Oblaci su se rasklonili i zasjalo je sunce

(D E S E T I C A)

Od ranog detinjstva mama mi je čitala knjige. Kasnije, kad sam savladala veštinu
čitanja, zavolela sam knjige koje su postale moj najpouzdaniji prijatelj. One su moj
najstrpljiviji učitelj, ali i saveznik u svetu mašte. U jednoj knjizi pročitala sam pripovetku
„Desetica“ od Ivana Cankara. Ona opisuje osećanja dečaka kroz jednog oblačan dan.
Dečak se seća svog teškog detinjstva i školskih dana kada je živeo daleko od svoje
porodice. On se budi u hladnoj i mračnoj sobi u kojoj je živeo je sa četiri starija dečaka.
Primećuje da su nebo prekrili sivi i teški oblaci, da kiša neprestano udara na prozore, a
da je soba postala tesna i zagušljiva. Oseća tugu i setu. Takođe ga muči osećaj
usamljenosti i odbačenosti. Dečake nije doživljavao kao svoje prijatelje. Dečak je imao
gazdaricu, koja ga je umesto majke, svako jutro budila za školu. Imao je osećaj da ga
strašna, krupna i podbula gazdarica ne voli.
Dečak nije imao novca. Zato ga ujutru nije čekala topla kafa, a miris svežeg hleba
iz pekare mamio mu je uzdah. Umesto kaputa na ulici je nosio teret siromaštva. Sve
je bilo sivo, nebo, grad, ljudi kao i njegove misli. U školi se takođe oseća loše, kao prosjak
ispred dvorca. Činilo mu se da ga i visoka školska zgrada posmatra neprijateljski. Njeni
hodnici su odzvanjali od razdraganih glasova, a on se u njima osećao očajno, bedno i
poniženo.
Majka je bila jedina uteha u životu dečaka. Ona je osetila njegovu bol i pokušala
da ga uteši toplim rečima koje je napisala krupnim, neveštim slovima u pismu. Dok ga je
otvarao, ispala je stara izlizana novčanica, desetica. Znao je da ju je majka zaradila teško
radeći po kućama i da u kući nema više novca. Suznim očima pogledao je put neba.
Oblaci su se razišli i granulo je sunce. Ono je zrakom nežnim kao majčino milovanje,
dotaklo obraze dečaka. Majčino pismo mu je vratilo osmeh na lice. Nekoliko nežnih reči i
jedna izlizana desetica pružili su mu sigurnost i nadu u bolje sutra. Nije više osećao
prazninu u svom srcu. Shvatio je da nije sam, da postoji neko koga voli bezgranično i
zbog koga vredi živeti. Zbog svoje majke i njene ljubavi njegov život je opet imao smisla.
Svaka knjiga predstavlja neko novo iskustvo za mene, neki novo putovanje koje me
ispunjava. Ova knjiga je uspela da me nauči bez obzira koliko oblaka ima na nebu sunce
sija dok imamo ljubav svoje porodice.