~1~

Knjige.club
 Naslov originala
NOW AND FOREVER

Diana Palmer

Sada i zauvjek

~2~
Knjige.club
 I

Nebo je bilo azurnoplavo, a zraci kasnog popodnevnog sunca

milovali su opušteno telo Lutišije Pikok, koja se odmarala
na leţaljci. Tišinu su, u ujednačenim razmacima, remetili
jedino talasi okeana i, s vremena na vreme, krici galebova.
Nebo, more i pesak, tišina i mir nakon tek završenog, napornog
semestra na njujorškom univerzitetu i privlačna muška prilika
koja je upravo plivala prema njoj, dok su mu iz vode virili samo
čuperci plave kose i preplanuli snaţni mišići. Da li je mogla od
ţivota, u tom trenutku, da zahteva nešto više, upitala se,
posmatrajući Frenka Tajlera kako joj prilazi sa osmehom na
licu.
Rukom joj je dao znak da mu se pridruţi, da se zajedno bace
u sve snaţnije talase, ali Lutišija je samo odmahnula glavom.
Ne, ona više neće ući u vodu... Ne, nakon poslednjeg leta kada
je Rasel našao u kućici na plaţi...
Još jednom je odmahnula glavom i pruţila Frenku veliki
peškir.
- Hvala - nasmejao se on i počeo snaţno da se briše. -
Umorio sam se plivajući. Zašto nisi htela da pođeš sa mnom?
- Ja? U tu ledenu vodu? Ne pada mi na pamet! - rekla je, a
osmeh je zaiskrio u njenim čudesnim zelenim očima. - Da li ti
je hladno?
- Smrzao sam se - priznao je mladić, oblačeći košulju. - Da li
si se dobro zabavljala? - upitao je sa dečačkim osmehom.
- Hm! - promrmljala je lenjo. - Bila je to fantastična
sedmica. Ţao mi je što mora da se završi.
On je kratko vreme posmatrao.

~3~
Knjige.club
 - Volim tvoj dţordţijanski naglasak, to otezanje u govoru -
rekao je.
- Šta hoćeš time da kaţeš? - upitala je, kao da se brani.
- Ništa. Samo sam hteo da kaţem kako mi se sviđa taj meki
akcenat. Da li sam rekao nešto loše? - brzo je upitao.
Ona je odmahnula glavom.
- Izvini - rekla je. - Na koledţu su me često ismevali zbog
akcenta, a i ne samo zbog toga. Ljudi misle da devojke koje
dolaze sa sela treba tamo i da ostanu.
Frenk je pruţio ruku i čvrsto uhvatio njenu malu, ledenu
šaku.
- Ti znaš da ja nikada nisam pravio šale na tvoj račun.
Uostalom - nastavio je - tvoja porodica je vlasnik jedne od
najvećih farmi u Sjedinjenim Drţavama, a ti si, mila moja,
jedna od najkulturnijih i najobrazovanijih devojaka.
- Oh, hvala, vrlo ste ljubazni, gospodine! - rekla je s
osmehom na licu. - Znaš, Frenk, meni se u stvari ne ide kući.
Samo da Bejker nije toliko insistirao...
- To je samo do Nove godine - pokušao je da joj objasni
utešnim glasom. - Bel i ja ćemo doći za tobom i provešćemo
tamo nekoliko sedmica. Biće sjajno, videćeš.
Ona je polako klimnula glavom i skrenula pogled ka moru.
Setila se kako joj je lepo bilo poslednjili dana koje je provela na
obali u velikoj porodičnoj kući Frenka Tajlera, zajedno sa
njegovom majkom i sestrom. Frenk je uvek bio tako drag, tako
ljubazan i paţljiv, za razliku od onog divljaka... neotesanog...
Uspomene su nagrnule i Lutišija je duboko uzdahnula. Ima
već godinu dana kako je, traţeći uvek neki nov izgovor,
odbijala da se vrati u kuću u kojoj je odrasla. A sve to zbog
onog neočekivanog strasnog zagrljaja...

~4~
Knjige.club
 Rasela izgleda uopšte nije zabrinjavalo njeno tako dugo
odsustvovanje. On kao da nije obraćao nikakvu paţnju na to
što ona ne odgovara na njegova pisma i na telefonske pozive.
Njega ništa nije moglo da uzbudi. Ništa, izuzev zemlje koja je
bila njegova strast, njegov ţivot. Zemlja, uvek i za ceo vek!
Ĉesto je imala običaj da ga posmatra kako, poput nekog
boţanstva iz grčke mitologije, miran kao neka statua, stoji i
posmatra nepregledna prostranstva oranica i pašnjaka, koji su
okruţivali njegovu farmu. Bilo je to nešto što ona nije mogla da
razume, jer je zapravo mrzela tu zemlju koja joj je uzela
roditelje.
Oči su joj se iznenada napunile suzama. Ona je bila dete, od
one vrste dece koju Frenk Tajler i njemu slični nikada ne bi
pogledali bez grimase prezira na licu. Uvek je bila musava,
loše obučena, čupava, bosonoga devojčica, a rečnik joj se svodio
na nekoliko prostih izraza koje je čula od oca. Imala je samo
osam godina kad joj je umro otac, a odmah zatim i majka i kad
je ostala potpuno sama na svetu.
Tada je Rasel Kari, poput nekog viteza iz bajke, uzeo u
naručje tu musavu, zapuštenu devojčicu i odneo je u svoju
veliku kuću, dok se ona otimala i vikala.

“Ona pripada meni”, rekao je tada svome ocu Bejkeru i

svojoj maćehi Majndi, a čvrsta odluka mogla se pročitati u
njegovim očima, tamnim, kao najtamnija noć. “Obećao sam
njenoj majci, kad je umirala, da ću je uzeti, da ću od nje
napraviti damu.”
To baš nije bilo jednostavno ostvariti, pomislila je Lutišija.
Bejker i Majndi su je prihvatili raširenih ruku, baš kao i mala
Ajlin, Raselova sestra. A kad je Rasel bio uz nju, više ništa na
svetu nije bilo vaţno. Bio je snaţan, siguran u sebe, neţan kad

~5~
Knjige.club
je to bilo potrebno i iz dana u dan se trudio da joj zameni i oca i
majku, da joj bude učitelj i prijatelj, brat i savetodavac. On joj
je kupovao najfinije haljine, on je učio da jaše, on je učio kako
da se ponaša za stolom, u društvu, kako da peca ribe. Za samo
deset godina, Lutišija Pikok je postala prava dama. Tada je
imala osamnaest godina i Rasel je odlučio da je pošalje na
studije.
Bejker je uzalud ubeđivao svog tvrdoglavog sina da to nije
potrebno, shvatao je Lutišijinu ţelju da ostane na farmi, ali
Rasel je bio neumoljiv. Bilo je to pre godinu dana. Tada ga je
videla poslednji put.
Potpuno nesvesna Frenkovog prisustva, obuzeta
uspomenama, Lutišija je rukama obgrlila kolena i zagledala se
u daljinu, tamo gde se more sastajalo sa nebom. Moţda je ona
snob. Moţda Frenk ima pravo. Ona nikada nije pričala o svom
detinjstvu, odnosno o onom vremenu koje je provela u kućici na
farmi Karijevih, uz svoje roditelje.

Katkad je i sama sumnjala da joj se to stvarno događalo, da

je i to deo njene prošlosti, pogotovo kada bi pogledala svoju
skupu i s ukusom odabranu odeću. Ipak, sećanje na siromaštvo
nikada nije sasvim umrlo u njoj, mada je ona o njemu odbijala
da misli. Jednostavno, bilo je to nešto čega nije ţelela da se
seća. A sada, eto, nije htela da se seća ni Rasela...
- Ne ţelim da idem kući - promrmljala je pognute glave.
- Zašto to nisi rekla ocu kad te je zvao?
Ona je slegnula ramenima.
- Ti znaš da je Bejker imao srčani udar prošlog meseca.
Majndi ga je odvela u Majami da bi ga odvojila od poslova na
farmi i svih briga koje taj posao donosi. Plašim se, ipak, da
lekari neće uspeti da ga zadrţe, bez obzira što on zna da je
Rasel sposoban da brine i o farmi i o Ajlin. Ja nemam pravo da
~6~
Knjige.club
više budem odsutna iz te kuće, da brinem samo o sebi i o
svojim studijama, kad se svi oni tamo muče i rade. Uostalom,
od januara imam vremena da razmislim o svemu.
Lutišija je duboko uzdahnula i pogledala svog prijatelja.
- Sve je to bila Raselova ideja, znam - tiho je rekla.
Frenk se tiho nasmejao i ispruţio se pored nje na pesku.
- Uvek kad izgovoriš njegovo ime ti pocrveniš kao bulka.
Zašto? Kakav je on?
- Rasel? - odsutno je upitala, jer su uspomene ponovo navrle
i obuzele joj misli. - Ima trideset tri godine, tvrdoglav je,
ponosan i uvek ostvari ono što ţeli.
Samo treba pitati one koji su imali posla s njim: dok drugi
farmeri gube i dobijaju novac, Rasel ga samo dobija.
- Da li je oţenjen? - kratko je upitao Frenk.
- Rasel? - ona je gotovo uzviknula od iznenađenja.
Frenk je odmahnuo glavom i nasmejao se.
- Počinjem da ţalim što sam prihvatio Bejkerov poziv da vas
posetim - rekao je.
- Ne budi smešan! - uzviknula je.
- Veliki beli rančer je uvek toliko zauzet, da ga uopšte i
nećeš viđati. Bar se tako nadam - dodala je. - U svakom
slučaju, ti i Bel ste dobrodošli. Hoćete li zaista doći?
On se uspravio i pogledao je pravo u oči.
- Ako ti to zaista ţeliš. Ona se nasmejala.
- Kakvo je to pitanje? Naravno da ţelim.
On joj se sasvim primakao i lagano svojim usnama dotakao
njene. To je, od trenutka kad su se upoznali, bio njihov
najprisniji kontakt.
- Doći ću.

~7~
Knjige.club
 - Pa, mislim da je vreme da počnem da se pakujem. Da li si
siguran da ti neće biti teško da me odvezeš do aerodroma?
- Siguran sam jedino da će mi biti teško da te pustim da
odeš - rekao je on. Lice mu je bilo sasvim ozbiljno.
Ona se blago nasmešila i zavrtela glavom.
- Nisi fer - rekla je. - Obećao si da nećemo o tome.
On se sagnuo i svojim usnama dodirnuo njene.
- Ne moraš da me podsećaš. U redu, krećemo! Majka je već
spremila nešto za jelo, a ti znaš da ona ne voli da čeka.
Mama! Uvek ona, pomislila je Lutišija i pred očima joj se
ukazala slika još mlade, lepe ţene, zelenih očiju i crvene kose,
sa bradom isturenom kao kod svih Iraca, što je bio dokaz
njihove prodornosti i odlučnosti. Anđela Tajler je imala i
škotske krvi,što je u svakom slučaju doprinelo da sa uspehom
vodi preduzeće nakon muţevljeve smrti. Zatim ju je i ugledala,
na terasi, kako ih očekuje, u beloj, komotnoj bluzi i platnenim,
takođe belim pantalonama.
- Zar ti nisam rekao da ne voli da čeka - nasmejao se Frenk
i poveo Lutišiju prema kući.
Bel Tajler je stajala u tremu i takođe ih čekala. Bila je u
šortsu, koji je isticao njene lepe, duge noge, a sa kratko
podšišanom, plavom kosom, ličila je na dečaka. Bila je lepa, ali
se Lutišiji nije baš mnogo sviđala.
- Setili ste se da dođete! - rekla kad ih je ugledala. - Mama
je već napravila paniku u kući. Gde ste bili?
- Na plaţi - rekao je Frenk i nasmešio se sestri. - Ne
razumem zašto je toliko zabrinuta.
- Imaćemo posetu - rekla je Bel i sa zanimanjem pogledala
Lutišiju. - Nikad nisi spomenula da je tvoj brat bio pilot?
Lutišija oseti kako joj se srce steţe, kao da se okiva ledenim
obručem.

~8~
Knjige.club
 - Otkud ti znaš? - upitala je.
- Telefonirao je pre nekoliko minuta. Dolazi avionom po
tebe.
Lutišija je za trenutak zatvorila oči, da bi se sabrala i da bi
ponovo mogla da sretne Belin znatiţeljni pogled.
- Kada? - upitala je.
- Biće tu za pola sata. Ima neki posao u Augusti, a zatim
dolazi ovamo - rekla je Bel i rukom prošla kroz svoju kratku
kosu. - Ako tvoj brat izgleda onako kako zvuči njegov glas
preko telefona... Oh, kakav glas! I ako dubok i tako seksi!
- On je po svoj prilici jedan namćorasti, ćelavi neţenja -
promrmljao je Frenk.
- Da li je takav, Lutišija? - upitala je Bel.
- Frenk! - uzviknula je Anđela Tajler, da bi prekinula tu
priču. - Molim vas dođite za sto, dok se jelo nije sasvim
ohladilo. Ti, Lutišija, mora da si gladna, jer uvek jedeš tako
malo - dodala je. Njene usne su se smešile devojci, ali su njene
oči bile ozbiljne i hladne.
Lutišija je poslušno pošla za Frenkom u trpezariju,
pokušavajući da ne razmišlja o tome kako će izgledati njen
susret sa Raselom. Godina je prošla, a sve je izgledalo kao da
se dogodilo juče. Jela je jaja sa slaninom na silu, da Frenk i
njegova porodica ne bi primetili šta se događa s njom. Sve što
je u tom trenutku ţelela bilo je da pobegne što dalje odavde i
da izbegne susret sa Raselom.
Spolja je čula neko brujanje. Ličilo je na oluju koja se
pribliţava, mada je znala da se ta oluja događa samo u njoj.

~9~
Knjige.club
 II

- To je on! - uzviknula je Bel i istrčala na terasu i pri tom je

gotovo srušila stolicu. Zvuk automobilskih vrata koja su se
zalupila, gotovo je zaglušio njen uzvik. - Oh, mama! Sada znam
šta ţelim za Novu godinu!
Anđela i njen sin su samo izmenjali poglede, a Lutišija je
nemoćno klonula u fotelju. Bila je potpuno bleda, usne su joj
podrhtavale, a srce je htelo da iskoči iz grudi.
- Šta je njoj? - upitao je Frenk u čudu i pogledao Lutišiju. -
Ti si rekla da je on farmer.
Pre nego što je Lutišija uspela da odgovori, Rasel je bio na
vratima sobe. Kad ga je ugledala, pomislila je da će se
onesvestiti.
Nekoliko trenutaka je stajao pogledom kruţeći po licima
prisutnih. Svojom pojavom izazvao je opšte iznenađenje. Rasel
Kari je mogao biti sve, ali farmer nikako, bar ne farmer po slici
koju su u sebi stvorili Tajlerovi. Bio je visok, preplanuo,
sportski građen, ali veoma dobro odeven, nonšalantan, a već
sama njegova pojava odavala je izuzetnu eleganciju i prisustvo
stila u ponašanju. Izgledao je kao čovek navikao da se kreće po
najuglednijim i najotmenijim salonima.
Iz dţepa na košulji polako je izvadio cigaretu, zapalio je i
konačno mu se pogled zadrţao na Lutišiji.
- Pa, mogla bi mi reći zdravo - rekao je nekako lenjo,
oteţući.
Ona je kratko uzdahnula.

~ 10 ~
Knjige.club
 - Zdravo, Rasele - rekla je i potraţila Frenkovu ruku,
stegnuvši je snaţno. - Ovo je Frenk Tajler. Frenk, ovo je Rasel
Kari - dodala je, predstavljajući ih jedno drugom.
Frenk je koraknuo prema Raselu i pruţio ruku.
- Drago mi je, gospodine Kari - rekao je, oklevajući, kao da
baš nije sasvim ubeđen u ono što govori. - Lutišija mi je mnogo
pričala o vama.
Rasel je prihvatio pruţenu ruku, a njegov pogled, isto onako
taman kakvog ga je zapamtila, zadrţao se na njenom licu.
- Zaista? - upitao je sa ironičnim osmehom na licu.
- Vaša sestra je tako draga - uzviknula je Bel i pocrvenela.
- Uţivali smo s njom sve ovo vreme dok je bila kod nas.
Rasel je skreneuo pogled na Bel i nasmešio se, shvatajući
njeno uzbuđenje kao nešto na šta je navikao. Bilo je očito da se
dobro zabavljao.
Lutišija je delovala potpuno bespomoćno. Nije znala kako
da se ponaša i kako da Raselu stavi do znanja da Tajlerovi ne
znaju za prirodu njihovog odnosa i za njenu prošlost.
- Ţelite li kafu? - upitala je Bel. - Ili, moţda čaj? Samo
recite.
Rasel se kratko nasmešio.
- Kafu, molim.
- Biće gotova za minut - zacvrkutala je Bel i gotovo otrčala u
kuhinju. Lutišija je nikad nije videla tako veselu i ljubaznu.
- Molim vas, sedite, gospodine Kari - rekla je Anđela i
pokazala rukom na sofu. Ĉak su se i njene ledene oči smešile
zgodnom gostu. - Drago mi je što sam vas konačno upoznala.
Lutišija nam je pričala da ste farmer, ali nikad ne bih
očekivala... - za trenutak je zaćutala, shvativši da ne treba da
kaţe to što joj je bilo na pameti. - Mislila sam...

~ 11 ~
Knjige.club
 Rasel je seo na sofu i ispruţio svoje duge noge, ne skidajući
pogled sa Lutišije.
- Vrlo dobro znam šta ste mislili, gospođo Tajler - rekao je
sa podrugljivim osmehom na licu.
Popili su kafu, a onda je Bel poţelela da pokaţe kuću i vrt
Raselu. Kada su oni izašli iz sobe, Frenk je seo na naslon
Lutišijine stolice i pogledao dole prema njoj.
- Ćelavi, matori neţenja, hm? - promrmljao je. - On je
oličenje elegancije i prefinjenosti! Ili si ti, zbog nečega, krila
kako on izgleda?
- Nisam ga videla godinu dana!
- Ti se njega plašiš.
Panika je zavladala u Lutišijinoj glavi.
- Plašim? - ponovila je. - Ja ga se uţasno plašim - priznala
je.
Senka je prešla preko Frenkovog lica.
- Ostani ovde - tiho je rekao. - On te ne moţe naterati da
pođeš s njim.
Ona je lako dodirnula njegovu ruku.
- Ne moţe? - upitala je rezignirano. - Da li ga ti moţeš u
tome sprečiti, Frenk?
U međuvremenu, Rasel i Bel su se vratili i seli na sofu, a
Lutišija je imala utisak da Rasel, mada nije mogao da čuje, zna
svaku reč koju je ona progovorila sa Frenkom.
U isto vreme, izgledalo je da ga malo zanima ono što mu je
pričala Anđela Tajler.
- Ţao mi je što moram da prekinem ovaj ugodni razgovor -
iznenada je rekao Rasel i ustao. - Ali, imam malo vremena.
Treba još da stignem u Dalas i da se dogovorim o kupovini
stoke. Uzmi svoje stvari, Tiš.

~ 12 ~
Knjige.club
 Pocrvenela je kad je nazvao po nadimku, pocrvenela je i
zbog autoritativnog tona kojim joj se obratio pred Frenkom, ali
je ipak poslušno ustala i pošla da uzme svoje stvari.
- Odmah se vraćam - rekla je i poljubila Frenka, na njegovo
i na sopstveno iznenađenje. Nikad ranije nije to učinila.
Brzo se vratila noseći kofer i putnu tašnu. Bel je stajala
tako blizu Rasela da je izgledalo kao da je naslonjena na njega.
I protiv volje, Lutišija je osetila nešto poput ljubomore.
- Oh, zaista si bila brza, draga - uzviknula je Bel. - A ja sam
upravo objašnjavala Raselu kako nam je bilo drago što si kod
nas, a drago nam je i što ćemo se uskoro opet videti kod vas.
- Meni se čini da ja neću moći da dođem - iznenada je rekao
Frenk.
- Oh, svakako morate doći - rekao je Rasel. - Poziv vaţi i za
vas, gospođo Tajler.
- Vrlo ste ljubazni - sa osmehom je odvratila Anđela. - Ali, ja
imam toliko posla koji me čeka. Nakon smrti mog muţa
odgovornost za poslovanje preduzeća je na meni, a to je velika
obaveza.
Rasel je s razumevanjem klimnuo glavom, ali mu je na
usnama lebdeo ironičan osmeh. Samo je Tiš znala njegovo
mišljenje o ţenama koje se bave takozvanim muškim
poslovima. Rasel je bio juţnjak, od glave do pete i samim tim
veoma konzervativan. Naravno, samo kad su ţene u pitanju.
Uzeo je prtljag koji je Tiš donela i pošao prema vratima, a
ona je krenula za njim.
- Nervozna? - upitao je tiho, gotovo šapatom nagnuvši se
prema njoj.
- Zbog tebe? - upitala je. - Smešno!

~ 13 ~
Knjige.club
 - Uhvatila si Tajlera za ruku, kao da drţiš pojas za
spašavanje, čim si me ugledala - rekao je, a zatim se okrenuo
prema domaćinima.
Pozdravili su se učtivo i sa mnogo ljubaznih reči, a onda je
Rasel poneo njene stvari prema iznajmljenom automobilu koji
je pre nešto više od pola sata parkirao pred kućom. Tiš je
pruţila ruku Frenku i sela na prednje sedište pored Rasela.
Frenk se sagnuo prema njoj i usnama joj dodirnuo ledeni
obraz.
- Nemaš razloga da se plašiš. On je, ipak, tvoj brat. Biću
tamo kroz dve nedelje. Misli na to.
- Ţiveću za to - rekla je glasnije nego što je nameravala i
poljubila ga ponovo.
- Hajdemo - čula je Raselov nervozni glas, a odmah potom
primetila kako se ljubazno osmehuje Bel.
Motor je zabrujao i kola su krenula.
Neko vreme vozili su se u tišini, a onda je Tiš osetila
Raselov pogled na sebi.
- Šta su oni, zapravo, očekivali da vide, Tiš? - upitao je.
- Seljaka u farmerskoj odeći i prostaka koji ne ume da se
ponaša?
Ona ga je samo za trenutak pogledala.
- Nije vaţno - rekla je. - Uglavnom, Bel nije bila razočarana
tvojom pojavom. Učinila je sve, samo što nije rekla: uzmi me,
tvoja sam!
- Sve ima svoje granice, dušo - odvratio je s osmehom. - Ja
sam navikao na takve ţene, pa mogu da ih razumem i bez reči.
- U to ne sumnjam - rekla je. - Mada, ne znam šta one
nalaze na tebi.
Glasan smeh je provalio iz njegovih grudi.
- Drugim rečima, ti misliš da ja nisam privlačan?

~ 14 ~
Knjige.club
 - Kako bih ja to mogla da znam? - upitala je, braneći se.
- Zaista, kako? - provokativno je rekao. - Ja sam samo tvoj
“brat”, zar ne?
Ona je pocrvenela.
- Oni veruju da ti to jesi. Ţelela sam da im objasnim, ali...
- Vraga si htela! - uzviknuo je. Ona je okrenula glavu
praveći se da posmatra predele kroz koje su prolazili.
- Šta misliš o Frenku? - upitala je nakon duţe pauze.
- Zlatan dečak - odvratio je. - Šta on radi u ţivotu?
- Prvo, on nije dečak! - planula je.
- U poređenju sa mnom, jeste - rekao je izmenjenim glasom.
- Imam bar devet godina više od njega.
- On ima dvadeset pet.
- U tom slučaju osam godina sam stariji. Nešto sam te još
pitao.
- On je potpredsednik u kompaniji svoga oca. Bave se
elektronikom.
- Pa - otegnuto je rekao - ipak je zlatan. I zgodan pri tom.
- I ti si zgodan da nekog postaviš tamo gde mu je mesto.
Osetila je, mada to nije videla, kako je ošinuo pogledom.
- Jednom sam ti rekao: ne prepiri se sa mnom. Nikad nećeš
iz te bitke izaći kao pobednik, dušo.
Usne su joj drhtale, ali je ipak morala da mu kaţe to što joj
je bilo na srcu.
- Ja imam skoro dvadeset jednu godinu, Rasele! - rekla je
trudeći se da joj glas zvuči mirno. - Ne ţelim da me tretiraš kao
dete. Bdeo si nada mnom kad sam bila mala, ali sada to više
nije potrebno.
- Šališ se? - upitao je. - Ta vremena još nisu prošla, draga.
Treba to da zapamtiš.

~ 15 ~
Knjige.club
 - Ti si prvi počeo ovaj razgovor - rekla je. - Još kad si došao
u onu sobu, kod Tajlerovih. Već tad si bio ljut. Zar uvek moraš
da budeš tako okrutan, Rasele?
- Dušo, ti čak pojma nemaš koliko ja mogu da budem
okrutan - rekao je i tako je i mislio.
- Izvini - rekla je i tako mu dala do znanja da je razgovor o
toj temi završen.
Već su bili u gradu i kola su polako klizila u reci saobraćaja.
- Bila je to vraški lepa dobrodošlica - rekao je malo kasnije
Rasel, misleći pritom na njeno ponašanje kod Tajlerovih. - Zar
se tako dočekuje neko koga nisi videla godinu dana?
- Zar je već toliko vremena prošlo? - upitala ga je, sa
neduţnim izrazom na licu.
- Ti to znaš isto tako dobro, kao i ja - rekao je, a glas mu je
podrhtavao.
Njena ruka iznenada je pošla prema njegovoj, a kad su im
se ruke dodirnule, bilo je to za Tiš kao električni udar. Ipak,
nije se usudila da povuče ruku.
- Nisam ţeleo da budem grub - rekao je, izvinjavajući se. - A
onda, zaista nisam očekivao da ćeš se tako brzo spakovati i
otići, pre nego što sam stigao da ti objasnim.
- Neću o tome da pričamo - tiho je rekla, a on je samo
uzdahnuo. Ona je izvukla ruku iz njegove i pokušala da
zaustavi uspomene koje su navirale i kojima se uvek vraćala,
od onog događaja pre godinu dana.
Oboje su ćutali, on pogleda uperenog na put, a ona odsutno
posmatrajući vrevu na ulicama grada.
- Zaboga! - iznenada je rekao on, duboko uzdahnuvši. - Kako
si samo flertovala sa svakim muškarcem koji bi se pojavio,
uključujući tu i mene! Šta si očekivala da ću pomisliti ili
uraditi? Bila si u kućici na plaţi, u naručju onog Dţimija

~ 16 ~
Knjige.club
Martina i nisi na sebi imala ništa sem jednog peškira. Imao je
sreće što ga nisam ubio tada!
Zatvorila je oči i pred sobom ugledala Raselove oči u
trenutku kad je spazio nju i Dţimija.
Dţimi je tad pobegao glavom bez obzira, a ona je ostala da
se suoči sa Raselovim besom, sa njegovim optuţujućim
pogledom. A ono što se zatim dogodilo...
- Trebalo je da me zaustaviš, da me prekineš... - rekao je i
skrenuo na put koji je vodio do aerodroma.
- Nisi hteo da slušaš, nisi ţeleo da ti bilo šta objašnjavam -
rekla je ona. - Ja sam tada upravo bila skinula kupaći kostim i
htela da obučem haljinu, kad je naišao Dţimi. Brţe-bolje sam
ogrnula peškir.
- A Martin je naišao sasvim slučajno, znam to!
- Nisam ţelela više da te vidim, posle svega - zamišljeno je
dodala.
On je zaustavio kola na parkingu, a onda su se njegove crne
oči gotovo upile u njene. Pogled mu je, zatim, polako kliznuo
niz njeno lice, niz vrat, sve do čvrstih, nabreklih grudi koje su
se nazirale pod košuljom.
Da li se i on seća svega tako ţivo kao ja, upitala se Lutišija.
Da li se seća onog što se dogodilo kad je Dţimi onako pobegao?
Ona je još uvek osećala Raselove ruke na sebi i njegov čvrsti
zagrljaj. Zadrhtala je istom snagom kao i tog dana.
- Tog leta si počela da se svađaš sa mnom, a sada, evo
nastavljaš - rekao je.
Ona je samo spustila glavu, da on na njenom licu ne bi
mogao da pročita ono što se dešavalo u njoj.
Još je osećala pritisak njegovih usana na svojim, taj
poljubac u kojem nije bilo ni malo neţnosti i koji je više ličio na
kaţnjavanje.

~ 17 ~
Knjige.club
 - Nikad neću zaboraviti ono što si mi rekao tog dana, kako
si me nazvao... ali, ništa od svega toga nije bila istina.
- Znam, Tiš! Zaboga, pa mi smo nekad bih tako bliski...
nekad. Znao sam već tad da sam te nepravedno optuţio, ali kad
sam video onog Martina, naprosto sam izgubio glavu.
Ţeleo sam da te povredim, a to što sam uradio i rekao bilo je
sve što mi je u tom trenutku palo na pamet.
- Uspeo si da me kazniš - tiho je rekla. Usne su joj
zadrhtale, imala je utisak da će zaplakati.
Njegovi prsti neţno su dodirnuh njene usne.
- Znam. Osetio sam kako su ti usne podrhtavale dok sam te
ljubio.
Ona je podigla pogled, ali nije rekla ništa. Do tog dana, ona
i Rasel su bih brat i sestra. Ona ga je svuda pratila, išla s njim
da obilazi stada, u ribarenje, čak je naučila i da puši, kako bi
bila što bliţa njemu. Rasel Kari je bio njen idol, uzor, učitelj...
Ali, to je bilo davno. Njih dvoje više nikada neće moći da budu
brat i sestra. Nikad više!
- Prošla je godina - rekao je Rasel zamišljeno - a ti me se još
uvek plašiš.
- Molim te, Rasele! Zaiste ne ţelim da pričamo o tome.
On je iz dţepa izvadio cigaretu i zapalio, duboko uvlačeći
dim.
- To nije način da raspravimo taj problem koji lebdi među
nama - rekao je polako.
- Ja nemam nikakvih problema - tvrdoglavo je rekla.
- U tom slučaju zaista ćemo prekinuti ovu priču, mila moja
Jovanka Orleanka. I ţelećemo kišu, koja bi ugasila lomaču na
koju sam te ja stavio prošlog leta.
Nasmejala se, a i on za njom. Kad je bila mala, često ju je
zvao Jovanka Orleanka, ali samo kad su bih sami. Nadimak je

~ 18 ~
Knjige.club
dobila zbog svoje borbenosti, valjda. Nikad joj nije rekao zašto
je tako zove, ali se to njoj ipak sviđalo.
- Oh, Rasele, ti si... - uzviknula je kad je napetost među
njima konačno popustila.
- Hajdemo kući, drugar - rekao je on, ugasio cigaretu, a
onda su zajedno izašli iz kola.
Mali avion bio je pripremljen za let i uskoro su se Rasel i
Tiš našli u kabini.
Tiš se zavalila na kopilotsko sedište i zatvorila oči. Istina je,
ona nije videla Rasela godinu dana, ali je zato svaki dan
mislila na njega. On je bio prisutniji nego da je zaista bio s
njom, i to je često tištalo, pogotovo kad je bila sa Frenkom.
Jeste, imala je Frenka, mlađeg i ljubaznijeg nego što je
Rasel, Frenka, koji je nije podsećao na ruţno detinjstvo do
prelaska u veliku kuću Karijevih. Mada nije ţelela da pođe
kući, sada je jedva čekala da stignu. Ţelela je da vidi Meti,
staru domaćicu koja joj je uvek ugađala, da vidi tu kuću u kojoj
je provela svoje najlepše dane, da ponovo vidi starog Dţobija
kako čisti srebrni escajgi srebrne ukrase po kući. Ţelela je da
vidi i Ajlin, tu uvek veselu, nasmejanu devojčicu koja je sada
već devojka.
Kako je mogućno nešto voleti i mrzeti u isti mah, pitala se.
Vezala je pojas pričvršćen za sedište i pogledala Rasela.
- Da li si spremna? - upitao je.
- Spremna sam! - odvratila je.
Avion je izvesno vreme rulao po pisti, a onda je polako počeo
da se uspinje prema nebu. Tiš je uţivala i to joj se jasno videlo
da licu.
- Znam, nisi se ti zaţelela mene već letenja - u šali je rekao
Rasel.
- Oboţavam da letim - rekla je ona.

~ 19 ~
Knjige.club
 - Zaista? Onda ću, u tvoju čast, kad se još malo popnemo,
izvesti nekoliko lupinga.
- Nećeš! - panično je uzviknula, a on se samo nasmejao.
- Rasele, ako to zaista budeš uradio, ja... ja ću poslati
anonimno pismo Federalnoj avionskoj administraciji i oduzeće
ti dozvolu za letenje.
- Draga, ti dobro znaš da ja nikad ne pravim gluposti kada
si ti sa mnom - rekao je. - Smiri se, letećemo mirno.
Da li se i on, kao ona, setio onog uţasnog pada na
Havajima, kad su im, u šest popodne, dobro je to zapamtila,
javili da se Raselov avion srušio? Da li se setio kako su ga
prebacili u bolnicu? Da li se setio kako je došao kući, sa licem
koje je ličilo na masku i očima u kojima se videla smrt? Ništa
im nije pričao, čak ni Bejkeru. A oni su ipak saznali da je tamo
imao ţenu, tamnokosu, kosooku ţenu, jedinu koju je ikad voleo.
Umrla je na porođaju, to je sve što su uspeh da saznaju.
Posmatrala je njegov fini profil, taj dobro poznati i dragi
profil i razmišljala o tome kako je Rasel uvek bio miljenik
devojaka, ali kako se nikad ni za jednu od njih nije vezivao.
Osetio je da ga posmatra i okrenuo glavu prema njoj.
Morala je da spusti pogled pred njegovim tamnim očima.
Let je bio kratak ih se to njoj samo učinilo. Rasel je spustio
avion, uzeo njene pakete i pošao prema automobilu koji ih je
čekao. Prošli su kroz grad, ćuteći sve vreme, a onda su izbili na
put koji je vodio na farmu Karijevih. Kući, pomislila je Tiš.
Idem kući!
Prolazili su pored goveda koja su pasla.
- Prošle godine nešto nije bilo u redu sa stokom? - upitala je.
- Otkud znaš? - iznenadio se on.
- Ĉitala sam u novinama, a i Bejker mi je pisao da stoka
ima malu cenu i da mnogi stočari propadaju u ovim krajevima.

~ 20 ~
Knjige.club
 - Oh, pa ti sve znaš! Bićeš sjajna ţena za nekog farmera.
- Nikad se neću udati za farmera - odgovorila je. - Radije ću
umreti nego što ću dozvoliti sebi da se sahranim na nekoj od
ovih farmi.
Njegov pogled je počivao na njenom licu.
- Da si samo koju godinu starija, ja bih te naterao da
promeniš mišljenje. Misliš da je dobro što, kao noj, zarivaš
glavu u pesak? Ne moţeš pobeći, mila!
- Od čega ja to beţim? - upitala je, mada je dobro znala na
šta on misli.
- Od prošlosti, od svog detinjstva, od... mene - dodao je sa
čudnim osmehom na licu. - Ja se dobro sećam jedne devojčice...
- Ja više nisam devojčica!
- Oh, zar misliš da ja to ne znam? - promrmljao je.
Ĉutali su izvesno vreme, vozeći se prašnjavim putem.
- Kako je Bejker? - upitala je ona malo kasnije.
- Loše. Majndi je najbolje mislila kad ga je odvela odavde,
ali ja znam da to nije dobro. Ovo je njegov ţivot i uveren sam
da bi ovde ozdravio mnogo brţe.
- Kad se njih dvoje vraćaju? - upitala je.
- Oko Nove godine, pretpostavljam. A ti si tu zato da meni
pomogneš oko Ajlin i da Bejker bude spokojan. On je ubeđen
da ja ne mogu istovremeno da vodim računa o sestri i o svim
poslovima na farmi.
U tom trenutku Rasel je zaustavio kola, a iz kuće je izašla
krupna crnkinja i raširila ruke da prihvati Tiš u svoj zagrljaj.
- Oh, mala, ja sam već zaboravila koliko si lepa! - rekla je
stara Meti kroz suze. - Divno je što si opet kod kuće.
- Da, zaista je divno opet biti kod kuće - promrmljala je Tiš
duboko potresena.

~ 21 ~
Knjige.club
 - Dobrodošli, gospođice Tiš - rekao je Dţobi kad se pojavio
na vratima kuće. - Drago mi je što ste opet sa nama. Gospođica
Ajlin je stalno zauzeta i ne stiţe da vodi računa o kući.
- Razgovaraću ja s njom! - uzviknuo je Rasel.
- Oh, Rasele, pa ona ima tek sedamnaest godina! - protivila
se Tiš.
- Tako mi je svojevremeno Bejker govorio i o tebi, samo ga
ja nisam slušao - rekao je on.
- Ti si pravi tiranin - rekla je ona, ne skrivajući koliko joj se
ne sviđa to što on govori.
- Bilo bi bolje da sad pozovete gospođicu Ajlin. Ona je kod
gospođice Nan - rekla je Meti, ţureći da prekine svađu koja je
bila na pomolu.
- Otići ću ja tamo, da je iznenadim - iznenada je predloţila
Tiš.
- Mogu li da uzmem tvoja kola, Rasele?
- Ne moţeš!
Laki osmeh se pojavio na Tišinom licu.
- Volela bih da znam da li si u stanju da mi nekad i
drugačije odgovoriš?
On je hladno pogledao.
- Flertovanjem nećeš kod mene ništa postići - odgovorio je.
- Ili si, moţda, zaboravila kako se to završava.
Meti i Dţobi su se povukli, a Tiš i Rasel su jedno drugo
posmatrali kao dva borca pred okršaj.
- Nisam - rekla je.
- Onda idi gore i obuci neku drugu košulju - naredio joj je
on.
- Ova je moţda pogodna za plaţu, ali sad smo prilično
udaljeni od mora.

~ 22 ~
Knjige.club
 Njene zelene oči sevnuše.
- Rasele, ja ne ţelim... - počela je, ali je onda zaćutala.
- Ne protivreči mi! - odvratio je stisnutih usana. - Svoj šarm
i svoju sklonost ka flertu sačuvaj za Tajlera. Ja ne ţelim da se
ponovi lanjsko leto.
- To ni ja ne ţelim - rekla je, a telom joj je prošao drhtaj. - I,
jednom za svagda, zapamti, ja ne flertujem!
- U redu, nećemo više o tome. Tvoj posaoovde jeste da paziš
na Ajlin i da, eventualno, gledaš momke svojih godina. Sa
mnom, to ti je sve ih ništa. Molim te da to zapamtiš, zauvek.
- Nisam kod kuće ni deset minuta, a ti mi već objavljuješ rat
- povikala je besno, trudeći se da ne zaplače. - U redu, Rasele,
ako ţeliš rat, imaćeš ga! U međuvremenu, sklanjaću ti se s
puta.
- Idi se presvući - rekao je, ne obraćajući paţnju na to što
ona govori. - Ja ću te povesti do Ajlin.
- Ja bih radije... Oh, zar Dţobi ne moţe da me poveze?
- Imaš deset, minuta vremena! Ĉekam te.
Kao i uvek do sada, Tiš ga je poslušala. I kao i uvek, pitala
se zašto on ima toliku moć nad njom. Pošla je gore i odabrala
farmerke i belu košulju. Oh, kad bi samo izdrţala dok Frenk
ne dođe! On će biti na njenoj strani. Uostalom, Nan i Ajlin su
takođe uvek bile na njenoj strani. Imam prijatelje, pomislila je
i duboko uzdahnula.
Sa dva minuta zakašnjenja sišla je u hol gde je Rasel
nestrpljivo čekao. I on je išao da se presvuče. Imao je farmerice
i beţ majicu i izgledao je nekako snaţniji i viši nego maločas.
- Umeš da se obučeš - primetio je kad je ona sišla i
pogledom je odmerio od glave do pete. - Koga ţeliš da
impresioniraš?
- Tebe u svakom slučaju ne! - odvratila je besno.

~ 23 ~
Knjige.club
 - Hajdemo - rekao je on, a onda su zajedno pošli prema
dţipu koji je bio parkiran u dvorištu. Znači, ići će dţipom, a ona
je u belom! To je njegova mala osveta, pomislila je Tiš.
- Zar nisi mogla da obučeš nešto tamnije? - upitao je
neduţnim glasom.
- A kako bi bilo da pođemo tvojim “linkolnom”? - odvratila je
ona istim tonom.
- Ja posle toga idem da radim, gospođice - odgovorio je on i
povezao dţip. - “Linkoln” je prilično nezgodan za obilaţenje
farme, to ti je valjda jasno.
Hladno ga je pogledala, a onda je njenu paţnju privukao
okolni pejzaţ. Bila je ponovo kod kuće, u kraju koji je toliko
volela i koji je, zahvaljujući Raselu, vrlo dobro poznavala.
Uzdahnula je i zavalila se u sedište dţipa, a nije bila ni svesna
da joj osmeh titra na usnama.
- Devojka sa sela - blago je rekao Rasel, kad je video taj
srećni osmeh na njenom licu. - Moţeš se opirati koliko god
ţeliš, dušo, ali tvoje srce je ovde. Baš kao i moje.
- Imaš nameru da mi drţiš predavanje o debelim, gradskim
momcima i devojkama i o prednostima ţivota na selu? - upitala
ga je sarkastično.
- Zar se ti nikad ne umoriš od svađe, Tiš? - upitao je on. - I
od toga da uvek ţeliš da budeš ono što nisi.
- To nije istina! Ja se ne pretvaram da sam nešto drugo!
- Zbilja? - upitao je sa podrugljivim izrazom na licu. - Ĉasno
siromaštvo nije ništa sramno, a ti ga ipak kriješ. Tvoj otac...
- Molim te! - uzviknula je. - Molim te, nemoj!
On je duboko uzdahnuo.
- Zar je mogućno da ni nakon toliko godina ne moţeš o tome
mirno da govoriš? Izbaci to već jednom iz sebe.

~ 24 ~
Knjige.club
 - Molim te! - tiho je ponovila. - U redu, do đavola! Ali, dušo,
nemoj toliko da patiš - rekao je, a u glasu mu je naslutila nešto
poput očajanja.
Obrisala je suze koje su iznenada počele da joj klize niz lice
i odmahnula glavom.
- Da li Tajler zna istinu? - iznenada je upitao. - Da li zna ko
si i da li ga to uopšte zanima?
- Ne smeš mu reći! - usplahireno je viknula.
On je samo klimnuo glavom, a onda je, više za sebe,
promrmljao nešto.
- Ne moţeš pobeći od sebe - učinilo joj se da je rekao.
- Ne beţim, ali se sećam. Pamtim još kako su mi se deca u
školi smejala, kako su mi se rugala što nemam ništa... ništa!
Ali, imala sam bar svoj ponos i nikad im nisam pokazala koliko
me to sve pogađa. Zato, kad si mi ti kupio nove haljine, nove
cipele, ništa se nije izmenilo u njihovom odnosu prema meni.
Ja sam za njih bila i ostala siroče i uljez u tuđoj kući. Kao što
vidiš, svega se sećam, i to vrlo dobro.
- Sećaš se pogrešnih stvari - tiho je rekao. - Ja se sećam da
ti nikad nisi lagala, da nikad ništa nisi traţila. Za sve ove
godine, Tiš, ti ništa nisi traţila. Da li je to zato što si imala
dovoljno?
Ona ga je pogledala i na njegovom licu videla samo brigu i
duboko razumevanje.
- Imala sam tebe, Rasele - rekla je. - Bio si moj najbolji
prijatelj... tada.
- A sada, ja sam ti najbolji neprijatelj, zar ne?
- Izgleda da je tako - odvratila je i slabašno se nasmešila.
On je samo neţno uhvatio njenu ruku i nije je pustio sve do
trenutka kada je zaustavio dţip pred dugom, belom
kućom Kolemanovih. Bila je to jedna od onih lepih kuća

~ 25 ~
Knjige.club
građenih još pre građanskog rata, tako tipičnih za jug
Amerike. Delovala je vrlo otmeno, a stoletni hrastovi pred
njom govorili su o tome koliko je sve to staro, ispunjeno
uspomenama i lepotom jednog davnog vremena.
Tiš je gotovo iskočila iz dţipa, ne osvrćući se na Raselove
opomene. Potrčala je, a u susret joj je, takođe trčeći, dolazila
jedna ljupka, vitka devojka.
- Vratila si se, zaista si se vratila! - viknula je devojka i
prosto se bacila Lutišiji u zagrljaj.
- Ajlin! Koliko si mi samo nedostajala! - kroz suze je
promrmljala Tiš.
- Ne šališ se? Zaista sam ti nedostajala? Oh, Tiš! Ne mogu
da verujem. I ti si meni strašno nedostajala i to je istina.
Nisam imala pojma koliko je teško ţiveti kad ti Rasel bdi
nad svakim pokretom.
- U tome se potpuno slaţem s tobom - rekla je Tiš. Pogledala
je Rasela, ali u njegovim očima nije bilo ljutnje.
- Meni teško nešto promakne, draga. Zato vodi računa o
svemu - rekao je.
- Znači, rat se nastavlja - iznenada se umešala Nan
Koleman, grleći svoju prijateljicu. - A Tiš nije kod kuće ni sat
vremena.
- Ĉetrdeset minuta, tačno - odvratila je Tiš kad je pogledala
na sat. - Kako si, Nan?
- Uplakana, od sreće - odgovorila je devojka.
Nan je uhvatila Tiš za ruku i povela je prema bašti, gde je
već bilo postavljeno za čaj.
- Donela sam ti poklon sa mora - rekla je Tiš, neţno
posmatrajući Ajlin koja nije skidala pogled s nje. - Koralnu
ogrlicu.
- Stigla si i da ideš u kupovinu? - upitala je devojka.

~ 26 ~
Knjige.club
 - Na trenutak sam se odvojila od Frenka i ušla u
prodavnicu.
- Pričaj nam o Frenku - zamolila je Nan. - On mora da je
nešto posebno kad je uspeo tebe da pridobije.
Tiš je ćutala, a Ajlin je preko ramena pogledala brata.
- Nan će nas prevesti do kuće, Rasele - rekla je Ajlin. - Kaţi
Metida stiţemo na večeru, vaţi?
- Vaţi - rekao je on i pošao, a onda je Nan viknula za njim.
- Hej, Ras! U subotu ću praviti zabavu u čast Tišinog
povratka. Hoćeš li doći?
- Mislim da hoću - odvratio je, a na Naninom licu pojavio se
srećan osmeh.
- Neće on doći zbog tebe - rekla je Ajlin. - On će doći zbog
svoje “devojčice” - dodala je i pogledala Tiš.
- Ja nisam ničija devojčica - pobunila se Tiš. - Ja imam
dvadeset jednu godinu, Ajlin.
- Kakve to veze ima? - upitala je devojka.
- Očinska ljubavne poznaje granice, zar ne Rase? - iznenada
je upitala Nan, koja je bila pet godina starija od Tiš.
Tamna senka prešla je preko njegovog lica, ali nije ništa
odgovorio. Seo je u dţip i uključio motor.
Hoćeš li zaista doći? - insistirala je Nan.
- Moţda - kratko je odvratio, a onda se za njim digao oblak
prašine, a zvuk motora gotovo potpuno nestao.
- Moţda! - viknula je Nan za njim.
- To je najneuhvatljiviji muškarac kojeg znam. Taman
pomisliš da ga imaš u šaci, a on ti iscuri između prstiju, poput
peska.
- Ti znaš da to nije uvek tako - iznenada se uozbiljila Ajlin. -
Rasel pripada Lizi i ne zanima ga više nijedna ţena.

~ 27 ~
Knjige.club
 Tiš je poţelela da upita ko je Liza. Bilo joj je poznato to ime,
kao da ga je čula nekada davno, u kući Karijevih, ali Nan joj
nije dopustila da dođe do reči.
- Nikad nije izgledao ovako umorno - rekla je Nan.
- Ne znam šta ga muči - dodala je Ajlin. - Bio je kao ranjeni
tigar poslednjih nekoliko sedmica. Moţda je zbog posla, ne
znam.
- Ma nemoj! Uostalom, da pričamo o nečem drugom -
predloţila je Nan. - Ţelim da čujem sve o Tišinom putovanju.
- A ja hoću da čujem sve o Frenku Tajleru - rekla je Ajlin. -
Šta on radi?
- On je inţenjer elektronike - počela je Tiš. - Njegova
porodica ima kompaniju koja se bavi elektronikom, a on je tu
potpredsednik.
- Oh! - uzviknula je Ajlin.
- Ali, on je zbilja divan - objasnila je Tiš. - Dobro izgleda,
vrlo je talentovan i ne radi zato što mora, već zato što voli.
- Kao Rasel - primetila je Ajlin. - Radi i po šesnaest sati
dnevno, katkad.
- Ajlin, ja njih dvojicu ne poredim - rekla je Tiš. - Nas dve
vrlo dobro znamo da se Rasel razlikuje od svih ljudi koje
poznajemo. Ali, meni se Frenk mnogo sviđa. Mislim da će se i
tebi dopasti.
- Ume li da jaše? - upitala je Ajlin.
- Ne znam.
- Ume li da lovi, da peca?
Tiš je samo uzdahnula i odlučila da promeni temu.
- Šta ćeš obući za Naninu zabavu? - upitala je.
- Gips, ako uskoro ne začuti - primetila je Nan.
Sve tri devojke su se nasmejale.
- Zaista, ne vredi da ti pričam o Frenku...
~ 28 ~
Knjige.club
 - On je Jenki - tiho je kroz zube procedila Ajlin.
- Zaboga, Ajlin! Govoriš kao Rasel! - uzviknula je Nan. - Ĉak
i u vreme građanskog rata, to je bila samo jedna glupa
predrasuda i ništa više.
- Ja ih, ipak, ne volim - tvrdoglavo je rekla Ajlin. - Dolaze
ovamo, kupuju naša imanja i zemlju, hoće da nam budu susedi,
a zemlja im, u stvari, ne znači ništa niti imaju pojma o tome
kako se ona obrađuje.
- Ajlin, ti si zaista nemoguća! - uzviknula je Tiš.
- Ras kaţe da je to moje pravo lice - odvratila je devojka i
nasmejala se.
- Oh, Tiš, nagovori Rasela da me pusti na zabavu sa Gasom!
Molim te! On će to tebi učiniti.
- Molim? S kim?
- Sa Gasom. Gasom Hemekom. Sećaš li ga se? Ima crvenu
kosu i nedostaju mu dva zuba napred i uvek jede jabuke.
Naravno - nasmejala se - zubi su mu porasli, to je bilo još u
prvom razredu. Ali, jabuke još uvek jede. On sada studira na
Blejkli univerzitetu, konzervaciju i restauraciju, ali je na
raspustu. Molim te, Tiš.
- Videćemo šta se moţe učiniti rekla je Tiš. Znala je da će
morati još jednom da se posvađa sa Raselom.
- Obući ću nešto zaista sjajno - počela je glasno da mašta
Ajlin. - Pokazaću ti haljinu kad dođemo kući. Plava je, ima
samo uske bretele i divno mi stoji. Samo, moraću da odem iz
kuće pre nego što me Rasel vidi u njoj. Naterao bi me da se
presvučeni.
Tiš je samo odmahnula glavom i nasmejala se.
- Sad tek vidim šta mi je najviše nedostajalo.

~ 29 ~
Knjige.club
 Kad su stigle kući, večera je već čekala na stolu. Tiš nije
bila gladna i vrlo brzo se izvinila i ustala od stola. Otišla je na
trem i tamo sela u jednu udobnu stolicu za ljuljanje.
- Oh, Tiš, Ras će otići, a ti mu nisi rekla za Gasa! - začula je
kako joj Ajlin šapuće. - Evo ga!
- Ostani tu, pitaćemo ga zajedno, vaţi? - upitala je Tiš.
- Oh, ne, nikako! Poješće me ako sazna da sam te to ja
molila. Molim te, Tiš!
- Dobro, pitaću ga - pristala je. Ajlin se nagnula i poljubila
je u obraz.
- Ti si moja najbolja sestra. Hvala ti, Tiš.
Okrenula se i gotovo pobegla, a pritom se sudarila sa
Rasom.
- Oh, Rase, prestani da nas plašiš! - uzviknula je. - Velik si i
strašan...
- Šta ćeš ti ovde? - toboţe strogo je upitao on.
- Upravo sam krenula da učim - rekla je devojka. - Moram
da završim domaći zadatak.
- Dok sve ne naučiš, nema gledanja televizije. Jasno?
- Da, gospodine - salutirala je Ajlin i otrčala uz stepenice.
Zastao je pored Tiš sa zapaljenom cigaretom, polako
ispuštajući kolutove dima. Bio je mrak i samo ţar cigarete se
jasno video.
- Odgovor je ne - iznenada je rekao.
- Molim? Odgovor na šta? - iznenađeno je upitala Tiš.
- Na bilo šta što te je Ajlin zamolila da me pitaš. Nešto u
vezi sa Gasom, pretpostavljam - rekao je.
- Ona bi ţelela da s njim pođe na Naninu zabavu. Ja sam joj
obećala da ću te pitali - objasnila je.
- Ali, nisi me pitala, zar ne? Pre bi umrla nego što bi bilo šta
traţila od mene.
~ 30 ~
Knjige.club
 Mi oboje znamo zašto je to tako, zar ne, Rasele?
Slušaj me, dušo. Ti ćeš ovde ostati samo do januara. Ja
ţelim da to vreme provedeš lepo i bez svađe i veruj mi, trudiću
se da tako bude.
Bilo je to nešto kao izvinjenje. Konačno, pomislila je ona.
- Dobro, nećemo se svađati, ali moramo nešto raspraviti. Ti
vrlo dobro znaš da ja ne flertujem sa muškarcima, ja nisam
flertovala ni s tobom, čak ni kad se dogodilo ono... prošlog
leta...
- Zar si ti baš toliko naivna, Tiš? - iznenada je upitao. -
Posle godine provedene u velikom gradu, ja bih nešto drugo
očekivao od tebe.
- To nije tvoja briga - odvratila je.
- To je moja briga i više nego što ti misliš - odgovorio je on. -
Da li ste ti i Frenk vodili ljubav?
- Ako nastaviš da me ispituješ, otići ću - odvratila je.
- Da te ispitujem? - rekao je s nevericom u glasu. - Zaboga,
šta je s tobom, Tiš? Da li sam ja kriv što ti ne umeš da
razgovaraš normalno o nekim stvarima? Ako jesam, onda ti se
duboko izvinjavam. Mislio sam da sam ti sve rekao o seksu i o
muškarcima pre nego što si pošla na studije.
Ona je pocrvenela i bila je srećna što je mrak i što on ne
moţe da vidi njeno lice.
- Rasele...!
- Jovanka Orleanka!
- Zar si mislio da ću se tamo odmah upustiti u neku vezu i
vratiti se u ovu kuću u drugom stanju?
- Ćuti! - rekao je, a ton kojim je govorio upozorio je Tiš na
opasnost. Osetila je kako joj se suze slivaju niz lice.
- Jednog dana ćeš me navesti da odem predaleko -
promrmljao je on, više za sebe.

~ 31 ~
Knjige.club
 Bili su tako blizu jedno drugom da je mogla da čuje kako
mu srce snaţno lupa. Ili je to, moţda, bilo njeno?
- Ljuta si - rekao je tiho.
Bez reči, ona je ustala, oči su joj bile pune suza, a usne su
joj drhtale, a kolena klecala. Osetila je kako ju je obuhvatio oko
struka.
- Tiš? - upitao je tiho. Glas mu je bio neţan i drhtav.
- Molim? - jedva je izgovorila. Privukao je k sebi i obema
šakama obuhvatio njeno lice. Neţno, sasvim neţno, obrisao je
suze koje su klizile niz njene obraze, a ona ga je gledala i nije
mogla da odvoji pogled od njegovih očiju.
- Nemoj više nikad, nikad da plačeš zbog mene. Da li si me
razumela, Tiš?
Ona nije mogla ništa da kaţe, samo je klimnula glavom.
Bila je gotovo ošamućena od njegove blizine, zbog te iznenadne
neţnosti, zbog toga što je osećala onaj dragi, poznati miris
njegovog losiona za brijanje i zbog toga što je u njegovim očima
nazrela nešto što nikad pre toga nije primetila.
Iznenada, kao da se trgla, odvojila se od njega, ali su je
njegove ruke zadrţale.
- Nemoj da ideš, Tiš - rekao je tiho. - Ja te nikada neću
povrediti.
- Molim te... molim te, pusti me - prošaputala je.
- Ovako sam te drţao i kad si imala samo osam godina i kad
sam te učio kako da zabaciš udicu. Sećaš li se?
- Tada se nisi svađao sa mnom - primetila je.
- Da, ali tad me ti nisi ovoliko izazivala. Prestani da se
otimaš. Opusti se, jer sve što osećam pod rukama to su tvoje
kosti.
- Šta mogu kad sam mršava... On se glasno nasmejao.

~ 32 ~
Knjige.club
 - Još uvek si sva u nogama. Neţno je privukao na grudi, a
ona je naslonila glavu na njegovo rame i ponovo, posle mnogo
godina, osetila onu istu sigurnost i onaj isti mir koji je osećala
kad je bila s njim.
- Ti činiš da se osećam sigurnom i bezbednom - promrmljala
je u njegovu košulju.
- Da si samo malo starija, to bi bilo poslednje laskanje što se
mene tiče - rekao je.
- Zašto? - naivno je upitala.
- Imam utisak da ćeš zaspati - neţno je rekao.
- Mogla bih. Tako si topao, Rasele.
- Topao, to nije prava reč za ovo što se dešava sa mnom -
rekao je i još čvršće je privinuo na grudi. - Šta ste ti i Tajler
radili na odmoru?
- Šetali smo, sunčali se, slušali njegovu majku, igrali šah,
slušali njegovu majku, išli u kupovinu, slušali...
- ... njegovu majku - nasmejao se on. - Ona deluje kao
posesivna majka.
- Vrlo, a pri tom mnogo pazi s kim joj se deca druţe. Kad je
čula da sam ja od onih Karijevih, odmah me je pozvala u kuću.
Tako sam stigla na more.
- Ti? Ili tvoje ime? Da li ona zna...
- Ne! - brzo je odgovorila. - I ako ti...
- Hoćeš li malo da ćutiš, molim te - prošaputao je on. -
Zaboga, nisam te doveo kući da bih dva meseca slušao o tvojim
traumama iz detinjstva.
- Zašto si me, u stvari, doveo kući? - upitala je ona, a oči su
joj iznenada sevnule u mraku. - Da li je to zaista zbog Ajlin?
Njegovi prsti neţno su dotakli njene usne.
- Moţda si mi nedostajala, drugar. - I ti si meni nedostajao,
Ras - rekla je.
~ 33 ~
Knjige.club
 On je zadrhtao, kao da mu je čitavim telom prošla neka
nevidljiva munja. Zagnjurio je glavu u njenu kosu i duboko
uzdahnuo. Zadrhtala je i ona. Zagrlila ga je snaţno, obavila mu
ruke oko vrata i pripila se uz njega, kao da se plašila da će on
iznenada otići. Stajali su tako, bez reči, bez poljupca, u
zagrljaju, drhteći od čeţnje.
- Tiš, da li si napolju? - iznenada se začuo Ajlinin glas.
Rasel je uzdahnuo i pustio Tiš iz zagrljaja.
- Tu smo oboje, Ajlin - rekao je.
- Dirljivo - rekla je devojka, kad su joj se oči navikle na
mrak i kad ih je videla kako stoje tako blizu jedno drugom. -
Rasel i njegova devojčica...
- Policu te hladnom vodom kad zaspiš - rekla joj je Tiš.
- Namazaću ti lice pastom za zube i napuniću ti cipele
vodom... Onda ću...
Svi su iznenada počeli da se smeju. Bile su to šale iz
njihovog detinjstva.

~ 34 ~
Knjige.club
 III

Nedelju dana pre zabave kod Nan Koleman, svi su sedeli za

doručkom. Razgovor je tekao lepo, čak se ni Rasel i Tiš nisu
svađah.
- Jedna od devojaka iz moje škole udaje se sledećeg meseca -
objavila je Ajlin. - Dobiće posao u jednom birou. Udaje se za
gospodina Dţemsona. On je profesor fizike.
- Znači da je mnogo stariji od nje, zar ne? - upitala je Tiš.
- Jeste! Ima dvadeset osam godina.
- Dvadeset osam? - ponovila je Tiš i gotovo zabila glavu u
tanjir pred sobom. - Pa, to nije tako strašno.
Podigla je pogled i susrela Raselove tamne oči. Gledali su se
dugo, a između njih je strujalo nešto gotovo opipljivo.
- Godine su prilično vaţne, čini mi se - rekao je on. - Mora
biti da će izgledati smešan pored nje.
- To ne moţeš reći sve dok ih nebudeš video zajedno -
primetila je Ajlin.
- Dţen je otmena i vrlo ozbiljna devoj ka.
- I tinejdţerka!
- Ima devetnaest godina! - uzviknula je Ajlin. - To baš i nisu
tinejdţerske godine.
- Otmenost i ozbiljnost su stvar ličnosti, a ne godina, tu se
slaţemo - priznao je Rasel. - Tiš je samo dve godine starija od
te tvoje prijateljice, a ja bih smeo da se kladim da ona ne ume
ni da se ljubi.

~ 35 ~
Knjige.club
 Tiš se trudila da Ajlinin pogled ne otkrije koliko je
zajapurena.
- Zaista, Tiš?
- Gluposti! - rekla je, naizgled mirno.
- Oho! Zakasniću u školu - iznenada je uzviknula Ajlin i
ustala od stola.
- Zdravo!
- Nemoj da dođeš posle pola šest - dobacio je Rasel za njom.
- Ako mi se auto uz put ne pokvari - dobacila je devojka i
nestala.
- Uvek ista priča o njenim kolima! - nasmejala se Tiš.
- Da. A ti si u školu išla školskim autobusom i ništa ti nije
falilo. Ili si opet bila preponosna da traţiš auto?
- Nije to ponos, već strah - objasnila je ona.
- Ali, ja te nikad nisam povredio, dušo - rekao je neţno.
- Znam.
Dugo su ćutali, a onda je on ustao i prišao njenoj stolici.
Stavio joj je ruke na ramena i nagnuo se prema njoj.
- Rekla si Ajlin da umeš da se ljubiš - rekao je tiho, muklim
glasom. - Pokaţi mi.
- Ne! - uzviknula je ona.
- Zar se plašiš, Tiš? - promrmljao je.
- Da! Ne! Oh... Rasele! - nemoćno je rekla, jer su njegove
usne već bile sasvim blizu njenih.
On se samo tiho nasmejao i odmaknuo od nje.
- Rekao sam da te nikad ne bih povredio. Ah, nisam siguran
da ću ubuduće moći da drţim to obećanje.
- Ja... ja bih samo ţelela da ne praviš budalu od mene - tiho
je rekla.

~ 36 ~
Knjige.club
 - Zar sam to nekad učinio? - upitno je on i pogledao je
svojim tamnim, prodornim pogledom. - Vrlo si mlada,
gospođice Pikok.
Tiš je bila zbunjena. Drhtala je zbog njegove blizine i plašila
se njegovog narednog gesta, ali nije ţelela da mu to pokaţe.
- A ti si već u nekim zrelijim godinama - rekla je, sa ţeljom
da ga makar malo povredi.
U tom trenutku njegove snaţne ruke su je zgrabile i
naterale da ustane sa stolice. Privukao je i pritisnuo svoje usne
na njene, a onda je prekrio poljupcima njeno lice, vrat, oči.
- Ja sam star? - tiho je upitao.
- Rase... - promrmljala je ona zbunjena ovim što se dogodilo.
On je pustio i odmakao se od nje.
- Dođi posle kod Smitove stene. Ţelim da ti pokaţem dva
mala teleta koja su se prošle noći otelila.
- Oh, Rase! Zaista?
- U stvari, moţemo i zajedno da pođemo tamo - rekao je.
- Mogu li da dam ime bar jednom od njih? - upitala je.
- Naravno - nasmejao se on.
- A onda ćeš ih jednog dana prodati da bi neko kupio biftek i
pojeo ga u slast - iznenada je tuţno rekla i istog trena po izrazu
njegovog lica zaključila da je pogrešila.
- Mislim da danas imam mnogo posla i da neću moći da te
povedem - rekao je hladno i otišao, ne rekavši ni do viđenja. Tiš
je osetila potrebu da plače.
Od tada, Tiš je nedelju dana izbegavala susrete sa Rasom.
Trudila se da ne misli na njega, već da se priprema za Naninu
zabavu i za posetu Tajlerovih koja se pribliţavala.
Znala je da je bila nepravedna prema Raselu, jer ga je toliko
puta, dok je još bila devojčica, videla kako noću odlazi da
pomaţe veterinaru kad god se neka krava telila ih kad je bila
~ 37 ~
Knjige.club
bolesna. Znala je da on voli ţivotinje i da mnogo brine o njima,
ali nije umela sebi da objasni zašto je sve ono morala da kaţe,
zašto je tako često imala potrebu da ga povredi.
Dan uoči zabave, slučajno su se sreli kad je Tiš odnela
radnicima hranu. Bio je tamo, sedeo je sa kaubojima i pio pivo.
Učinilo joj se da se obradovao kad je ugledao.
- Odlično! Tiš, zajedno ćemo se vratiti kući - rekao je i ustao
da joj pomogne da iznese hranu i piće za radnike iz
automobila.
Izvesno vreme su se vozili ćuteći, a onda ja ona duboko
uzdahnula i počela da govori:
- Rase... - rekla je, a on je iznenada zaustavio automobil i
okrenuo se prema njoj.
Ne govori ništa - muklo je rekao i obema rukama obuhvatio
njeno lice.
- Hoću da proverim da li si lagala kad si rekla da umeš da
se ljubiš.
Tiš je osećala kako je snaga izdaje i kako je sve to vrlo
opasna igra koja moţe loše da se završi po nju, naravno.
- Rasele... - šapnula je i pogledala prema nebu na kome su
počeli da se gomilaju oblaci. - Oluja...

- Ona je u meni - promrmljao je on - i u tebi. Ćuti, ne govori,

samo me poljubi.
Privukao je k sebi, a njegove usne su se neţno spustile na
njene. Snaţno je zadrhtala i pruţila ruke, obavila ih oko
njegovog vrata i pripila se uz njega, strasno mu uzvraćajući
poljupce. Drţala se za njega poput davljenika, a on je šaputao
nešto nerazumljivo u njenu kosu, ljubeći je kao da prvi put
ljubi neku ţenu. Prigušeni krik oteo se iz njenih grudi kad je
njenim telom prošao snaţni talas strasti i čeţnje za ovim

~ 38 ~
Knjige.club
muškarcem, čeţnje koja je menjala oblike, ali je postojala
oduvek, otkako Tiš zna za sebe.
- Bila si moja kad si imala samo osam godina - muklo je
govorio. - Učio sam te da jašeš, da plivaš, da pecaš. Kad si
porasla, ja sam jedino razmišljao kako da te odvratim od
drugih momaka, kako da te sprečim da radiš sve ono što su
radile tvoje vršnjakinje i što je bilo sasvim normalno. A sad,
sad si zapalila sve u meni. Znam, osećam to, da bih mogao da
uzmem od tebe i mnogo više, sve... A sad, bolje da krenemo i da
se ubuduće klonimo jedno drugog.
Uključio je motor i sve do kuće nisu progovorili ni reč. Kad
je zaustavio auto pred kućom, Tiš je naprosto izletela i popela
se u svoju sobu, poniţena, uvređena i srećna u isti mah.

~ 39 ~
Knjige.club
 IV

Tiš je celo prepodne provela u gradu, traţeći haljinu za

večerašnju zabavu kod Nan Koleman. Konačno je odabrala
jednu, boje breskve, sa prilično smelim dekolteom, koja joj je
savršeno stajala.
Kad se vratila kući, popela se u sobu da bi još jednom
razmislila da li da pođe na tu zabavu ili ne. Poći, to je značilo
ponovo se sresti sa Raselom, a ona za to nije bila spremna.
Sećanje na onaj poljubac bilo je još veoma sveţe. Ona se
posebno sećala sopstvene strasti koja ju je tada obuzela i
stidela se zbog toga. Kao da je nešto divlje ušlo u nju u tom
trenutku, nešto potpuno neočekivano što nije ni znala
da postoji u njoj.
- Tiš, da li si spremna? - začula je Ajlinin glas i kucanje na
vratima.
Vrata su se otvorila i Ajlin je ušla u sobu i zastala. Bila je
vrlo lepa i izgledala je znatno starija od svojih sedamnaest
godina. Iznenađeno je pogledala Tišinu haljinu, onu u kojoj je
išla u kupovinu i u kojoj je još uvek bila.
- Ti nećeš ići u toj haljini, zar ne? - upitala je devojka.
Tiš je odmahnula glavom.
- Ja... ja zapravo još ne znam da li ću ići, Ajlin - rekla je.
- Ah, to je zabava u tvoju čast! Ti moraš ići!
Iznenadni šum u hodniku privukao je paţnju devojaka, a
onda je Tiš ugledala Rasela. Njegove tamne oči potraţile su
njene.

~ 40 ~
Knjige.club
 - Ti ćeš ići - rekao je tonom koji nije trpeo prigovor.
- Ja radije ne bih - ipak je pokušala.
- Ako ne budeš išla - rekao je - neće ići ni Ajlin, a ni Gas.
Samo jedan pogled na Ajlinino lice bio je dovoljan Tiš da
konačno odluči šta da radi.
- Biću spremna - rekla je tiho.
- Tiš, šta je to s tobom? - upitala je Ajlin i prišla joj. -
Izgledaš tako tuţno.
- Samo sam malo umorna, Ajlin - rekla je i pokušala da se
nasmeši. - A sada idi i pusti me da se obučem.
Ajlin se povukla, ali je Rasel još stajao u vratima i
posmatrao je.
- Budi gotova za petnaest minuta, dušo. Ionako već
kasnimo.
- Dobro - odvratila je, ne pogledavši ga.
- I ostavi svoj jezik kod kuće. Ne ţelim da se večeras
svađam s tobom - dodao je, ne spuštajući pogled s nje.
Ona ga je samo na trenutan pogledala i ponovo okrenula
glavu.
- Da si samo malo starija, Jovanka Orleanka - rekao je - ja
bih se potrudio da ti odrţim još nekoliko lekcija kao što je bila
ona jučerašnja. Ti treba još mnogo da naučiš.
- Zašto misliš da bih to morala da učim od tebe? - dobacila
je. - Ti si tako grub!
- U takvim situacijama mnogi muškarci su grubi - rekao je
hladno. - Ja ne znam kako da obuzdam strast u susretu sa
devojkom koja takođe gori od strasti. Ako ne ţeliš da ideš do
kraja, takve stvari i ne pokušavaj sa nekim mlađim. Taj neće
moći da se savlada.
- Ja... ja to više neću pokušati ni sa kim - rekla je.
- Hoćeš. A sada se obuci, pa da pođemo.
~ 41 ~
Knjige.club
 Okrenuo se i izašao iz sobe.
Obukla je haljinu boje breskve koju je kupila tog
prepodneva, stavila tek malo šminke na lice, očešljala svoju
dugu kosu i pogledala se u ogledalo. Dekolte je bio prilično
dubok, ali joj je dobro stajao. Ipak, uzela je jedan šal od čipke i
ogrnula se njime.
Kad je sišla u hol, Rasel i Ajlin su je već čekah. On je na
sebi imao svetio odelo koje mu je dobro stajalo uz preplanulo
lice i tamne oči.
Kad se okrenuo da je pogleda, pocrvenela je. U njegovim
očima pročitala je divljenje, ali joj nije ništa rekao.
- Oh, ta haljina je kao san! - uzviknula je Ajlin. - Gde si je
našla?
- U gradu - odgovorila je.
Zazvonilo je zvono na vratima i Dţobi je pošao da otvori.
- To je Gas! - uzviknula je Ajlin i pošla prema vratima.
Rasel je zapalio cigaretu i pogledao Tiš.
- Još uvek se ljutiš - rekao je.
- Ne ljutim se uopšte - odgovorila je. - I, molim te, nemojmo
više o tome.
- Ovo je Gas - čula je Ajlinin glas i ugledala visokog,
crvenokosog mladića kako joj se smeši.
- Drago mi je što smo se upoznali, Gase - rekla je Tiš i
pruţila ruku mladiću.
- I meni je neobično drago, gospođice Pikok - rekao je on i
nasmešio se. - Ajlin mi je mnogo pričala o vama.
Za petnaestak minuta bili su pred kućom Dţejsa Kolemana.
Vrata im je otvorila Nan, a na licu joj se pojavio osmeh tek
kada je ugledala Rasela.
- Znala sam da ćeš ipak doći - rekla je i gotovo ga uvukla u
kuću.
~ 42 ~
Knjige.club
 - Zaista? - upitao je on, prihvatajući njen flertujući ton.
Tiš' ih je istog trenutka ostavila i krenula prema stolu na
kome je bilo posluţenje. Njena najbolja prijateljica flertuje sa
Raselom? Šta je njoj značio Rasel, pitala se.
Muzika je počela da svira i Dţejs Koleman je došao po Tiš,
da s njom otvori ples.
Bio je visok, još uvek vrlo zgodan i viši od svih muškaraca
koji su se tog trenutka nalazili u prostranoj dvorani, izuzev
Rasela, koji je nadvisio gotovo za glavu sve prisutne.
- Ja bih mogao još da igram - rekao je Dţejs i nasmešio se
Tiš - ali mislim da je ipak bolje da malo pauziram.
Tiš je klimnula glavom i nasmešila se, ali se on tad
predomislio i naredio muzici da svira nešto ţivahno.
- Tata, ti zaboravljaš na svoj visoki pritisak! - uzviknula je
Nan koja je gotovo doletela do njih. - Treba da se čuvaš, ovo će
biti teška godina za tebe, kao i za sve farmere.
- Sve to reci Raselu, on je posejao kukuruz - odvratio je stari
Koleman.
- Tako je - začula je Tiš Raselov glas i ugledala ga kako im
prilazi sa čašom burbona u ruci.
- Ja te nisam video kako plešeš sa Tiš - obratio mu se Dţejs.
- Da li moja kći ima večeras monopol na tebe?
Nan se nasmešila i uhvatila Rasela pod ruku.
- Tiš je s njim svaki dan, a ja onda imam pravo da ga
prisvojim na igranci. Zar nije tako, Rase?
Tiš je osetila kako joj krv brţe struji.
Rasel, međutim, nije skidao pogled s nje. Kao da nije čuo
šta je Nan govorila.
- Hoćeš li da igraš sa mnom? - upitao je Tiš.

~ 43 ~
Knjige.club
 - Bole me noge - rekla je ona, prilično neuverljivo. -
Gospodin Koleman me je prilično izmorio - primetila je i
nasmešila se starijem muškarcu.
- Nije bilo namerno - rekao je on.
- Nadam se da nisi baš tako jako umorna - insistirao je
Rasel, ali, ona je već pruţila ruke prema Dţejsu i povela ga
prema podijumu za ples.
Uskoro, ugledala je Nan u Raselovom zagrljaju. Plesali su
čvrsto pripijeni jedno uz drugo, kao da su potpuno sami u celoj
dvorani. Strahovit ubod ljubomore osetila je istovremeno kad i
slabost u kolenima. Mislila je da će se one sve štiti.
U trenutku kad je orkestar najavio poslednji ples, ugledala
je Rasela kako joj se pribliţava. Obučen elegantno, otmenih
pokreta, bio je oličenje muškarca kojeg bi poţelela svaka
devojka. Prišao joj je i uhvatio je za ruku, bez ijedne reči.
- Neću da igram s tobom - rekla je ona, ali je on već vodio
prema podijumu.
- Znam - odvratio je on. - Vidim, ali ipak mislim da mi
duguješ jedan ples, jer ţelim da prestaneš da budeš ljubomorna
na Nan i da nas gledaš kao zločince dok plešemo.
- Ljubomorna? - planula je ona i pocrvenela od besa.
- Ćuti i igraj - odvratio je. - Ti si za mene otvorena knjiga,
Tiš. Tvoje lice je takvo da se na njemu moţe sve videti. -
Privukao je bliţe sebi i svoje usne sasvim pribliţio njenom uhu.
- Ona nije moja ljubavnica, ako si to ţelela da znaš -
prošaputao je.
- U stvari, mene to ne zanima - rekla je ona, uzdahnuvši. -
Ne tiče me se tvoj privatni ţivot, jer to nema nikakve veze sa
mnom.
On se samo nasmejao, a zatim je prislonio svoj obraz uz
njen.

~ 44 ~
Knjige.club
 - Mogao bih te svašta naučiti, Tiš - šaputao joj je na uho. -
Ali, plašim se da bi to bilo opasno za oboje. Ja imam trideset tri
godine, a ti si jedva prešla dvadesetu. Tebi je potreban mlad
muškarac.
Ja sam prošao ono doba kad sam u izvesnim trenucima
morao da se obuzdavam. Da si malo starija... ali nisi. To ne bi
valjalo.
- Ti... ti si sebičan, tvrdoglav...! - planula je ona i odmaknula
se od njega, koliko joj je njegov čvrsti zagrljaj to omogućio.
- Ako još jednom otvoriš usta, ja ću ti ih začepiti - rekao je
on i izazovno je pogledao.
Ona je zaćutala i pognula glavu.
- Tako je već bolje - čula je kako joj govori. - A sada me
slušaj. Nemoj da dozvoliš da ono što se juče dogodilo postane
neki zid među nama. Znam, ti to ne moţeš da zaboraviš, ne
mogu ni ja, ali mislim da te je to naučilo da mi ne nudiš svoje
prekrasno telo otvoreno i strasno kao tad.
Njeno lice je bilo crveno kao bulka, a onda je naglo
prebledelo, kao da je sva krv iz njenih obraza istekla.
- Mrzim te, Rasele - rekla je tiho.
- Konačno me i mrziš - uzdahnuo je on. - Pa, i to je neka
promena u odnosu na ono kad si mi se vešala oko vrata i jurila
za mnom, kad si bila mala.
Kad je ugledao njeno lice, shvatio je da nije trebalo to da
kaţe.
- Zaboga, Tiš! Nisam tako mislio... - počeo je neţno.
Ali, pre nego što je uspeo da izgovori svoje izvinjenje, Ajlin
im je prišla.
- Rase, Liza! - rekla je zadihano.
- Nešto se izgleda dogodilo. Zove te na telefon.

~ 45 ~
Knjige.club
 On je prebledeo i otišao bez reci, ne osvrćući se i ne
objašnjavajući ništa.
- Ajlin, ko je Liza? - upitala je Tiš. Devojka je slegnula
ramenima.
- Ja o tome znam onoliko koliko i ti - rekla je.
- Zove Rasa prilično često, a on svakog meseca odlazi u
Dţeksonvil da je vidi. On o njoj nikad ne priča, a kad ja
pokušam da ga nešto pitam o tome, on... Oh, uostalom, znaš
kakav on moţe da bude.
- Ipak, pričaj mi o tome - navaljivala je Tiš. - Kako si
saznala o njoj, kad ti on nije rekao?
- Slučajno sam čula kad je jedne noći razgovarao sa tatom,
kad su njih dvojica popili strašno mnogo burbona. Ras je rekao
da voli Lizu i da ne voli što mora da je ostavi tamo. - Devojka
se iznenada tajanstveno nasmešila. - Znaš, meni se čini da je
sve to vrlo romantično... Ona ima najslađi glas na svetu, kao
neka devojčica... Oh, nećeš mu reći da sam ti pričala o njoj?
Ubio bi me!
Tiš je odsutno odmahnula glavom. Sve što je u tom
trenutku osetila bila je uţasna praznina u srcu. On voli Lizu!
Ona je njegova ţena, ih će to uskoro biti. Zašto se još nisu
venčali? Moţda je udata, ih je od onih emancipovanih ţena koje
preziru brak?
- Hej, gde si odlutala? - upitala je Ajlin. - Hajde da popijemo
malo punča. Ako bude kao uvek, taj telefonski razgovor će
potrajati dugo, vrlo dugo. Oni vole da razgovaraju.
- Punč? Vaţi - rekla je Tiš, kao da se iznenada trgla iz sna i
pošla za Ajlin prema stolu.
Petnaestak minuta kasnije, Nan im je prišla i javila da je
Rasel iznenada i hitno morao da ode u Dţeksonvil i da će tamo
ostati nekoliko dana. Tiš se zaljuljala i verovatno bi se srušila
da je Ajlin nije uhvatila pod ruku.
~ 46 ~
Knjige.club
 - Šta ti je, Tiš? Tako si bleda! Ona je samo odmahnula
glavom i bila vrlo zahvalna kad joj je Nan predloţila da
prespava kod nje.
Bilo bi joj strašno da bude sama u kući u kojoj je navikla da
ga viđa u svako doba.

Bila je subota kad je Tiš pošla na aerodrom da sačeka

Frenka i Bel. Od Rasela do tada nije bilo nikakvih vesti. Ajlin i
Gas su ostali kod kuće.
Frenk joj je prilazio, visok, preplanuo, lep, sa plavom kosom
i nasmejan. Zagrlio je i poljubio.
- Strašno si mi nedostajala - rekao joj je.
Tiš mu se nasmešila, a onda je spazila i Bel.
- Zdravo, Bel, drago mi je što te vidim.
- Oh, ovo je strašno. Ovaj kraj liči na kraj sveta! - uzviknula
je Bel. - Kako ti ţiviš ovde, Lutišija?
- Ima tu i lepih stvari, Bel - hladno je rekla Tiš. - Da li vaš
pilot ţeli malo da se odmori i da nešto pojede, ili se odmah
vraća?
Sredovečni muškarac koji je stajao iza Bel klimnuo joj je
glavom.
- Hvala vam lepo, ali moram da budem u Atlanti za dva
sata i mislim da nemam dovoljno vremena za odmor. Preneću
prtljag u kola.
- Bio je to sjajan let - primetio je Frenk. - Lutišija, sutra bih
morao da iznajmim neka kola.
- Ne brini - rekla je - sve ćemo to obaviti vrlo brzo.
Nije htela da mu kaţe da u garaţama ima još kola, jer bez
Raselove dozvole niko nije smeo da ih vozi. Rasel! Uvek taj
Rasel! Liza i Rasel!
- Omršavio si - rekla je, obraćajući se Frenku.
~ 47 ~
Knjige.club
 - A ti si se prolepšala - odvratio je on. - Tako mi je drago što
ne izgledaš kao one devojke sa farmi. Nisi u farmerkama, nisu
ti ruke i nokti prljavi, nisu ti prašnjave cipele.
Ona je samo slegnula ramenima, jer nije znala šta bi na to
trebalo da odgovori. Frenk i njegova sestra nikad nisu bih na
selu i zaista nemaju pojma šta je to farma i kako stvarno
izgledaju devojke sa farmi.
- Gde je Rasel? - iznenada je upitala Bel.
- Otišao je u grad na nekoliko dana - odgovorila je Tiš.
- Sigurno ima neki vaţan posao - primetila je Bel, a Tiš
iznenada osd i potrebu da bude zla.
- Da, sa jednom ţenom - rekla je.
- On je veren? - upitala je Bel, vidno razočarana.
- Koliko ja znam, nije - odgovorila je Tiš.
Bel se nasmejala.
- Tako je već bolje - odvratila je. Ponašala se kao da već ima
zakazan datum venčanja sa Raselom, pomislila je Tiš.
Seli su u “mercedes” kojim je Tiš došla i krenuh prema
farmi, onim istim putem kojim je ona stigla zajedno sa
Raselom, pre nekoliko nedelja. A sada, Rasel je sa Lizom...
Onda se setila da nije sama i da treba da razgovara sa svojim
gostima, pa ih je pitala o putovanju, o Anđeli, o poslovima i već
su bih pred kućom.
Tajlerovi su se hladno, ali učtivo pozdravili sa Ajlin, ali su
jedva pruţili ruke Meti i Dţobiju.
Naravno, ni oni se nisu mnogo dopali posluzi. Tiš je mogla
da razume zašto se Bel ne dopada Meti. Spavala je do podne i
čekala topli doručak u krevetu. Ali, Frenk je zaista bio ugodan
gost. Pristajao je da proba sve Metine specijalitete i sve ih je
hvalio.

~ 48 ~
Knjige.club
 Tiš i on su često zajedno obilazili jednu staru kuću u blizini
koju je Frenk hteo da kupi. Tek kasnije je sazna da je on to već
i učinio i da je kuća počela da se renovira prema njegovim
idejama.
Ajlin se gosti takođe nisu mnogo svideli. Uvek je traţila
neki izgovor da se povuče i da im se skloni s puta. To je bilo
toliko očigledno da se Tiš osećala vrlo neugodno.
Inu ni utisak da bi me pojela u šupi u kao je jednog dana
Frenk, misleći i u Ajlin. - Da li si i ti to primetila?
Tiš se pravila da nije, ali je ipak rešila da razgovara sa
Ajlin. To je rekla i njemu.
- Znam da ćeš to učiniti, ljubavi - rekao je on. - Ona našu
posetu čini prilično neugodnom, a pogotovo je Bel meta njenih
otrovnih strela.
- Nije navikla na goste - objasnila je Tiš, mada je znala da
to nije razlog Ajlininom lošem ponašanju.
- Ako treba da odemo, mi ćemo otići - iznenada je rekao
Frenk, očito uvređen.
- Naravno da ne treba - uzviknula je Tiš. - Razgovaraću sa
Ajlin.
- Pa, dobro. Hajde da jašemo. Mogli bismo da odemo do one
velike stene, šta misliš?
Tiš ga je posmatrala i pitala se kako je mogla da bude tako
ravnodušna prema njegovom izgledu i šarmu. On bi sigurno
bio veoma uvređen kad bi znao da ona prema njemu ne oseća
ništa sem povremene ljutnje. Nisu bili dugo na farmi, tek
nekoliko dana, a Tiš je počelo da smeta sve što su činili ili što
nisu činili brat i sestra Tajler. Rasela bi sve to takođe
nerviralo, pomislila je. A sama pomisao na Rasela bila je
dovoljna da joj izraz lica postane mekši i ljupkiji. A onda se
setila Lize...

~ 49 ~
Knjige.club
 - Hajde da se trkamo do stene. Vaţi? - predloţila je Tiš
Frenku.
- Da se trkamo? Ah, ove ţivotinje nemaju dobra sedla i ja
sumnjam da bi to bilo izvodljivo.
- Izvini. Zaboravila sam da ti nisi navikao mnogo da jašeš -
rekla je. Setila se kako su se ona i Rasel često trkali do stene i
kako joj je on često popuštao dok je bila mala. Oh, moţe li bar
pet minuta da ne misli na Rasela?
- Kako je Anđela? - upitala je učtivo i saslušala odgovor koji
je uopšte nije zanimao.
Bio je gotovo mrak kad su ušli u kuću. Neki čudan osećaj
proţeo je Tiš. Osećaj da se on vratio kući!
- Ti drhtiš - iznenada je rekao Frenk i uhvatio je za ruku. -
Šta ti je?
- Zaboravila sam dţemper - slagala je. - Malo mi je hladno.
Kad su ušli u hol, tamo ih je, razdragano, dočekala Bel.
- Oh, stigli ste! - uzviknula je, a Tiš je primetila kako se Bel
doterala i iznenada shvatila razlog svemu tome.
Zatim ga je ugledala. Bio je u dobro skrojenim smeđim
pantalonama i u finoj košulji. Izgledao je divno. Kad su im se
pogledi sreli zapazila je nešto poput plamena u njegovom
tamnom pogledu, nešto što ranije nije primećivala kod njega.
- Dobrodošao kući, Rasele - rekla je učtivo.
Jedan kraj njegovih usana izvio se u podrugljiv osmeh, ali
se on zapravo nije smešio. Bio je ozbiljan, a na licu su mu se
pojavile i neke nove bore.
- Upravo sam rekla tvom bratu koliko nam je ovde ugodno -
rekla je Bel, obraćajući se Tiš. - Rekla sam da nikad ne bih
otišla odavde.
Tiš se samo nasmešila i pogledala Rasela. .

~ 50 ~
Knjige.club
 - To bi nam bilo drago - rekla je. Bel, međutim, nije obraćala
paţnju na njene reči.
- Rasele, ti se sećaš mog brata, Frenka? - upitala je,
okrećući se njemu.
- Svakako - odvratio je Rasel. - Kako si, dečače?
- Drago mi je što vas ponovo vidim, gospodine - odvratio je
Frenk istim tonom. Tiš je naslutila da je na pomolu borba
dvojice muškaraca.
- Kako napreduju radovi na kući? - upitao je Rasel i Tiš je
shvatila da je on pre nje znao da je Frenk kupio tu staru kuću,
punu njenih uspomena na detinjustvo.
- Sporo - odvratio je Frenk. - Nisu mogli da rade zbog kiše.
Sad su tek zapravo počeli.
- Da, rekla mi je Bel - odgovorio je Rasel nezainteresovano. -
Gde je Ajlin? - upitao je Tiš.
- Otišla je u grad sa Gasom - odgovorila je Bel umesto nje.
Tamna senka prešla je preko Raselovog lica.
- Mislim da sam bio dovoljno jasan kad sam rekao da o na
ne sme da napusti kuću bez tvoje ili moje dozvole.
- Ali, nije me ni pitala - odvratila je Tiš. - Uostalom, ja
imam goste, Rasele.
- I ti smatraš da je to odgovor? Ona je odmahnula glavom.
- Ne mogu da budem svuda prisutna u isto vreme. Frenk i
ja smo šetali, jahali...
- Molim vas - iznenada je prekinula Bel. - Ja... ja sam joj
rekla da moţe da izađe, jer sam bila sigurna da niko neće imati
ništa protiv. Konačno, ona ima sedamnaest godina - dodala je i
zbunila se tek kad je susrela plamteći Raselov pogled.
- Još jedna tinejdţerka ti se veša o vrat - tiho je
promrmljala Tiš, a gorčina u njenom glasu govorila je više od
reči.

~ 51 ~
Knjige.club
 - Oprezno, dušo - opomenuo je Rasel. - Seti se kako je bilo
kad si poslednji put otišla predaleko.
Ulazna vrata su se u tom trenutku otvorila i Ajlin,
zajapurena i zadihana, gotovo je uletela u hol.
- Uf... zdravo! - nesigurno je rekla kad je ugledala skup. -
Da... da li me je neko traţio?
- Dođi ovamo - hladnim, autoritativnim glasom rekao je
Rasel.
Devojka je duboko udahnula vazduh i prišla svom bratu.
- Rase... ja... mogu da objasnim...
- To i očekujem - rekao je i povukao dim cigarete.
- Gas je imao nekog posla u gradu - rekla je - i pozvao me je
da pođem s njim. Bel je rekla..
- Nije vaţno šta je Bel rekla - kratko je rekao. - Ti dobro
znaš da ne smeš da izlaziš uveče kad ja nisam tu. Zar nije
tako?
- Ali, još nije bio mrak!
- Da, ali je pao pola sata nakon tvog izlaska.
- Rase... ja imam već gotovo sedamnaest godina - rekla je.
- Na to me podsećaš prilično često.
- Da li vredi da ti se izvinim?
- Opet! Ovog puta ti je optošteno, ali sledeći put ću te
prebaciti preko kolena i istući. I Gasa, takođe - dodao je, a na
licu mu se pojavio neki neobičan osmeh. - Da li si me
razumela?
Ajlinine oči su se smešile. Pogledala je Rasovo lice i shvatila
da se on više ne ljuti na nju. Podigla se na prste i poljubila ga u
obraz.
- Oh, Rase, ti si jedan uţasni tiranin - rekla je.
- Udvaranje ti neće pomoći - odvratio je on i pogledao svoju
mlađu sestru sa puno ljubavi.
~ 52 ~
Knjige.club
 - Ja ti to mogu potvrditi - iznenada se začuo Tišin glas iza
njihovih leđa.
Raselovo lice se namrštilo.
- Kasnije - rekao je on, obraćajući se Tiš - nas dvoje ćemo
razgovarati, sarkastična gospođice.
- Oh, u redu, zapamtiću to - odvratila je.
- Ja znam mnogo braće i sestara koji se svađaju - rekla je
Bel koja je s paţnjom pratila svaki Raselov pokret - ali vas
dvoje od toga pravite čitavu predstavu.
- Tiš nije moja sestra - rekao je Rasel ravnim tonom i
odjednom su sve oči bile uprte u njega. - U slučaju da je ona to
zaboravila da vam kaţe, ja ću to učiniti. Ja sam je doneo ovamo
kad je njen otac poginuo u jednoj nesreći na farmi i ona je
ostala da ţivi s nama. No, bez obzira što među nama nema
zajedničke krvi koja često podstiče svađu, postoji onaj čuveni
jaz među generacijama, i to je razlog naših prepirki.
Tiš je u tom trenutku poţelela da ga ubije. To joj se moglo
pročitati u očima. Neprijatnu tišinu, koja je zatim usledila,
prekinula je Meti.
- Dođite na večeru, ukoliko ne ţelite da se sve ohladi - rekla
je i odmah se povukla.
Tiš je uhvatila Frenka za ruku, ali za uzvrat nije dobila
očekivani stisak podrške.
- Ĉuo si šta je rekla Meti - tiho je rekla, a onda se obratila
svima: - Bolje da poţurimo.
Rasel je klimnuo glavom.
- Meti je u stanju da sve to što je pripremila baci, ako ne
sednemo odmah za sto - rekao je. - Jednom je moj otac stavio
neku primedbu na njeno kuvanje i tog trenutka je zaţalio. Meti
je sve što je pripremila za jelo bacila u smeće.
Svi su se nasmejali, čak i Tiš.

~ 53 ~
Knjige.club
 - Volim kad se smeješ - tiho joj je rekao Rasel. - A Tiš je
jednom gotovo nastradala kad je probala Metin ljuti sos.
- Oh, to je bilo strašno! - uzviknula je devojka. - Kad neko
nije navikao da jede ljuto, bukvalno moţe da izgori od toga.
- Sećam se - pridruţila se i Ajlin ovim porodičnim
uspomenama.
- Jadna Tiš! Pila je vode i ništa nije pomoglo.
- Kako je prestalo? - upitao je Frenk.
- Ja... - počela je Tiš i suze su joj zablistale u očima. Kako da
im ispriča da je Rasel stavio u kola i luđački brzo vozio sve do
Atlante, do bolnice, gde su joj isprali stomak. Vozio je tako brzo
da ih je zaustavila saobraćajna patrola, a on je nervozno
objašnjavao kako će devojka umreti ukoliko na vreme ne stigne
kod lekara.
- Hajde - čula je Raselov glas - ispričaj im.
Ona ga je pogledala i odmahnula glavom.
- Moţda kasnije - rekla je. - A sada, da večeramo, umirem
od gladi.

~ 54 ~
Knjige.club
 V

Meti je priredila sjajnu večeru, neku vrstu mešavine

meksičke i engleske kuhinje, sa ljutim sosovima i slatkim
umacima. Bel je sve jela i sve hvalila, sa očitom namerom da se
dopadne Raselu.
Tiš je sedela na svom uobičajenom mestu, prekoputa
Rasela, i često je osećala njegov pogled na sebi. Nije se
usuđivala da podigne oči, već se koncentrisala na svoju ulogu
ljubazne domaćice. Katkad bi samo pogledala Frenka, kao da u
njegovim očima traţi podršku koja joj je tog trenutka bila
veoma potrebna.
Razgovor za stolom bio je naizgled leţeran, mada je Tiš bila
svesna da nešto lebdi u vazduhu, neka zategnutost,
neizgovorena pitanja.
Posle večere, povukli su se u salon da popiju kafu. Tiš se
vrlo brzo izvinila i rekla kako mora da pomogne Meti da opere
sudove. Pošla je u kuhinju, ostavljajući Bel i Rasela na sofi,
tako blizu jedno drugom, da to više nije mogla da gleda.
- Ali, uopšte nije potrebno da mi pomaţeš - rekla je Meti i
pokušala da je izbaci iz svog kuhinjskog carstva. - Idi i
zabavljaj svoje goste.
- Moje goste ima ko da zabavlja - rekla je Tiš sa gorčinom u
glasu.
- Zašto ne pođeš kući i ne provedeš malo vremena sa
Rendalom pre nego što se vrati u grad. On je ovde samo preko
vikenda, zar ne?

~ 55 ~
Knjige.club
 Metine tamne oči zasijaše.
- Do prekosutra - rekla je. - Znaš, on je prvi iz naše porodice
koji ima doktorsku titulu. Strašno sam ponosna na njega. I
Dţobi i ja se ponosimo Rendalom.
Tiš je uhvatila Meti za ruke i čvrsto ih stisnula.
- Idi kući - toplo je rekla. - Dok se Majndi ne vrati, ovo je
moja kuhinja i ja mogu da te pustim kad hoću.
Meti se nasmejala i zavrtela glavom.
- Oduvek sam mislila da si ti jedno nemoguće derište.
Dobro, hvala ti, poći ću kući.
Sasvim spontano, Tiš se sagnulai poljubila Metin obraz.
Mnogo te volim. Znaš li to?
Meli je samo klimnula glavom i pošla prema vratima. Onda
se okrenula i pogledala devojku.
- I ja tebe mnogo volim. Laku noć.
Kad je stara crnkinja izašla, Tiš se vredno bacila na pranje
posuđa. Radila je tako zdušno, kao da joj od toga ţivot zavisi.
Onda je osetila kako je neko posmatra i okrenula se prema
vratima. Naslonjen na dovratak, stajao je Rasel.
Gledao je pravo u njene zelene oči koje ona nije mogla da
odvoji od njegovih, tamnih i prodornih. Nijedan čovek na svetu
nije gledao Tiš tako kao Rasel, nijedan nije mogao da je čita
kao otvorenu knjigu. Imala je utisak da on i sada zna o čemu
ona razmišlja.
Drţao je ruke u dţepovima i samo je gledao.
- Nemaš ništa da mi kaţeš, Tiš? - upitao je tihim, gotovo
neţnim glasom. - Vrlo si glasna uvek kad imamo svedoke.
- Ima li bilo šta što bi vredelo da ti kaţem, Rasele? - upitala
je ona, osećajući nervozu zbog njegovog upornog pogleda. -
Plašim se da kaţem bilo šta. A ako ćutim, onda je to

~ 56 ~
Knjige.club
provokacija. Ako te dotaknem, to je udvaranje, ako potraţim
tvoju zaštitu, to je flertovanje...
- Nikad nisam to rekao... nisam mislio tako - ispravio se. -
Ti prva počinješ. Ti si, uostalom, meni rekla da me mrziš. A
priznaćeš, nije baš ugodno da ti to kaţe neko koga si odgajio.
To boli i duboko vređa.
Tiš je osetila slabost u kolenima i vrtoglavicu. Na trenutak
je pomislila da će se onesvestiti.
- Sve što činiš u poslednje vreme, jeste da vičeš i grdiš -
rekla je.
- Kad bi samo Mela da otvoriš oči, videla bi i zašto je to tako
- odvratio je.
Ona se okrenula. Bila je potpuno zbunjena.
- Kako je Liza, Rasele? - upitala je kratko. - Dobro je
čuvana, nadam se.
Iako nije gledala u njegovom pravcu, mogla je da oseti
kakav su efekat imale njene reči.
- To je jedna od stvari o kojoj ti ne treba da vodiš brigu,
gospođice. Saţaljenje. To je deo mog ţivota koji ne ţelim ni sa
kim da delim. Da li ti je jasno? - upitao je na kraju, a glas mu
je bio leden.
Postiđena i ljuta na sebe, Tiš se pitala zašto je to uradila.
Kako se usudila da napada ţenu koju nikada nije videla i koja
joj ništa loše nije učinila? Nije umela sebi da odgovori na sva ta
pitanja.
- Zašto si govorila o njoj? - upitao je on malo kasnije. - Ko ti
je rekao ţa nju?
Ona je odmahnula glavom.
- Nešto sam načula... To me se ne tiče, izvini...
- Ti se uvek izvinjavaš - grubo je rekao i prišao joj sasvim
blizu.

~ 57 ~
Knjige.club
 - Kao da namerno ţeliš da me izvedeš iz takta.
Ona je bez reči nastavila da pere preostale šolje i čaše.
- Rendal je došao kući - rekla je, kao uz put, da bi prekinula
tišinu.
- A ti si poslala Meti kući. Na tvojoj savesti počiva ceo ovaj
prokleti svet!
Suze su joj se pojavile u očima, a u grlu je osetila gorčinu.
- Molim te, nemoj opet - rekla je i uzdahnula.
Njegove snaţne ruke iznenada su se obavile oko nje. Prisilio
je da se okrene prema njemu, a onda joj je blago podigao glavu.
Lica su im bila tako blizu jedno drugom, a usne udaljene jedva
nekoliko santimetara. Tiš je utonula u njegov tamni pogled i
osećala se kao hipnotisana.
- Šta nemoj opet? - upitao je jedva pomerajući usne. -
Zaboga, Tiš, uradio sam nešto što nije trebalo, ali nemoj se
truditi da mi to vratiš! Video sam da sam pogrešio istog
trenutka kad sam počeo da govorim o tvojoj prošlosti, ali nervi
su mi iscrpeni i ja jednostavno nisam mogao da se uzdrţim.
Dok sam te gledao kako ponosno sediš za stolom, kako
izbegavaš moj pogled, znao sam da sam te strašno povredio.
Zar si mislila da mi je svejedno? Ipak, morao sam to da
uradim... Oh, Tiš, kad bi znala... Kad bi znala da si mi
potrebna kao vazduh koji udišem...
On je snaţno privuče k sebi, a onda spusti svoje usne na
njene takvom silinom, tako vatreno i sa takvim osvajačkim
nagonom, da je za Tiš iščezlo sve osim njegovih ruku i usana
koje su je ljubile. Rasel je treperio, kao da ga neka oluja trese,
kao da struja prolazi njegovim snaţnim telom. Usne su mu
lutale njenim licem, poljupcima je prekrio njene oči, čelo, vrat.
Odjednom je Tiš prošla neka luda jeza, takva kakvu nikada
ranije nije osetila i ona se uplaši. Prvi put u ţivotu nešto je bilo
jače od nje same, ona mu je nudila svoje usne koje su drhtale
~ 58 ~
Knjige.club
pod njegovima, ona se pripijala uz njega u kovitlacu strasti koji
ih je zajedno nosio nekuda, u neke tamne dubine iz kojih nema
povratka.
- Otrov! - mrmljao je on i bila je to prva reč koju je razumela
u njegovim šaputanjima. - Ti si otrov koji će me uništiti jednog
dana. Imaš oči boje novembarskih kiša,, a ja ne mogu da
spavam od trenutka kad sam ih prvi put ugledao. Ne mogu da
spavam, a da ih ne vidim pred sobom.
Zatim, kao da se polako trezni, kao da sakuplja snagu da se
odmakne od nje, on je duboko uzdahnuo i pogledao je
drugačijim pogledom.
- Ja znam da mogu da traţim sve od tebe, sve što poţelim,
ali ne usuđujem se da to učinim. Dele nas godine... Ćuti... ne
govori, samo me poljubi. Poljubi me...
Ona je podigla ruke i obavila ih oko njegovog vrata, a onda
mu je pruţila svoje vrele usne.
- Tiš, gde si? u tom trenutku se začuo Ajlinin glas. Ĉarolija
je pre stala, oni su se odmaknuli jedno od drugog, kao lopovi
uhvaćeni u krađi.
- Ja... uh... to je - mucala je Ajlin, iznenađena prizorom koji
je zatekla. - Da li si videla... Frenka? - izgovorila je prvo što joj
je palo na pamet.
- Gde si, Ajlin? - iz hodnika se čuo Belin glas. Kao da brani
nekoga, prepreci put devojci i s osmehom na licu se okrete
prema njoj.
- Bel, hajdemo napolje, tako je ugodno veče - rekla je i
povela gošću za sobom.
- Tiš... - počeo je Rasel, a u njegovom dubokom glasu osećalo
se nešto poput kajanja.
- U redu je - prošaputala je ona. - Nije trebalo da dozvolim...

~ 59 ~
Knjige.club
 - Nisi ti kriva. Ja sam - rekao je tiho. - Ajlin je sve videla...
mislim videla je kako se ljubimo...
- Zar me nisi dovoljno ponizio? - upitala je ona iznenada
menjajući ton.
- Nema u tome ničega što bi te ponizilo - rekao je on blago. -
Ne bi bilo poniţavajuće ni da sam te odneo gore, u sobu, u moju
spavaću sobu. A to je upravo ono što sam ţeleo da učinim,
mada ne iz razloga u koje si ti ubeđena.
- Ne ţelim da znam tvoje razloge.
- Zašto?
- Zato što ja nisam... vaspitana tako da sa muškarcima
odlazim u krevet, ako među nama nema ništa više od strasti.
Ja to ne umem i neću, čak ni kad si ti u pitanju, Rasele. To je
nešto novo za mene... to što se među nama događa... Ja se
ovako nikad nisam ponašala... ovako...
- Reci... kako? Izgovori to već jednom!
- Dobro... dobro... Ne mogu, Rasele! Meni je sa Frenkom
tako jednostavno, tako udobno, ali ti me plašiš, ja gorim u
tvom zagrljaju...
- Ĉega tu ima strašnog?
Ona nije mogla da mu odgovori. Drhtala je, gorela, tlo joj se
izmicalo pod nogama. Šta da mu kaţe? Da se plaši sebe i
svojih osećanja?
- To je zbog Lize, zar ne, Tiš? - upitao je on. - Nisi u stanju
da se suočiš s tim da ona postoji?
Da, setila se, Liza je deo njegovog ţivota i on ne ţeli da je
deli ni sa kim!
- Nisam, Rasele, zaista nisam u stanju da se suočim s tim -
rekla je. - A ti... ti nju nikad nećeš ostaviti.
- Ne mogu da je ostavim, dušo. Ĉak ni zbog tebe. A tada sve
postaje jasno. Zato, zaboravimo sve ovo što se dogodilo večeras.

~ 60 ~
Knjige.club
 Ona je klimnula glavom. Jedino što je ţelela u tom trenutku
bilo je da zagnjuri glavu u jastuk i da plače. Usne su joj
podrhtavale od njegovih poljubaca, telo joj se treslo kao u
groznici, osećala je njegove ruke na sebi, ali ništa to nije bilo u
poređenju sa patnjom u njenom srcu.
Htela je da mu kaţe da joj je ţao što je spominjala Lizu, da
će zaboraviti sve ovo večeras, ali kad je podigla glavu, videla je
da njega više nema. Tada je ušla Ajlin, sa zavereničkim
izrazom na licu.
- Donela sam ti češalj i ruţ za usne, da malo popraviš stanje
- rekla je Ajlin i zagrlila je. - Pomislila sam da pre nego što se
središ nećeš hteti da izađeš iz kuhinje, pa sam...
- Hvala ti, Ajlin - rekla je i čak uspela da se nasmeši. -
Gde... gde su oni?
- Misliš gde je on? To niko ne zna - rekla je devojka. - Izašao
je iz kuće kao furija, seo u kola i bez pozdrava nestao ko zna
gde. Inače, naši gosti su u dnevnoj sobi. Bilo bi bolje da poţuriš
tamo, Frenk je prilično nervozan.
- Nervozan? Zašto?
- Zato što ste ti i Rasel tako dugo bih sami u kuhinji i zato
što je Rasel kao pomahnitao izašao iz kuće. Oh, Tiš, ja u onom
trenutku zaista nisam znala...
Tiš se nagnula i poljubila Ajlin.
- Hvala ti što si udaljila Bel - rekla je. - Ja bih verovatno
propala u zemlju da je ona bila umesto tebe.
Ajlin je širom otvorenih očiju posmatrala Tiš.
- Ti znaš da ja umirem od ţelje da te nešto pitam, zar ne?
Tiš je klimnula glavom, osmehnula se sa razumevanjem i
stavila devojci ruku na rame.
- To je bio samo jedan poljubac, dušo. Ništa više.

~ 61 ~
Knjige.club
 - Ti ne moraš da se braniš preda mnom, Tiš. Ah, obe znamo
da se Rasel ne igra sa takvim stvarima. On je moj brat i ja ga
volim, ali sam zaista ubeđena da ne bi učinio ništa što bi tebe
povredilo. Ipak, molim te, budi oprezna.
- Rekao je da ovo treba da zaboravi mo - rekla je Tiš. - Zbog
Lize. Zato, nema razloga za brigu. Hoćeš li mi pomoći da
posluţim kafu?
- Naravno.
- Da li... da li izgledam normalno? - upitala je Tiš.
- Sasvim - nasmejala se devojka.
- Onda, krećemo!
Sledećeg jutra Tiš je obukla svoje omiljene farmerke,
pokupila kosu u rep i na lice nije stavila nimalo šminke.
Frenka nije ţelela da impresionira, a on ionako nije tu i neće se
vratiti uskoro.
Ali, kad je ušla u trpezariju, Rasel je sedeo za stolom sa
Frenkom. Pili su kafu i razgovarah. Poţelela je da pobegne, ali
je znala da bi to bilo veoma glupo.
- Oh, stigla si - čula je Frenka kako govori. Imao je neki
usiljen osmeh na licu, ali to Tiš više nije zanimalo. - Idem da
probudim Bel, ako to uopšte bude mogućno. Rasel nas vodi na
jahanje. Vraćam se za minut, dušo. - Uz put, zagrlio je Tiš i
poljubio.
Ona se naprosto sručila u stolicu, pitajući se gde je Ajlin i
podrhtavajući pod Raselovim intenzivnim pogledom.
- Šta se to, do vraga, dešava? - besno je upitao Rasel. - Da li
on ţeli da me podseti kako si ti njegovo vlasništvo?
Ona je duboko uzdahnula.
- Gde je Ajlin? - upitala je kratko, ne ţeleći da mu odgovori
na pitanje.

~ 62 ~
Knjige.club
 - Morala je ranije u školu.
- Oh!
- Nisi spavala - rekao je on, kad je Meti izašla, pošto je
stavila veliku šolju kafe pred Tiš.
Sasvim sam dobro spavala, hvala što pitaš - odvratila je.
- Pogledaj me, Tiš!
Kao i uvek, uradila je to što je on traţio od nje. Usne su joj
drhtale. Mislila je da će zaplakati.
- Ti si tako mlada - govorio je on tiho. - Ja sam sinoć otišao
predaleko, a poţeleo sam da odem još dalje. Ti si preveliki
izazov za mene, Tiš.
- Ja... plašila sam se da dođem jutros na doručak - priznala
je ona. - Oh, Rasele, šta se to događa? Ja to ne ţelim, ne ţelim
da se stalno svađam s tobom! Volela bih kad bi opet sve bilo
kao pre, kad smo ti i ja bih najbolji drugovi...
- Ţeliš da vratiš kazaljke na satu? - upitao je. - Posle onog
poljupca od sinoć, Tiš?
Naglo je pocrvenela. - Ti si rekao da ćemo... to zaboraviti.
- Kako da zaboravim kad se zapalim uvek kad te vidim?
Ţelim da ti kaţem sve o Lizi, da te zamolim da shvatiš...
- Neću to da slušam! - gotovo je viknula i naglo ustala sa
stolice.
- Frenk! - viknula je mladiću koji je upravo silazio niz
stepenice.
- Hajdemo do štala, a Rasel i Bel neka dođu kasnije.
Frenk je pogledao prvo nju, a onda Rasela, a u njegovom
pogledu bilo je više sumnjičavosti nego ljubomore.
- Dobro - rekao je konačno i njih dvoje pođoše prema
vratima.
~ 63 ~
Knjige.club
 - U kakvom ste, zapravo, odnosu vas dvoje? - upitao je
Frenk dok su sedlali konje i čekali da se pojave Bel i Rasel.
- Rasel mi je kao brat - odgovorila je, pogleda uprtog na put.
Neka kola su se pribliţavala. - Ĉini mi se da dolazi Nan.
- Brat ih nešto više? - insistirao je Frenk. - Ne sviđa mi se
način na koji te gleda. Kad je siguran da ga niko ne vidi, on te
prosto proţdire pogledom.
- Pričinjava ti se, Frenk - rekla je, planuvši.
- Ne, ne pričinjava mi se. Kad bi se on oţenio s tobom, sve
ovo bilo bi njegovo, zar ne?
Tiš ga je zapanjeno pogledala.
- Šta si rekao? - Odjednom je osetila potrebu da brani
Rasela. - Ja sam ovde uljez, a ne on! Rasel je ispričao priču o
mom ocu koji je stradao u jednoj nesreći na farmi, ali nije vam
rekao sve. Ja ću ti reći istinu. Moj otac nije bio farmer, već
radnik na farmi. Mi nismo imah ništa: ni zemlju, ni kuću, a ja
često nisam imala ni šta da obučem.
Zato, da nije bilo Rasela, ja bih ţivela isto kao i moj otac i
moja majka i ceo bih ţivot provela u bedi i siromaštvu.
Frenk je prebledeo kao krpa.
- Ti... ti ćeš ipak naslediti...?
- Da, deo - rekla je hladno. - Onaj deo koji je obrađivao moj
otac i još nešto što je pripadalo mojoj porodici. To je jedino što
pristajem da uzmem od Karijevih.
On je zapanjeno gledao.
- Trebalo je to da mi kaţeš - rekao je.
- Zašto? - upitala je. - Da li je moje bogatstvo bilo to što te je
privuklo, Frenk?
Mali sportski automobil Nan Koleman zaustavio se i ona je
izašla, da bi se odmah pridruţila Frenku i Tiš.

~ 64 ~
Knjige.club
 - Zdravo - rekla je. - Mislila sam da ćete me jednom posetiti,
svi zajedno. Vi ste svakako Frenk Tajler. Mnogo sam slušala o
vama.
Frenk se učtivo nasmešio devojci.
- A vi ste, nema sumnje, Nan Koleman.
- Nan i njen otac su naši najbliţi susedi - objasnila je Tiš i
dodala, sa ironijom u glasu: - Njihovo je više od trećine zemlje
u Dţordţiji.
- A Raselu pripadaju ostale dve trećine - smejući se dodala
je Nan. - Frenk, vi i vaša sestra obavezno morate doći kod nas.
Naravno, ako vas Tiš pusti.
- Pa, ja ionako sutra idem da obiđem kuću koja se renovira -
odmah je rekao Frenk. - Uveren sam da moja sestra neće imati
ništa protiv da navratimo na kafu.
Nan je izgledala nekako zagonetno, primetila je Tiš, pitajući
se šta njena prijateljica namerava. Kad je srela njen pogled,
shvatila je pitanje u njemu.
- Frenk i ja smo samo prijatelji - rekla je Tiš. - Zar ne,
Frenk? Ništa više?
- Tačno - odvratio je on i slegnuo ramenima.
Nan je bila malo zbunjena ovim dijalogom, ali nije ništa
rekla.
- Hajde s nama na jahanje - pozvala je Tiš svoju prijateljicu.
- Frenk će ti dati konja kojeg poţeliš.
- Hvala, poći ću - rekla je Nan.
U tom trenutku Tiš je spazila kako im prilaze Bel i Rasel.
Bel je bukvalno visila o Raselovoj ruci, naslanjala se na njega i
nešto mu veselo pričala. Tiš je osetila kako joj suze zamagljuju
pogled, a u srcu, ponovo, onako snaţan bol, kao sinoć.
Rasel! Uvek Rasel! Otkako zna za sebe, Rasel je bio centar
njenih misli i... osećanja? Ona je zaljubljena u njega!

~ 65 ~
Knjige.club
 - Ne - rekla je glasno, a kad su je ostali začuđeno pogledali,
sagnula je glavu. Ne, to je nešto drugo. Ona je ceo ţivot provela
s njim, volela ga kao brata, to nije zaljubljenost!
Ah, bila je zaljubljena u njega, i to ludo, beznadeţno i
verovatno zauvek. A on pripada Lizi.
Seli su na konje i krenuli kasom. Tiš je jurila, kao nikad
pre. Onda je, u jednom trenutku, osetila da ništa ne vidi, da su
joj suze zamaglile pogled... Poslednje čega se sećala bio je krik,
njen krik.

~ 66 ~
Knjige.club
 VI

Osećala je uţasan bol u vratu i nije mogla da se pomeri.

Celo telo je bolelo. Polako je otvorila oči i ugledala malo,
poznato lice iznad sebe. Ajlin? - tiho je rekla.
Devojka se trgla.
- Tiš! - gotovo je viknula i uhvatila je za ruku. - Oh, samo
kad si ti dobro! Toliko smo se svi uplašili... moram ići da javim
kući - govorila je Ajlin, a suze su joj se slivale niz obraze. -
Došli su i Majndi i Bejker.
- Bejker je došao? - prošaputala je Tiš. - Ah, nije trebalo,
njegovo srce...
- Niko ga nije mogao zadrţati. Uostalom, sad mu je sasvim
dobro, a Majndi se podmladila za nekoliko godina.
- Rasel? - konačno je izgovorila ono što je ţelela da pita od
početka.
- On nije izlazio iz bolnice sve do pre pola sata. Onda ga je
Bejker pozvao. Tiš, da li se sećaš šta se dogodilo?
Ona je pokušala da odmahne glavom, ali je jauknula od
bola.
- Ništa nisam videla - rekla je.
- Rasel je zamalo ubio Frenka - rekla je Ajlin. - Frenk je
ispričao da je sve to njegova krivica, da te je on povredio i
Rasel ga je udario. Tajlerovi su juče otišli kući, Frenk je hteo
da te poseti u bolnici, ali Rasel mu je to zabranio.
- Ali, Frenk nije kriv! I zašto se Rasel meša u to? Njega se to
ne tiče.

~ 67 ~
Knjige.club
 - Njega se ne tiče? Tiš, Rasel te je prvi našao. Bio je tako
očajan, kakvog ga nikad nisam videla.
Seo je pored tebe u ambulantna kola i niko ga više od tvog
kreveta nije mogao odvojiti. Samo je ćutao, ni jednu jedinu reč
nije progovorio, sve dok lekari nisu rekli da ćeš se oporaviti.
Ajlin je plakala dok je to pričala, a Tiš je mislila kako sve to
nema smisla, kako Rasel ne treba da se kaje zbog nje i da oseća
krivicu. On nije kriv što ne moţe da je voli, što ima Lizu!
- Koliko sam povređena, Ajlin?
- Imaš dva slomljena rebra i dobro si se ugruvala - rekla je
Ajlin sa osmehom. - Leva noga ti je slomljena u kolenu, ali ţiva
si i to je najvaţnije.
- Da, svakako - rekla je Tiš. - I pri tom sam strahovito
gladna.
- Poslaću nekog da ti donese nešto za jelo, a ja ću za to
vreme telefonirati kući. Oni su svi veoma zabrinuti.
Tiš je utonula u san. Ĉinilo joj se da sanja kako Rasel sedi
pored njenog kreveta i kako je drţi za ruku, a onda je čula
poznati ţenski glas.
- Dušo? Da li si budna? Otvorila je oči i ugledala zabrinuto
Majndino lice. Majndi je imala najlepše plave oči koje je Tiš
ikad videla. Zato, pomislila je, nije ni čudo što je Bejker
prekršio sopstvenu reč da se neće oţeniti nakon smrti Raselove
i Ajlinine majke.
- Oh, Majndi! - nemoćnim glasom je izgovorila to ime, a
ţena se nagnula nad nju i neţno je poljubila u oba obraza.
- Moja draga devojčice! Šta su ti učinili?
- Ništa, samo je jahala ludo, kao i svi Karijevi - začula je
Bejkerov glas. Uskoro je ugledala i njegovo lice, tako slično
Raselovom, samo nešto starije.

~ 68 ~
Knjige.club
 - Zdravo, Bejkere - rekla je kad je on spustio poljubac na
njen obraz.
- Dobro si nas uplašila, devojčice - rekao je Bejker. - Lekari
kaţu da je pravo čudo što si ostala ţiva.
- Upravo se osećam kao da se vraćam iz mrtvih - rekla je Tiš
i nasmešila se.
- Ne sumnjam - rekao je Bejker. - Rasel još spava. Jedva
sam ga naterao da se pomeri odavde. Šta se zapravo dogodilo?
- Ništa posebno. Imali smo goste... sećaš se, pričala sam ti o
Frenku Tajleru i njegovoj sestri... E, pa, Frenk i ja smo se
malo sporečkali, a onda su naišli Rasel i Bel... bili su tako
prisni...
- Nešto mi kriješ, malecka - rekao je Bejker. - Rasel nikad
nije prisan sa ţenama... zbog Lize...
- Ljudi se menjaju, Bejkere - rekla je tiho.
- Dobro, pričaćemo kasnije o tome. A sada se odmori i biće ti
bolje. Kad ozdraviš, postaviću ti nekoliko pitanja koja me tište
već dosta dugo. tebi i mom sinu.
Tiš je već sledećeg trenutka utonula u san.
Opet je sanjala da Rasel sedi pored nje, da se zabrinuto
naginje k njoj i da šapuće nešto što nije uspevala da razume.
- Rasele - promrmljala je i otvorili oči. - Rase...
- Tu sam, dušo. Šta je bilo? - čula je njegov glas. Ponovo je
zaţmurila i ponovo otvorila oči. On je sedeo kraj njenog
kreveta. Imao je tamne podočnjake i nekoliko bora više na licu,
ali bio je to Rasel!
- Bio je mrak - rekla je - i ja... nikako nisam mogla da
stignem do tebe.
- Sada sam tu, dušo - rekao je, a glas mu je podrhtavao od
navale osećanja, od emocija koje nije ţeleo da pokaţe.

~ 69 ~
Knjige.club
 Ona je duboko uzdahnula, a onda se uhvatila za mesto na
kojem je imala dva slomljena rebra.
- Boli me - rekla je.
- Znam - tiho je rekao on. - Šta te je nateralo da jašeš tako
ludo? Zar samo zato što je Nan flertovala sa tvojim momkom ili
zato što si videla Bel i mene kako...
- Ne... ja... nešto mi je upalo u oko i nisam dobro videla.
Rase, kako je Peper? - konačno se usudila da upita za konja.
- Slomio je obe prednje noge - gotovo šapatom je rekao
Rasel. - Tiš, nisam imao izbora. A sada, odgovori mi na pitanje.
- Zašto nisi pustio Frenka da me poseti?
Njegove usne razvukle su se u podrugljiv osmeh.
- Dobro, ako ti nećeš da mi kaţeš, on mi je sve rekao. Ti si
mu priznala istinu o svom poreklu, a on to nije mogao da
podnose. Sad se kaje, i ako ga ţeliš, pušće na kolena pred
tobom.
- Zašto? Zato što je kriv ili zato što si mu slomio nos?
- Traţio je to!
- Nemaš pravo. Nije to ničija greška i ničija krivica. Da li si
još uvek moj najbolji prijatelj? - upitala je, ne znajući da u
njenim očima on vidi i njeno srce.
- Da li zaista to ţeliš? Da li zaista ţeliš da nas dvoje budemo
najbolji prijatelji? - upitao je tiho.
- To je... zbog Lize? - promrmljala je ona i na trenutak
zatvorila oči.
- Naravno, ona je tu i ti nikad nećeš moći da pređeš preko
toga! Da li sam u pravu?
Nije sačekao odgovor. Ustao je i pošao prema vratima.
- Vratiću se kasnije - dobacio je.
- Oh, nemoj! Nemoj, Rase...!

~ 70 ~
Knjige.club
 Htela je da mu kaţe da ne odlazi, da je ne ostavlja, a on je
shvatio da ona ne ţeli da se on vrati.
- Dobro, poslaću ti Tajlera. To će valjda vratiti boju u tvoje
blede obraze.
- Ne ljuti se, molim te. Nemoj da odeš tako ljut, molim te,
Rase!
- Ne iskušavaj me, Lutišija! - rekao je malo povišenim
tonom.
- Sad ja molim tebe.
- Rase... - zaplakala je i on se u trenu stvorio pored njenog
kreveta.
- Zaboga, ja poludim kad ti plačeš! Sagnuo se nad nju,
pazeći da je ne povredi i usnama obrisao suze s njenog lica.
- Nisam ljut, dušo - neţno je rekao. - A sada, prestani da
plačeš, molim te.
- Uţasan si, ali ja neću više da se svađam s tobom - rekla je
popustljivo.
- Znam da nećeš. Ti ţeliš da vratiš vreme i da sve bude kao
nekad. U redu, Tiš, neka ti bude. Ionako za nas dvoje nema
budućnosti. Preostala nam je jedino prošlost. Da li sam mnogo
zabrljao kod onog tvog Tajlera?
To i nije vaţno! Samo kad bi Rasel znao!
- Zaista si pošao da ga dovedeš?
- Samo ako ti to zaista ţeliš. Ona je klimnula glavom i
ponovo osetila oštar bol u vratu.
- Onda, dobro. Idem i vratiću se - rekao je, a lice mu je bilo
poput maske. - Trebalo je da sačekaš samo koji trenutak i da
vidiš kako sam pokazao Bel gde joj je mesto.
- Hoćeš da kaţeš kako si... - morala je da pita, mada to nije
ţelela.

~ 71 ~
Knjige.club
 - Ti i ja se još uvek dobro razumemo, Tiš. I ti vrlo dobro
znaš da meni ne moţe da se dopadne ţena kao što je Bel -
rekao je i pogledao je prodornim pogledom. - Da li te je to malo
umirilo? I da li ti je sada postalo jasno da “najbolji prijatelji” ne
osećaju tu vrstu ljubomore jedno prema drugom?
Izašao je iz sobe pre nego što je ona stigla nešto da kaţe.
Kad je Frenk došao, ona se trudila da ne primećuje modricu
na njegovom nosu.
- Oh, tako me je tvoj... Rasel me je udario - rekao je on, ne
čekajući da Tiš pita. - Oprosti mi, Tiš, ponašao sam se ruţno.
Naravno da nisam bio lovac na tvoje pare. Ţeleo sam da ti to
kaţem i da te zamolim za oproštaj.
- Sve je u redu, Frenk - rekla je ona.
- Da li mogu da te posećujem s vremena na vreme? Moţemo
li, posle svega, ostati prijatelji?
- Naravno da moţemo - odgovorila je sa smeškom.
On joj se takođe nasmešio, a onda se nagnuo i poljubio je,
blago i zaista prijateljski.
U tom trenutku na vratima se pojavio Rasel.
- Dobar dan - rekao je Frenk kad ga je ugledao.
- Neću vam smetati - nestrpljivo je odvratio Rasel. - Doktor
Valas je rekao da moţeš kući već sutra. Bejker i Majndi će doći
po tebe - rekao je, obraćajući se Tiš.
- Zar nećeš ti doći? - upitala je.
- Ja putujem u Dţeksonvil... kod Lize. - Načinio je kratku
pauzu, kao da ima na umu još nešto što bi trebalo reći. -
Dovešću je kući - rekao je konačno.
Ona je nemoćno klonula na jastuk. Malo je trebalo da
zaplače.
- Srećan ti put, Rasele - odgovorila je. - Mislim da tada neću
više biti kod kuće.

~ 72 ~
Knjige.club
 - Zar si toliko sebična? - primetio je, s gorčinom u glasu.
- Sebična? - upitala je. - Ja opet mislim da si ti sebičan kad
nas sve pri siljavaš da ţivimo s njom pod istim krovom.
U njegovim očima zaplamsala je vatra.
- Bolje s njom nego s tobom, dušo - rekao je uz ledeni osmeh
i izašao.
Suze su nekontrolisano potekle niz njeno bledo lice. Nije
više mogla da se uzdrţi, bez obzira na Frenkovo prisustvo.
- Tiš, ţao mi je, zaista mi je ţao - rekao je mladić.
- Oh, Frenk, i meni je ţao - promrmljala je, gušeći se u
suzama.
- Večeras stiţu, da li znaš to? - upitao je Bejker sledećeg
popodneva, kad je stigla kući. - Pre nego što dođu, ja bih ţeleo
da mi kaţeš šta se to događa između tebe i mog sina.
Njeni obrazi se iznenada zarumeneše.
- Ništa - odgovorila je. - Samo se svađamo malo više nego
ranije.
- Mene ne moţeš prevariti, Lutišija! Ni Raselu to nije
uspelo. Kao ranjena zver šeta po kući otkako sam se ja vratio i
ništa neće da mi kaţe. Da li je to zbog onog Tajlera? Da li su se
mom sinu konačno otvorile oči, pa je primetio da si izrasla u
prelepu devojku?
- Rasel nikad nikome ne govori o svojim osećanjima i o
onome što ga muči - odvratila je ona. - Ti to znaš najbolje,
Bejkere.
- Da li on zna da si ti zaljubljena u njega? - tiho je upitao
Bejker.
Ona je planula.
- Ja... ja nisam... Bejkere, on mi je uvek bio kao brat!
On je samo odmahnuo glavom, kao da je čun najveću
glupost u ţivotu.
~ 73 ~
Knjige.club
 - Oh, taj prokleti ponos Pikokovih! Ti bi radije umrla nego
što bi mu priznala da ga voliš, zar ne?
- Nemam ja šta njemu da priznam - tvrdoglavo je rekla.
- Vraga nemaš! Ajlin mi je rekla - priznao je.
- Oh, kako je mogla!
- Zato što je znala da je to nešto što ja ţelim godinama.
Ponadao sam se kad si se vratila, tako lepa, odrasla, izazovna.
- Oh, on je to video, u to nema sumnje - rekla je. - Ali, to nije
izmenilo njegova osećanja prema meni. Doduše, on oseća
fizičku privlačnost, saţaljeva me, jer misli da sam stradala
zato što sam ga videla sa Bel, ali sve to nema veze. Tu je Liza,
seti se.
- Kakve veze ima ona sa onim što se dešava između tebe i
Rasela? - upitao je, a u očima mu se pojavio neki sjaj.
- Pa, ima! Jer, ja... ja ne ţelim da ga delim sa jednom
takvom ţenom!
Bejker je sa razumevanjem klimnuo glavom, a na usnama
mu je lebdeo osmeh.
- Ko ti je pričao o njoj? - upitao je.
- Ajlin. Ona vas je čula kako razgovarate jedne noći. Misli
da je Raselova veza sa Lizom neobično romantična. Zašto se on
nije oţenio s Lizom?
- Dušo, čini mi se da moramo malo pričekati, a onda će ti
sve biti jasno - zagonetno je rekao Bejker. - Moţda će to biti
dobra lekcija za tebe, da ne donosiš prebrze zaključke.
- Bejkere, ţelela bih da znam šta ste vas dvojica razgovarali
te noći.
- Sačekaj da se Rasel vrati. Sa Lizom.
- Ti se... ti se ne ljutiš što će ona doći ovamo?
- Ne - odmahnuo je glavom. - Ja nju volim - rekao je neţno.

~ 74 ~
Knjige.club
 Tiš je okrenula glavu prema prozoru kako bi izbegla
Bejkerov pogled.
- Zašto... zašto je dovodi ovamo? - upitala je.
- Zato što se njena tetka udaje i zato što više nema nikoga
ko bi mogao da vodi računa o njoj. Eto, to je jedina informacija
koju od mene moţeš da dobiješ.
Ustao je i izašao iz njene sobe sa osmehom na usnama.
Tiš je bila potpuno zbunjena Bejkerovim ponašanjem, a
pogotovo onim što je rekao o Lizi. Nešto nije u redu s tom
ţenom kad neko mora da vodi računa o njoj. Moţda je slepa, ili
ne moţe da hoda? Tiš je zapala u novu depresiju. Počela je da
se pita kako će izgledati to kad Rasel bude vodio svoju slepu
ţenu po kući, ili kad je bude vozio u kolicima. Ali, kako će se i
ona sama osećati u prisustvu njihove ljubavi...
Pokušala je da gleda televiziju, ali ništa nije videla.
Pokušala je da sluša radio, da čita, ali misli su joj uvek
skretale ka Raselu i njegovoj bolesnoj ţeni.
Iznenada, začula je glasove u hodniku. Raselov je bio jedan
od tih glasova. Tiš je osetila da se plaši susreta s njim, ali bila
je nemoćna i nepomična u ovom trenutku. Zadrţala je dah kad
ga je ugledala na vratima svoje sobe.
Ostao je tamo, sa rukama u dţepovima i posmatrao je. U
njenim ušima odzvanjalo je ono uţasno “bolje nego s tobom” i
Tiš iznenada obuze panika.
- Zdravo - rekla je, sve sna svog bespomoćnog stanja.
- Zdravo - odvratio je on. - Da li ti je bolje?
- Malo - odgovorila je.
- Ţelim da ti predstavim... - rekao je. - Lizo, dođi ovamo,
dušo!

~ 75 ~
Knjige.club
 Tiš je bila potpuno spremna da na vratima ugleda plavušu
koja ima obline Bel Tajler, bila je spremna da vidi ţenu u
invalidskim kolicima... A onda je ušla Liza.
Bila je vrlo sitna, prava mala tamnoputa devojčica sa
Havaja sa dugom, crnom kosom. Nije mogla imati više od osam
godina. Dete! A ona je mislila...
Osetila je kako je suze peku, suze olakšanja, suze što je sebi
dozvolila one grozne misli.
- Moja kći - rekao je Rasel i pomilovao devojčicu po kosi.
Lice mu je otkrivalo beskrajnu neţnost. - Ime joj je Liza-Meri.
- Zdravo, Liza-Meri - rekla je Mi pokušavajući da se
nasmeši devojčici. - Ličiš na oca - dodala je. Uprkos kosim
očima, devojčica je zaista mnogo ličila na Rasela.
- Ti si to znala, zar ne? - upitao je on, gledajući Tiš pravo u
oči.
- Svakako - odgovorila je. Zar da mu prizna šta se sve vrtelo
po njenoj glavi, zar da mu prizna da je bila ljubomorna na
nepoznatu ţenu... To nikako nije mogla. - Voliš li da jašeš,
Lizo? - upitala je devojčicu.
- Oh, da! - uzviknula je devojčica.
- Ali, mi nismo imali konje, zato što smo stanovali u gradu.
Sad mi je tata obećao jednog ponija, a ja ću se sama brinuti o
njemu. Da li ti voliš da jašeš? - upitala je Liza. Tiš se
nasmejala.
- Više ne - rekla je. - Plašim se, zato što sam... Pala sam sa
konja, znaš, i sad me sve boli.
- Zar više nikad nećeš jahati? -: upitala je Liza.
- Jahaćeš - odlučno je rekao Rasel. Njegov tamni pogled
milovao je njeno lice. - Jahaćeš sa mnom.
Pogledala ga je i zaronila u mračne dubine njegovih očiju.
Bio je to govor koji su samo oni razumeli.

~ 76 ~
Knjige.club
 - Tvoje oči su mi upravo nešto priznale - rekao je on tiho.
Ona je samo ćutala, jer joj se grlo steglo, a srce pretilo da će
da iskoči.
- Da li voliš da pecaš, Lizo? - upitala je devojčicu.
- Oh, da.
- Vodiću te na pecanje kad ozdravim - okidala je.
- Moţe li i tata sa nama?
- Tata će jedino i ići s tobom, ukoliko Tiš ne bude obećala da
neće glasim govoriti i terati nam ribe.
- Nikad to nisam radila! - pobunila se Tiš.
- Vraga nisi!
- Oh, ti si uvek u pravu, a ja moram da slušam. U redu!
- Ţeliš li sada da ti kaţem sve o Lizi? - upitao je mirno.
- Da, volela bih da znam sve o njoj - odgovorila je Tiš i
pogledala devojčicu.
- Videćemo se kasnije. Liza sad mora na spavanje.
- Ali, tata...
- Ĉula si šta sam rekao.
- Laku noć, Tiš - rekla je devojčica tuţno.
- Laku noć Liza-Meri - odgovorila je.
Rasel je izašao bez pozdrava.

~ 77 ~
Knjige.club
 VII

Sledećeg jutra, Frenk je došao da poseti Tiš. Doneo je

ogroman buket ţutih i belih ruţa koje je Meti rasporedila po
njenoj sobi, gunđajući nešto za sebe, kao i uvek. Rasel se nije
pojavio ceo dan. Upravo kad se Frenk opraštao, u sobu je ušao
Bejker.
Dvojica muškaraca su se pozdravila i Frenk je otišao.
Bejker je glavom pokazao prema vratima i upitno pogledao Tiš.
- Da li je ovaj mladić razlog zbog kojeg moj sin besni po kući
kao da mu se svet sručio na glavu?
- Ne, nije u pitanju Frenk, već ja. Zbog onoga što sam mu
rekla o Lizi.
- Ti nisi mogla znati - primetio je Bejker. - Rasel nikad nije
pričao o detetu! Reci mu to, Tiš.
Ona se nemoćno nasmešila.
- Onda bih mu morala reći i koliko ga... Oh, ne mogu,
Bejkere!
- Ti si kukavica!
- Jesam, priznajem. Plašim ga se. Oduvek ga se plašim. On
je uvek bio tako muţevan, tako snaţan i tako zagonetan.
Bejker se nasmešio s razumevanjem.
- To i jeste pravo osećanje koje ţena treba da ima prema
muškarcu - rekao je.
- Ĉak i da se nije naljutio zbog onog što sam rekla o Lizi, on
me neprestano podseća na razliku u godinama. Smatra da sam
suviše mlada.
~ 78 ~
Knjige.club
 - Ĉetrnaest godina, to nije velika razlika! Ja sam
sedamnaest godina stariji od Majndi, pa nam to ne smeta.
- Moţda si u pravu, Bejkere. Osećam se tako bedno. Ni
jedno od njih dvoje nije danas ušlo u moju sobu.
- Rasel je video kako Tajler stiţe sa ogromnim buketom.
- I?
- Pa, onda je otišao, a pre toga je svakog koga je sreo poslao
do đavola. Grover je bio da mi se ţali na njega. Kaţe da viče na
radnike, a zapravo je on kriv što je stoka pobegla i zagubila se
po tuđim pašnjacima. Da li je to normalno ponašanje?
- A zašto ne bi bilo normalno? - začuo se sa vrata dubok
glas, od kojeg je Tiš zadrhtala.
- Grover je spreman da ode, ukoliko ti ne priznaš da je
greška tvoja - rekao je Bejker.
- Moja? - upitao je Rasel.
- Rekao je da neće da radi za čoveka koji nije u stanju da
razlikuje konja od mazge.
Dvojica muškaraca su izašla i nastavili priču u holu. Tiš je
neko vreme mogla da čuje njihove glasove. Svađali su se, ali je
Bejker bio jedini čovek koji je imao nekog uticaja na Rasela i
koji je mogao da ga obuzda.
Popodne je došla Majndi.
- Zaista ne znam šta se to dešava sa Raselom. Rekao je da ti
dam ovo i da ti kaţem da jedan običan maslačak moţe da znači
više i da bude lepši od najvećeg buketa ruţa.
Majndi je stavila maslačak na stočić pored Tišinog kreveta,
ali devojka nije mogla da ga vidi. Još uvek je imala jake bolove
u vratu čim bi se malo pomerila. Suze su joj pekle oči, ali se
trudila da ne zaplače pred Majndi.
Dva dana Liza nije bila u njenoj sobi, a onda je jednog jutra
naprosto upala i sela pored Tiš.

~ 79 ~
Knjige.club
 - Tata mi je rekao da te ne uznemiravam, ali ja ţelim da
nacrtam ponija, pa ne umem - u jednom dahu je izgovorila
devojčica.
- Ţeliš da ti pomognem? Nisam baš sigurna da ću uspeti, ali
moţemo da probamo.
Liza je sela na krevet, pruţila devojci hartiju i olovku i
srećno se nasmešila. Tiš je crtala, a kad je završila, pokazala je
crteţ Lizi.
- Divan je! - uzviknula je devojčica.
- Hoćeš li da ti nacrtam još nešto? - upitala je Tiš.
- Ja umem da crtam zeca - oduševljeno je rekla Liza i uzela
hartiju i olovku.
Dok je crtala, Tiš je pomno posmatrala. Imala je neku
neţnu lepotu, kao sve ţene tog podneblja...
Rasel je bio na Havajima, ona je to znala, ali on se tamo nije
oţenio. Pričalo se o nekoj ţeni, ali Tiš o svemu tome nije
znala mnogo.
- Ah, tu si, mlada damo - rekla je Majndi ulazeći u sobu. -
Treba da se odmoriš. Pozdravi se sa Tiš.
- Oh, bako, da li moram? Tata ne mora znati da sam ovde, a
ja bih ţelela da još malo ostanem sa Tiš.
- Drugi put - obećala je Majndi i povela devojčicu.
- Uvek si dobrodošla ovde, dušo - rekla joj je Tiš.
Tako je Liza-Meri stekla naviku da sedi u Tišinoj sobi uvek
kad joj otac nije kod kuće. Bila je to njihova zajednička tajna,
prijateljstvo koje se rađalo uprkos Raselovim zabranama.
Tog jutra Tiš je prvi put sišla na doručak. Upravo je čula
kako Rasel obećava Lizi da će je povesti na pecanje.
- Moţe li i Tiš sa nama? - upitala je njegova kći.
- Pa, ako se dobro oseća... Nećemo Idi daleko od puta da Tiš
ne bi morala mnogo da hoda.
~ 80 ~
Knjige.club
 - Volela bih da pođem s vama - rekla je Tiš.
- Ţeliš da vidiš koliko si zaboravila... pre nego što odeš?
- Pre nego što odem? - iznenađeno je upitala ona.
- Zar si zaboravila šta si mi rekla kad sam pošao da
dovedem Lizu? - upitao je hladno.
Naravno da nije zaboravila. Rekla je da ne ţeli da bude s
njom pod istim krovom. Oh, kako se toga dobro sećala! Kako da
mu objasni zašto je to rekla?
Ćutala je, a onda je srela Bejkerov pogled. Kao da joj je
govorio: kaţi mu!
- Bejkere - upitala je - ti i Majndi se vraćate u Majami?
- Da, dušo. Krajem sedmice. Moţda ćemo doći ovamo tek za
Novu godinu.
- Ali, ko će voditi računa o Lizi? Ajlin će biti u školi, a Meti
ima svoju kuću i svoje brige, a i inače ovde ostaje samo do šest.
- Ako ti ţeliš da ideš, Tiš, molim te idi. Ali, ako ţeliš da
ostaneš, biću ti zahvalan. To je samo dok se Majndi ne vrati. A
sada, ideš li na pecanje ili ne?
- Tiš, molim te, hajde s nama - rekla je devojčica i uhvatila
je za ruku.
- Dobro, ako ti to zaista ţeliš.
- Moţemo li da odemo na ono mesto na kome ste ti i tata
najčešće pecah?
Tiš se iznenađeno okrenula prema Raselu. Znači, on je Lizi
pričao o tome!
- Naravno da moţemo, dušo - rekla je.
Njih dve su pošle prema jednom mestu u dvorištu, tamo gde
su nekad Tiš i Rasel traţili gliste za pecanje.
- Budi vrlo tiha - rekla je Tiš devojčici. - Moţemo ih uplašiti,
pa će pobeći.
- Zar gliste čuju? - upitala je Liza, s nevericom u glasu.
~ 81 ~
Knjige.club
 - Naravno - nasmejala se Tiš.
- Oh, ti si zaista kao tata - primetila je devojčica.
- Šta on radi?
- Pa, jednom, kad sam bila sasvim mala, rekao mi je da
zakopam jaje u zemlju i da će mi izniknuti mala ptica! A ja
sam bila mala i verovala sam mu.
Tiš se nasmejala. Setila se Raselovih šala i podvala, kad je
ona bila mala i uzdahnula je. Onda joj je bio i mama i tata i
brat. A sad, on je za nju stranac.
- Zašto si tako tuţna, Tiš? - upitala je devojčica.
- Ţao mi je jadnih glista - odvratila je.
- Pa to je u redu, ali...
- Oh, znaš, one se sad zauvek opraštaju od svojih roditelja i
odlaze sa nama.
- Srce će mi prepući, ako nastaviš - čula je iza sebe Raselov
glas i trgla se.
- Ti nemaš srce - rekla je. - Svaki muškarac koji ţeni pošalje
maslačak...
- Ţeni? - upitao je on, podrugljivo joj se smešeći.
Ona je pocrvenela.
- Lizo, da li bi htela da mi doneseš jedan štap! Ima ih tu u
okolini - rekla je da dete ne bi prisustvovalo svađi koja je bila
na pomolu.
- Gde je Tajler? - upitao je Rasel hladno, kad se devojčica
udaljila.
- Nemam pojma - odgovorila je - ali imam vrlo dobrog
prijatelja u policiji i mogu da ga pitam. Naravno, ako ti je baš
toliko stalo do Frenka.
Oboje su se nasmejali.
- Drugar! - jednostavno je rekao i pomilovao je po obrazu.

~ 82 ~
Knjige.club
 U tom trenutku Liza se vratila.
- Kad sam bila tvojih godina - obratila joj se Tiš - bila sam
njegova mala devojčica. Sad sam porasla i sad sam drugar!
Mislim da mi se više dopadalo ono pre.
- Mislim da ti je sad preostalo da budeš samo jedno - rekao
je on i pogledao je nekako čudno.
- Šta to?
- Moja ţena - odgovorio je.
Tiš je pomislila da će se srušiti. Ipak, ostala je na nogama.
- Voliš da me zadirkuješ, još uvek, zar ne?
- To volim najviše na svetu - rekao je on. - Mala moja
Jovanka Orleanka.
- Ne zovi me tako. On se samo nasmejao.
- Sada bi bilo najbolje da pođemo rekao je.
Kad su se vraćali sa pecanja, Ras je zaustavio automobil
pred jednom starom, zapuštenom kućom. Tiš je izašla iz kola i
zastala ispred kuće.
- Gde smo sada, tata? - upitala je Liza.
- Kod kuće - odgovorila je Tiš umesto njega. Bila je to nekad
njena kuća.
- Da li ti je dobro? - tiho je upitao Rasel i stegnuo njenu
ruku.
- Sve samo strašne uspomene - odsutno je rekla.
- Tata, mogu li da uđem u kuću? - upitala je Liza. - Ţelim da
vidim gde je Tiš nekad ţivela.
- Moţeš, ako obećaš da se nećeš penjati na sprat - rekao je.
- Obećavam - rekla je devojčica i otrčala.
- Da li si sada promenila mišljenje o Lizi? - upitao je Rasel.
- Promenila... oh, da, naravno - zamucala je. - Ona veoma
liči na tebe.

~ 83 ~
Knjige.club
 On je izvadio cigaretu i zapalio, kao i uvek kad je bio
uzbuđen.
- Ti znaš da je ona vanbračno dete? - upitao je.
- Da, znam - potvrdila je, slaţući.
- Ona je divno dete.
- I njena majka je bila divna - prmrmljao je on.
Nešto oštro, poput noţa, zabilo se u Tišino srce. Ona nije
ţelela da ga pita o Lizinoj majci. Nije ţelela ništa da zna.
- Nikad me nisi pitala o njoj - rekao je on. Zar te njena
majka ne interesuje?
Grlo joj se steglo. Samo je klimnula glavom. Ĉutali su, a ona
je onda podigla pogled prema njemu.
- Da li si je voleo, Rasele? - neţno ga je upitala.
- Ĉudno pitanje, gospođice Pikok. Nisi me pitala ni koje ona,
ni odakle je, već da li sam je voleo... Ne znam, Tiš. Bio sam
mlad. Hteo sam da se oţenim s njom, ali tada nije bilo vreme.
Posle mi je njena sestra napisala... da je umrla na porođaju.
Lekar je spasao dete, ali nju nije mogao. Tada sam doveo Lizu i
njenu tetku u Dţeksonvil i pokušao poslednjih nekoliko godina
da se naviknem na činjenicu da imam kćer. Katkad... to mi je
vrlo teško padalo.
Bio je to Raselov najduţi monolog i najintimnija ispovest
koju je Tiš ikad čula.
- Bilo ti je teško da čuješ kad neko vređa tvoju kćer, kao što
sam ja to one večeri učinila - rekla je pokajnički.
- Ali, ti nisi znala! Je li da nisi znala? - pitao je, a po njemu
se videlo da očekuje samo jedan odgovor.
Uhvatio je obema rukama za mišice i snaţno je prodrmao.
- Molim te, Rase - rekla je - to me boli.
- Oprosti, nisam hteo da te boli - rekao, je i pustio je. - Voleo
bih da znam šta da radim.
~ 84 ~
Knjige.club
 - Molim? - upitala je ona.
- Nije vaţno. Liza, hajde, idemo!
Tiš je sela pored njega u kola i pomislila kako nikad neće
razumeti tog čoveka...

~ 85 ~
Knjige.club
 VIII

Još samo nedelju-dve i Tiš će morati da se vrati na

univerzitet. Išla je po prostranoj i praznoj kući kao duh, u ţelji
da zapamti svaku sitnicu, svaki detalj. Bejker i Majndi su
otišli na Majami i neće doći do Nove godine. Sve ovo biće samo
uspomena, sve što se dogodilo od trenutka kad se Rasel pojavio
na vratima kuće Frenka Tajlera.
Uspomena će biti i njegov duboki, muţevan glas, njegove
usne na njenima, njegove ruke na njenom telu. Uspomena za
večnost, pomislila je. Znala je da nikada više neće osetiti
onakvo uzbuđenje kao one večeri kad je Rasel poljubio u
kuhinji. Znala je da nikad neće moći da zavoli drugog
muškarca, jer će ga uvek porediti sa Raselom. Kad bi on to
znao!
Od onog dana kad joj je ispričao priču o Lizi i njenoj majci,
Rasel kao da je izbegavao susrete sa Tiš. Jedva ga je viđala
poslednjih dana.
- Tiš! - čula je kako je Liza doziva. - Dođi brzo, tata hoće da
me uči da jašem.
- Sada? - upitala je Tiš. - Ah, uskoro će mrak!
- Ako ćeš dolaziti, onda dođi odmah! - čula je Raselov glas. -
Moja kći ne moţe da mrdne ni korak bez tebe!
- Tiš je moja prijateljica, tata - rekla je Liza, zaštitnički
pruţajući ruke prema Tiš.
- Plašim se da bi bilo prebrzo da se popnem na konja - rekla
je Tiš nesigurno.

~ 86 ~
Knjige.club
 - Dobro, šta je bilo s tim jahanjem? - odjednom je upala
Ajlin. - Oh, tako mi je potrebno da se malo izjurim. Mogu li i ja
sa vama?
- Mislim da bi bilo najbolje da iznajmim autobus i da
krenemo u obilazak okoline - ironično je rekao Rasel.
- Baš kao velika, srećna porodica - primetila je Ajlin.
Zajedno su pošli prema koralu u kojem su bih konji. Vozili
su se dţipom do tog mesta. Kad su stigli, devojčica je potrčala
prema malom poniju koji se šetao u ograđenom prostoru.
- Liza-Meri! Drţi ruke dalje od tog konja, sve dok ti ja ne
kaţem šta da radiš! - viknuo je Rasel.
Tiš je ostala u kolima, zajedno sa Ajlin.
- Tiš, zar ti nećeš s nama? - upitala je Liza.
- Neću - odgovorila je.
- Hoćeš - rekao je Rasel. - Ajlin, ti pođi sa Lizom, a Tiš i ja
ćemo za vama.
- Svakako, Rase - odvratila je devojka i otrčala prema svom
omiljenom konju. - Hajdemo, Lizo.
- Izdajice! - viknula je za njom Tiš, ali Ajlin je već otrčala, a
za njom i Liza.
Tiš je pogledala Rasela.
- Ja neću jahati tog konja, da znaš - rekla je. - Ne mogu,
Rasele!
- Hoćeš - rekao je on i ona je po tonu njegovog glasa i po
izrazu njegovih očiju znala da će na kraju morati da popusti.
- Nemoj me terati - pokušala je još jednom. - Ti nemaš
pojma kako mi je kad se setim...
- Nemaš razloga za strah - rekao je on mirno. - Ili ćeš to
uraditi sada, ili nećeš više nikad.
- Zar je to toliko vaţno? - upitala je. - U gradu ionako neću
moći da jašem.
~ 87 ~
Knjige.club
 - Dolazićeš kući na raspust - odgovorio je, a na licu mu se
nije pomerila nijedna crta.
- Ne mogu!
- Tiš! Da li sam te ikad namerno povredio? - upitao je i
stavio joj ruke na ramena.
Ona se prisilila da ga pogleda u oči.
- Jesi - odgovorila je.
- Oh, ne mislim na ono... - rekao je, a uspomene su
preplavile oboje. - Znaš da nisam to mislio.
Ona je odmahnula glvom.
- Onda mi veruj. To je samo za tvoje dobro. Ja zaista ne
ţelim da ti se nešto dogodi, dušo. - Glas mu je bio neţan dok joj
je govorio.
- Ali ja ne mogu da savladam taj strah. Tu nema pomoći.
Njegova ruka pomilovala je njenu dugu kosu, a onda joj je
stavio ruke oko ramena i privukao je bliţe.
- Jahaćemo polako. Ja ću biti iza tebe, sve vreme. Odmah
tu, da mogu da te dohvatim. Vaţi?
Ona je duboko uzdahnula i slabašno se nasmešila.
- Vaţi - rekla je.
- Tiš - počeo je on. - Ne dozvoli da zaboravimo ono što smo
nekad bili jedno drugom. To je nešto naj dragocenije što imam.
- Što imamo oboje - ispravila ga je.
- Da li te je Nan pozvala na onu zabavu? - upitao je.
- Na proslavu tvog rođendana? Jeste. Mada, mislim da je
smešno što ona pravi zabavu za tvoj rođendan. Doći će i Ajlin i
Gas.
- Voleo bih da me obavestite kad nešto planirate u moju
čast - rekao je on. - Ovako, osećam se kao da idem na aukciju,
pa ko da više za mene. Osim toga, tih dana ću imati mnogo
posla na farmi.
~ 88 ~
Knjige.club
 - Da li si katkad mislio o nečem drugom, sem o farmi? -
upitala je. - Mislila sam da će ti biti drago što smo se setile
tvog rođendana.
- Mogu da izbrojim svoje godine i bez vaše pomoći - odbrusio
je.
- Imaću trideset četiri.
- Rekao si to kao da je kraj sveta! On je samo uzdahnuo, a
zatim su pošli prema konjima. Tiš se vinula u sedlo, a on je
uzjahao svog konja i pošao za njom.
- Da li se sećaš kad sam te prvi put stavio na konja? - upitao
je Rasel. - Nisi mogla ni uzengije da dohvatiš.
Morao sam da ih skratim, da ih prilagodim tvojoj visini.
Ona se smešila. To su bila lepa vremena, srećno doba njene
mladosti.
- Tad nisi stalno vikao na mene - rekla je.
- Porasla si, dušo - rekao je nekim čudnim glasom. - A sad,
opusti se i kreni kasom, ja sam tu. Nemaš razloga da se plašiš.
Uzdahnula je i opet ga poslušala.
- Da li je sve u redu? - čula ga je kako je pita nakon izvesnog
vremena.
- Ja sam sasvim dobro - dobacila mu je. I zaista je bilo tako.
- Rasel izgleda kao da će eksplodirati - rekla je Nan
Koleman.
- Šta se to događa s njim, Tiš?
Bili su na proslavi njegovog rođendana i Nan je zaista dala
sve od sebe da se gosti, a pogotovo Rasel, osećaju ugodno.
Tiš je slegnula ramenima i pogledala svoju prijateljicu.
- Takav je već nekoliko dana - odgovorila je. - Mislim da
sam i ja malo kriva. Podsetila sam ga na njegove godine, a on
je na to u poslednje vreme vrlo osetljiv.

~ 89 ~
Knjige.club
 - Znači tako - zamišljeno je rekla Nan. - Ah, zašto ga to
toliko tišti?
- Kako bih ja to mogla da znam - odvratila je Tiš. - Vidim,
pozvala si i Tajlerove - dodala je, ţeleći da promeni temu. -
Kako napreduje stvar sa Frenkom?
- On, on je vrlo zlatan - rekla je Nan. - Malo suviše
konvencionalan, ali ipak zlatan. Bar nije kao njegova sestra
koja se ponaša poput pauka kad su u pitanju zgodni muškarci.
U tom trenutku Tiš je ugledala Bel kako stoji pored Rasela.
Bili su tako blizu jedno drugom, kao onog dana... Oh, neće
valjda sada da misli o tome! Ipak, srce joj je snaţno zakucalo
kad je videla kako se Bel naginje i nešto vrlo poverljivo šapuće
Raselu.
- Zdravo, Tiš - čula je iza sebe Frenkov glas. - Drago mi je
što te vidim. - Da li se dobro osećaš?
- Oh, sasvim dobro - odgovorila je.
- Da li bi htela da plešeš sa mnom? - upitao je mladić.
- Pa, kad već Fred Aster nije tu... - odgovorila je smešeći se.
- Izvini nas, Nan.
- Svakako - odgovorila je devojka. Kad su došli do podijuma
na kojem je plesalo već nekoliko parova, Frenk je privukao Tiš
i prislonio obraz uz njen.
- Ne smeta ti? - upitao je. - Mi smo stari prijatelji i ja bih za
tebe sve učinio. Ali, Nan... - uzdahnuo je. - Moţda će ovo
pomoći.
Ona se nasmejala.
- Nisam sigurna, ali moţemo pokušati da izazovemo njenu
ljubomoru.
- Nisam ni ja siguran - priznao je - ali ću bar znati imam li
šanse.
Dakle, igramo igru, Tiš?

~ 90 ~
Knjige.club
 Ona se opet nasmejala.
- Nan je moja najbolja prijateljica i ja znam da večeras nije
srećna.
Trudiću se, koliko mogu, da i njoj pomognem.
- Hvala ti, Tiš. Ti si pravi drug - rekao je on.
Igrala je već četvrtu igru sa Frenkom, kad je primetila neki
čudan sjaj u Naninim očima. Znači, uspelo je, pomislila je i to
je odmah rekla Frenku. Međutim, nije mu priznala da je videla
i drugi par očiju, tamnih kao najtamnija noć, oči koje su je
gledale besno i optuţujuće.
Kad je igra bila završena, Rasel im je prišao i uhvatio Tiš za
mišicu tako snaţno da je to zabolelo.
- Od svih egzibicija koje sam video, to što ti radiš je
najgluplje - rekao je kad su se izmakli. - Šta to radiš, do vraga?
Kako se to ponašaš?
- Ali, Rasele, svi to rade - promucala je.
- Baš me briga što svi rade! Ja samo ne ţelim da svi pričaju
o tebi i tvom ponašanju.
- Pa, ja nisam tako otmenog porekla kao ti - rekla je. - Da li
si to hteo da mi kaţeš? Da li ti kvarim gled kod otmenih ljudi
do čijeg ti je mišljenja jedino stalo?
- Umukni već jednom - besno je rekao.
Ona je bila duboko povređena.
- Zašto me ne istučeš, Rasele? - upitala je tiho. - To neće
povrediti nikog, izuzev mene. Hvala ti što si mi konačno rekao
šta misliš o meni. Samo, volela bih da si to učinio pre dvanaest
godina... - glas joj je zadrhtao i više nije mogla da govori.
- Tiš!
- Idi do đavola, Rasele - viknula je i istrčala napolje, pravo u
Nanino naručje.

~ 91 ~
Knjige.club
 - Ja ne mogu da idem kući - rekla je Tiš kad je zabava bila
završena. Sedela je na Naninom krevetu, crvenih očiju od
plača i sa tragovima suza na obrazima.
- Ti znaš da ovde uvek moţeš da ostaneš - rekla je Nan. - A
ujutro će sve biti dobro. Ti i Rasel ste se uvek svađali, ali ovog
puta ste, čini mi se, preterali.
- Ne samo ovog puta - odvratila je Tiš. - Da li si mu rekla da
ću noćas spavati ovde?
- Rekla sam mu, Tiš.
- Pa, šta je rekao?
- Nije rekao ništa - rekla je Nan i pognula glavu.
- Naravno, po običaju, njega ne zanima ništa što se događa
sa ljudima koji su oko njega - rekla je Tiš sa gorčinom u glasu,
a suze su ponovo počele da se slivaju niz njene zajapurene
obraze. - Da li si rekla Ajlin da ne dolazi ovamo? Niko mi iz
familije nije potreban.
- Ne brini. Tu sam samo ja - rekla je Nan mirno. - Samo
tvoja stara, ljubomorna prijateljica. I tako, ti igraš igru protiv
mene! Frenk mi je sve ispričao. Konačno sam uspela da slomim
svoj ponos i da mu kaţem da ga volim. Ali, nije mi bilo lako.
- To nikad nije lako - sloţila se Tiš.
- Zar Rasel zaista ništa nije rekao? - sumnjičavo je upitala
prijateljicu.
- Ne, Tiš, zaista nije rekao ništa. Samo je popio ceo tatin
dţin.
- Oh!
- Šta si mislila da kaţeš tim “oh”? Zar ti ne znaš da Rasel ne
voli dţin? On ga ne podnosi!
Tiš je samo klimnula glavom.
- Daću ti neku spavaćicu, ti, mala ludo - neţno je rekla Nan.
- Danas mu je bio rođendan - rekla je Tiš.
~ 92 ~
Knjige.club
 - Znam.
- A ja mu nisam ni poklon dala. Oh, Nan! - zajecala je Tiš i
zagnjurila glavu u jastuk.
Iako je mislila da neće moći da spava, Tiš je vrlo brzo čvrsto
zaspala. Probudila se znatno bolje raspoloţena no što je bila
sinoć. A onda je Nan pogledala kroz prozor i javila joj da Rasel
upravo parkira automobil ispred glavnog ulaza.
Nije imala snage da se sretne s njim! Moţda će jednog dana
i otići kući, pomislila je, ali danas... danas još ne moţe.
Nadajući se da će ga izbeći, brzo je potrčala niz stepenice i
otišla u praznu kuhinju, a onda, kroz zadnja vrata, izašla u
baštu. Upravo na vreme da vidi kako Rasel ide prema njoj.
Srce joj se popelo u grlo, a u panici nije znala šta da mu kaţe.
Rasel je bio nekako suviše miran, bar sudeći po izrazu
njegovog lica, a to je uvek značilo samo jedno: opasnost! Nan je
išla za njim i smešila joj se.
- Kod kuće ţele da znaju kad ćeš se vratiti - rekao je,
prilazeći joj.
Ona je nervozno uzdalmula.
- Ja... ne znam, nisam još odlučila - zbunjeno je rekla. Znala
je da on od nje očekuje samo jedno: izvinjenje. Ali, kako? Ona
nije ţelela da mu se izvinjava.
- Htela sam da telefoniram - konačno je rekla. - Ali, nisam
znala da li ćeš uopšte hteti da razgovaraš sa mnom.
Njegov pogled je bio neţan. Pruţio je ruku, polako, prema
njoj i pomilovao je po dugoj kosi.
- Ja nisam zlopamtilo, dušo. Planem, ali se brzo smirim. Ti
to dobro znaš.
Ona je samo vrtela glavom, a suze su joj pekle oči.
- Ja samo znam da je juče bio tvoj rođendan, a ja...ja... -
bespomoćno je zamucala i briznula u plač.

~ 93 ~
Knjige.club
 - Ţao mi je, Rase - rekla je, zagnjurena u njegovu košulju. -
Molim te, nemoj više nikad da se ljutiš na mene.
- Oh, zaboga! - uzviknuo je on i još čvršće je privukao k sebi.
- Zaboga, Tiš! Zar uvek moraš da beţiš od mene?
Ona je i dalje stajala tako, glave zagnjurene u njegovu
košulju i nije imala ni najmanju ţelju da se pomeri. Bila je
sigurna u njegovom naručju. Njegove snaţne grudi bile su
najbezbednije mesto na svetu. Osetila je neopisivo
zadovoljstvo, baš kao nekad, kad je Ras drţao u naručju i bio
njen najveći zaštitnik. Ĉula je kako mu srce snaţno udara,
osećala je miris njegove kolonjske vode, osećala je snagu
njegovih mišica koje su se poput obruča obavile oko
njenog tela.
- Izvini, Rase. Molim te, izvini - jecala je.
Njegove ruke su je stegle još jače, osetila je bol. Ali, bio je to
prijatan bol. Zatim je malo odmakao od sebe i naterao je da
ga pogleda u oči.
Zadrţala je dah kad je susrela njegove oči. Mislila je da neće
moći da izdrţi taj pogled, ali ipak nije spustila glavu.
- Ruke ti drhte, Tiš - tiho je rekao.
- Malo mi je hladno - opravdavala se ona.
- I meni - rekao je on i nagnuo se nad nju. - Dođi, dušo.
- Rasele! - uzviknula je, a onda su se njegove usne spustile
na njene.
- To je bio rođendanski poljubac - rekao je on, teško dišući.
U tamnim dubinama njegovih očiju za trenutak je
zatreperilo neko svetlucanje.
- Tiš...
Od neţnosti u njegovom glasu, osetila je ugodnu toplinu u
celom telu. Podigla je ruke i ovila ih oko njegovog vrata.

~ 94 ~
Knjige.club
 - Rase, ništa nije vaţno. Ljubi me... - molila je, a on je
poljupcima prekrivao njeno lice, oči, usne.
- Kafa je servirana - čuo se Nanin glas i njih dvoje su se tog
trenutka razdvojili.
Ipak, napetost među njima nije bila manja ni kad su ušli u
salon da popiju kafu. Ni onda kad je Tiš sela pored njega, u
njegov ogromni “linkoln” i mahnula rukom prijateljici u znak
poozdrava. On je pustio muziku i kolima je prostrujalo nešto
poput blagog povetarca. Muzika je ispunila ceo prostor u
kolima. Neţne melodije podsetile su Tiš na neko drugo vreme.
Kola su polako klizila drumom, a onda je Ras skrenuo na
sporedni put. Za trenutak je pomislila da će zaustaviti
automobil i da će nastaviti tamo gde su stali kad ih je Nan
pozvala na kafu, ali se prevarila. Rasel je neko vreme vozio tim
putem na kome nisu sreli nijedan automobil, a onda se, ponovo
prebacio na glavni put. Ćuteći, stigli su do kuće.
Sledećih nekoliko dana Tiš je razmišljala o tome kako da
ubedi Rasela da je ne vraća u koledţ. Moţda, kad bi ostala tu,
uz njega, moţda bi on shvatio koliko je ona zrela za svoje
godine. Moţda bi onda... Oh, šta to ona uobraţava!
Nekoliko dana pred Novu godinu vratili su se Majndi i
Bejker. Tiš, Majndi i Ajlin dogovarale su se šta da kupe Lizi za
praznik.
- Kako bi bilo da joj kupimo sedlo za ponija? - predloţila je
Ajlin.
- Ne, njoj je potrebna odeća - rekla je Majndi.
- Moţda da joj kupimo neku igračku? - upitala je Tiš. - Ili
bicikl?
- Ne znam - rekla je Majndi. - Rasel ne ţeli nikakvo slavlje,
međutim, ja ću ga napraviti, bez obzira na njega. Uostalom, to
će ujedno biti i oproštaj od Tiš. Napravi listu, mila i pošalji
pozivnice. Pozovi koga god ţeliš. A sada, na redu je jelka...
~ 95 ~
Knjige.club
 - Oh, samo ja da ne idem da je kupujem! - uzviknula je
Ajlin.
- Šesnaest godina sam išla sa Raselom i Tiš kad su kupovali
novogodišnje jelke i šesnaest godina sam morala da obilazim
celu šumu jelki, kako bi njih dvoje, konačno, odabrali jednu.
- Oh, preteruješ, Ajlin!
- Moţda i ne preteruje - dobacio je Rasel, koji je u tom
trenutku sa Bejkerom ušao u sobu. - Ali, ove godine Liza će
odabrati jelku.
Tiš se iznenada osetila suvišnom. Naglo je ustala i pošla
prema kuhinji. Rasel očigledno ţeli da je isključi iz porodičnih
priprema, pomislila je.
- Dobro izgledaš - rekla je uz put Bejkeru i usiljeno se
nasmešila.
- Da li se tako i osećaš?
- Odlično se osećam - odgovorio je Bejker. - Mada, moţe mi
se dogoditi da ponovo dobijem srčani udar, jer moj sin ne pazi
šta govori i da li to što on govori nekog pogađa ili ne.
- Bejkere, molim te, nemoj - tiho je rekla Tiš. - Idem da
pozovem Nan. Pričaćemo kasnije.
Ušla je u svoju sobu, očiju punih suza.
- Tata i ja idemo da kupimo jelku - rekla je Liza, kad je
sledećeg jutra ušla u Tišinu sobu. - Hoću da i ti... Tiš, šta se
dogodilo? - iznenada je upitala devojčica, kad je ugledala
tamne podočnjake na devojčinom licu.
- Dogodilo? Ništa, zaista ništa - odgovorila je i uspela da se
čak i nasmeši. - Samo idite i kupite najlepšu jelku. Nemoj
dozvoliti da ti se tata meša u izbor, već to uradi sama. Vaţi?
Devojčica je klimnula glavom.
- Da li si i ti tako radila? - upitala je.
Tiš se nasmejala, setivši se tih dana.

~ 96 ~
Knjige.club
 - Naravno! I otezala sam kupovinu, jer sam ţelela što duţe
da budem s njim.
U tom trenutku, sasvim slučajno, pogledala je prema
vratima i ugledala Rasela kako stoji, naslonjen na dovratak.
Da li je čuo šta je rekla, pitala se.
- Sad idi, Lizo, i zapamti šta sam ti rekla.
- Zapamtiću. Zdravo, Tiš.
- Sačekaj me dole, Liza-Meri - rekao je njen otac, ne
sklanjajući pogled sa Tiš.
- Da, tata - rekla je devojčica i izašla iz sobe.
Rasel je u nekoliko koraka prešao razdaljinu od vrata do
Tišinog kreveta. Onda je zastao, stavio ruke u dţepove i
nasmešio se.
- Nisam znao da si to radila zato što si ţelela da budeš duţe
sa mnom - rekao je neţno. - Ali, to nije bilo samo tada, zar ne?
Tiš, ti ni danas ne moţeš da odeš od mene. Bar ne dovoljno
daleko.
Ona se nije usudila da ga pogleda.
- Ĉak ni lutka ne moţe da ide, ako nije dobro navijena -
rekla je s gorčinom u glasu.
Dugo je zatim vladala tišina.
- Podseti me da ti objasnim neke stvari pre nego što odeš -
rekao je.
- Prilično su jednostavne.
- Mrţnja je uvek tako jednostavna.
- Baš tako misliš? - upitao je. Ona je ćutala. Zar je mogućno
da ne moţe da razgovara sa Raselom normalno, pitala se.
- Oh, tako bih volela da je Nova godina već za nama! Tako
bih volela da sam već u Njujorku! Tako bih volela da nisam
nikad došla ovamo!

~ 97 ~
Knjige.club
 Još uvek nije smela da ga pogleda. Okrenula je glavu prema
prozoru i prošaputala:
- Idi odavde, Rasele, molim te. Glas joj je podrhtavao i
mislila je da će zaplakati.
On je malo oklevao, a zatim je duboko uzdahnuo.
- Tiš? - rekao je neţno.
- Oh, molim te, idi! Molim te! - rekla je plačnim glasom. -
Ako ostaneš, opet ćeš reći nešto što će me povrediti. Do đavola
s tobom!
Nekoliko trenutaka stajao je nepomično, a onda je Tiš čula
kako se vrata njene sobe otvaraju i zatvaraju.
Zagnjurila je glavu u jastuk i neutešno zaplakala.

~ 98 ~
Knjige.club
 IX

Jelka je bila divna. Rasel je stavio u dnevnu sobu, a Liza i

Ajlin su je ukrasili. Tiš se drţala po strani i pomagala u
kuhinji. Meti i Majndi su mesile kolače.
- On je veoma uvređen, znaš li to? - upitala je Majndi.
- Rasel? - upitala je Tiš, čudeći se.
- Nemoj im i ni da nisi primetila šta sve čini da bi bio što
dalje od tebe. On je naprosto uplašen. Zar ne vidiš?
- Šta bi to trebalo da vidim? - opet je upitala Tiš.
Majndi se nasmešila.
- Treba samo dobro da otvoriš oči, mila moja, i sve ćeš
videti. Nije moje da ti to ja kaţem. A sada, da završimo ovaj
posao.
Tiš je samo klimnula glavom. Majndi nije bila jedini član
porodice koji je nešto krio od nje. Ĉak je i Bejker išao po kući sa
zagonetnim izrazom na licu.
Pokloni su otvoreni već popodne, jer Liza nije mogla da čeka
do ponoći. Cela porodica je bila na okupu. Ajlin je samo
škljocala aparatom, dok je Liza otvarala poklone.
- Oh, tata, gledaj! - uzviknula je devojčica i pokazala ocu
malu, sneţno-belu persijsku mačku. - Oh, kako si znala, kako
si pogodila? - pitala je devojčica ljubeći Tiš i grleći je oko vrata.
- Sećaš li se onih glisa koje smo hvatale kad smo išle na
pecanje? - upitala je. - E, pa, jedna od njih mi je šapnula.
- Šališ se! - uzviknula je Liza i nasmejala se.
- Kako ćeš je zvati? - upitala je Tiš.
~ 99 ~
Knjige.club
 - Flafi - rekla je Liza, kao iz topa.
- Vrlo originalno - Tiš joj je odala priznanje.
- To je ime koje Tiš najviše voli - dodala je Ajlin.
- Oh, tebe ću se setiti u svom testamentu - dobacila joj je
Tiš.
- Mogla bi mi ostaviti kolekciju leptira. Odavno čeznem za
njom - rekla je Ajlin.
Bejker i Majndi su se pogledali, ali su ćutali. Rasel je u tom
trenutku otvarao Tišin poklon. Bio je to starinski pištolj, za
njegovu kolekciju starog oruţja. Učtivo joj se zahvalio.
Ona je njegov poklon otvorila poslednji. Polako je
odmotavala hartiju, zatim malu kutiju, a onda je duboko
uzdahnula. U kutiji je bio mali, savršen, crni opal optočen
srebrom. Prsten! Stavila ga je na ruku, diveći se njegovoj
lepoti. Znala je da ga više nikada neće skinuti sa prsta.
- Hvala ti, Rasele - rekla je.
- Drago mi je što ti se dopada - mirno je rekao.
Rano je te večeri otišla u svoju sobu. Rekla je da je boli
glava, a onda se popela u svoju sobu i zatvorila vrata za sobom.
Pritisnula je usne na prsten i zatvorila oči. Dugo nije mogla da
zaspi.
Sledeće večeri bila je njena oproštajna zabava. Nakon toga,
morala je da se vrati u koledţ. Pokušala je da ne misli o tome
dok je silazila niz stepenice da bi se pridruţila ostalima u
dnevnoj sobi.
Tamo su već bili Tajlerovi, Bel i Frenk, bila je i Nan.
Naravno, Bel je opet bila uz Rasela, ali šta se to nju tiče? Ipak,
pošto je kratko vreme provela sa društvom, povukla se u
kuhinju, izgovarajući se da mora da pomogne Meti. Nekoliko
puta se vraćala u sobu i uvek zaticala Bel kako se naslanja na
Rasela, baš kao da je on jedini siguran oslonac koji joj je stajao

~ 100 ~
Knjige.club
na usluzi. Više nije mogla to da gleda. Krenula je prema
vratima, iznenada poţelevši da pobegne što dalje, da ode bilo
kud.
Na vratima je naletela na Rasela. Stajao je između nje i
slobode.
- Beţiš? - upitao je. - Biće ogovaranja, a nije ni vaspitano
otići sa sopstvene zabave.
- Ja... ja samo ţelim da odem odavde - promucala je. - Od
ove dosade.
- Od dosade, Tiš? Ili zato što si videla Bel kako se vrti oko
mene?
- Ako misliš da sam ljubomorna, onda... - počela je da se
pravda. U tom trenutku jedna stara, sentimentalna melodija
ispunila je sobu i Rasel je prišao i privukao Tiš k sebi.
- Ostani, Tiš - rekao je. - Sada je vreme veštica, a ti ćeš mi
pomoći da konačno osvojim ţenu koju volim. A sada ću te
poljubiti, gospođice Pikok. Ţelim ponovo da osetim ukus tvojih
usana, da osetim kako podrhtavaš u mom zagrljaju. Do vraga i
Bel i svi ostali!
- Oh, Rasele, ne smeš! - uzviknula je ona.
- Zašto? - upitao je. - Zar se nismo već ljubili? One večeri
kad sam se vratio iz Dţeksonvila nas dvoje bismo bukvalno
izgoreli u strasti da nas Ajlin nije prekinula.
- Ali, oni će primetiti... - promucala je.
- Neka primete! Poljubi me, Tiš.
Njegove usne potraţile su njene. Bio je to poljubac pun
neţnosti, ali ipak strastan. Osetila je kako uzavrela krv teče
njenim venama, kako joj ţmarci proţimaju celo telo i kako se u
njoj budi čeţnja kakvu nikad ranije nije osetila.
- Hajdemo odavde - šaputao je on, prekidajući samo za
trenutak poljubac.

~ 101 ~
Knjige.club
 - Kuda? - upitala je ona i pošla za njim. Ušli su u jednu od
soba, a Rasel je zatvorio vrata za njima i okrenuo ključ u bravi.
- Šta će oni misliti... o nama? - promucala je Tiš.
On je iznenada podiţe i uze je u naručje. Njena glava leţala
je prislonjena na njegove grudi. Osećala je njegove snaţne ruke
oko svog tela, čula je kako mu srce snaţno udara, a onda je
prigušeno jeknula od ugodnog bola. Rasel je sve jače stezao,
mrmljao nešto u njenu kosu. Spustio je tek kad su stigli do sofe
u dnu sobe. Seo je pored nje i počeo da otkopčava dugmad na
njenoj košulji. Ona je načinila neki neodređen gest, kao da ţeli
da se odbrani, ali on je stavio kaţiprst na njene usne i
nasmešio se.
- Ćuti, Lutišija, ništa ne govori - rekao je muklo.
- Šta... šta to...? - promucala je, ali su njegove usne sprečile
ostatak njenih reči.
- Doveo sam te ovamo da ti kaţem zbogom - rekao je, sa
nekim čudnim samozadovoljstvom u glasu i na licu koliko je
ona mogla da zaključi na osnovu slabašnog svetla koje je
dolazilo kroz prozor.
- Ţeleo sam još jednom pre nego što odeš, da osetim tvoje
usne i tvoje telo pod mojim rukama. Zaboga, Tiš, zar zaista ne
vidiš kako mi je, kako sam se mučio svih ovih dana, trudeći se
da te izbegavam, da ti se sklanjam sa puta? Ali, više to ne
ţelim! Baš me briga šta će oni oni reči, šta će misliti... vaţno mi
je da tih ih pet minuta, pola sata, budem sa tobom, da ti kaţem
zbogom ne samo rečima, već onako kako to i ti i ja već dugo
ţelimo...
Nagnuo se nad nju i poljubio je divlje, vatreno, neţno, sve u
isti mah, unoseći u taj poljubac sve one neiskazane neţne reči,
svu onu dugo potiskivanu čeţnju za njom. Prijatna drhtavica
prošla je Tišinim telom, a onda je ta ista divlja vatra potpuno
osvojila i ona mu je nudila ne samo svoje usne, već i svoje telo.

~ 102 ~
Knjige.club
 - Otkopčaj... - mrmljao je, teško dišući - otkopčaj mi košulju.
Ona je samo sekund oklevala, a onda su njeni drhtavi prsti
počeli lagano da otkopčavaju dugmad na njegovoj košulji. Na
obrazu, čvrsto priljubljenom uz te snaţne grudi, osetila je
njegovu koţu, dobro poznati miris tela koje je za nju oduvek
bilo oličenje snage, sigurnosti i... lepote. I muškosti, priznala
je.
Njegove usne ostavile su njene i lutale po njenoj mekoj puti,
tamo gde više nije bilo košulje da je štiti od tih vatrenih
poljubaca pod kojima je gorela. Jeknula je kad je osetila
njegove usne na svojim nabreklim, čvrstim grudima.
- Nikad, Tiš? - muklo je rekao. - Nikad te muškarac nije
ovako ljubio?
Ona je odmahnula glavom. On to zna, nije morao da je pita,
pomislila je. On zna sve o njoj, on je...
- Nikad me nijedna ţena nije ovoliko privlačila, još od... od...
- Ja znam da nije uvek ovako - rekla je ona.
On se neţno nasmešio.
- Da si ti neko drugi, a ne moja Tiš, sad bi već bila bez
odeće, u mom krevetu, dušo.
- Rasele! - mislila je da je viknula, ali bilo je to samo tiho
upozorenje.
- Opusti se - tiho je rekao on. - Samo se opusti. Nas dvoje
nećemo otići tako daleko. Ja ne ţelim da rizikujem. Samo
nekoliko poljubaca, malo milovanja, to je sve što ţelim. To je
ono što sam ţeleo od trenutka kad sam te video u kući
Tajlerovih... i kasnije, kad sam te ovde viđao svakodnevno. Ali,
da sam ovo učinio ranije, sve bih pokvario, zar ne?
- Zaista?

~ 103 ~
Knjige.club
 On se iznenada trgnuo, obema šakama obuhvatio njeno
neţno lice i pogledao je, očima već sasvim priviklim na tamu.
Ona je plakala, video je tragove suza na njenom licu..\
- Oh, Rase - uzdahnula je i nemoćno zajecala. - Oh, Rase, ja
te toliko volim... volim te!
On je prstom prekrio njene usne.
- Ne govori to - rekao je, a glas mu je drhtao. - Ne govori to!
- Ali, ja... ja te zaista... - buncala je, kao u groznici.
On je iznenada pustio, izvadio cigaretu iz dţepa i ustao sa
sofe.
- Znam - rekao je konačno. - Znam to već dosta dugo. To je
jedan od razloga što sam beţao od tebe, devojčice. Jednom sam
ti rekao da za nas nema budućnosti i nisam se šalio.
Ona se uspravila na sofi. Suze su joj još uvek tekle niz lice,
ali ovog puta njen ponos je bio povređen.
- Ja nisam znala za Lizu i ako je to zbog...
- Zaboga, Tiš! Znam to - nervozno je viknuo. - Znao sam to
onog trenutka kad sam doveo Uzu u tvoju sobu. Video sam to
po tvom pogledu. Ne, Tiš, nije u pitanju Liza. Bar ne direktno,
naravno.
Ona je ustala i prišla mu, svojim drhtavim prstima uhvatila
njegove ledene, zgrčene prste... Kao i uvek kad joj je bilo teško,
Tiš je potraţila njegovu zaštitu.
- Oh, zaboga, Tiš, zar ne moţeš da sediš tamo?
Odmaknula se od njega, kao da se opekla.
- Izvini, Rase - promrmljala je - mislim da sam malo više
popila. Nisam htela...
- Deli nas četrnaest godina, do vraga! - rekao je besno. -
Ĉetrnaest godina, Tiš! To je ceo jedan ţivot, jedna mladost. Ti
si bila beba, a ja sam već bio mladić. Sad si porasla i u meni je

~ 104 ~
Knjige.club
sve počelo da se budi, da gori... Ali, to nije ljubav kakva je tebi
potrebna. To čak i nije ljubav, Ti to je samo...
- Ćuti - rekla je.
- To ne bi valjalo. Godine su velika prepreka.
Njene usne su se pomerale, ali glasa nije bilo. On me ne
voli, govorile su njene usne, on me samo ţeli.
- Izvini što sam te uznemirila - rekla je zatim, kad se malo
pribrala. - To se više neće dogoditi.
Zaćutala je naglo da on ne bi otkrio da joj glas drhti i da ne
bi primetio suze koje su joj pekle oči i grlo...
- Tiš... - počeo je on, ali ga je ona prekinula pokretom ruke.
- U redu je - mirno je rekla. - Kao što si rekao, to je samo
ţelja. Laku noć, Rasele.
- Tiš! Zaboga! - viknuo je, ali ona je već bila napolju.
Sutradan je otputovala.

- Neko te traţi dole... neki muškarac - rekla je njena

prijateljica Lilijan, sa kojom je delila sobu. - Da sam znala da
je taj Frenk tako zgodan... Oh, moţda bih pošla s tobom na
more.
Frenk? Ovde? Nije mogla da se seli nijednog razloga zbog
kojeg bi je Frenk potraţio. Potrčala je niz stepenice i našla se,
licem u lice, sa Raselom.
- Zdravo, Rasele - rekla je učtivo. - Drago mi je što te vidim.
Izgledao je stariji, nekako drugačiji, usamljeniji...
- Nedostaješ Lizi - rekao je.
- I ona meni nedostaje - nervozno je rekla. Sedi, molim te -
rekla je i pokazala fotelju.
Tiš!- kao da je provalilo iz njega. - Dođi ovamo!

~ 105 ~
Knjige.club
 Njegove ruke poletele su prema njoj, a ona se prosto bacila
u njegov zagrljaj.
- Tiš! - mrmljao je on u njenu kosu, drţeći je tako čvrsto da
je jedva mogla da diše. - Tiš, ja sam doţiveo pakao kad si otišla.
Nisam mogao ni da zamislim kako ţivot moţe da bude prazan i
besmislen... A zaista sam hteo, zaista sam pokušao da ţivim
bez tebe.
- Ali, ti si rekao...
- Ćuti! Znam šta sam rekao. Morao sam da se branim od
tebe, od sebe samog... Ali, ne pomaţe, Tiš. Volim te... Volim te
kao što nikad nijednu ţenu nisam voleo. Hoću da se oţenim s
tobom, hoću da te imam zauvek pored sebe. Spakuj svoje stvari
i pođi sa mnom. Hoćeš li, Tiš?
- Ništa mi nije potrebno - odgovorila je. - Ceo moj svet je
sada tu.

- Kraj-

Obradila za knjige.club
Mila

~ 106 ~
Knjige.club