PITANJA I ODGOVORI SA

DRAVNOG TAKMIENJA DABAR

7.02.2015.god.
Ni Ekonomska kola Ni;
Beograd ITHS (Srednja kola za informacione tehnologije)
Novi Sad Elektrotehnika kola "Mihajlo Pupin"
Kruevac Gimnazija Kruevac

Zadaci:
Logika kola ......................................................................................................................................... 3
ema od panjeva ................................................................................................................................. 4
Brojevi hotelskih soba .......................................................................................................................... 5
Mimoilaenje automobila ...................................................................................................................... 6
Drutvena mrea Dabrograda .............................................................................................................. 7
Otisci stopala ........................................................................................................................................ 8
Sabiranje na kineskoj raunaljci - Sunapanu........................................................................................ 9
Istina................................................................................................................................................... 10
Dabar fudbalska liga........................................................................................................................... 11
Dabar 007 .......................................................................................................................................... 12
Robusna mrea .................................................................................................................................. 13
Kolonija dabrova ................................................................................................................................ 14
Peciva ................................................................................................................................................ 15
Brane.................................................................................................................................................. 16
Pronai dabra ..................................................................................................................................... 17
Broj puteva ......................................................................................................................................... 18
Robot ista ....................................................................................................................................... 19
etnja umom .................................................................................................................................... 20
Pljakaki jezik ................................................................................................................................... 21
Vozovi ................................................................................................................................................ 22
Bubamara robot ................................................................................................................................. 23
iara ................................................................................................................................................. 24
Kampovanje ....................................................................................................................................... 25
Krugovi i pravougaonici ...................................................................................................................... 26
Robot za bojenje ................................................................................................................................ 27
Skladita argarepe............................................................................................................................ 28
Pronai skriven broj............................................................................................................................ 29
Prostorna tabela sumiranih vrednosti ................................................................................................. 30
Roendanska zabava......................................................................................................................... 31

Logika kola
Logika kola imaju jedan ili dva ulaza (input) na levoj strani i jedan izlaz (output) na desnoj strani. U
zavisnosti od toga da li je odabrano ON ili OFF na ulazu (input), imaemo odreeni rezultat na izlazu
(output).

Prikazano logiko kolo ima tri ulaza (input) - A, B i C i dva izlaza (output) - X i Y.

Pitanje
Koje od sledeih logikih kola za rezultat ima isti izlaz (output) kao i logiko kolo iznad, bez obzira na to koji
je ulaz (input) odabran?

Taan odgovor:

Informatika pozadina zadatka:

ema od panjeva
Poinje se jednim velikim deblom. Zatim se u prvoj zameni deblo zamenjuje tano odreenim redosledom
(emom) manjih panjeva. U drugoj zameni svaki manji panj biva zamenjen istim takvim redosledom (emom)
jo manjih panjeva.
Evo i nekoliko primera:

Pitanje
Kako treba da izgleda prva zamena da biste u drugoj zameni dobili rezultat koji je predstavljen na slici ispod?

Taan odgovor:

Informatika pozadina zadatka

Kompjuterski programi funkcioniu u skladu sa pravilima utvrenim od strane programera. ak i vrlo jednostavna pravila
mogu dovesti do kompleksnog ponaanja ako se primeni vie puta. Ovo naroito vai kod primene takozvanih fraktala u
generisanju slika sa raunarom. ak jednostavni fraktali mogu dovesti do zadivljujue lepih grafika.

Brojevi hotelskih soba

Tekst zadatka
U hotelu su sobe numerisane dvema ciframa. Prva cifra oznaava na kom se spratu nalazi soba, a druga
oznaava udaljenost sobe od lifta. Gost hotela dolazi i pita za sobu, ali on ne eli da hoda previe do lifta.
Dakle, svaka soba do koje se krae eta, bolja je od sobe do koje se due eta. Ako vie soba ukljuuje isto
hodanje, onda se gost hotela opredeljuje za onu na niem spratu.

Pitanje
Sortiraj listu dostupnih kljueva tako da na levoj strani budu kljuevi soba koje gostu hotela najvie odgovaraju,
a na desnoj strani kljuevi soba koje gostu hotela najmanje odgovaraju.
Dostupni su sledei brojevi soba: 12, 25, 11, 43, 22, 15, 18, 31, 44, 52.
Taan odgovor:
11,31,12,22,52,43,44,15,25,18
Informatika pozadina:
U raunarstvu radiks je jedan ne-komparativni algoritam sortiranja podataka tako da se sortiranje vri na osnovu
grupisanja individualnih cifara koje dele znaajne pozicije i vrednosti.Potrebna je poziciona notacija, zato to celi brojevi
mogu biti predstavljeni nizom karaktera ( npr. imena i datumi ) kao i za predstavljanje brojeva sa pokretnim zarezom.
Radiks datira jo iz 1887 kao delo Hermana Holerita.

Mimoilaenje automobila
est automobila je zarobljeno na uzanom putu. Vozila A, B, C idu u jednom smeru, a vozila 1, 2, 3 idu u suprotnom
smeru. Sreom, u blizini kontrolnog punkta postoji proirenje puta na kome moe da stane samo jedno vozilo. Na
kontrolnom punktu se broji koliko je vozila prolo. Svaki automobil moe ii napred ili nazad i moe stati na proirenje
puta.

Pitanje
Koji je najmanji broj prolaza vozila kroz kontrolni punkt tako da sva vozila iz poetnog stanja preu u krajnje stanje kao
na slici?
Taan odgovor: 18 prolaza
Informatika pozadina:
Ovo je problem sortiranja u kome se elementi ureuju u potrebnom redosledu nakon odreenog broja permutacija. U
informatici je to struktura podataka zvana niz.

Drutvena mrea Dabrograda

Obe slike prikazuju istu informaciju o prijateljstvu izmeu dabrova koji ive u zajednici. Na primer, dabar A je
prijatelj samo sa dabrom B (i dabar B je, naravno, prijatelj sa dabrom A). Ako dabar A eli da se sprijatelji
sa dabrom C, mora ga predstaviti dabar B (kao zajedniki prijatelj dabrova A i C).

Pitanje
Sledea tabela opisuje prijateljstvo izmeu sedam dabrova. Koji je minimalan broj predstavljanja potreban
dabru A ako eli da se sprijatelji sa dabrom G?

Taan odgovor:
Dva
Informatika pozadina:
Mrea (graf) je vizuelna informacija za ljude. Meutim, za predstavljanje grafa u programu koristi se matrica susednosti.
Pomou ove matrice, moemo zatim primeniti sve algoritme iz teorije grafova ili manipulisati vorovima i vezama grafa,
tako da je transformacija od grafa u matricu susednosti (engl. adjacency matrix) vaan koncept informatike nauke.

Otisci stopala
Pogledajte! Stablo je napravljeno od otiska stopala. Stabla se dobijaju korienjem programa.
Ovo je osnovni program za izradu jednostavnog jednogranog stabla:
Krenite 1 korak napred i napravite otisak stopala.
Krenite 1 korak unazad.

Ako neko zna kako da uradi jednograno stablo, onda napisati program za dvograno stablo nije nita strano:
Krenite 2 koraka napred, napravite otisak stopala na svakom koraku.
Okrenite se desno i napravite jednograno stablo.
Okrenite se levo i napravite jo jedno jednograno stablo.
Krenite 2 koraka unazad.

Trograno stablo je, takoe, lako napisati, pravi se od dvogranih stabala:

Krenite 3 koraka napred, napravite otisak stopala na svakom koraku.
Okrenite se desno i napravite dvograno stablo.
Okrenite se levo i napravite jo jedno dvograno stablo.
Krenite 3 koraka unazad.

Pitanje
Koji od ponuenih odgovora predstavlja etvorograno stablo?

Informatika pozadina:
x-drvo se tampa preko x koraka napred plus dva (x-1)grana drveta. U informatici to se naziva rekurzija tj. postupak ili
funkciju koji u svojoj definiciji koriste sami sebe. Drugim reima, ukoliko neki postupak zahteva da delovi problema koje
je razdvojio od drugih bivaju nezavisno podvrgnuti istom tom postupku, taj postupak je rekurzivan.

Sabiranje na kineskoj raunaljci - Sunapanu

Na kineskoj raunaljci (Sunapanu) broj je predstavljen u zavisnosti od pozicija perli. Vrednost perle na gornjem
delu je 5 i vrednost perle na donjem delu je 1. Raunaljka se resetuje na nulu potiskivanjem perli daleko od
centra. Da bi se predstavio broj 1.746.503, odgovarajue perle se pomeraju ka centru.
Abakus (kineska raunaljka Suanpan):

Pitanje
Koji se broj dobija kada se saberu brojevi ova dva Abakusa?

Taan odgovor:
0800200 + 3760812 = 4561012
Informatika pozadina:
Od davnina, Abacus (raunaljka) je alat za izraunavanja kod koga se brojevi predstavljaju uz pomo kamenja ili perli
(brojevi su kodirani). Pomeranjem perli, moete da izraunavate brojeve (sabirate, mnoite, itd). Na kraju, rezultat
kalkulacija se ita iz Abacus (autput). Raunaljka je stoga pretea raunara, jer raunar kodira podatke, radi proraune, i
kao izlaz daje rezultate. Za ovaj zadatak smo koristili kineski abakus "Suanpan", koja je i dalje najee koristi u azijskim
zemlje. "Zhusuan", tradicionalni metod obrauna sa "Suanpan" je ukljuena u "Reprezentativnu listu nematerijalne
kulturne batine oveanstva", od strane UNESC-a u 2013.

Istina
Dabar Boban govori istinu samo ponedeljkom, sredom i petkom, a lae svim ostalim danima.
Danas kae: "Sutra u rei istinu."
Pitanje
Koji je danas dan?

Taan odgovor:
Subota

Informatika pozadina:
Logika je osnovna stvar u raunarstvu. Pri projektovanju kompjuterskih programa, paljivo razmiljanje mora da ide u
logike strukture. Tako kompleksna raunanja mogu biti mnogo efikasniji, umesto da pokuavamo na svaki mogui
nain, moemo unapred iskljuiti beskorisna izraunavanja (kao to bi bio pokuaj sa svakim danom u nedelji).

10

Dabar fudbalska liga

Dabrovi imaju svoje fudbalsko prvenstvo u kome uestvuje 18 ekipa. Pravilo prvenstva je da svi timovi igraju
medjusobno po dva puta i da se za pobedu dobija 3 boda, za nereeni rezultat 1 bod, dok za poraz nema bodova.
Prvak je ona ekipa koja na kraju, posle svih odigranih utakmica, ima najvie bodova.
Ponekad je prvenstvo neizvesno i prvak se moe dobiti tek posle poslednje utakmice, ali ponekad se moe
odluiti i ranije.
Pitanje
Koji je najmanji broj utakmica koje bi jedna ekipa trebalo da odigra (u najpovoljnijem sluaju za tu ekipu) da bi
se sa sigurnou reklo da ta ekipa osvaja prvenstvo?
Taan odgovor: 21

Informatika pozadina:
Pronalaenje najnepovoljnijeg (ili ee, najpovoljnijeg) ishoda u datom okruenju, jedan je od kljunih koncepta teorije
igara, prouavanja stratekog odluivanja. Konano reenje je ceo broj koji zadovoljava sistem nejednaina: tipian
problem celobrojnog programiranja.

11

Dabar 007
Dabar 007 je na tajnoj misiji u Zemlji Lisica. On ima zadatak da prikupi to je vie mogue razliitih
predmeta u muzeju. Meutim, muzej uvaju lisice.
Sledea mrea predstavlja muzej. Dabar 007 moe da hoda po belim kvadratima, ali ne i po sivim. On ne moe
da hoda po kvadratima na kojima je lisica, osim ako ima mia i da ga lisici.
Dabar 007 ulazi u zgradu sa desne strane, kao to je prikazano na slici.

Pitanje
Koliki je najvei broj razliitih predmeta koji Dabar 007 moe da prikupi na kraju svoje misije?
Taan odgovor: 7
Informatika pozadina:
Pronai njegov put u lavirintu, predmeti koje sadri je vaan u informatici. To je neto vezano sa planiranjem algoritama
upotrebom samostalnih robota koji treba sami da pronau put na njihov nain.

12

Robusna mrea
Telekompanija DABAR eli da postavi tornjeve za mobilnu telefoniju na ostrvu vetra. Pokrivenost mree
svakog tornja predstavljena je krugom oko samog tornja kao na slici ispod.

Dva tornja su povezana ako se njihove oblasti pokrivenosti preklapaju. Osim toga, dve kule mogu da
komuniciraju i preko drugih kula ako se njihove oblasti pokrivenosti preklapaju. Vetar na ostrvu esto unitava
tornjeve. Ako je jedan od tornjeva sruen, veza izmeu ostalih mora postojati i bez tog tornja.
Pitanje
Na slikama ispod su prikazani mogui rasporedi tornjeva. Kako bi tornjevi trebalo da budu postavljeni?
Taan odgovor:

Informatika pozadina:
Mesta gde se nalaze tornjevi ustvari predstavljaju vorove odnosno raunare u mrei. Grafikon predstavlja topologoju
mree. Cilj je da se napravi to pouzdanija mrea.

13

Kolonija dabrova
Kolonija se sastoji od 20 dabrova:
a. 14 su muki,
b. 15 imaju brau,
c. 16 su vii od 16 cm,
d. 17 ih ima najmanje 17 godina.
Pitanje
Koji je najmanji broj dabrova koji zadovoljava sve karakteristike navedene pod a, b, c, d?

Taan odgovor: 2

14

Peciva
Dvoje prijatelja je otvorilo pekaru. Suzana pee tri vrste peciva (oblika slova A, B i O) i stavlja ih na tap tako to prvo
postavlja pecivo oblika A, zatim pecivo oblika B i na kraju pecivo oblika O. Ovaj postupak ponavlja.
Petar prodaje peciva i uzima uvek krajnje desno pecivo sa tapa. Suzana bre pee peciva nego to Petar moe da ih
proda.

Pitanje
Koji je najmanji broj peciva koja je prodao Petar ako pekara izgleda kao na slici iznad?

Taan odgovor: 9 peciva

Informatika pozadina:
Ovim je prikazana struktura podataka zvana stek ili magacin. Podatak koji je zadnji upisan ita se prvi ( pecivo
koje je poslednje ispeeno i stavljeno na tap se prvo uzima). Ovo je takozvana LIFO struktura, podatak koji je
poslednji upisan se uzima prvi sa steka.

15

Brane
Na svom toku od izvora do Dabrojezera, u koje se uliva, reka se deli na nekoliko rukavaca. Uz pomo veto
izgraenih brana, dabrovi mogu regulisati tok reke u rukavcima, ali tako da ukupna koliina vode mora da
ostane ista kao na poetku. Brojevi pored strelica na slici ispod pokazuju koliko vode u sekundi moe tei kroz
ove rukavce.

Pitanje

Koliki je protok vode u sekundi kroz rukavce A, B i C (redom)?

Taan odgovor: 1,2,3
Informatika pozadina:
Problemi poput ovih nastaju u informatici u oblasti optimizacije mrenog protoka. esto su reeni sa tzv. pomonim
algoritmima, kao Ford-Fulkersonova metoda.

16

Pronai dabra
Zla vetica je zarobila dabra u jednom jajetu. Va zadatak je da spasite dabra, to jest, da otkrijete u kom se jajetu nalazi.
Postoji 8 jaja oznaenih slovima A, B, C, D, E, F, G, H. Dabar je zarobljen u jednom od njih.

Takoe, postoji i papir na kome su napisani sledei saveti:

Dabar je u jajetu C, ili u jajetu E, ili u jajetu F, ili u jajetu G ili u jajetu H.
Dabar je u jajetu C, ili u jajetu D, ili u jajetu F, ili u jajetu A ili u jajetu B.
Dabar nije u jajetu C, niti u jajetu D, niti u jajetu G, niti u jajetu H.
Saveti su istiniti i moraju da se primene da bi se dolo do ispravnog reenja.
Pitanje
U kom je jajetu dabar zarobljen?
Taan odgovor: F
Informatika pozadina:
Logiki (Bulovi) operatori i, ili i ne su sastavni deo programiranja. Upotebljavaju se u terminima AND, OR i NOT.

17

Broj puteva
Slika pokazuje kartu jednog dela grada. Neki ljudi kau da je, ako se ide od take A do take B, duina
puta ista. Dabrovi nisu tako sigurni u to to ljudi priaju i ele da izmere sve mogue putanje od take
A do take B (osim onih koji, u nekom trenutku, vode na levo ili na gore).

Pitanje:
Koliko merenja e dabrovi izvriti?
Taan odgovor: 6

Informatika pozadina:
Reavanje problema (bez znanja kombinatorike) zahteva paljivo nabrajanje svih staza; na svakim
raskrsnicama, moramo uzeti u obzir obe mogunosti. Ovaj nain pretrage se naziva pretraga u dubinu.

18

Robot ista
Robot ista se kree du puta istei po jednoj od strana puta (levoj ili desnoj). Robot ista zna etiri
komande:
START znai: Poni da se kree du strane na kojoj isti.
OSTANI znai: Nastavi da se kree stranom koju isti.
OKRENI znai: Prei na drugu stranu puta i nastavi dalje.
STOP znai: Stani.
Komanda START se izvrava na bilo kom mestu, gde god da se robot zatekne. Svaka od ostalih komandi se
izvrava kada robot prelazi preko jednog od tamnih magnetnih ureaja na putu.

Robot ista izvrava ovaj program:

START OKRENI OSTANI OSTANI OSTANI - STOP

Pitanje
Gde e se robot ista zaustaviti?
Taan odgovor: Kod roze trougla

19

etnja umom
U umi postoji 5 puteva. Svaki od njih poinje u Dabarskom jezercetu (na levoj strani slike) i zavrava se na jednom od
pet brda u umi (na desnoj strani slike). Svaki put sastoji se od vie deonica. Svaka deonica je deo puta koji se nalazi
izmeu dva preseka puteva ili izmeu nekog preseka i kraja puta. Kao to vidi na slici, neke deonice mogu biti na vie
puteva istovremeno. Na putevima je mogue pronai peurke i/ili jagode.

Moemo opisati umu posebnim formulama gde:

A znai Za sve puteve u umi,

E znai Postoji najmanje 1 put u umi,
G znai Uvek e postojati jedna na svakoj deonici puta,
F znai Postojae najmanje jedna na nekoj deonici puta.

Na primer: AG (Peurka I Jagoda) znai: Za sve puteve u umi uvek e postojati Peurka i Jagoda na
svakoj deonici puta.
Pitanje

Koja od sledeih formula nije ispravna za datu umu?

Taan odgovor: AG (Jagoda ILI Peurka)
Informatika pozadina:
Prikazana logika veoma je vana za upotrebu u informatici da bi izrazili rezultate poreenja ili svojstava da bi
analizirali modele, upotrebom formalno zasnovane tehnike, ili potvrde teorema.
Moemo primeniti tip podataka kojji se naziva Boolean( ije su vrednosti tano/netano ili 0/1) u istom
programskom jeziku za rad sa izkazanom logikom.

20

Pljakaki jezik
U pljakakom jeziku (koji se koristi u knjigama pisca za decu Astrid Lindgren o Kalu Blomkvistu) svaki
suglasnik u rei zamenjuje se kombinacijom: suglasnik, onda o i onda ponovo suglasnik, dok se samoglasnici
ostavljaju bez izmena.
Npr., re "beaver postaje bobeavoveror.
Dabar Oskar ifruje svoje lozinke pomou pljakakog jezika, a radi dodatne sigurnosti ne menja uvek sve
suglasnike. Tako da, ako je napisao "dodog", prvobitna lozinka bi mogla biti ili "dog" ili "dodog".
Pitanje
U jednoj beleci Oskar je napisao "boboboborororhejmowowdor". Koliko razliitih lozinki bi se tako moglo
kodirati od "boboboborororhejmowowdor"?

Taan odgovor: 12

Informatika pozadina:
Vrlo korisna strategija u informatikoj nauci je da se problem razbije na manje podprobleme. Ponekad su ovi
podproblemi potpuno nezavisni, kao u ovom sluaju. Ako su podproblemi meusobno povezani, obino se zahteva
sofisticiraniji algoritam

21

Vozovi
Dva voza kreu se jedan prema drugom iz stanica 1 i 2. Mapa ispod pokazuje sve stanice i eleznike trake
izmeu njih. U svakom trenutku jedan voz se kree, a drugi stoji na nekoj stanici. Dok se voz kree, snima se
boja putanje po kojoj se kree. Na alost, snimak ne pokazuje koji voz se kada kretao. Na primer, snimak BG
moe istovremeno znaiti da je jedan voz proao preko plave, a zatim zelene eleznike ine ili da je prvo jedan
voz preao preko plave ine, a da je onda drugi voz preao preko zelene ine.

Pitanje
Dva voza su se konano srela. Koji je od sledeih snimaka snimljen do trenutka njihovog susreta?
Taan odgovor: GYGBGYBB

Informatika pozadina:
Ukoliko se u procesoru deavaju dva nezavisna procesa, potrebno je precizirati koji od njih ima prioritet zato to
procesor moe obaviti jedan proces u jednom momentu. To nas podsea na naa dva voza od kojih je samo jednom
dozvoljeno kretanje.

22

Bubamara robot
Bubamara je robot i moe biti kontrolisana sledeim komandama:
Forward N - bubamara se pomera za N koraka (N je broj ) napred u pravcu u kome se krece;
Left - bubamara se okree ulevo bez pomeranja unapred;
Right - bubamara se okree nadesno bez pomeranja unapred;
Repeat R - bubamara ponavlja komande u zagradama R puta (R je broj).
Svaki pokret bubamare unapred ostavlja trag (pravu liniju) na polju po kom se kree.
Bart je dao ovaj niz komandi bubamari:
Repeat 2 (Forward 1, Right, Forward 1, Left) Repeat 2 (Forward 1, Right), Forward 2, Right, Forward
1, Left, Forward 1, Right, Forward 2, Right.
Bubamara je izvrila komande.
Pitanje
Koja je od sledeih putanja dobijena kao rezultat Bartovog niza komandi?
Taan odgovor:

Informatika pozadina:
Redosled radnji i ta se deava ukoliko raunar ili robot izvri akcije u odreenom redosledu su meu osnovnim stvarima
kojima se informatika bavi.

23

iara
Tom mora da putuje od kamp stanice do stanice na vrhu, ali poto voli miziku, putovae samo diskogondolom. Sve iare se kreu suprotno od kazaljke na satu. Njihova brzina je jednaka, tako da na svaku
stanicu nove gondole stiu istovremeno. Ukoliko Tom stigne na neku stanicu i vidi da disko-gondola pristie sa
druge iare, moe je odmah zauzeti.

Pitanje
Koji je za Toma najbri put do vrha ako je po njegovom dolasku u kamp stanicu stanje na sistemu iara kao
na slici?
Taan odgovor: kamp stanica-> stanica vidikovac-> stanica na vrhu

Informatika pozadina:
Glavna tema ovog zadatka nazvana je problem najkraeg puta. Problem najkraeg puta bavi se
pronalaenjem najkraeg puta izmeu dva vora u mrei vorova. Duina jednog puta zavisi od teine svakog
vora.Put sa minimalnom totalnom teinom je najkrai. U primeru, teina svakog vora zavisi od vremena i
stanja sistema na poetku.
Na primer: teina ljubiaste linije u t=0 ( na poetku) je 12 zato to je potrebno 12 pokreta kako bi se dolo do
vrha disko-gondolom. U t=7 (vreme Tomovog vraanja iz snene stanice u odgovoru b) teina ljubiaste linije
je 5 zato to je Tom mogao direktno da pree iz roze u ljubiastu liniju.

24

Kampovanje
Mali dabrovi i profesor Frugal otili su na kampovanje u planinu. Podeljeni su u 7 timova i svaki tim je
kampovao u razliitom delu planine. Kako bi komunicirali sa ostalim timovima, profesor je svakom timu dao
po jedan mobilni telefon. Meutim, svaki telefon je pripadao razliitim telekomunikacionim kompanijama tako
da su cene poziva bile drugaije. Profesor Frugal dao je svima mapu sa cenama poziva, gde je cena poziva
izmedju dva tima oznaena u dolarima, a veze predstavljene linijama. Podsetio je voe timova da komuniciraju
sa ostalima na to ekonominiji nain.
Pitanje
Izaberite izmedju kojih timova mora da se uspostavi veza tako da bi svi mogli da komuniciraju, a da cena
poziva bude najnia.

Taan odgovor: CD, AD, AB,BF, EC, GE

Informatika pozadina:
Koncept ukljuen u ovaj program je minimalni obim drveta. Minimalni obim drveta ili minimalna teina obima drveta je
obim drveta sa najmanjim zbirom teina. minimalni obim drveta ima primenu u raunarskim mreama, saobraajnim
mreama, mreama za snabdevanjem vodom...

25

Krugovi i pravougaonici
Don i Sara igraju igru koja se zove Tano ili netano. Don je postavio sedam karata na sto. Don onda
formira iskaze o obliku, boji, veliini i poziciji karata. Iskazi su tani ili netani.

Pitanje
Pomozi Sari da odredi koji je od sledeih iskaza taan.
Taan odgovor: Za svaki par karata X i Y, ako je X malo, a Y veliko, onda je X desno od Y.

Informatika pozadina:

Ova igra je u odreivanju koji logiki iskazi su tani ili netani. Svaki iskaz moe se izraziti u logici predikata.
Osobine karte X mogu se predstaviti predikatima kvadrat(X), krug(X), veliko(X), malo(X), plavo(X) i uto(X).
Relacije izmeu parova karata X i Y mogu se predstaviti predikatima iznad(X,Y), ispod(X,Y) i desno(X,Y).
Korienjem ovih predikata, iskazi se mogu formalno iskazati na sledei nain:
A) postoje X, Y: plavo(X) iuto(Y) i iznad(X, Y)
B) za svako X, Y: (kvadrat(X) i krug(Y)) sledi iznad(X, Y)
C) za svako X, Y: (malo(X) i veliko(Y)) sledidesno(X,Y)
D) za svako X, Y: (uto(X) i plavo(Y)) sledi ispod(X,Y)
Logika predikata je vana u raunarskoj nauci za definisanje i dokazivanje svojstava raunarskih sistema.
Takoe je mogue automatizovati logiko rezonovanje tako da raunari mogu izvoditi logike zakljuke. ak
postoje i programski jezici koji se zasnivaju na predikatskoj logici, kao to je Prolog, koji je primer jezika za
logiko programiranje.

26

Robot za bojenje
Dabar teniser se igra na terenu udnog oblika koji je prikazan na slici ispod.

Dabar koristi robota za bojenje linija terena. Da bi sauvao boju, eli da oboji sve linije bez bojenja bilo koje
linije dva puta. Robot za bojenje se moe iskljuiti jedino kada se bojenje terena zavri.
Pitanje
Pronai nain da se oboje linije teniskog terena bez bojenja bilo koje linije dva puta.
Taan odgovor: A D B E D C B A E
Informatika pozadina:
Ovaj problem predstavlja Eulerian tour problem. Ovo je problem pronalaska putanje u grafu, tako da se posete sve
ivice grafa tano jednom.Takav Eulerian tour se primenjuje u bioinformatici ili dizajniranju strujnih kola.

27

Skladita argarepe
Zeica Rubi ima 32 skladita sa argarepama za sledeu zimu za svoju veliku porodicu. Skladita stoje u redu.
Svako skladite ima neku koliinu argarepa. Npr., slika pokazuje da ima 2, 5, 3 i 1 tona argarepa u prva etiri
skladita. Ostala skladita oznaena su zvezdicom *.

Rubi je izvrila neka izraunavanja. Prvo, organizovala je skladita u parove i izraunala broj argarepa u
svakom paru. Slika pokazuje da ima 7 tona i 4 tone u prva dva para. Onda je ona sparivala postojee parove i
ponovo izraunala koliinu argarepa. Tako ima 11 tona argarepe u prva etiri skladita. Nastavila je na ovaj
nain i popunila brojevima sve pravougaonike na slici i konano izraunala ukupnu koliinu argarepa koje
ima.
Zamisli sada, Rubi eli da izrauna koliinu argarepa u segmentu uzastopnih skladita, npr., od 8. do 22.
skladita (oznaena su zagradom na slici). Ona ne mora sabirati sve koliine iz ovih skladita, ve moe sabrati
koliine iz pravougaonika na slici oznaenih crvenom bojom. Dakle, potrebno je da sabere svega 4 broja
umesto svih 15.

Pitanje
Koji je minimalni broj sabiraka koji je dovoljan da bi Rubi izraunala koliko ima argarepa u svakom segmentu
uzastopnih skladita?
Taan odgovor: 8
Informatika pozadina:
Problem opisuje strukturu poznatu kao segmentno stablo. Ona omoguava brzo sumiranje segmenta elemenata niza i
takoe omoguava brzu izmenu elemenata. Ako se promeni jedan element niza, tada treba preraunati samo po jedan
segment na svakom nivou.

28

Pronai skriven broj

Pitanje:

Koji je maksimalan broj koji Eva moe izabrati?

Taan odgovor: 107

Informatika pozadina:
Organizovanje pametne pretrage jedna je od glavnih tema u informatikoj nauci. Ako imate protokol, kao u ovom
zadatku, analiziranje njegovog pravilnog i efikasnog korienja moe doprineti smanjenju vremena pretrage.

29

Prostorna tabela sumiranih vrednosti

Kolonija dabrova ivi u pravougaonoj movari, koja je podeljena na reetku 6x5, kao to je prikazano na mapi
dole levo.

Jedno veliko drvo koje se nalazi u levom donjem uglu mape koristi se kao referentna taka. Da bi sauvali
tajnost pozicije svojih domova od drugih ivotinja, dabrovi su odluili da ifruju ovu mapu. Oni stavljaju po
jedan ceo broj u svako polje reetke mape (tabelu 6x5), koji predstavlja ukupan broj dabrova u pravougaoniku
ispod i levo od date pozicije mape (ukljuujui i tu poziciju). Da bismo razumeli kako radi ifrovanje, mapa
od prole godine prikazana je gore desno.
ifrovana mapa ove godine izgleda kao na tabeli ispod:

Pitanje
Koliko dabrova ivi ove godine u oblasti podebljanog pravougaonika?
Taan odgovor: 3

Informatika pozadina:
Prostorna tabela sumarnih vrednosti je efikasna struktura podataka za izraunavanje zbira vrednosti u pravougaonom
podskupu reetke. Koristi se u nekoliko primena u informatici, npr. kod prepoznavanja objekata (Haar osobine).

30

Roendanska zabava
Dabar Luis sea se svog divnog 10-tog roendana, ali je malo zabrinut zato to sada treba da pripremi novu
roendansku urku. On jedino zna dva sledea recepta:

Na svojoj polici, on ima samo sledee sastojke:

6 jaja;
200 g maslaca;
500 g eera;
500 g brana;
60 ml mleka.

On moe da uradi bilo koji od dva recepta vie puta, ali ne moe da uradi bilo koji deliminano (da pripremi
pola torte ili samo jednu palainku, naprimer).
Pitanje
Dabar Luis eli da iskoristi maksimalno sastojke koje ima na raspolaganjui trai najbolju kombinaciju izmeu
dva recepta. Koja od sledeih izjava je tana?
Taan odgovor: Bez obzira na kombinaciju, neto eera e uvek ostati.

Informatika pozadina:

Problem se onosi na ogranienja u programiranju, gde reenja problema treba nai u okviru ogranienja (opsega). Jedan
od naina da se rei problem je da se istrai ceo prostor (Opseg) za reenja.

31