Analiza pesme

Šta je analiza?
Analiza (grčki ανάλυση, od starogčkog glagola ἀναλύειν, analyein – rastvoriti). Kad je reč
o analizi književnog dela, prikladniji su izrazi raščlanjavanje i raščalaniti. Dakle, jednu
celinu treba raščlaniti u delove iz kojih se sastoji.
Kompozicija
Kompozicija je način na koji su različiti elementi književnog dela povezani u jedinstvenu
umetničku celinu. Kompozicija lirske pesme ostvaruje se rasporedom motiva (manjih
tematskih jedinica u glavni motiv. Pošto u lirskoj pesmi nema pripovedanja, za osnovnu
temu ili glavni motiv svi motivi se vezuju asocijativno (jedna pojava izaziva prisećanje na
drugu.)
Kad analiziramo lirsku pesmu, prvo polazimo od doživljaja:
- pesma mi se dopada
- pesma mi se ne dopada
- neobično u pesmi
- nešto što se može istaći i sl.
2.Osnovni motiv pesme
3. Ostali motivi i njihov odnos prema glavnom motivu
4. Jezik i stil. Stilske figure, neobični izrazi. Pesnici često stvaraju nove reči.
5. Pesničke slike: vizuelne, auditivne, olfaktorne (miris), taktilne (dodir), gustatorne (ukus)
6. Odlike stiha: ritam, rima, metrika (dužina stiha)
Šta je ritam?
Uopšteno rečeno ritam je pravilno ponavljanje pojava u vremenu i prostoru. U ritmu se
smenjuju godišnja doba, dan i noć, u ritmu dišemo, Kad je reč o ritmu u poeziji tu mislimo
na pravilno ponavljanje dužine stiha, rime i cezure (pauze u stihu).
Šta je rima?
Rima je glasovno podudaranje reči, najčešće na kraju stiha. Razlikujemo pet vrsta rime.
Parna rima: podudaraju se prvi i drugi, a treći i četvrti stih
Kao zlatne toke krvlju pokapane,
Dole pada sunce za goru, za grane.
I sve nemo ćuti, ne miče se ništa,
Ta najbolji vitez pade sa bojišta!
Veče Đure Jakšića
Ukrštena rima - rumuju se prvi i treći, a drugi i četvrti stih:
„Ja osećam danas da u meni teče
krv predaka mojih junačkih i grubih.
I razumem dobro, u to mutno veče,
zašto bojne igre u detinjstvu ljubih.“
Nasleđe Milana Rakića
Obgrljenana rima - rimuju se prvi i četvrti, a drugi i teći stih:
Mre potonja svetlost i postaje smeđa,
Oktobarsko sunce gasne iza huma;
A tvoja je duša puna bolnog šuma,
Teška suza stala u dnu tamnih veđa.
Veče Jovana Dučića
Nagomilana rima: rimuje se više uzastopnih stihova.
Leoninska rima. Rimuju se reči u jednom stihu:
"Dođe doba da idem u groba.
Branko Radičević - Kad mlidijah umreti
Prema broju rimovanih slogova rima može biti: muška (rimuje se jedan sloga: krst -
prst), ženska (rimuju se dva sloga: ni-šta - bo-ji-šta) i daktilska (podudaraju se tri sloga:
haljina - daljina.
Strofa
Po broju stihova razlikujemo sledeće strofe: monostih - strofa od jednog stiha,
dvostih (distih) - strofa od dva stiha, trostih (tercina) - strofa od tri stiha,
četverostih (katren) - strofa od četiri stiha, peterostih (kvintil ili kvintina) - strofa od pet
stihova, šesterostih (sekstina, sestina) - strofa od šest stihova, sedmerostih (septima) -
strofa od sedam stihova, osmerostih (oktava) - strofa od osam stihova,
deveterostih (nona) - strofa od devet stihova, deseterostih (decima) - strofa od deset
stihova. Najpoznatija i najkorišćenija je strofa od četiri stiha - katren. Pesma od četrnaest
stihova, sastavljena od dva katrena i dve tercine, naziva se sonet. Kada se 14 soneta
međusobno povežu tako da se završni stih prethodnog soneta javlja kao prvi stih narednog
soneta, i od tih ponovljenih 14 stihova dobije se petnaesti - majstorski sonet, onda nastaje
takozvani sonetni venac. Sonetni venac je pesnički oblik nastao vrlo rano (još u 13. veku u
Italiji). Pisao ga je slovenački pesnik France Prešern, a u srpskoj poeziji se javlja u pesnišvu
novijih stvaralaca (Branko Miljković, Milosav Tešić i drugi). U srpskoj poeziji postoji više
od 30 sonatnih venaca. Ako se jedna misaona celina ne završava u jednom stihu ili strofi
nego se prenosi u naredni stih ili strofu, nastaje opkoračenje:
"Ti si kao i ja, od mladosti rane,
Osetio opštu sudbu što nas gazi..."
Dužina stiha
Dužina stiha meri se brojem slogova u stihu. Evo uzmimo jedan stih iz navedenih primera:
Kao zlatne toke krvlju pokapane,
Ka-o zla-tne to-ke krv-lju po-ka-pa-ne. Ovaj stih ima 12 slogova i zove
se dvanaesterac ili aleksandrinac i bio je veoma popularan u pesnika starije generacije.
Oni su u tome bili strogo dosledni. Pogledajmo i drugi Jakšćev stih:
Do-le pa-da sun-ce za go-ru za gra-ne.
Stih od osam slogova zove se osmerac od devet slogova deveterac od 10
slogova deseterac. Najveći broj epskih narodnih pesama ispevan je u desetercu. Tu
narodni pesnik je toliko dosledan da meša ekavicu i ijekavicu, pa čak koristi i vokativ u
značenju subjekta:
Vi-no pi-je Kra-lje-vi-ću Mar-ko.
Kako otkriti motive u pesmi?
Ako posmatramo jednu fotografiju na kojoj u pozadini vidimo planinu, iznad nje plavo
nebo i sunce, ispod planine teče potok, kraj potoka vidimo zelenu dolinu, a u prvom planu
na toj livadi vidimo jedno razgranato drvo, a ispod njega deca se igraju - nije teško odrediti
koji su motivi na ovoj slici. To su nebo, sunce, planina, potok i kao glavni motiv (u prvom
planu) deca. Slično je i sa lirskom pesmom, treba je samo pretvoriti u fotografiju (sliku) i
uočiti šta je pozadina, a šta u prvom planu.