Lorry Medlin

ODBAČENA

1
 Lorry Medlin
ODBAČENA

„Biser nastaje u ranjenim školjkama.

Bol, koji ih razdire, pretvaraju one u dragulj.“
(Richard Shanon, u Müller, 86)

Maj, 2018.

2
 I deo

Sva patnja, bes, bol i ogorĉenje koje je potiskivala u protekle tri godine vratili su se
samo u jednom trenu. Dugo joj je trebalo da zaboravi ko je i odakle dolazi, i da uspe
prespavati , bar jednu noć, bez košmara koji su je vraćali dogaĊajima koji su joj uništili ţivot.
Tog, 5.jula 2015. godine ukrcala se kao slepi putnik na kruzer koji nije znala ni gde ide,
samo je bilo bitno da ode što dalje od Kalabrije, od rodnog gradića Lazara i od svih koje je
volela i koji su joj znaĉili nešto u ţivotu. Sa sobom, ni u sebi, nije imala ništa sem svog
imena i novog prezimena, Emilija Lombardi.

Tri dana je provela u potpalublju krijući se po ćoškovima u uslovima nedostojnim za jedno

ljudsko biće. Nije osećala ništa: ni glad, ni ţeĊ, ni vrućinu, samo bol, ... nepodnošljiv bol koji
joj je kidao utrobu. U trenutcima magnovenja nije znala šta je više razara istina da je
usvojena, bes ĉoveka koga je smatrala ocem, izdaja devojke za koju je mislila da joj je
sestra, prevara mladića koga je zvala bratom ili njega koga je volela bezgraniĉno, za koga je
bila spremna umreti, a povredio ju je najviše od svih.

Belina koverte koju joj je pruţao kurir advokatske kancelarije podsećala je na belinu sobe
u kojoj se probudila kada ju je jedan od mornara pronašao onesvešćenu nakon
sedmodnevnog boravka na kruzeru. Sećanja su nemilosrdno navirala, ništa nije zaborvljeno,
sve je još uvek bilo tu. Setila se dana kada je u bolniĉku sobu u Đenovi došao policijski
inspektor traţeći dokaze da je ona Emilija Riĉi Lombardi, osoba ĉiji je nestanak prijavio
gospodin Maximilijano Lombardi pre sedam dana. Iako je lagala i negirala svaku povezanost
sa pomenutim imenom i gospodinom, otisak prsta je potvrĊivao istinu, tako da je bila
primorana pobeći i iz bolnice.

- GospoĊo, da li vam je dobro?- jedva je do nje doprlo pitanje nepoznatog muškarca. -

Bledi ste ko avet!
- Dobro sam...- promucala je pokušavajući da savlada muĉninu koja ju je odjednom
zahvatila. - Da li ste sigurni da je to... za mene?

Gledala je u kovertu kao da je iz nje vreba sami Ċavo. Pretpostavljala je šta bi to moglo
biti, ali se pitala kako ju je pronašao.

- Vi ste Emilija Riĉi Lombardi? Matiĉni broj 220595...., Kristofera Kolumba 51?
- Da, ja sam. - promucala je osećajući kako joj se vrti i kako će svakog trena izgubiti tlo
pod nogama.
- GospoĊo, vama, zaista, nije dobro? Da li ste sami u kući... Treba li da pozovem
hitnu?
- Ne,ne... biće mi dobro...Pitam se, kako ste me pronašli?
- Ne znam, gospoĊo, ja sam samo kurir. - maldić je slegnuo ramenima. - Molim vas,
potpišite. – dodao je pruţajući joj olovku.

Od ovog trenutka je strahovala i nadala mu se u svakoj noći bez sna. Opet su je pritisla
sećanja, i opet je ĉula njegove grube i zlokobne reĉi:

3
 „Oţenio sam te da ti nikada ne dozvolim da naĊeš mir, dok ja postojim. Svaki put kada
vidiš moje prezime uz svoje ime, podsećaće te ko si mogla biti da nisi bila previše glupa. Od
sada ću ţiveti svaki dan samo za to da ti nanesem bol. Uništiću te zbog rugla kome si me
izvrgla. Ukaljala si me, a voleo sam te, prokleta bila! Verovao sam ti i sanjao o tome da ti
pruţim sve! Nikada nećeš dobiti razvod, niti ću ti ikada dozvoliti da budeš srećna!“

Zbog tih reĉi noćima je imala košmare, jer one su je dotukle, porazile i dovele na rub
propasti. U tim noćima bez nade i ţelje za ţivotom osećala je ruke koje su je gurale od sebe,
ruke koje su je izbacile na ulicu bez iĉega, ruke koje su indirektno povulke polomljeno staklo
preko njenih vena. Osetila je vrtoglavicu i potonula u mrak.

- Ema, dušo, ...Ema! - osvestilo je neţno dozivanje.

Otvorila je oĉi i videla Sofiju koja ju je dozivala plaĉnim i zabrinutim glasom. Leţala je na
podu predsoblja, glava joj je poĉivala na Sofijinom krilu, jedinom krilu u kome je našla utehu i
spas od one veĉeri kada ju je pronašla ispred vrata svoje pekare prerezanih vena u bolniĉkoj
piţami i papuĉama.

- Hajde, dušo, molim te.... Hajde, ustani. – pomogla joj je da ustane i ode do leţaja u
dnevnom boravku. - Lezi, ... Pozvala sam Renata, brzo će doći!

Leţala je nemoćna da kaţe bilo šta, sadašnjost je stala, pred oĉima su iskrsavale samo
slike iz prošlosti i reĊale se ko na filmskom platnu, svaka druga bolnija od prve.

Devojaĉko veĉe.

Njeno devojaĉko veĉe na koje su je nagovorili Fiona i Luka, njena do tada sestra i njihov
najbolji drug. Volela ih je i verovala im, pomagali su joj oko priprema za svadbu, ni na kraj
pameti joj nije dolazilo da ih proverava, da proverava raĉune koje je potpisivala. To veĉe
trebalo je biti iznenaĊenje za nju. I jeste... takvo da se od njega neće oporaviti dok ţivi.

Veĉe je bilo organizovano u lokalnom klubu u Lazaru. Iako je više volela veĉe pred
svadbu provesti u sanjarenju vezano za sutrašnji dan, pristala je ne ţeleći da im kvari
zabavu. Sve je poĉelo najnormalnije, glasna muzika, staro društvo, piće, ... bila je vesela i
raspoloţena. Negde oko 23h pojavila su se tri striptizera, buka je bila zaglušujuća. Vrckali su
i izvodili striptiz, devojke su vrištale, a njoj je bilo neprijatno, jer je znala da tako nešto ne bi
odobrio njen budući suprug. Kada su završili striptiz nisu se hteli obući, niti otići, dok ne
popije sa njima ĉašu pića. Popustila je ţeleći da što pre odu. Jedan od njih joj je pruţio ĉašu
šampanjca i to je bilo poslednje ĉega se sećala narednog jutra, kada se probudila u
hotelskoj sobi iznad kluba gde je slavila devojaĉko veĉe. Na njeno veliko iznenaĊenje leţala
je naga, stvari su bile rasturene svuda po sobi, a glavu nije mogla odvojiti od jastuka.

Nakon nekih pola sata od njenog buĊenja koje je provela pokušavajući da doĊe sebi i da
se seti šta se dogodilo i zašto nije u svojoj sobi, u sobu je ušla Fiona bez kucanja sa nekim
ĉudnim izrazom na licu i sa još ĉudnijim osmehom.

„ Budna si? Ludo veĉe, jel' da?”, pitala je stajući podnu kreveta u kome se nalazila
Emilija. „ Da znaš, da si me iznenadila! Mislila sam da sam samo ja luda u našoj porodici!”,
zacerekala se.

„ Fi, puca mi glava... šta se desilo, niĉega se ne sećam!”

4
 „ Malo si se napila, ... malo si ludovala!, smešila se Fiona tajanstveno. „ Hajde, ustaj!
Udaješ se danas, nisi valjda zaboravila?”

„Jao!, tiho je jauknula Emilija ustajući iz kreveta. ” Pomozi mi, ... nije mi dobro! Nisam
valjda napravila neku glupost?! Zna li Max da sam ovde?!”

„ Ne zna niko... sem mene i Luke. Hajde, poţuri, dok nisu otkrili da te nema kući! Ĉeka
nas Luka ispred!”

Fiona je bila starija od nje tri godine, i ĉesto bi znale da se sporeĉkaju, jer jednostavno
nisu imale isti pogled na svet. Ali, od momenta kada su objavljene njene zaruke sa
Maximilijanom Lombardijem, Fiona se promenila, u svemu joj je udovoljavala i pomagala.
Ema ju je ĉesto zadirkivala da je to iz razloga što će je se otarasiti, dobiće mamu i tatu samo
za sebe, zato što će joj pokloniti sve haljine koje je pozajmljivala od Emilije i konaĉno Luka
će biti samo njen.

Luka Đovani bio je njihov zajedniĉki drug, sin kućnih prijatelja njihove porodice i neko u
koga je Fiona bila potajno zaljubljena. MeĊutim, on na nju nije obraćao paţnju, u poĉetku
skriveno, a kasnije sve otvorenije udvarao se Emiliji, na šta ona nije gledala sa ozbiljnošću, s
obzirom da se znao udvarati svakoj devojci iz kraja. Rekla mu je da ne gaji laţne nade, jer
ga voli samo kao prijatelja, kao brata. Na njegove nepristojne šale i upadice nije reagovala,
preko kojih je uglavnom prelazila praveći se da ih ne ĉuje. Na njegovo sve upornije i sve
nepristojnije ponašanje skrenula mu je paţnju kada je upoznala Maximilijana i kada je
njihova veza postala ozbiljna. Luka joj je nadenuo nadimak „ledena” i stalno ju je tako zvao.
Znala je da su je i drugi mladići u gradu zvali „ledena“, „ neosvojiva“, „uobraţena“, ali ni na
to nije obraćala paţnju, jer nije bila od onih devojaka koja bi uletala u veze bez osećanja, u
veze koje bi se završavale krevetom. U suštini, uopšte nije bila ledena niti uobraţena, već
jednostavno niko nije mogao dopreti do nje, jer ni za kim joj srce nije poskoĉilo, niĉiji joj
pogled nije ogrejao dušu sve do jednog popodneva kada je u kancelariju njenog oca ušao
Maximilijano Lombardi.

II deo

Otac je oĉekivao vaţan poziv i pošto je morao da izaĊe na nekoliko sati ostala je da
deţura pored telefona. Nije bilo prvi put da mu pomaţe u letnjem periodu kada je bila
slobodna od fakultetskih obaveza. Interesevalo ju je sve vezano za proizvodnju vina, mislila
je kada završi studije da će se zaposliti u porodiĉnoj firmi i da će svojim radom doprinositi
njenom napretku. Volela je Lazaro, volela je imanje koje su imali, nepregledne vinograde,
male divlje plaţe i ljude koji su je okruţivali. Nije bila zlopamtilo, brzo bi zaboravljala Fionine
nestašluke i male smicalice, gledajući na nju kao na nekoga ko još uvek traţi sebe.
Zaboravljala je i na to što je majka uvek bila na Fioninoj strani, i što joj se ponekad ĉinila
dalekom i stranom. Taj nedostatak bi joj uvek nadohnaĊivao otac, sa njim je osećala veću
povezanost.

5
Ĉesto je prisustvovala njegovim poslovnim satancima upijajući svaku izgovorenu reĉ, jer joj
je govorio kako je jedno ono što piše u knjigama, a praksa sasvim nešto drugo.

Setila se oĉevih reĉi.

„ Emice,... moram da izaĊem, vratiću se brzo, treba da se sastanem sa jednim veoma

vaţnim, potencijalnim kupcem! Ako sluĉajno pozove ili stigne pre mene, odmah mi javi i budi
veoma ljubazna!”, rekao joj je izlazeći iz kancelarije.

„ Ne brini, oĉe!, dobacila mu je posmatrajući rasuta dokumenta po oĉevom radnom stolu.

„Ebi!”, pritisnula je taster na telefonu i pozvala oĉevu sekretaricu. ”Molim te, uputi tog
uvaţenog gosta kada stigne u oĉevu kancelariju, nadam se da nije neki daveţ! Moraću malo
da ga zabavljam dok se otac ne vrati.”

„ Ooo, on... daveţ, nikako!”, zakikotala se Ebi.

„ Poznaješ ga?”

„ Naravno, a volela bih da ga upoznam i malo bliţe i malo dublje!”

„ Ebril, uozbilji se!”, blago je prekorela Emilija. Sekretarica njenog oca bila je nekoliko
godina starija od nje i sa njom je imala jako dobru komunikaciju. ” Treba li n e š t o da znam
o dotiĉnom gospodinu?”

„Mh, njam, njam,... slatkiš! Rado bih ga smazala za veĉeru!”

„ A, to! Trebala sam da znam! Onda se ne brinem!”

„ Nema te koja ga ne bi poţelela, veruj mi!”, rekla je Ebril sasvim ozbiljno. ” On je... kako
da ti kaţem,... pravi dasa, ali ... i veliki ţenskaroš! I ne verujem da te neće primetiti, a i ti
njega!”

„ Ebi, ne preteruj! Šta ima da me primeti?! Ništa na meni nije za primećivanje, odnosno
tog kalibra koji bi odgovarao takvom zavodniku.”, uzjogunila se Emilija.

„ Boţe, nemoguća si!”; coknula je Ebi. „ Ja bih sve dala da imam te tvoje oĉi i taj tvoj
struk! Interesuju li tebe muškarci uopšte?”

„ Boţe ti me saĉuvaj! Naravno! Samo... Pa, neću valjda da naskaĉem na svakog koga
vidim?!”

„ Uf, ... Mogla bi malo da flertuješ, zabavno je! Uĉi, treba da zavedeš „pravoga”! ”

„ Ma, daj! Još uvek nemam nameru da se vezujem za bilo koga. A što se tiĉe
zavoĊenja... bljak! Praviću mu društvo, ukoliko otac zakasni, ili.... Hoćeš li da se
zamenimo?”, zakikotala se vragolasto.

„ Kako misliš?”

„Pa, lepo! Ja ću sesti na tvoje mesto, ti doĊi ovamo! Dajem ti priliku da budeš sa „
slatkišem” i da ga zavodiš do mile volje! Mene ne privlaĉi ono što ţele svi!”, nasmejala se
Emilija vragolasto.

6
 „ A gospodin Riĉi? Zamisli da me naĊe za svojim stolom?”

„ Ne brini, reći ću da sam te poslala po neka dokumenta.”

„ Pristajem, ...ali, ne snosim posledice, ideja je tvoja!”

U roku od dva minuta Ebril je ušla u kancelariju noseći sa sobom svoj ruţiĉasti neseser
sa šminkom. Emilija je pokupila dokumenta sa oĉevog stola i otišla u prostoriju do. Udubila
se u ĉitanje jednog od njuh kada ju je prekinulo oštro kucanje na vratima Ebrilinog ureda.
Nije ni stigla da kaţe ono kratko „da” kada je u kancelariju ušao visok i krupan muškarac.

„ Dobar dan!”, obratio joj se i njegov duboki melodiĉni glas ispunio je celu prostoriju.

Pogled joj se sreo sa dve sjajne zvezde što su treptale u njegovim crnim oĉima, crnjim od
bilo koje noći bez meseĉine. Telom joj je prošla blaga jeza. Uspravila se u stolici i zategla
ramena videvši kako je odmerava. Prepoznala ga je, znala je za njega, jer ĉesto je njegov lik
krasio naslovnice tabloida. Bio je jedan od vlasnika lanca hotela i restorana na rivijeri,
hotelijerski i turstiĉki magnat, jedan od najpoţeljnijih neţenja Italije. Ĉesto je bio tema
razgovora i u društvu njenih dugarica, svaka se izjašnjavala da bi rado sa njim provela bar
jednu noć. Smejala se njihovim glupavim fantazijama, ali... njegova pojava na nekoliko
koraka od nje probudila je nešto sliĉno i u njoj. Osetila je kako je nekom specifiĉnom
energijom i mirisom sveţih citrusa ispunio prostoriju u kojoj su se nalazili. Nesvesno je zurila
u njega ne mogavši skloniti pogled od prekrasnih crnih oĉiju.

„ GospoĊice?”, trgnuo je njegov glas. ” Ako ste zadovoljili svoju znatiţelju ili nešto drugo,
da li bi ste mogli da me najavite gospodinu Riĉiju?”

„ Kakvu znatiţelju?”, upitala je malo višim tonom pokušavajući da sakrije zbunjenost.

„ Posmatrate me, pa,...”, bacio je pogled na svoj ruĉni sat. ” .. recimo, dobrih tri minuta! Je
li to obiĉaj u ovoj firmi: muštrija prvo proĊe kroz ruke sekretarice, ili...”

„ Ne budite drski!”, odgovorila mu je osećajući kako crveni. „ Samo ste me iznenadili!”

„ Ĉime?”, uputio joj je još jedan razarajući pogled izvijajući ironiĉno uglove punih i lepo
oblikovanih usana. ”Nadam se da ste u svoj rokovnih upisali moju najavu prošle nedelje i da
ste o tome obavestili poslodavca. Danas sam u stisci sa vremenom, ali ... sutra, prekosutra...
rado bih se prepusto vašim rukama”.

„ Naravno! Da!... Ne!”, rekla je ustajući iza stola kao oparena.

„ Pretpostavio sam da je „da”, s obzirom na to kako me odmeravate.”, drsko se nasmejao

pogledavši u njene pune i poluotvorene usne. „ Nemam ništa protiv, malo zabave nije na
odmet... recite, kada?!”

Emilija je prekrstila ruke na grudima zauzimajući odbrambeni stav.

„ Ne samo da ste drski nego ste i bezobrazni!”, rekla je ponovo povišenim tonom.

On je pogledao ispod skupljenih obrva, izgleda malo hajući za njenu ljutnju.

„ Zanima me šta je „ne”? Gospodin Riĉi nije upoznat sa mojim dolaskom?”

7
 „Moţete ući u oĉe ... oĉekivano vreme,.... samo... malo ste poranili, gospodin Riĉi još
uvek nije stigao!”,rekla je ljutito. „ Da vam to nije obiĉaj?”

„Šta?”

„ Da budete tako nekulturni i nasrtljivi prema osoblju firmi u koje idete ili ste to i u
sopstvenoj?”, rekla je ne razmišljajući ni ko je on ni zašto stoji ispred nje.

Na trenutak se namrštio i rekao: „ Svako dobije ono što traţi!”

Kakav drznik!, pomislila je i brzo je pritisla taster na telefonu dajući mu tako do znanja da
je njihov razgovor završen.

„ Ebril, stigao je gospodin...”, u momentu nije mogla da se seti njegovog prezimena.

Zacrvenela se još više što zbog ljutnje što zbog neprijatnosti koja ju je najednom preplavila.

„Lombardi.”, zaĉula je duboki glas od koga je poskoĉila, jer ga je ĉula skoro na uho.

„ Maximilijano Lombardi.”

„ Gospodin Lombardi.”, rekla je podiţući svoj pogled prema njegovom licu.

Stajao je na pola metra od nje blago svojim bedrima naslonjen na sto. Drsko ju je
odmeravao i dalje, spuštajući pogled od korena njene kose, pa sve do donje taĉke V izreza
na njenoj bluzi. Od tog pogleda se najeţila, uĉinilo joj se da poput sitnih strelica prodire i
ispod bluze.

„ Zašto ste se zacrveneli? Je li to zbog vaše neefikasnosti, ili zbog neĉeg drugoga?”,
zaĉula je pitanje propraćeno osmehom koji je njegovom licu davao još muţevniji izgled.

Otvorila je usta da odgovori ali ju je prekinulo otvaranje vrata. Njen otac je ušao u
kancelariju.

„ Oh, stigli ste gospodine Lombardi! Izvinjavam se, nadam se da ne kasnim mnogo!”,
rekao je gospodin Riĉi pruţajući mu ruku.

„ Nema problema.”, odgovoro je Maximilijano Lombardi pruţajući ruku Fabijanu Riĉiju.

”Vodio sam zanimljiv razgovor sa vašom...”

„ Ah, .... ”, prekinuo ga je gospodin Fabijano. „... drago mi je da ste se upoznali. PreĊimo
u moju kancelariju. Emilija, gde je Ebril?”

„ U kancelariji... sreĊuje neka dokumenta!”, odgovorila je pokušavajući da spreĉi

podrhtavanje glasa.

U tom momentu Ebril se pojavila na vratima osmehujući se.

„ Dobar dan!,” oglasila se upućujući Maximilijanu jedan od njenih najlepših osmeha.

” Izvolite!”, pokazala je rukom u pravcu Fabijanove kancelarije.

On joj je uzvratio osmeh pokazujući svoje lepe bele zube i ušao unutra, a za njim i Emin
tata.

8
 „ Uf,.... kako je zgodan!”, rekla je Ebril nakon što su se zatvorila vrata za njima, a glas joj
je bio nalik predenju maĉke.

„ I drzak, i pun sebe!”, frknula je Emilija. „ Ne znam.... da nas nisam uvalila u nevolju!”,
rekla je skrušeno izbegavajući Ebin pogled.

„ Slušaj, Ebril, moram da idem! Reci ocu da sam imala neka neodloţna posla!”

Brzo je izletela iz kancelarije ostavljajući zbunjenu sekretaricu.

Fabijano Riĉi je bio presrećan što je veliki lanac Lombardi bio zainteresovan za njihova
vina i veoma se trudio da impresionira jednog od njegovih vlasnika. Saradnja sa njima
osigurala bi njegovoj osrednjoj vinariji dobar promet i još bolju reklamu, je oni su imali veliki
broj ugostiteljskih objekata i njihovo prisustvo u Lazaru govorilo je o tome da je turizam u
tom delu Kalabrije u usponu. Pozvao Maximilijana u obilazak svojih vinogrda, destilerije i
podruma vina, a nakon toga i na veĉeru u sledeći petak.

Vest o poseti „gospodina drskog” Emilija je primila sa velikom nervozom, pribojavajući se

susreta sa magiĉnim crnim oĉima. Nikako nije mogla da se oslobodi njihovog pogleda ni
onog Ċavolskog sjaja, ni razmišljanja o njemu. Njegov bezobrazni predlog golicao joj je
maštu. Ocu je bojaţljivo predoĉila kako ima jako puno da uĉi, jer se pribliţavao junski ispitni
rok, te da ona nije sigurna da moţe prisustvovati toj veĉeri. To i nije bilo tako daleko od
istine, ali pod svaku cenu ţelela je da izbegne susret sa Lombardijem. U petak, u ranim
popodnevnim ĉasovima sa knjigama u ruci otišla je kod Viole, svoje najbolje drugarice, u
nameri da zaista uĉi. MeĊutim, ni jednog trena to joj nije pošlo za rukom. Duhom je bila u
svojoj kući, zamišljajući veĉeru i njega za njihovim trpezarijskim stolom. Verovatno se
smejuljio Fioni i sve redom ukućane obarao s nogu svojim osmehom. Osećala se ĉudno,
veoma ĉudno, boreći se sa ţeljom da ode kući i da ga vidi. Ta misao ju je strašno privlaĉila
kao i odgovor na pitanje kako bi reagovao na to da zna da je ona Fabijanova ćerka.
Znatiţelja je postala neizdrţiva, tako da je u 21:30h odluĉila da ide kući.

Dok se pribliţavala ulazu u kuću, srce je poĉinjalo sve jaĉe da joj lupa, pogotovu kada je
uzela u obzir kako je obuĉena. Pogledom je prešla preko svojih dugih nogu u šortsu od
teksasa. Na sebi je još imala i belu majicu na tanke bretele i bele mokasine. Istog ĉasa se
pokajala što je došla, ali već se nalazila u holu koji je bio vidljiv iz ostalih delova kuće, pa i iz
trpezarije. Poţelela je da je nevidljiva i da neopaţeno proĊe do svoje sobe. Otac ju je odmah
primetio i njegov glas ju je ukopao u mestu.

„ Emilija, dušo, stigla si? Mislio sam da ćeš uĉiti celu noć!”

Istog ĉasa je osetila i njegov pogled na sebi i iste one strelice kako joj bockaju celo telo.
Sedeo je taĉno preko puta ulaznih vrata u trpezariju i suţavajući pogled zagledao se u nju.
Naravno, iznenadni sjaj koji je blesnuo u njegovim oĉima rekao joj je da ju je prepoznao.
Bela košulja koju je imao na sebi isticala je njegov preplanuli ten, crnu sjajnu kosu i te
magiĉno privlaĉne Ċavolske oĉi. Skrenula je pogled prema ocu uz jedno brzo „dobro veĉe”.

„ Hajde, presvuci se i pridruţi nam se!”, zaĉula je ponovo oca. Krajiĉkom oka je uhvatila
jedva primetan smešak na usnama njihovog gosta koji ju je i dalje posmatrao skenirajućim
pogledom. Samo je klimnula glavom i otišla u svoju sobu.

9
 Uff, uf, Emilija, uvalila si se u sos!, prekorela je sebe bacivši poslednji pogled na svoj
odraz u ogledalu. Šta će onaj „nadmeni” misliti o tebi? Da li će nešto reći ocu?! Ebril, platićeš
mi za ovo!

Ma, šta me briga!, tešila se silazeći niz stepenice pridrţavajući krajeve lepršave bele
haljine koja je sakrivala celokupnu njenu figuru osim njenih lepo izvajanih ramena i ruku. On
je samo još jedan tatin potencijalni kupac!

Zašto onda non-stop misliš na njega?, zaĉikavao ju je neki unutrašnji glasić.

„ DoĊi, Ema!”, ponovo je zaĉula oĉev glas koji je sada dolazi sa njene desne strane. Svi
su se nalazili u dnevnom boravku.

Gospodin Lombardi je sedeo na koţnom trosedu, Fiona odmah do njega gutajući ga

pogledom. Eleonor Riĉi, Emina majka, sedela je u fotelji preko puta njih, a otac je stajao
pored nje. Dok je prilazila ocu osetila je blagu nesigurnost u nogama.

„ Vas dvoje ste se već upoznali!, Fabijano se obratio gostu. „ Emilija je moja druga kći!”

„ Naravno,...”, zaĉula je melodiĉni glas. „... i vodili smo jedan interesantan razgovor, koji
nismo završili.”

Emilija nije smela da pogleda u njegovom pravcu osećajući kako ponovo crveni.

„A, tako, baš mi je drago! Nadam se da je to bilo vezano za vino, s obzirom da ste iste
struke. Ema, dušo, gospodin Lombardi je takoĊe studirao enologiju. Od njega ima šta da se
nauĉi.”

„ Da, upoznao me je sa svojim struĉnim stavovima! Veoma profesionalno, po mom

skromnom mišljenju.”, rekla je ironiĉno uputivši mu jedan brz pogled.

Gledao je u nju i odmeravao je, a u oĉima su mu svetlucale zvezdice, tako joj se uĉinilo.
Uţivao je, u samo njima znanom, verbalnom duelu i liĉio joj je na maĉka koji se konaĉno
dokopao popare. U jednom momentu pogledao je na sat i obratio se Fabijanu.

„ Pošto još ima vremena do kraja veĉeri, veoma sam zainteresovan da ĉujem ostatak
ideja vaše ćerke, pa,... ako nemate ništa protiv.. pozvao bih je na piće?!”

Svi u prostoriji su bili iznenaĊeni njegovim pozivom, a Emiliji je osetila potpunu slabost u
nogama, moleći se da se otac usprotivi.

„ Ako Emilija ţeli...”, nasmešio se Fabijano Riĉi uz neki pomalo nedefinisan osmeh.

„ Nemam.”

„ Mislim da je ....”, poĉela je zamuckivati.

„ Drago mi je što se slaţete.”, prekinuo ju je ustajući sa troseda. ” Obećavam, neću vam

oduzeti mnogo vremena.”

Nije imala kud, vaspitanje joj nije dozvoljavalo da se sada prepire sa njim tu naoĉigled
svih. Zacrvenela se još više.

10
 Saberi se Emilija, ne moraš da ideš sa njim! Izađi iz kuće i idi kod Viole, a on neka ide
dođavola!

Pozdravio se sa ostalima i zahvalio na gostoprimstvu, a zatim sasvim lagano datakao

rukom njen lakat: „ Hoćemo li?”

Taj dodir uĉinio joj se kao blaţi strujni udar. Ukoĉila se, osetila je kako joj se zateţu
mišići, a usta postaju suva. Po njegovom pogledu ukapirala je da je primetio njenu reakciju i
da ga to veoma zabavlja. To je potvrdio i svojim reĉima dok su išli prema izlaznoj kapiji:

„ Samo ponekad volim za veĉeru slatke male prevarantkinje, ali... upravo sam veĉerao,
moţeš da se opustiš!”

„ Ne ţelim da idem sa vama!”, rekla mu je stajući pored njegovog crnog BMW-a. „ I ne

znam zašto ste me uopšte pozvali? Zašto ste lagali oca vezano za naš razgovor?”

„ Nisam ništa lagao.”, rekao je otvarajući joj vrata. ” Vodili smo interesantan trazgovor koji
nismo završili. Hteo sam da te pozovem na piće, ali ti si pobegla iz kancelarije! Kada sam te
veĉeras ugledao, shvatio sam to kao novu priliku!”

„ Za šta?”

„ Za šta god poţeliš!”

„ Ne ţelim ništa!”

„ Mislim da malkice laţeš!”, rekao je startujući motor. „ Da nije tako, veĉeras se ne bi

pojavila, jer... Vidi, srce, za razliku od mene, ti si znala ko je na veĉeri. Odaju te i ti
zajapureni obrašĉići!”

„ Baš me briga šta vi mislite!”, odbrusila je iznervirano shvatajući da ju je proĉitao.

„ Hajde, opusti se, neću te pojesti!”, pogledao ju je uputivši joj vragolast i širok osmeh od
koga joj je neka jeza prošla celim telom. „ Šalio sam se, ono za male prevarantkinje, ţelim
samo da te upoznam!”

„Zašto?”

„ Pa, recimo da mi se dopada tvoj temperament, a i te lepe plave oĉi!”, odgovorio joj je
bez uvijanja.

„ Meni se ne dopada to što ste navalentni i što ste me bukvalno naterali da izaĊem sa
vama!”, rekla je iako joj je njegov kompliment uzburkao krv. Dopadaju mu se moje oči?!

„ A ako se izvinim i budem fin?”, upitao je umilno parkirajući auto ispred jednog kafića u
centru Lazara.

Iskljuĉio je motor i nalsonio se opušteno na sedište. Posmatrao ju je ne skidajući pogled

sa njenog lica ni za tren. Progutala je knedlu koja se odjednom stvorila niodkuda. Taj pogled
ju je jednostavno prţio i poĉela je da oseća ĉudnu toplotu kako joj struji celim telom.
Postajalo je nešto u tom njegovom pogledu, nešto što joj je opasno ubrzavalo krvotok.
Nikada se nije tako osećala, nemoćno i ţivahno u isto vreme. Poĉela je da se meškolji i
nervozno da zaglaĊuje kosu koja je već bresprekorno stajala visoko podignuta u konjski rep.

11
 Kada je zakljuĉio da ju je dovoljno muĉio svojim pogledom, progovorio je, Emiliji se ĉinilo,
posle ĉitave veĉnosti:

„ Izvinjavam se, ako sam bio nepristojan, ali izazvala si me!”

„ Ako si bio?!, ponovo je planula. „ Ĉime sam te izazvala?, upitala je ne primećujući da

mu više ne persira.

„ Samo što me nisi progutala pogledom.”, nasmejao se deĉaĉki veselo. ” Kakav bih ja bio
muškarac ako ne bih odgovorio na flert?”

„ Flert?!”, razgoraĉila je oĉi. „ To nije taĉno! Poludeo si!”

„ Nisam, ali ...mogu, vrlo lako!”, rekao je zagonetno. „ A mogu i tebe da nateram na isto!”

To veĉe se završilo tako što su u kafiću popili piće. Maximilijano se ponašao veoma
uljudno i prijatno, tako da se Emilija kasnije rado sećala te veĉeri.

Firma Lombardi i vinarija njenog oca uspostavili su veoma dobar i korektan odnos.
MeĊutim, Maximilijano nije ostao zainteresovan samo za vina Fabijana Riĉija, već i za
njegovu mlaĊu ćerku i bliţi odnos sa njom. Svoju zainteresovanost pokazivao je otvoreno.
Uprkos tome kako se osećala, Emilija ga je izbegavala smatrajući da on nije ĉovek sa kojim
bi mogla da ostvari bilo kakvu vezu, jer ona je bila ţena za jednog muškarca i za svoju
vernost oĉekivala je isto. Po njenom nahoĊenju, on je bio previše zgodan, previše lep i
previše privlaĉan da bio ĉovek jedne ţene, a ona nije bila spremna da deli. Zvaniĉno, ţiveo
je na Siciliji, ali je bio veoma pokretljiv i ništa nije prepuštao sluĉaju. Obilazio je svako mesto
gde je imao posao i imovinu, tako da je dolazio i u Lazaro skoro svaki treći dan i stalno su
se susretali. U Lazaru je imao i kancelariju, kao i apartman u jednom od svojih hotela.

Osim njegovog nepristojnog ponašanja onda kada su se prvi put videli u kancelariji u
svim ostalim prilikama bio je jako prijatan i vema kulturan. Koristio je svaki pogodan
momenat kao bi joj se pribliţio, a ona je uporno beţala od njega, svesna njegovog šarma i
harizme. Smatrala je da je ona njemu neki vid izazova, a on za nju opasnost koju je mogla
namirisati odmah u vazduhu tamo gde bi se pojavio. MeĊutim, nakon izvesnog vremena
hvatala je sebe kako sa radošću isĉekuje te njihove sluĉajne susrete, a još više kako on
postaje svaka njena misao. Kada se ne bi pojavio samo jednom u oĉekivano vreme i na
oĉekivanom mestu, osećala je kako joj nedostaje njegova kurpulentna pojava i njegov
iskriĉavi pogled.

Jedne veĉeri nije se pojavio u lokalnom klubu u obiĉajeno vreme, i sledeće, i sledeće, i ...
Dvadeset dana nije dolazio u Lazaro. Od kako se vrteo oko Emilije, uglavnom je dolazio u
muškom društvu. Stajao bi pored šanka, pijuckao piće, smejao se sa društvom, ali ni na tren
nije skidao pogled sa separea gde se Emilija obiĉno nalazila sa društvom. Ona je uvek bila
sa drugaricama i nepogrešivo je znala kada se on nalazio u klubu, ĉak, kada ga i ne vidi.
Osećala je njegovo prisustvo, osećala je njegov pogled koji bi je proţimao celu. Iako se pod
tim pogledom osećala potpuno ogoljeno on joj je davao posebnu energiju, dizao je u visine i
ĉinio je neverovatno ţivom.

Taĉno je znala koliko dana nije dolazio. Svako veĉe ga je traţila pogledom na mestu gde
je obiĉno stajao. Vraćala se kući razoĉarana i sve nervoznija. Uvukao joj se pod koţu,
osećala je neku ĉudnu bliskost sa njim i jednostavno joj je nedostajao.

12
 MeĊutim, Ema nije znala da je to bio deo taktike i da je on bio dovoljno iskusan da
protumaĉi njene poglede i njeno ponašanje. Svaka pomisao na njeno vitko telo, mladost i
one plameno plave oĉi u njemu je budila neopisivu ţelju, više mu nisu bili dovoljni pogledi i
sluĉajni susreti. Svako veĉe bio je u klubu i posmatrao je iza zatamnjenog stakla iz prostorije
na spratu. Video je da ga traţi pogledom i kako postaje nervozna kada shvati da ga nema.
Privlaĉila ga je kao magnet, svaki put kada bi je pogledao u njemu bi protutnjela bura
orkanskih razmera rušeći teško uveţbanu samokontrolu. Pošto-poto ţeleo ju je ispod sebe
kako bi utolio tu neverovatnu ţelju i smirio napetost podnu svog kaiša, koje su rasle svakim
danom sve više.

To veĉe ustala je da igra pokušavajući da popuni prazninu koju je osećala. Đuskala je

zatvorenih oĉiju prepuštajući se muzici i mašti lagano njišući kukovima. Duga kosa boje
zrelog ţita lelujala se oko golišavih ramena i doprinosila još većem erotskom naboju koji je
Maximilijano osećao posmatrajući njene kukove kako zavodljivo plešu. Nije mogao izdrţati,
krenuo je prema podijumu osećajući neverovatnu ţelju da je dodirne.

Emiliju je zahvatio dobro poznati nemir, samo sekund-dva pre nego što je osetila tople
ruke oko svoga struka. Nije morala otvoriti oĉi da bi znala da je on. Zadrhtala je blago, bio je
to njihov prvi telesni kontakt. Kada je postala svesna prisnosti zagrljaja pokušala se
osloboditi njegovih ruku, ali on je još jaĉe stisnuo uz sebe. LeĊima je dodirivala njegove
grudi. Kada je je zagnjurio glavu u njenu kosu, osetila je njegov topao dah na vratu, a ubrzo
i njegove usne tik do svoje ušne školjke.

„ SviĊa mi se tvoje telo uz moje, i veĉeras te neću pustiti. Nemoj se opirati, ...”, šapnuo
joj je u uho. ”...jer ću u tom sluĉaju morati da te poljubim ovde na sred podijuma, i ljubiću te
na oĉigled svih sve dok se u potpunosti ne predaš.”

Njegov šapat napeo joj je svaki nerv u telu, osetila je kako je zahvata vrućina, a noge joj
postaju dva nesigurna, krhka drţaĉa tela kojima nije upravljao njen mozak. Poţelela je
pobeći, a uĉinila je sasvim suprotno od toga. Polako se okrenula prema njemu i susrela se
sa dve vatrene ţeravice, sa dva tamna ponora u koja će potonuti potpuno, koji će joj postati
sve na svetu. Nije mogla odvojiti pogled od njih, hipnotisali su je i uĉinili da nestane sve oko
njih.

„ Idemo odavde!”, ponovo joj je šapnuo pre nego što ju je upleo svoje prste sa njenima i
poveo je ka izlazu iz kluba.

Bukvalno ju je vukao za sobom pre nego što su seli u njegov auto koji se nalazio na
obliţnjem parkingu. Zvuk starta motora probudio je iz opijenosti i postala je svesna gde se
nalazi. Okrenula se uplašeno prema njemu. Prepoznao je uznemirenost u njenim oĉima.
Ponovo ju je uhvatio za ruku i rekao blago:

„ Ne plaši se... idemo negde gde moţemo razgovarati na miru.”

Reĉi je pratio i jedan širok osmeh koji joj je ulio poverenje, ali ipak je upitala:

„Kako da ti verujem?”

Nasmejao se glasno i blago joj stisnuo ruku koju je drţao u svojoj.

13
 „ Pa, nemaš drugi izbor! Bila si ... neoprezna i ulovio sam te!”, namignuo joj šeretski, tada
se i ona se nasmejala.

„ Eto, vidiš ... lako je!”, rekao je stajući na poslednjem semaforu na izlasku iz grada.

„ Gde idemo?”, upitala je.

„ Vodi te na veĉeru, na jedno lepo i mirno mesto, ....ţelim da razgovaramo.”

„ O ĉemu?”, izletelo joj je nekontrolisano.

„ Na primer, o tome, zašto me uporno izbegavaš, i zašto to ĉiniš uprkos sopstvenoj ţelji
da budeš sa mnom?”

„ Ne izbegavam, samo ne ţelim...”, pokušala je da mu kaţe, ali ju je prekinuo.

„ Ţeliš! Imam dovoljno iskustva da znam kada me ţena ţeli, a ti nedovoljno iskustva da to
znaš prikriti! Ako je privlaĉnost i ţelja obostrana, u ĉemu je problem?”

Bila je potpuno zbunjena njegovom direktnošću. Bilo joj je neprijatno od saznanja da on

zna kako se ona oseća u njegovom prisustvu. On je opasan!, pomislila je gledajući ga ispod
trepavica.

Odveo ju je u mali restoran na obali mora ,udaljen nekoliko kilometar od Lazara. Bilo je
mirno i bez mnogo ljudi, u pozadini ĉula se tiha melodija neke kancone. Poruĉio im je piće i
veĉeru. Kada se konobar udaljio od stola, ponovo joj se zagledao u oĉi.

„ I?- upitao je ponovo. - Nisam dobio odgovor?”

Premišljala se nekoliko trenutaka šta da kaţe, odluĉila se za istinu.

„ Nisam sigurna da sam dorasla ulozi tvoje ljubavnice, niti da si ti tip muškarca koga ţelim
za sebe, bez obzira na privlaĉnost koja postoji.”, rekla je smireno iznenadivši samu sebe
mirnoćom sopstvenog glasa. Valjda, istina oslobaĊa.

Otpio je gutljaj vina i upitao sasvim ozbiljno ne skidajući pogled sa njenog lica:

„ Kakav je muškarac koga ti ţeliš za sebe?”

„Svakako, nije onaj koji menja ţene kao košulje.”, odgovorila je ne sklanjajući pogled od
njegovog.

Nasmejao se vragolasto i posegnuo za njenom rukom.

„ Vidi,srce ... to nije do mene, već do tih ţena. Ni jedna do sada nije imala adute kojima bi
me vezala i zadrţala za sebe.”, poĉeo je palcem da joj miluje dlan.

„ Hm... ” , frknula je pokušavajući da oslobodi ruku iz njegove, jer njegovi prsti izazivali su
nelagodu koja se širila preko ruke i grudi sve do srca. „ Naravno, ... adute si, iskljuĉivo, traţio
u krevetu!”

„ Ne iskljuĉivo, ali svakako! Veruj mi, .... seks je veoma bitan za jednu vezu.”, smešio joj
se svojim najlepšim osmehom otkrivajući dva reda blistavo belih zuba. ”Ja sam zdrav i
normalan muškarac sa potrebama, podrazumeva se da su mi bitni i aduti u krevetu.”

14
 „ Zato se i pitam zašto oblećeš oko mene, ja ti ne nudim ništa, ni u jednom smislu! Ne
pripadam tvom društvenom sloju, nismo sliĉnih godina, nisam ni jedna od onih lepotica sa
tvojih naslovnih strana. Što se tiĉe aduta u krevetu, ni njih ne posedujem s obzirom na svoje
neiskustvo, kako si i sam rekao. ”, rekla je hrabro i izvukla ruku iz njegove, jer ju je njegov
dodir uznemiravao.

„ Baš, zato!”, odgovorio je otpijajući još jedan gutljaj vina.

„ Aaaa, jasno,... tvojoj cirkulaciji je potrebna sveţa krv!

„ Samo sam iskren i otvoreno pokazujem da ţelim da budem sa tobom.”, rekao je

ozbuljno. ”A ti si kukavica, i radije bi da beţiš nego da se prepustiš onome što osećaš. Ili si
stvarno „ ledena”? ”

Zadrhtala je od njegovih reĉi.

„ A, znaĉi, „ ledena”? Malo si traĉario ili si do tog zakljuĉka došao sam? Koliko se sećam
tvoj prvi utisak o meni bio je malkice drugaĉiji?”, upitala je oštrije nego što je htela.

„ Ja i dalje stojim iza svog utiska. Dopadam ti se!”, nasmejao se poluglasno. „ Samo te
prvociram!... Znaĉi kukavica si?!”

„Nisam kukavica...”, rekla je tihim tonom pokušavajući da spreĉi podrhtavanje glasa, jer
mu je provokacija uspela. „ Samo, ... ne ţelim da se u budućnosti stidim same sebe.”

„ Ne znam na šta taĉno misliš?”

„ Ĉini mi se da sam dosta mlaĊa od tebe, samim tim i neiskusnija... ali nisam glupa! Ako
misliš da ti ĉitaš mene, ĉitam i ja tebe. Ti ne ţeliš vezivanje, pod izgovorom da nisi našao
onu sa pravim adutima, i to je tvoj izbor, a ja nisam od onih koje pod svaku cenu ţele da
greju tvoj krevet. Bez obzira na privlaĉnost koju osećam, to je moj izbor. Tako,... ako ti je to
jedini cilj, bolje da prestaneš, jer neću popustiti!

Ćutali su nekoliko trenitaka. Emiliji se to ćutanje uĉinilo kao veĉnost.

„ Ako bi mi dala šansu... moţda bi se iznenadila!, rekao je posve ozbiljno.

Ćutanje se nastavilo. Osećala je kako su leptirići u stomaku poĉeli zamahivati krilima.

Posmatrala ga je, upijajući svaku crtu njegovog lica. Pogled joj se spustio do punih
senzualnih usana, poţelela je da ih oseti na svojima. I lagala je da ne bi u njegov krevet,
itekako je imalu tu ţelju sve ĉešće.

„Znaĉi,...”, nesvesno je zagrizla donju usnu gledajući i dalje u njegova usta. ” Da

rizikujem?!”

On je prešao palcem preko svojih usana uhvativši njen pogled. Zatvorio je oĉi na trenutak
savlaĊujući ţelju da joj priĊe i bez ustezanja uzme te rumene usne boje ranih trešanja. Od
njenog pogleda osetio je teskobu u preponama, teskobu u grudima, ali morao se uzdrţati, jer
nije ţeleo porušiti postignuto. Znao je da je plaši iz više razloga, ali isto tako i da je privlaĉi.
Na neki naĉin plašila je i ona njega, jer nikada do sada nije bio sa takvom devojkom. Plašila
ga je njena iskrenost, ĉistota i nevinost. Ali, upravo zato ga je i privukla, ne samo njen i
izgled, već lepota onoga što je nosila u sebi.

15
 „ Ţivot nije šablon.”, izgovorio je tiho.

„Dobro.”, uzdahnula je jedva ĉujno. ”Jedno kajanje mi sigurno ne gine. Ako ne probam,
prebacivaću sebi što sam propustila šansu da budem sa najpoţeljnijim neţenjom na rivijeri i
otkrijem šta je to u tebi što privlaĉi ţene te ti padaju u krilo ko pĉele na med. Ako probam...”,
zastala je na tren fascinirana njegovim dugim trepavicama. „Daću ti šansu, jer u tom sluĉaju
biće manje pitanja na koja neću znati odgovor!”

Na njene reĉi otvorio je oĉi i pogledao je veoma toplo. Uzeo je njenu ruku i poloţio svoje
usne na njen dlan.

„ Od veĉeras si moja devojka.”, rekao je izmeĊu dva poljupca.

III deo

Od te veĉeri, on skoro da nije odlazio iz Lazara, A Emilija se nalazila kao u transu. Svaki
slobodan trenutak provodio je sa njom. S obzirom na njegovu reputaciju nije mu verovala, ali
uz stalni oprez pored njega se osećala srećno.

Ponašao se kao pravi dţentlmen i svakim danom, svakim susretom pomerao njene
granice nepoverenja. Maximilijano je bio iskusan igraĉ i taĉno je znao gde i kada treba
dodati, a gde oduzeti. Šetali su, plesali, vodili neobavezne razgovore i sve više se opuštala
uţivajući u njegovom glasu, smehu i lepoti lica. MeĊutim, smetalo joj je što ni jednom nije
pokušao da je dodirne niti da je poljubi na naĉin kako to muškarac ĉini ţeni, a u njoj, vatra
koja je u poĉetku tinjala, pretvarala se u pravu buktinju. Svaki put kada bi se rastali uz jedno
formalno „laku noć, lepo spavaj“ osećala je sve veću ţelju i sve veće razoĉaranje. Ţelela je
da je poljubi, da okusi te senzualne usne koje je krišom posmatrala ţeleći ih sve više, ali do
poljupca nije došlo ĉak ni u narednih dvadesetak susreta.

Na svakom sastanku on je uspostavljao neki novi kontakt, poljubio bi je u obraz, pomazio

po glavi, uhvatio za ruku, u nekom trenutku privio sebi na grudi, mamio je i terao da mašta o
njemu, ali ju je drţao na distanci što se tiĉe intime, jer ţeleo je da sama posegne za
njegovim dodirima. I sam je goreo od ţelje i teško se obuzdavao, ali bio je u potpunosti
rešan da ĉeka, jer ona je bila vredna toga.

Još jedna stvar ju je fascinirala: bez imalo ustezanja svima ju je predstavljao kao svoju
devojku, po nju je dolazio kući, razgovarao sa njenim ocem, ali granice pristojnosti nije
prelazio. Hvatala je njegove poglede koji su liĉili na one s poĉetka njihovog poznanstva i
skoro uvek kada su bili jako blizu jedno drugom osećala je ĉudan naboj koji bi se pojavio
niotkuda.

To radi namerno!, sinulo joj je jednom prisećajući se svojih reĉi da neće tako lako uleteti
u njegov krevet. Nasmejala se. Ţeliš da se igraš? Igraćemo se, gospodine iskusni!

Dolazio je po nju.

16
 Sišla je u hol ustreptalog srca i sa odreĊenom dozom nervoze, ali sa ĉvrstom odlukom da
ga to veĉe istera iz takta, ili iz pameti. Stajao je sa njenim ocem u holu, u ruci je drţao ĉašu
nekog alkoholnog pića, lep kao Bog, najlepši muškarac koga su njene oĉi videle, ikada.
Bela strukirana košulja pripijala mu se uz snaţne grudi istiĉući svaki mišić i taman ten.
Uzani kukovi i duge mišićave noge u letnjim maslinastim pantalonama upotpunjavale su
sliku za nju savršenog muškarca. Videvši je široko joj se osmehnuo, a onda suzio pogled
dajući joj do znanja da je registrovao kako je obuĉena.

Bila je u Fioninoj limun ţutoj haljini koja je više otkrivala nego sakrivala. Uzela je haljinu
od nje, jer ona takve haljine nije ni imala, ni nosila. Fiona je imala manje grudi i patila zbog
toga, zato je uvek imala haljine koje su otkrivale ramena i leĊa kako bi sklonila paţnju sa
malih grudi. Emiliji je skoro pa bila tesna, jer je jedva u tanki materijal ugurala svoje grudi uz
koje se tesno pripijala i dalje sve do struka, zatim uz obla bedra sve do polovine butina.
Kosu je namerno vezala i podigla što višlje na glavi kako bi što više bili vidljivi njena golišava
leĊa i ramena. Ţelela je da ga izazove. Osmehnula mu se podigavši bradu visoko.
Posmatrao ju je tim svojim crnim ponorima šaljući jasne signale da je pronikao u njene
namere. Od njegovog i oĉevog prekornog pogleda osetila je nelagodu u stomaku.

U Maximilijanu je sve zaigralo videvši je kako silazi niz stepenice. Nikada je nije video u
neĉemu toko izazovnom, izgledala je veoma vruće i veoma erotski. Odmah mu se uzburkala
krv u venama, poţeleo je da joj strgne haljinu sa tela i vodi divlje ljubav sa njom, baš tu, tu
na stepeništu. Stajao je pored njenog oca i bio u vrlo nezgodnom poloţaju, poĉeo je da
uvlaĉi stomak svestan svoje ukrućenosti. MeĊutim, kada ju je pogledao u oĉi, one nisu bile u
kordinaciji sa telom, telo je pozivalo na seks, a oĉi na beg. Nasmejao se u sebi, a njoj uputio
preteći pogled.

Izašli su autom iz njenog dvorišta i on je odmah stao na prvom proširenju. Okrenuo se

prema njoj i pogledao je jednim dubokim skenirajućim pogledom. Ćutali su nekoliko
trenutaka, a zatim je upitno izvio svoje obrve.

„Gde?, upitao je spuštajući ruku na njeno golo koleno.

„Šta, „gde?” ”, upitala je zbunjeno pokušavajući da se izmakne u stranu.

„ U koji hotel ţeliš da idemo? Negde gde će da nas prepoznaju i da se ujutru osećaš kao
trofej ili negde na neko tajno mesto gde ću samo ja uţivati u ĉarima koje mi veĉeras tako
otvoreno i ţeljno nudiš?”

Ruka mu je polako poĉela da klizi unutrašnjom stranom njene butine, ispod haljine prema
njenom meĊunoţju. Najeţila se od pete do temena. Sve joj je bilo jasno, prozreo je njenu
nameru i sada se igrao sa njom. Smešio se zagonetno i nije znala šta je više prţi njegov
vraţiji pogled ili ruka koja se pela sve više.

Usta su joj bila suva, otvorila ih je da kaţe nešto smisleno u svoju odbranu, ali uspela je
samo reći:

„ Ne igraš fer!”

„ Ti ili ja?”, prošaputao je naginjući se prema njoj.

17
 Spustio je glavu i usnama dotakao njeno poprsije. Uĉinilo joj se kao da ju je dotakla
struja, grudi su joj poskoĉile i imala je utisak da će svakog trena ispasti iz ono malo matrijala
što ih je prekrivalo. Uzmakla je, ali u autu je vrlo malo prostora za povlaĉenje, osetila je kako
golim leĊima dodiruje hladan metal vrata.

„Ti.”, prošaputala je pokušavajući da ga odgurne.” I to radiš, vrlo, lukavo i perfidno. Znaš

da ....”, zaćutala je shvativši šta joj umalo nije izletelo.

„Šta?”, prošaputo je stavljajući drugu ruku iza njenog vrata.

Privlaĉio je sve bliţe sebi.

„ Šta, Emilija?”

„ Reći ću ti...ako se odmakneš od mene.”, rekla je brzo pokušavjući da dobije na

vremenu.

„ Vidi, srce,...”, streljao ju je pogledom ne odstupajući ni milimetar. „ Ono što najviše

prezirem i od ĉega se gnušam je neiskrenost. Od starta nisi bila iskrena, svojim ponašanjem
sam hteo da ti ukaţem na to, jer sa tobom ţelim stvarnu vezu i sve ono što takva veza
podrazumeva. To što si veĉeras pokušala izvesti potvrĊuje moje reĉi.”

Reĉi su mu bile oštre i ĉinilo joj se da je svaka prvi malu posekotinu na srcu. Postidela se
i obrazi su poĉeli da joj bukte, ali ne samo zbog stida već i zbog njegovih ruku koje su je i
dalje uprkos hladnim reĉima toplo milovale.

„ Ni jedna haljina na ovom svetu ne moţe me zagrejati kao tvoj pogled. UzbuĊuje me
svaki tvoj dodir, samo ĉekam na njih...”, glas mu je postajao sve mekši, a njeno disanje sve
ubrzanije. ”IzmeĊu nas ne treba da postoji nedoreĉenost. Samo ako iskreno daješ, vratiću ti
duplo više.”

Izvukao je ruku ipod njene haljine i pomazo joj vrat, pribliţavajući svoje usne sve više
njenima.

„ Hajde, daj te slatke trešnje, pa da se oboje istopimo od miline!”, prošaputao je promuklo

tren pre nego što je osetila njegove usne na svojima.

Njihova toplota izazvala je drhtaj u celom njenom telu. Nakon tog prvog dodira koji je bio
poput dodira paperija, pritisak se pojaĉao i ona je neznatno rastvorila usne. Uĉinilo joj se da
lebdi kada je u potpunosti obuhvatio svojim usnama njene i poĉeo neţno da ih gricka
zubima, dajući joj vremena da se privike na novi dodir, na ukus i vrelinu njegovih usana.
Opuštala se i predavala tim slatkim dodirima, rastvorila je usne u potpunosti i poĉela
odgovarati na igru njegovog jezika koji je neţno ispitivao unutrašnjost njenih usta i stvarao
osećaj napetosti i obamrlosti u celom telu. Nikada se nije tako osećala i nije ţelela da
prestane.

Kada je prekinuo poljubac oboje su teško disali, Emiliji se ĉinilo da ne moţe doći do
vazduha. Pustio ju je i zavalio se na svoje sedište. Nije smela pogledati u njegovom pravcu.
U tih nekoliko minuta ćutanja dok im se disanje vraćalo u normalu shvatila je sve one ţene
koje su trĉale u njegov krevet.

18
 On je neodoljiv,on je poput poroka! Znaš da će ti biti loše od njega, a ipak ne moţeš bez
njega!

„ Ţelim da idem kući.”, rekla je jedva ĉujno zaţarenih obraza.

Startovao je motor i bez ijedne reĉi odvezao je kući. Brzo je izašla iz auta ne pogledavši
ga i na prstima otišla u svoju sobu. Oĉi su joj bile pune suza i nije ţelela nikome ništa da
objašnjava. Ĉinilo joj se da bi umrla od stida ako bi srela oca.

Ispala si prava glupača i namiguša!, prekorela je sebe svlaĉeći tesnu haljinu. Glupačo,
dala si mu oruţje u ruke!

Nije mnogo pomoglo ni tuširanje hladnom vodom. Shvatila je da ona takvom muškarcu
nije dorasla. Imala je dve mogućnosti, da mu se povinuje, ne samo njemu nego i onome što
je i sama ţelela, ili da prekine sve, dok ne bude i suviše kasno. Time što ju je bez reĉi vratio
kući dao joj je mogućnost da bira i da sama snosi posledice svog izbora.

Nakon nekih dva sata stigla joj je poruka:

„ Mislim na tebe...Čekam te ispred, siđi!”

Dobrih pet minuta razmišljala je šta da radi. Mozak joj je slao signale da bi trebala da
odbije, ali slabo se šta u tom trenutku pitala pamet. Srce se pitalo za sve. Navukla je
farmerice i obiĉnu pamuĉnu majicu i na prstima izašla iz kuće. Nedaleko od ulazne kapije
videla ga je kako stoji naslonjen na auto. Prišla je i stala ispred njega, a on ju je automatski
zagrlio. Obavila mu je ruke oko struka i naslonila glavu na njegove grudi. Bio je to najlepši
osećaj na svetu, disati u ritmu njegovog srca.

„Maximilijano Lombardi, vratiću ti jednog dana za poniţenje koje si mi priredio veĉeras!“,

rekla je tiho ne odvajajući glavu sa njegovih grudi. „ Vratiću ti za sve: što ne mogu da mislim
ni našta drugo sem na tebe, što pored tebe prestajem biti ja, za ovo što se istovremeno
osećam tako bedno i prokleto dobro u tvom zagrljaju, što ne mogu da ti verujem, što me
ĉiniš nesigurnom i ... što ţelim biti još jedna u nizu.”

Odmakao se malo od nje i obuhvatio joj svojim šakama lice. Poljubio ju je u ĉelo, a zatim
spustio ĉitav niz sitnih poljubaca idući od njenih spuštenih kapaka do ivice usana.

„Ko je taj Maximilijano Lombardi ? Mislim da je pravi srećnik!“ , šapnuo je pre nego što je
spustio svoje usne na njene.

„ Ja mislim da je zavodnik, mislim da je sujetan, mislim da teško prihvata „ne“, mislim da

me ţeli u svom krevetu i da je zbog toga spreman na sve, mislim da se ĉarobno ljubi i mislim
da će mi slomiti srce.“, šaputala je ne otvarajući oĉi.

„ Zavodi samo onu do koje mu je stalo, ostalo su izmišljotine.“, nastavio je njenu igru. „
Ne prihvata ni „ne“ ni „da” kada zna da nije iskreno, ţeli te u svom krevetu i o tome mašta
svako veĉe i nema nameru da ti slomi srce, planira da ga ukrade! I ĉekaće strpljivo sve dok
to tebi ne postane jasno.“

I jeste, ukrao joj je srce.

19
 Nastavili su da izlaze, bili su zajedno kada god su to dozvoljavale njegove radne i
društvene obaveze, i njene obaveze kao apsolventa, budućeg inţenjera enologa. Bio je sve
ono o ĉemu je ona sanjala, ukazivao joj je svaku paţnju, mazio ju je i ljubio, i prema njoj se
odnosio na poseban naĉin. Nikada nije prelazio njeno prećutno „ne” ni onda kada bi goreo
od ţelje, povukao bi se sa vulkanom u organizmu koji je pretio da eruptira sa svakim novim
dodirom. I ona je gorela iz noći u noć. Zaljubila se, zaljubila se ludaĉki po prvi put u svom
ţivotu. Postao je njena svaka misao, njena opsesija, uvek je brojala minute do njihovog
susreta, treperila pred njegovim pogledom i ţeljno išĉekivala svaki njegov dodir.

Gubila je razum u naletima ljubomore, svaki put kada bi ga videla kako ga druge ţene
gledaju sa poţudom, iako on nije pokazivao interesovanje za njih, bar pred njom. Što je bilo
najgore za njeno zaljubljeno crce, kao nikada do tada, punio je naslovne stranice raznih
ĉasopisa. Ni na jednoj naslovnici nije ona bila sa njim, jer nikada nije odlazila sa njim na
takva mesta gde bi bili uslikani. Ona i nije ţelela da se eksponira, a on je ţeleo da je zaštiti
od nasrtljivih novinara i traĉeva, ali uprkos tome, jako ju je boleleo. Plašila se da u njoj vidi
samo nekog ko je drugaĉiji od onoga na što je navikao, onu koja ga je odbila, onu koju ţeli
samo odvesti u krevet, jer mu je povreĊen ego. Ţelela ga je i uĉinila bi to, jer je ĉesto u
samoći svoje sobe maštala da joj bude prvi, ali nije mu mogla reći “ vodi me u svoj krevet”.

Njegov posao vodio ga je na ĉesta putovanja na kojima ga ona nije mogla pratiti,
prvenstveno, jer joj to otac ne bi dozvolio. Emilija je bila svesna da on nije bio tip muškarca
koji je mogao dugo biti bez ţene u fiziĉkom smislu, koliko god je govorio da ţeli samo nju.
Osećala je taj testosteron koji se širio oko njega, tu mušku esenciju koja ju je privlaĉila poput
magneta. Bolela ju je i sama pomisao da uţiva sa drugim ţenama na naĉin na koji nikada
nije bio sa njom.Te misli su je dovele do ivice samog pakla, iako je znala da je samo
poštovao njenu izjavu da neće tako lako uleteti u njegov krevet sve dotle dok ne bude
potpuno sigurna da to zaista i ţeli. Svaki put kada bi je poljubio pitala se koja će još uţivati u
tim usnama, odmah posle nje, i ţelja se pojaĉavala, ali i pritajeni bes koji je hranila
ljubomora.

Jedne veĉeri pred Novu godinu dok ju je vozio kući, jednostavno nije mogla oćutati
poslednji naslov i njegovu sliku na kojoj se zadovoljno smešio zgodnoj brineti. Celi Lazaro
brujao je samo o tome. Svi su je gledali sa ţaljenjem u oĉima i onim „ Takav je, pomiri se sa
tim.”

„ Max, šta sam ja tebi?“, pitala je ravno gledajući ga u oĉi.

„ Mogla bi mi biti mnogo toga, ... samo ĉekam tvoj pristanak, ljubavi.“, odgovorio je blago
se smešeći.

„Baš imaš specifiĉan naĉin da to pokaţeš, lj u b a v i.“, rekla je sarkastiĉno i dalje ne

skrećući pogled. “Ako i na dalje planiraš provoditi noći sa drugim ţenama, u moju se ...
ljubav ne nadaj! Nisam toliko milosrdna da bih te mogla deliti!“

„ Deliti?”, pogledao ju je znatiţeljno. „Da li to znaĉi da si odluĉila da budeš sa mnom u

pravom smislu te reĉi?!”

Njegove reĉi podstakle su slike u njenoj glavi. Zatvorila je oĉi kako ne bi u njima proĉitao
o ĉemu trenutno mašta, i ne samo trenurno, već svakog bogovetnog dana i svake bogovetne
noći.

20
 „Imam li tvoju ljubav, Emilija?“, upitao je tiho iskljuĉujući se sa kolovoza na prvom
proširenju.

“ Ne.”, rekla je ne otvarajući oĉi kako bi izbegla njegov pogled i sakrila istinu. ” I nećeš je
imati sve dok na tebi budem osećala parfem drugih ţena. Mene ni malo ne fasciniraju fatalni
ljubavnici, samo ljubavlju, onom stvarnom, moţeš ući u moje srce, ako ti je do toga stalo.”

Otkopĉao je svoj, a zatim i njen sigurnosni pojas, a potom joj je okrenuo glavu prema
sebi nateravši je da ga pogleda. Lica su im bila udaljena samo nekoliko santimetara jedno
od drugoga.

“ Ako me ţeliš samo za sebe i da ti budem veran, onda znaš šta treba da uradiš, jer
prinuĊen sam da na drugim mestima traţim ono što mi ti već danima uskaraćuješ.”, rekao je
tihim, pribranim glasom, ne pokazujući da su ga njene reĉi dotakle fiksirajući je sa one dve
sjajne zvezde što su najednom zatreperile u njegovim oĉima. „ Vidi, srce, ovo je 21. vek, ne
postoje platonske ljubavi! Jesam strpljiv, ali sve ima svoje granice. Spreman sam da
tolerišem mnogo toga, ali ne i da molim!”

“ O, Boţe, priĉaš kao da smo na pijaci, pa ono što nema na jednoj tezgi, biće na nekoj
drugoj!”, rekla je ljutito osećajući kako srce poĉinje sve jaĉe da joj lupa od njegove blizine, od
toplote koju je zraĉio i najlepših crnih oĉiju koje su je prosto skenirale. “ Max, ne igraj se sa
mnom! Bez obzira koliko si iskusniji i superiorniji od mene, neću pasti na tvoje igrice! Ako ti
se ne dopada ono što je upakovano u moje telo i u moj um, široko ti polje! Svoje tehnike
zavoĊenja slobodno primenjuj na drugima!”

“ Emilija!”, obratio joj se tonom koji je upozoravao da treba da ućuti i da je prešla granicu
koju je bio spreman da toleriše.

„ Šta „Emilija”, Maximilijano? Dobila sam odgovor... i pošto ja neću pristati na tvoje
uslove, naši putevi će se razići, još veĉeras!”, rekla mu je ljutito.

„ Ako je tako....onda sam dosta sam bio fin.”, prošaputao je promuklo ovlaš dodirujući joj
usne. ” Izgleda da moram da ti objasnim neke stvari!”

Spustio je svoje usne na njene, ali nije bio ni malo neţan. Bile su vrele i pritiskale su je
silovito i tako vatreno, sa nagonom osvajaĉa da se Ema na trenutak uplašila. Telom joj je
prošao trzaj osećajući njihovu vrelinu i vrelinu jezika kojim ju je naterao da rastvori usne. Prvi
put je osetila nešto tako uprkos izostanka neţnosti, nešto što ju je guralo njemu, nešto što je
zahtevalo još. Pripila se uz njega i poĉela da mu uzvraća, nudila mu je usne koje su
podrhtavale pod njegovima šireći taj talas podrhtavanja celim telom. Ĉim se predala i obavila
mu ruke oko vrata, poljubac je prekinuo i još uvek ubrzanog daha šapnuo joj na uho:

“ Nadam se da ti je sada jasno da te svakog trena mogu dovestu u stanje da mi

pripadneš u potpunosti…Znaš zašto, ljubavi?”,nastavio je da joj šapuće ne dozvoljavajući da
se odmakne od njega. ” Zato što si se zaljubila i što me ţeliš isto koliko i ja tebe. Foliraš se,
srećo moja, a ja takve volim najviše.“

Obuhvatio joj je lice svojim šakama i naterao je da ga pogleda u oĉi.

“ Goriš i spolja i iznutra, samo treba da oslobodiš mozak od previše misli, jer predosećam
da će spajanje sa tobom biti pravi vatromet.”

21
 I bilo je.

Nakon te scene u autu, izbegavala ga je, jer je bila ljuta kao ris zbog njegovih reĉi. Nije
odgovarala na pozive, nije izlazila, a kada je došao jedno veĉe po nju kući, odbila je da izaĊe
sa njim pod izgovorom da ima već nešto dogovoreno. Morala je da ga ne viĊa da bi bila
sigurna šta ţeli, jer znala je da je taĉno sve što je rekao i da je veza sa njim došla do nekog
prelomnog trenutka za koji je smatrala opasnim za sebe. Sve je bilo taĉno, ali nije mu
verovala i izistinski je ţelela da prekine svaki kontakt kako bi izbegla dodatni bol.

Bio je decembar. Pripremala je diplomski rad i vrlo malo je izlazila, uglavnom kada je sa
sigurnošću znala da Maximilijano nije u gradu. Ni za ţivu glavu nije se ţelela sresti sa njim.
Za doĉek Nove godine nije ništa planirala i nigde joj se nije išlo, jer jednostavno nije bila
zainteresovana ni za jedan vid zabave. Nije bila u stanju da razmišlja o bilo ĉemu, sem o
Maximilijanu i onome što se desilo izmeĊu njih, posebno što je posle njenog poslednjeg
odbijanja nije više ni zvao, ni dolazio. Tešila je sebe da je tako najbolje i da je time dokazao
da je ona za njega bila samo izazov, jer nije popustila, ... ali nije joj izlazio iz glave. Svakog
trena u njoj su ţiveli njegovi poljupci, njegovi dodiri, njegov osmeh, ruke, oĉi,miris,….Strašno
joj je nedostajao, i svakim danom sve više i više.

Posmatrala je Fionu kako ushićeno ĉetka kosu oĉekujući Luku. Do poĉetka nove godine
delilo ih je samo dva sata. Sa tugom se pitala za koga li se Max veĉeras sprema. Misli joj je
prekinulo kratko bip-bip sa njenog telefona. Dobila je poruku:

“ Pokloni mi sebe, pokloniću ti ceo svet!

Čekam te u Vili Lazaro u svom apartmanu.

Doneo sam odluku, na tebe je red!”

Srce joj je zaigralo kao ludo, u njoj sve je poĉelo da kljuĉa kao u uzavrelom grotlu. Znala
je da sa njim nema igranja i da je ovo njegova zadnja reĉ. Tog trena je postala svesna da ga
voli i da nije spremna na to da ga više nikada ne vidi, nikada ne oseti njegov dodir i onaj
slatki omamljujući ukus usana. U isto vreme shvatila je i to, da je spremna da uradi sve što
zatraţi od nje. Gospodar njenih misli, njenog srca, postaće i gospodar njenog tela.

Spremala se brzinom vetra nošena samo jednom ţeljom, biti sa njim što pre. Istuširala
se, obukla crvenu haljinu sa tankim bretelama koja se preklapala negde ispod grudi.
Dosezala joj je do kolena pripijajući se uz njeno vitko telo i otkrivajući duge vretenaste
listove. Kosu boje zrelog ţita sakupila je u labaviju punĊu i nanela minimalno šminke. Obula
je zlatne sandale i prebacila preko golišavih ramena providni šal u zlatnim tonovima. Nije se
predomišljala ni jednog sekunda iako svesna šta traţi od nje. Kada se pojavila na vratima
njegovog apartmana njegov prekrasni harizmatiĉni osmeh ohrabrio ju je još više.

Videvši ga na vratima, uĉinilo joj se kao da ponovo svanjava tog dana. Iz njega je
isijavala neka svetlost, taĉnije iz njegovih oĉiju. Dva crna oka blistala su poput zvezdanog
neba. Osmeh mu je krasio lice ĉineći ga ĉarobnim. Gledala je u njega kao omaĊijana,
pitajući se da li sanja. Snaţni otkucaji srca i uzbuĊenje koje ju je obuzimalo sve više su je
terali u opĉinjenosti i utvrĊivali ĉvrste bedeme njene odluke i zajedniĉke ţelje. Ispruţio je
ruku prema njoj i ona je poloţila svoj dlan na njegov zakoraĉivši prema njemu.

22
 Zatvorio je vrata i odmah ju je obgrlio oko struka. Osmehivao se, a ona nije mogla
odvojiti pogled od njegovih oĉiju. Bile su još tamnije i još dublje nego obiĉno sa tim posebnim
sjajem koji do tada nikada pre nije uoĉila. Poljubio ju je u ugao usana, a zatim joj je skinuo
kaput odloţivši ga na obliţnju fotelju. Izmakao se jedan korak i prešao pogledom preko cele
njene figure pre nego što je blago zviznuo.

“ Izgledaš prekrasno!, rekao je ponovo prilazeći joj.

Spustio je ruke na njena ramena. Dodir njegovih ruku doţivela je kao manji strujni udar.
Pogledi su im se ponovo sreli. Savio se do njenog lica i lako je poljubio osećajući koliko
treperi.

“Drago mi je što si odluĉila da doĊeš.”, šapnuo je promuklo i poĉeo da je ljubi sitnim

poljupcima svud po licu.

Zatim se usnama poĉeo spuštati naniţe prema vratu i dekolteu. Disanje mu je bilo sve
ubrzanije, a dah sve vreliji, ali sladak i neverovatno uzbudljiv. Podigao ju je u naruĉije i
odneo u spavaću sobu. Kada je spustio na krevet osetila je grĉ u stomaku, strah od
nepoznatog, ali i snaţan drhtaj kada je svojim usnama ponovo dotakao njeno rame.

„ Znaš li šta traţiš od mene? Ja nisam nikada...”, promucala je pogledavši ga ustreptalo.

„ Znam, anĊele, i neću se zaboraviti ni jednog trenutka!”

Poĉeo je da joj šapuće. Neţno, prljavo i zavodljivo, reĉi koje nikada do tada nije ĉula niti
verovala da je nešto tako moţe toliko uzbuditi. Svlaĉio je lagano i vešto ne prestajući da je
ljubi i ne dozvoljavajući da joj mozak misli na bilo šta sem na njegove dodire. Taĉno je znao
gde i kada treba dotaći kako bi u njoj izazvao pravu bujicu osećanja. Osetila je potrebu da i
ona dodiruje njega i pod prstima oseti njegovu koţu. Stidljivo mu je otkopĉala košulju i
naslonila svoje dlanove na njegove grudi. Odmah je osetila zatezanje mišića pod njenim
prstima. Ona nije znala šta treba da radi, ali slušala je svoj instikt i rukama pošla naniţe
prema njegovom ravnom stomaku i preponama. Svaki dodir joj je priĉinjavao zadovoljstvo i
poĉela je da treperi od nekog unutrašnjeg nemira i od ţelje da ga dodiruje još više.

„ Dodiruj me!”, šapnuo je i spustio novi vreo poljubac na njen vrat mrseći joj kosu. „
Dodiruj me, dopadaju mi se tvoji dodiri!”

„ N-ne znam kako!”, prošaputala je stidljivo.

„ Nauĉiću te!”, nasmejao se poluglasno, slatko.

Odmakao se malo od nje i svukao ostatak svoje garderobe. Zatvorila je oĉi shvativši da
su oboje nagi. Obrazi su joj buknuli još jaĉe. Prstima je dodirnuo njeno lice i time je naterao
da ga pogleda.

“ Ne skrivaj pogled, anĊele!, prošaputo je muklo glasom obojenim emotivnim nabojem.

” Ţelim da me gledaš!”

Oĉi su mu bile ko dve vatrene ţeravice. Jednim pokretom joj je ispriţio ruke iznad glave,
a onda je potpuno prekrio svojim telom. Od dodira njegove koţe skoro da je ostala bez
daha. Pogled joj se stopio sa njegovim, i u njemu je bilo svega od straha do iskonske ţelje

23
za spajanjem. Zenice su joj se širile i menjale boju od najsvetlije plave do ljubiĉaste. U
njegovom je proĉitala beskrajnu neţnost, ali i ţelju od koje su joj i telo i duša tonoli u novu
dimenziju. Uzdahnuo je jednom duboko kao da je ţeleo da kontroliše stanje u kome su se
nalazili.

„ Moje plavo, lepo oko.”, šapnuo je promuklo. ”Ţeli me, uĉiniću te najvoljenijom ţenom na
svetu.”

„ Max.”, jeknula je tiho.

“ Kaţi, ljubavi,... sve će biti po tvome.”, milovao ju je njegov tihi, duboki glas.

„ Max, tvoja koţa, tvoji dodiri... umirem li?,

„ Ne, ljubavi... samo me ţeliš!”

Od njegovih reĉi osetila je da treperi još više. Nesnosna vrućina zahvatila joj je svaki delić
tela. U dnu stomaka mali vrtlog širio se u vidu koncentriĉnih krugova i pretvarao u pravo
uţareno grotlo.

Ponovo je poĉeo da je ljubi, poljupci su postajali sve silovitiji i vrući. Njegove usne i ruke
klizile su svud po njenom telu. Uzvraćala mu je svaki poljubac, svaki dodir. U jednom
momentu se izvila prema njemu, znao je da je spremna. Bio je jako strpljiv i išao je milimetar
po milimetar. Osetila je kratak bol, zastao je. Spustio je svoje usne na njene najneţnije što je
mogao bez pokretanja tela, ţeleći da joj uĉini što bezbolnijim trenutak koji je dolazio.

“Samo se opusti , anĊele!”, prošaputao je još jednom.” I oboje idemo pravo u raj!”

Ponovo je pokrenuo telo, osetila je još jedan jak bol, a onda neverovatnu toplotu koja se
u obliku koncentriĉnih krugova širila od stomaka na sve strane. Nije znala šta je to, ali je
znala da joj se jako dopada. Kretao se polako i ritmiĉno, i ona je, u poĉetku bojaţljivo, a
kasnije sve sigurnije i sigurnije. Bio je iskusan i lako ju je naveo da ga prati. Osećao je kako
se sve više opušta sa svakim njegovim novim pokretom i daje sebe sve više i više. Telo,
uzdasi, usne, oĉi pune ţelje,…sve na njoj je bilo prekrasno, ţeleo je da izgubi kontrolu i da
joj pokaţe šta je prava stras, ali kontrolisao se, jer je ţeleo da ovo spajanje i za nju bude
nezaboravno. Zato je otezao ţeleći maksimalno da je uzbudi kako bi doţivela pravi vrhunac.
I jeste, ali i on je, njegov plavi anĊeo odveo ga je do samih zvezda.

Nakon nekih sat vremena još uvek su leţali zagrljeni i isprepletanih tela. Osećaj je bio
neverovatan, svaka ćelija joj je bila ispunjena njime, njegovom neţnošću, njegovim dodirima
i neĉim specifiĉnim što nije umela objasniti sebi. Nalaktio se na jednu ruku i gledao je
nekoliko trenutaka, u oĉima mu je ĉitala zadovoljstvo.

“ Ne kaješ se?”, upitao je tiho neţno milujući joj leĊa drugom rukom.

Odmahnula je glavom, još uvek ne ţeleći da govori, jer je polako dolazila sebi, i već su
poĉele da naviru one misli sa crvom sumnje, do kada će je ţeleti za ljubavnicu.

“Zašto mi se onda ĉini da vidim trunku kajanja?”

24
 “Ne.”, rekla je nakon kraćeg ćutanja. ” Samo se nadam da ćeš me blagovremeno
obavestiti kada budeš namirisao novi plen. I još nešto, … ne ţelim da se povlaĉim po
novinama, i oĉekujem tvoju vernost za vreme dok ti budem ljubavnica.”

Nasmejao se poluglasno, oĉi su mu vragolasto zasijale. Jednim potezom ruke ponovo je

privukao sebi.

“ Ti ćeš jako dugo biti moja ljubavnica… recimo, ĉitav jedan ţivot.”, poljubio je neţno. ”
Zato, privikni se na novonastalu situaciju.”

Od njegovih reĉi se najeţila, od njegove blizine ponovo poĉela da treperi. Pustio je i

otkotrljao se do ivice kreveta. Otvorio je fioku i izvadio malu kutijicu.

“Ovim ti dokazujem da mislim ozbiljno.”, nasmešio se otvarajući kutiju ispred nje.

Na crnom plišu zasijao je prsten od belog zlata sa tirkizno-plavim dragim kamenom u

sredini. Uspravila se u sedeći poloţaj ne verujući u to što vidi.

“ Priţeljkivao sam ove trenutke od prvog našeg susreta, od prvog pogleda.”, smeškao se
promatrajući njenu zbunjenu reakciju. ” Svaki deo tebe, fiziĉki i duhovni, odgovara mi u
potpunosti. Na mene deluješ oĉaravajuće i ţelim te stalno pored sebe. Ţelim da budeš moja
ţena. Hoćeš li?”

“ O, Max!” promucala je. „ Nije, valjda, ... što sam spavala sa tobom? Sama sam odluĉila
tako i ti nemaš nikakvu obavezu.”

“ Volim te , Ema!”, rekao joj je zagledavši joj se u oĉi.” Mislio sam da si to do sada
shvatila. Zaprosio bih te i da nismo spavali. Znam da i ti voliš mene. I?”

Emilijine oĉi ponovo su poĉele menjati boju, ni u najluĊim snovima nije mogla zamisliti
nešto ovako.

„ Volim te, volim te Max, više od sebe! Biću sve što ţeliš!”

Rekla mu je „da” u momentu kada su se oglasili prvi vatrometi. Poĉela je Nova 2015.
godina, godina koju će pamtiti po najvećoj sreći koju je ikada doţivela i po najvećoj nepravdi
koju je doţivela ikada.

Od te 2015. ona se još uvek leĉi, još uvek beţi, ne dozvoljavajući sećanju da je doziva, ali
na ţalost to danas nije bilo moguće.

25
 IV deo

Već treći dan pokušava se odupreti bolu za koji je mislila da je izbledeo, ali nije, vratio se
i kidao je na komade. Koliko god je razmišljala nikako nije mogla shvatiti zašto ju je Fiona
toliko mrzela. Ponovo je ĉula njene reĉi:

„ Konaĉno sam te se otarasila! Oduvek sam te mrzela! Hvala Bogu da više neću gledati
te tvoje urokljive oĉi! Nikada nećeš biti srećna, a za to će se pobrinuti tvoj voljeni muţić!”

„ Ti ne znaš šta priĉaš.”, šaputala je Emilija dok su joj se suze slivale u potocima. „ Ja
sam ti sestra, ja te volim, Fiona....molim te, reci da je sve ovo laţ!”

„ Ha,ha,ha,... ti moja sestra?! Pogledaj!”, poturila joj je pod nos kopiju nekakvog papira
cerekajući se raspoloţeno. „ Usvojena si! Ti si niko, a sve si mi oduzimala! Od kako sam
našla ovo u oĉevom radnom stolu, planirala sam kako da te se otarasim....Luka je imao
plan.”

„Usvojena?! .....Laţeš, Fiona, kao i uvek!”, jecala je Emilija osećajući kako se cela soba
okreće oko nje.

Kleĉala je na kolenima još uvek u venĉanici, bez vela, oĉiju nateĉenih od plaĉa.

„ Teši se da laţem!, nastavila je da se cereka. ”Tata te je našao pred vratima kancelarije i

doneo te kući. Pogledaj!”

Uzela je papir, ruke su joj se tresle. Bila je toliko zateĉena da se nije mogla ni pomaknuti.
Ukipljena zurila je u to parĉe papira nesposobna da sklopi bilo kakvu misao. Ceo njen ţivot
bila je laţ. Majka nepoznata, otac nepoznat, ... neţeljena, ... odbaĉena,...O, Boţe, smiluj mi
se!

U tom trenutku u sobu su ušli gospodin i gospoĊa Riĉi. Eleonor je bila krajnje ozbiljna, a
na Fabijanovom licu kipteo je bes.

„ Zašto, Emilija, zašto? Zar nisi imala dovoljno svega? Školovao sam te, pruţio ti najbolje,
nisam te odvajao od Fione. Muţ ti je udovoljavao u svemu, imala bi pored njega sve, zašto si
nas potkradala. Zašto?”, vikao je na sav glas.

„ Nisam, nisam uzela ni jedan euro....”, mucala je ne mogavši da se izbori sa njegovom

vikom i svojim oĉajem, još uvek u ruci drţeći dokaz da je usvojena.

Tupa bol koja se poĉela širiti telom onesposobljavala ju je da razmišlja. Sve u njenoj
glavi bilo je nepovezano, osetila je kako je obuzima nesnosan val muĉnine.

„ Emilija, gde je taj novac? Maximilijano traţi da vratimo novac i pokrijemo sve troškove
današnje šarade!”, uhvato ju je za ramena i podigao u stojeći stav.

Drmusao ju je, a ona je jedva stajala na nogama. Osećala se bespomoćno i nemoćno.

„ Nema novca... Molim te, oĉe! Zar me ne poznaješ, zašto mi ne veruješ?!”

26
 „ Nije ti otac, ne zovi ga tako, ... danas si izgubila pravo na to!”, vrisnula je Eleonor Riĉi.

” Znala sam, od trena kada sam te ugledala sa tim vraţijim oĉima, da ćeš biti nevolja!”

„Eleonor!”, opomenuo je Fabiano.

„ Majko? Nikada nisam uradila ništa neĉasno!”, Emilijini jecaji sustizali su jedan drugoga.
” Tata, ...istina je, usvojena sam?”

„ Emilija,... o tome ćemo kasnije. Pitam te poslednji put, gde je novac? Je si li svesna ko
je Lombardi, pokopaće nas! Besan je, uništiće nas! ”

„ Nema novca, nema novca,....”, ponavljala je kao pokvarena ploĉa nemoćna da kaţe bilo
šta drugo osećajući kako joj se srce cepa na deliće. I ne samo srce, već i duša. U njoj se
ugnezdila bol, nesnosna bol koju nikada do tada nije osećala.

„ Razoĉarala si me, mislio sam da odgajam finu i smernu devojku, a ti, a ti,...!”, bacio je
pogled na fotografije koje je Eleonor drţala u rukama. ”Kako si smela ovo da uradiš, meni
koji sam te othranio, njemu koji te voli. Ĉega ti je bilo malo?”, podrhtavala su mu i ramena i
glas. ”Ne ţelim više da te vidim, .... nisi više moja ćerka!”

„ Izbaci je, vrati je muţu, pa neka njemu objašnjava! Boţe, kakva bruka!”, dodala je Fiona
zadajući poslednji udarac koji je obrisao 24 godine unazad.

Posmatrala je troje ljudi ispred sebe koje je smatrala svojom porodicom, a oni to više nisu
bili. Uĉinilo joj se kao da ih vidi prvi put. Postala je svesna stvari koje je ranije primećivala, ali
ih je potiskivala govoreći sebi da greši.

Fiona joj je oduvek pravila smicalice, i sada je blistala od zadovoljstva i sreće. Eleonor je
posmatrala kao poslednjeg crva, sada jasno pokazujući da se samo prikrivala i da je nikada
nije ni prihvatila. Fabiano je bio crven kao paprika, njime je vladao bes i bilo joj je jasno da
nema izbora. Nekako se odvukla do „svoje” sobe, svukla venĉanicu i obukla farmerice i
majicu. Drţeći patike u rukama tromim korakom napustila je kuću, znajući da je niko neće
zaustaviti.

Ponovo su iste gorke suze poĉele teći Eminim licem. Ĉesto joj se ovaj film vrteo u glavi,
tek mnogo kasnije razumela je neke postupke njene „majke”. Uvek je bila na Fioninoj strani,
uvek je veće parĉe kolaĉa davala Fioni, kada bi obe plakale njoj je brisala suze, Ema je
stajala po strani. Podrţavala je u svemu, ĉak i kada je grešila, a sve to je pravdala Fioninom
nestalnom liĉnosti, a nije bilo tako. Svaki Emilijin uspeh bio je propraćen samo kiselim
osmehom, tek sada je znala zašto je to bilo tako. Otac ih nije razdvajao, još uvek ga je
osećala kao svog oca i mnogo joj je nedostajao, uprkos što je u besu popustio Eleonorinim i
Fioninim ţeljama i izbacio je na ulicu i lišio svega do ĉega joj je bilo stalo, svega što je
volela.

- Ema, dušo,...opet plaĉeš?!- Sofija je spustila ruku na njeno rame koje je podrhtavalo
pod naletom jecaja. - Hajde, otvori ono prokleto pismo, i završi više sa tim! Ubijaš se
Ema!
- O, Sofi, boli, prokleto boli!- rekal je zagrlivši je. - Obećavam ti da je ovo poslednji put!
Platiće mi za svaku suzu koju sam prolila, kunem ti se!- iz nje je pokuljao bes koji se
nakupljao godinama, a kome nije dozvoljavala da izaĊe napolje.

27
 Sada je nezaustavljivo pokuljao. Obrisala je suze i ţustro došla do komode gde je već
treći dan stajalo pismo.

- Konaĉno ću se osloboditi i tvog ogavnog prezimena Maximilijano Lombardi!- besno

je pocepala kovertu ţeleći što pre da sazna njenu sadrţinu.
- Sofi, ... ovo nije za razvod, ovo je za neko nasleĊe!- izgovorila je tiho pošto je
proĉitala pismo. - Pozivaju me na ĉitanje testamenta, za pet dana u Lazaru.
- Daj da vidim?
- Ko je mene mogao da uvrsti u testament?- najednom je osetila neku jezu. - Da se
nešto nije dogodilo, mom dragom muţu?! A, ne,ne, ...on me je onog dana naterao
da potpišem da ne ţelim ništa od njegove imovine pod bilo kojim uslovima. Ovo ima
neke veze sa Riĉijevima.
- Pozovi advokatsku kancelariju i raspitaj se. - rekla je Sofija.
- Da znaš i da hoću. - rekla je Ema suvo i okrenula broj koji se nalazio u zaglavlju
pisma.

Ubrzo je dobila odgovor.

- GospoĊo Lombardi, naţalost vaš otac je preminuo, i vas je uvrstio u testament.

Traţili smo vas više od godinu dana, molimo vas da doĊete na naznaĉeni datum,
kako bi mogli sprovesti zakonom propisane obaveze.
- Kako ste me pronašli?- upitala je.
- Preko banke. Postali ste vlasnik nekog lokala, banka je po automatizmu dodala
vaše ime uz poslovni raĉun nekretnine.

Sada joj je sve bilo jasno. Sofija i Renato! Renato je lekar i radi u lokalnoj bolnici, a
Sofija je imala svoj mali bizniis, taĉnije pekaru i poslastiĉarnicu koja je uz Emilijinu pomoć
prerasla u mali restoranĉić. Stresla se od sećanja na dan njihovog upoznavanja.

Kada je pobegla iz bolnice, dva dana je lutala gradom. Spavala je u parku, slaba,
nemoćna i potpuno skrhana bolom koji nije prolazio. To veĉe je zastala ispred pekare gladno
zureći u peciva koja su se videla kroz izlog. Sve se maglilo i nestajalo od gladi i iscrpljenosti.
Pomutio joj se razum i posegla je za jedinim rešenjem u kome je videla spas, smrt. Pored
kontejnera pronašla je polupanu flašu i prerezala vene na levoj ruci. U tom trenutku naišla je
Sofija, koja se vratila na pola puta ka kući, jer se nije sećala da li je ukljuĉila alarm. Videla je
devojku kako pada i ubrzo krv koja se velikom brzinom širila ispod nje. Pritrĉala je i svojom
maramom ĉvrsto stegla nadlakticu kako bi spreĉila oticanje krvi, pozvala je Renata koji je
stigao u roku od 10 minuta i prevezli su je u bolnicu. Devojka je samo jednom otvorila oĉi i
pogledala je molećivo svojim prekrasnim oĉima boje razliĉka i to je bilo dovoljno da se Sofija
Ratineli doţivotno veţe za nju. Videvši je u bolniĉkoj piţami i papuĉa bilo joj je odmah jasno
da je u nevolji i da je pobegla iz neke bolnice, zato nije dozvolila Renatu da pozove policiju
sve dok se Emilija nije osvestila nakon zaustavljanja krvarenja i dodavanja izgubljne krvi.

Ispriĉala je šta joj se dogodilo i poverovala joj je. Nakon tri dana odvela ju je svojoj kući i
od tada smatrali su je svojom ćerkom. Svojim vezama i poznanstvima pomogli su joj da
neopaţeno pribavi dokumenta i da se oporavi fiziĉki. Dali su joj svaku moguću podršku i
Emilija je poĉela kako tako da ţivi. Radila je sa Sofijom u poslastiĉarnici, nekada i po 12 sati
dnevno, rad joj je pomagao ne dozvoljavajući da misli na prošlost. Njihov zajedniĉki i uporan
rad doprineo je proširenju posla.

28
 Pre dva meseca Sofija ju je iznenadila donoseći papire u kojima je pisalo da svu svoju
pokretnu i nepokretnu imovinu poklanja Emiliji Riĉi Lombardi koja će u starosti brinuti o njoj i
sahraniti je jednog dana.

Zatvorila je oĉi sećajući se svega. Ne, nećeš plakati!, upozorila je samu sebe.

- Halo, ...gospoĊice, još ste tu?- misli joj je prekinu glas iz slušalice.
- Šta, ako ne doĊem?!- upitala je suvo i bez emocija.
- Morate da doĊete, to je vaša zakonska obaveza, a da li ćete da prihvatite ili ne to što
je u testamentu, to je vaša liĉna stvar.

Zurila je u slušalicu još dobrih pet minuta iako se već odavno iz nje ĉulo samo „tu-tu, tu-
tu,...”.

- Ema?- ponovo je ĉula zabrinuti Sofijin glas.

- Dobro sam, ne brini. - rekla je vraćajući slušalicu na mesto.

U tom trenu nije znala šta oseća, sve je bilo izmešano, a ona je imala utisak da lebdi,
negde izmeĊu neba i zemlje u nekom besteţinskom prostoru, negde izmeĊu juĉe i danas.

V deo

Pogledala je kroz avionsko okno, njen rodni grad, bar tako je mislila, prostirao se pod
njenim pogledom, pored mora, poput malih ĉiodica naĉiĉkanih na ivicu modro-plave hartije.
Nervoznim pokretom sklonila je plavi pramen kose, koliko god da se borila, senke prošlosti
joj nisu dale mira. Mnogo patnje, bola i ogorĉenosti u godinama iza nje doneli su joj nervozu,
ravnodušnost, a sada i veliku koliĉinu besa, kao jedinu emociju koja je vezivala za Lazaro.
Okruglo lice na kojem se već odavno ne pojavljuju one dve slatke jamice, jer smeha nije bilo,
krasile su prekrasne plave oĉi ispod dugih, gustih trepavica i lepo oblikovane pune usne
trenutno stisnute u jednu nepokretnu crtu. Naslonila je ĉelo na hladno staklo, pokušavajući
da potisne uspomene koje su nadolazile poput plime.

Setila se njihovog prvog zajedniĉkog odlaska na Siciliju. Tada je prvi put letela avionom.
U sebi je strahovala od upoznavanja sa njegovim roditeljima i bratom. Oni su bili poznata
porodica, a ona je bila obiĉna devojka sa diplomom, mlada i neiskusna provincijalka iz
Lazara. MeĊutim, uz Maximilijana sve je bilo lako, imala je njegovu punu podršku, bodrio ju
je i ohrabrivao na svakom koraku. Na njeno veliko iznenaĊenje, svi Lombardijevi su bili jako
prijatni prema njoj. Videla je da se Maxova reĉ poštuje i dok ima njegovu ljubav imaće ceo
svet. Na poĉetku je bila na oprezu, ali nakon nekoliko dana provedenih sa njima, napetost je
popustila i tih desetak dana u Palermu ostavili su u njoj neizbrisive uspomene. Sve što lepo
imala je, sa njim bilo je, zato i nije mogla tako lako zaboraviti prošlost

29
*****

„ Emice, smotala si velikog brata i to zasluţuje feštu!”, rekao Alberto jedno jutro dok su se
nalazili za doruĉkom.” Mislim da ću, u petak veĉe, da napravim zabavu!”

„ I zavezala oĉi!”, šeretski se nasmešio Maximilijano.” Nemam ništa protiv!”

„ Mislim da je bilo obrnuto!”, odgovorila je.” S obzirom na to da „veliki brat” ima

dugogodišnju praksu!”

„ Aha...ha, ha,..”, Alberto se nasmejao grleno. „ Što jest jest!”

„ Aaa, tako!”, Max se nasmešio prislanjajući svoju butinu uz njenu. „ Oboje ću da vas
kaznim... zbog udruţivanja. Ti, mali, ideš odmah u kancelariju, da dovršiš ugovore za San
Trope! A, ti, mala, ...”, pogledao je u Alberta dajući mu do znanja da to što će reći nije za
njegove uši.

„ Evo, idem, idem!”, rekao je mlaĊi Lombardi ustajući od stola sa podignutim rukama.

Ĉim je Alberto okrenuo leĊa Maximilijano ju je obuhvatio oko struka i privukao sebi.

„ Šta?, pitala je zavodljivo oteţući svaki glas.

„ Bolje da upotrebiš taj mali, šiljasti, slatko- otrovni jezik za nešto drugo!”, prošaputo joj je
uz samu ušnu školjku podvlaĉeći ruku pod njenu majicu.

Prešao je prstima preko njenog stomaka sve do najeţenih malih pupoljaka na njenim
dojkama. Blago ih je stisnuo u isto vreme ljubeći joj vrat taĉno ispod uha. Osećao je pod
prstima kako joj se jeţi koţa, a grudi poĉinju da štrĉe u vis.

„ Max, molim te... naići će neko”, zamolila je okrećući glavu u stranu.

„ Najeţila si se i hvata te vrućina!”, stisnuo joj je rukom blago dojku. ” Ţeliš poljubac?”

„ Mhhh!”, odgovorila je pribliţavajući svoje usne njegovima.Uvek ga je ţelela, bilo je

nemoguće odoleti njegovim dodirima.

„Drugi put, srce... a i naići će neko!”, nasmejao se odvajajući se od nje.

„Max!”, uzviknula je zacrvenevši se.” Ti, ti...”, traţila je reĉ kojom bi ga mogla poĉastiti.
„...vratiću ti ovo!”

„ Ne nadaj se tome, nikada nećeš biti imuna na moje dodire!”, rekao je krećući se prema
vratima.

*****

Veĉe pred njihov odlazak iz Palerma Alberto je zaista organizovao zabavu. Za veĉerom
je bilo oko dvadesetak ljudi, njihovih bliskih prijatelja iz privatnog i poslovnog sveta. Sto je
bio postavljen u bašti. Emilija je u poĉetku bila stegnuta i suzdrţana, ipak su oni pripadali
svetu koji je za nju bio prava nepoznanica. Kako je veĉe odmicalo sve više se opuštala i
komunicirala sa svima.

30
 Te junske tople veĉeri osećala se zaista prijatno. Na trenutke je mislila da sanja gledajući
Maximilijana i njegovo nasmejano lice. Plenio je svojim izgledom i nekom privlaĉnom
energijom koja bi zahvatila svakoga ko se našao u njegovoj blizini.

Skoro pred kraj veĉere došla je devojka duge crne kose, obuĉena po poslednjoj modi i sa
oĉima crnim kao ugljen. Odmah se uputila prema Maximilijanu koji je u dnu bašte
razgovarao sa Tonijem, dugogodišnjim prijateljem iz detinjstva. Emilija je pratila pogledom
smešeći se Albertu koji joj je priĉao neki vic. Bila joj je jako poznata. Premotala je film u glavi
i setila se mnogih naslovnih strana na kojima su bili Maximilijano i dotiĉna dama. Nešto je
lecnulo po dnu stomaka.

„ Ooo, nevolja na vidiku!”, rekao joj je Alberto primetivši njen pogled i kiseo osmeh.”
Emice, predlaţem ti da odeš do Maxa i obesiš mu se o vrat, u protivnom gledaćeš kako se
dotiĉna kaĉi o njega!”

„ Nemam nameru da uradim bilo šta takvo!”, rekla je staloţeno.” Za svoje, kako kaţeš
„nevolje”, Maximilijano će morati da se pobrine sam!”

„ Oho-ho! Sve mi je jasnije zašto je odabrao baš tebe!, Alberto joj je namignuo i bratski je
poljubio u obraz.

„ Odabrao?, pitala je pomalo nervozno videvši kako se crnka zaista pripila uz

Maximilijana spuštajući poljubac na njegov obraz. Prvi put ga je videla u tako prisnom
poloţaju sa nekom ţenom i nije joj bilo ni malo prijatno. Nije mogla ni da zamisli da dotiĉe
neku drugu.

„ Alberto, ja nisam komad nameštaja! Iskreno se nadam da tako misli i tvoj brat, u
protivnom biraće ponovo! Izvini me na trenutak!”, rekla je i spustila ĉašu koju je drţala u ruci.

Uputila se u unutrašnjost kuće. Krajiĉkom oka videla je kako se crnka i dalje nalazi
prilepljena za Maximilijana, samo sada mu je i nešto šaputala na uho. On je bio ozbiljan i
pogledom je pratio Emiliju. Video je kako ih gleda i da su joj oĉi zasevale, nasmešio se
pokušavajući da odvoji Anu od sebe. Emilija je ubrzala korak, pogrešno protumavĉiši njegov
osmeh. Otišla je do svoje sobe i uletela u kupatilo. Lupalo joj je srce i u licu je gorela.

Oni se dobro poznaju, konstatovala je. Da li mu je to neka bivša? Zašto sam tako
nesigurna? Emilija, od početka sve znaš, zašto sada besniš?, muĉila su je pitanja. Brzo se
ispljuskala hladnom vodom kako bi bar malo rashladila glavu i spreĉila crvenilo u licu, ipak
morala se vratiti nazad. Podigla je glavu prema ogledalu i skoro vrisnula videvši Maxa kako
stoji u dovratku kupatilskih vrata.

„Maximilijano!”, prostrelila ga je pogledom videvši kako se slatko nasmejao.

Prišao joj je smešeći se dok je rukama mahao kroz vazduh, kao da tera insekte oko sebe.

„Šta radiš to?”, upitala je suţavajući pogled.

„ Rasterujem dim, ĉini mi se da nešto gori!”, i dalje se cerekao, obujmivši je oko struka.

„ Šta misliš da ti i ja ugasimo tu vatru?!”

31
 „ Pozovi prijateljicu da ti pomogne!”, rekla je ljutito pokušavajući da se izmigolji iz
njegovog stiska.

Okrenuo je prema sebi uronivši svoj pogled u njene lepe plave oĉi. Poĉeo je da joj miluje
leĊa ne sklanjajući pogled. Istog ĉasa osetila je kako joj telo zahvata vrelina, gorela je svaka
taĉka koju je dodirivao.

„ Ţelim te!”, prošaputao hvatajući njenu ruku i stavljajući je na svoje prepone. „ Samo
tebe! Nikada to ne dovodi u pitanje!”

Zatvorila je oĉi uţivajući u onome što je osećala pod svojom rukom. Bio je uzbuĊen.

„ Za mene i tebe, više ne postoje drugi.”, dodao je poljubivši je.” Za jednog Sicilijanca
brak i porodica su svetinja od momenta kada se odluĉe na to!”

„ Max,... ”, skoro da je zajeĉala osećajući kako je podilazi jeza od njegovih reĉi. ” Samo
sam ...”

„ Malo ljubomorna... A? Nije da mi ne prija, ali nemaš razloga za to! Ti si moj anĊelak,
moja mala ĉarobnica!”, prekinuo ju je gladno uzimajući njene usne.

Poĉeo se kretati u nazad kako bi izašli iz kupatila.

„ Sad ću da vodim ljubav sa tobom!”, mrmljao je izmeĊu poljubaca.” I nikada se više neće
desiti da spavamo u odvojenim sobama!”

„Max, gosti...”, prošaputala je zavlaĉeći ruke ispod njegove košulje.

Na njene dodire reagovao je još jaĉe, brţe svlaĉeći njenu haljinu ne odvajajući ni jednog
trena svoje usne sa njenog tela. Ljubio joj je lice, usne, vrat i spuštao se sve niţe i niţe
otupljujući njen zdrav razum svojim dodirima. Svaki mišić, svaka ćelija bila joj je napregnuta
u išĉekivanju ispunjenosti i onog predivnog praska u trenutcima kad u potpunosti bude
njegova.

Licem joj je preleteo gorak smešak prisećajući se tog najbrţeg i najluĊeg voĊenja ljubavi
sa njim.

- Moja si sreća i nesreća!- prošaputala je naslanjajući vrelo ĉelo na malo okno

avionskog prozora.

Telom joj je prošao trzaj, ĉinilo joj se da još uvek u nozdrvama nosi njegov miris, a na telu
toplotu njegovih dodira, ali, naţalost, ljubavi više nije bilo, ostala je samo gorĉina i ..moţda,
ĉak, i mrţnja.

Povredio ju je, ponizio i odbacio. Najviše od svega bolelo ju je njegovo nepoverenje, što
je bio dokaz da je stvarno nije ni voleo. I da se nije desilo to što se desilo, verovarno, taj brak
bi pukao, pre ili kasnije, bez obzira na njenu ljubav. Danima se osećala bezvredno i
iskorišćeno, poput stare krpe baĉene na smetlište. Poklonila mu je sebe, a on je nije hteo ni
saslušati, zaslepljen besom izvreĊao ju je najstrašnije i gurnuo u kaljugu, u pakao. Svoju
ljubav za malo nije platila ţivotom.

32
 VI deo

Pred oltarom drhtala je od sreće, postaće voljena ţena Maximilijana Lombardija,

ĉuvenog hotelijera, biznismena i zavodnika. Pokušavala je da utiša svoje srce, ali ne i da
sakrije osmeh koji nije silazio sa njenog lica od momenta kada se jutros vratila kući,
istuširala i popila nešto protiv mamurluka. Njeno pijanstvo i to da nije provela noć u svom
krevetu nije niko primetio, i zbog toga je bila neizmerno zahvalna Bogu, ali i Fioni i Luki, što
je njena nepromišljenost ostala neprimećena.

Ipak, nešto joj je pokvarilo sreću. Pred sami ĉin venĉanja, Maxa je neko pozvao
telefonom, javio se i razgovarao, i od tada joj se ĉinilo da je prestao da se smeje i da je
postao neko koga ona nije upoznala. Sudbonosno „da” izgovorio je tako brzo, a poljubac koji
je potom usledio bio je leden i bez imalo emocija, kao da je neko drugi stajao ispred nje.
Pitala ga je šta nije u redu, ali on je izbegao odgovor. Ĉudila se zašto drţi ukljuĉen mobilni
telefon koji je, pri tom, zvonio bez prestanka. On se javljao, u pauzi, izmeĊu pozdravljanja sa
gostima, svaki put piljeći u nju. Od tog pogleda se jeţila. Pomislila je da ima neki problem na
poslu, posebno kada je rekao bratu da zabrani novinarima ulaz u restoransku salu, ni
pomislila nije da to ima neke veze sa njom. U jednom trenutku i otac ju je upitao šta se
dogodilo i zašto Max izgleda tako ĉudno. Nije znala šta da mu odgovori, ali ta pitanja donela
su joj još veći nemir. Nakon pozdravljanja sa gostima, uhvatio ju je za mišicu i odvukao iz
restoranske bašte na sprat u svoj apartman.

Emilija zatvori oĉi i jedna joj suza skliznu niz obraz sećajući se kako joj se samo u jednom
trenu ţivot pretvorio u pakao. Nespremna na ono što ju je ĉekalo samo je bez reĉi gledala
slike koje joj je poturio pod nos, a zatim ih u besu razbacao po celoj sobi. Na slikama je
videla sebe, potpuno nagu, u svim mogućim vulgarnim pozama sa tri potpuno naga
muškarca.

Pred oĉima su joj titrali natpisi sa internet i novinskih portala.

„ Buduća gospođa Lombardi orgijala ....”

„ Da li je orgijanje Emilije Riči, pred sopstvenu svadbu,

samo vraćanje duga njenom budućem suprugu ?”

„ Šta povezuje ovo dvoje ljudi? Ljubav ili nešto drugo?”

„ Gospodine Maximilijano Lombardi, znate li koga ženite?”

„ Imaš li stida Emilija?”

Besno ju je gurnuo prema krevetu, osetila je snaţan pritisak u grudima, ĉinilo joj se da će
se ugušiti.

„ Emilija, zagorĉaću ti ţivot za ovu bruku!”, vikao poput razjarenog lava nadnet nad nju,
dok je ona pokušavala doći sebi i shvatiti šta se dešava. ” Poţelećeš da si mrtva!”

33
 S nevericom je gledala ĉas u fotografije ĉas u svog muţa. U momentu je pomislila da je
ovo neka šala, moţda skrivena kamera. Na svim slikama bila je ona, doduše zatvorenih
oĉiju, ali te sklopljene oĉi mogle su znaĉiti mnogo toga. Pomislila je da se radi o
fotomontaţi, a onda se setila da se ne seća ostatka svoje devojaĉke veĉeri. Niĉega se nije
sećala, nešto ju je lecnulo direktno u srce.

„ Max, ovo je.... ovo je laţ, ja to nisam uradila!”, šaputala je gledajući sa strahom ĉoveka
ispred sebe.

To nije bio njen Max, njena ljubav. Dva crna oka bila su dva strašna ponora, lice
izobliĉeno od besa, a glas poput grmljavine.

„ Ako je to laţ, da li je i ovo laţ?”, nastavio je da viĉe i da joj se unosi u lice. ” Skinula si
sa mog konta pola miliona evra! Gde je novac? Je li ovo tvoj potpis? Odgovori mi!”

Pogledala je papire ispred sebe, bio je njen potpis, ... niĉega se nije sećala.

„Max, ... nisam uzela novac... ne sećam se!”

„Ne zovi me, ne prljaj mi ime, beštijo neiskrena! Jesi li zato bila sa mnom, zbog novca?
Zato si onako lako, na prvi ozbiljniji poziv, uskoĉila u moj krevet izigravajući ljubav?! Ne,
prvo si igrala na kartu nevinosti!”

Kroz glavu su mu prošle njene reĉi, tada je mislio da se šali: „Maximilijano Lombardi,
vratiću ti jednog dana za poniţenje koje si mi priredio večeras!“…..

Stajala je okamenjena, zaleĊena, bez glasa i bez suza, oĉekujući da se probudi iz ruţnog
sna.

„ Verovao sam ti, dao sam ti sve, imala si punomoć na moje raĉune, šta si htela još?!”, i
dalje je nesnosno vikao.

Svaka njegova reĉ parala joj je utrobu stvarajući nepodnošljiv bol. Zatvorila je rukama uši
ne ţeleći više da ga sluša, sve joj je bilo jasno, neko joj je smestio, a on je u to poverovao.
Ali, ko, zašto? Ona nije imala neprijatelje... da li je neko je opasno mrzeo njega.

Odakle moj potpis?!, paniĉno je razmišljala.

„ Neko nam je smestio.”, izašlo je iz nje bezbojno i ravnim tonom.

„ Ti si smestila meni, prokleta glupaĉo, ali i sebi!”, drmusao je, imala je osećaj da će joj
ispasti zubi iz vilice. ” Drogiraš li se? Kakva sam ja ispao budala? Smeje mi se cela Italija!
Nećeš se tako lako izvući iz ovoga!”

Siktao je, iz oĉiju mu je kuljala mrţnja. Htela je da mu nešto kaţe, ali on joj to nije
dozvolio prekrivši joj usta svojom šakom. Razgoraĉila je oĉi, liĉilo je na to da ţeli da je
zadavi. Oĉekivala je da je udari. Paralisala se od straha, ni jedan mišić nije mogla pokrenuti.
Ukoĉile su se noge, ruke, jezik, oĉne jabuĉice.

„Šest meseci si me vrtela oko malog prsta igrajući nevinašce! Povraća mi se dok te
gledam. Uništiću te!”

34
 „ Bila sam nevina... ja te ... ”, pokušala je da promuca hvatajući vazduh, jer joj se disanje
kidalo na trenutke u nepravilnim razmacima.

Iznenada ju je pustio i besno udario pesnicom u zid. Samo se srozala na pod. Otvorila je
usta da mu kaţe da se ne seća, da ga voli, da je povreĊuje, da joj veruje, ali reĉi nisu mogle
izaći, ostala je nema. Okrenuo se ponovo prema njoj.

„ Znaš zašto nisam odustao od venĉanja?”, pitao je uhvativši je grubo za bradu.

„ Oţenio sam te da ti nikada ne dozvolim da naĊeš mir, dok ja postojim. Svaki put kada
vidiš moje prezime uz svoje ime, podsećaće te ko si mogla biti da nisi bila previše glupa. Od
sada ću ţiveti svaki dan samo za to da ti nanesem bol. Uništiću te zbog rugla kome si me
izvrgla. Ukljala si me, a voleo sam te, prokleta bila! Verovao sam ti i sanjao o tome da ti
pruţim sve! Nikada nećeš dobiti razvod, niti ću ti ikada dozvoliti da budeš srećna!“

Svaka njegova reĉ zabijala joj se poput koplja pravo u srce. Mozak joj u opšte nije radio,
jer svest nije mogla da prihvati to što se dogaĊalo. Nije mogla pomeriti ni jedan deo tela.

„ U sluĉaju da si trudna, idi na abortus, jer sa tobom više ne ţelim ništa, a još manje ţelim
da se neĉije kopile vezuje za moje ime. A sada te vodim ocu, polazi!”, grubo ju je uhvatio za
ruku i bukvalno vukao do auta na straţnjem izlazu.

Iz dvorišta se ĉula tiha muzika, veo joj se zakaĉio za ruţu puzavicu, a iz nje je isticalo i
poslednje zrno nade da je sve što joj se dogaĊa samo ruţan san.

Strašna sećanja prekinuo je glas stjuardese koja je najavila sletanje. Obrisala je suze,
sakupila poslednje krhotine svoje duše i zarekla se da je ovo poslednje izdajniĉko plakanje.
Kada reši sve oko tog prokletog testamenta i vrati se u Đenovu, ovlastiće advokta i traţiti
razvod, moraće da joj ga da, kad tad.

Dosta je više! Promeniću ime, promeniću ţivot, promeniću sve!

VII deo

Došla je.

- U koliko sati je zakazan sastanak?- pitao je Maximilijano promuklo jedva kontrolišući

glas.

Teskoba koju je osetio u grudima polako mu se pela uz grlo pretvarajući se u ogromnu

knedlu koja ga je gušila i menjala mu glas.

- Sastanak je u 11h.
- - U redu. Vidim se.

35
 Maximilijano Lombardi spustio je slušalicu i prstima prošao kroz kosu. Više od godinu
dana ju je bezuspešno traţio, 425 prokletih dana kao da je u zemlju propala. Ustao je od
radnog stola i zagledao se u plavetnilo mora. Svakog dana taj pogled ga je podsećao na
njene oĉi i dan koji ga je potpuno uništio.

Zabio je ruke duboko u dţepove, sećanja su poĉela da naviru po ko zna koji put u
proteklim danima i noćima. Ništa nije zaboravio, ni jedan sekund proveden sa njom od
momenta kada ju je prvi put video. Pred oĉima mu je stalno titrao njen osmeh ko letnji
vazduh u danima ţege. Ĉim oĉi sklopi pod prstima bi osećao njenu meku svilenkastu koţu i
u nozdrvama njen miris što podseća na mešavinu cimeta i vanile. Razoĉaranje i ogorĉenje
nisu dozvoljavali da zaborav doĊe, vremenom su se pretvorili u mrţnju.

Prvo je mrzeo nju, ţeleći joj sve najgore.Tog dana, 5. jula.2015., kada ju je ostavio na
kolenima u holu kuće njenog oca, nakon što je otkrio šta je uradila, vozio je besciljno satima
ne mogavši da veruje da se prevario u pogledu nje i da je mogla nešto tako da uradi. Imao je
dokaze, fotografije, raĉune,... i ucenjivali su ga. Za sat vremena uspeo je da povuĉe sve
novine sa sramnim slikama, da zamrzne raĉune, ali nije bilo mogućnosti da otkaţe venĉanje.
Sve je bilo spremno, svi su ĉekali da se samo pojave njih dvoje. Nije imao izbora, skandal bi
bio još veći. Verovao je da će ga ponovo ucenjivati, i kao suprugu, mogao ju je drţati na oku
dok se sve ne stiša i ne reši problem. U jednom trenutku plakao je za volanom ne mogavši
da kontroliše osećanja. Voleo ju je, izdala ga je. Ţeleo je da joj se osveti i da joj naplati svaki
osećaj koji je probudila u njemu, zato ju je i traţio kada je saznao da je nestala. Naravno sa
pola miliona evra, koje je ukrala, mogla se lepo snaći.

Posle sedam dana detektiv mu je javio da ima pouzdane informacije da se Emilija nalazi
u jednoj od Ċenovskih bolnica. U bolnicu su je doneli mornari koji su je pronašli u potpalublju
kruzera koji je uplovio u Đenovu. Istog momenta krenuo je tamo ţeleći da je vrati u Lazaro,
ali dok je stigao ona je ponovo nestala, taĉnije pobegla iz bolnice. Bio je još bešnji i još
ogorĉeniji, nadao se novim naslovnim stranicama, verovatno sa kruzera. Noćima je bio
budan ne shvatajući kako je mogao tako nasesti i kako se ona tako mogla pretvarati.

U bolnicu su je doneli bez svesti, dehidriranu i izgladnelu. Pronašao ju je neki mornar na

kruzeru koji je turistiĉki plovio obalom Italije, bez dokumenata i bez ikakvog prtljaga. Njeno
stanje potvrdile su i slike u dosijeu, izgledala je strašno izmuĉeno i izobliĉeno. Za vreme
boravka u bolnici nije progovorila ni reĉ.

Taj izveštaj je u njemu probudio zrnce sumnje. Po povratku iz Đenove, kada je proteklo
odreĊeno vreme i kada je splasnuo prvi i najgori bes, poĉeo je da istraţuje. I nakon nekih
šest meseci kada je sastavio mozaik i saznao sve, poĉeo je da mrzi sebe.

Fiona i Luka su bili glavni organizatori. Fiona je oduvek bila ljubomorna na Emiliju,
prvenstveno zbog lepote i šarma koje je nosila u sebi. Vremenom ju je zamrzla i mrţnja se
pojaĉavala svakog dana sve više, posebno kada je sluĉajno saznala da joj nije ni sestra.
Mrzela ju je zbog oca koji joj je poklanjao paţnju, zbog uspeha na fakultetu, zbog momaka
koji su obletli oko nje, zbog njenog budućeg muţa koji je bio sve ono što bi svaka devojka
poţelela, i koji ju je voleo iznad svega. Svaki Emilijin osmeh zadovoljstva i ispunjenosti u
Fioni je budio razjarenu zver.

I Luka je ţeleo da joj se osveti, jer je bio zaljubljen u nju i nikako nije mogao da joj oprosti
odbijanje, niti da se pomiri sa tim da pripada drugom muškarcu.

36
 Skovali su plan, znajući šta bi najviše zabolelo Maximilijana i udaljilo ga od Emilije, jer su
znali koliko ga voli i da će joj to biti najveći udarac i najgora kazna. Pod prijateljskim velom
ţelje da joj pomognu, poturali su joj razne sitne raĉune na potpis, znajući da je bila
ovlašćena na Maxove raĉune, jer joj je bezgraniĉno verovao i prepustio joj organizaciju
venĉanja. Oboje su se sloţili da ne ţele veliko i glamurozno venĉanje. Maxu je budnog oka
javnosti bilo preko glave, a Emilija nije bila devojka ţeljna slave.On je za nju bio ceo svet,
samo njegovo prisustvo bilo je dovoljno da bude bezgraniĉno sretna. Odluĉili su da se
venĉaju u Lazaru, na plaţi ispred jednog od Lombardijevih hotela, u krugu najbliţe porodice i
prijatelja, jer na Siciliji nije bilo moguće izbeći stotine gostiju niti medije. Datum njihovog
venĉanja bio je poznat samo najbliţima.

Emilija je sve, uvek prvo, poveravala Fioni. Volela ju je i verovala joj, kome će ako ne
sestri? Ona se tako umilno ponudila da joj pomogne u svemu. Svuda je išla sa njom - po
haljinu, po cveće, po ukrase, nakit,...Emilija je imala ovlašćenje na Maxove raĉune, jer on se
nije mogao baviti takvim stvarima, što zbog posla i obaveza, a i zbog toga što je imao
bezgraniĉno poverenje u nju i ţeleo je da ona po sopstvenoj ţelji organizuje njihov dan. S
obzirom da je znao za njenu skromnost, ali i za osećaj lepog i ukusnog, ni jednog trena
njene odluke nije dovodio u pitanje, a kamoli u sumnju.

U poĉetku je proveravala svaki raĉunĉić koji je plaćala i potpisivala.

„ Uf, Emilija! Ako nastaviš tako, imaćeš venĉanje dogodine!”, rekla joj je Fiona jednom
prilikom.

„ Ne znam zašto toliko sitniĉariš! Em što ima toliko para, em što ne znam u koga nemaš
toliko poverenja? Sebe ili mene? VreĊaš me, znaš!”

Emilija se polako opuštala, ni na kraj pameti joj nije bio Fionin zlokobni plan. Jednom je
potpisala nalog za isplatu na pola miliona evra, te kobne veĉeri kada su joj u šampanjac
sipali drogu. Striptizeri su bili trećerazredni glumci i za dobru lovu pomogli su im da naprave
fotografije koje su 15 minuta pre venĉanja prosledili novinarima i Maximilijanu,
pretpostavljajući da će venĉanje biti otkazano. Sve je bilo tako uverljivo, dobro odraĊeno i
uništilo je njihove ţivote.

Od tada nije prošao ni jedan dan , ni jedna noć da nije mislio na nju. Celu priĉu je saznao
i njen otac, ali i Maximilijano da joj Fabijano nije otac, i da su je svi satanizovali.

Samo je pretpostavljao koliko je mogla da ih mrzi. Nastavio je da je traţi, ţeleo je... nije
znao šta je ţeleo, ali sve je bilo bezuspešno do pre mesec dana, kada su mu javili da se
pojavio bankovni raĉun na njeno ime.

U roku od pola sata znao je gde ţivi, sa kim ţivi i ĉime se bavi. Poţeleo je istog trenutka
da je vidi, da klekne pred nju i moli za oproštaj, ali nije imao hrabrosti stati pred ţenu koju je
oterao od sebe na najruţniji mogući naĉin sa najogavnijim reĉima koje je izgovorio ikad.

Sutradan je otputovao u Đenovu. Satima je stajao na parkingu nedaleko od kuće ĉekajući

da izaĊe i da je vidi. Kada ju je ugledao, u trenu je pomislio da će srce da mu stane, toliko je
snaţno lupalo i udaralo o rebra, da je osećao fiziĉki bol. Nije mogao pomeriti ni jedan deo
tela, samo ju je posmatrao iz daljine.

37
 Zatvorio je oĉi, danas će je videti, licem u lice, jer je i on kao suvlasnik morao
prisustvovati ĉitanju testamenta. Fiona se morala odreći svoga dela u njegovu korist, taĉnije
pokloniti mu deo vinograda u zamenu za svoju slobodu. Imao je plan da saĉuva posed i
kuću znajući koliko je Emilija volela sve to. Stalno je bio na relaciji Sicilija, gde je roĊen i gde
mu je bio dom, Lazaro. Sprijateljio se sa Fabijanom Riĉijem, povezivalo ih je isto kajanje i
griţa savesti. Jedan drugom su pomagali da prihvate greh koji su poĉinili jednom nevinom
biću koje je bezgraniĉno volelo obojicu. Kada je Fabijano, usled teške bolesti ĉijem
ubrzanom razvoju je kumovao pretrpljeni stres, više nije mogao raditi, odlazio je u vinariju i
odrţavao ceo posao, na taj naĉin bio je u nekom zamišljenom kontaktu sa njom.

*****

Kancelarija u kojoj je radio porodiĉni advokat porodice Riĉi nalazila se u centru Lazara u
jednoj od onih prizemnih kuća tipiĉnih za Kalabriju. Na pozivnom pismu videla je do to više
nije bio gospodin Flaneri koga je poznavala, zato je u prvi mah i pomislila da se radi o
razvodu. Osetila je blagu muĉninu pri pomisli da će tamo sresti Eleonor i Fionu. Već odavno
je sklopila kockice i znala ko je stajao iza svega, ipak koliko god da je bila razoĉarana i tuţna
nije mogla ni da se ne seća godina provedenih sa njima. Povredili su je, nije im mogla
oprostiti.

Na svu sreću, kada je ušla u pomalo zamraĉenu i zagušljivu prostoriju advokatske

kancelarije, tamo je bio samo gospodin srednjih godina koji se predstavio kao advokat
Marĉelo. Uĉtivo se pozdravio i rukovao sa njom.

- GospoĊa Lombardi?
- Da.- rekla je kruto osećajući neprijatnost u stomaku svaki put kada bi je tako oslovili.

Advokat je klimnuo glavom i pokazao joj na stolicu preko puta svog radnog stola.

- Da li ste dobro putovali? Ţelite li neko posluţenje? Kafa? Voda?

- Ne, hvala. - rekla je spuštajući se na ponuĊenu stolicu. - Ţelim, samo da što pre ovo
obavimo i da se vratim kući.

Gledala je u gospodina Marĉela. Nije ga poznavala od ranije, pitala se koliko on zna o

njoj. Delovao je prijateljski i to joj je malo smanjilo nervozu koju je osećala.

Nasmešio joj se:

- Naravno, gospoĊo, samo... saĉekaćemo da se pojavi i drugi ĉlan koji je bitan za ovaj
predmet u zavisnosti kakva će biti vaša odluka.

A onda je zaĉula dobro poznati glas.

- Dobar dan!
- Dobar dan, gospodine Lombardi, izvolite, ĉekali smo na vas! - Marĉelo je ustao i
ispruţio svoju desnu ruku prema pridošlom klijentu.

38
 Emilija se najeţila videvši drugu ruku koja joj je išla u susret. Krupna šaka sa dugim i lepo
oblikovanim prstima obuhvatila je Marĉelovu u znak pozdrava. Nije zaboravila ni jedan zarez
na njoj, sećala se svakog prevoja koji je gledala razgoraĉenih oĉiju dok ju je drmusala i
gurala od sebe. Nije se ni pomerila, gospodin Marĉelo se zaĉudio njenoj nepristojnosti.

- GospoĊo,..- nakašljao se ţeleći da joj skrene paţnju na šta je ona samo jedva
primetno uzdahnula i rekla:
- Molim vas, da poĉnemo!

Pogledao ju je, srce mu je lupalo ko ludo, ĉinilo mu se da će se rasprsnuti u hiljade

komada. Sedela je u stolici gledajući samo ispred sebe. Kao da je vreme stalo, još uvek je
nosila dugu kosu koja joj je trenutno zaklanjala lice od njegovog pogleda. Na sebi je imala
laneni komplet boje slonovaĉe i udobne koţne cipele iste boje. Sedela je uspravno, ni
okrenula se nije. Njen glas mu se uĉinio kao najlepša muzika, ikao je izgovorila samo tu
jednu molbu i to priliĉno oštro.

- Gosporine, Lombardi, izvolite sesti.- advokat je pokazao rukom na drugu stolicu do

nje.

Maximilijano je prišao i seo na ponuĊenu stolicu na šta je ona automatski pomerila svoju
za dobrih pola metra i ponovo se obratila advokatu.

- Molim vas, da li bismo mogli malo da ubrzamo proces, avion mi poleće za 2 sata.

Advokat je izvadio fasciklu pogledavši nekoliko puta naizmeniĉno jedno, pa drugo.

- Izvinite, da li ste vi u nekom srodstvu?- upitao je oprezno.

I pre nego što je Maximilijano bio svestan pitanja, zaĉuo je njeno hladno i odseĉno:

- Ne!

Pomerala je samo usne bez pomeranja i jednog drugog mišića. Gledao joj je u profil i nije
mogao da je prepozna, nije bilo ni traga one neţnosti i mekoće, izgledalo je kao da nosi
plastiĉnu masku iza koje se samo pomeraju usne i poneki put trepavice. Nije bila ni nalik
onoj miloj devojci koju je zavoleo, pored njega je sedela nepoznata i nepristupaĉna osoba, a
na ţalost on je bio jedan od njenih kreatora.

- Dobro. Prvo, za oboje vas ostavljeno je po jedno pismo koje treba prvo, po ţelji
pokojnika, da proĉitate, a zatim pristupamo otvaranju testamenta.

Advokat je ustao i pruţio obojima bele koverte. Maximilijano je odloţio koverat ne ţeleći
da ĉita pismo, jer je dobro znao šta u njemu piše. Netremice je gledao u ţenu pored sebe, u
svoju ţenu, okamenjenu figuru na stolici.

Polako je otvorila pismo i poĉela da ĉita.

39
 „ Draga moja kćeri, Ema!

Ako ovo čitaš, znači da me više nema, i da se za života nisam iskupio za ono što ti je
učinila moja porodica. Znam, da je za sve , sada i previše kasno, i da nikakva pravda neće
izbrisati patnju i bol koju smo ti prouzrokovali.
Ako, ikada budeš čitala ovo pismo, znaj da sam te voleo i umro sa grehom što sam ti
sopstvenim nepoverenjem i rečima naneo rane na srcu. Sve se otkrilo zahvaljujući
Maximilijanovoj upornosti, i sve znam. Pretpostavljam da je istina sada za tebe slaba
uteha, ....ali te molim da mi oprostiš zarad onih dana kada sam bio tvoj otac.

Molim te da razmisliš i prihvatiš imovinu koje sam ti namenio, jer je to moja poslednja
želja. Pretpostavljam da nas sve mrziš i ne krivim te. Molim te, nemoj biti preponosna i
dozvoliti mržnji da te otruje, prihvati ovo i izgradi sebi život.
Voli te uvek tvoj otac!

Oprosti mi ,molim te!”

Osećala je kako je sa svakom reĉi bol probada svud po telu, bol koji trenutno nije smela
pokazati. Njen najveći dušman sedeo je pored nje. Znao je istinu, ali sada nije bilo nikakve
koristi od nje, nepopravljiva šteta već je bila napravljena. Nije mogla da ga pogleda, nije
znala šta će videti, koga će videti, ĉoveka koga je nekada bezgraniĉno volela ili ĉoveka koga
sada bezgraniĉno mrzi, jer on joj je naneo najveći bol: nije je saslušao, nije je podrţao, nije
je razumeo kada joj je bio najpotrebniji. Stegla je srce, skupila dušu, zaustavila suzu i rekla
što je hladnije mogla:

- Moţemo li dalje?!

Oba muškarca su ostala zateĉena hladnoćom u njenom glasu. Advokat nije mogao
verovati da jedna tako lepa ţena moţe biti tako hladnokrvna. Proĉitala je pismo od oca kome
nije bila ni na sahrani i tako hladno odloţila pismo pored sebe naloţivši dalje, a da nije ni
trepnula, niti bilo ĉime pokazala da ju je dodirnulo, bar malo.

Maximilijano je bio sluĊen njenom blizinom i onim u šta se pretvorila. Potpuno ga je

ignorisala kao da je nevidljiv, kao da je vazduh, pismo je ĉitala i odloţila ga bez ikakvih
emocija. Niĉim nije pokazivala bilo šta, ĉak ni mrţnju.... Ravna linija. Tako je ţeleo da je
dodirne i da joj okrene glavu prema sebi i da u onim plavim oĉima vidi da li je ostalo išta od
onoga što je voleo najviše na svetu i što je povredio najviše na svetu.

- GospoĊo Lombardi, vaš otac ostavio vam je kuću sa vlasništvom 1/1 i polovinu
vinarije sa pripadajući vinogradima, kao suvlasnika sa istim pravima i obavezama
kao i drugi suvlasnik.

40
 Nastala je tišina, teška i preteška za Emiliju. Nekada je o ovakom neĉemu sanjala, a
sada nije imala ni jednu emociju, sve su pobrisale godine bola koje su bile iza nje.

Ne, ne ţeli ništa, ne ţeli niĉega da se seća! Ţeli da promeni ţivot u potpunosti i postane
neko drugi. Ima šansu i ostaviće prošlost tamo gde i jeste.

- Ne ţelim ništa! Odriĉem se svega!- rekla je ustajući.- Gde da potpišem?

- Ĉekajte, ĉekajte, gospoĊo!- ustao je i Marĉelo. - Ne moţete tek teko. U ĉiju korist se
odriĉete?
- U ĉiju god hoćete!- glas joj je bio leden i neprijateljski.
- Onda ... Smatram da bi bilo ispravno, zbog rukovoĊenja imanjem i vinarijom, da to
bude u korist suvlasnika?
- Ko je suvlasnik?- upitala je iznenada predosećajući da tu ima još neĉega, s obzirom
da na ĉitanju testamenta nisu ni Eleonor ni Fiona već samo ovaj prokletnik od
njenog muţa. Pitala se šta on traţi tu.
- Gospodin Lombardi.- rekao je advokat gledajući u njegovom pravcu.

Emilija je jedva primetno zadrhtala, osećala je da je gledaju, sakupila je poslednje atome

snage da ostane sabrana i da iz nje ne pokulja sve ono što se već danima i noćima
sakupljalo i trovalo joj dušu.

- U tom sluĉaju, prodajem sve i novac ću pokloniti lokalnom sirotištu. – krenula je

prema vratima ne ĉekajući na reakciju.- Papire mi dostavite, potpisaću ih i vratiti vam
poštom, adresu već znate. Za prodaju i prenos sredstava postaraće se moj advokat.
- GospoĊo!- zaustavio je advokatov glas na pola puta.- Morate se prvo dogovoriti sa
suvlasnikom, on ima pravo preĉe kupovine.

Stala je kao ukopana, noge nije osećala. Znala je da se mora okrenuti i ne sme otići
podvijena repa. Ubedila je sebe da to mora da uradi i polako se okrenula. Pogledala ga je
prvi put nakon tri godine dana. Pogledi su im se sreli. Osetila je jezu, u trenu, setivši se kako
ju je nekada vatreno gledao, i koliko joj je taj pogled znaĉio. U tim oĉima sada nije bilo ţara,
uĉinilo joj se da ima neĉega što je liĉilo na umor, prezasićenje, ĉak i tugu. Za njega nije bila
sigurna, ali u celom svom telu osetila je tugu. Stajao je tako blizu nje, ĉinilo joj se još lepši i
muţevniji, nozdrve su joj bile pune njegovog mirisa, a udaljen svetlosnim godinama
poslednjim reĉima koje joj je uputio. Još uvek se sećala svake.

- Ukoliko je gospodin zainteresovan da kupi nešto moje, za njega će biti desetodupla

cena. Mališani u sirotištu, neţeljena deca i kopilad, zaista će biti srećni kada dobiju
ta sredstva.- nasmešila se i dalje gledajuć u njega.- Neka vam gospodin ostavi
kontakt, obratiće mu se moj advokat!

Izašla je i zalupila za sobom vrata.

- Kakva prelepa i teška ţena!- uzviknuo je Marĉelo.- Izvinite, gospodine Lombardi!

- Ne brinite, ... to je moja ţena!- rekao je Maximilijano, još uvek pod utiskom od
njenog ledenog pogleda koji je mogao zalediti ceo Atlantik.

Izašao je iz kancelarije ostavljajući zbunjenog advokata, nošen samo jenom mišlju:

Ne mogu joj dozvoliti da ode!

41
 VIII deo

Kada je izašla na ulicu nekoliko minuta je stajala na trotoaru osećajući kako joj se utroba
sve jaĉe steţe. Pozvala je taxi samo što pre da ode sa mesta gde se nalazila. Bila je toliko
uznemirena da je jedva disala, osećala je kako joj bubnje slepooĉnice i pulsira ono mesto na
levoj ruci koje krije maramama i širokim narukvicama. Sećanja su je mlela nemilosrdno,
njegov miris sa notom citrusa vraćao ju je u minute provedene sa njim. Šokirala se
saznanjem koliko je to ţivo u njoj, kao da su prošli dani najednom izbrisani.

Ušla je u taxi i rekla da je vozi na aerodrom. Kroz prozor su promicale poznate ulice i
mesta gde je provela svoju mladost. Potiskivala je sećanja na najsrećnije dane svog ţivota,
ţeleći da izbriše ceo grad sa lica zemlje. MeĊutim , samo za pet minuta voţnje shvatila je da
je to nemoguće. Osećanja su potpuno bila zbrkana, s jedne strane ţelja da pobegne, da se
ne seća, da ne boli, a sa druge da prošeta gradićem koji je treperio na letnjem vazduhu, da
oseti poznate mirise, poznati pesak pod stopalima. Nije mogla da ode tek tako, nešto je bilo
jaĉe od njenog bola.

- Molim vas, stanite pored prve cvećare.- zamolila je taksistu.

Ušla je u cvećaru i kupila buket belih ruţa, mirisale su baš onako kao one nekada pod
njenim prozorom, koje je otac posadio za njen 18 roĊendan.

- Koliko?- upitala je suvo, zahvaljujući se Bogu što u cvećari nije zatekla nekog
poznatog.

Njen glas privukao je paţnju ţene u susednoj prostoriji. Provirila je kroz vrata i bacila
pogled na mršavu ţensku priliku u elegantnom kostimu koja se krila iza sunĉanih naoĉara.
Taj glas? Ema?! Viola Manćini je izašla iz pomoćne prostorije i promucala:

- Ema?

Emilija je podigla pogled i ruke su joj zadrhtale. Gledala je u svoju, nekada, prijateljicu,
najbolju drugaricu. Dala bi sve da je nije srela. Gledala ju je iza sunĉanih naoĉara
pokušavajući u Violinom pogledu proĉitati da li je ostalo išta od njihove bliskosti.

- Emilija...Ema...- pozvala je Viola još jednom drhtavim glasom pre nego što joj je
prišla i snaţno je zagrlila.

Ni jedna od devojaka nije mogla zadrţati suze, mnogo toga su delile, izgleda i bol. U još
jednim oĉima sakupljale su se suze pokušavajući da kontroliše navalu emocija. Maximilijao
Lombardi pratio je taxi i sada je sedeo u autu preko puta cvećare posmatrajući devojke koje
su pale jedna drugoj u zagrljaj. Videći je da svraća u cvećaru nadao se da je nešto zaigralo u
njoj, nešto što moţda moţe zagrejati dušu Emilije Riĉi Lombardi.

- Draga Ema, ...nemaš pojma koliko mi je drago što te vidim!- rekla je Viola. - Gde si
bila sve ovo vreme? Zašto mi se nisi javila, bar jednom? Ema...

Ema se odmakla od Viole uz jedno „izvini”. Uzela je buket i pošla ka vratima.

42
 - Emilija Riĉi! Da se nisi usudila!- uzviknula je devojka crvene kose i prepreĉila joj put.
Neću ti dozvoliti da odeš! Emilija .... to sam ja Viola... tvoja Viki!

Jednim potezom ruke skinula joj je sunĉane naoĉare i ostala zateĉena onim što je videla
u oĉima boje nebeskog plavetnila. Bile su skoro tamno plave, ili ljubiĉaste, ali bez sjaja i bez
imalo radosti, bez ţivota, sa suzama koje su titrale u uglovima.

- Ema , .... – rekla je tuţno sećajući se šta je snašlo devojku ispred nje.- Zar si sve
ubila u sebi... i naše prijateljstvo?
- Izgleda... da sam bezuspešno pokušavala...- zamucala je Ema pre nego što je
ponovo zagrlila svoju prijateljicu.
- Hajde, idemo na kafu.. toliko si mi nedostajala!
- Ne mogu, imam avion za sat vremena. Pošla sam do... groblja.
- Avion ima, sigurno, i kasnije. .- usprotivila se crvenokosa.- Naravno da moţeš, idem
sa tobom.
- Ne,.. molim te ...do groblja moram sama.- prošaputala je Ema.
- Molim te, obećaj mi da ćeš se vratiti,... ĉekaću te u kafeu preko puta. Ema, molim
te?!
- Dobro, ...- uzdahnula je Emilija jednom duboko, u dubini duše ţelela je isto.- Vratiću
se, odloţiću let za veĉeras.

Viola je nije pratila do groblja, ali jeste neko drugi. Išao je svojim crnim BMW-om
neposredno iza taxija u kome se nalazila. Ţeleo je da joj se pribliţi i da porazgovara sa njom
ako mu se za to ukaţe prilika. Mada, nade nije bilo mnogo, s obzirom na njeno ponašanje u
advokatskoj kancelariji.

Izašla je iz taxija i laganim korakom uputila se prema grobu Fabijana Riĉija. Nije znala šta
taĉno oseća, ali to osećanje nije bilo ni malo prijatno. Neprijatnost se još više pojaĉala kada
je ugledala nadgrobnu ploĉu sa njegovim likom i imenom. Spustila je cveće na suvu zemlju
pomalo zapuštenog groba i zagledala se u nekada drago lice. Najednom ju je savladala
neizreciva tuga i dve krupne suze iskrale su se iz njenih oĉiju. Nije mogla ne sećati se
njegove blagosti i ljubavi koju joj je podario, ali ni teških reĉi i nepoverenja kojima ju je oterao
sa svog praga.

Spustila se na kolena i tiho zajecala: - Oĉe...zar je moralo ovako?

Plakala je u tišini, puštajući da istiĉu bol i teskoba koje je osećala u grudima. Na njeno
zaprepašćenje shvatila je da joj na jednom u mislima promiĉu samo lepa sećanja koja su je
vezivala za Fabijana Riĉija. Shvatila je to ka signal sa neba, od Boga.

- Opraštam ti oĉe, ... poĉivaj u miru!- prošaputala je brišući oĉi i uputila se ka taxiju
koji ju je ĉekao na ulazu u groblje.

Krećući se ka gradu gde ju je ĉekala Viola, uĉinilo joj se da je osetila neki vid olakšanja i
da je na neki naĉin bila drugaĉija. Da li je to oprost njen ţivot najednom uĉinio lakšim?
Uhvatila je sebe kako se raduje susretu sa Violom, danima joj je nedostajala, ali nije imala
hrabrosti da je pozove i podseti sebe na sve što je u jednom trenu izgubila.

43
*****

Emilija i Viola sedele su dobrih pet minuta jedna preko puta druge ćuteći, ne usuĊujući se
da zapoĉnu razgovor. Ruke su im bile spojene preko stola i taj stisak je govorio više od bilo
kakvih reĉi.

- Viki, ... mnogo si mi nedostajala.- prošaputala je Emilija.

- I ti si meni. Nikada nisam verovala u sve one bljuvotine o tebi. Zašto si otišla, zašto
se nisi branila?
- Moţemo li da ne priĉamo o tome?- rekla je tiho Ema.- Priĉaj mi o sebi. Jesi li se
udala? Imaš li decu? Cvećara je tvoja?
- Hej, hej,... polako!- nasmejala se crvenokosa.- Mogu i ja da postavljam pitanja?

Obe devojke su se nasmejale i tog trena uspostavljena je ponovo ona energija koja ih je
povezivala ĉitav ţivot. Sedele su već nekoliko sati i razgovarale, povremeno tiho smejući se.
Muškarcu nedaleko od njih u susednom lokalu ĉinilo se da je vreme stalo, na trenutke, kada
se nasmeje, bila je to njegova Ema, njegov anĊeo. Nije mogao skinuti pogleda sa nje, ţeljne
su je bile oĉi, ţeljne su je bile ruke. Bilo je pravo muĉenje gledati je posle toliko vremena, a
ne moći prići joj ni dodirnuti je. Kada joj je zazvonio telefon javila se i sa smeškom na licu
razgovarala kratko, ali veoma ţivo. Bio je ljubomoran na tu osobu kojoj je poklonila paţnju.
Dobro se raspitao i znao je da se trenutno ne viĊa ni sa kim, ali to nije bila garancija da nije
bila sa nekim ranije. Osetio je bol u grudima, siguran da u njoj nije ostalo ništa od onoga što
je gajila nekada prema njemu.

- Sofi, ne brini, sve je u najboljem redu. Srela sam staru prijateljicu, zapriĉale smo se,
izgubila sam let.- rekla je smireno.- Prenoći ću ovde... Moţda, ...ostanem i
sutra...imam još nešto da sredim. Ne brini, Viola mi je rezervisala sobu u jednom
hotelu. Ljubim te, ...i Renata!!! Vidimo se sutra.

Bilo je 21h kada se Emilija rastala sa Violom ispred Hotela Lazzaro. Uzela je kljuĉ na
recepciji i uputila se na treći sprat gde se nalazila njena soba. Osećala je teţinu u nogama,
iza nje je bio jako naporan dan. Umor je više bio psihiĉki, nego fiziĉki. Odmah po ulasku u
sobu izula je cipele i skinula gornji deo kostima. Ĉeznula je za toplim tušem koji bi joj opustio
napete mišiće i još napetije nerve kada je zaĉula kucanje na vratima. Na neki neobjašnjiv
naĉin tih nekoliko tupih udaraca na vratima hotelske sobe reklo joj je nepogrešivo ko je
ispred vrata. Osećala je kako srce poĉinje ludaĉki da joj kuca dok joj se utroba bolno stezala.
Poĉela je teško da diše pokušavajući da uhvati što više vazduha i da iz misli skloni muţevne
crte lica ĉoveka koga je toliko ţelela da zaboravi. Oduvek je znala da će taj trenutak doći,
trenutak ponovnog susreta, lice u lice, oko u oko, i bojala ga se, ali nesvesno i priţeljkvala
ga. U trenutku je postala svesna da je taj trenutak došao i da je najbolje da se suoĉi sa njim
ako ţeli pobeći od prošlosti i zakoraĉiti u budućnost. Ako ništa drugo, iz dugih, veoma dugi
dana i noći iza sebe nauĉila je da se smiri, da se pretvori u santu leda i da kontroliše svoja
osećanja. Udahnula je duboko, zagladila kosu i otvorila vrata, i nije pogrešila, ispred nje je
satajao Maximilijano Lombardi, njen muţ pred Bogom i zakono, ali samo na papiru.

Po prvi put u ţivotu samouvereni, ponositi i veliki Maximilijano Lombardi nije znao šta da
kaţe. Pogled njenih plavih oĉiju ubrzao mu je puls i na nekoliko trenutaka oduzeo govor.
Lice joj je bilo mršavije samim tim i malo izduţenije. Mršavost joj je istakla jagodice, ali nije
bilo ni traga onim simpatiĉnim jamicama.

44
 Pogled mu je odlutao na njene usne i odmah se prisetio dodira i ukusa tih senzualnih sada
stisnutih usana. Telom mu proĊoše ţmarci, ali ne samo od tih sećanja već i od njenog
ledenog i prezrivog pogleda i od, još, ledenijeg glasa:

- Izvolite, gospodine.
- Mogu li da uĊem?- upitao je tiho.
- Ne, ne poznajem vas.- procedila je jedva otvarajući usta.
- Ţeleo bih da razgovaramo.- rekao je još tiše nakon jednog dubokog uzdaha
pokušavajući da ignoriše to što ga je oslovljavala kao potpunog stranca.

Njegove reĉi bile su ko inicijalna kapisla. On ţeli, on ţeli, opet on i samo on! Najednom je
osetila kako joj hiljade mrava mile uz listove, butine, šireći se prema svakoj ćeliji njenog tela.
Znala je da je to predhodnica besu koji je osećala i da svakog ĉasa moţe da pokulja. Nije
ţelela da je vidi van kontrole niti da skrene pogled sa njegovog lepog i uobraţenog lica.

- Ne razgovaram sa nepoznatima.- rekla je što je mogla mirnije. – Ja vas ne

prepoznajem. Laku noć, gospodine.

Pomerila se malo u nazad i zatvorila vrata okrećući kljuĉ u bravi. Ostao je da zuri, zalupila
mu je vrata pred nosom, ali to ga je manje pogodilo od onoga što je video u njenim oĉima i
na njenom licu. U potpunosti ga je obrisala iz svojih sećanja i iz svog ţivota. Prezrela ga je i
najednom osetio se pred njom mali i nizak. Već duţe vreme uništavalo ga je kajanje, nije
mogao da oprosti sebi što je izgubio kontrolu, što je izgubio veru, što je izgubio nju. Maštanje
ga je drţalo u ţivotu, nadao se da prava ljubav ne moţe nestati tek teko i da će ona prokrĉiti
put za oprost, ali u njenim oĉima i celom drţanju video je samo mrţnju koja je gasila njegovu
i najmanju nadu.

MeĊutim, strah od gubitka je jako loš gospodar, pogotovu za nekoga ko nije nauĉio da
gubi. Protrljao je bradu i krenuo niz hodnik ĉvrsto rešen da se vrati u njen ţivot, donoseći
odluku da se drţi za jedinu stvar koja ih je još uvek vezivala, brak.

Emilija je loše spavala, taĉnije nije uopšte spavala. Susret sa Maximilijanom ju je

uzdrmao iz temelja. Koliko god da ga je mrzela, osećala se ĉudno, kao da joj je bilo drago
što ga je videla, tu sjajnu crnu kosu i krupne crne oĉi. U proteklim danima on nikako nije
izlazio iz njenih misli, njegov lik hranio je njenu mrţnju, ... ili ljubav... Tih pet minuta na
vratima bili su dovoljni da shvati da prezir i mrţnja nisu jedina osećanja koja su je vezivala
za njega. To saznanje ju je porazilo i slomilo. Da li je moguće voleti i mrzeti u isto vreme?
Moraće da prekine svaku povezanost sa njim kako bi dala mesto zaboravu, ĉvrsto je
odluĉila. Pozvala je Sofiju.

- Sofi, dobro jutro!

- Dobro jutro, dušo!
- Sofi,... nešto sam odluĉila... treba mi tvoj savet.
- Kaţi, dušo, uvek sam tu za tebe.
- Rešila sam da promenim svoj ţivot. Ţelim da ponovo ţivim, da se radujem i
smejem.- rekla je sasvim smireno.- Da bih to postigla moram da prestanem da
beţim i prihvatim istinu takvu kakva jeste. Raskrstiću sa proslošću, ĉvrsto sam
odluĉila.

45
 Sofija ju je slušala i osmehnula se u sebi. Nadala se ovakvom neĉemu, zato je i
potencirala na njenom odlasku na otvaranje testamenta.

- Slaţem se sa tobom i podrţaću te u svemu. Imaš 27 godina i ţivot je pred tobom.

- Srela sam se sa Maximilijanom.- rekla je posle kraće pauze.

Sofija je ćutala, jer je znala vaţnost trenutka, osećala je da se nešto prelomilo. Njen glas
ukazivao je na neku novu Emiliju, onakvu kakvom je Sofija ţelela da je vidi od prvog dana.

- Hteo je da razgovaramo. – zaćutala je na trenutak, kao da razmišlja.- Sofi, traţiću

mu razvod.

Nakon razgovora sa Sofijom otišla je do recepciju i najavila svoj ostanak u hotelu još
nekoliko dana.

- Izvinite, da li moţda znate ...da li su kancelarije firme Lombardi još uvek na istom
mestu, mislim nisu menjali svoje mesto poslednjih godina?- upitala je devojku za
pultom nakon obavljenih formalnosti oko ostanka u sobi.
- Naravno da znam, saraĊujemo sa njima.- rekla je devojka ljubazno.- Još uvek su u
glavnoj ulici, staklena zgrada. Ĉekajte, i vi ste ...Lombardi? Jeste li rod ?
- Ne, .... samo sluĉajnost.- odgovorila je Ema.

Zahvalila se na pomoći i izašla ispred hotela. Pogledom je prešla preko svog poguţvanog
kostima, zakljuĉila je da ne ţeli takva ići pred njega. Mora biti samouverena u tome što ţeli i
mora biti jaka. Nikada više pred njim ne sme biti na kolenima, nikada slaba, nikada
slomljena. Ponovo je osetila nalet mrţnje, ĉak i osvetoljubivosti. To je bilo nešto novo u
njenim grudima. Ţelela je da mu se osveti i da mu vrati za svaki sekund samoće, za svaku
suzu i svaku kap krvi koja je pala zbog njega. Ta ţelja ju je pokrenula, osetila je lakoću u
nogama i neopisivu snagu u svakoj ćeliji svog bića.

Daćeš mi razvod Maximilijano Lombardi, ili kajaćeš se, kajaćeš se gorko, do kraja ţivota,
za sve što si mi uradio!, zaklela se u sebi.

Prošetala je gradićem sakupljajući snagu za ono što je nameravala da uradi. Ušla je je u

butik gde je nekada kupovala garderobu nadajući se da neće videti neko poznato lice. Kupila
je svetlo-plavu suknju do kolena i belu bluzu koja se nizom sitnih dugmića kopĉala sa
prednje strane. Vratila se u hotel, obukla se i paţljivo našminkala kako bi uklonila tragove
neprospavane noći. Kosu je lebavo vezala na potiljku i uputila se pravo lavu pred pećinu.

Koliko god da je osećala rešenost, pre nego što je ušla u prostorije firme Lombardi osetila
je blagu drhtavicu i slabost u nogama.Videće ga, razgovaraće, osetiće njegov miris,... Pitala
se, koliko je zaista imuna na to. Duboko je uzdahnula i podignute glave ušla nakon kratkog
kucanja. Po ulasku u prostoriju doĉekao ju je upitan pogled mlaĊe ţene, nije je poznavala,
pretpostavila je da mu je to nova sekretarica.

- Dobar dan, izvolite?- obratila joj se nakon što ju je dobro odmerila.

- Da li je gospodin Lombardi u kancelariji?- upitala je naizgled sabrano, jer uprkos
nameri njen mir narušavali su glasni otkucaji njenog srca.
- Da, ali ima sastanak. Da li imate zakazan sastanak.... gospoĊice?- sekretarica se
zagledala u rokovnik ispred sebe traţeći sledeći termin.

46
 U tom momentu iz susedne prostorije zaĉuo se smeh, zvonak veseo ţenski glas i...
njegov prigušen, ali je dovoljno glasan. Taj smeh uĉinio joj se nekako prisan i zasmetao joj
je. Nekada se tako smejao sa njom. Brzo se sabrala, ali stezanje u stomaku se pojaĉalo.

Nemoguće, nemoguće!, prekorila je sebe svesna ĉinjenice šta je to što oseća.

- Pa, pošto vidim da sastanak i nije tako ozbiljan, ...Ući ću!- obratila se sekretarici i
zakoraĉila ka susednim vratima.
- Ne, ne moţete, ...- sekretarica je ustala od stola u nameri da spreĉi njen ulazak u
Maxumilijanovu kancelariju.- GospoĊice....
- Naravno, da mogu, ...na to imam pravo.- Ema ju je ljutito odbrusila i ušla u
kancelariju bez kucanja ostavljajući zbunjenu ţenu iza sebe.

Zakoraĉila je u prostranu i dobro osvetljenu i njoj veoma dobro poznatu prostoriju. Dva
zida su bila u staklu. Na sredini je bio masivan sto. Jednom su gotovo vodili ljubav na tom
stolu. Zadrhtala joj je cela utroba setivši se toga.

Maximilijano je sedeo u svojoj fotelji, nagnut malo napred, u rukama je drţao tablet. Na
stolu, tik do njega sedela je njoj dobro poznata brineta, nagnute glave prema njemu.

Ana!, jako ju je se dobro sećala.

Gledali su nešto na tabletu i smejali se tome. Dala im je pet sekundi da je primete, a onda
je zatvorila vrata, uz manji tresak, namerno. Napregla se do maksimuma da bi mirno upitala:

- Prekidam li nešto?

Videvši ih zajedno glavu uz glavu, bez obzira šta je sve zamišljala i osećala prethodnih
godina i bez obzira na razlog njenog dolaska, postala je svesna osećaja ljubomore, iste one
koju je osećala viĊajući ga po raznim novinama sa raznim ţenama, i iste one koju je osetila
jednom davno u Palermu.

Stvarno si smešna!, prekorela je sebe.

Koliko god se pokušavala pretvarati i mrţnjom zamaskirati stvarnost, uvek je osećala bol
pri pomisli da je sa drugom ţenom, ĉak i onda kada ga je najviše mrzela i osuĊivala. Oboje
ljudi za stolom podigoše pogled prema njoj. Na Aninom licu proĉitala je iznenaĊenje, bilo je
oĉigledno da joj nije rekao za juĉerašnja dogaĊanja. A on ... Primetila je da se ukoĉio, a
onda je pogledao pravo u oĉi.

- Izvinite, gospodine, nisam mogla da je spreĉim...- rekla je usplahireno sekretarica

iza nje.
- U redu je. – odgovorio je smireno, a zatim se obratio ţeni pored sebe. - Ana, molim
te, nastavićemo kasnije.

Devojka je izašla osmotrivši je još jednim ispitivaĉkim pogledom, a on je ustao iza stola i
pošao prema njoj. Ostala je na mestu posmatrajući ga dok se pribliţavao. Osetila je kako joj
se jeţi koţa pogledavši na njegova široka ramena gde je nekada uţivala.

- Mislio sam da ne ţeliš da razgovaramo.- glas mu je bio tih, ali i podrugljiv, tako joj se
uĉinilo.
- I ne ţelim! Nisam došla da bi smo razgovarali.- rekla je ne skrećući pogled.

47
 Maximilijanovim telom prošli su trnci od njenog glasa, a još više od njenog pogleda. Oĉi
su joj bile plave, ĉinilo mu se još plavlje nego što se sećao, zbog bledila koje je bilo
primetno, uprkos paţljivo nanetoj šminci. Ĉinilo mu se da je pogledom ţelela da ga skameni,
ali primetio je i dozu nervoze. Uporno je stavljala iza uha pramen kose koji joj je ispadao iz
labavo priĉvršćene šnale na potiljku.

- Ţelim razvod! - rekla je mirno, uprkos nelagodnosti koju je osećala od njegovog

pogleda.

Uloţila je ogroman napor da joj glas ne zadrhti i da ne skrene pogled. Primetila je da se

namrštio i da su mu oĉi postale tamnije. Pogled koji je uhvatila bio je bezizraţajan, mutan, i
ništa nije mogla proĉitati iz njega. Pribliţio joj se sasvim blizu, mogla je da oseti njegov dah i
njegov miris. Još uvek je mirisao na sveţe citruse.

- Zdravo, Emilija, dugo se nismo videli.- rekao je stavljajući ruke u dţepove,

pokušavajući da ignoriše njenu poslednju reĉenicu iako ju je bio bolno svestan.
- Nisi mi nedostajao!- odbrusila je i ponovila: - Ţelim razvod!
- Imamo mi mnogo toga da rešimo pre razvoda. - rekao je ne skidajući pogled sa
nje.- Ukoliko ponovo ne nestaneš.
- Ili me ti ne oteraš.- prekrstila je ruke na grudima kako bi prikrila njihovo
neravnomerno spuštanje i dizanje. - Samo... – nastavila je kroz stisnute zube.-...ako
to pokušaš, ovog puta neće biti bez borbe, a moţe se desiti i da ja oteram tebe.

Gledali su se nekoliko trenutaka, svako sa svojim bolom u pogledu.

- Drago mi je da te vidim!- rekao je tiho, na njeno veliko iznenaĊenje.

- Meni ni malo što vidim tebe! – pomerila se malo od njega i premestila teţinu tela sa
jedne na drugu nogu.- Gadi mi se od same pomisli, ĉak i na to, što sa tobom dišem
isti vazduh! Ali, nadam se da neću još dugo. Angaţovala sam advokata, izrada
papira za razvod je u toku, dobićeš ih za dva sata. Preporuĉujem ti da ih potpišeš, u
protivnom pozvaću novinare i obelodaniti sve ono što se dogodilo pre tri godine i
tuţiću te za duševni bol. Sada imam dokaz!

Izvadila je Fabijanovo pismo iz torbe i kratko zamahala njime, a zatim ga smireno vratila
u torbu. Pogledala ga je još jednom i pošla ka izlazu. Noge su joj bile teške i kratke, bojala
se da neće moći da preĊe tih nekoliko koraka do vrata. Utroba joj se tresla, pred oĉima joj je
svetlucalo.

Samo izađi! Samo izađi, Emilija!, preklinjala je sebe.

Maximilijano se blago zaneo, stezalo ga je u grudima, svaka njena reĉ pogaĊala ga je

pravo u srce i probadala ga kao uţarenim kopljem. Osetio je hladnoću iako je napolju bilo
kasno leto i priliĉno visoka temperatura. U mestu ga je okovala hladnoća njenog glasa,
bledilo njenog lica i ugašene vatre u njenim oĉima, koje bi samo mrţnja, koju je otvoreno
pokazivala, upalila s vremena na vreme, u zavisnosti od brzine reĉi koje mu je upućivala. Ali,
on to mora istrpeti, i nadao se tome, no nije ni predpostavljao da će toliko boleti. Boleo ga je
njegov bol i njen bol. Nije znao kako da se ponaša u toj situaciji, kako da savlada sva ta
osećanja koja su ga lomila već mesecima i koja su se desetostruko umnoţila kada su je
pronašli. Ali, za jedno je bio siguran, neće je pustiti da ode, ne moţe je pustiti da ode.

48
 - Ema , stani!- pozvao je glasom nabijenim emocijama.

Naterao je sebe da se pokrene i sustigao je na vratima. Pruţio je ruku da je dodirne, ali je

ostala u vazduhu zbog njenog pogleda koji mu je poruĉivao ” Ako me takneš, odsećiću je!”

- Pokušaj sa „prokleta beštijo” ili „ništario”, moţda te ĉujem!- rugala mu se

podsećajući ga na reĉi koje joj je uputio one kobne noći kada je prestao da postoji
ţivot za oboje.
- Ema, molim te...- zatvorio je oĉi na tren.- Pet minuta, samo pet... da razgovaramo.
- Je li istih „onih pet” koje si ti meni dao, pre nego što nestanem iz tvog vidokruga i iz
tvog ţivota?! Nećeš ih dobiti, jer za njima nema potrebe, ti si davno precrtan iz mog
ţivota!- rekla je i izašla iz kancelarije.

Ostao je da stoji pored vrata hvatajući njen miris u vazduhu. Uprkos situaciji mozak mu
je radio strahovito brzo, traţeći nešto za šta bi se mogao uhvatiti, bilo šta što bi pomoglo da
probije oklop mrţnje kojim je bila obavijena. Ljubav više nije postajala, ali pristao bi da voli
za oboje samo kada bi mogao da dopre do nje. Sinula mu je jedna ideja.

- Una,- pozvao je sekretaricu.- Otkaţite sve moje obaveze za danas i rezervišite mi

prvi let za Đenovu.

IX deo

Sofija je posmatrala ispod oka krupnog i lepog muškarca koji je strpljivo ĉekao da doĊe na
red za peciva. Ona obiĉno zna sve svoje mušterije, nikada ga ranije nije videla, a i nije liĉio
na nekoga ko se hrani u pekari.

- Gospodine, ulaz u restoran je sa druge strane.- rekla mu je pruţajući sveţe kifle

poslednjem studentu u redu.
- Hvala, ali ne treba mi restoran.- odgovorio je dubokim glasom. – Vi ste Sofija
Ratineli?
- Da. Izvolite?

Prišao je i pruţio joj ruku.

- Ja sam Maximilijano Lombardi.- zastao je za trenutak.- Sigurno znate ko sam , voleo

bih da popriĉam kratko sa vama ... Molim vas, nemojte me odbiti.

Prihvatila je ispruţenu ruku. U prvi mah ga nije prepoznala, uţivo je bio daleko viši i
krupniji nego što je to izgledalo na slikama u novinama. Zaista je bio zgodan, muţevan i lep,
odisao je šarmom uprkos, sada, veoma ozbiljnom licu.

- Pa, ne znam o ĉemu bi imali nas dvoje da priĉamo, ali... saslušaću vas!- rekla je
staloţeno. - Dozvolite samo da zakljuĉam vrata i idemo do kancelarije iza.

49
 Najednom ju je uhvatio strah, da se nešto nije dogodilo Emi. Okrenula se uplašeno, u
oĉima joj je proĉitao strah.

- Emilija,...- poĉela je.

- Ne brinite, dobro je, koliko moţe biti dobro u...- zastao je ne znajući kako da završi
reĉenicu niti kako da nazove situaciju u kojoj su bili.
- Izvolite, ovuda!- rekla je Sofija sa olakšanjem.

Ušli su u malu kancelariju iza. Sofija je sela za radni sto, a on na fotelju preko puta.
Ĉudno, osetio je onaj divni miris vanile i cimeta... Osvrnuo se oko sebe. Svuda su bili uredno
sloţeni registratori, nekolicina otvorenih rokovnika i tri velike slike. Na svakoj je bila Emilija u
društvu sa nekim, ali ni na jednoj se nije smejala.

- Ovo je njena kancelarija?- upitao je.

- Da. Nekada moja, sada Emina. – odgovorila je Sofija studiozno ga posmatrajući.

Primetila je da mu je razgovor popriliĉno neprijatan, posebno što se na neki naĉin nalazio

u podreĊenom poloţaju.

Nije ni čudo što ne moţe da ga zaboravi!, pomislila je posmatrajući njegove duge i guste
trepavice koje su uokviravale krupne crne oĉi. Zajedno su ĉinile nezaboravan spoj.

- Slušam vas, gospodine Lombardi.

- Ne znam kako da poĉnem.- rekao je oporo. – Moţda, ....prvo, da vam se zahvalim,
što imate takvo srce, što ste je prihvatili i brinuli o Emiliji. Pretpostavljam kakvo
mišljenje imate o meni s obzirom da sam se suoĉio sa Eminom mrţnjom. I ne krivim
vas, .... ali vas molim za pomoć.

Pre nego što je nastavio, ustao je iz fotelje i nervozno napravio nekoliko koraka.

- Ja sam poznavao i voleo jednu Emu, a vi poznajete i volite ovu drugu... zbog koje ja
ne mogu da oprostim sebi! Molim vas, pomozite mi da je upoznam i na bilo koji
naĉin iskupim za sve što sam joj uradio.
- Ne znam kako da tumaĉim tu vašu ţelju: ţelite da oprostite sebi ili ţelite da Ema
oprosti vama?
- Ţelim, prvenstveno da njoj bude dobro, ja sam sada nebitan.- rekao je provlaĉeći
ruku kroz sjajnu crnu kosu. - Sa njom ne mogu da razgovaram, .... ne mogu da je
prisilim kada već ne ţeli, ali siguran sam da nešto mogu da uradim. Daću joj razvod,
pokloniću joj Riĉijevu imovinu, nikada više neću otići u Lazaro , bilo šta,...jer ne
mogu podneti teret da je gledam ogorĉenu, nesrećnu, punu mrţnje i bez osmeha.

Sofija ga je slušala i posmatrala bez reĉi. Imala je dovoljno godina da zna da je iskren.

- Da li ste vi svesni da ovim razgovorom rizikujem da izgubim Emiliju?

- Svestan sam, od mene za njega neće saznati, nikada. Znam kolika je moja krivica,
prošlost ne mogu da promenim, ali... moţda mogu budućnost,... uz vašu pomoć.
- Ne znam zašto, ali ...verujem vam.- Sofija ga pogledala jednim majĉinskim
pogledom. – Ne znam ni kako bih vam mogla pomoći, ali daću vam jedan savet: ako
ste ikada voleli Emu, tako kako tvrdite, i ako je bar mrvica te ljubavi ostala u vama,
borite se, ... moţda i uspete da zazelenite pustoš koju ste ostavili u njoj. Znate, u

50
 ţivotu nikada ne patite zbog onih koje ne volite, nego zbog onih koje volite. Ĉoveka
oblikuju oni koje on voli, i oni koji vole njega!

Maximilijanu se na trenutak ozarilo lice i nasmešio joj se onim jednim svojim najlepšim
osmehom.

- Sofija, vi ste jedna vrlo mudra ţena. Hvala na savetu, razumeo sam.
- Liĉite mi na nekoga ko dobro kapira, nadam se da jeste, i da ćete dobro razmisliti šta
vam je ĉiniti.- nasmešila se i ona njemu, a u srcu joj se uveliko rasplamsala nada da
će njih dvoje ponovo pronaći jedno drugo.- Vi joj jeste zatrovali dušu, ali moţete joj
biti i lek. Ali, ... moram vas i upozoriti. Bojim se da će vam trebati nadljudsko
strpljenje kako bi ste izgradili, bar malo, od onoga što je bol srušio u njoj.

*****

Emiliju je sledećeg jutra probudilo zvono na telefonu. Bolela ju je glava, jer je jako malo
spavala. I to malo sna što je uhvatila prekinulo je zvonjenje talefona. Protrljala je oĉi i
pogledala u displej. „Advokat Marčelo”.

- Halo?
- GospoĊo Lombardi, dobro jutro. Ţelim da vas obavestim da sam dobio pismeno
obaveštenje od gospodina Lombardija u kome je naglasio da će potpisati papire za
razvod nakon sastanka sa vama. Rekao je da sami izaberete mesto i vreme
sastanka, i… iskljuĉivo vas dvoje.
- U redu, nazvaću vas kasnije… kada odluĉim šta ću da radim. - rekla je iznervirano.

Još neko vreme nije ustala iz kreveta razmišljajući šta da radi.

Potpisaće papire! Zašto u mom prisustvu? Hoće još da me muči? E, pa, neću ti dati to
zadovoljsvo!

Uzela je telefon i na informacijma saznala broj telefona lokalne televizijske kuće, a zatim
okrenula dobro poznati broj.

- Kancelarije Lombardi, izvolite!- ubrzo je zaĉula ţenski glas.

- Molim vas, da prenesete gospodinu Lombardiju da ga u 18h ĉekam u kući Fabijana
Riĉija.
- On je na putu, danas se vraća. A vi ste?
- Znaće gospodin, pozovite ga na mobilni, i neka bude taĉan.

Prekinula je vezu , podesila svoj telefon na skriveni broj i pozvala novinsku agenciju i
televiziju Rivijera.

- Ako ţelite pikanterije iz ţivota Maximilijana Lombardija budite spremni danas u 18h,
pozvaću vas za lokaciju.- rekla je brzo i spustila slušalicu.

Tako, sad smo spremni za obe solucije!, rekla je samoj sebi, ali zadovoljstvo je ustupilo
mesto gorĉini. Da li je bila spremna da pokida svaku vezu sa njim?

51
 U dugim noćima bez sna, razmišljala je i o tome da je i on bio ţrtva, ali nije mogla da mu
oprosti, jer njegovo nepoverenje povredilo ju je najviše. Nikako nije mogla da razume onoliku
koliĉinu besa i to da ju je tako malo poznavao. Ponovo su joj suze zaiskrile u oĉima.

Ne , nećeš plakati! Srešćeš se sa njim i zauvek završiti sa tim!, opomenula je sebe i

ljutito ustala iz kreveta.

Bilo je 9h, razmišljala je kako da popuni vreme. Rešila je da pozove Violu. Za nepunih sat
vremena njih dve su sedele u obliţnjoj kafeteriji i razgovarale.

- Ema, jesi li zaista sve za sobom pobrisala?- upitala je Viola u jednom trenutku.
- Ne znam,…- uzdahnula je.- Sve do dolaska ovde, mislila sam da jesam.
- A sada?
- Sada…sada nisam sigurna. - pogledala ju je tuţno.- Sve moje najlepše i najruţnije
uspomene spavaju u ovom gradu i ne znam koje je teţe zaboraviti.
- Šta planiraš?
- Da se vratim u Đenovu i zaboravim sve u potpunosti, a pre toga treba da se
razvedem, prodam kuću i svoj deo u vinariji.
- Mislila sam da je brak poništen! - rekla je Viola iznenaĊeno.- Ţao mi je, zaista mi je
ţao, … a bili ste tako lep par, voleli ste se …
- Misliš, ja sam volela njega! - prekinula ju je Emilija. - A on je svojim postupkom
pokazao koliko je malo voleo mene.

Stegla je ĉvršće ĉašu koju je drţala u ruci, ţeleći da spreĉi bol koji se otimao i ţeleo van.
Viola je primetila kako su joj pobeleli prsti oko ĉaše. Shvatila je da je Emilija duboko još u
svim tim dogaĊanjima.

- Ema, uvek sam te volela kao sestru. Danima sam plakala nakon tvog nestanka, jer
sam znala da ništa od onoga za šta su te optuţivali nije taĉno. Sada si ovde i
presrećna sam zbog toga, ali ţelim moju Emu nazad!- pruţila je ruku preko stola i
poklopila njenu.- Ti, ti,…nisi moja Ema. Mislim da još ţiviš u prošlosti, još nisi
prihvatila to što ti se desilo,…ali moraš napred. Suoĉi se prvo sa sobom da bi znala
šta ţeliš, a onda i sa svima ostalima, i guraj napred bez osvrtanja.
- Ah, Viki, …nije to tako jednostavno, posebno kada … kada ….- skoro da je zajecala.-
… u mojoj duši sat je stao. U srcu još zaleĊen ĉuvam onaj tren kad me je poslednji
put s ljubavlju pogledao, ali i onaj… kada sam shvatila da je njegova ljubav bila
plitka, plića od barice na oštećenom asfaltu.
- O, Ema,… moţda se i on tako oseća, ĉim toliko dugo nije traţio razvod.
- Nije mogao da me pronaĊe?! Stvarno veruješ u to?!….Ja ne verujem! Danas moć i
novac mogu sve.- rekla je sa gorĉinom u glasu. - ....Da se tako osećao … ne bi punio
novinske stupce svojim provodima ....Dok sam ja pokušavala da ponovo zavolim
sopstveni ţivot on se svakodnevno smešio sa raznoraznih novinskih naslovnica,
naravno u društvu...ţena.
- Boţe, Ema, … on je javna liĉnost, ako se slikao ne znaĉi i da je sa svakom spavao.
- Rekao je da će sve uĉiniti da nikada ne budem srećna! I veruj mi da je uspeo!
- Ali, sada zna istinu, ...i koliko sam upućena, on je sve otkrio i naterao Fionu da
prizna. Nekoliko puta i mene je pritiskao mislivši da znam gde si.
- I sad ga grize savest… Nikada neće dobiti moj oprost, pa makar ja umrla!
- A tebe grize mrţnja! To nije dobro!

52
 X deo

Kada se rastala sa Violom otišla je do advokatske kancelarije i uzela kljuĉ od, nekada,
svoje kuće. Ţelela je da se tamo sretne sa njim, kako bi još dodatno nahranila svoju mrţnju,
a njemu natovarila još veći teret griţe savesti. Ţelela je da ga prezre, da ga uvredi, .... i da
prestane taj bol u grudima svaki put kada ga se seti.

Izašla je iz taxija i sa ogromnom prazninom u oĉima obuhvatila pogledom kuću obraslu u

korov. Kuća u kojoj je odrasla sada je bila ruševina njenoga detinjstva, njene mladosti.
Obuzela ju je tuga, izgledala je tako zapušteno. Drhtavom rukom otkljuĉala je skoro zarĊalu
kapiju i jedva koraĉajući uputila se ka ulazu. Sa svakim korakom izletale su slike, slike
njenog laţnog ţivota. Sve je bila laţ, sve ...njeno ime, detinjstvo, radosti, venĉanje...Strašna
bol terala joj je suze u oĉi. Škripanje ulaznih vrata bilo je jezivo i samo je pojaĉalo taj osećaj.
Prelazila je pogledom po nekada dragim stvarima i nekada dragim uspomenama. Svetlo
koje je prodrlo kroz ulazna vrata otkrilo je kompletan jeziv prizor unutrašnjosti kuće. Na
svemu je stajala debela prašina i pauĉina. Ništa više u toj kući nije davalo nikakve znake
ţivota sem njenog srca koje je i suviše brzo kucalo. Mrtva tišina, samo njeno srce i njene
potpetice odzvanjale su u kući njenih najvećih radosti i najvećeg bola. Dok se pela preko tih
deset stepenika do nekadašnje svoje sobe, poĉela je da oseća gušenje, kao da joj je neko
vezao omĉu oko vrata i sa svakim njenim korakom pritezao jaĉe. Korak, stezanje,... još
jedan korak, jaĉe stezanje,...Otvorila je vrata i susrela se sa golim zidovima, niĉeg njenog tu
više nije bilo. Obrisali su je kao da nikada nije ni postajala. Goli zidovi, ogoljena duša ...
Osećala je da je noge izdaju, a suze su već tekle u potocima. Kleknula je na kolena. I
poslednji put kada je bila u ovoj kući kleĉala je nemoćna da govori, da shvati, da se brani.

*****

Maximilijano je brzo vozio samo da što pre stigne na naznaĉeno mesto. Znao je zašto ga
je pozvala baš tu, ţelela je da se suoĉi sa prošlošću i da joj to mesto ne dozvoli da napravi
pogrešan potez, da sebi ne dozvoli ni jedno drugo osećanje sem gorĉine. Isto tako znao je
koliko će to biti teško za oboje, plašio se i zato je ţurio. Kada se parkirao ispred kuće i njemu
su poĉele navirati uspomene, jednako drage i jednako bolne. Kapija je bila otvorena, vrata
su bila otvorena, sve je izgledalo sablasno. Kada je ušao u hol zaĉuo je jecaje, celo telo mu
je obuhvatila jeza. Brzim korakom išao je u njihovom pravcu.

Kleĉala je na podu prazne sobe, sa rukama na ušima, kao da je ţelela da spreĉi

dopiranje bilo kakvih zvukova do nje, a u stvari ĉula je prošlost i molila Boga da je oslobodi,
da više ne ĉuje, ne vidi, ne oseća. Gledao je nekoliko trenutaka u zgrĉeno telo ispred sebe i
nije znao kako da reaguje, ako joj priĊe odgurnuće ga, ako joj ne priĊe, presvisnuće zajedno
sa njom. Prišao joj je tihim korakom i spustio ruku na njeno rame. Odmah se ispravila i
odskoĉila u stranu. Pogledala ga je pogledom koji je sekao sve ispred sebe.

53
 - Da se nikada više nisi usudio da me dotakneš! - njene reĉi su bolno odzvanjale u
praznoj prostoriji.

Brzim potezima je obrisala suze sa bledih obraza i prašinu sa svojih kolena. Gledao ju je
bez reĉi, nemoćan da kaţe bilo šta. Gledala je i ona, ledeno, u njega, jeţio se od tog
plavetnog pogleda. Bila je lepa, prelepa,...nije mogao odvojiti pogleda od nje.

- Šta je, što me gledaš tako? Jesam li po tvojoj proceni dovoljno nesrećna? Moţeš li
me sada osloboditi tvog prokletog imena? - pitala je pogleda uprtog u njega.
- Ema, ... znam ...- pokušao je da kaţe, ali ga je prekinula.
- Ne znaš i ne moţeš znati ... kako je kada te odbace svi oni koje si voleo i smatrao
svojima, kada shvatiš da si samo ime bez prezimena i da ne postojiš, kada te boli
što dišeš, kada od svega na svetu jedino ţeliš da umreš.... Moji voljeni su mene, bez
razloga, ţivu sahranili, a tebi je pripala ĉast da baciš poslednji grumen zemlje i
potabaš sveţu humku.

Sa svakom izgovorenom reĉi bledela je sve više, a oĉi su joj od plave menjale boju u
tamno ljubiĉastu.

- Nadam se da ste do sada nahranili svoju sujetu...- nije uspela da završi reĉenicu,
zadrhtala je i poĉela da se ruši.

Uspeo je da je uhvati pre nego što je pala na pod.

- Emilija!- poĉeo ju je dozivati. -Ema!

Podigao je njeno mlitavo telo i ţurnim korakom pošao ka izlazu iz kuće. Dok je silazio niz
stepenice osvestila se. Otvorila je oĉi i pogledala ga. Istog momenta se ukoĉila i
prošaputala:

- Pusti me!
- Ne, neću te pustiti! - rekao je isto tako tiho i privio je još jaĉe uz sebe.

Pokušala je da se iskobelja is njegovih ruku, ali to nije bilo moguće s obzirom da ju je

nosio ĉvrsto drţeći je uz svoje telo. Uronila je svoj pogled u crnilo njegovih oĉiju i shvatila
koliko su joj nedostajale te dve prekrasne tamne zvezde u kojima je proĉitala zabrinutost.
Telom joj je prostrujala toplota koju nije osetila duge tri godine. Toplota, koja je prelazila sa
njegovog na njeno telo, širila se lagano podgrevajući sećanja i davno potisnute ţelje.
Poţelela je da se prepusti tom osećaju, ali nije mogla. Jednom je dozvolila da se srce ogluši
o upozorenja koja je slao razum, sada to sebi nije smela dozvoliti.

- Ako me ne spustiš, poĉeću da viĉem- rekla je tihim upozoravajućim tonom.

- Nema problema, samo izvoli. Baš me zanima šta ćeš da kaţeš?- pogledao ju je
kratko i otvorio suvozaĉka vrata na svom autu.

Spustio ju je na sedište i ponovo se zagledao u njene plave oĉi.

- Nije ti dobro, zakljuĉaću kući i idemo u bolnicu.

Pre nego što je uspela da kaţe bilo šta zalupio je vrata i ĉula je automatsko
zakljuĉavanje brave.

54
 Ne, ne, ne mogu da budem sa njim! Moram to da sprečim,... njega, sebe... šta god to
bilo!, besnela je u sebi traţeći telefon u torbi.

- Halo, javljam se po dogovoru, ....neka vaša ekipa doĊe odmah u ulicu Palatana 25. -
govorila je sa kratkim prekidima, još uvek osećajući slabost. - Samo poţurite .... i
ujutru ćete biti najgledanija emisija i najĉitanije novine.

Videćeš, Maximilijano Lombardi, da sam ozbiljna!, zlurado se osmehnula. Moraću nekako

da ga zadrţim dok ne stignu.

Za nekoliko minuta seo je u auto pored nje i dao joj kljuĉeve od kuće. Namerno je
oklevala da ih uzme besno gledajući ga. Razmišljala je šta da kaţe, i kako da ga zadrţi.

- Ne ţelim da idem u bolnicu, ne ţelim da budem u tvom autu, ne ţelim da budem

pored tebe! - zapoĉela je jetko iz sveg srca ţeleći svaĊu.
- Sve to što trenutno ne ţeliš ostavićemo po strani dok se ne uverim da ti je dobro.-
rekao je stavljajući kljuĉ u bravu za startovanje motora.
- Ne moţeš me drţati ovde protiv moje volje! - uhvatila je rukom za kvaku u nameri da
izaĊe, a onda se vratila na sedište stavljajući kaţiprst leve ruke na ĉelo.- Ah, kako
sam zaboravila! Uvaţeni, cenjeni, samosvesni, gospodin Lombardi radi samo ono
što njemu odgovara i kada mu odgovara! U svemu mu mora biti udovoljeno samo na
njegov naĉin! I kad voli i kad ţeli... i kad mrzi.. i kada se sveti, samo na njegov, ...
prokleti, Ċavolski, specifiĉni naĉin!

Skoro da je vikala, a on ju je posmatrao tupim pogledom, da je mogla da ga gleda, bez

besa, videla bi, i sa bolnim izrazom lica. Njen izgled, stav, njene reĉi, sve ga je gaĊalo tamo
gde najviše boli, ali mogao je da je razume. Bila je povreĊena, a njena mrţnja govorila je da
te rane još uvek krvare. Dao bi sve na svetu da moţe da vrati vreme i onaj slatki osmeh na
njeno lice, i onaj zaljubljeni plaviĉasti sjaj u oĉima dok ga gleda.

- Smiri se...- rekao je tiho. - Smrtno si bleda, ponovo ćeš se onesvestiti.

Hteo je još nešto da kaţe, ali ga je presekla svetlost jakih farova jednog od dva auta koji
su se zaustavili tik ispred njih.

- Ah, baš na vreme...- rekla je i pokušala da izaĊe iz auta. - Ako me ne pustiš,

napraviću takvu scenu, da ćeš me se sećati do kraja ţivota! Otkljuĉaj vrata!
- TV Rivijera?- namrštio se.- Pozvala si novinare?! Ok.... Hajde! Šta ţeliš da im
kaţeš? Rećemo im zajedno!

Pritisnuo je dugme na kljuĉu i izašao napolje. Dok je obilazio oko auta da joj otvori vrata,
nekolicina novinara se okupila oko njega sa ukljuĉenim kamerama.

- Dobro veĉe, gospodo!- obratio im se otvarajući vrata sa njene strane.

Nekakav tajanstveni osmeh pojavio mu se na licu dok ju je jednim potezom izvukao sa

sedišta. Obgrlio ju je oko struka i pripio skroz uz svoje telo, osetio je kako podrhtava. Iako se
plašio za njeno stanje i dolaskom ovde to mu nije bilo na pameti, ali dala mu je ideju,
uhvatiće je u zamku koju je pripremala za njega.

55
 - Gospodine Lombardi, drago nam je što ste dobro raspoloţeni. Ko je dama pored vas
i je li ona razlog vašeg lepog raspoloţenja?
- Jeste! - rekao je uz osmeh. – Moja sekretarica vas je pozvala, po mojoj ţelji i
naravno ...ţelji moje supruge. - slagao je ne trepnuvši.

Levom rukom ju je gotovo prilepio za sebe, a desnu je stavio pod njenu bradu podiţući joj
glavu bliţe svojoj. Emilija ga je gledala širom razgoraĉenih oĉiju.

- Ti si lud! Šta radiš?!- jedva je uspela procediti pre nego što joj je usnama dotakao
usne.
- Vaša supruga?!- zaĉulo se. Blicevi su sevali.
- Tako je, moja supruga Emilija Riĉi Lombardi! - nacerio se ne odvajajući pogled sa
njenog lica. - Veĉeras smo raspoloţeni da vam.. zajedno, ispriĉamo našu istinu.
Svakako, zaokupili bi vašu paţnju kada nas vidite zajedno. Jel' tako, ljubavi?

Emilija je otvorila usta da nešto kaţe, ali je odmah ponovo osetila njegove usne na
svojima, a zatim i njegov šapat tik uz usne.

- Ovo si ţelela, zar ne? Priuštiću ti to zadovoljstvo!

- Stariji ĉlanovi vaše redakcije sigurno se sećaju moje supruge, ...neko vreme smo bili
razdvojeni, taĉnije ţiveli smo razdvojeno, ali vezu nikada nismo prekidali.- ponovo se
obratio radoznalim novinarima uz jedan širok osmeh.- Mislim da ne treba da vas
podsećam na uzrok našeg nesporazuma, sigurno vrlo dobro znate sve o našem
venĉanju. – zastao je za trenutak procenjujući efekat izgovorenog. -Pošto smo rešili
sve nedoumice i oprostili jedno drugome, ovim putem se obraćamo javnosti
otvoreno, kako bi ste nas ostavili na miru i kao bi smo mogli, konaĉno, da uţivamo u
našoj ljubavi. Svojoj, od uvek voljenoj, supruzi, javno se izvinjavam za sve
neprijatnosti koje sam joj priredio. Ljubavi, ţeliš li nešto da dodaš?

Htela je nešto da kaţe, htela je da vikne, htela je da se brani, ali ništa od toga nije joj
pošlo za rukom. Jednostavno, od šoka, reĉi nisu htele napolje.

- Zašto ste nas zvali baš ovde?

- Sentimentalno smo vezani za ovu ulicu.- rekao je potpuno mirno.

Osetio je da je zadrhtala i da ne stoji ĉvrsto na nogama. Ponovo je bila smrtno bleda,

usne su joj podrhatavale. Ponovo u oĉima nije bilo sjaja. Osetio je probadanje u grudima.
Znao je da je ponovo povreĊuje, ali nije imao izbora. Plašio se da će se ponovo onesvestiti.
Sagnuo se i spustio još jedan poljubac na njene usne, ne obazirući se na bliceve koji su
sevali. Zatim ju je podigao u naruĉije i malo proĉistio grlo kako bi spreĉio podrhtavanje
sopstvenog glasa, plašeći se da se sve ovo i neće dobro završiti, ali igrao je na poslednju
kartu.

- Nadam se da smo udovoljili vašoj znatiţelji i da ćete ubuduće imati razumevanja za

nas. - nasmešio se i smestio Emiliju na sedište.

Ĉim je ušao u auto odmah je startovao motor i krenuo u rikverc kako bi se što pre udaljio
od novinara, jer nije sa sigurnošću mogao da predvidi Emilijinu reakciju kada se povrati od
šoka. Da će biti gadno, znao je, ali pitanje je bilo, koliko gadno.

56
 Ušao je u prvu sporednu ulicu i uputio se ka izlasku iz grada. Pritisnuo je papuĉicu gasa i
ubrzo su se našli na magistralnom putu koji je vijugao uz samu obalu. Gledao je
naizmeniĉno u put i u Emiliju. Po boji njenog lica i oĉiju znao je da je vulkan pred erupcijom,
samo tih nekoliko minuta voţnje bilo je dovoljno da se probudi iz obamrlosti i da iz nje
pokulja gnev. Uputila mu je ubilaĉki pogled od koga bi polje vojske palo kao snoplje, a onda
prosiktala.

- Ti,..ti,... ludaku! - ruke stisnute u pesnice poletele su prema njemu, poĉela ga je

udarati po ramenima, grudima, glavi.- Odakle ti pravo da odluĉiješ u moje
ime....Ubiću te!

Vozio je levom rukom, desnom je pokušavao da uhvati njene ruke. Kada je auto
zaplesao nekoliko puta, uzviknuo je:

- Emilija!- glas mu je zvuĉao hladno i više od onoga što je ţeleo, ali morao je da
spreĉi njeno histeriĉno ponašanje. – Smiri se, upašćemo u more! Ţeliš li da nas
ubiješ!?

U sebi se molio da naiĊi na proširenje, jer ona je i dalje nastavila istim tempom.

- Ţelim, ţelim .....iz sveg srca, ...tebe!

Zaustavio se uz potporni zid uz škripanje koĉnica skrećući u desno koliko je mogao.

Polovina auta se i dalje nalazila u traci kojom su se kretali. Motor se ugasio. Za samo
nekoliko sekundi uhvatio ju je za obe ruke i povukao ih iza njenih leĊa istovremeno privlaĉeći
je sebi sve dok se njene grudi nisu naslonile na njegova prsa. Drţao ju je ĉvrsto tako da je
osećao svaki njen udisaj i svaki otkucaj srca. Osetio je kako drhti, celo telo bilo joj je vrelo,
obrazi zajapureni, i dalje je pokušavala da se bori, ali su trzaji bili sve usporeniji. Njeno telo
uz njegovo, uprkos situaciji i napetosti, osećaj je bio fantastiĉan. Probudila mu se svaka
ćelija i nepodnošljiva ţelja da je ljubi i miluje, da ĉuje one uzdahe i jecaje, da je ima i da mu
njeno zadovoljsto ispuni svaki kutak srca, svaki kutak duše.

- Pustiću ti ruke. - rekao je tiho.- Dajem ti pet minuta da se smiriš i da dobro razmisliš
kako ţeliš da razrešimo situaciju u kojoj se nalazimo. Dajem ti mogućnost da biraš,
mirnim putem i bez trvdoglavog udaranja glavom u zid, ... ili ratom. Poznaješ me vrlo
dobro i znaš da nikada ne ostavljam ništa nedovršeno i nerešeno, tako neću ni ovo
izmeĊu nas. Jednom sam izgubio kontrolu i to nas je oboje jako skupo koštalo, to se
više neće desiti, kunem ti se. Iskoristi tih pet minuta, .... nakon toga, smatraću da si
odluku prepustila meni.

Pustio joj je ruke i vratio se u svoje sedište. Zatvorio je oĉi i jednom rukom protrljao ĉelo.

- Evo, biću potpuno miran.- nastavio je uzdahnuvši.- Dajem ti i treću opciju: u ladici
ispred imaš nešto sa ĉim me moţeš ubiti, ako je to ono što ţeliš, ako će to biti
rešenje svih tvojih problema, i ako misliš da sam ja jedini i iskljuĉivi krivac za sve što
ti se dogodilo, uĉini to!

Ostala je u poloţaju u kojem je bila kada joj je pustio ruke. Nije mogla da veruje u to što
ĉuje: on joj postavlja uslove?

57
 Otvorila je usta u nameri da ponovo zapeni, da ga napadne, da ga okrivi za sve. Presekao
ju je njegov pogled kada je otvorio oĉi i pogledao je kroz poluspuštene kapke i guste
trepavice.

- Curi ti vreme...- upozorio ju je tihim glasom.

Pogledala ga je sablaţnjeno i poĉela histeriĉno da se smeje uhvativši se obema rukama

za glavu. Poĉelo je ponovo ono nepodnošljivo pulsiranje u slepooĉnicama, koliko god nije
ţelela da ga sluša, za jedno je bio u pravu, ovako više nije mogla nastaviti.

„.... i ako misliš da sam ja jedini i isključivi krivac za sve što ti se dogodilo,...”, poĉelo je da
odzvanja u njenoj glavi.

- Nisi jedini,... – prošaputala je jedva ĉujno, kao da je to ţelela, samo, priznati samoj
sebi. - ... ali ti si mi naneo najveći bol, jer tebe sam volela najviše. I zato te mrzim
najviše od svih, adekvatno ljubavi koju sam ti poklonila!

Smeh su zamenile suze i tihi jecaji koji su joj potresali spuštena ramena. Od njenih jecaja
zgrĉila mu se cela utroba. Nagnuo se i zagrlio je, nije se opirala.

- Ne mrziš me, jer ti nisi sposobna za to.- rekao je tiho još više privijajući je uz sebe.-
Na meni iskaljuješ nakupljeni bes i razoĉarenje, jer sam ti jedini od krivaca dostupan
za to.

Malo je spustio glavu i usne su im se našle na nekoliko santimetara jedne od drugih.

- Hajde,dušo, pusti gorĉinu da ode iz tebe!- prošaputao je pre nego što je dodirnuo
njene usne ne zatvarajući oĉi.

I njene su bile širom otvorene. Poljubio ju je još jednom, sada blago pritiskajući njene
usne, telom joj je prostrujao trzaj. Mogla je da okrene glavu, ali nije. I tada je vreme stalo.
Njegov dodir, njegov miris, ukus njegovih usana... o, ... ţelela je sve to. Šakama je obuhvatio
njeno lice. Ispustio je dubok, treperav glas i nastavio da je ljubi sve dok nije blago rastvorila
usne. Bila je preplavljena silinom onoga što je u tom trenu osećala. Nije mogla da naĊe ime
za tu mešavinu osećaja, ali je osetila kako je obavijaju kao neka zaštitna svera koju je on
stvorio samo za nju. Zatvorila je oĉi i prepustila se sve dok oboje nisu izgubili vazduh.
Poljubac je bio prekinut, ali se nisu razdvojili. Privio ju je uz sebe, a ona se ĉelom naslonila
na njegovo rame osećajući kako im obojima srca tuku u istom ritmu.

Kada je došla sebi i kada je razum nadvladao srce, još uvek u njegovom zagrljaju,
grozniĉavo je razmišljala šta sad da mu kaţe. Nije mogla ni sebi, a kamoli njemu, da prizna
da je za tih nekoliko trenutaka opet bila ona stara Emilija, da joj je vratio najdivnije osećanje
za koje zna, da joj je, bar za tih nekoliko trenutaka, vratio ţivot u telo.

- Isteklo je pet minuta,... dobio sam odgovor.- šapnuo joj je pored uha osećajući još
uvek ukus njenih usana na svojima.

Upro je svu svoju raspoloţivu snagu da spreĉi drhtaj koji je pretio da mu preplavi celo
telo. Osmehnuo se u sebi, uzvratila mu je, i ma šta rekla, osećao je da nije sve mrtvo i da je
ljubavlju ponovo moţe vratiti u svoj ţivot .

58
 - Smem li sada da te pustim, ili mi još preti opasnost?- odmakao je od sebe kako bi je
pogledao u oĉi.

Oĉi su joj bile nateĉene od plaĉa i zamućene od poljupca. Pre nego što je spustila pogled
negde na neku taĉku na njegovim grudima, uĉinilo mu se da u sivilu njenog oka vidi poĉetak
duge i od toga mu je zaigralo srce. Istrajaće!

- O, Boţe, ...- promucala je ne diţući pogled.- Pusti me! I da znaš, ovo mi nije znaĉilo
ništa!- rekla je prkosno, nakon što se izvukla iz njegovog zagrljaja i vratila u svoje
sedište.
- Laţeš, Ema! – nasmejao se poluglasno. – Uzvratila si i osetio sam koliko si uţivala!
Podsetila si me koliko imaš sladak jezik i koliko je opojno ljubiti se sa tobom.

Startovao je motor i ponovo se ukljuĉio na put. Pogledala ga je ispod oka. Delovao joj je
zadovoljno ko maĉak kada se dokopa slanine. Usne su mu bile razvuĉene u nešto što je
liĉilo na osmeh, ali po pogledu crnih oĉiju, kojim bi je darovao s vremena na vreme
sklanjajući ga sa puta ispred sebe, znala je da je doneo neku odluku koju ništa i niko ne
moţe promeniti. Potpuno su izašli iz grada i kretali se magistralom uz obalu. Više nije bilo
gradskog osvetljenja, samo meseĉev odsjaj koji se odbijao negde od puĉinu i lenjo vraćao
prema obali u hiljadama malih iskrica.

- Gde me vodiš?- upitala je ledeno.

- Saznaćeš uskoro. - odgovorio je mirno.

Nakon nekih pola sata voţnje skrenuli su sa magistralnog puta na Put 10, nedaleko od
skretanja primetila je tablu sa natpisom Privatni posed. Ubrzo pred njima se ukazala kapija
od kovanog gvoţĊa koju je otvorio daljinskim upravljaĉem, a zatim i prizemna bela vila. Ušao
je autom u garaţu i iskljuĉio motor. Obuzeo ju je neki unutrašnji nemir, nije mogla da se
pomeri. Posmatrala ga je kako izlazi iz auta i dolazi do njenih vrata. Otvorio ih je i ispruţio
ruku prema njoj. Osetila je ogromnu ţelju da poloţi svoj u njegov dlan, ali to nije uĉinila, jer
još uvek je razarao unutrašnji nemir i terao da ĉini i ono što ne ţeli. Odbojnost i privlaĉnost.
Privlaĉnost i odbojnost, istog inteziteta i u isto vreme. Izašla je iz auta ne prihvativši pruţenu
ruku.

Popeli s se unutrašnjim stepenicama do širokog predvorija. Od njega, sa leve strane,

odvajalo se belo mermerno stepenište koje je vodilo na sprat, a desno bio je ulaz u veliki
dnevni boravak. Pokazao joj je rukom da uĊe unutra. Osvrnula se oko sebe, nalazila se u
jednom veoma lepo opremljenom dnevnom boravku u tonovima koji su predstavljali
podneblje u kome su se nalazili.

- Sami smo.- rekao je videvši je da razgleda sobu.

- Ne plašim te se!- odbrusila je.
- I ne treba! - nasmešio joj se. - Ovo je moja kuća, ... trebala je biti naša. Hteo sam ...
onog dana da te iznenadim, znajući koliko voliš Lazaro.
- Ah, ... – teatralno se uhvatila za grudi.- ... kako romantiĉno! A onda si me tako lepo
oterao iz tog istog Lazara, verovatno.... kako bi dodao malo zaĉina u romansu!

Sela je na koţni trosed, jer je osetila slabost u nogama. Nije se sećala ni da li je jela toga
dana. Blaga vrtoglavica je nije napuštala nikako. Maximilijano je ĉuĉnuo pored nje i uhvatio
je za ruke. Pokušala je da ih izvuĉe, ali nije uspela, jer ju je ĉvrsto drţao.

59
 - Ema! - pozvao je smireno.- Sve sam to što kaţeš: gad, prokletnik, Ċavo, ...izgubio
sam tvoje poverenje, tvoju ljubav, tebe,... ali, i samopoštovanje, mir, .... Znam da si
bila na ivici zdravog razuma i ja sam, ... ĉak, dva puta: prvi put kada sam dobio one
papire i slike, drugi put kada sam saznao istinu. I sada sam, ... ĉini mi se blizu toga.
Ne ţelim da više povreĊujemo jedno drugo.

Ćutala je i posmatrala ga, kao da pred njom kleĉi potpuno nepoznata osoba. Nije bio ni
nadmen, ni zahtevan, ni ironiĉan, ... nije imao ni jednu osobinu ĉiji je karakter osetila na
svojoj koţi. Nije znala kako da protumaĉi njegov pogled, molećiv, pokoran, ali sa dobro
poznatim sjajem. Uprkos svemu, prodirao joj je do srca i kovitlao misli. Spustila je pogled
prema krupnim šakama koje su drţale njene. Uhvatila je sebe kako ne ţeli da je puste.
Ponovo se osvrnula oko sebe pokušavajući da spreĉi drhtaj, jer koţa zna, telo pamti.

Ovo je trebala biti naša kuća!

- I šta sad hoćeš od mene?- upitala je ne gledajući ga i izvula ruke iz njegovih.- Misliš
da ću pasti na tvoje reĉi? Misliš da me pogaĊa to tvoje, navodno, kajanje? Ako ţeliš
oprost, traţi ga od Boga, jer od mene ga nećeš dobiti.
- Posle onog poljupca od malopre, znam da ću ga dobiti.- nasmešio joj se jednim
bezobrazno privlaĉnim osmehom. Taj osmeh je uvek upotrebljavao kada je ţeleo
nešto da dobije. – Svojski ću se potruditi da to bude što pre.
- To se više neće desiti! Od tebe ţelim samo razvod i ništa više!
- Vidi, srce, razvoda neće biti! Da te podsetim, Sicilijanci se ne razvode!- rekao je
ustajući.

Seo je na stoĉić preko puta nje i prekrstio ruke na grudima posmatrajući njenu reakciju.
Pogledala je u njegovom pravcu, govor njegovog tela slao je poruku da to zaista i misli. Njen
zakljuĉak potvrdio je i njegov pogled. Taj pogled... skenirao ju je do same srţi, hipnotisao,
privlaĉio... Opet su to bile dve sjajne zvezde u tamnoj noći. Iznenadila se svojom potrebom
da mu priĊe, da ga zagrli i da u tom zagrljaju utope svoje nemire. Najednom su joj se osušila
usta. Prešla je jezikom preko suvih usana i uzdahnula.

- Kako tebi više nije jasno, da je ono što sam osećala preme tebi umrlo? Taĉnije ti si
ga ubio... izmeĊu nas je samo daljina koja se moţe meriti svetlosnim godinama.
- Kako tebi više ne dosadi da se ponavljaš, kao pokvarena ploĉa?!- ustao je lenjo i
nagnuo se nad nju stavljajući svoje šake na naslon sa obe strane njene glave.-
Samo ti ubeĊuj sebe i trudi se da što duţe ostaneš u tom prostoru u koji si se
zaĉaurila. Mene nećeš ubediti, jer si zaboravila na jednu stvar: znam kako voliš, ...
sada, znam i kako mrziš, i izmeĊu to dvoje stoji znak jednakosti.
- Da se nisi usudio?- procedila je misleći da će da je poljubi.
- Šta?- nasmešio se videvši kako je brzo sklonila pogled sa njegovih usana. - Tvoj inat
mi je uvek bio inspiracija, ali za veĉeras je dosta uzbuĊenja.
- Moţeš da odeš na sprat, izaberi sobu koju ţeliš, osveţi se. Pogledaću u kuhinji ima
li nešto za jelo. – nastavio je pomerajući se od nje.
- Zar ne ţiviš ovde?- izletelo joj je.
- Ne stalno ... Samo kada ...- zastao je skrivajući smešak. Upravo to je hteo da
probudi njenu radoznalost.
- Kada?- upitala je kao nezainteresovano traţeći nešto u torbi, a u stvari ţarko je
ţelela ĉuti odgovor.

60
 Verovatno je dolazio sa nekim ţenama, prošlo joj je kroz glavu. Uzdahnula je, osećajući
nervozu u stomaku. Ne, ne, Emilija.... nije to, ...to je od gladi! , tešio je razum dok je srce
šaputalo: Ljubomorna si!

- Kada sam u Lazaru.- rekao je i uputio se u pravcu kuhinje.

Krv joj je jurnula u lice. Namerno je izaziva i prvocira. Na trenutak je zatvorila oĉi pitajući
se šta se dešava sa njom, zar će mu tako lako poverovati. Naslonila je glavu na naslon ne
otvarajući oĉi. Razmišljala je šta bi bilo da je bilo... Mogla je da zamisli sebe u ovoj kući.
Mašta se probudila, neki nedosanjani snovi stidljivo su provirivali stvarajući slike u oku.
Poţelela je da vidi ostatak kuće, ali i da pobegne iz nje, ne od njega, već od sebe.

Ustala je lagano i na prstima pošla ka izlaznim vratima, gledajući u pravcu kuhinje. Bila je
na pola puta kada je ponovo zaĉula njegov glas. Doviknuo joj je:

- Sve je automatsi zakljuĉano, sistem ima šifru.

Skapirla je da ima i kamere. Vratila se i ponovo sela na trosed. Šta mu je u glavi?,

zavrtela je pitanje. Znala je da kada nešto odluĉi, od toga ne odustaje do konaĉnog cilja.
Samo, pitanje je šta mu je cilj ovog puta? Naslonila je glavu na naslon i sklopila oĉi.Smem li
pustiti srcu na volju?

Preţivljeni stres, umor i iznenadno maštanje uĉinili su svoje, utonula je u spasonosni san.
Organizam uvek beţi u san onda kada nema drugo rešenje za spas, kada ţeli da zaboravi ili
dosegne nemoguće.

Maximilijano je došavši u dnevni boravak posluţavnik sa krekerima i ĉajem spustio na

niski stoĉić videvši da je Emilija zaspala. Na licu mu je zatitrao osmeh, toliko puta je gledao
to lepo usnulo lice. Nije više bila bleda, san joj je obojio obraze i usne blagim rumenilom.
Ponovo je ispred njega bila njegova Ema, njegov plavi anĊeo. Tako je ţeleo da je zagrli i da
je ponovo oseti miris i mekoću njene koţe. Prišao je i izuo joj sandale, a zatim neţno
podigao noge na trosed vodeći raĉuna da je ne probudi. Pokrio ju je tankim frotirom i seo u
fotelju preko puta.

61
 XI deo

Sledećeg jutra oboje ih je probudilo zvonjenje mobilnog telefona. Emilija se promeškoljila

i polako otvorila oĉi. U trenutku nije znala gde se nalazi, a onda je ugledala Maximilijana u
fotelji prekoputa. Telefon... njen telefon zvonio je bez prestanka. Uspravila se u sedeći
poloţaj i uzela telefon iz torbe koja je stajala na podu pored troseda. Sofija!

- Halo! - javila se još uvek snenim glasom gledajući u Maximilijana koji je pokušavao
da istegne vrat i ramena.
- Ema, dušo, od sinoć pokušavam da te dobijem!
- Izvini Sofi, uspavala sam se, nisam ĉula telefon.
- Rekli su mi da nisi spavala u hotelu. Gde si?- osećala joj se blaga usplahirenost u
glasu.- Nadam se da znaš šta jutros pišu novine!
- Znam!- rekla je brzo skrećući pogled u stranu.- Ne brini, sve je u redu, javiću ti se
kasnije.
- Dobro si?
- Jesam, ... vidimo se veĉeras, najkasnije sutra.
- Nemoj da ţuriš... reši sve kako treba. I, dušo,.... nemoj da tobom upravljaju mrţnja i
bes, jer mrak ne moţe proterati mrak, to moţe uĉiniti samo svetlost. Molim te,
oslobodi se, ne zatvaraj svoje snove, probudi se i ţivi. Mislim da za to imaš šansu,
ako iskreno priznaš sebi šta ţeliš.
- Razmisliću.

Prekinula je vezu i ponovo pogledala u Maxovom pravcu, on ju je posmatrao netremice.

Bio je u garderobi od juĉe, kao i ona, i imao je vidne podoĉnjake. Na stoĉiću pored stajao je
posluţavnik sa hranom. Odgurnula je frotir i potraţila sandale videvši da je bosa.

On me je izuo i pokrio. Da li je presedo noć u fotelji?!

- Moram u kupatio.- rekla je ustajući sa troseda.

- Na spratu... svaka soba ima svoje kupatilo.

Okrenula se i pošla stepenicama na sprat. Ispravila je leĊa i i trudila se da hoda što

sigurnijim koracima znajući da je posmatra. Osećala je taj pogled, ali i svoje srce koje se
sitnim koracima pelo u grlo. Ušla je u prvu sobu koja je bila najbliţe stepeništu. Prvo što je
primetila bio je ogroman braĉni krevet. Najeţila se od slike koja se stvorila u glavi, ona i Max
u njemu. Oteo joj se tihi uzdah. Progutala je grudvicu u grlu i skrenula pogled na druge
delove sobe. Nameštaj puno drvo, boje slonovaĉe sa odreĊenom koliĉinom patine, pastelna
boja zidova, debeo mekan tepih... sve ono što je nekada bio njen san. Ceo jedan zid bio je u
staklu. Kada mu je prišla pred njom se ukazala bela pešĉana plaţa i modro-plavo more.
Osetila je ţelju da se spusti do plaţe, da oseti pesak pod prstima i da u moru ohladi glavu od
misli koje su dolazile nepozvane.

Odmahnula je glavom ţeleći da otera nadošle ţelje i otišla u kupatilo. Brzo je ispljuskala
lice hladnom vodom i zagladila prstima koliko toliko rašĉupanu kosu ţeleći da što pre ode iz

62
ove kuće, što pre od njega. Nije joj se dopadalo kako se oseća u njegovom prisustvu, nije
ţelela da se probude stari osećaji niti da doĊe u situaciju da je ponovo dodirne. Mislila je da
je jaka, da ga samo mrzi, ali posle onog poljupca shvatila je da i nije tako. Plakalo joj se,
more suza pretilo je da izroni na površinu, ne zbog toga što joj je davno uĉinio, već zbog
toga što je shvatila da još uvek gaji osećanja prema njemu.

Uzdahnula je duboko i spustila se do dnevne sobe. Osetila je miris tek spremljene kafe i
odmah su dotrĉala sećanja koliko su uţivali u trenutcima kada su je skupa pili. On je voleo
jaku bez šećera sa vrlo malo mleka, a ona sa šećerom i sa puno mleka.

„ Jel' od uvek piješ ovako grozno gorku kafu?”, pitala ga je jednom uzevši srk iz njegove
šolje.

„ Mhhh, predosećao sam da ću imati slatkiš dovoljno sladak da mi zašećeri ĉitav ţivot!”,
odgovorio je šaljivo uzimajući joj šolju iz ruke.

„Pazi seeee,.. mnogo slatkog moţe i da škodi!”

Uzdahnula je, jer su došla i manje prijatna sećanja na dane kada ju je jedino kafa
odrţavala u ţivotu, gorka ko ĉemer bez imalo šećera.

- Ema.- zaĉula je glas iza sebe.

Brzo se okrenula i gotovo udarila u Maxa koji je drţao u ruci dve šolje pune kafe.
Pogledala ga je navlaĉeći na lice masku hladnoće kako bi sakrila to kako se stvarno
osećala. Ispruţio je ruku i ponudio joj jednu šolju, nije je uzela.

- Samo jednu jedinu stvar ţelim od tebe.- procedila je i izmakla se dva koraka od
njega.

Spustio je šolje na obliţnji stoĉić i prišao joj sasvim blizu. Posmatrao je nekoliko trenutaka
bez naznaka da su ga njene reĉi pogodile.

- Hajde, ako će ti biti lakše, izbaci to iz sebe: povredio sam te, mrziš me, prezireš me,
ne ţeliš biti u mojoj blizini, hoćeš razvod,... Jesam li nešto zaboravio? – Prekrstio je
ruke na grudima i pomno je posmatrao.- Osećaš li se sad bolje, posle jutarnje doze
gorĉine i samouništavanja? Šta misliš, da pojaĉaš dozu, ona od sinoć ti, izgleda,
nije pomogla?!

Zbunio ju je svojim reĉima. Htela je nešto da kaţe, ali se samo ugrizla za usnu.
Nehotiĉno je pogledala prema šoljama sa kafom, javila joj se neodoljiva ţelja da zgrabi jednu
i zalepi mu je u facu. Moţda bi tako uspela da mu obriše taj bezobrazni osmeh koji joj je
upućivao dok ju je podbadao. Pratio joj je pogled i pre nego što je uspela da dohvati šolju
osetila je stisak njegove ruke oko svog zgloba. Drugom rukom ju je obuhvatio oko struka i
privukao sebi. Slobodnu šaku mu je pritisnula o grudi, ţeleći da se odmakne, ali on je
stisnuo još jaĉe.

- Izvini se!- rekao je uz osmeh.

- Za šta?- pitala je pokušavajući bar malo da odvoji svoju karlicu od njega.
- Za ovo što si pokušala da uradiš!

63
 - Ja tebi da se izvinim?!- razgraĉila je oĉi.- Ti izgleda imaš amneziju! Trebao bi da mi
se izvinjavaš dan i noć...- glas joj je postajao sve tiši, a pogled sve ţivlji, videvši kako
joj primiĉe svoje usne, sve bliţe i bliţe.
- Znaĉi,... ja da poĉnem?!- prošaputo joj je tik uz usne pre nego što je osetila poljubac.
Polako i neţno usnama je poĉeo prelaziti od usana preko ivice brade do vrata.-
Znam da sam te povredio .... i da te boli i sad ...i sebe sam, iako ti ne veruješ u to.

Dah mu je bio topao, a glas mek dok joj je govorio izmeĊu poljubaca, ni jednog trena ne
odvajajući svoje usne od njene koţe. – Oprosti mi, ... za svaki trenutak patnje koji sam ti
prouzrokovao. Dao bih sve, da mogu to obrisati iz tvog sećanja.

Ponovo ju je poljubio u udolinu vrata, a zatim u ĉelo. Svaki njegov poljubac i svaka reĉ
stvarali su u Emiliji novu emociju. Kako su se osećanja sakupljala tako su je noge izdavale.
Prokleto telo, oţivelo je podgrejano njegovim dahom. Tri godine ga je volelo i mrzelo u isto
vreme, ali je ĉuvalo i pamtilo njegove dodire. Iz grudi joj se oteo uzdah.

- Nikada nisam prestao da mislim na tebe.- ponovo je zaĉula njegovo šaputanje dok
su mu ruke lagano prelazile njenim donjim leĊima.- Nedostajala si mi svakog trena,
a od ludila su me saĉuvali rad i nada da ću te pronaći jednog dana.

Ćutala je kao da je zanemela, osećaji koji su je proţimali nisu joj dozvoljavali , ĉak, ni da
diše. Ĉinilo joj se da od svakog udaha oseća probadanje u grudima, a njegove ruke, njegov
dah i njegove reĉi, ta probadanja ĉinili su još jaĉim i bolnijim. Ĉula je iskrenost u njegovom
glasu i ţelela je da se prepusti njegovom zagrljaju, ali...Uvek neko ali! Pitala se ko govori iz
njega, njegovo srce ili njegova savest.

- Kako da ti verujem?- prošaputala je, iako je to pitanje više uputila sebi nego njemu.

Uhvatio je njenu desnu ruku i stavio je sebi na srce. Pod svojim dlanom osećala je njegov
ubrzani ritam.

- Veruj njemu. – rekao je glasom koji je liĉio na zakletvu.

- Jednom sam mu verovala,...
- I opet ćeš!- prekinuo ju je.- Potrudiće se da mu oprostiš i ponovo ga voliš, samo mu
daj šansu. Osećam da treperiš i da se boriš u sebi. Hajde, samo na nekoliko
trenutaka, zaboravi na sve i dobićeš odgovor.

Obema šakama preklopio je njene. Prstima je prevlaĉio preko njenih razdvajajući ih

polako dok im se prsti nisu upleli. Osetila je kako poĉinje da se znoji od toplote koja joj je
zahvatila celo telo. Gledao joj je pravo u oĉi dok joj je podizao ruke i smestio ih sebi oko
vrata. I da je htela skrenuti pogled to je bilo nemoguće, naprosto ju je hipnotisao. Izraz u
oĉima bio mu je topao, a treperenje zvezdica u njima budilo je usnulo srce. Zatvorila je
lagano kapke oĉekujući poljubac za koji je znala da dolazi. I došao je, lak ko pero, topao i
neţan, i u tom trenutku njenoj duši preko potreban.Taj dodir ju je probudio i pokazao koliko
je išla protiv sebe, koliko joj je bio potreban ĉovek u ĉijem naruĉiju se nalazila. Poljubac je
imao ukus malina i vanile i u njena ĉula vratio je leto kada je Max bio njen. Miris njegove
koţe pomešan sa mirisom citrusnog parfema koji se mešao sa sandalovinom ispunio joj je
celo biće. Ni jedno ni drugo nije zaboravila, nedostajali su joj i prepoznala bi ih svagda i
svud.

64
Uzvratila mu je pripijajući se uz njega, jer tog trena ona nije bila ţena koja je pretrpela
uvrede i poniţenje, niti ţena koja je vapila za osvetom, već samo ona koja je volela, volela
do besvesti.

Kada im je ponestalo daha, prekinuli su poljubac, ali i dalje bili su jedno uz drugo. Max i
Ema osećali su snaţne otkucaje srca onog drugoga. I oboje su ćutali pustivši da se ti
otkucaji meĊusobno ispriĉaju.

- Voleo bih da danas ostaneš sa mnom, ovde.- rekao joj je udaljivši je malo od sebe.

Samo ta jedna reĉenica bila je dovoljna da nestane ĉarolija. Izvukla se iz njegovog

naruĉija i pomerila korak-dva unazad.

- I da ţelim,... to ne mogu da uradim.- odgovorila je isprekidano, pokušavajući da

kontroliše glas.- Svakako, veĉeras se vraćam za Đenovu. Ovde, više ne postoji ništa
zbog ĉega bih poţela ostati. Ovaj poljubac...
- Ne, nemoj mi reći kako ti nije znaĉio ništa, jer ti neću poverovati!
- Neće biti prvi put da mi ne veruješ! Samo,.. ovog puta me to ne pogaĊa!
- Nisam nikada beţao od istine.
- Nikada?!- upitala je podrugljivo.- Treba li da te podsetim?!
- Tada nisam znao da je sve laţ, prokleto je sve bilo tako uverljivo i protiv tebe.- rekao
je sa gorĉinom u glasu.- Toliko sam te voleo... da mi se sve smraĉilo, pomahnitao
sam, nisam mogao da se kontrolišem....- utihnuo je prelazeći pogledom preko njenog
lica traţeći bilo šta što bi mu reklo da je dotiĉu njegove reĉi.
- Prestani sa tim!- prasnula je ošinuvši ga pogledom. - Nisi me voleo, ... jer da jesi
znao bi da tako nešto ne bih nikada uradila. Da jesi, nikada me ne bi tako povredio,
jer to se ne moţe uraditi osobi koju voliš. Volela sam samo JA tebe, i dokazivala sam
ti time što sam ti verovala iako sam ti bila hiljadita, a ti meni prvi. Ti si sumnjao i u to,
.... valjda ĉovek polazi od sebe.

Koliko god da ga je pekla svaka njena reĉ, u sebi se radovao, razgovarala je sa njim, a to
nije smeo prekinuti ni za ţivu glavu.

- Traţio sam te sutradan... – nastavio je oprezno.

Emilija je sklonila pramen kose sa lica i pogledala ga pravo u oĉi.

- Zašto?
- Da razgovaramo.- pribliţio joj se ponovo na korak razdaljine.- Tada sam saznao
ostatak priĉe od Fione. Bes je loš gospodar, kada te zaposedne veruješ u sve,...
naseo sam na Fioninu predstavu. Rekla mi je da si samovoljno otišla i da si sve od
ranije znala i planirala. To me je još dodatno razbesnelo kao i novinari koji mi nisu
dali mira. Pravu istinu sam saznao , tek mnogo kasnije, kada sam ohladio glavu i
trezveno razmislio, a podsticaj mi je bio lekarski izveštaj u Đenovi. Naţalost,
bezuspešno sam te traţio, sve do pre mesec dana. Iako mi ne veruješ, ... boli me sve
to što ti se dogodilo, ….svaki minut koji si provela van Lazara... , tvoj prezir…., uĉinio
bih sve da ti vratim osmeh na lice. Emilija,...- igrao je na poslednju kartu koju je imao.
- .. . moja osećanja prema tebi nisu se promenila.

65
 Ema je osetila kako joj utroba igra. Zatvorila je oĉi ţeleći da sakrije suze koje su se
nakupljale u uglovima oĉiju. Osetila je kako je izdaju noge, svaka njegova reĉ zadavala joj je
nove rezove na duši.

- Stvarno ne znam šta pokušavaš.- rekla je sa blagim podrhtavanjem u glasu.- Ako je

taĉno bilo šta od toga što tvrdiš, potpisaćeš papire i pustiti me da izbrišem sve što me
boli i nastavim svoj ţivot tamo gde sam zapoĉela.

Nastala je tišina muĉna i teška. On je gledao u nju, a ona negde u stranu. Jutro okupano
svetlošću i zaĉinjeno poljupcem pretvorilo se u jedinu istinu koja je meĊu njima gradila zid
do neba, a i dalje. Istina .... ili laţ!? I jedno i drugo, istina je bila u srcu , a laţi u reĉima.

Jednom je zbog laţi strašno patila ona, a sada je bio na njega red. Znao je da više nema
svrhe da je ubeĊuje, još uvek je povreĊenost bila jaĉa od ljubavi. Uzdahnuo je duboko i
pogledao ju je još jednom pre nego što je prišao stolu na kome su bili papiri. Jednim
potezom ruke stavio je svoj potpis na predviĊeno mesto za to.

- Odvešću te u hotel.- rekao je hrapavim glasom uzimajući kljuĉeve od auta.- Nadam

se da znaš da će te spopadati novinari, moţeš im reći što god ţeliš, neću ništa
demantovati.

Prošao je pored nje ne pogledavši je i uputio se u pravcu garaţe. Zagrizla je usnu,

pokupila papire i pošla za njim. Noge su joj bile teţe od olova, ĉinilo joj se da će otkazati
poslušnost. U glavi je ĉula topot, a u srcu plaĉ. Nisu plakale oĉi, jecala je duša, rušio se zid
za koji je mislila da je ĉvršći od ĉelika. Praznina koju je nosila u sebi pocepala se i pretvorila
u bezdan bez dna.

Celim putem do hotela nisu progovorili ni reĉ. Emilija je sedela skupljena gledajući kroz
prozor. Iz neke obamrlosti trgnulo bi je samo povremeno škripanje guma njegovog auta,
vozio je jako brzo. Ĉinilo joj se da je u njoj stalo sve. Kao da je ţivot isticao iz nje, nije bilo
misli, ni uzdaha ni treptaja, potpuna praznina preplavila ju je celu.

Kada su stigli izašla je iz auta nemajući hrabrosti da ga pogleda. Tih nekoliko koraka do
hotelskih vrata ĉinili su joj se dugim ko Kineski zid. Zaĉula se škripa guma, ... otišao je.

Ovo si ţelela, zar ne? Zar nisi ţivela za ovaj trenutak?, savest joj je postavljala zlokobna
pitanja, a srce vrišteći dalo odgovor: Ne, ne!

Ali, nije bilo povrataka. Ĉovek ponekad svesno radi protiv sebe, kaţe što ne misli i uĉini
što ne ţeli. Ili, … moţda, … razum izabere manje štetnu opciju, ili … Bog daje ĉoveku ono
što moţe podneti.

Ušla je u sobu i sela na krevet, ošamućena, ne znajući ime novom bolu koji joj je zahvatio
celo telo.

- Ne, Emilija! Ne! – najednom je kriknula u svom oĉaju.- Nećeš opet ubijati sebe. Ovo
si htela, ovo je zasluţio!

Ustala je i spakovala svoje stvari ţeleći da što pre ostavi sve iza sebe, poslednji put.
Pozvala je taxi uputila se ka aerodromu. Nije pozvala ni Violu, nije mogla, samo je ţelela da
ode, da nestane, da zaboravi sve, apsolutno sve.

66
 XII deo

Povratak u Đenovu doneo joj je odreĊeni mir, ali ne i spokoj. Sofija i Renato pruţali su joj
svu moguću ljubav kao jedino utoĉište gde je mogla smiriti svoje napete nerve i obuzdati
osećanja koja joj nisu dala mira. Ponovo nije mogla da spava, kako bi sklopila oĉi videla bi
lica koja su joj zauvek pocepala dušu na delove. MeĊutim, ni ljubav ni mrţnju nije moguće
obrisati tek tako. Obe se ugnezde duboku u ĉoveku i šire se lagano poput vrele lave rušeći
sve pred sobom, samo što ljubav oplodi tlo i iz njega kad tad poĉne nicati novi ţivot. Mrţnja
je poput korova, hraniš li je uništavaće te sve više ostavljajući iza sebe samo pustoš.

Nakon pet dana ukljuĉila je svoj mobilni telefon. Imala je preko pedeset propuštenih
poziva, većina su bili od Viole i advokata Marĉela. Pozvala je Violu, a za advokata nije bila
sigurna da će to uĉiniti danas.

- Emilija Riĉi,- odmah je zaĉula Violin ljutiti glas.- spasila si sebe jednog velikog
zavrtanja ušiju. Upravo sam htela da spakujem kofer i doĊem u Đenovu. Kako si
mogla da odeš i da mi se ne javiš?!
- Morala sam.- rekla je tiho.- Nisam mogla više boraviti tamo, ni jedan tren.
- Nikada se nećeš izboriti sa tim budeš li beţala i sve drţala u sebi. Prihvati stvarnost
takvu kakva jeste uzmi ţivot u svoje ruke. Ako te biološka majka nije ţelela, nije te ni
zasluţila, ako su te Riĉijevi odbacili, ni oni te nisu zasluţili. Nikome ništa ne duguješ,
niĉega nemaš da se stidiš... i veruj mi, svakome u ţivotu bude po zasluzi. Pravda je
spora, ali dostiţna. A da... ne znam da li da ti kaţem?
- Šta?
- Tvoj muţ prodaje svu imovinu u Lazaru. Hotel, restoran, piceriju, ...Ima li to neke
veze sa tobom, mislim posle svih onih natpisa u novinama? Ţivećete zajedno, negde,
... ili nećete?
- Ne, Viki, nećemo! To što je on, ono veĉe, rekao novinarima nije istina... mi više
nikada nećemo biti zajedno, potpisao je papire za razvod.- rekla je tiho sa jedva
primetnim podrhtavanjem u glasu. - Ovih dana ću ih predati advokatu.
- O, Ema, ... tako mi je ţao! Ne postoji ni najmanja ....
- Ne, ne mogu mu oprostiti, ne mogu mu verovati, to je jaĉe od mene.
- Voliš li ga još uvek?- upitala je Viola uz malo oklevanje.
- Baš zato, … jer ga volim! Ne mogu da mu oprostim što je pogazio moju ljubav, i ne
ţelim da se to dogodi ponovo!
- Odrećićeš se ljubavi zbog ponosa?.... A nasledstvo?
- Razmislila sam i odrekla se nasledstva u korist Fione i Eleonor. To je njihova
imovina, na to nemam nikakvo pravo, pogotovu što je i oca grizla savest, pa je mislio
da se tako moţe iskupiti. Šta će Maximilijano sa svojim delom to ne znam,
pretpostavljam da ne ţeli biti partner Fioni. Što se tiĉe Lazara samo sa tobom ţelim
biti u kontaktu, s tim što moja noga nikada više neće kroĉiti tamo. Nadam se da me
razumeš?
- Naravno. Kada god ti zatrebam, biću uz tebe. A on, ...vi?
- On? Ništa! Mislim da je pobrkao kajanje i ljubav. Kad to shvati, naći će mi brzo
zamenu! Ţene za njega nikada nisu bile problem!

67
 - Nisam sigurna u to! Pogrešio je i otvoreno ti to priznao, odbila si ga, .... I on ima
ponos i ne verujem da će pokušati išta više! Verovatno, zato i odlazi iz Lazara! – ĉula
je malo negodovanje u Violinom glasu.- A, ti? Da li ćeš ti naći zamenu? Ili, kada
shvatiš, ... da ne bude kasno, jer ćeš biti zamenjena!
- Ne znam, pokazaće vreme!

*****

I nakon razgovora sa Violom nije se osećala ništa bolje, ĉak na protiv. Razmišljala je o
njenim reĉima.

Verovatno je Viola u pravu, stavio je tačku na sve, čim više ne ţeli imati dodirnih tačaka
sa Lazarom. Neka, tako je bolje!, tešila je sebe.

Ipak, koliko god se trudila da ne razmišlja o Maxu, to joj nije polazilo za rukom. Stalno joj
je bio u glavi i pred oĉima, ali ne ono što se dogodilo pre tri godine, već ono što se zbivalo tih
poslednjih tri dana u Lazaru. Njegova ponovna blizina i ona dva poljupca potpuno su je
izbacili iz ravnoteţe. Nedostajao joj je, sa sigurnošću je znala je da će ostatak ţivota traţiti
njegov osmeh na drugima. Potpisani papiri za razvod još uvek su stajali u njenoj torbi. Svaka
pomisao na njih predstavljala joj je muĉenje, ali sa današnjim danom rešila je to prekinuti,
danas će ih odneti advokatu.

*****

Prošla su tri meseca od kako nosi samo ime Emilija Riĉi. Prošla je bura koja je porušila i
sa sobom odnela mnogo toga, polako se vraćala u koloteĉinu. Sa saznanjem da je u
potpunosti raskrstila sa prošlošću u njenu dušu uselio se kakav takav mir, bol je minuo, ali
ostali su oţiljci. Rad je bio jedini lek koji je pomagao donekle i grĉevito se drţala za njega.
Ustajala je rano i odlazila u njen i Sofijin restoranĉić, besprekorno je obavljala sve obaveze
unoseći sebe u svaku sitnicu.Tek naveĉe bi odlazila kući, toliko umorna da noću nije imala
vremena misliti ni na šta sem kako da se reši oteţalih nogu i povremenog bola u leĊima koji
se javljao sve ĉešće i ĉešće zbog sedenja u kancelariji i stajanja za restoranskim pultom. Sa
svime se polako uspevala izboriti, sem sa samoćom koju je osećala u sebi, sa prazninom
koja je zjapila u njoj poput kakvog mraĉnog bezdana bez dna.

Ţivnula bi samo s vremena na vreme kada joj je Viola dolazila u goste, jer joj je bila bliska
i draga. Violin vedar duh i smisao za šalu, bar na nekoliko sati, uspeo bi da joj vrati kakav
takav osmeh na usne i blesak u oĉi. I ovog majskog petka dolazi njena draga prijateljica i
izistinski se radovala nestrpljivo ĉekajući njen dolazak na aerodromu.

- Jao, Boţe, ti si sama kost i koţa!- uzviknula je Viola zagrlivši je .- Emilija, tebi treba
jedan dobar remont! Budi sigurna da ću se ovog vikenda postarat za to!
- Hajde, ne preteruj!- nasmejala se Ema i poljubila je u obraz.- Radujem se što si
došla!
- Nadam se da ćeš se i dalje radovati kad te propustim kroz šake!

68
 Obe devojke su se nasmejale i uputile ka izlasku iz aerodromske zgrade. Ubrzo su
sedele u Sofijinoj kuhinji i zajedno sa njom pile kafu.

- Priĉaj šta ima novo?- cvrkutala je Viola obraćajući se svojoj drugarici.

- Ah, šta ima da ti priĉa?- ubacila se Sofija.- Idem na posao, tamo uţivam sa
raĉunima, fasciklama i dosadnim nabavkama. Uveĉe sedam u svoju Mazdicu i
relaksiram se na putu do svoje sobe, gde opet radim do kasno, a onda idem u
krevet.- nastavila je oponašajući Emin glas.

Emilija je pogledala prekorno, a Viola zabrinuto.

- Ne znam šta u tome ima loše?- rekla je Ema.

- Šta ima loše?! Imaš 27. godina, da li si se skoro pogledala u ogledalo?-
odbrusila joj je Viola.
- Šta mi fali? Uvek sam brinula o svom izgledu.
- Oooo, draga moja, mnogo toga! Za poĉetak: fali ti 10 kg. Gde ti je osmeh, gde
ti je radost?! Fali ti društvo, a Bogami i jedan dooobar seks!
- Viola...- podviknula je Ema pogledavši je mrko.
- Šta „Viola”?! Nećeš valjda ostatak ţivot provesti sama, saţaljevajući se?
- Naravno da neću!- licem joj je preletela jedva primetna senka, a u mislima
dobro znani lik.
- Onda se mrdni! I, za tvoju informaciju, poĉinješ od veĉeras.
- Šta veĉeras?
- Hajde, dosta sa tim glupavim pitanjima, ... ne pravi se naivna. Veĉeras
izlazimo, sutra takoĊe! Nisi valjda mislila da sam prevalila ovoliku razdaljinu
kako bih sedela sa tobom u Sofijinoj kuhinji?!
- Slaţem se sa tobom!- nasmejala se Sofija podrţavajući Violinu odluĉnost.- I,
podrţaću te u svemu da ovo ludo devojĉe vratiš u normalan ţivot!

Emilija ih je i dalje gledala mrko. Koliko god da je negodovala, sebi je priznala da su u

pravu. Trebala joj je zabava, društvo, razbribriga,... odavno nije bila opuštena, odavno nije
uţivala ni u ĉemu sem u muĉenju same sebe. Viola je ispila poslednji gutljaj kafe iz ţute
šoljice sa tufnama i skoĉila sa stolice.

- U to ime, idemo prvo na sreĊivenje, a veĉeras u zavoĊenje. Đenovljani, ĉuvajte se!-

namignula je Sofiji, a zatim se obratila Emi, rukama oponašajući dizanje. – Ustaj!
- Viki,...- rekla je Ema molećivo.- .... ne znam,... odavno nisam...
- Pa, baš zato, ludice!!!- prekinula ju je Viola i uhvatila za ruku diţući je sa stolice.

Vratile su se kući negde ispred 21h. Sofija je odmah zapazila promene na Eminom licu.
Bilo je veselije, sjajnije i ponovo se smejala. Srce joj je zaigralo od radosti zaĉuvši njihov
kikot dok su se pele prema Eminoj sobi. Oko 22h bile su spremne za izlazak.

- Oh, kako ste slatke!- uzviknula je videvši ih u holu.

Viola se poĉela okretati u krug cerekajući se i pokazujući svoje izazovno telo u priliĉno
minimalnoj crnoj haljini. Emilija se nasmejala odmahujući glavom na njene ludorije. Ona je
za razliku od Viole bila sroz drugaĉije obuĉena. Na sebi je imala lepršave bele pantalone sa
visokim strukom, koje su priliĉno dobro sakrivale njenu mršavost, i beli top koji je dosezao do

69
pojasa pantalona. Preko je nosila dugaĉak prsluk bez rukava u beţ boji, koji je padao negde
do ispod kolena. Njen izgled nije bio vamp, kao Violin, ali izgledala je veoma privlaĉno.

Oko 22:30h ušle su u Hotel Sand in your shoes, koji se nalazio na samoj obali i imao
sjajnu diskoteku. Odluĉile se se za njega jer te veĉeri bilo je veĉe disko i pop muzike, a imao
je i prelep bar u kome su se sluţili jedni od najboljih koktela ligurske rivijere. Kada su ušle
unutra već je bilo popriliĉno ljudi i kako nisu imale rezervaciju, mesto su pronašle pored
šanka. Viola je odmah poĉela vrckati uz muziku. Kroz Emiliju su prošli blagi trzaji, odavno
nije bila na ovakvom nekom mestu. Pogledala je u svoju drugaricu i nasmejala se, svojom
pozitivnom energijom uspela je da joj delimiĉno povrati nekadašnje dobro raspoloţenje.
Rešila je da se drţi toga i uţiva sa njom ovo veĉe. Viola je primetila sjaj u njenim oĉima i
viknula joj u uho, pokušavajući da nadjaĉa muziku:

- Hoćemo li kao nekada?!

- Kao nekada!- nasmejala se Ema.- Dve tekile!- rekla je barmenu koji ih je posmatrao
veoma zainteresovano.

Njegov pogled nije promakao Violi. Liznula je so sa dlana izazovno ga gledajući, otpila
gutljaj tekile i poĉela da cedi krišku limuna u usta.

- Ovaj će nam veĉeras plaćati piće.- došapnula je Emi.- A... onda ga vodim sa sobom.
Ima li Sofija baštensku kućicu?

Muzika je bila skoro pa preglasna, Emilija je odmahnula glavom razvlaĉeći usne u osmeh.

- Nema veze, snaćiću se!- nasmejala se i Viola poteţući iz ĉaše ostatak tekile.- Hej,
daso, sipaj ponovo!- obratila se barmenu maĉkasto ga gledajući.
- Na usluzi, gospoĊice....- namejao se muškarac iz šanka ne skrivajući svoju
zainteresovanost.
- Viola.- nalaktila se na šank izazovno oblizujući donju usnu.- A ti si?
- Mateo.- odgovorio je spuštajući novu ĉašu tekile ispred nje.
- Pa, .. sladak si Mateo!
- I ti si! .... Smena mi traje do 12h.- ponovo joj se osmehnuo.- Vas dve ste same ili
oĉekujete nekoga?
- Ih, saaame... i slobodne ko ptice na grani!- zakikotala se Viola.

Emilija se ponovo nasmejala posmatrajući Violu kako oĉijuka sa barmenom. Uvek je to

radila, maksimalno se zabavljala i znala da ţivi. Ona je bila njena sušta suprotnost,
slobodna, direktna i nesputana. Volela je da flertuje i nikada nije marila za ono „ šta će reći
ljudi”, radila je ono što njoj godi u odreĊenom trenutku, ali isto tako znala i vrlo dobro da se
ĉuva. Mada, to joj i nije tako teško padalo s obzirom da je imala crni pojas u karateu. Emilija
nikada nije bila toliko slobodna, nikada nije otvoreno pokazivala da joj se neko dopada.

Nikada mi se niko nije ni dopadao, sem..., najednom su je preplavila sećanja. Potegla je

tekilu ţeleći da ih odagna. A, ne, ne..., prekorela je sebe. Večeras ću se zabaviti!

Sišla je sa barske stolice i poĉela se lagano njihati u ritmu muzike. Polako se opuštala,
zatvorila je oĉi i prepustila se ritmu. Nakon još nekoliko tekila i nekoliko numera osetila je
neĉiju ruku na ramenu. Okrenula se i ispred sebe ugledala muškarca sa toplim smeĊim
oĉima. Odmerila ga je pogledom, uĉinio joj se poznat.

70
 - GospoĊice, Emilija, iznenaĊen sam što vas vidim ovde!- doviknuo je kako bi
nadjaĉao muziku.
- Aaa,... A-Alonso?!- upitala je prisećajući se mladića koji je skoro svaki dan ruĉao u
njenom restoranu.
- Da!... Znate mi ime!?- nasmešio se ne skrivajući iznenaĊenje. - Uvek sam mislio da
gledate kroz mene!
- Znam svakog svog gosta!- odgovorila je uz blagi smešak.
- Izgledate drugaĉije!
- I vi!- spustila je pogled niz njegovo telo.

Bio je sportski obuĉen, u tamnim farmericama i crnoj majici. Skladno graĊen, zgodan.
Nikada na njega nije obraćala paţnju, iako je uvek osećala njegov pogled na sebi. U
restoran je, uglavnom, dolazio sam, izuzev nekoliko puta u nekom muškom društvu.

- Moţemo li da ne persiramo?

Emilija je klimnula glavo pogledavši u Violu preko njegovog ramena. Nasmejala se

videvši njen podignut palac u znak odobravanja.

- U to ime pozivam te u svoj separe. Trenutno sam sam. Oĉekujem da mi se pridruţi

sestra sa nekim svojim prijateljima.
- Ne znam...Nisam sama, sa drugaricom sam.- oklevala je Emilija.
- Nema problema, pozovi i drugaricu! A drugarica je?- upitao je osvrnuvši se oko sebe.

IzmeĊu dve numere muzika je na tren utihnula. Pozvala je Violu i upoznala je sa

Alonsom. Viola je odbila da ide sa njima, pošto je Mateo završavao smenu za 20 min.

- Ako ne smeta, pridruţićemo vam se kasnije.

- Ne, naravno! Moj separe je treći sa leve strane podijuma.

Stavio je ruku oko Eminih ramena, pokušavajući da se probije kroz guţvu koja je već bila
popriliĉna. Osećala se ĉudno sedeći u separeu preko puta smeĊokosog muškarca, sa
smeĊim oĉima. Odavno nije sedela u nekom muškom društvu. Bio je privlaĉan, morala je
priznati sebi. U tom delu diskoteke manje je bilo buĉno, mogli su da razgovaraju, bio je
prijatan sagovornik. Saznala je da radi u firmi u blizini njenog restorana, bavio se
marketingom i bili su istih godina. Alonso se ponašao veoma kulturno i pristojno i zaista je
poĉela uţivati u njegovom društvu s vremena na vreme traţeći pogledom Violu. I ona je
uţivala, sada, već igrajući sa simpatiĉnim barmenom. Sve je liĉilo na jedno lepo veĉe do
momenta kada joj se uĉinilo da oseća mirus citrusa.

I nije se prevarila. Zastao joj je dah videvši Maximilijana kako ulazi u njihov separe ruku
pod ruku sa dve devojke. Jednu je poznavala, bila je to Ana. Drugu, plavušu veoma
raskošnih oblina, nije poznavala. U momentu je osetila muĉninu ţeleći da nestane istog
trena. Iako je svetlo bilo prigušeno na njegovom licu videla je iznenaĊenje. Zaustavio je svoj
pogled na njoj pre nego što je pogledao u Anu. Nije znala šta bi to moglo da znaĉi, ali bila je
svesna da ju je i Ana prepoznala. Alonso je ustao da ih pozdravi.

- Sestrice!- prvo se obratio Ani spuštajući lak poljubac na njeno lice, a zatim se
rukovao sa Maxom i drugom devojkom.- Ţelim da vas upoznam sa nekim.- rekao je
uz osmeh okrećući se prema njoj.

71
 Osetila je neprijatan grĉ u stomaku i napetost u celom telu. Maximilijan ju je gledao pravo
u oĉi.

- Ovo je Emilija, moja poznanica, nadam se da ćemo uskoro biti i prijatelji. – rekao je
Alonso ponovo pogledavši u Emu.- Ema, dozvoli da ti predstavim Gabrijelu, svoju
prijateljicu iz detinjstva. Anu, moju dragu sestricu i njenog...
- Poznajemo se.- kratko je rekao Maximilijan, pogledavši je jednim hladnim pogledom.
- Poznajete se?- upitao je iznenaĊeno Alonso.
- Da. Zar ti Emilija nije priĉala o svom ţivotu?- upitao je ciniĉno ne skrećući pogled sa
Eminog lica.- Na primer, da je bila udata?
- Ne, baš! Ne poznaj... Udata?
- Izvini, druţe,... moţda bi trebalo da znaš,... Emilija je ... moja bivša ţena.- prekinuo
ga je u pola reĉenice.- Verovatno ćemo se još sretati.

Stresla se od njegovog glasa. Rekao je to sa takvom, ... takvim, ... nadmenošću, ...
poraţavajućim tonom, kao „ to sam već imao, ništa zanimljivo”! Odjednom su sve oĉi bile
uprte u nju, jeza joj se proširila ĉitavim telom. Stegnula je šake ispod stola i procedila kroz
stisnute usne.

- To i nije, danas, neka novost,... još jedan u moru promašenih brakova. Ne smatram
da je to nešto bitno ĉeme bih trebala opterećivati svoje prijatelje.

Zavladala je neprijatna tišina uprkos muzici koja je dopirala do njih. Pogledom je potraţila
Violu, znajući da tu više ne moţe ostati. Ustala je osećajući slabost u nogama, moleći se da
joj ne pozli.

- Alonso, ostaviću te sa tvojim prijateljima. Vidimo se uskoro. – rekla je uzimajući svoju

ĉašu i uputila se ka šanku ne ĉekajući njegovu reakciju.

*****

- Ema, šta je bilo?- upitala ju je Viola videvši je ispred sebe usplahirenu i smrtno bledu.
- Moram odmah da idem odavde.- odgovorila joj je na uho.
- Zašto?
- On je tu! On .... se poznaje sa Alonsom! Ne mogu ostati ovde!- uzviknula joj je
oĉajno.
- Ko on?- pitala je Viola odvajajući se od Matea.
- Ja!- zaĉula je Emilija tik iza sebe.- Od mene beţi!- njegov glas je nadjaĉao glasnu
muziku.

Obe su zaćutale zateĉene njegovim prisustvom i glasom. Prva se snašla Viola.

- Zdravo, Max!
- Zdravo,Viola, drago mi je što te vidim. Ukrašću ti drugaricu na nekoliko trenutaka. -
rekao je hvatajući Emiliju za ruku i okrećući je prema sebi.

72
 Stajali su tik jedno uz drugo, skoro da su se dodirivali donjim delovima tela. Dovoljno
blizu da je mogla da oseti, ne samo miris njegovog parfema, već i njegovu toplotu i tu
neverovatnu energiju, muţevnost kojom je bio optoĉen. Ponovo je osećala kako je privlaĉi,
poput magneta, ali i ţelju da pobegne što dalje od njega, pre nego što je u potpunosti
zahvati toplota koja se lagano širila njenim telom. Sve je mogla da podnese sa manje ili više
bola, to da više nisu ništa, saznanje da ga i dalje voli, saznanje da on neće biti i ostati sam
što se tiĉe ţena, ali ne i njegovu blizinu, ... ali ne i tu ţelju da ga dodirne.

Izistinski je ţelela da ga zaboravi, ne više zbog toga što je bila povreĊena sa njegove
strane, već zbog toga što više nije mogla niti znala kako da se nosi sa tom ljubavlju. Neka
viša sila ju je uspešno spreĉavala u tome, uvek bi se pojavljivao tamo gde ga je najmanje
oĉekivala i podsećao na to koliko je u duboko urezan u svaku njenu poru i u svaki deo
njenog tela i duše. Pogled joj se stopio sa njegovim i samo za nekoliko trenutaka bezbroj
emocija je protutnjalo kroz nju, a ni jedna nije bila ona zbog koje bi sklonila ruku koja ju je
već vodila ka izlasku iz diskoteke.

Nije ispuštao njenu ruku ni kada su se našli na plaţi desetak metara udaljenoj od ulaza u
hotel. Visoke štikle su se zabadale u sitan pesak i dodatno joj oteţavale i onako teško
hodanje. Kada je zakljuĉio da su se dovoljno udaljili od buke i radoznalih pogleda stao je.
Emilija je uzdahnula i skoro viknula:

- Dobro, šta sad hoćeš?!

Nije znala ni odakle joj toliki volumen glasa. Da li je to zbog ljutnje koju je osećala prema
njemu ili prema sebi. Na njega je bila ljuta jer se ponašao nedefinisano. Ponovo se osetila
poniţeno, tamo u separeu, a onda došao je za njom kao da polaţe neko pravo na nju. Na
sebe je bila ljuta što mu se nije mogla odupreti. Kada ga nije videla tri godine, i dok ju je
drţala zabluda da ga mrzi, nekako je i mogla da se nosi sa time zbog ĉega je bila u zabludi,
ali poslednja tri meseca bilo je neizdrţivo, pogotovu što joj je, tamo u Lazaru, rekao da su
njegova osećanja nepromenjena. Samo sami Bog zna koliko je puta podigla slušalicu da ga
pozove i koliko bola joj je priĉinjavalo svako njeno vraćanje na mesto bez okretanja brojeva.

- Zar baš uvek moraš biti uzrok svake moje neprijatnosti?!- nastavila je osećajući kako
joj srce bije ludaĉki.- Mi više nismo ništa, šta hoćeš od mene?
- Zar ti baš uvek moraš beţati od mene?- upitao je gledajući je u oĉi iz kojih su izbijali
plaviĉasti plamiĉci.

Nisu bile beţivotne i bezizraţajne što mu je davalo nadu da se u njenoj svesti nešto
menjalo, a ĉega ona nije još uvek bila svesna. Bio je u stalnom kontaktu sa Sofijom i nije
prošao ni jedan dan da nije razmišljao o njoj i kovao plan kako da je povrati. U srcu, u duši i
u svom celom biću osećao je da je ona njegova, njegova druga idealna polovina. U
momentima beskrajne praznine, kada bi ĉeţnja postala neizdrţiva, odlazio je u Đenovu
samo na nekoliko sati i ĉekao ispred kuće ili restorana kako bi je video na nekoliko
trenutaka. Nakon toga bi se osećao još jadnije, još usamljenije i praznije, ali ubedio je sebe
da mora biti strpljiv. Tri meseca ju je pustio da se smiri i da osećanja koja su je uznemirila u
Lazaru na neki naĉin naĊu svoje mesto u njenom biću. Svakako je bio planirao da je potraţi
ovog vikenda, ali putevi su im se ukrstili neplanirano ranije.

73
 Znao je i da je izašla sa Violom i bilo mu je jako drago zbog toga, jer nimalo mu se nije
dopadalo to što se ubijala od rada, ali u isto vreme srce mu je grejao razlog zašto to radi,
bilo je oĉigledno da nije mogla da ga zaboravi i da je u radu traţila spas. MeĊutim, iznenadio
se kada ju je video sa Alonsom, i odmah je proradila posesivnost, jer nije mogao da je
zamisli u naruĉiju drugog ĉoveka, zato je bio skoro neprijatan.

- Razloga je milion!- rekla je nešto tiše prekidajući tok njegovih misli.

- Umislila si ih, postoji samo jedan jedini, ali koji ti ne ţeliš da priznaš sebi!- nasmešio
se i pomazio je po obrazu.
- Hajde, molim te, prosvetli me!
- Nemoj posle reći da mi nisi dala dozvolu. - rekao je prijatnim dubokim glasom pre
nego što je spustio svoje usne na njene.

Lagano ju je povukao za ruku koju je još uvek drţao u svojoj i našla se u njegovom
zagrljaju. Kontakt oĉima i usnama nije prekidao. Njegove oĉi tamne i prodorne posmatrale
su svaki treptaj na njenom licu, svaki odsjaj u njenom oku. Uĉinilo joj se da se smeškaju kao
i krajevi njegovih usana dok joj je jezikom lagano razdvajao usne. Nije bila spremna za to.
Udahnula je duboko na nos pokušavajući da uhvati vazduh, jer njegove usne uvek su je
ostavljale bez daha. Srce je poĉelo snaţno da joj lupa, a u svojoj utrobi je osetila nekakav
pulsirajući bol koji se lagano širio celim telom, osim na mestima gde su je dodirivale njegove
usne i ruke, tamo se širila milina. Zatvorila je oĉi puštajući njegovim dodirima da lagano
neutrališu bol koji se nagomilavao mesecima. Maximilijano je nastavio neţno i lagano,
obujmivši njeno lice svojim dlanovima podsećajući se unutrašnjosti njenih usta vrhom svog
toplog jezika. Nije bila svesna trenutka kada je podigla ruke i savila ih oko njegovog vrata
prepuštajući se najlepšem osećaju na svetu, pripadati mu.

Kada je osetio da se predala prekinuo je poljubac ne ţeleći da ga obuzme strast i

uzbuĊenje koje je narastalo iz trena u tren, ali je nije pustio iz zagrljaja. Stegao ju je još
ĉvršće zagnjurivši lice u njenu kosu. Naslonila se na njega, spustivši ruke na njegove grudi.
Pod svojim dlanovima osećala je kako mu srce ubrzano kuca.

- Zucneš li samo jednu reĉ, kunem ti se...!

- Neću,- prekunuo ju je meko izgovarajući. - ...oduzela si mi dah! I...
- I? - prošaputala je pitajući sebe Ludo, šta radiš?
- I, ... ako ostaneš tako uz mene i ... ako me poljubiš još jednom, nećeš morati da mi
pretiš, jer ćeš mi oduzeti moć govora.
- To ne bi bilo ništa naspram onoga šta si ti oduzeo meni. - odgovorila je pokušavajući
da se odvoji od njega, a i da utiša srce i osećanja koji su podjednako bili uznemireni
njegovim dodirima.
- Ema,...- pozvao ju je dubokim glasom obuhvativši joj šakama lice.- ... molim te, ne
odbacuj ovo što imamo. To što nas povezuje doţivi malo ljudi i neće nestati koliko
god da smo fiziĉki daleko jedno od drugoga i koliko god da to poriĉe jedno od nas.
Onaj bezvezni papir koji smo potpisali ništa ne znaĉi, niti menja naša osećanja! I da
se nismo sreli veĉeras, sutra bih te potraţio... ali, ovog puta ... samo od tebe zavisi...
da li i poslednji put. Kada sam potpisao papire za razvod bilo je zato što si ti tako
ţelela, ... i ovog puta biće kako ti ţeliš.

74
 Sa svakom izgovorenom reĉi glas mu je postajao sve dublji i sve ozbiljniji. U njenoj glavi
odzvanjale su poput gonga i bušile joj telo ko pušĉana zrna. Znala je da posle ove veĉeri
neće biti povratka i samo je pitanje šta će prevagnuti snaga ljubavi i praštanja ili snaga
povreĊenosti.

Spustio je ruke pored tela i nastavio kao da joj je ĉitao misli.

- Samo, ... pitanje je moţeš li se izdići iznad svoje povreĊenosti, voleti i oprostiti ili...
ostati u njoj, voleti ... i ostatak ţivota provesti u traganju za naĉinom da zaboraviš.

Nekoliko trenutaka stajali su nemi jedno pored drugoga. Emilija oseti laku obamrlost, jer
uopšte nije sumnjala u rešenost koju je reprodukovao njegov glas. Maxovo tamnoputo
privlaĉno lice delovalo je odluĉno kao nikada do tada, a crne oĉi gledale su je šaljući jasnu
poruku: Uzmi ili ostavi! Zurila je u njega dok su joj oĉi menjale boju od plave do ljubiĉaste.

Uprkos, samo uliĉnom osvetljenju, Maximilijano je uoĉio kako joj rumenilo izazvano
poljupcem bledi velikom brzinom i ustupa mesto samrtnom bledilu. Oĉi boje razliĉka širile su
se sve više i izgledale su još krupnije u tom bledilu, dok su joj se pune senzualne usne
pretvarale u jednu ravnu crtu. Znao je da ju je uzdrmao i da nema nazad. Osetio je muĉninu i
neopisiv strah od onoga što će izabrati. Ţivot koji su imali u poslednje tri godine nije bio ţivot
i zbog toga morao je da ide do kraja. Nije mu bilo lako da se odluĉi na ovako nešto, ali
jednostavno više nije imalo smisla zabijati glavu u pesak i prepuštati vremenu da sve reši.
Voleo ju je do besvesti i više nije mogao podneti stanje u kome su se nalazili. Ili .... ili! Znao
je da ga voli, ali tako je prokleto bila tvrdoglava i ponosna.

Njen trenutni izgled davao mu je nadu da će je slomiti to što oseća u srcu, što je bilo ţivo
i što je nesvesno pokazivala svaki put kada se dodirnu. Video je borbu osećanja na njenom
prelepom licu... njenu ljubav, njenu tugu, njenu nesigurnost da nastavi sa inatom i zato je
rešio da reĉima zada poslednji udarac koji će svakako dokrajĉiti ili njihovu ljubav ili njihov
oĉaj.

- Još sutra sam u Đenovi, a zatim odlazim za Nicu. U 18h ĉekaću te ispred Hotela
Savoj... Prihvatiću kao konaĉnu odluku bilo šta da odluĉiš, uprkos onome što
osećam ... i kunem ti se, da će tako ostati do kraja naših ţivota.

Stajala je kao metalna statua. Celo telo joj je zahvatila hladnoća koja joj je zaledila krv,
disanje, reĉi na usnama, celokupna osećanja i biće u potpunosti.

- Hej, vas dvoje!- zaĉula je Violin glas kao iz najdubljeg tunela, a zatim i Maxov.
- Viola... Emilija je upravo htela da te pozove. Obe ste pile, pozvaću vam taxi.
Saĉekajte ovde.

Prišao je Emi i spustio poljubac na njen obraz zadrţavajući usne malo duţe na njenom
licu. Podigao je ruku u znak pozdrava Violi i uputio se prema obliţnjem parkingu.

- Ema, je li se nešto dogodilo?- upitala je Viola znatiţeljno.- Ema, plašiš me, šta ti je?
- Ništa... – odgovorila je tiho prenuvši se iz obamrlosti koja je polako nestajala sa
svakim Maxovim korakom koji se udaljavao.

75
 XIII deo

Sledećeg jutra obe su se probudile mamurne. Emilija je odmah ustala iz kreveta kada se
setila prethodne veĉeri, dok je Viola ostala još popriliĉno u krevetu maštajući, takoĊe,
sećajući se predhodne veĉeri. Zbog susreta i zakazanog sastanka sa Mateom nije ni
primetila koliko je Emilija potištena i kako joj oĉi uznemireno igraju. Ema je u glavi po ko zna
koji put premotavala svaku Maxovu reĉ. Sat je otkucavao već 14h, a ona ni dalje nije imala
ni jedno prihvatljivo rešenje za svoj nemir. Jasno joj je stavio do znanja da mu znaĉi, da je
ţeli, ali plašila se...

Ako prihvatim, moţda ću opet biti povređena, u slučaju da je precenio svoju ljubav.
Prošle su skoro tri godine ... Pitanje je koliko je ostalo od njegove ljubavi!, objašnjavala je
svom srcu.

Ako ga pustiš, da li ćeš to ikada oprostiti svom razumu?!, pitalo je srce. Prava ljubav i bol
ne prestaju nikada!

Oko 15h Viola je otišla na ruĉak sa Mateom, a Emilija u restoran da pomogne Sofiji.
Trudila se da suzbije i ne pokazuje svoju nervozu. Što je više razmišljala sve više je bila u
nedoumici. Šta ţrtvovati? Svoju reĉ da mu nikada neće oprostiti, samim tim i svoj ponos, ili
beskrajnu ljubav koju je osećala prema Maxu.

Prva joj je davala Maximilijana Lombardija ponovo pored sebe i novo ţrtvovanje da
podnese sve ono što bi došlo sa njim u paketu, svesna ĉinjenice da bi tu bilo i slatkog i
gorkog. Druga joj je davala nastavak svega onog što Emilija Riĉi trenutno jeste i moţda
zaborav i ĉinjenicu da njegov osmeh, njegove oĉi, njegove dodire u buduće moţe imati
samo u svojim sećanjima.

Kaţu da ţivot ĉoveku uvek da samo toliko koliko moţe podneti. Pitala se šta od to dvoje
ona moţe bezbolnije podneti i poneti u budućim danima. Sve nervoznije je gledala u sat
okaĉen na zidu kancelarije. Ĉinilo joj se kako joj srce udara u ritmu pokreta kazaljki metalno-
sivog sata. I što su se one više pribliţavale opruţenom uglu izmeĊu 6 i 12, to je ono sve jaĉe
tuklo.

17:00h, ... Dum! 17:05h,... Dum! 17:10h...Dum, dum! 17:15h,...Dum, dum,dum,...

*****

17:45h... Maximilijano je nervozno pogledao na svoj ruĉni sat.

Još je nema!, uzdahnuo je uzimajući još jedan gutljaj viskija, gledajući kroz prozor foajea
Hotela Savoj. Sinoć je bio siguran da će doći, meĊutim sada u 17: 53h, ta sigurnost polako
se topila ko poslednji sneg u proleće. Platio je raĉun i pokupio svoje stvari. Uputio se pomalo
tromim korakom prema parkingu gde ga je ĉekao auto i ĐorĊo, njegov vozaĉ. Sa svakim
korakom u njemu su klijala nova osećanja, a u srcu zebnja.

76
 Taĉno u 18:00h ušao je u svoj auto i rekao vozaĉu da kreću za pet minuta. Svaki sekund,
svaki tren od tih pet minuta bili su mu kao veĉnost, jer je nesvesno ţeleo da toliko traju.
Naslonio je glavu na naslon sedišta i zatvorio oĉi. Još jednom prebirao je po sećanju i ĉinilo
mu se da je moţe osetiti.

Zašto, Emilija, zašto?, prošaputo je u sebi protrljavši slepooĉnice u kojima se poĉeo

nagomilavati pulsirajući bol.

Ha, Boţe, kako zašto? Povredio si je! Ako je stvarno voliš, ostavi je na miru!, zlokobno
mu je kontrirao neki unutrašnji glas.

- Gospodine,... 18:15h je. - zaĉio je ĐorĊov smiren glas.- Krećemo li?

- Krećemo, ĐorĊo!- odgovorio je promuklim glasom.

Audi 8 polako je kliznuo u susednu ulicu sklanjajući se u stranu kolima hitne pomoći i
uputio se prema auto-putu za Nicu.

Maximilijanovim telom širio se tup bol, ali i bes. Sada se i on osećao izdato, povreĊeno, i
nije mogao da savlada nadolazeći bes koji ga je polako obuzimao. ĐorĊo je svremena na
vreme zabrinuto posmatrao u retrovizoru smrknuto lice svoga poslodavca, liĉio mu je na
povreĊenu zver. Nikada ga nije video takvoga, njegova maslinasta boja koţe poprimila je
neku notu sivila, a oĉi boju najtamnije noći. Na licu kao da je imao masku, vilice su mu bile
ĉvrsto stegnute, a telo kruto. Dvadesetak minuta sedeo je ukoĉeno, s vremena na vreme
prolazeći prstima kroz crnu kosu.

Kada su iza njih ostala svetla Đenove, Maximilijano je uzeo telefon.

- Ana,...- zaĉuo se njegov odluĉan glas koji je odzvanjao poput metala.- Za koliko
moţeš da se spakuješ? ... Otkaţi svoj let za Palermo i uzmi taxi, ĉekam te na prvoj
benzinskoj stanici na autu - putu za Nicu. Da, ... predomislio sam se, ... bićeš mi
potrebna.

Nedugo za tim obratio se ĐorĊu glasom bez boje.

- ĐorĊo, koliko dugo si oţenjen?

- Više od dvanaest godina. - odgovorio je crnomanjasti vozaĉ.
- Jesi li se ikada pokajao što si svoju ljubav dao baš njoj?

ĐorĊo ga je pogledao zbunjeno. Osećao je da Maximlijanu u tom trenutku treba razgovor,

ali nikada sa njim nije razgovarao o neĉemu što je izlazilo iz okvira posla.

- Nisam, gospodine. Moja ljubav prema Bjanki...- zastao je za trenutak osećajući blagu
neprijatnost.
- Nastavi ĐorĊo.- rekao mu je nekako i suviše mirno.
- Moja Bjanka zasluţuje i više od onoga što sam joj dao i što joj dajem.
- Je si li je ikada povredio, u bilo kom smislu?
- Pa,... nisam fiziĉki..., ali... - bilo mu je sve više neprijatno, pogotovu što nije znao
kuda vodi ovaj razgovor. - Znate kako je to, ... muško u punoj snazi, misli sve moţe,
sve su njegove. Kada su došla deca, ona je bila malo više oko njih, a ja malo više
oko drugih ţena. - ĐorĊo je pokajniĉki slegnuo ramenima.
- Znaĉi varao si je?

77
 - Pa, ... jesam, ali kako da vam kaţem, ... ne srcem, ... telom!
- Je li znala za to?
- Jeste, gospodine,... ţene to uvek osećaju! Ali, prošlo je...
- Znaĉi, ... oprostila ti je!
- Jeste, ...i to je već odavno iza nas. – ĐorĊo je izvio svoje usne u nešto što je liĉilo na
osmeh. - Morao sam se poštenski potruditi i voleti je duplo više, muštrala me na
svakom koraku.
- Šta po tebi, ... tvoja Bjanka, nikada ne bi oprostila?- uzdahnuo je Max postavljajući
novo pitanje.
- Ne znam, gospodine,... teško pitanje! ... Ako mi je oprostila prevaru, ... mislim da bi
oprostila i nešto drugo. Kad voliš, lako je oprostiti, ... ljubav naĊe naĉin, bar tako
kaţu!
- Eh, ĐorĊo,... ĉuvaj tu ţenu, ... zasluţuje ona mnogo više od tvoje ljubavi.- rekao je
Maximilijano vadeći iz svog sakoa neki mali zamotuljak umotan u ukrasni papir. –
Pokloni joj ovo. - nastavio je jezivo tihim tonom priţajući mu paketić.
- Šta je to?
- Nebitno, obradovaće se, reci da si joj ti kupio.
- Gospodine, ako je to nešto skupo... kako da vam...- mucao je vozaĉ zbunjeno.
- Ne duguješ mi ništa! Gledaj na to kao moj poklon tebi za godine odanosti, a tvoj njoj
za godine ljubavi. Odanost, poverenje i ljubav su od neprocenjive vrednosti i ne
postoji to blago koje ih je vredno!
- Gospodine, ... smem li i ja vas nešto da pitam?

Maximilijano je potvrdno klimnuo glavom traţeći udobniji poloţaj na sedištu.

- Je li opet gospoĊa Emilija?

- Nije više. - odgovorio je tiho, jedva ĉujno.- Svraćamo na prvu pumpu.
- Gospodine, ... i izgubljena ljubav, još uvek je ljubav. Nemojte da bes upravlja vama!

*****

Ĉula je glasove, osećala nepoznate dodire i fiziĉki bol koji joj je svrdlio u glavi poput
bušilice. Osećala je neku plastiku u ustima i nekakav metalni ukus, i htela se pomeriti, ali uz
sve napore nije mogla ni kapke otvoriti. Ponovo glasovi, pa mrak, praznina, ... ponovo
glasovi i hladnoća i opet mrak....U trenutku ĉula je samo otkucaje svog srca koji su bili sve
tiši i tiši... Oni su je uljuljkali u san...Veoma ĉudan san!

Neko obuĉen u belo stajao je na vrhu veoma strmog brda, a ona se nalazila u njegovom
podnoţiju. Pokušavala je da se popenje, hodala je jako sporo i taj hod joj je priĉinjavao
strašan napor, a i bol. Saplitala se i padala, klizala unazad,... ali teţnja je i dalje postajala i
terala je dalje. Jaka svetlost zaslepljivala ju je i nije joj dozvoljavala da gleda na gore, a ona
je ţelela baš to, odbijajući da gleda unazad. Pruţila je ruku prema nepoznatoj osobi,
nadajući se pomoći, već ju je savlaĊivao umor, a ţelela je stići do vrha. I osetila je meku i
neţnu, ali u isto vreme i ĉvrstu ruku koja se omotala oko njenog zgloba. Vukla ju je ka vrhu i
sa svakim metrom preĊenog puta otkrivala po jedan deo osobe okupane svetlošću.

78
Najednom joj je ta ruka, lepih dugi prstiju i ĉetvrtaste šake, postala jako poznata, i njen dodir
joj je godio. Popela se na vrh i suoĉila sa crnim oĉima i sa zvezdama u njima. Te zvezde su
bile njena svetlost, ona koja ju je odbijala i istovremeno privlaĉila.

Max, stigla sam! Vodi me sa sobom, jer moj ţivot bez tebe nema nikakog smisla!,
prošaputala je i srce je poĉelo brţe da kuca. Ponovo je u podsvesti zaĉula ono „ bip,
,..bip,...bip ”.

*****

- Doktore, brzo,... mislim da je pomerila usne i nešto promrmljala!- uletela je u lekarsku

sobu usplahirena Sofija.

Doktor je odmah spustio fasciklu koju je drţao u ruci i pohitao ka sobi gde je već 31 dan
leţalo nepomiĉno telo Emilije Riĉi. Samo isprekidana lomljiva linija na monitoru bila je jedini
dokaz da je još uvek ţiva.

- GospoĊo, molim vas, saĉekajte ispred!- rekao je doktor Federiko, ulazeći u Emilijinu
sobu.

Pogledao je u samrtniĉki bledo lice devojke, igrali su joj damari na sklopljenim kapcima i
jedva primetno pomerale su joj se suve usne pokušavajući da oblikuju neku reĉ.

- Emilija! Hajde, otvorite oĉi!- pozvao je odluĉnim glasom hvatajući je za ruku koja je
beţivotno leţala pored tela.- Hajde, moţete vi to! Emilija!

Osetio je tek slabašan stisak na svojim prstima pre nego što je ugledao zenice boje
razliĉka. Osmehnuo joj se.

- Bravo, lepotice! Dobro došli nazad!

Prodiranje svetlosti u otvore njenih zenica stvaralo joj je neverovatnu bol, ali ta bol polako
ju je vraćala u stvarnost i otkljuĉavala jednu po jednu stanicu sećanja. Kada se pogled
izbistrio i bol patinula pogledala je oko sebe koliko je mogla dosegnuti kolutanjem oĉiju.
Sasvim joj je bilo jasno da se ponovo nalazi u bolnici. Svud oko nje širila se ona odvratna
belina i miris medicinskog alkohola. Belinu je jedino narušavalo zeleno bolniĉko odelo
ĉoveka koji joj se smešio. Pokušala je da nešto kaţe, ali još uvek nije mogla pomeriti jezik i
usne. U glavi joj je vrištalo samo jedno pitanje: Max?

- Ja sam doktor Federiko, nemojte se naprezati! Bili ste u komi. Drago mi je što ste se
probudili, pitanja ćemo ostaviti za kasnije. U hodniku je neko ko ţarko ţeli da vas
vidi, ali .... samo na nekoliko minuta.

Na monitoru sa njene leve strane, izlomljena linija poĉela je praviti oštrije i višlje uglove,
ali ne zbog onoga što je rekao doktor već zbog zavijanja sirene spolja. Vatila joj je sećanje.

79
******

17:35h... i već, više, nije mogla savladati srce niti ruke koje su poĉele vidno da se tresu.
Bila je sama u kancelariji, Sofija je otišla kući, Viola je bila sa Mateom. Dvadeset pet minuta
delilo ju je od najveće prekretnice u ţivotu, znala je to, bez obzira šta bude izabrala.

Da li u opšte mogu da biram! Ne! Postoji samo jedan izbor i jedan jedini put kojim ţelim
da idem!

Dograbila je mobilni i svoju torbu i potrĉala ka izlazu iz restorana. Reći će mu da mu je

oprostila i da ga nikada nije ni mrzela. Reći će mu koliko ga ţeli i da je samo njegova. I otići
će sa njim i biće u njegovom zagrljaju, njegovom krevetu i njegovom ţivotu, jer više nije
mogla podneti ni jedan minut razdvojenosti. Ponovo ju je zapuhnula njegova ljubav, srce joj
je šaputalo da je ne sme ponovo odbaciti.

17:45h... već deset minuta ĉeka taksi. Uzela je telefon, pozvaće Maximilijana! Više od
trideset meseci, bar po pet puta u mislima je prstom prelazila preko tih brojki u ţelji da ga
pozove, sada je bilo pravo vreme za to. Ekran je bio mrtav, setila se, nije ga punila od juĉe
ujutru. Toliko je bila opsednuta razmušljanjem šta da radi da joj telefon nije ni padao na
pamet, kao ni bilo šta drugo.

„ GospoĊice, vi ste poruĉili taksi?!”

„ Da, molim vas, Hotel Savoj!”, skoro da je utrĉala u taxi. „ Koliko vam treba do tamo?”

„ Oko desetak minuta.”

„ Molim vas, poţurite!”, usplahireno je pogledala sredoveĉnog taksistu.

17: 53h... stajali su ispred pretposlednjeg semafora u dugom bulevaru Arsenale di Terra,
kroz prozor taxi vozila već je videla obrise beliĉaste fasade hotela, a u snovima sebe u
Maxovom zagrljaju. Vozila su stajala u tri kolovozne trake, iz kratkog sanjarenja trgnule su je
sirene nestrpljivih vozaĉa. Pogledala je na sat.

17:56h. Uhvatila ju je panika.

Neću stići! Max, molim te, sačekaj me! Molim te, ljubavi!, preklinjala je, u mislima
pokušavajući da mu pošalje telepatsku poruku. Izvadila je 50 evra i bacila na suvozaĉko
mesto i istog momenta otvorila vrata sa svoje strane, mislila je da će tih nekoliko stotina
metara preći brţe peške.

Nije primetila da se semafor otvorio, niti je ĉula vozaĉevo jezivo ”Neeee!”, samo je
zakoraĉila u mrak i u prostor u kome su glasovi postajali sve tiši i tiši. Na momenat je do nje
doprla sirena i to je bilo poslednje što je ĉula sve do udaljenog glasa doktora koji joj je
objasnio da se upravo probudila iz kome.

80
*****

- ... i mislim da će to biti sasvim dobro. Ova sezona dobro je poĉela, ako nastavimo
istim tempom, i graĊevinari ne budu u neĉemu podbacili, imaćemo sasvim dovoljno
kapitala za sreĊivanje tog hotela. Bila je to dobra in...- Ana je pogledala u muškarca
koji joj bio okrenut leĊima. Drţao je ruke u dţepovima od pantalona gledajući napolje
kroz neprobojno staklo kancelarije. - Max?- pozvala ga je tiho najednom postajući
svesna da duţe vreme samo ona priĉa.

Spustila je na sto papir i olovku koje je drţala u rukama i stala pored njega.

- Max!- pozvala je ponovo.

Okrenuo se prema njoj i susrela se sa bezizraţajnim pogledom njegovih oĉiju. Već duţe
vreme bio je takav. Ćutao je više nego obiĉno, ostajao duţe da radi nego obiĉno, i uopšte
ponašao se drugaĉije nego obiĉno. Ĉinilo joj se da je sve to poĉelo od onog puta u Nicu.

- Izvini, Ana, zamislio sam se. - rekao je dubokim glasom.

I u glasu i na licu jasno mu se ocrtavao umor, i ne samo umor, već i nezadovljstvo i jasna
potištenost. Ispruţila je ruku i dotakla mu lice. Usudila se dotaći lice koje je već duţe vreme
u njenim mislima i snovima. Naţalost, njen poslodavac i kolega, ĉovek koji joj je verovao za
sve vezanio za posao, kao da nije primećivao njena osećanja, ili se pravio da ih ne
primećuje. U poslednje vreme provodili su zajedno mnogo vremena i poslovno putovali
zajedno, ali on je uvek bio uzdrţan i niĉim nije pokazivao da je primećuje kao ţenu. U
podsvesti znala je zašto je to tako, ali nije ţelela da prizna sebi da još uvek pati za svojom
bivšom ţenom. Oh, kako ju je mrzela.

- Kada bi me samo bar pogledao...malo drugaĉije ... - prošaputala je gledajući ga u

oĉi. - ... I ja sam ţena.
- Ana, ne! Molim te! - rekao je sklanjajući njenu ruku sa svog obraza. - Nemoj da
kvarimo odnos koji imamo. Poštujem te kao saradnika, kao Alonsovu sestru i od tebe
oĉekujem isto poštovanje. IzmeĊu nas ne moţe nikada biti ništa.
- Zašto? Zar su sve te druge, sa kojima si se leĉio od Emilije, bolje od mene?
- Ne radi se o tome, ... sve te ţene meni nisu znaĉile ništa, kao ni ja njima, samo
dobar jednokratni provod. Sa tobom to ne ţelim, jer ne ţelim da te povredim.
- A ako ja to ţelim?
- Ne! Niko ne ţeli biti sa nekim ko ga ne voli! Ti si lepa i pametna ţena i sigurno će
neko jednom znati da ceni tvoja osećanja. Cenim ih i ja, ali nisam u stanju da ti na
njih odgovorim.
- Toliko je voliš?- upitala je Ana saosećajno. - Mogu da te razumem. – uzdahnula je i
odvojila se od njega. - Ali, ne mogu da razumem nju!
- Svako ima svoje razloge!- uzdahnuo je prolazeći prstima kroz kosu.- Završili smo za
danas, slobodna si!
- Max, neću te ostaviti samog. Ako je prijateljstvo jedino što mi moţeš ponuditi,
prihvatiću.
- Ne ţelim da gajiš bilo kakve nade vezano za nas.
- Obećavam. - nasmešila mu se. - Hajde, idemo na neki dobar alkohol da utopimo
tugu za onima koji nas ne vole!

81
 XIV deo

Od Emilijinog buĊenja prošlo je pet dana. Saznala je sve o svojoj nesreći: pokupio ju je
neki kombi koji je išao u traci do taxija iz kojeg je izlazila, udarila je glavom od asfalt i imala
je duboku ranu na potiljku dugu više santimetara. Bilo je pravo ĉudo da je takav udarac
preţivela, jer obiĉno svi udarci u potiljak su smrtonosni. Hematom koji se stvorio, pritiskao je
mozak i zbog toga je bila u komi. Imala je i prelom butne kosti, koji je već bio zarastao, ali
ĉekali su je dani rehabilitacije.

Od njenog kreveta nije odmicala Sofija, stalno je posle smene dolazio i Renato. Sofija joj
je rekla da je 15 dana bez prestanka uz njenu postelju bila i Viola, a zatim je morala da se
vrati u Lazaro zbog obaveza oko cvećare. Sada je dolazila vikendom.

Prva dva dana nakon buĊenja Emilija još uvek nije mogla da govori, samo je slušala.
Sada nakon pet dana mogla je da priiĉa neko vreme, a zatim bi se odmarala.

- Ema, dušo, ... – poĉela je Sofija oklevajući.- ... gde si tako ţurila, toga dana? Zašto
nisi išla svojim autom?
- Trebala sam ... da se naĊem... sa Maxom.- rekla je tiho, jedva ĉujno.

Sofija ju je pogledala iznenaĊeno. U uglovima Eminih oĉiju zablistale su suze, uzdrţavala

se da ne zaplaĉe.

- Mi, oĉigledno, nismo suĊeni jedno drugome. - Nastavila je uzdahnuvši duboko.

Jednom on nije imao razumevanja za mene, drugi put ja za njega....Naţalost, oba
puta završilo se kobno za mene... Valjda mi je to sudbina.
- O, dušo...Zašto mi nisi ništa rekla? Ni meni, ni Violi...- Sofija se zamislila za trenutak.
Da li je to objašnjenje za Maximilijanovo neodgovaranje na moje poruke?

Od njihovog razgovora, kada ju je Maximilijano Lombardi posetio u Đenovi, Sofija i on su

bili u stalnom kontaktu. Pozivao ju je povremeno i raspitivao se o Emiliji, u poslednjih mesec
dana to nije bio sluĉaj, nije je pozvao ni jednom. Pokušavala je nekoliko puta da ga dobije na
telefon firme u Palermu, jer njegov broj, preko koga ju je zvao, bio je iskljuĉen. Ostavila je
nekoliko poruka kod devojke koja se predstavila kao Ana, ni na jednu nije odgovorio.

Da li on uopšte zna šta se dogodilo?

- Zašto ste trebali da se naĊete?- upitala je ponovo Sofija.

- Ucenio me je ... – ponovo je prošaputala Ema.
- Kako te ucenio, ... ne razumem?!- Emine reĉi bile su novi šok za Sofiju.
- Sreli smo se predhodno veĉe ... u diskoteci. Jasno mi je rekao da ţeli biti sa mnom,
ali da ja moram odabrati: budućnost sa njim ili bez njega, ali ovog puta bila bi to
konaĉna odluka. Kasno sam shvatila...- zastala je i i nervozno zagladila pramenove
kratke kose.

82
 Sofija ju je gledala zabezeknuto. Sada joj je sve bilo jasno. On ne zna za nesreću, on misli
da je Emilija izabrala ţivot bez njega, zato se i ne javlja.

Moraću nekako da stupim u kontakt sa njim!

- Znam da ga voliš, zašto si se predomišljala?

- Zato što sam se plašila. Mislim da ne bih preţivela još jedno razoĉarenje pored
njega. A onda sam shvatila da neću preţiveti ni bez njega, ukoliko se prekine svaki
naš kontakt. On sada, verovatno....- zamucala je, ne mogavši da nastavi, dve krupne
suze kliznule su niz njeno lice.

Sofija ju je pomazila spuštajući ruku na njen obraz, a zatim i na glavu gladeći ono što je
ostalo od njene svilenkaste duge kose. Kada su je dovezli u bolnicu, zbog dubine i ozbiljnosti
rane na glavi, ošišali su je na ćelavo.

- Ah, vas dvoje! Mislim da ga moraš pozvati i objasniti mu, ne smeš ga ostaviti u
zabludi!
- Ne ţelim da me vidi ovakvu! Pozvaću ga kada se oporavim...
- Dušo, ne znam da li je to dobra ideja. Tvoj oporavak neće kratko trajati... a moţda,
uz njega to bi trajalo mnogo kraće.
- Ne mogu ga zvati, ne mogu preko telefona.... Mora da me vidi i ja njega.- rekla je
Ema zastajkujući.- Trudiću se da što pre stanem na noge, ... otićiću na Siciliju.

Sofija je videla odluĉnost u njenom pogledu i znala je da će tako i uraditi.

*****

Od tog njihovog razgovora, Emilija se zaista trudila i borila do iznemoglosti da svoje

stanje dovede u red. Kada god nije mogla da jede, uzimala je još jednu kašiku više
zamišljajući Maxove oĉi. Kada je teško gutala, trudila se još više, zamišljajući njegov osmeh.
Tvrdoglavo je veţbala po nekoliko sati na rehabilitaciji zamišljajući sebe u njegovom
zagrljaju. Sve je podnosila stoiĉki samo kako bi što pre stala na noge nošena ţeljom da se
oporavi i da ga potraţi.

Ipak, noću nije mogla da spava. Pored optimizma i dobrih misli kojima je teţila, potkradao
se i crv sumnje. Šta ako je odbije, ako ne bude ţeleo da je sasluša? To se već jednom
desilo! Svakim danom u njoj je rasla sve veća ţelja za njim, ali i strah. U tih nekoliko sati
kada bi zaspala, savladana umorom i iscrpljenošću, stalno bi joj dolazio u san. Mazio bi je,
... ljubio, ... šaputo bi joj... Budila se okupana u znoj i razoĉarana time što je to samo san.

Prvog dana kada je mogla da stoji bez štaka, kupila je avionsku kartu za Palermo. Viola
se ponudila da poĊe sa njom, ali ona je to odbila, rekavši da se oseća dobro i sigurno, i da
za tim nema potrebe.

Iako se nadala najboljem, ipak je po dolasku u Palermo iznajmila hotelsku sobu, za svaki
sluĉaj. Prvenstveno je ţelela da se odmori i presvuĉe pre odlaska do vile Lombardijevih. Bila
je subota veĉe, znala je da Maximilijano tada veĉera sa porodicom, to im je bila tradicija,
subotnje okupljanje za veĉerom. Subotom posluga je imala slobodan dan, veĉeru je
pripremala liĉno Maxova majka.

83
 Dok se spremala preplavila su je sećanja na dane kada je zajedno sa Maxom boravila u
vili. Pomagala je gospoĊi Lombardi u pripremanju tih obroka. Višestruko se pribojavala svog
odlaska tamo. Maxove roditelje i brata, osim u novinama, nije videla od dana njenog
propalog venĉanja. Pitala se da li im je Max rekao istinu i kakav će sada biti njihov stav.
Ipak, najveći strah u njoj je izazivala pomisao na ponovni susret sa Maximilijanom. Koliko
god pokušavala pozitivno da razmišlja nije mogla smiriti podrhtavanje ţeludca i tremu od
neizvesnosti.

Obukla je dugu letnju haljinu svetlo plave boje koja je koliko toliko sakrivala njenu
preteranu mršavost, smatrajući da će se u njoj najprijatnije osećati s obzirom da je u to doba
godine na Siciliji bilo jako toplo i da je njoj od nervoze bilo još toplije od normalnog osećaja
vreline. Obula je lake koţne sandale bez potpetica, jer zbog povrede noge nije mogla nositi
bilo kakve štikle. Pogledala se u ogledalu. Uĉinilo joj se da ispred sebe vidi odraz neke
druge ţene sićušnog tela bez ijedne obline, upalih obraza, kratke kose. Samo oĉi su
podsećale na ono što je bila nekada što se ticalo fiziĉkog izgleda, one su bile ţive
pothranjene nadom da sve moţe biti kako je njeno srce potajno ţelelo.

Da li će me Max ţeleti ovakvu?

Sa takvim uzburkanim mislima izašla je iz taxija ispred vile Lombardi. Sa svakim njenim
korakom sigurnos se topila, a nemir postajao sve veći. Drhtavim prstima pritisnula je dugme
interfona na visokoj kapiji od kovanog gvoţĊa.

- Izvolite?- ubrzo je zaĉula glas. Alberto, Maxov brat!, prepoznala je glas.

- Molim vas, ... da li je Maximilijano kući?- upitala je kada se sabrala oslovljavajući
svog nekadašnjeg devera sa vi, iako to nikada ranije nije ĉinila. Sa njim je imala
dobar odnos i komunikaciju.
- Trenutno je kući.... a ko ste vi? Ne poznajem vas! Novinari?- upitao je Alberto
gledajuću u krhku ţenu kratke kose na ekranu video - nadzora. Glas mu je bio tako
poznat.
- Alberto, ... Emilija je.- izgovorila je uz veliki napor okrenuvši svoje lice prema kameri.
- E-Emilija!- uzviknuo je uzbuĊeno.- Ema!

Brzo je pritisnuo taster za otvaranje kapije i istrĉao napolje ko bez duše. Kada se našao
ispred nje nije mogao da progovori od zaprepašćenja, ni zbog toga što je vidi ispred sebe niti
od toga kako je izgledala.

- Boţe, šta se tebi dogodilo?- upitao je tiho pre nego što ju je prijateljski i iskreno
zagrlio.

Stajali su tako nekoliko trenutaka pre nego što ga je Emilija pogledala i rekla tiho
uzdahnuvši:

- Drago mi je što te vidim. O tome ćemo kasnije. ...Molim te, moram da vidim Maxa.
- DoĊi!- pozvao ju je ne skidajući svoju ruku sa njenih ramena.- Max se pakuje za put...
putuje posle veĉere.
- Putuje?- upitala je zaĉuvši neki ĉudan ton u njegovom glasu.
- Mislim da je najbolje da ti on to kaţe.- odgovorio je uvodeći je u dnevni boravak. –
Sedi, molim te! Max je u biblioteci sa.... ocem, pozvaću ga!

84
*****

- Max, ... moţeš li da doĊeš na trenutak?- upitao je Alberto ulazeći u biblioteku.

- Moram li?- upitao ga je brat lenjo, zavalivši se u fotelju.
- Pa, ... bojim se da moraš.
- Ako ti tako kaţeš....- Maximilijan je ustao i pošao ka vratima.- Oĉe, mislim da je to to!
Ako imaš još neko pitanje... vratiću se!
- Ne, ne,... sve smo se dogovorili!- odgovorio je gospodin Lombardi pogledavši u ţenu
koja je sedela do njega.- Vidi šta hoće to smetalo i idemo na veĉeru.

Svi u prostoriji su se nasmejali izuzev Alberta.

- Mislim da ti uskoro neće biti do smeha!- obratio se ironiĉno Maxu zatvarajući vrata
od biblioteke.- Imaš posetu, macane,....
- Posetu?- upitao je Max paţljivije osmotrivši Albertovu iskrivljeno lice i ironiĉni
osmeh.
- Mhh... u dnevnom boravku je. Pošao bih sa tobom da ti vidim facu, ali... ja ću biti
dobar brat... pa ću straţariti u sluĉaju da je neko radoznao i ţeli da vas prekine!
- Alberto, uozblji se, da ti ne prisedne veĉera!- zaĉikavao ga je Miximilijano prilazeći
dnevnom boravku.
- Haha...ha... Bojim se, da za nekoliko minuta, ti nećeš imati ni apetit za nju!- ĉuo je
Max njegove reĉi dok je otvarao vrata velikog dnevnog boravka.

Luksuzno ureĊena prostorija bila je dobro osvetljena i odmah sa vrata video je ţenu
kratke kose koja je stajala okrenuta leĊima pored prozora. Ta figura, ta pojava,... osetio je
bol po dnu grudnog koša, kao da mu je neko izbio vazduh.

- Ti?- upitao je malo višim tonom zatvarajući vrata.

- Ja.- odgovorila je tiho okrećući se prema njemu.

Ostao je ukopan u mestu, i nakon prvog šoka, usledio je drugi, kada je pogledom prešao
preko njene figure od njenih bosih stopala u koţnim sandalama, pa do kratke, isuviše kratke
kose. Izgledala je sablasno, jedva se uzdrţao da joj istog ĉasa ne priĊe i ne zahteva
objašnjenje.

O, dođavola, šta je ovo?, pomislio je u sebi pokušavajući da prihvati njen novi izgled.
Stisnuo je usne savladavajući nestrpljiva pitanja koja su se rojila iz ĉasa u ĉas. Još nekoliko
sekundi ju je zapanjeno posmatrao pre nego što je ponovo upitao hladnim tonom:

- Šta traţiš ovde?

Emilija je osetila slabu drhtavicu, disanje je poĉelo da joj biva neujednaĉeno, ali nije
skrenula pogled sa njegovog lica. S mukom je progutala pljuvaĉku i grlo joj se stegnu.

- Max,... t-treba da razgovaramo.- rekla je napetim glasom prisiljavajući sebe da mu ne

potrĉi u zagrljaj, jer oĉigledno, po tonu njegovog glasa i po pogledu njegovih crnih
oĉiju nije imao nameru da joj poţeli dobrodošlicu.
- Pre samo nekoliko meseci, dao bih sve da ĉujem svoje ime na tvojim usnama!-
nasmejao se ciniĉno.- Sada ... mi zvuĉi tako ... grozno.- nastavio je grubim glasom
primakavši se Emiliji na nekoliko koraka.

85
 Ali, to nije bila istina! Srce mu je poskoĉilo zaĉuvši kako ga doziva. Njen glas ga je
podsećao na neţno šuštanje platana, obavio ga je celog. I u njenom glasu, i u njenom
pogledu, prepoznao je tugu. Gledala ga je ne skrećući pogled, a oĉi su joj toliko potamnele
da su liĉile na dve krupne plavo-ljubiĉaste mrlje na njenom jako bledom licu. Znao je, takvu
boju su poprimale kada je bila jako uzbuĊena ili jako uplašena.

- Bojim se, srce, da je za razgovor kasno, kao i za sve ostalo!- rekao je podrugljivo
kako bi sakrio bujicu osećanja koja su ga zahvatila od pogleda njenih divnih plavih
oĉiju.

Bila su jako izmešana: ljubav, koja je i dalje bila ţiva u njemu; ... ţelja, koju nije mogao
nikako da ugasi, iako ĉvrsto rešen da to uradi u naruĉiju druge ţene; ... radost, što je vidi;
...bes, što je vidi...; ...ljutnja, što stoji tek tako ispred njega, a odbacila je njegovu ljubav
,...oĉaj, jer ţeli da je zagrli i proveri je li uzbuĊena zbog njega ili postoji sasvim neki drugi
samo njoj poznat razlog,...strah, jer je izgledala jako loše: bledo, iscrpljeno, umorno...
bolesno...

Emilija je osetila jak bol u predelu srca i još jaĉe stezanje u grlu. Njegove reĉi vratile su
film tri godine unazad. Kao u zaĉaranom krugu, u ciklusima, u istoj poziciji. I ovog puta
odbija da je sasluša.

Da li si ti saslušala njega?, zaĉula je ponovo onaj glasić u sebi. Jednom nije imala snage
da progovori, da se brani, sada neće biti tako, mora ĉuti njene reĉi.

- Iako se praviš da ne primećuješ... Zar me nećeš pitati šta mi se dogodilo? – upitala

je smirenije nego što je oĉekivala.
- Ne!-rekao je odseĉno.- Tvoj ţivot me više ne interesuje. Imala si mogućnost da
biraš... Izabrala si!
- Da li sam?- upitala je tihim tonom pokušavajući da sakrije koliko ju je pogodio njegov
odgovor.

Laganim korakom pribliţila se obliţnjoj fotelji i sela u nju. Osećala se slabo, noga ju je
bolela od napora, ali to nije bilo ništa u poreĊenju sa bolom koji su joj priĉinjavali Maxovi
ledeni pogledi i još ledenije reĉi.

- Ne znam šta se desilo sa tvojim gostoprimstvom? - rekla je pokušavajući da dobije

na vremenu.- Izvini, sešću, ... Ovog puta ćeš me saslušati gospodine Maximilijano
Lombardi!

Max je pogleda iznenaĊeno i ispitivaĉki, primećujući dobro poznate plamiĉke u njenim

oĉima. Izraz njegovog lica bio je u suštoj suprotnosti sa onim što se dešavalo u njemu, ali
godine iskustva, veţbe i samokontrole uĉinile su da u svakom momentu moţe da izgleda
drugaĉije od onoga kako se osaća. Jednostavno, tako nešto je zahtevao njegov posao gde
je bio u stalnom kontaktu sa raznim ljudima i karakterima, i naravno, deo te uveţbananosti
prenosio je u privatnu komunikaciju, kada je to bilo potrebno.

Sada je upravo bio jedan takav trenutak. Za dva sata kreće sa Anom na put u Maroko.
pOslednjih nekoliko dana, nakon više neprospavanih noći i razmišljanja, bio je ĉvrsto rešen
da sa njom produbi odnos. Zato ju je i ovog puta vodio na taj poslovni put, iako joj je jednom
rekao da oni nikada ne mogu biti u vezi.

86
 U poslednje vreme stalno je bila uz njega pokušavajući da mu skrene loše misli koje su ga
bukvalno uništavale iz dana u dan. Poslovno su dobro saraĊivali i dopunjavali se. Nekoliko
puta ju je posmatrao, bila je lepa i skladnih oblina. Otvoreno mu je rekla da joj se sviĊa.
Patio je jako, sećanje na oĉi boje razliĉka rastakalo mu je dušu, a na to što ga je odbacila
budilo je bes razornih dimenzija. Kada je sve sabrao i oduzeo, ubedio je sebe da je vreme
da zaboravi Emiliju i da će u toj nameri Ana biti sasvim pogodan lek. Nije imao nameru da je
iskoristi, već da se zbliţe i da pokuša ostvariti sa njom kakvu takvu emotivnu vezu. Nije
govorio ništa Ani, jer hteo je da pokuša svestan ĉinjenice da to što je imao sa Emom neće
imati nikada više. Jednostavno, više nije mogao izdrţati stanje u kome se nalazio, morao je
nešto da preduzme nadajući se da će vreme izleĉiti sve.

Ali, sada,... to mu se uopšte nije ĉinilo izvodljivim, jer vreme nekada moţe i da truje.

Kako sam mogao tako nešto i da pomislim?, prekoreo je sebe. Pa, ona je toliko ţiva
duboko u meni, da neću više voleti nikoga do kraja ţivota! Ali,... ne mogu ponovo prolaziti
kroz sve! Bacio sam joj svoje srce pod noge, nije došla , pregazila ga je! Neću joj dozvoliti,
ne! Maximilijano, šta pričaš? Došla je! Da, da, dozvolićeš joj sve!

Konfuzija!

- Onog dana,...- zaĉuo je ponovo Emilijin glas, ali i Anin u isto vreme.
- Max, veĉera se hladi....zakasnićemo na avion!- rekla je Ana otvarajući vrata.

Svi troje su se meĊusobno pogledali. Emilijine reĉi ostale su da vise u vazduhu, postalo
joj je jasno zašto je takav prema njoj. Odrţao je reĉ, izbrisao ju je iz svoga ţivota. Savladala
ju je neopisiva tuga, ne zbog toga što je on sa drugom, već što ga je ona sama gurnula u
tuĊe naruĉije. Da nije bila toliko tvrdoglava i da mu je priznala da ga i dalje voli bez obzira na
sve, ne bi iskusila to što je preţivljavala zadnja dva meseca. Bila je nepopustljiva, predugo
ga je pustila da okajava ono za šta je bio kriv, a za gordost kaţu da je korem svih zala.

Maximilijano je i dalje gledao u Emiliju iako mu je Ana prišla i stavila svoju ruku na njegov
lakat. U Aninim oĉima proĉitala je iznenaĊenje, ali i mrţnju.

- Oh, pa tvoja bivša ţena je ovde!?- rekla je ironiĉno naglašavajući reĉ „bivša”. - Treba
li da vas ostavim same? Evocirate li uspomene ili joj ponovo dozvoljavaš da se
poigrava tvojim osećanjima?- nastavila je drsko primakavši se tik uz Maxovo telo.
- Ana!- uzviknuo je Max upozoravajućim tonom.

Emilija je osetila snaţno podrhtavanje, utroba joj se vezivala u ĉvor. Velika knedla lagano
joj se pela, zajedno sa njenim srcem, sve do korena jezika. Osećanja su je poĉela gušiti, i od
njihove navale osećala je blagu vrtoglavicu. Zakasnila je! Bilo je kasno za sve! Sakupila je
poslednje atome snage da sakupi još jednom krhotine svoga srca i ustane iz fotelje.

- Ne brinite... upravo odlazim... Ionako nije bilo drugog razloga za moju posetu, ....
sem radoznalosti!- glas joj je bio tih, ali veoma oštar.- Uverila sam se da nisam
pogrešila pre dva meseca, jel tako Maximilijano?!

87
 Gotovo zagušena osećanjima ljubomore, izdaje i oĉaja koji su joj zastali u grlu, ustala je i
krenula ka izlazu pokušavajući da što stabilnije koraĉa zbog bola koji je osećala u nozi.
Nakon svih muĉnih dana nadanja koji su bili iza nje, surova istina da ju je tako lako zamenio,
zabolelo ju je poput najjaĉeg udarca, mnogo jaĉeg od onog koji je osetila kada ju je udario
auto. Prolazeći pored njih zastala je samo za tren i uputila mu jedan nadasve razoĉaravajući,
ali ne i osuĊujući pogled, jer je smatrala svojom krivicom stanje u kome se nalazila. Sada, ne
toliko što mu nije oprostila i što onog dana nije stigla na vreme, već što mu je još pre tri
godine dozvolila da joj se pribliţi, da je okupira, da joj ukrade i razbije srce. Ali, naţalost i
dalje ga je volela i znala da će on za nju ostati jedini, jer nikada nije zboravila ni dane njihove
ljubavi ni ono što je imala sa njim.

Pre nego što je izašla iz prostorije zaĉula je njegov ljutiti duboki glas:

- Emilija! Stani!

Nije se osvrnula i nije stala. U predvoriju se gotovo sudarila sa Albertom, video je njene
suze koje više nije mogla zadrţati. Otvorio je usta nešto da kaţe, ali mu ona to nije dozvolila,
podiţući svoju mršavu ruku u znak negodovanja kojom mu je poruĉila da je neće zaustaviti
bilo šta da kaţe ili uĉini.

U isto vreme Ana je sa obe ruke drţala Maxa za ramena ne dozvoljavajući mu da krene
za Emilijom.

- Pusti je!- rekla je oĉajno.- Pusti je jednom za svagda!

Alberto je ušao u dnevni boravak besno posmatrajući scenu ispred sebe. Podigao je ruke i
poĉeo da tapše.

- Bravo, bravo, Maximilijano! Mislio sam da si pametniji i da nećeš dva puta napraviti
istu grešku!

Max je odgurnuo Anu od sebe i prostrelio Alberta ledenim pogledom. Lice mu je bilo
tamno, a oĉi još tamnije.

- Prekinite oboje! Ne mešajte se u moj ţivot!- uzviknuo je besno.

- Mešaću se!- uzviknuo je Alberto isto tako besno.- Brat si mi i volim te! Potpuno si
slep!
- Alberto, šta ti....- zaustila je Ana.
- Ana!- Alberto se okrenuo prema njoj.- Mešaš se u porodiĉne stvari, neću ti to
dozvoliti! Nemaš nikako pravo... ili moţda, imaš?- pogledao je upitno u Maxa.

Max je na trenutak zatvorio oĉi pre nego što je procedio stisnutih vilica.

- Dosta više!

Treperio mu je svaki nerv i svaka nit njegovih mišića. Još uvek je osećao Emilijin miris u
vazduhu i svojim nozdrvama. Pred oĉima mu je igrao njen lik i ona tuga koju je video u
najlepšim plavim oĉima na svetu.

Alberto je u pravu!, prošlo mu je kroz glavu prţeći mu svaku gangliju. Opsovao je nešto
na svoj raĉun pre nego što je izleteo iz kuće. Kada je ustala i prošla pored njega primetio je
da ĉudno hoda.

88
 Nije mogla daleko otići!, pomislio je nemajući vremena da u datom trenutku razmišlja i
zašto je tako hodala. Morao je da je sustigne, ne moţe joj dozvoliti da ode. Poznavajući je
bilo mu je jasno da je došla s nekim debelim razlogom, razlogom većim od njenog ponosa,
većim od njene tvrdoglavaosti. Morao je saznati o ĉemu se radi.

Za nekoliko sekundi bio je ispred kapije, ulica je bila prazna. Osvrnuo se nekoliko puta u
nadi da će je ugledati. Nije je bilo. Izvadio je telefon i okrenuo njen broj. Znao ga je napamet,
ali je nije nikada pozivao kako ne bi otkrio svoju komunikaciju sa Sofijom. Telefon je zvonio,
ali nije bilo odgovora. Pozvao je još nekoliko puta traţeći kljuĉeve od kola, ne znajući da je
Emilija bacila svoj telefon ulazeći u auto koji je stopirala odmah pošto je izašla iz vile
Lombardi. Nikome nije ţelela da se javlja ili bilo šta da objašnjava. Gušila se u suzama na
suvozaĉkom mestu pored nepoznatog muškarca. Gledao ju je zaĉuĊeno i saţaljivo.

- GospoĊice... šta vam se dogodilo? Izgledate jako loše... hoćete li da vas vozim u
bolnicu?
- Ne,ne,...- promucala je pokušavajući da obuzda jecaje.- Hvala vam što ste stali,
nisam mogla da ĉekam taxi. Moţete li da me odvezete u Hotel Ligurija?Platiću vam.
- Naravno.- rekao je stariji gospodin koji se nalazio za volanom.- Nećete mi ništa
plaćati,... imam ćerku vaših godina... biće mi drago da vam pomognem.

*****

Više od deset minuta Maximilijano je kruţio kvartom, prolazeći po dva puta svakom
ulicom u nadi da će je pronaći. Najviše od svega brinuo ga je njen izgled i opšti utisak da joj
nije dobro. Osećao se kao da mu je neko upalio svetlo u prostoriji u kojoj je bio potpuni mrak
i u kojoj je boravio već duţe vreme. Ponovo je bio onaj stari shvatajući ko je izvor njegove
svetlosti.

Sofija!, prošlo mu je kroz glavu. Ona sigurno nešto zna!

Iz ladice automobila izvadio je svoj privatni telefon i ukljuĉio ga posle dva meseca. Bilo je
na desetine propuštenih poziva, meĊu njima i sa broja Sofije Ratineli. Odmah ju je pozvao,
javila se nakon prvog zvona.

- GospoĊo Ratineli...- zapoĉeo je birajući reĉi.- ... Emilija je bila kod mene.
- Bila? Jel to znaĉi...- zaĉuo je Sofijin uznemiren glas.- Gde je sada?
- Ne znam. - rekao je skrušeno. - Pokušavam da je naĊem. Znate li gde je mogla da
ode?
- Maximilijano, ako ste je ponovo povredili...- rekla je plaĉno. -... onda, onda,.. i ne
zasluţujete njenu ljubav!
- Molim vas!- prekinuo ju je odluĉno dubokim glasom.- Verovatno ću zato nositi svoj
krst, ali sada je najvaţnije da je pronaĊem. Ne izgleda dobro...
- Naravno!- odgovorila je Sofija ljutito. - Šta mislite, kako treba da izgleda neko ko je
proveo mesec dana u komi i više od mesec dana na rehabilitaciji?
- U komi?- njegov glas i u sopstvenim ušima zvuĉao je jezivo.
- Da, u komi! Zar ti nije rekla?
- Nek sam proklet....- opsovao je pokušavajući da smiri podrhtavanje ruku.

89
 Skrenuo je na prvo mesto gde je mogao zaustaviti auto. Morao je da se smiri.

- Šta joj se dogodilo?Je li bolesna?

- Udario ju je auto dok je ţurila da stigne tamo gde si je ĉekao, kada si je emotivno
ucenio!
- Zato tako ĉudno hoda, zato nema kosu.- rekao je više za sebe, ali ĉula ga je i Sofija.
- Maximilijano!- obratila mu se Sofija koja se prva sabrala. - Biće vremena za kajanje,
sada moraš da je pronaĊeš!

Uhvatio ga je novi talas drhtavice.

- Zašto mi niste javili?

- Zvala sam te više puta i ostavila poruke! Da si se udostojio da odgovoriš na njih,
znao bi!- rekla je ljutito prestajući da mu persira.
- Poruke? – uzviknuo je uzbuĊeno.- Ni jednu nisam dobio. Gde ste ostavljali poruke?
- Mobilni telefon ti je bio iskljuĉen. Kontaktirala sam tvoje osoblje u firmi, tu u Palermu.
Više poruka ostavila sam kod neke ţene po imenu Ana.
- Ana! DoĊavola!- ponovo je opsovao besno udarajući rukama u volan.- Kunem se, ni
jednu nisam dobio! Moram sada da prekinem, bićemo na vezi! Pronaći ći je!

Nakon razgovora sa Sofijom ostao je nepomiĉan još nekoliko minuta, a onda uz škripu
koĉnica okrenuo je auto i ponovo se uputio u vilu. Znao je da je ne moţe pronaći sam u
gradu od 850 hiljada ljudi sa bezbroj lokala, hotela i mesta gde bi sve mogla biti. Utrĉao je u
vilu preskaĉući po dva stepenika odjednom. Kada je uleteo u dnevni boravak gde su bili svi
Lombardijevi i Ana, liĉio je na razjarenu zver. Oĉi su mu igrale ko po loju i iz njih je isijavalo
nešto sliĉno plamenu. Potoĉić znoja slivao mu se ĉelom preko slepooĉnica i vrata u
okovratnik njegove bele polo majice. Besan i naršten izgledao je zastrašujuće. Kada je
progovorio glas mu je bio toliko dubok i hrapav da je parao uši.

- GospoĊice Manćini,...- obratio se Ani savlaĊujući nagon da joj priĊe i fiziĉki je izbaci
iz vile.- ...od ovog momenta više ne radite za Lombardijeve, a vi dobro znate zašto.
Nervi su mi na ivici pucanja, zato samo odlazi bez ikakvih suvišnih pitanja ili
komentara!
- Max, sine, šta se desilo? Nešto nam je ispriĉao Alberto...- upitala ga je majka ustajući
iz fotelje u kojoj je sedela.
- Majko, nemam sada vremena za objašnjenja. – rekao je ţustro prelazeći prostor do
Alberta koji je stajao naslonjen na okvir vrata koja su vodila na veliku mermerom
poploĉanu terasu prolazeći pored Ane na ĉijem licu se jasno video nemir. - Alberto,
pozovi svoje prijatelje u policiji i daj im Emin opis, neka upute patrolna kola i pokušaju
da je pronaĊu ako je negde na ulici. I,... proveri da li ima rezervisan let na njeno ime!

A zatim se obratio ocu: - Oĉe, molim te, ti i ja ćemo pokušati da saznamo da negde nije
rezervisala sobu... u nekom hotelu.- u glasu mu se ĉula odluĉnost, ali i oĉaj, jer to je bilo
ravno traţenju igle u plastu sena.

90
*****

Nakon ulaska u hotelsku sobu, Emilija se bukvalno sruĉila na krevet. Osećala se jako
slabo i ta slabost se povećavala sa svakom skotrljanom suzom niz njene obraze. Oĉekivala
je da bude ljut, da bude neprijatan, ali nikako da je već sa nekim u vezi. I da je hteo da je
sasluša, znala je da to ne bi ništa promenilo, jer on nije bio ĉovek koji bi tako lako gazio
svoju reĉ i svoja dela. Ta ţena je bila sa njim u kući i za to je morao postojati dobar razlog.
Radili su zajedno i verovatno se meĊu njima razvio i neki drugi odnos sem poslovnog. Bolelo
ju je srce, i ne samo srce, već i svaki drugi mišić, kosti, koţa, ĉinilo joj se da se raspada,
delić po delić.

Sklupĉala se na krevetu i tako ostala neko vreme pokušavajući da ne razmišlja i time bar
malo umanji nesnosnu glavobolju koja je bila odgovor na stres. Od glavobolje došla je i
muĉnina, a zatim i povraćanje što joj je još dodatno oduzelo i ono malo energije što je imala
u sebi. Nije imala snage to veĉe da putuje, tako da je odluĉila ostati u hotelu do jutra. Morala
se sabrati i koliko toliko dovesti u red pre nego što se suoĉi sa Sofijom i Renatom. Voleli su
je i zajedno sa njom emotivno preţivljavali sve ono što joj se dogaĊalo, nije mogla da im
priredi još jedan stres.

Boţe, umreće od brige, nisam im se javila!, pomislila je setivši se da je u besu i

razoĉaranju bacila telefon. Duboko je uzdahnula i prišla hotelskom telefonu. Pozvala je
Sofiju.

- Halo! Sofija, ja sam! – progovorila je kada se Sofija javila.

- Zdravo, dušo! – odgovorila je gospoĊa Ratineli kontrolišući glas.- Nisi se javila.
- Pa, nije baš ispalo sve ...kako sam mislila...- rekla je Emilija uzdrţavajući se da ne
zaplaĉe.
- Dušo, šta se desilo? Razgovarali ste?- pitala je praveći se da ništa ne zna.
- Da! Ne brini, ... sve smo rešili,... jednom za svagda!- slagala je uz malo oklevanje, jer
nije ţelela da sekira ţenu koja joj je pruţila ljubav i dom. – Kasno je i ne bih da
putujem noću, dolazim jutarnjim letom.
- Dobro, kako ti ţeliš.- odgovorila je Sofija ţarko ţeleći samo da prekinu razgovor.-
Odmori se, ţelim ti lepe snove.

*****

Max nikako nije sedeo niti stajao, celo vreme je šetao po sobi kao ranjena zver. Svaki
poziv završio se neuspehom, jedino je znao da avionom nije napustila Palermo. Zazvonio je
telefon. Sofija!

- Maximilijano – oglasila se.

U isĉekivanju njene sledeće reĉenice, uĉinilo mu se kao da mu je na tren stalo srce, a

onda poĉelo kucati ludaĉkim tempom.

- Javila se. Ali.... pre nego što odluĉim da li da ti kaţem gde je ili ne, moraš mi
odgovoriti na jedno pitanje. Je si li spreman da je voliš do kraja ţivota bez kajanja i
ograniĉenja i bez osvrtanja unazad? Ako imaš bilo kakvu sumnju...

91
 - Ne, Sofija, ne!- prekinuo ju je nestrpljivo. - Molim vas,... uvek sam je voleo bez
ograniĉenja, ĉak i onda kada sam mislio da je neko drugi!

Nekolicinu sekundi vladala je muĉna tišina pre nego što je nastavio.

- I,... ako mi ne kaţete, neće ostati na ovome. Prvim letom ću doći u Đenovu i ţiveti
ispred vaših vrata kao pas sve dok mi ne oprosti i ne shvati da za nas nema drugog
puta do zajedniĉkog.
- Ema je u hotelu ĉiji broj je 6672 325. Ujutru se vraća kući.
- Hvala, vaš sam duţnik!- rekao je promuklo kucajući broj u drugi telefon.
- Halo! Hotel Ligurija, izvolite!
- Dobro veĉe, Maximilijano Lombardi pored telefona.
- Oh, senjor Lombardi!- zaĉuo se uskomešan glas sa druge strane. U Palermu nije bilo
sve jedno kada se nekome liĉno obrati neko od Lombardijevih. – Izvolite?
- Emilija Riĉi je vaš gost?
- Pa,...
- GospoĊice, imate jako lep glas, .... nećete me valjda razoĉarati? Znam biti jako
velikodušan. - zabrundao je Max umilno, cupkajući desnom nogom.
- Naravno,... soba 27.

Nije se zahvalio samo je prekinuo vezu i odmah okrenuo novi broj.

- ĐorĊo, molim te, upali auto, stiţem.- izgovarao u hodu ţureći ka izlazu. - Alberto,
oĉe, biću odsutan do daljnjeg, javiću se!

Već za nekoliko minuta bio je u svom luksuznom autu koji je vozi ĐorĊo, jer je bio svestan
svog napetog stanja i nemogućnosti da se skoncentriše na bilo šta sem na Emiliju. Pred
oĉima mu je stalno bilo njeno bledo lice i tuga u najlepšim oĉima na svetu. U tom pogledu
proĉitao je oprost za ono od ranije, a da li će mu oprostiti Anu? E, to je već bio novi izvor
njegove patnje.

- Gospodine?- oglasio se ĐorĊo obazrivo.

Dugi niz godina je radio za Lombardijeve i prirasli su mu za srce. Oni su bili zahtevni po
pitanju posla, ali su poštovali svoje zaposlene i nesebiĉno pomagali svakome kome je
njihova pomoć zatrebala. Stari gospodin je bio vredan svakog poštovanja. NajmlaĊi, vetropir,
ali veoma bistar i promućuran tamo gde je bilo potrebno pokazati pamet. I, naravno,
Maximilijano, njemu najdraţi, jer sa njim je podelio mnogo toga što je prevazilazilo odnos
poslodavac- zaposleni. Onoj dana kada ga je odvezao u Nicu, zapamtiće ĐorĊo do kraja
svog ţivota, jer ne veruje da će ikada više biti tako pijan.

Nakon što su stigli u Nicu i odvezli gospoĊicu Anu u hotel koji su rezervisali, Maximilijano
ga je zamolio da ga odveze u jedan bar u predgraĊu Nice. Bio je smrknut, namrgoĊen i
nadasve tuţan. Non - stop je uzdisao i sa Anom tokom puta nije razmenio ni jednu reĉenicu.
ĐorĊu se ĉinilo da i njega iza vrata pali vreo vazduh koji je Max izbacivao kroz proširene
nozdrve sedeći na zadnjem sedištu auta. ĐorĊo je sve video i sve znao, ali to veĉe je bilo
prvi put da je ţeleo da se umeša u ţivot svog poslodavca. Video je u kakvom je stanju i nije
ţeleo da ga ostavi samoga, pošao je za njim u bar. Pili su barabar suvi viski. Ĉašama nije
bilo broja, na kraju su završili zagrljeni ispred vrata bara, sve do jutra, dok nisu bili sposobni
pozvati taxi.

92
 ĐorĊo se dobro sećao poĉetka veĉeri, ponešto od onoga što mu je Maximilijano poverio,
ali dve priliĉno jednostavne reĉenice sa teškim posledicama, ostale su urezane u njegovom
sećanju:

„ ĐorĊo, ja sam ti zaljubljen neizleĉivo! Ako uopšte znam šta je ljubav, onda to znam zbog
nje... a ona me više neće!”

- Gospodine?- pozvao je ponovo, jer je na Maximilijanovom licu video sve isto kao tog
dana.
- Kaţi ĐorĊo.
- Je li opet ONA?
- Ona, druţe... uvek ona!

ĐorĊo je zavukao ruku u dţep.

- Vreme je da vam ovo vratim.... bila mi je ĉast ĉuvati ga. Mislim da će vam zatrebati!
Ako ne veĉeras, onda jednog od narednih dana. - nasmešio se gledajući u retrovizor
i preko ramena pruţio svoj desni dlan na kome je bila mala plišana kutijica.

Maximilijano se setno osmehnuo vrteći glavom. Uzeo je kutijicu sa prijateljskog dlana:

- Misliš?
- Mislim, mislim,...Došla je, zar ne? Vi ste na potezu! I, rešite to, onako, ... muški, kao
jedan pravi Sicilijanac!

Max se namejao, onako, ... zaista muški, prvi put nakon dva meseca i taj smeh ga je
oţiveo i vratio zvezde u njegove crne oĉi.

- Vidi, druţe,... debelo si u pravu! Mislim da ću da poslušam tvoj savet!

*****

Emilija je bezuspešno pokušavala da se umiri i da nekako savlada pulsirajuću

glavobolju. Sa sobom nije imala nikakav lek kojim bi je mogla bar ublaţiti. Odluĉila je da
ustane i ode u apoteku koja se videla sa prozora njene hotelske sobe. Bolela ju je i noga, ali
je nekako naterala sebe da ustane. Pokupila je torbu, otvorila vrata i na hodniku gotovo se
sudarila sa nekim pošto nije mogla od bolova drţati podignutu glavu niti gledati ispred sebe.
I prošla bi, uz kratko izvinjenje, da joj nozdrve nije zaparao dobro poznati miris. Stala je i
podigla pogled prema svom bivšem muţu.

Ĉinio joj se kao iluzija. Da li se ovo moja ţelja poigrava sa mnom? Da nisam odlepila?,
postavljala je sebi pitanja gledajući u oĉi najdraţe.

- Da li mi se priviĊa?- prošaputala je više za sebe.

93
 Nasmešio joj se slabim izvijanjem usana, nekako bojaţljivo, nekako, kako nikada ranije
nije videla. Izraz lica bio mu je razneţen ili ĉak potrešen, moţda saţaljiv. Emiliji je bilo jasno i
zašto je to tako, bila je svesna svog sadašnjeg izgleda. Trenutno, nije bila ni nalik ţeni u
koju se nekada zaljubio Maximilijano Lombardi. Nije bilo njene duge lepe kose koju je
oboţavao, bila je premršava, iscrpljena dugotrajnim boravkom u bolnici, ispijena bolovima
koje je trpela, ne toliko onim fiziĉkim, oni su bili prolazni, već emocijonalnim koji je već više
od tri godine nisu napuštali.

- Ema, ... došao sam ...- zaĉula njegov glas, isto tako tih i drugaĉiji nego što ga je ona
pamtila u svojoj svesti.
- Zašto? – pitala je proprativši pitanje tihim uzdahom koji je više liĉio na blago jeĉanje,
jer sve što je tog trena trpela u sebi donosilo joj je nepodnošljive bolove.- Zar ja i ti
nismo jedno drugome rekli sve... baš sve?!
- Nismo... nismo ono najvaţnije!- prišao joj je i pomilovao je po mršavom obrazu.

Stresla se od tog dodira koji joj je još dodatno uzdrmao stabilnost i probudio još jedan
bol na listi neizdrţivih. Pogledi su im se ukrstili.

- Nemoj...- poĉela je sa molbom u oĉima, jer nije više bila u stanju za bilo kakvi
kontakt sa njim, bilo fiziĉki ili mentalni.

Zatvorila je oĉi i onda je osetila njegove ruke oko sebe. Zagrlio ju je tako ĉvrsto da joj se
uĉinilo da će se ugušiti.

- Šššsss.... nećemo sada priĉati.- rekao je spuštajući poljubac u njenu kosu. – Ideš
sa mnom, potreban ti je odmor.
- Ne mogu...- zavapila je pokušavajući da se bar malo odvoji od njegovog tela
sećajući se da on treba da putuje sa Anom.

Uprkos negodovanju, onog trena kada je osetila njegove ruke telom joj je prostrujala ista
ona neshvatljiva privlaĉnost koja ju je snaţno povezivala sa njim i koja ju je sada navodila da
se ponaša drugaĉije od sopstvenog razuma i reĉi. Bez moći da nastavi zapoĉetu reĉenicu,
Emilija je zurila u Maxa, ţeljna njegovog lika, njegovih oĉiju. A te oĉi, sada, tog trena bile su
potpuno iste kao one nekada, kojih se tako ţivo sećala. Bile su tople, budile su u njoj
prijatnos, navodile na poverenje.

- Nećemo više igrati nikakve igrice... dovele su nas u ćorsokak.- rekao je podiţući
je u naruĉije ĉvrsto privijajući je uz sebe.- Molim te, veruj mi.

Nije stigla ni da mu odgovori, ni da se pobuni. Brzim koracima nosio ju je ka liftu. Osećala

je kako je napet i oznojen. Disanje mu je bilo kratko, ali ubrzano. Nije je pustio iz naruĉija
sve dok je nije uneo u svoj auto koji je ĉekao ispred hotela. Spustio ju je na zadnje sedište i
seo pored nje. Obgrlio ju je oko ramena spuštajući levom rukom njenu glavu na svoje rame.

- ĐorĊo, - obratio se vozaĉu.- ... idemo u letnjikovac.

- Kidnapuješ me?- pitala je ne otvarajući oĉi.- Šta će reći tvoja devojka kada bude
saznala za ovaj tvoj postupak?
- Ne kidnapujem te, samo spreĉavam da ponovo odeš od mene.

94
 Sputio je poljubac u njenu kosu. Zagnjurila je dublje glavu u njegovo rame oĉekujući
odgovore. Osećala je njegovu toplotu i miris tela pomešan sa mirisom parfema, oni su bili
podsetnik njenom srcu, njenoj duši, razumu i svakoj ćeliji njenog bića, na ono što je osećala,
na ono što je nosila duboko u sebi i ĉega nije mogla niti ţelela da se oslobodi: ON.

Nikada od tebe nisam ni otišla!, pomislila je u sebi.

- Zar ne treba da putuješ?

- Trebalo je... Zameniće me Alberto.
- I u Aninom krevetu?- upitala je nešto glasnije, najednom ironiĉno i
podrugljivo, odvajajući svoje od njegovog tela koliko je to bilo moguće.
- U Anin krevet moţe da ide ko god hoće, meni je bitno ko će doći u moj...-
odgovorio joj je mirno gledajući je u oĉi.- ...a to iskljuĉivo zavisi od tebe!
- Od mene?Ha,ha,...- nasmejala se ironiĉno suţavajući pogled. – To nikada
nije zavisilo od mene, ĉak ni onda kada sam ga ja popunjavala!
- Hoćeš da kaţeš da sam te prisiljavao?!- rekao je podiţući obrve.
- Na neki naĉin...jesi!
- Molim?!- upitao je preneraţeno.- Emilija... Mislim da od tog udarca u glavu ne
znaš šta priĉaš!- uzdahnuo je ponovo privijajući je uz sebe.
- Odakle ti znaš za moje udarce?!
- Ššššsss.... priĉaćemo kasnije!

Narednih pola sata ili sat više nisu razgovarali. On ju je i dalje ĉvrsto drţao uz sebe, a
ona je zatvorila oĉi shvatajući kako joj godi njegova blizina i kako je popušta glavobolja.
Emilija više nije bila voljna ni za kakav razgovor. Jednostavno, nije razmišljala ni o ĉemu,
ţeleći da se u potpunosti smiri kako bi mogla kasnije, kako je obećao, normalno da
razgovara sa njim. U ostalom za to je i došla! Odluĉila je da bude iskrena i kaţe šta oseća,
pa nek bude što biti mora.

Kada se auto zaustavio videla je da se nalaze na nekom osamljenom mestu. Vazduh je

bio sveţ, za razliku od sparine u Paledmu, ali i opor usled koliĉine soli i joda koje je osećala
u nozdrvama. Ĉuo se i jak šum talasa.

- Gde smo?- upitala je ugledavši pod svetlima farova jedino nisku graĊevinu
ispred sebe.
- U letnjikovcu koji pripada našoj porodici.- odgovorio je izlazeći iz auta.
- ĐorĊo, - obratio se vozaĉu dok je otvarao vrata sa njene strane.- molim te,
pobrini se za Emine stvari u hotelu i ujutru donesi sve što je na spisku koji
sam ti dao. Sem tebe, ne ţelim nikoga više da vidim ovde.

Maximilijano je ispruţio ruku prema Emiliji koja je još uvek sedela u autu. Razmišljala je
nekoliko trenutaka pre nego što je stavila svoju šaku u njegovu. Max se nasmešio i ĉvrsto je
stegao kao da se plašio da se ne predomisli. Drugom rukom preuzeo je korpu koju mu je
dodao vozaĉ. ĐorĊo im je uz blagi naklon klimnuo glavom i otišao, ostali su sami na stazi
optoĉenoj bršljanom i jasminom. Bilo je posve tiho i mirno, ĉulo se more i vetar što je ćarlijao
meĊu palmama koje su okruţivale ulaz u letnjikovac. Emiliji se ĉinilo da se ĉuje i njeno srce
koje je tuklo ludaĉkim ritmom. Podigla je glavu i pogledala u oĉi najdraţe, i u njima su sijale
zvezde poput onih razasutih na nebu iznad Mediterana te veĉeri.

95
 Ponovo joj se nasmešio pre nego što ju je poveo ka ulazu. Od njegovog osmeha telom joj
se razlila milina svesna ĉinjenice da je on gospodar svega njenoga: njenog srca, njene duše,
nenjog tela i njenih misli.

Unutrašnjost letnjikovca bila je ureĊena u stilu tog dela Sicilije, u neţnim svetloplavim i
limun - ţutim tonovima. Max je spustio korpu na stoĉić u malom holu.

- Prvo ću da ti pokaţem kuću, pošto ćemo ovde boraviti neko vreme.- rekao je
uplićući svoje prste meĊu njene, na šaci koju je već drţao u svojoj.- DoĊi!
- Kako misliš... boraviti?- pitala je zbunjeno.
- Tako lepo!- ponovo se nasmešio pokazujući svoje blistave zube.
- Ali, ...ti... ja...
- Da, ti i ja, sami! Koliko god bude bilo potrebno, sa ili bez tvog pristanka!
- Ne mogu...- ponovo je zaustila da kaţe nešto. Nije joj dozvolio stavljajući prst
na njene usne.
- Moţeš!- pogled mu je govorio da je vrlo ozbiljan u toj nameri.- Pozvaćeš koga
treba da pozoveš i obavestiti ga o svojoj odluci da ostaješ na Siciliji do
daljnjeg,... sa svojim muţem!
- Muţem?!- skoro da je uzviknula zaprepašćeno.
- Tako je!- ponovo se nasmešio spuštajući poljubac na njen obraz u koji se
vraćala boja prouzrokovana njegovim reĉima, blizinom i dodirima.- Ili, moţda,
pogrešno tumaĉim tvoj dolazak u Palermo?
- Nisam došla da bih ponovo bila tvoja... – pokušavala je da sastavi reĉenicu i
da se odrţi na nogama.

Zadrhtala je osećajući slabost.

- Ne ponovo, oko moje plavo, oduvek si moja i tako će ostati zauvek. Samo
moja!- prošaputao je obujmivši je oko struka i privlaĉeći je sebi. – Srce moje,
oni glupi papiri, onaj od pre tri godine, ni onaj od pre tri meseca, ne znaĉe
ništa! Moja si od onog dana kada sam te prvi put poljubio, od onog dana kada
si me prvi put dodirnila, od onog dana kada su nam se tela spojila, od onog
jutra kada si se prvi put probudila u mom zagrljaju.
- Jesam li bila tvoja i kada si me vreĊeo, kada si me odbacio, kada si u svoj
krevet vodio druge ţene, kada si me ucenio...Jesam li i tad bila tvoja?-
prošaputala je skoro glasom bez glasa.

U oĉima su joj se nakupljale suze, trudila se da im ne dozvoli da izaĊu i grunu, jer nije
ţelela da plaĉe pred njim, ne u ovom trenutku.

- Jesi!... Tada, više nego ikada!- gledao je pravo u oĉi još jaĉe privijajući je uz sebe.-
IzvreĊao sam te jer sam bio lud od bola. Nisam mogao da se kontrolišem, jer sam te
voleo bez ograniĉenja. Nisam mogao da prihvatim da si se pretvarala i da si sa
mnom bila samo zbog novca. Pokušavao sam da te istisnem iz sebe sa drugim
ţenama do momenta kada sam saznao istinu, .... od tada nije bilo drugih ţena.
Ucenio sam te jer više nisam imao ni jednu jedinu ideju kako da te vratim. Naţalost,
završilo se veoma loše ... po tebe! Ne znam kako ću to oprostiti sebi!
- Ti ... znaš?

96
 - Sve znam... i meĊu nama više neće biti nikakvih nedoumica, nikada! Znam da je
teško da mi ponovo veruješ, ali bar pokušaj ... molim te!- rekao je obuhvativši njeno
lice svojim šakama.- U meni se ništa promenilo nije. .... Ţelim da te poljubim, kao
nekada ... mogu li, anĊele? - prošaputao je dok su mu oĉi svetlele onim specifiĉnim
sjajem od koga joj se topila svaka ćelija i pretvarala u bezliĉnu teĉnu masu.
- Jesam li ikada mogla da ti kaţem „ne”?- upitala je tiho, više sebe nego njega,
pogleda uperenog u njegove tamne zenice osećajući kako se gubi u njihovoj dubini.

Osetila je da joj ponestaje vazduha u išĉekivanju njegovog poljupca. Usne su mu

pronašle njene, dodir je bio poput onog vetrića što je ćarlijao napolju, neţan i lagan, ali
dovoljan da ponovo probudi sve ono što je osećala za njega. Hiljade uspomena, najednom,
preplaviše njene misli, a milioni sitnih mrava poĉeše da joj se kreću uz telo. U tom poljupcu
nije bilo one njegove poţudne strasti, ali jeste mnogo neţnosti koja najednom ispuni srećom
svaki delić njenog bića.

- Tako su mi nedostajale ove slatke ... sada bledunjave trešnje!- reĉe tiho kroz šalu, a
onda ju je još jednom poljubio pre nego što je nastavio.- Sve ćemo to popraviti,
zajedno, ... samo... reci da si mi oprostila. Jesi li?

Neţnost u njegovom glasu bila je poduprta toplinom u njegovim oĉima. Ćutala je, ne zato
što nije ţelela nešto reći, već zbog trenutne blokade. Ljubav koju je ona osećala prema
njemu brisala je apsolutno sve i rušila svaku njenu drugu potrebu sem one da bude u
njegovom naruĉiju, gde se trenutno nalazila i osećala da tamo pripada.

- Ema, ljubavi?- pozvao je zabrinuto.

- Za oprost je potrebno iskupljenje. A ..., ovo i ne liĉi na ono... kao nekada. -
prošaputala je skrivajući pogled negde u njegovoj majici.
- Prvo moraš da se oporaviš ... i povratiš obline, a onda će sve biti kao nekada!-
nasmejao se poluglasno poduţući joj bradu, tako slatko i toplo, da je zatreperela još
jaĉe. - Posuću ti staze cvećem, ... posuću ti nebo zvezdama, ... obasipaću te
poljupcima, voleću te... onako kako niko na ovoj planeti ne bi mogao zamisliti, ...
vratiću ti osmeh i ... vratiću tebe u svoj ţivot gde ti je oduvek bilo jedino mesto.
- O, Max,... – stavila je svoje ruke oko njegovog vrata i privila se još više uz njegovo
toplo telo ţeleći da se stopi sa njim.- Tako si mi nedostajao...Ako sam opet u komi,
ţelim tamo i da ostanem!

97
 XV deo

Već petnaest dana Emilija i Maximilijano zajedno su boravili u letnjikovcu

porodice Lombardi. Iz dana u dan osećala se sve prijatnije i sve opuštenije. Emilija
se već navikla da svako jutro, ĉim se probudi , prvo ugleda njega. Spavali su u istom
krevetu, ali meĊu njima još uvek nije bilo nikakvih većih intimnosti sem poljubaca i
spavanja na njegovoj ruci. U poĉetku to joj uopšte nije smetalo, jer osećala je umor i
psihiĉku iscrpljenost, a njegov topao zagrljaj ju je smirivao i uspavljivao.

Prvih nekoliko dana vodili su duge razgovore i otvorili dušu jedno drugome, ţeleći
da stave taĉku na prošlost jednom zauvek. Tada bi iscrpljena zaspala ušuškana u
njegovom zagrljaju. Udovoljavao joj je u svemu i bio beskrajno paţljiv i neţan. Na
svakom koraku mogla je skoro opipati njegovu neţnost, strljivost i paţnju. Ona se
javila samo Sofiji, a Maximilijano samo jednom kući. Celo vreme bili su potpuno
sami, ako se izuzmu one kratke desetominutne ĐorĊove posete kada im je donosio
sveţu hranu.

Max je spremao obroke, terao ju je da jede. Budio bi je poljupcima, uspavljivao

neţnim dodirima. Išli su u šetnje pored mora, uţivali sedeći u bašti letnjikovca gde je
titrao miris jasmina pomešan sa mirisom limunovog drveta. U obraze joj se vraćala
boja, a u telo vitalnost. Sve više se smešila i u svom odrazu u ogledalu uoĉavala one
dve male jamice smejalice.

*****

Evo, i sada ih vidi, dok se sprema za veĉeru. Veĉe je jako toplo i veĉeraće u bašti.
Osetila je kako joj zavijaju creva, nasmešila se tom osećaju, odavno ga nije imala.

- Volim tvoj osmeh!- okrenula se zaĉuvši Maxov topao baršunasti glas.

Licem joj se ponovo razvukao osmeh. Prišao joj je i obgrlio ju je od pozadi

ukrštajući svoje šake ispod njenih grudi.

- Lepa si, prelepa, .... ĉarobna!- rekao je spuštajući poljubac u njenu kosu.
- I ti si! - odgovorila je smešeći mu se.- Divan, neţan... opojan!

Gledali su se preko ogledala. Pogled mu je klizio preko njenog lica ka njenim

grudima koje su momentalno poĉele brţe da se diţu i spuštaju ispod tanke letnje
haljine. Naslonila se leĊima na njega upijajući toplotu njegovog tela. Ţelela je da ga
oseti, da je dodiruje, ne više neţno, već strastveno. Uzdahnula je kada ju je poljubio
u vrat, tamo gde je ona ţila kucavica već pretila pucanjem.

98
Zatvorila je oĉi, jer se u njima već jasno ĉitala ţelja. Telo joj je preplavio opojni
osećaj ĉeţnje za njegovim milovanjima.

Maximilijano je uhvatio njen pogled, osetio njenu ustreptalost. Svuda u telu

osećao je podivljalu ţelju koju je suzbijao u sebi ţeleći da se ona prvo oporavi i
fiziĉki i emocijonalno. Njeno sadašnje stanje, kako se trenutno osećala u njegovom
zagrljaju, govorilo mu je da je u tome uspeo. Usne su joj ponovo bile boje ranih
trešanja, vrat i ramena su joj goreli od njegovog daha i poljupca. Iz tela joj je izbijala
senzualnost.

Okrenuo ju je prema sebi, ţelja je bila neizdrţiva.U tom trenu ĉuo je njeno
šaputanje:

- Max, zar te više ni malo ne privlaĉim? Zar me ni malo ne ţeliš?Jesi li sa

mnom samo zbog kajanja?

Njena pitanja i skoro plaĉan glas posekli su ga ko oštrica noţa.

- Emilija, pogledaj me!- naredio joj je prigušenim tonom.

Polako je podigla kapke i zagledala se u njegove oĉi, sijale su poput letnjeg sunca
u zenitu.

- Šta vidiš, ljubavi moja?!- upitao je primiĉući usne njenima.

- Nas!- odgovorila je šapatom pre nego što ju je dodirnuo svojim usnama.

Srce joj je još luĊe poskoĉilo osećajući njegovu slatku ĉeţnju koju joj je prenosio
svojim dodirima. Spustila je dlanove na njegove tople grudi predajući se toj ĉeţnji.
Poĉeo je mrmljati izmeĊu poljubaca najlepše reĉi ljubavi koje su je opijale sve jaĉe
kao i sve snaţnije pulsiranje u njegovim uzavrelim venama. Usne su joj se razdvojile
upijaući slasti koje joj je nudio najvoljeniji ĉovek na svetu, njen jedini i najdraţi Max.
Nestao je ceo svet, nestalo je sve, postajala je samo njihova bezgraniĉna ljubav i
opojni talas koji im je zahvatio tela.

Kroz tanku odeću koja je razdvajala tesno pripijena tela osetila je njegovu
nabreklu muškost i strast se raspalila u njenim venama isto kao nekada, s tom
razlikom što je sada bila još jaĉa još vrelija nahranjena njihovom prethodnom
razdvojenošću.Ĉula ga je kako tiho jeĉi kada su mu ruke skliznule na njene butine
penjući se neţno prema njenim kukovima. Pokrete njegovih ruku pratili su pokreti
njegovih usana kojima je lagano prelazio preko njenih obraza, ušne školjke, vrata pa
sve do neţnog udubljenja izmeĊu njenih nabreklih grudi. Osetila je naglu klonulost
osećajući kako i on gori od ţelje.

- Max,...- jeknula je tiho.- ... potreban si mi, ne muĉi me više!

- Neću, anĊele... samo sam ĉekao da me poţeliš!- promrmljao je dubokim
glasom i podigao je u naruĉije.

Odneo ju je do kreveta i neţno oslobodio odeće.

99
 - Voli me...- prošaputao je strastveno prekrivajući njeno svojim telom. – Voli me
onako i onoliko, kako i koliko ja volim tebe, anĊele moj,.... zenico oka mog!
- Volim te, ... volim te Max, mnogo, mnogo ... više nego sebe,... zato i jesam
veĉeras ovde u tvom zagrljaju.

Zatvorila je oĉi i predala se njegovom milovanju, njegovoj strasti, njegovoj ljubavi,

svojim osećanjima. Oboje su znali da je ovog puta zauvek.

Na noćnom ormariću obasjan meseĉinom i obavijen njihovom ljubavlju blještao je

sjajni dijamant u maloj crnoj, plišanoj kutijici kao veĉni zalog onoga što je bilo u
njihovim srcima.

Sutradan, zasijao je na Emilijinoj ruci dok je ponovo izgovarala sudbonosno „da”

u malenoj kapelici obasutoj mirisnim jasminom i njihovom ljubavlju.

KRAJ

100
101
102