Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву

Музичка анализа дуета Стабат Матер долороса,

Ђованија Б. Перголезија

Семинарски рад из предмета методологија стручног рада

Студент Ментор
Милица Пурешић др Мирадет Зулић, доц.

Септембар, 2017.
 САДРЖАЈ

УВОД ..............................................................................................................................................3

1. КАРАКТЕРИСТИКЕ МУЗИЧКОГ СТИЛА КОМПОЗИТОРА Ђ. ПЕРГОЛЕЗИЈА ...........4

1.1. Стилске карактеристике композиције Стабат Матер, Ђ. Перголези ................5
1.2. Однос текста и музике у дуету Стабат Матер долороса .....................................8

2. МУЗИЧКА АНАЛИЗА ДУЕТА СТАБАТ МАТЕР ДОЛОРОСА ..........................................10

3. ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................................13

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................14

ПРИЛОГ НОТНОГ ТЕКСТА ......................................................................................................16

2
УВОД

Предмет истраживања је Перголезијев музички језик у наведеној композицији, који

је истраживан детаљном анализом музичких параметара, као што су музичка форма,
хармонија, линеарна и ритмичка динамика и текст (с обзиром на то да је композиција
вокално–инструменталне форме). Поред детаљног приказа прве нумере из композиције
Стабат Матер, у семинарском раду ће бити описана и комплетна композиција у кратким
цртама, целокупни текст композиције, порекло и сврха текста.

Циљ истраживања је да се, помоћу одређених метода, прикаже карактеристичност

Перголезијевог музичког језика и стила у овој композицији, затим однос текста и музике, а
уз то и да се прикаже композиторова вештина дочаравања текста својом музиком и на који
начин је он то урадио.

Приликом истраживања коришћено је неколико метода. Пре свега, прикупљање

података, односно историјских чињеница о животу композитора, његовом стваралаштву,
података о музичком стилу у коме је његово стваралаштво, порекло и значење текста који
је Перголези користио у композицији. Затим методе анализе (елементарна, функционална
и структурална анализа композиције) и синтезе, као и дескрипција и метода компилације,
односно коришћење одређене литературе, уџбеника, часописа, радова, цитата, итд.

Нотни примери који су дати у раду приказују делове композицијe сопранских и

алтовских деоница, укључујући и басо континуо ради истицања хармонске подлоге.
Анализа „међу одсека“ коју изводе гудачки оркестар и басо континуо приказана је у нотама
композиције које се налазе на крају семинарског рада.

3
 1. Карактеристике музичког стила композитора Ђ. Перголезија

Ђовани Батиста Перголези је италијански композитор, рођен у Јези 1710. године, а умро
у Поцуоли 1736. године. Као врло млад је отишао у Напуљ да студира виолину и
композицију. Убрзо је постао заменик диригента хора и огруљаш краљевске капеле у
Напуљу.
Перголези је један од најважнијих оперских композитора 18. века. Његова опера
Служавка господарица сматра се прототипом италијанске комичне опере–опере буфо.
Тежио је ка томе да у својим делима користи језик који ће обичан народ разумети, са
напуљским дијалектом, а резултат тога је одрживост његове популарности у Напуљу. Током
свог кратког живота, компоновао је бројне опере које су до сада у великој мери
заборављене, посебно зато што су писане тим дијалектом. Поред оперских дела, Перголези
је написао и бројне духовне композиције. Једна од најзначајнијих је Стабат Матер,
написана пред саму смрт (1736).
Како се у 18. веку развијао нови стил компоновања–Галантни стил, а чији је велики
утицај имала опера буфо, тако је и Перголези обогатио своју црквену музику, користећи
неке стилске ефекте комичне опере. Када је пронашао музичка средства којима је био
задовољан, он их је увео у своја дела без обзира да ли су световног или духовног карактера.
Његове духовне композиције препознатљиве су по јасном рецитовању текста, мелодичном
шарму соло деоница, али и по кратким фразама, иако „његов највећи значај остаје у
историји опере за његову склоност ка кратким фразама, које су често ограничене на само
неколико тактова, негде чак и на само један такт“ 1. Управо те фразе са неправилним
дужинама коришћене у духовној музици, допринеле су величини и елеганцији његових
арија и дуета.
Његова дела не показују много иновација што се тиче контрапунктске форме, али
показују његово пажљиво организовање целина при компоновању. У његовом музичком
стилу преовлађују емоције, а не разум, било да је духовно или световно стваралаштво у

1
“…his most prophetic importance remains in opera’s history for his tendency towards short phrases, often limited
to a few bars, even only a single bar.”–Луис, Антони, 1975. Оперска и црквена музика, 1630-1750 (V), стр. 125,
часопис оксфордског Универзитета. (цитат узет из Перголезијева Стабат Матер: Историјска
аутентичност извођења, Лосиер Емили.)

4
питању. С једне стране, његова комична страна музичког стила, односно његов дар за
карактеризацију забавног, најбоље је приказана у опери Служавка господарица. С друге
стране, његов трагичан и озбиљан музички стил приказује композиција Стабат Матер,
али и његове мисе, са великом хорском и инструменталном снагом.
Перголези дефинитивно није вратио музику природи, али је био веома надарен и један
од најранијих у групи композитора који су тежили ка том циљу. Његова тежња за
бесконачним прелазима између речитатива и арија, понављања мелодичних фраза и велики
изазов за писање соло деоница, постао је темељ преткласичног стила.

1.1. Стилске карактеристике композиције Стабат Матер, Ђ. Перголези

Стабат Матер је католичка духовна секвенца из 13. века, састављена од 20 целина

(напева). Текстуално, секвенца се може поделити на два дела. Први део текста описује
мајчинску патњу Блажене Девице Марије због Исусовог распећа, док је други молитва
Исусовој Мајци, која дели своју патњу, а и молитва њеном сину Исусу. Првобитно, секвенца
је била намењена за личну молитву, али је 1727. године убачена у литургију Католичке
цркве, што је имало великог утицаја на хришћанство. У данашње време ова секвенца се
изводи само у посебним приликама. Сваки напев има три строфе, a римују се по шеми AAB–
CCB, што је у складу са традиционалном праксом средњовековног римовања напева.
Иако је „текст дугачак, са крутом формом и ритмом, показује мало варирање,
драматички гледано, и у расположењу утучености је од почетка до краја“ 2, многи
композитори су нашли инспирацију у овој секвенци. Колико далеко можемо знати, први
композитор који је искористио ову секвенцу вероватно је Жоскен де Пре (мотет, 1480).
Затим, Палестрина (1590) написавши две композиције Стабат Матер, Алесандро
Скарлати (1723) такође две композиције, и много још не мање значајних композитора од
средњег века па до данас. Тако је Ђ. Перголези, 9 година након што је секвенца убачена у
литургију Католичке цркве, дакле 1736. године, написао своју верзију композиције Стабат
Матер у којој је користио исти редослед текста као и Алесандро Скарлати у својој верзији.

2
„The text is long, with a rigid form and rhythm, shows little variation from a dramatic viewpoint and is in a
sentiment of dejection from the beginning to the end.“–Hans van der Velden, http://www.stabatmater.info/

5
 Композиција Стабат Матер Ђ. Перголезија састоји се од 12 нумера које чине пет арија
и седам дуета уз инструменталну пратњу. Написана је за соло гласове сопран и алт, гудачки
оркестар и басо континуо. Свака је на свој начин посебна и носи своју причу, како
текстуално, тако и музички гледано. Перголези је композицију поделио у две велике целине,
тако да одговара тексту секвенце. Обе целине имају по 6 нумера (дуета и арија), међутим,
како би испоштовао текст секвенце и омогућио овакву структуру, композитор је користио
више од једног напева у неким нумерама. Тако је распоредио два напева у 5. нумеру, пет
напева у 9. и по два напева у 10. и 11. нумеру. У осталим нумерама је распоређен по један
напев. Поред 20 напева из секвенце, композиција садржи и део са текстом „Амен“ на самом
крају.
У наставку је приказана табела са текстом свих дванаест нумера композиције.

6
 1.Дует: Grave, 4/4, еф мол
Stabat мater dolorosa Стала је Мати уплакана
јuxta crucem lacrimosa, пред крст, жалосна
dum pendebat filius. док јој разапет син.
2.Арија,сопран: Andante, 4/4, це мол
Gujus animam gementem Њена душа стење
contristantem et dolentem тужна и у жалости,
pertransivit gladius. мач је пробијен.
3.Дует: Larghetto, 4/4, ге мол
O quam tristis et afflicta О како тужна и погођена
fuit illa benedicta је благословена
Mater unigeniti; Мајка јединородног;
4.Арија, алт: Allegro, 2/4, Ес дур
Quae moerebat et dolebat Ко не би туговао и жалио
et tremebat cum videbat и дрхтао, када би видео
nati poenas inclyti. казну свог славног сина.
5.Дует: I одсек- Largo, 4/4, це мол
Quis est homo qui non fleret
Ко је човек који не би
Christi matrem si videret
плакао, када би видео мајку
in tanto supplicio?
Христа у мукама?
Quis non posset contristari Ко може да не осећа тугу,
piam matrem conemplari обзиром на милостиву
dolentem cum filio? мајку која пати за њеним
сином?
Pro peccatis suae gentis Због греха свог народа
vidit Jesum in tomentis
видела је Исуса
et flagellis subdinum.
предатог на пошаст.
6.Арија, сопран: Tempo Giusto, 4/4, еф мол
Vidit suum dulcem natum Видела је своје потомство
morientem desolatum усамљеног у умирању
dum emisit spiritum. као да испушта своју душу.
7.Арија, алт: Andantino, 3/8, це мол
Ах, мајко, фонтано љубави!
Eja mater fons amoris!
Осети снагу тужног
me sentire vim doloris
признања да могу жалити
fac, ut tecum lugeam.
са тобом.
8.Дует: Allegro, 4/4, ге мол
Признање које моје срце
Fac ut ardeat cor meum
може спалити, у име
in amando Christum deum
Христа Бога, да му могу
ut sibi complaceam.
угодити.
9.Дует: Tempo Giusto, 4/4, Ес дур
Sancta mater, istud agas,
crucifixi fige plagas
cordi meo valide.
Tui nati vulnerati
jam dignati pro me pati
poenas mecum divide.
Fac me vere tecum flere,
crucifix condolere
donec ego vixero.
Juxta cruvem tecum stare,
te libenter sociare
in planet desidero.
Virgo virginum praeclara,
mihi jam non sis amara,
fac me tecum plangere.
10.Арија, алт: Largo, 4/4, ge mol
Fac ut portem Christi mortem,
passionis fac consortem,
et plagas recolere.
Fac me plagis vulnerary,
Cruce hac inebriari,
ob amorem Filii.
11.Дует: Allegro, 4/4, Бе дур
Inflammatus et accensus
per te virgo, sim defensus
in die judicii.
Fac me cruce custodiri,
morte Christi praemuniri,
confoveri gratia.
12.Дует: Largo assai, 4/4, еф мол
Quando corpus morietur,
fac ut animae donetur
paradise gloria.
Amen.
7
Света мајко, признање да су
ране дубоко урезане у моје
срце.
Да са твојим рањеним сином,
удостојеним да пати због
мене, могу делити бол.
Пусти ме да плачем искрено
са тобом, да оплакујем
разапетог, док сам жив.
Да стојим пред крстом са
тобом, и да плачемо, то
желим.
Изабрана девице од свих
девица, не буди огорчена,
пусти ме да плачем са тобом.
Признање које могу носити у
име смрти Христа, вере у
његову страст и спомен
његових рана.
Дозволите ми да носим
његове ране, опијен од Крста,
због љубави према Сину.
Да не горим, запаљеним
пламеном, Девице, да будем
одбрањен од тебе, на дан
пресудни.
Нека ме чува Крст, наоружан
смрћу Христовом и негован
његовом милошћу.
Кад ми тело умре, одобри да
моја душа оде у
величанствени рај. Амин.
1.2. Однос текста и музике у дуету Стабат Матер долороса

Stabat Mater dolorosa Стала је Мати уплакана

Juxta crucem lacrimosa, Пред крст, жалосна
Dum pendebat filius. Док јој разапет син.

У првој нумери из Стабат Матер, текст је нараторски. Дакле, то је опис једне

ситуације, а пре свега и душевно стање Девице Марије.
Како је Перголези пре свега композитор опере, а поготово опере буфо, блиски однос
текста и музике у његовим вокално–инструменталним делима је био неизбежан. У дуету
Стабат Матер долороса, мелодијске фразе, хармонска подлога, па чак и појединачни
тонови дочаравају речи овог текста на начин који не може бити случајан.
Од самог почетка композиције, Перголези је ефектно одредио музичко расположење
као најдубљу патњу: прва текстуална фраза Stabat Mater dolorosa („Стала је Мати
уплакана“) дочарана је полифоним кретањем сопрана и алта, осносно имитацијом, а
приликом тог поступка настале су задржичне дисонанце које стварају утисак управо те
мајчине патње док стоји пред својим разапетим сином. Мелодија коју пева алт са текстом
dolorosa („уплакана“, 14–17.такт) не може боље описати суштину те речи, а „туга“ се може
осетити и у хармонској подлози–мелодија лежи на акордима претежно доминантне
функције, као и вантоналним доминантама. Ова текстуална фраза се јавља само два пута у
композицији, и оба пута уз исту тему са задржичним дисонанцама и у имитационом стилу.
Други пут (28–32.такт) је представљена у вишем регистру, али са истом ознаком за
динамику (piano) као први пут. Међутим, иако је фраза у „пиану“, виши регистар омогућава
певачима да храбрије и снажније певају фразу, што још више истиче поенту текста и
подсећа на оно што је већ испричано.
Друга текстуална фраза Juxta crucem lacrimosa („Пред крст, жалосна“) описана је
мелодијском фразом коју изводи сопран, а затим одговара алт. Интересантно је како је
Перголези истакао реч lacrimosa („жалосна“) у 19.такту, појавом тона гес (бе мол), а још
више триолом. Тиме што је спуштајућу мирну мелодију (са текстом Juxta crucem („пред

8
крст“)) и мало интензивнију триолу одвојио скоком септиме, композитор није дочарао само
суштину ове текстуалне фразе, већ и описао начин на који наратор говори ове речи.
Трећа фраза dum pendebat filius („Док јој разапет син“) истакнута је заједничким
наступом сопрана и алта са кретањем у терцама. Та наглашеност где „сваки слог има своју
ноту“ указује на коначну суштину–Исусово распеће. Текстуална фраза је поновљена али у
почетном стилу, имитацијом, како би утисак био још интензивнији. Ова фраза се јавља и у
38. такту где сопран и алт певају истовремено у терцама, али овај пут је другачије.
Мелодијска фраза која прати овај текст, а поготово трилери на слоговима de и bat толико
наглашавају и дочаравају Мајчино неприхватање да је Исус разапет. Али већ у следећем
такту је кулминација, где таква мелодија са таквим текстом може пробудити само један
осећај–суочавање са чињеницом да јој је син разапет.
Тоналитети који се јављају у композицији су еф мол, бе мол, ас дур и це мол. Овакав
избор тоналитета може бити протумачен као да има велике везе са Перголезијевом жељом
да се текст дочара музиком на што бољи начин, јер када погледамо карактеризацију ових
тоналитета према немачком композитору Кристијану Шубарту, и аутору књиге „Идеје за
естетику тоналитета“ 3 можемо уочити да сви ови тоналитети представљају сличну врсту
осећања–еф мол дубоку депресију и жаљење за умрлим, бе мол незадовољство, ас дур
представља смрт, пресуду и вечност, а це мол несрећну љубав и чежњу (у овом случају
мајчину према сину), што се веома подудара са суштином текста из Стабат матер
долороса. Перголези није живео у времену када је настала ова листа категоризације
тоналитета да би могао знати, али је поседовао велики таленат и осећај за музику, у чему се
управо и огледа величина једног композитора.

3
Шубарт, Кристијан, 1806, Ideen zu einer Aesthetik der Tonkunst, (Идеје за естетику тоналитета) стр. 377

9
2. Музичка анализа дуета Стабат Матер долороса, Ђ. Перголезија

Музичку форму ове композиције је мало теже дефинисати. Оно што је уочљиво при
слушању и анализирању је да се композиција може поделити на два велика одсека. Први
одсек (1–28.такт) почиње инструменталним уводом (1–12.такт), састављеним од велике
реченице и унутрашњих проширења. Тему излажу виолине и виола, док виолончело,
контрабас и оргуље имају пратећу улогу. У басовском узлазном кретању у првом такту,
јавља се мелодијски мол. У прва три такта се може уочити узлазно секвентно кретање у
интервалу кварте, како у теми, тако и у пратњи. Увод се завршава потпуно аутентичном
каденцом.
Тему коју су у уводу изводили инструменти, у 12. такту је изводе сопран и алт у виду
имитације, са виолинама које је подебљавају (део а). Полифоно кретање мелодије ова два
гласа, са једном текстуалном фразом (Stabat Mater dolorosa), чине целину од шест тактова
(12–17.такт). Одмах при наступу алтовске мелодијске линије, можемо приметити правилно
акцентоване слогове. Слогови Sta (Stabat), ma (mater), do и lo (dolorosa) су на наглашеном
делу такта, док су слабији слогови на ненаглашеном делу такта.

Пример бр. 1: део а првог одсека композиције Стабат матер долороса, Ђ.Перголези (тема
са текстом Stabat Mater dolorosa).

10
 Друга целина–б (18–28.такт) почиње коресподентним двотактима где мелодијску линију
са текстом Juxta crucem lacrimosa доноси сопран, а затим одговара алт. Почевши у бе молу,
овај део даље модулира дијатонском модулацијом у Ас дур, затим еф мол, и на крају
хроматском модулацијом у це мол, како би припремио други одсек. Пошто је форма овог
дела неправилне конструкције, можемо рећи да је након два коресподентна двотакта
наступила кулминација од два такта, са текстом dum pendebat filius (22–24.такт), где сопран
и алт доносе мелодијску линију у интервалу терце, а након тога и спољашње проширење од
три такта.

Пример бр. 2: део б првог одсека композиције Стабат матер долороса, Ђ.Перголези.

11
 Други одсек (28–47.такт) почиње темом са текстом Stabat Mater dolorosa (део а), али у
це молу. Овај пут тему доноси прво сопран а затим и алт у виду имитације у интервалу
септиме. На самом крају излагања ове теме је повратак у основни тоналитет–еф мол, помоћу
дијатонске модулације.
У 33. такту (део б) можемо приметити нешто занимљивију структуру што се тиче
мелодијске фразе са текстом Juxta crucem lacrimosa, у односу на ону из првог одсека.
Наиме, прво мелодијску фразу доноси алт, а у другој половини 33. такта се прикључује и
сопран са истом мелодијском фразом за кварту више. Овај контрапунктски поступак назива
се канонска имитација теме, односно стрета, који се користио у изради барокне фуге. Док
гласови изводе постепено спуштајућу мелодију (33–37-такт), басо континуо их прати
половинама нота из којих је проистекла хармонска секундно–силазна секвенца.

Пример бр. 3: део б другог одсека композиције Стабат матер долороса, Ђ.Перголези
(поновно излагање текстуалне фразе Juxta crucem lacrimosa).

Након два такта унутрашњег (41–43.такт), и три такта спољашњег проширења (43–
46.такт), следи риторнел од два такта, где инструменти свирају већ познати пасаж из увода
и завршавају композицију потпуно аутентичном каденцом.

12
3. Закључак

Према свему претходно наведеном, може се рећи да су карактеристике

Перголезијевог музичког стила врло истакнуте у овој композицији. Основне
компоненте, као што су ритам, темпо, динамика, чак и форма композиције, композитор
је прилагодио тексту. Од ритмичких фигура, у мелодијским фразама композиције
преовладавају пунктиране ноте и триоле, а ритам басовске линије је претежно у виду
фигурираних мотива (групе од по 4 осмине). Акустичка динамика је у великој мери
одређена према значењу текста, дакле једноставно и без великих контраста, са ознаком
siempre piano (увек тихо), чак и pianissimo и sotto voce (пригушено).
Хармонија је веома јасно постављена–од акорада су присутне вантоналне доминанте
и његов заменик, вантоналне субдоминанте, али претежно су то акорди главних и
споредних ступњева. Акорди природног седмог и трећег ступња јављају се само у
склопу хармонских секундно-силазних секвенци које су у композицији неретко
коришћене. Као поступак промене тоналитета, композитор је користио дијатонску и
хроматску модулацију у блиске тоналитете. Јасна и једноставна хармонска динамика и
стабилни тонални план ове композиције су елементи „класичног“ стила.
Мелодијске фразе које изводе сопран и алт су изражајне и памтљиве, и углавном су
удвостручене унисоном или октавом деоницама гудачког оркестра. Један од главних
индикатора да се Перголези служио барокним елементима у овом музичком делу, јесте
употреба имитације, где се оба гласа често воде полифоно. Мелодије су, између осталог,
препознатљиве и по задржичним дисонанцама, које играју велику улогу у дочаравању
текста, а које су у овом случају елемент галантног стила, јер су у служби звучног, а не
функционалног напона. Дисонанце су још више истакнуте акцентованим слоговима, из
чега се може закључити, када је у питању употреба текста, да је композитор правилно
третирао слогове–певани текст је постављен тако да се изговара на природан начин у
складу са језиком.
Композиторова вештина за дочаравање текста огледа се управо кроз употребу
наведених мелодијских, хармонских, динамичких и ритмичких елемената у овој
композицији. Мелодијске фразе гласова и гудачког оркестра буде емоцију саосећања,

13
боли и туге, а хармонија која је, аналитички гледано једноставна, али нимало
занемарљива, игра главну улогу у дочаравању тужне атмосфере и расположења.
Доносећи експресивност у мелодији, конкретност у басовској линији, јасноћу у
хармонији и тонални план који носи поруку туге и бола, Перголези је успео да оживи
емоцију самог текста, а самим тим, и да га не разумеју, слушаоци имају могућност да
осете тежину коју он доноси.

ЛИТЕРАТУРА:

- Шамић, Мидхат, Како настаје научно дело, Свјетлост, Сарајево, 2003.

- Маринковић, Соња, Методологија научно-истраживачког рада у музикологији,
Факултет музичке уметности, Београд, 2008.
- Чавловић, Иван, Увод у музикологију и методологија научно-истраживачког рада,
Музичка академија, Сарајево, 2008.
- Деспић, Дејан, Хармонија са хармонском анализом, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 1997.
- Деспић, Дејан, Хармонска анализа, Универзитет уметности у Београду, 1970.
- Деспић, Дејан, Музички стилови, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско
Сарајево, 2004.
- Перичић, Властимир, Наука о музичким облицима, Фонд за издавачку делатност
Универзитета уметности, Београд, 1986.
- Андрејс, Јосип, Повијест Глазбе II, Либер младост, Загреб, 1976.
- Ковачевић, Крешимир, Музичка енциклопедија, II издање, свеска 3, Југославенски
лексикографски завод, Загреб, 1997.

14
- Вил, Ричард, Pergolesi’s “Stabat Mater” and the politics of femine virtue, (The musical
quarterly, 87(3), 2004., стр. 570-614)
- Вагнер, Ричард, “Stabat Mater” de Pergolèse, (Richard Wagner's Prose Works VII, 1840,
стр. 401-405)
- Ескалада, Оскар, Giovanni Battista Pergolesi’s Stabat Mater: A Logogenetic Analysis,
(Logogénesis, Barry Editorial 2012.)
- Лосијер, Емили, Pergolesi’s Stabat Mater: Production of a Historically Informed
Performance, мастер рад брањен на Универзитету примењених наука ЈАМК, Финска,
2010.
- Карпентер, Филис Дајана, History of the “Stabat mater” and an analysis of the “Stabat
Mater” by Giovanni B. Pergolesi, мастер рад брањен на Универзитету у Рочестеру,
Њујорк, 1948.
- Аксататис, Марко, Giovanni Battista Pergolesi: Myth creation in Romantic ideology, Њу
Брансвик Универзитет, Њу Џерси, 2010.

- http://reader.digitale-
sammlungen.de/de/fs1/object/display/bsb10599461_00395.html?zoom=0.55
(приступљено: 12. 2. 2017.)
- http://digitallibrary.usc.edu/cdm/ref/collection/p15799coll3/id/262906
(приступљено: 12. 2. 2017.)
- http://www.truetemperament.com/site/gfx/documents/Key_Colours.pdf
(приступљено: 12. 2. 2017.)
- http://www.stabatmater.info/english/ (приступљено: 13. 2. 2017.)
- http://www.laudato.hr/Glazbena-scena/Sveci-i-glazba/Stala-placuc-tuzna-Mati.aspx
(приступљено: 12. 2. 2017.)

15
16
17
18
19
20