Књижевност – ауторска и народна

Народна (усмена) – сачувала се у народу, аутро је п+непознат и у питању су дела

колектива, а не појединца, сачувана захваљујући Вуку Караџићу који је све то
прикупио и штампао
Сведочи о нашој прошлости, култури, историји, традицији...
Преносила се усменим путем... успут се и мењала
Народна књ. – поезија и проза
Поезија – лирске (женске), епске (мушке) и епско-лирске (на међи)
И лирским песмама се најчешће опевају различита осећања и мисли, расположења...
Сваки тренутак у животу човека, од рођења, преко одрастања, љубави, послова које су
обављали, па до смрти био је испраћен одређеном врстом лирских песама, стога има
тако много врста лирских песама (радост, туга, бол, љубав...)
Лирске народне песме деле се на: МИТОЛОШКЕ, ОБИЧАЈНЕ, ПОСЛЕНИЧКЕ, ЉУБАВНЕ,
ПОРОДИЧНЕ, ШАЉИВЕ, ОБРЕДНЕ.
Обредне лирске народне песме деле се на: КОЛЕДАРСКЕ, БОЖИЋНЕ, ДОДОЛСКЕ,
КРАЉИЧКЕ, ЛАЗАРИЧКЕ, УСКРШЊЕ, ЂУРЂЕВСКЕ, ИВАЊСКЕ...
Спадају у најстарије лирске песме јер је песмом покушавао да умилостиви силе
природе...
Обред представља обављање свечане радње по тачно прописаним и устаљеним
правилима, често симболичним – са магијском улогом. Учесници обреда су тражили
богату жетву, кишу, добру годину, благостање...
Обред представља религиозни ритуал који се понављао у одређеним временским
интервалима, најчешће су пратили смену годишњих доба, одређене светковине и
празнике. Обредне радње биле су увек праћене песмом, али и игром...
Коледарске песме – певају се после 22. децембра, када је ноћ најдужа, и када сунцу
треба помоћи да ојача (рађа се младо сунце које треба да оживи природу...)
Коледари или колеђани су они који певају коледарске песме
(припев – коледо)
Божићне песме – обичаји који прате Божић, који се преносе и данас се многи обичаји
примењују. Ове песме се обично певају у кући, везане се за породицу, и најчешће
певају о бадњаку. Код божићних реч коледо је замењена речима бог, божић... Песме
садрже елементе весеља, појмова из домаћинства и природе...
Додолске песме – певале су се за време летње суше, како би се природа
умилостивила и послала кишу... додоле, призивају кишу... веровања људи...
Девојке су биле посебно обучене и окићене венцима цвећа, песму прати и игра...
(припев- ој додо, ој додоле)
Краљичке песме су се певале и играле између пролеће и лета, седам недеља после
Ускрса (Св. Тројица), жеље да година буде родна, да не буде штете у пољу и њивама,
радост живљења, бујање природе, свеопшта радост (љубавни и свдбени мотиви су
присутни). Обредну поворку чинила је група девојака, лица краљице, краља и свите...
Лазаричке песме – песме коју су певале лазарице, а то је била група девојака које су
изводиле обредну игру везану за празник Васкрсење Лазарево. Групу су чинили лазар,
Лазарица, три стежника и три војводе. Ишли су од куће до куће и певали песме за
плодност и напредак...
Ивањске песме су се певале лети, када је природа у зениту, дан дугачак и све буја...
Празник Ивањдан – 7.јул
Вече пред Ивањдан девојке су брале ивањско цвеће, затим су правиле венце и
украшавале све зграде, објекте, торове, њиве...
Овај празник и обред везани су за Сунце, његово окретање, палиле су се и ивањске
ватре и лиле... магијска моћ ватре, заштита против злих сила...
Обредне песме певале су се и око других празника – Ускрса, Спасовдана, Ђурђевдана,
Св. Јеремије...