нема; човекова рука остаје узалуд испружена, бог је мртав, природа равнодушна.
То опште сивило, сугерирано садејством три основна мотива песме, потребно је
сада сагледати и на другим структурним нивоима текста: треба с ученицима видети
какве асоцијације код њих изазивају појединости од којих су сачињене поједине пес-
ничке слике. Зато им саопштавамо једну по једну песничку слику са паузама, а те
паузе им омогућују да сваку слику потпуније доживе и да произведу у њиховој машти
бројне асоцијативне низове. Асоцијативни низови произведени у њиховој машти под
дејством ових слика још више згушњавају сивило поетске атмосфере.
Затражимо од њих да нам сада издвоје поједине речи које својим значењем најди-
ректније сугерирају сивило и безнађе:

мрак дршће
хрид пук
трне клече
задњи ишту
јеца ћути

Кад смо већ код речи, ученике подстичемо да примете да, сходно напоредности
три основна мотива песме, и грађу стихова најчешће чине по три речи. 87 За рачун
те тријардности, ред речи је често инвертован (већ први стих нас у то уверава), речи
су са максималном прегнанцијом (јеца, клече, ишту - а не траже), честа су опко-
рачења, ретке су у тексту проклитике и енклитике, а све то условљава да свака од
употребљених речи добије своју пуну и значењску и акустичку вредност.
Да и та акустичка компонента даје свој допринос општој поетској атмосфери.
увериће нас анализа најнижег нивоа језичке структуре песме - гласовног слоја. Треба,
на пример, уочити засићеност текста безвучним сугласницима. Погледајмо са
ученицима, рецимо, како се често понавља безвучни сугласник П (мучина млава сДава,
ет
У питању је верзија Шантићеве песме Вече на шкољу коЈа се налази у Антологиџ новије српске
лирике Богдана Поповића.

277
ирохладни иада ) Слици КОЈОМ се сугерира општа немоћ, умирање зрака и звука,
одговараЈу бо]е безвучних сугласника - њима се таква сугестиЈа по]ачава Честа Је и
употреба вибранта Р (прохладни, мрак, врх, хрид, црне, трне, кршу, дршће ) СВОЈИМ
вибрирањем то РРР ону слику дрхтања звука по кршу, по врховима хридина, по
црнилу- чиниЈОШ драматичниЈОМ дрхта] постаје опште, универзално стање свеша
Затражимо сада од ученика да уоче распоред вокала у овом тексту, а затим ћемо
с њима разматрати какву поетску функциЈу има сваки од њих - на ко)и начин да]е
СВОЈ допринос општем утиску Констатоваћемо да |е СВОЈОМ неутралном бо]ом глас
А заузео наЈвише места у оквирном делу слике КОЈУ чини равнодушна природа (плава
спава шдд мрак зрак ) Присуство његове бо]е поЈачано Је дугосилазним акцен-
тима и дужинама изговарања, ге се и ови прозодијски елементи Јављају у функциЈИ
носилаца поетске сугестије Све то образуЈе асонанцу ко]а сугерира успављивање
Гласови 0 и У СВОЈИМ дубоким и суморним ехом (звоно боно туге дуге моли пук )
нагомилани су у средишњем делу слике, где су смештени и основни мотиви ЧОВЕК
и БОГ и одакле избиЈају наЈсуморниЈе импресиЈе
Сви унутартекстовни структурни елементи дали су СВОЈ допринос општем утиску
песме Снага тог општег утиска ]е у складно] уклопљености сваког сегмента струк-
туре у целовиту структуру, КОЈОЈ ОН да]е СВОЈ допринос али постаЈе одређен њоме
Сваки сегмент текста ове песме звучи, али у исто време и нешто сугерира, нешто
значи Нема, дакле, у ОВОЈ песми ништа што би било само некаква форма, већ ]е у
ЊОЈ у нераздвоЈном споЈу звучање и значење (ознака и означено) и управо тим сво-
ЈИМ Једшством звучања и значења, сворм укупном структуром. она тражи (и доби-
]а) место у свакоЈ доброЈ антологиЈИ лирске поезиЈе
Претпоставимо сада да су наши ученици, анализираЈући с нама ову песму, дожи-
вели и схватили све што њени поЈедини структурни елементи нуде и да су ]е прим-
или и у њеном универзалном значењу Да ли су тиме све њихове радозналости по-
кренуте значењима ове песме задовољене, да ли се сада њихова имагинациЈа и емо-
циЈа смируЈу. да ли се сазнаЈни процес овим завршава^ Свакако - не Тек сада им се
намеће низ питања на ко]а ваља потражити одговоре, али ти одговори се не могу
наћи у тексту песме, већ у вантекстовним структурама
Анализом текстовне структуре песме ученици су, на пример, уочили да се у
њеном средишту налази религиозни мотив Зашто 9 То могу да сазнају само ако се
ова песма доведе у везу са Шантићевим породично патриЈ архалним васпитањем Али
то сада намеће нова питања Зашто ]е онда његов Бог без осећања за људске патње,
зашто неће (или не може) да им помогне^ Показује ли, можда, ова песма да се патри-
Јархално васпитани песник преобратио у безбожника^ Одговори на ова питања
траже од наставника стављање ове песме у контекст са осталом Шантићевом пое
ЗИЈОМ, са социЈалним мотивима, ЈОШ ДОК се припрема за њену анализу Тек тада ће
моћи да утврди (и ученицима у датом тренутку саопшти) да ова песма представља
тренутни Шантићев „безбожнички изгред" 88 а да )е код њега далеко већи броЈ песама
са „наступима побожности'

278
 И песничке слике „убоги моли пук" и „клече погнуте главе", односно „костур
сури" 89 - ученицима постају јасније тек када се доведу у везу са Шантићевом соци-
јалном поезијом, првенствено са песмом 0 класје моје, коју од раније знају. Најзад,
ученике треба подсетити на све њима познате Шантићеве песме да би уочили да у
песниковом опусу (колико га они знају) песма Вече на шкољу, представља и по идеј-
ној усмерености ипо уметничком склопу изузетну песму, даје она плод заиста снажне,
али и тренутне песникове инспирације. Дабоме да ће им ова Шантићева песма бити
још схватљивија ако је, уз нашу помоћ, доведу у везу и са уметничким одликама пес-
ничке епохе у којој је настала, са одликама поезије наше модерне.

Описанипоступакизучавањаовепесменијејединомогућијединоваљан. Могуће
је, на пример, њену анализу започети полазећи од мелодијских ефеката, од звучања
које остварује специфични распоред гласовних елемената па ићи ка глобалнијим
структурама, могло би се поћи и од најупечатљивијих песничких слика, од лексема
и њиховог општег семантичког значења, и вишеструко друкчије, али је важно да
примењени поступак ученицима омогући сагледавање веза и односа елемената у
структури песме и значења која из тога произилазе, да схвате шта ова укупна је-
зичка структура значи као песма, као „знак јединственог садржаја". Наравно, оно-
лико колико то наши ученици могу. Послушаћемо Лотманово искуство, по коме, у
различитим животним добима допиремо до различитих нивоа значења истога текс-
та, а повероваћемо му и то да је и наша интерпретација ове песме с ученицима, чак
и онда када смо је најбоље извели „само приближна" пуним вредностима песме. Но,
дужни смо да тежимо оној најприближнијој интерпретацији.
Ако се анализа једног текста не може свести на само један могућ поступак, онда
је јасно да је то још мање могуће учинити са различитим текствима, чак кад при-
падају и истој врсти и истом аутору. Претпразничко вече Шантићево, на пример,
намеће нам се својим друкчијим структурним обележјима од претходне песме. Ту не
би требало да при анализи изгубимо из вида да је у структурирању ове песме Шан-
тић применио уметнички поступак заснован на принципу НЕКАД и САД и да се сви
структурни елементи у песми групишу око ова два њена стожерна структурна еле-
мента. Оно НЕК АД и СА Д две су контрастне етапе песниковог живота. Његов живот
је тако иманентно присутан у песми и зато је овде и немогуће одвајање текстовних
и вантекстовних структура песме. У Једној сузи - такође. Тумачење ових песама је
истовремено и тумачење Шантићеве људске и песничке судбине.
У неким песмама је положај лирског субјекта толико наглашен (на пример у
Елегији А. С. Пушкина) да његово разматрање у анализи мора да заузме централ-
но место. Понекад је у анализу песме с ученицима добро кренути од оне глобалне
88
ВоЈислав Ђурић: Говор поезије II, Просвета. Београд, 1969, стр 278.
89
У неким надашима Шантићевих песама уместо ..погнуте главе" стоји сиптагма „костур сури'' као на
пример у издању које је приредио Видо Латковић (види: Алекса Шантић. Одабране Оесме, Ново поколељс.
Веоград. 1948).

279
структуре коју називамо историјским контекстом, што је краће означавање укуи-
ности економско-социјалних и других односа у историјски одређеном тренутку.
Оваквим тренутком нарочито могу бити условљене песме социјалне. сатиричне,
родољубиве и сличне тематике. И тако, од песме до песме, увек нам се као нај-
значајнији и за анализу најупутнији указују други структурни елементи, други
њихови нивои. Треба их осетити и схватити, а затим омогућити и ученицима да то
учине.

И при анализи такве лирске минијатуре као што је Вече на шкољу Алексе Шан-
тића уочљиво је коришћење различитих посебних метода. Општу импресију смо
тражили у њеним појединим структурним елементима и њиховим везама: у основ-
ним мотивима, у песничким сликама, у поретку лексема и њиховом значењу, у рас-
пореду и поетској функцији гласова настојали смо да такву поетску атмосферу осми-
слимо уз помоћ Шантићеве религиозне и социјалне лирике, уз помоћ битних подата-
ка о његовом васпитању и времену, да се осврнемо, колико то наши ученици могу,
на његово укупно песништво и песништво епохе. На тај начин у овој анализи били
су присутни елементи различитих књижевнонаучних метода. Овај пример нас уве-
рава да и кратак текст може бити по уметничкој структури веома сложен и да њего-
ва анализа такође захтева интегралан методолошки приступ. Резултати добијени
применом сваке од коришћених метода, узети парцијално, мало би значили. Њихов
синтетизован и осмишљен резултат има далеко веће значење. Сви појединачни пос-
тупци, ако су вођени нашом свешћу (тачније: нашим погледом на свет) да сваку
појаву, па и књижевноуметничку, морамо сагледати у њеној свеукупној условљено-
сти и повезаности и „изнутра" и „споља" - уклапају се у дијалектички приступ
књижевности. Кад год водимо књижевну анализу имајући у виду битне вредности
текста и кад их умемо осмислити уз помоћ битних елемената ван текста, кад све то
наши ученици уочавају и свесно сагледавају и заједно с нама, а по њиховој мери,
долазе до суштинских значења текста, ми смо анализом задовољили основне захтеве
овог општег методолошког приступа књижевности - ми смо ту анализу Прожели
духом дијалектике. При таквом поступању основно је да ученици, радећи с нсша,
схвате шта и како треба тражити у књижевним текстовима. То захтева стављање
ученика у активан однос према тексту и стога су сви модерни методички поступци
и аналитичке технике на то усмерени. Зато савремени наставник све мање казује,
све мање „предаје" а све више води кроз текст ученике питањима и захтевима који
почињу сарадничким императивима: нађите, уочите, откријте, прокомента-
ришите, образложите, формулшиите... С учеником се води дијалог, он с нама
истражује на тексту и продире до његових суштинских вредности, а ми га питањима,
захтевима, задацима наводимо на такве вредности, подстичемо га да их тражи и
изналази њихов смисао. На тај начин он постаје субјекат у овој настави. Без тога је
њена савременост немогућа.

280
 1. Ћелија ОскараДавичатаа сложену иза аназшу интересантну мотив<жу стр^к-
туру. Основни мотив ове песме је затворска ћелија и зато песма сугерише патњу и
гнев, као основно песниково расположење. Зато ћемо, након мотивисања ученика
(на пример, певањем Билећанке) и интерпретативних читања, навести ученике да
уоче како је овај мотив развијен у прве три строфе:

Ћелија смрадна, ћелија гадна,

Мајко, о мајко блага,
Меканог длана твог миловањп
снага.

0 сунце, муке. Ако ме руке

Твоје мртвога приме,
Хоће ли сузе пасти на узе,
Хоћеш ли рећи: Сине?

- Сине, куни ме. Скоте животе,

Деца да гњију сред влаге?1
Можда је крао, можда џ клао,
Имо је очн драге:

Са мотивом затворске ћелије везују се по сличности њему подређени мотиви му-

ке, мртвог сина, суза, уза, клетве, скотског живота, труљења, влаге, крађе и
њиховом међусобном корелацијом песникова тамничка патња постаје сугестивиија.
У последње две строфе, међутим. песник развија један други мотив који се са
претходним везује по контрасту. У њему песник узима реч:

Ја нисам крао, ја нисам клао,

За слободу ја сам се био,
За слободу већу, за људску срећу,
Зл живот о ком сам снио.

За живот мио о ком сам снио

У борби ја сам нпо
За бољи живот црни се ћивот.
За живот. живот сам дао.

У овом мотиву песник испољава свој бунт против робијања и истиче племени-
тост циљева због којих је у ћелији. Зато се овде за његово Ја, које постаје доминан-
тан мотив за овај део песме, везују као подређени мотиви слободе, људске среће,
живоша, борбе.
Пошто са ученицима констатујемо контрастивност између два доминантна моти-
ва у песми, анализом језичко-стилских средстава учинићемо ту контрастивност
уочљивијом и убедљивијом.
Ученике треба подстаћи да уоче да је први развијени мотив (мотив патње и гнева)
статичан, у њему песник изражава своје трпљење робијашких мука. које се без

281
отпора, без покрета подносе. Зато у првом мотиву преовлађује дескрипција таквог
песниковог расположења, остварена доминацијом именица и придева. Њиховом син-
тагматском спрегом грађене су и песничке слике. Размотримо квалитете прве две
слике коЈима почиње песма:

Ђелија смрадна, ћемца гадна

Те слике делују вишеструко на наша чула: осећамо и одвратан мирис ћелије

(олфакторни осет), видимо њену прљавштину и гадост (визуелш осет). бије нас там-
ничка влага и хладноћа (тактилни осет). Стога ове прве слике, захваљујући семан-
тичком набоју епитета „смрадна" и „гадна", уводе нас, као да нас песник за руку
држи, право у тамничко сивило. Ово сивило постаје још гушће кад песник настави
да говори омукама, мртвом телу, сузама, узама, скотскомживоту, влази... јер све
ове именице и придеви асоцирају на непријатне предмете и појаве.
Насупрот статичности првога мотива, у другом мотиву преовлађује динамика.
Песник свој бунт против робовања испољава револтирано и патетично; у њему је при-
сутан полемички тон са невидиљивим непријатељем који га је утамничио: „...нисам
крао", „...нисам клао", „за слободу... сам се биои... „за живот о ком сам снио".
Песник почиње да прича зашто је у тамници и зато ту примећујемо нагомила-
ност глаголских облика. Тако се у другом мотиву, насупрот дескриптивности прво-
га, наговештава нарација, која, због природе лирског текста, остаје у свом ембриону.
После ових констатација захтевамо од ученика да у тексту открију песникову
опседнутост идеалима због којих је у ћелији и да издвоје језичке изразе који нас у
то уверавају:

За слободу За живот
За слободу већу У борби
За људску срећу За бољи живот
За живот За живот, живот сам дао

Ученици примећују да је реч „слободу" употребљена два пута, речи „срећа" и

„борба" по једанпут, а реч „живот" - пет пута\ Уочиће и то да ове именице и приде-
ви, за разлику од оних који су употребљени при развијању првог мотива, означава-
ју појаве ко]е у нама изазивају највећу радост, означавају највише људске идеале.
Патњи, као основном обележју ћелије, овде се супротставља борба „за људску
срећу" и живот о коме се снива.
Питањима треба ученике подстаћи да уоче анафорску форму ових стихова и да
ови стихови имају тон, ритмички и идејно складно повезаних револуционарних паро-
ла, у којима од стиха до стиха песников револт расте за по један степен.

282
 Мотивска структура ове песме, међутим, сложенија је него што се то из
досадашње анализе види. У сваком од два водећа и шире развијена контрастна моти-
ва, поред ужих мотива који се с њима везују по сличности, постоје и мотиви који се
с њима контрастирају, тако да је у овој песми контрастирање двојако: глобалио
(између два основда мотава) и унушрашње (у сваком од основшх мотива.)
У првом глобалном мотиву, као контраст мотиву ћелије, јавља се мотив мајке,
а насупрот ужим мотивима директно подређеним мотиву ћелије јављају се ужи
мотиви подређени мотиву мајке: насупрот смраду, гаду, мукама, мртвом телу, суза-
ма, скотском животу, влази ... стоје мотиви мајчине благости, меког длана, мило-
вања, мајчинихруку, благих очију... И мотив сунца, такође је у контрасту са мотивом
ћелије, јер је то метафорично означавање мајке.
У вези са мотивом мајке пажњу ученика привлачи ред речи у стиху:

Меканог длана твог миловања

Жељан сам.

У граматички нормалном реду речи очекивали бисмо да се песник мајци обрати:

Жељан сам миловања твог меканог длана. Песнику је, међутим, било потребно да
истакне мекоту мајчиног длана, јер је она у најдиректнијем контрасту са грубости-
ма тамничког живота, и зато ствара ред речи који осећа функционалнијим од гра-
матички нормалног реда.
У другом водећем мотиву, насупрот песниковом крику за слободом, за људском
срећом. за животом о ком се снива, јавља се мотив ћивота који се црни, тако да и
овај глобални мотив има своју унутрашњу контрастивност.

- Шта је постигнуто двојаким контрастирањем у овој песми? Резултати разго-

вора са ученицима иду у правцу оваквих формулација:
- Тамница постаје одвратнија када јој песник у другом делу песме супротставља
слободу, људску срећу и живот о ком се снива.
- Та одвратносттамницејошје већа кадјој се супротстави једантопао доживљај
света какав пружа миловање мајчиног длана; зато овај мотив песник развија пара-
лелно са мотивом тамничке ћелије.
- Црни ћивот који се нашао паралелно са борбеним расположењем песника суге-
рираним другим глобалним мотивом, указује на цену слободе, али и својим црнилом
још више истиче њен сјај.
Такво садејство вертикално и паралелно контрастираних мотива даје обилну
сугестивну моћ овој песми.
Ученицима треба предложити да сада покушају графички представити ком-
плетну мотивску структуру ове песме. (Ако на часу оскудевамо у времену, ово им
се може дати као домаћи задатак.) • . . .

283
 - меки длан
- миловање
ЋЕЛИЈА - • мајка - сунце
-руке
- муке -сип-очи драге
-сузе - деца
-узе
- клетва
-скотски живот
- влага

ПЕСНИК

-слобода
- срећа
- борба
- живот -^— ћивот

(Контрастивност, вертикалну и паралелну, можемо означити тамним и светлим

бојама.)
Како су ученици ментално примили ову песму можемо проверити овим питањима:

- Како смо доживели атмосферу затворске ћелије у овој песми?

- Зашто је Оскар Давичо могао да нам дочара ту атмосферу тако уверљиво?
(Ако не знају, тренутак је да их упознамо са подацима о његовом предратном роби-
Јашком животу.)
- Чиме је постигао ту уверљивост?
- Шта представља ћелија у овој песми?
- Шта је све песник супротставио ћелији?
- Шта значи стих: „За бољи живот црни се ћивот?"
- Како ћемо протумачити значење стиха: „За живот, живот сам дао?"
- У каквом значењу је реч „живот" употребљена први, а у каквом други пут?

Песма овако богате мотивске структуре и језичког израза носи у себи и идејно
богатство. Зато ћемо сада са ученицима покушати да издвојимо најзначајније идеје,
а оне би биле:

- Слобода нам изгледа утолико сјајнија уколико је прижељкујемо из мрачнијих

животних прилика.
- У наЈтежим тренуцима у животу помишљамо на мајку; њена благост и мило-
вање увек нам оживе у свести када се нађемо међу грубим људима и свирепим окол-
ностима.
- Онај ко се налази у мраку највише жели сунце.

284
 - Слобода, мајка и сунце вечите су жеље сваког човека. • п- •,•->;•> ••;* 'л&
- До слободе се долази преко страдања, патњи и жртава.
- Дати свој живот да би сви људи лепше живели - најплеменитиЈе Је што човек
може да учини.
(Поново се изражајно чита цела песма.) •.. •

Сем од мотивске структуре, могло се при наставном раду (не обради!) на песми
Ђелија Оскара Давича поћи од тражења заједничког семантичког значења употре-
бљених речи (семантичког језгра), да бисмо дошли до речи која упућује на значења
свих других употребљених речи - тематска реч. Ученици би, међутим, опет морали
да уоче да песма има два међусобно контрастирана дела и да је за први део темат-
ска реч ћелија, а све друге речи употребљене у том делу песме јесу одреднице свој-
става ћелија (мука, сузе, ланци, влага...): за други део песме. иако смо га насловили
речју „песник", тематска реч је у њој живот (песник се овде с њим идентификује),
што доказује и велика фреквенција ове речи у том делу текста: понавља се пет пута!
Могућа су овде и друга основна полазишта: песников бунт, односно положај лир-
ског субјекта у песми при чему би било неопходно знатније имплицирање вантексто-
вних елемената (песниково лично искуство са робијашким ћелијама итд.), затим од-
нос мајка-син у песми, песников исповедни тон, анафорска и таутолошка употреба
речи итд. - све су то елементи од којих је могуће кренути у анализу ове песме. Мо-
тивска структура ове песме, међутим, нуди нам да с ученицима продремо дубоко до
њених бројних значења, па је најупутније уз њену помоћ и кретати се ка тим значењима.

Песничке слике - водећи елементи при анализи

Песничке слике у лирици су језиком развијени и тако конкретизовани мотиви.

Та конкретизација, како је то показано у претходној глави (Специфичности струк-
туре лирске песме), састоји се у назначавању чулних квалитета предмета и појава
који представљају елементарне мотиве у песми. Управо ти квалитети, та њихова
карактеристична својства, за која нам се чини као да заиста делују на наша чула,
омогућавају нам да предмете и појаве доживљавамо као стварне. Како су ти пред-
мети и појаве интенционална, а не физичка стварност и како су, посебним моћима
језика, конкретизована само нека њихова својства, само неки аспекти, машта чита-
лаца-слушалаца је упућена да, дорађујући наговештено, тражи у њима дубља значе-
ња него што би га имали такви реално постојећи предмети и појаве.
Песничке слике, као и мотиви чије су оне конкретизација, могу бити уже („са
криком узлеће гавран") и шире („са криком узлеће гавран и кружи над мојом
1
главом '). Па и читава песма, будући да је она конкретизација свога основног моти-
ва, јесте песничка слика.
Баш зато што су у њима чулна својства света песме, песничке слике се могу
снажно наметнути пажњи наших ученика. Те слике, после интерпретативних читања

285