OVO SAMO PROČITATI!

Usamljeni dečak i njegova desetica

Ispičaću vam priču o dečaku koji je imao dvanaest ili trinaest godina i školovao se
daleko od svoje kuće. On je živeo u velikoj sobi sa četiri starija dečaka i imao je
gazdaricu, koja ga umesto njegove majke svako jutro budila za školu.
Dečak je bio tužan i usamljen. Iako je dve godine delio sobu sa istim dečacima nije
sa njima bio blizak. Osećao je da ga oni gledaju popreko i da ga ne smatraju svojim
pravim drugom. Zbog toga je bio potišten i ćutljiv. Izbegavao je vesele razgovore u
sobi i često je vreme provodio sam sa svojim mračnim mislima. U školi se osećao se
kao stranac. Nije imao drugove i nikoga nije mogao da zavoli. Znao je da se puno
razlikuje od drugih dečaka. Oni su bili bogati, a on je bio siromašan i nije imao šta da
jede. Osećao se bedno i poniženo. Stideo se sebe i svog porekla, a glad i usamljenost su
od njega napravili očajnog i uplašenog dečaka. Bilo ga je strah od svega. Plašio se i
gazdarice i nastavnika. Smatrao ih je svojim neprijateljima, tuđim i neljubaznim. U
jednom trenutku je poželeo da umre, a onda se desilo nešto što je promenilo njegov
život. Jednog dana dobio je majčino pismo u kome je bila jedna srebrena desetica.
Znao je da mu je majka poslala zadnju paru koju je imala, kao da je iz daljine videla
njegov bol i koliko mu je teško u tom tuđem neprijateljskom svetu.
Majčino pismo je vratilo dečaku osmeh na lice. Nekoliko nežnih reči i jedna
izlizana desetica  pružili su mu sigurnost i nadu u bolje sutra. Nije više osećao prazninu
u svom srcu. Shvatio je da nije sam, da postoji neko koga puno voli i zbog koga vredi
živeti. Zbog svoje majke i njene ljubavi njegov život je opet imao smisla.

Književna vrsta – pripovetka (CRTICA)

Književni rod – epika
Tema: Sećanje pisca na detinjstvo, život daleko od kuće i osećanja koja su
izazvala majčino pismo i novčanica (desetica) u njemu.
Glavni likovi: usamljeni dečak, gazdarica i drugovi iz sobe
Mesto radnje: Ljubljana
Vreme radnje: kraj 19. i početak 20. veka
Poruke:
1. Mali znak pažnje i ljubavi i najtužnijem čoveku vraćaju osmeh na lice.
2. Ne stidi se svojih roditelja i uvek ih poštuj jer su oni zaslužni što
postojiš.