ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: 7-1

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Вече, Ђура Јакшић

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење лирске дескриптивне песме.

Појам дистиха. Мотиви родољубља у дескриптивној јакшићевој поезији.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и даље развијати љубав ученика према природи, као и
естетички однос према природи.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Пејзаж – књижевнотеоријски појам; стилска изражајна

средства.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради
брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради
извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*
CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)
CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму
CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)
CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет,
поређење, ономатопеја)
CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у
књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)
CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова
карактеристичних тема и мотива
CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу
CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у
тексту
CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, метода текста

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка, репродукције слика Ђуре Јакшића.

САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
 Психолошка припрема. Природа свуда око нас.
– Наш однос према природи. Разноврсност, занимљивост и лепота природних
слика.
– Како доживљавамо слике природе. Како нас оне својом лепотом – бојама,
изгледом, снагом или топлином узбуђују. Освежити појам пејзажа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

О песнику
Ђ. Јакшић је познати српски песник, један од најбољих и најомиљенијих писаца из
19. века. Био је и познати сликар. Рођен је у Српској Црњи у Банату 1832. год, а
умро је 1878. године у Београду. Био је плодни писац: песник, приповедач, сликар
и драмски писац. У књижевној историји је остао запажен у првом реду као песник
лиричар. Писао је родољубиве, љубавне, описне, мисаоне и социјалне песме!
Најпознатије Јакшићеве песме су:
– Отаџбина
– На Липару
– Падајте, браћо и др.
Изражајно читање песме.
Основни мотив (тема):
– Залазак сунца и пад витеза на бојишту.
Тумачење (анализа) песме
– Према тематици и мотивима песма ЈЕ ОПИСНА И РОДОЉУБИВА
Песничке слике (мотиви):
– ОПИСНЕ:
– сунце залази
– у природи влада тишина („И све немо ћути, не миче се ништа“)
– ветар хуји
– славуј отпочиње своју тиху песму
– немо поток бежи
– поноћ је – „сад месец изађе“
– ПАТРИОТСКЕ:
– Један „витез паде са бојишта“
– ветар хуји – то су уздисаји
– витез „смртно бледа лица... ено се посвети“
– Основни тон – мисао – све је у знаку неког нестајања, умирања. И сунце нестаје...
– „Сукобљене“ су супротности у времену, светлости и постојању
ДАН – НОЋ; СВЕТЛОСТ – ТАМА; ЖИВОТ – СМРТ
– Симболи: ДАН – СУНЦЕ, НОЋ – МЕСЕЦ
– Временско и тематско јединство умирања једног дана и једног витеза.
„Сунце залази за гору, за гране“, а истог часа
„Најбољи витез паде са бојишта“
– Слика погинулог јунака подударна је са сликом залазећег сунца. Једна слика – два
мотива: пејзаж и јуначки мотив из прошлости
Изражајна средства песме: (самостални рад)
– Компарација: „Као златне токе, крвљу покапане...“
– Епитети: златне (токе), најбољи (витез), хладне (стене)...
 – Персонификација: „А славуји тихо уз песмицу жале, не би ли им хладне
стене заплакале“ .
Версификација
– Седам строфа (дистиха).
– Стихови се римују (парна рима – 1. и 2. стих).
Изузетак – 5. строфа – ЛЕОНИНСКА РИМА (римовање у средини и на крају
истог стиха).
– Немо поток бежи – ко зна куда тежи?
– Можда гробу своме – мору хлађаноме.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Синтеза.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

Научити песму напамет.