Emotivna Klopka - Hani Mej

1
Emotivna Klopka - Hani Mej
Hani Mej
Emotivna klopka
2
I.
- Još malo, pa smo stigli, Odri! - umorno je najavio Fil Voker,

podižući ruku sa volana, kako bi izmasirao vrat, neprijatno
ukočen od duge vožnje. - Kada se budemo našli na vrhu
uzvišenja, ugledaćemo dole, u uvali, kuću moga rođaka. Uverićeš
se da nimalo nisam preterivao, opisujući je kao najlepšu na
čitavoj obali.
Odri je ispružila svoju vitku, nežnu ruku i preuzela na sebe
masiranje Filovog vrata. - Vratne žile su ti tako zategnute, Fil... -
brižno je konstatovala. - Mora da si veoma umoran... Za volanom
si od ranog jutra, a sada je već sedam sati po podne...
- Večeras ću se dobro naspavati. Moj rođak ima nenadmašno
udobne krevete u svojim brojnim, spavaćim sobama. Sutradan
ujutru ću biti kao preporođen, i moći ćemo da nastavimo put do
Los Anđelesa.
Baš kao da je podlegao potrošnosti ljudskog organizma,
motor polovnog forda se oglasio neobičnim brujanjem, kada je Fil
snažno pritisnuo papučicu za gas, u cilju savladavanja strmog
uzvišenja. Od vrha uspona ih je delilo svega pedesetak metara i
Odri je nesvesno zadržala dah, sluteći da će ubrzo ugledati
nesvakidašnji prizor.
Instinkt je nije prevario. Kroz par trenutaka pred očima joj je
pružao veličanstveni pogled na nepreglednu pučinu, koja se u
daljini stapala sa nebom, išaranim rumenilom zalazećeg sunca.
Osetila je kako joj se koža ježi, kako je prožima laka drhtavica.
Pomislila je da se nalazi na najlepšem mestu na svetu. Zaista,
zapitala se, pogleda usmerenog ka horizontu, šta je moglo da
bude lepše od stapanja morskog i nebeskog plavetnila, od
preplitanja moći vode i tajanstvenosti nebeskih dubina.
3
- Zaustavi automobil, molim te... - tiho je zatražila, već

spremna da otvori vrata i izađe napolje.
Vetar joj je mrsio kosu dok je prilazila ivici litice. Jedva je bila
svesna potencijalne opasnosti pred kojom se nalazila. Samo ju je
korak delio od padanja u ponor. Fil je upozoravajuće viknuo, ali
ga ona nije čula. Kao opčinjena je zurila ispred sebe, gutajući
pogledom lepote nesebične prirode. Ispunio ju je neobjašnjiv
osećaj pripadništva tom mestu. Ona, koja je čitav život provela na
zelenim prostranstvima rodnog Ajdaha, usudila se da pomisli
kako je obala, pred kojom se prostirao zastrašujuće veliki Tihi
okean, njeno mesto pod suncem.
Ruke su joj se same podigle uvis, kao da su želele da zagrle
more i nebo. Zažmurila je i zabacila glavu unazad, izlažući lice
milovanju vetra. Nasmejala se glasno i razdragano, najednom
neobično srećna i puna života.
Neki unutrašnji glas, koji je od ranog detinjstva navikla da
sluša u sebi, pozvao ju je da otvori oči, da se vrati u stvarnost.
Usmerila je pogled ka obali i nepogrešivo ga zaustavila na licu
muškarca, koji je upravo izlazio iz vode. Uprkos velikoj
udaljenosti, bilo je jasno da je nepoznati muškarac posmatra sa
velikom pažnjom. Odri je njegov pogled osećala na sebi kao
dodir.
Ruka joj je poletela ka grlu, kada je shvatila da se muškarac
kupao nag. Brzo je osmotrila njegovo neposredno okruženje i
zaključila da je ona jedini svedok tog delikatnog prizora. Obala je
bila potpuno pusta, bez ljudi. Kao iznikla iz stenja visokih litica,
kuća sa blještavobelom fasadom predstavljala je jedini objekat u
čitavoj uvali.
Odri je odmah sinulo: nagi kupač je bio Dejmon Voker, Filov
rođak! Čovek, kod koga su planirali da provedu jednu noć!
Instinktivno je, ni sama ne znajući zbog čega, načinila korak
unazad. Ali, vratila je pogled na lice nagog kupača.
Baš kao da je potpuno odeven, stajao je na pesku, rukama
podbočen o bokove, i mirno je posmatrao. I pored velike
4
udaljenosti, pogledi su im se susreli. Odri je osetila sudbonosnu

dramatičnost tog trenutka, zbog čega joj je srce ubrzano
zakucalo.
Glupost, prekorela je samu sebe, ovaj čovek će biti samo
prolazna stanica u mom životu. Šta bih ja mogla da imam sa
Dejmonom Vokerom, predsednikom grupacije poslovnih banaka,
uspešnim, imućnim i, sada se u to uverila, privlačnim
muškarcem?
Pogledom je radoznalo ispitivala njegovo nago telo. Otkrila je
da mu je koža preplanula, a muskulatura brižljivo odnegovana.
Bio je izraženo maljav po širokim grudima. Odri je otkrila da joj
se to dopada. Zračio je snagom i zrelom muževnošću.
Grlo joj se stezalo zbog jačine utisaka, koje je taj muškarac,
čak i na velikoj udaljenosti, izazivao u njoj. Pobuđivao je u njoj
nejasnu vrstu straha, pozivao je na oprez. Kukavički je poželela
da ga nikada ne sretne.
- Ti baš voliš da izazivaš sudbinu, zar ne?! - obratio joj se Fil
ljutito, došavši do nje. - Pogledaj gde stojiš, Odri! Na ivici litice!
- Odmakni se! - uhvatio ju je za ruku i naterao je da odstupi
jedan korak unazad.
Odri je prošlo kroz glavu kako je Fil, potpuno nesvesno,
verno opisao ono što je ona činila, stojeći na ivici litice. Izazivala
je sudbinu... Ali ne zbog potencijalnog pada sa litice, već zbog igre
pogledima koju je vodila sa Dejmonom Vokerom.
Znala je da je probudila radoznalost u njemu. Sigurno mu je
delovala pomalo nestvarno, dok je stajala na vrhu litice i hrlila
raširenih ruku ka zalazećem suncu. I kasnije, dok ga je zaneseno
posmatrala... Sasvim mlada devojka i iskusan muškarac...
Pa, razmišljala je Odri, ne bez samoironije, uskoro će otkriti
da je ona samo jedna obična, neuka devojka iz duboke američke
provincije, koja je sva znanja o životu stekla u okviru jednog
nevelikog seoskog ranča. Tada će pouzdano prestati da mu bude
zanimljiva.
5
Fil je pratio putanju Odrinog pogleda. - Kada postanu bogati,

ljudi pomisle da im je sve dozvoljeno - prezrivo je
prokomentarisao, aludirajući na nagost svoga rođaka. Mahnuo
mu je i izveštačeno se nasmejao.
- Ne budi tako zlurad, Fil! - opomenula ga je Odri, pomalo
iznenađena Filovim sarkazmom, kojeg do tada nije ispoljavao. -
Tebi i meni niko ne bi zabranio da se nagi okupamo u okeanu.
Bogatstvo sa tim nema nikakve veze.
- Da, da... - malodušno je odmahnuo rukom i poveo Odri ka
automobilu. - Eto, to je moj rođak, Dejmon Voker. Nije bilo
poželjno da ga vidiš u onom izdanju, ali, šta se sada može. Ne
računajući ovaj bogataški hir, čovek je sasvim pristojan. U
njegovoj kući će nam biti garantovano udobno.
- Možda... Možda bi nam bilo udobnije u nekom motelu -
usudila se da predloži, jer je osetila kako u njoj narasta strepnja
zbog izvesnosti susreta sa Dejmonom Vokerom.
- Za motel nemamo novca! - Fil nije oklevao da to prizna. -
Boravkom kod Dejmona ćemo uštedeti par desetina dolara.
Uostalom, zbog čega si naprasno predložila izmenu plana? Zbog
toga što si videla Dejmona nagog?
- Fil! - Odri je u kratkom vremenskom roku upoznala neka
nova, do tada nepoznata, lica svog verenika. - Mislila sam da
odsedamo kod tvog rođaka iz sasvim drugog razloga, nego što je
ušteda novca za sobu u motelu!
- Za dve sobe, dušo - podsetio ju je, a u glasu mu se, na
trenutak naslutila zajedljivost. - Naravno da ušteda novca nije
osnovni razlog zbog kojeg sam odlučio da prenoćimo kod
Dejmona. Želeo sam da ga vidim i da razgovaram sa njim. Ipak je
on sin moga strica, koga sam veoma voleo.
Da li je Fil zaista zvučao neiskreno, ili mi se to samo učinilo,
zapitala se Odri, ne usuđujući se da donese konačan zaključak.
Nije želela da optuži Fila neosnovano, i zato se uzdržala od
komentara.
6
Ipak, voleo Fil svog rođaka ili ne, nepobitno su se približavali

njegovoj kući, ka kojoj je vodio uzan i strm put. Odri je sa
nelagodnošću pratila kako njena nervoza raste sa svakim
obrtajem automobilskih točkova. Ona, koja je smatrala sebe
otvorenom i komunikativnom osobom, najednom se uplašila
prolaznog poznanstva sa bliskim rođakom svoga verenika. Pa,
dobro, hrabrila je sebe, biće mi nelagodno, ali samo jedno kratko
vreme. Taj čovek će, ma kakav bio, već narednog jutra pripadati
njenoj prošlosti.
Imao je odličan ukus, odala mu je priznanje, kada je Fil
kolima prišao njegovoj kući. Preciznih linija, ravnog krova i sa
zidovima od stakla, predstavljala je remek delo moderne
arhitekture. Reprezentovala je svoga vlasnika kao urbanog
čoveka visokog stila i, svakako, zavidnog imovinskog stanja.
I nehotice, Odri se zapitala kako je moguće da Kil i Dejmon
Voker imaju zajedničke pretke, s obzirom da je bivalo sve jasnije
da se njih dvojica veoma razlikuju. Osetila je da je Fil posmatra i
konačno okrenula glavu ka njemu. - To je samo jedna lepa kuća,
Odri načinom na koji je izgovorio tu konstataciju, navodio je Odri
da se neizostavno složi sa njim. - Neki ljudi prosto imaju sreće da
priušte sebi taj luksuz. Ti i ja nemamo kuću, za sada, ali imamo
jedno drugo. A to je mnogo više, od stotinak lepo uređenih
kvadrata.
- Da - Odri je ispružila ruku ka njemu i nežno mu se
osmehnula. - To je zaista mnogo više...
Razmenili su kratak poljubac i istovremeno izašli iz
automobila. Odri je primetila da tu, u srcu uvale, vlada prijatna
svežina. Vazduh je bio ređi i lakši za disanje. Blagi vetar sa pučine
je rashlađivao letnjom vrelinom natopljenu kožu. Sve je
bilomirno i tiho A opet...
Slutilo je na buru...
7
Varljivi spokoj letnjeg predvečerja usidrenog u jednoj od

brojnih uvala na prilazu San Franciska, poremetio je Dejmon
Voker, kada se pojavio na terasi, i odatle pogledao pridošlice.
Odri je stekla utisak da su se tada, nad čitavim predelom,
nadvili tanini oblaci.
Još jednom je, toga puta sa bliskog rastojanja, uspostavila
vizuelni kontakt očima sa Filovim rođakom. Iako on nije ni
trepnuo, Odri je znala da je nije doživljavao kao apsolutnog
stranca. Znala je da je trenutak, u kojem su se prvi put ugledali,
dok je on stajao na plaži, a ona na vrhu litice, za njega bio
upečatljiv, kao što je to i njoj bio. Da ju je neko tada upitao odakle
joj takvo uverenje, ne bi umela da objasni. Jednostavno je osećala
da stvari stoje upravo tako.
Lice Dejmona Vokera je bilo bezizražajno, telom nije načinio
nijedan pokret, ipak, Odri se nametnuo još jedan utisak
neobjašnjivog porekla: da ona i Fil nisu dobrodošli u njegovoj
kući.
Još jednom je poželela da pobegne.
- Hej! Dejmon! - pozdravio ga je Fil, spuštajući ruku na Odrin
struk i privlačeći je sebi.
- Popnite se gore! - kratko ih je obavestio i otišao na
suprotnu stranu terase, kako bi ih sačekao na vrhu stepeništa.
Po prvi put Odri je zasmetala Filova ruka. Učinilo joj se da je
dvostruko teža, nego što je realno bila. I, kao da joj tu, na njenom
struku, gde je tako posednički ležala, nije bilo mesto.
Savladavala je stepenice oborene glave. Podigla ju je tek
kada je kročila na terasu. Nije se iznenadila, otkrivši da Dejmon
Voker gleda u nju, a ne u svog rođaka, Fila.
Hrabro se suočila sa ispitivačkim pogledom sivih očiju,
kojima nikada ništa ne promiče. Stajala je mirno, dozvoljavajući
8
Dejmonu Vokeru da se upozna sa svakom crtom njenog lica, koje

je posedovalo neusiljenu, sveobuhvatnu ljupkost.
Nepogrešivo je osećala putanju Dejmonovog pogleda. On se
najpre upio u njene oči, okrugle i krupne, tamne kao abonos.
Potom je prešao na obraze, rumene i mladalački glatke. Okrznuo
je prav, lepo oblikovan nos i zaustavio se na usnama, mekim,
vlažnim, naviknutim na osmeh. Tu se zadržao trenutak duže.
Odri se drznula da uzvrati na isti način. Vođena tipičnom
ženskom radoznalošću, podrobno je osmotrila Dejmonovo lice.
Ono nije posedovalo klasičnu lepotu, ali je odavalo utisak velike
unutrašnje vitalnosti i snage. Oštrina pogleda sivih zenica je
otkrivala omamljujuću moć, tvrd izraz oko čvrstih usana govorio
je o stalnom oprezu. Dejmon Voker je, definitivno, bio od onih
ljudi koji se nikada ne opuštaju do kraja. Odri se zapitala da li mu
je teško da živi na takav način.
Istovremeno, postala je svesna novih emocija u sebi. Onih,
koje nikada nije iskusila gledajući Fila, svog verenika. On u njoj
nije izazivao pobunu čula, kao što joj se to događalo pri pogledu
na Dejmona Vokera. Taj čovek, prepun nekakve pritajene,
erotične energije, kidao je bez ikakvog napora njene poslednje
veze sa detinjstvom. Jer, Odri se besramno zapitala kako bi
izgledalo naći se u njegovom ljubavnom zagrljaju. Slutila je da je
taj zagrljaj doneo istinsku sreću mnogim ženama, sreću, koju je
ona povremeno zamišljala.
Spustila je brz pogled niz Dejmonovo telo. Nosio je tanku,
izrazito široku i duboko otkopčanu belu košulju. Prorez na
grudima je otkrivao guste, meke i tamne malje, koje su
potencirale njegovu muževnost. Odri se oteo uzdah, a on, baš kao
ni sve ostalo, nije promakao Dejmonu.
- Pa, dragi moj rođače... - oglasio se Fil, smatrajući da Odrino
i Dejmonovo uzajamno odmeravanje traje predugo. - Dozvoli mi
da ti predstavim svoju verenicu, gospođicu Odri Džekson. Odri,
ovo je moj brat od strica, Dejmon Voker. Bio je tako ljubazan da
nam ukaže gostoprimstvo u nastupajućoj noći.
9
Dejmon je kratko pogledao u Fila, nakon čega je svoju pažnju

iznova usmerio na Odri.
- Imate predivnu kuću, gospodine Voker - oglasila se Odri,
čija je prirodnost nadvladala buru emocija, koju je Dejmon
izazvao u njoj. - Hvala vam što nam dozvoljavate da prenoćimo u
njoj.
Klimnuo je glavom i malo se telom okrenuo u stranu. Odri je
začuđeno registrovala da se Fil i Dejmon nisu rukovali, niti se
pozdravili na očekivani način. Više su ličili na dva stranca, nego
na bliske rođake. Lice Dejmona Vokera je odavalo prazninu i
hladnoću dok je posmatrao Fila, bilo je jasno da ga baš nimalo ne
poštuje. - Fil je, sa druge strane, izražavao usiljenu srdačnost i
glumio sreću zbog susreta sa bliskim rođakom.
Pomalo iznenađena Filovim pretvaranjem, Odri se zapitala
da li mu je to bilo prvi put, da se tako izveštačeno ponaša.
- Osveženje je već na stolu - obavestio ih je Dejmon ravnim,
bezizražajnim glasom i zaputio se ka elegantnoj garnituri za
sedenje, postavljenoj u neposrednoj blizini kliznih vrata koja su
vodila u kuću. - Oboje izgledate kao da vam je ono preko
potrebno.
- Čitav dan smo proveli u automobilu, dolazimo iz Ajdaha, Fil
je poveo Odri za Dejmonom. - Ne znam ni sam kako nismo
doživeli toplotne udare, s obzirom da moj automobil nema klima
uređaj. Namučili smo se, zaista, ali smo dostojanstveno podnosili
umor i nesnosnu vrućinu. Odri je bila posebno hrabra pohvalio ju
je Fil i osmehnuo joj se.
- Je li? - promrsio je Dejmon, izmičući stolicu za Odri.
- Da! Tokom čitavog puta je pevušila uz pesme sa radija, ili
zainteresovano razgledala predele kroz koje smo prolazili.
Nijednom se nije požalila, kao što bi to druge devojke, na njenom
mestu, pouzdano radile.
- Druge devojke ne bi ni sele u tvoja kola, bez klima uređaja,
na trideset i pet stepeni, Vokeru - ispravio ga je Dejmon i rukom
mu pokazao da sedne za sto.
10
- Verovatno si u pravu - Fil je ravnodušno slegao ramenima,

odložio Odrinu putnu torbu kraj stola i smestio se u jednu od
udobnih stolica. - Srećom, Odri nije razmažena, niti zahtevna
cura.
- Jasno je da nije takva, čim je odlučila da se uda za tebe - u
Dejmonovom ravnom i bezličnom glasu se nazreo tračak osude.
Odri je tada postalo sasvim jasno da Fil nije omiljeni rođak
Dejmona Vokera. Ali, pitala se zbog čega je to tako. Da li je
moguće da ga nije dovoljno poštovao zbog toga što se tako puno
razlikovao od njega samog, što nije bio uspešan i bogat po
visokim kalifornijskim standardima?
Odlučila je da ga uzme u odbranu, a time, na posredan način,
i samu sebe.
- Fil zaslužuje da ima pored sebe ženu koja razume da on nije
tipičan lovac na ugled i bogatstvo, što većina uspešnih i imućnih
ljudi jesu, već skroman mladić, koji živi u skladu sa svojim
mogućnostima - ispružila je ruku ka njemu i toplo mu se
osmehnula.
- Tako znači, Vokeru... - Dejmon se tada otvoreno
podsmehnuo. - Ja sam mislio da si ti siromašan zato što si
neobrazovan i lenj, a sada uviđam da si takav zato što si, u stvari,
skroman. Zaista si srećan što pored sebe imaš ženu koja te
doživljava na taj način.
- I ja mislim da sam srećan! - Fil je, na Odrino zaprepašćenje,
prešao preko Dejmonovih uvreda. - Na svetu ima malo devojaka,
koje liče na moju Odri. Zato ću se iz petnih žila potruditi da joj
obezbedim udoban život, kakav joj i pripada.
- I? Gde ste zamislili da započnete taj život? - Dejmon je sipao
rashlađenu limunadu iz velikog staklenog bokala u čaše, i pred
svakog stavio po jednu.
- U Los Anđelesu, obećanom gradu! - objavio je Fil euforično.
- U početku smo imali ideju da se nastanimo u Sakramentu,
međutim, Odri se zaljubila u okean na prvi pogled. Zamolila me je
da se nastanimo negde u blizini obale, a ja sam spreman da joj,
11
bez prevelikog premišljanja, ispunjavani sve želje. Zar nije tako,

Odri? - tepao joj je, gledajući je umiljatim pogledom.
Dejmon ih je mirno posmatrao, sa izrazom blagog gnušanja
na licu. - A kada ste planirali da se venčate? - upitao je, Odri se
učinilo, tek reda radi.
- Odmah, pošto se negde smestimo - objasnio je Fil, gurajući
od sebe čašu sa limunadom. - Imaš li, možda, hladnog piva,
Dejmone? Čitavog dana čeznem za njim. Ustručavao sam se da ga
pijem dok vozim. Mislim da bi mi sada veoma prijalo.
- Ako me sećanje dobro služi, tvoje omiljeno pivo je
„Korona“, zar ne? - Dejmon je već ustajao od stola.
Fil je bio oduševljen tim momentom. - Upamtio si! Pio sam ga
u neograničenim količinama na svadbi tvoje sestre. Bilo je vruće,
gotovo koliko i danas. Kako je Viktorija?
- Živi u Teksasu. Ima decu i dobro plaćen posao. Dobro je -
završio je svoje kratko izlaganje, pravilno sluteći da i ono
prevazilazi granice Filovog šturog interesovanja. - Izvinite me -
kratko se naklonio ka Odri i potom ušao u kuću.
- Uobraženko... - prokomentarisao je Fil prezrivo, gledajući
za Dejmonom.
Odri je bila previše zbunjena zatečenim odnosom dva bliska
rođaka, da bi bilo šta rekla. Takođe, nije želela da se izjašnjava o
Dejmonu Vokeru dok je uživala njegovo gostoprimstvo.
Bez reči je ustala od stola i prišla ogradi terase. Tamo je
duboko udahnula, terajući iz sebe teskobu i laku nervozu. Za sve
postoji objašnjenje, pokušala je da se umiri. Fil joj se ukazao u do
tada nepoznatom svetlu, ali, sigurno je za takvo ponašanje imao
dobrog razloga. Dejmon je, kao muškarac, budio njene devojačke
nemire, što ju je, takođe, činilo nespokojnom. Kako je to moglo da
joj se dogodi, ako je bila uverena da voli Fila?
Još jednom je duboko udahnula vazduh, zasićen mirisom
morskih algi. Usmerila je pogled ka pučini, čija je nepregledna
daljina unosila čudesan mir u nju. Polako se opuštala. Uživala je u
12
prizoru, koji se prostirao pred njom. Nad okeanom se nadvio

sumrak i on je sada delovao pomalo zastrašujuće. Vetar se
umirio, postalo je osetno svežije.
Odri je poželela da je sama, da ima slobodu da neograničeno
dugo stoji na toj terasi, pogleda uprtog ka pučini. Nije joj
promaklo da uvidi kako nije poželela da trenutke opuštanja i
uživanja u prirodnim lepotama podeli sa Filom. Nekako je
osećala da on ne bi delio njen zanos.
A Dejmon Voker... Tu već nije imala šta da se pila. Taj prebo-
gati čovek je mogao da sagradi kuću gde god je htio. Sigurno je
izabrao obalu jedne usamljene uvale da bi se, neometan od
drugih, svakodnevno divio lepotama okeana i uživao u njima.
Odri je tada otkrila kako je živo interesuje da li Dejmon ima
stalnu partnerku. Pozavidela je toj ženi. Cenila je da je izuzetna,
kada je zasluživala ljubav i pažnju muškarca, kakav je bio Dejmon
Voker.
Osetila je njegov pogled na svojim leđima i naglo se okrenula.
Instinkt je nije prevario. Dejmon je zaista stajao kraj stola i mirno
je posmatrao. Zadrhtala je. Taj čovek ju je sve više uznemiravao,
na način koji nije upoznala pored Fila. Pa, dobro, bila je rešena da
te zaključke izmiri u sebi, njih dvojica se veoma razlikuju. A ona
je bila sličnija i srodnija Filu, nego Dejmonu Vokeru! Sa njim nije
imala baš ništa zajedničko.
Umirena tom činjenicom vratila se i ponovo sela za sto.
Videla je da je Dejmon, sem piva, na sto izneo i tanjir sa pažljivo
pripremljenim sendvičima.
- Ovo je tek da zasitite prvu glad - objasnio je, deleći im
platnene salvete. - Kasnije ćemo da ispečemo meso. Salata se već
hladi u frižideru. Nadam se da će to biti obrok po vašem ukusu,
gospođice Džekson - direktno ju je pogledao.
- Ne sumnjam da bi ta večera bila izvanredno ukusna -
uzvratila mu je pogled. - Međutim, ja veoma malo jedem i
zadovoljiću se jednim sendvičem. Hvala vam, u svakom slučaju.
13
Raširila je salvetu preko krila i uzela sendvič sa vrha

poprilične gomile. Odsutno je zagrizla jedan njegov kraj, ne
osećajući preteranu potrebu za jelom.
- I ja ću se zadovoljiti sendvičima - objavio je Fil, koji je već
ispio flašu piva. - Nema potrebe da pripremaš bilo šta drugo,
Dejmone.
- Kako želite - lako je uzdahnuo. - Ako se do kraja večeri
predomislite, uvek možemo da raspalimo roštilj. Takođe, ako ste
umorni i imate potrebu za snom, treba da znate da je vaša soba
spremna.
- Tačnije... - Fil se pomalo smušeno počešao po slepoočnici. -
Trebaće nam dve sobe, Dejmon. Odri i ja još uvek ne delimo
krevet.
14
II.
Ta informacija je šokantno delovala na Dejmona. On, za koga

se činilo da ga ništa ne bi moglo iznenaditi, sada je bio iskreno
zatečen. Jedan dugi trenutak je, pun neverice, zapanjeno gledao u
Fila, kao da očekuje od njega da porekne ono što je izgovorio, ili
da mu ponudi neko dodatno objašnjenje.
Ali, Fil se samo osmehnuo, poput krivca, i krenuo da ispija
novu flašu piva.
Dejmon je tada pogledao u Odri. Učinio je to na način od
koga se ona stresla. Bilo je jasno da se saživeo sa onim što mu je
Fil poverio. I ne samo to, delovao je kao da mu je dobijena
informacija nešto značila. Tačnije, delovao je kao da mu je ona
mnogo značila!
Odri je osetila kako je obuzima strah nepoznatog porekla.
Sve u njoj joj je govorilo da je trenutak, koji je upravo
proživljavala, izuzetno važan. Samo, ni izdaleka nije slutila razlog
tome.
Dejmon nije prestajao da je značajno posmatra, sa izrazom
lica koji ju je zbunjivao i terao njeno srce da ubrzano kuca. Videlo
se da intenzivno razmišlja o nečemu, a onda... Onda mu je oko
usana zaigrao jedva primetan osmeh. Osmeh zadovoljstva!
Odri je bila užasnuta svojim otkrićem. Zbog čega mu je, do
đavola, moje devičanstvo bilo toliko važno, buntovno se pobunila
u sebi. Ona je bila Filova verenica, a uskoro će postati i njegova
žena!
15
Ponovo ju je obuzeo poriv da zaštiti Fila i sebe od maliciozne

ironije Dejmona Vokera. I od njegovog misterioznog zadovoljstva,
takođe! Jer, slutila je da se u tome krije nekakva opasnost za nju.
- Vidim da ste iznenađeni, gospodine Voker - prkosno mu se
obratila, gledajući ga pravo u oči. - Kladim se da odavno niste
sreli verenike koji istrajavaju u čednosti do venčanja.
- Odavno? - ponovio je, izdigavši jednu obrvu. - Tačnije, ne
pamtim da sam bilo gde i bilo kad sreo takav par. Vas dvoje ste,
hm, za svaku pohvalu...
- Nema potrebe da budete neiskreni - Odri ni sama nije znala
odakle joj hrabrost da tako otvoreno polemiše sa Dejmonom
Vokerom. - Znam da smatrate Fila za budalu. Ali, on je vitez u
mojim očima - uputila mu je brz pogled prepun naklonosti. - Bez
protivljenja je uvažio moju želju da postanemo ljubavnici tek
nakon venčanja, prve bračne noći. Malo je muškaraca koji bi
prihvatili taj uslov.
Dejmon se prigušeno podsmehnuo. - Ja nisam među njima,
svakako... - izjavio je arogantno, bez ikakve krivice.
- Znam da niste! - odbrusila mu je Odri, sa jasnom optužbom
u glasu.
Kada ju je Dejmon pogledao, jasno je pročitala poruku koju
su emitovale njegove oči. One su joj govorile: pored mene, brzo bi
se odrekla ideje o čekanju prve bračne noći!
Udahnula je vazduh najtiše što je mogla.
- Pa, gospođice Džekson... - oslovio ju je otežući. - U čemu se,
po vama, krije poetika prve bračne noći? Nemojte samo da mi
kažete da čekate na nju zato što ste staromodni i patrijalhalno
vaspitani.
- Ne, nisam takva! Ja sam, jednostavno, romantična! Ali,
pretpostavljam da vam i to zvuči podjednako smešno i
neprihvatljivo!
- Naprotiv... - promrsio je, i okrznuo brzim pogledom njene
usne. - I ja sam poklonik romantike...
16
Odri je u to, već, bila prinuđena da poveruje. Jer, nalazila se

na najromantičnijem mestu na svetu! Bar je ona, na taj način,
doživljavala Dejmonovu kuću, izniklu iz stenja, sazidanu na pesku
usamljene uvale, na obali moćnog i nepreglednog okeana.
Naprasno je postala svesna svakog detalja, koji je podvlačio
romantičnu atmosferu Dejmonovog prebivališta. Nad uvalom se
uveliko spustila tama, gusta i zavodljiva, nebo je bilo prepuno
zvezda, sjajnih i treperavih, okean je uspavljujuće hučao, čuo se
udaljeni zvuk brodske sirene. Sedeli su u polumraku, jedino
svetlo je dopiralo kroz staklo širokih kliznih vrata, koja su vodila
u unutrašnjost kuće. Mir je mogao da bude opojan, ali ga je
remetilo prisustvo opasnog Dejmona Vokera, sa kojim nije bilo
preporučljivo ulaziti u polemisanje. Posebno ono, koje bi
provociralo njegovu muževnost.
- Kako tvoj posao, Dejmone? - nastalu tišinu za stolom je
poremetio Fil, privlačeći sebi novu flašu piva.
- Moj posao je odlično, Vokeru. A tvoj? - dodao je
provokativnim glasom.
- I moj je odlično - Fil se nije dao zbuniti.
- Čime se sada baviš?
- Prodajom mobilnih telefona.
Dejmon je tiho i oduženo zviznuo, iznova se rugajući svom
rođaku.
- Bogami, napredovao si u karijeri.
- Ne možemo svi da budemo direktori banaka, Dejmon -
uzvratio mu je Fil ravnodušno. - Ili predsednici njihovih
grupacija, kako god ti se funkcija zvala.
- Podrazumeva se - promrsio je sa ironijom.- Da li si u
kontaktu sa svojim roditeljima, Fil?
17
- Da, da... - rasejano je odvratio i nervozno se počešao po

vratu.
- Odri i ja planiramo da ih posetimo nakon venčanja.
- A vaši roditelji, gospođice Džekson? - Dejmon se
neočekivano obratio Odri. - Dobro su, nadam se?
- Jesu, hvala - sa usana joj je pobegao ljupki osmeh, izazvan
prisećanjem na roditelje sa kojima se, toga jutra, rastala na duže
vreme. - Oni su još uvek relativno mladi i samim tim su dobrog
zdravlja. Puno rade, što ih, pretpostavljam, održava vitalnima.
- Imate li brata ili sestru?
- Imam i brata i sestru! - rekla je ponosno i sa ljubavlju. -
Oboje su mlađi od mene. Još uvek idu u školu.
- Koliko vi imate godina? - nastavio je da se interesuje za
njene biografske podatke.
- Dvadeset.
Želela je da mu uzvrati istim pitanjem. Zanimalo ju je da
otkrije njegove godine. Osmotrila mu je lice jednim neupadljivim
pogledom.
- Ja imam 37 - izjavio je, kao da je prozreo njeno
interesovanje. Odrini obrazi su se naglo i izdajnički zarumeneli.
Najednom se
osetila razgolićeno pred pronicljivim očima Dejmona Vokera.
Postalo joj je jasno da pred njim ništa ne bi mogla da sakrije.
Obuzeo ju je nemir kakav nikada ranije nije osetila. Nikada
pre nije bila toliko napeta pred jednim muškarcem. Pored Fila je
uvek bila opuštena, mogla je da bude prirodna, da se ležerno
ponaša.
Pogledala ga je sa simpatijama u očima. Želela je da joj on
uzvrati pogled i podari joj malo preko potrebne sigurnosti. Ali, Fil
je praznim pogledom zurio u pivsku flašu pred sobom, kao da je
potpuno nesvestan njenog prisustva.
Razočarano je uzdahnula. Poželela je da ostane sama. Zato je
vešto odglumila zevanje.
18
- Spava ti se, Odri? - Fil se, tek tada, povratio iz svog

obećavajućeg transa, u kojeg su ga uvukle ispijene flaše piva.
- Da, veoma sam umorna.
- Ako želite, odmah ću vas odvesti do vaše sobe - Dejmon je
već ustajao od stola.
- Hvala - promrsila je Odri i oborene glave krenula da savija
salvetu sa svog krila.
Čitavim bićem je bila svesna Dejmonovog tela. Stajao je kraj
njene stolice, čekajući je da ustane i krene za njim. Pomisao da će
se ubrzo naći sama sa tim uznemiravajućim čovekom, dovodila ju
je gotovo do panike.
Pomislila je da zamoli Fila da im se pridruži. Ali, tada bi
otkrila Dejmonu Vokeru svoj kukavičluk. A on kao da je samo
čekao na to. Odri je znala da on vreba znake njene slabosti. Iz
nekog neobjašnjivog razloga, bilo mu je važno da je učini
osetljivom na sebe. I, uspeo je u tome, shvatila je užasnuto.
Nije mogla da dočeka trenutak u kome će se Fil i ona
oprostiti od tog čoveka. Tada će se ponovo vratiti mirnom životu.
U njemu se sasvim dobro snalazila. Njeno neiskustvo nije toliko
dolazilo do izražaja, kao što je to bio slučaj u prisustvu Dejmona
Vokera.
Ustala je, nagnula se ka Filu i spustila mu nežan poljubac na
obraz. - Laku noć, Fil - toplo ga je pozdravila. - Nemoj da ostaješ
dugo. I tebi je potrebno da se odmoriš. Sutra nas čeka dug dan.
- Lepo spavaj, Odri - meko joj je poručio, hvatajući je, na
kratko, za ruku.
Ugrizla se za usnu i krenula za Dejmonom, koji je preuzeo na
sebe nošenje njene putne torbe. Zastala je na vratima, stegnutog
grla. Gušio ju je vazduh u kući, iako je on, zahvaljujući klima
uređajima, bio sasvim prijatan. Znala je šta joj je zasmetalo, šta
joj je preseklo korak. Unutrašnjost kuće je odisala Dejmonom
Vokerom. Sve je nosilo pečat njegovog pripadništva. Na trenutak
joj se učinilo kao da svaki komad nameštaja šapuće njegovo ime.
19
Usred tog ambijenta prepunog skrivenih izazova, stajao je

Dejmon Voker, i strpljivo čekao da se ona izmiri sa svojim
devojačkim nemirima. Pomisao da je on svestan njenog stanja,
terala je Odri na stidljivost. Oborila je glavu i konačno krenula
napred.
Zapitala se zbog čega je Dejmon Voker tako muči, zbog čega
joj, ako je svestan svega, ne olakša teskobu. Zbog čega mu je bilo
važno da ona podnosi svoju zbunjenost?
Na kraju, zbog čega je ne ostavi na miru, zavrištala je u sebi.
Popeli su se na sprat i Dejmon ju je uveo u prostranu
spavaću sobu. Ta prostorija je bila kao iz snova. I odisala je
posebnom atmosferom, koja je Odri sekla dah.
Gledala je na okean koji se, sa jastucima podbočenim ispod
leđa, mogao videti iz bračnog kreveta šokantnih dimenzija.
Luksuzna satenska posteljina u boji dima navodila je samo na
jednu misao: da se pogužva u strastvenom ljubavnom činu.
Elegantni ormani su ispunjavali čitav bočni zid. U sobi su se
nalazile još dve stilske fotelje i, to je bilo sve od nameštaja.
- Da li vam je nešto potrebno, gospođice Džekson? - upitao ju
je Dejmon, odlažući njenu torbu pored kreveta.
Pažljivo je osmotrio njeno lice, na kome se čitala
impresioniranost.
- Zar bih mogla poželeti više? - nije odolela da prošapuće.
Polako je prišla velikom prozoru, koji je bio otvoren. Vetar je
lagano njihao zavesu nalik prozirnoj paučini. Odri je namerno
dozvolila da je jedan kraj zavese okrzne po licu. Dodir glatke,
svilenkaste tkanine na svom obrazu je doživela na izrazito
senzualan način. Postala je meka, poželela je da se mazi.
Fil joj nijepadao na pamet. On se nekako nije uklapao u tu
sobu, u njenu opojnu tamu, u satenske čaršave.
Okrenula se i pogledala u Dejmona. Stajao je nepomično kraj
vrata, obuzdavajući se da joj priđe. Odri je pravilno protumačila
20
grč na njegovom licu, baš kao što je on prozreo njenu probuđenu

ženstvenost, njenu senzualnost.
Nemo su razmenjivali poglede, sve dok Dejmon nije
uzdahnuo i načinio korak unazad.
- Vrata na levoj strani vode u kupatilo - glas mu je bio težak
dok joj je to govorio. - Laku noć, gospođice Džekson.
- Laku noć - tiho je uzvratila.
Čvrsto je zatvorila oči kada je ostala sama. U grudima joj se
odvijala emotivna bura, misli su joj bile konfuzne i uskomešane.
Nešto se sa njom dešavalo, nešto novo i nepoznato, čemu nije
umela da nađene ime.
U svakom slučaju, znala je da noć pred njom neće biti nimalo
laka.
21
III.
Dejmon se iznova pridružio Filu za stolom. U tišini je otvorio

flašu piva za sebe i odmah željno otpio gutljaj. Podigao je noge na
stolicu, na kojoj je do maločas sedela Odri, i zagledao se u Filovo
lice, koje je bilo tupog i praznog izraza.
- Gde si je pronašao? - kratko ga je upitao, znajući da nema
potrebe da otkriva na koga se pitanje odnosilo.
Fil se neprirodno iscerio. - Najednom dosadnom i učmalom
mestu, zaboravljenom od čitavog sveta.
- Kako si uspeo da je zavedeš? Lažima, pretpostavljam.
- Hej!- Fil se pijano pobunio. - Meni se Odri zaista dopada!
Lepo mi je sa njom, razumeš! Ona nije kao ostale devojke.
- O, da, to mi je jasno... - Dejmon je oduženo klimnuo glavom.
- I? Kada si naumio da joj otkriješ da si najobičnija bitanga?
- Nemam nameru da joj otkrivam ono što ne mora da zna. Od
dana naše veridbe ja sam drugi čovek. Odlučio sam da izmenim
život iz korena. Oženiću se, iznajmiću stan, naći ću posao. Što je
najvažnije, imaću kraj sebe Odri, a ona će me pouzdano usrećiti.
- Hoćeš li ti moći da usrećiš nju?
- Zar ti se ne čini da sam to već učinio? - samouvereno je
upitao, prazneći flašu.
- Ne, ne čini mi se.
Fil je ravnodušno slegao ramenima. - To je tvoj utisak. Imaš
na njega pravo.
22
- A ti nemaš pravo da uništiš život jedne mlade i očigledno

veoma naivne devojke, koja ljudima udeljuje poverenje češće
nego osmehe!
- Zbog čega je tebi važno da li ću ja uništiti Odrin život ili
neću? - upitao je Fil sumnjičavo, suženih očiju.
- Zbog toga što si me načinio saučesnikom u svojoj prljavoj
obmani, dragi rođače! - dreknuo je Dejmon na kraju. - Učinio si to
svojim dolaskom ovde. Ja sam u poziciji da upozorim tvoju
verenicu na to za koga se udaje, i mislim da ću to i da učinim. Odri
nije zaslužila da završi pored čoveka kakav si ti!
- Mogao si da mi uskratiš gostoprimstvo, kada sam ti se za
isto obratio. Tako ne bi došao u poziciju da postaneš moj
saučesnik, kako si se već izrazio.
- Kada si mi rekao da dolaziš sa verenicom, pomislio sam da
si našao neku devojku sličnu sebi: lakomislenu, neodgovornu
sitnu prevarantkinju, sklonu kriminalnom ponašanju. Tada me se
zaista ne bi ticala dalja sudbina te žene, kao što me se ne tiče ni
tvoja sudbina!
Fil se zavalio na naslon stolice, pre nego je uputio Dejmonu
dug i trezan pogled. - Iznenađuješ me, Dejmone... Odri nije tvoj
tip žene. Ti devojke poput nje nikada nisi primećivao. Čime te je
ona navela da se zainteresuješ za nju?
- Nemam nameru da ulazim sa tobom u analizu te vrste, Fil! -
grubo mu je odbrusio. - Ali ostajem pri nameri da zaštitim Odri
od tebe. Ne dolazi u obzir da je pustim da ode sa tobom, i time
zauvek uništi svoj život.
- A šta nameravaš da učiniš? - upitao ga je Fil svađalačkim to-
nom. - Čak i da ispričaš Odri sve o meni, veliko je pitanje da li bi ti
ona poverovala. Večeras si se uverio koliko je ona na mojoj strani,
dok joj ti, čini mi se, nisi nimalo simpatičan.
- Poslednje što želim je da joj budem simpatičan -
sarkastično je naglasio poslednju reč. - Priznajem da postoji
velika šansa da Odri ne poveruje u moju priču o tvojoj mutnoj i
sumnjivoj prošlosti. I, da se ne zavaravamo, obojica znamo da će
23
ti takva biti i budućnost, čak i ako budeš imao Odri pored sebe.
Poriv za pravljenjem budalaština je jači od tebe.
- Potpuno si u pravu, Dejmone, kao i uvek - sada je Fil bio iro-
ničan. - Nema sumnje, doživotno ćeš ostati ponos i dika čitave
familije. A ja ću doživotno ostati njena crna ovca. Samo što ću ja
pored sebe imati jednu sjajnu ženu, kakva je Odri, a ti ćeš i dalje
biti sam, dragi rođače, ili okružen silikonskim lepoticama, kao što
je to do sada bio slučaj.
Ustao je od stola i prezrivo odmerio Dejmona, koga ni
najmanje nisu uzdrmale njegove reči. - Hvala ti na pivu. Nemoj da
se trudiš oko nameštanja sobe za mene. Spavaću u kolima.
- Pa, to ti, svakako, ne bi bilo prvi put - dobacio mu je Dejmon
uvredljivo. - Sedi nazad, Vokeru. Imam jedan predlog za tebe.
- Zbog čega misliš da sam zainteresovan da pregovaram sa
tobom?
- U pitanju je novac. Veliki novac. Znam da ga voliš. Nudim ti
priliku da ga zaradiš na lak način.
Filu tako nešto nije trebalo ponavljati dva puta. Seo je za sto i
znatiželjno se zagledao u Dejmona. - Šta treba da uradim, da bih
zaradio taj novac?
- Da ostaviš Odri meni.
Dejmonov hladnokrvan odgovor, izgovoren bez treptaja, bez

oklvanja, zatekao je Fila, iako se on u životu naslušao svakakvih
bizarnih predloga. Nem od iznenađenja, zurio je u potpuno
mirnog i koncentrisanog Dejmona, ne znajući šta bi mu rekao.
- Samo zbog ovoga je vredelo ponovo se sresti sa tobom,
Dejmone, i trpeti tvoje pravedničke pripovedi - Fil je konačno
došao do reči. - Ne mogu ni da ti opišem koliko mi je drago što
sam otkrio da nisi ništa bolji od mene, već, naprotiv, da si mnogo
24
gori. Ja, možda, jesam bitanga, kako si me nazvao, ali si me ti

upravo prevazišao po nemoralnosti.
- Skrati priču, Vokeru, s obzirom da me tvoje mišljenje ni
najmanje ne zanima. Uostalom, uzaludno se zamaraš, obojica
znamo da ćeš uzeti moj novac na kraju.
- Meni je stalo do Odri, Dejmone. Zaista mi je stalo do nje - Fil
je zvučao iskreno. - Ona je moja ulaznica u novi život. Sa njom
imam šansu za novi početak. I zaista sam spreman da je usrećim,
iako ti sumnjaš u to.
- Makar dao i najbolje od sebe, to neće biti dovoljno da
usrećiš Odri. Njoj je potreban drugačiji muškarac. Takođe, nije
lepo da je koristiš za još jedan u nizu tvojih životnih početaka,
koji se uvek završavaju na isti način, tvojim životnim porazima.
Ti se nikada nećeš promeniti, Vokeru. Nemoj da povlačiš jedno
nedužno i osetljiv vo žensko biće u svoje svakodnevno sivilo i
ništavilo.
- Čak i da odustanem od Odri, Dejmone, ona nikada ne bi
ostala sa tobom! Ona nije laka devojka i, posebno, nije devojka na
prodaju! Ona se ne može kupiti!
- To mi je jasno. Da je takva, ne bih je ni želeo za sebe.
- Ali, kako onda misliš da je zadržiš?
- Ne brini o tome, Vokeru. To je moja stvar.
Fil se glasno podsmehnuo. - Ne bije, valjda, držao pod
ključem, sve dok ne shvati da si ti pravi muškarac za nju?
Dejmon je gubio strpljenje. - Pričaš gluposti, Vokeru -
poručio mu je, ustajući od stola. - Idem po čekovnu knjižicu. Ti
razmisli o tome koliko bi te novca zadovoljilo. Dok razmišljaš,
nemoj da zaboraviš da ja nisam budala. Ako budeš tražio mnogo,
nećeš dobiti ništa.
- U tom slučaju, ti ne bi dobio Odri!
- Dobio bih je, svakako, ali na komplikovaniji način - odvratio
je samouvereno, nakon čega je ušao u kuću.
25
Kada se vratio na terasu, zatekao je Fila nervoznog,

udubljenog u grozničavo razmišljanje. Bilo je očigledno da se
lomi oko visine sume koju će zatražiti, da se lako pomirio sa
gubitkom verenice.
Dejmon se jedva obuzdavao da ispolji gnušanje, koje je
osećao prema svom rođaku. Poželeo je da ga dobro premlati, ali
je znao da je Fil već stekao imunitet na batine. Dobijao ih je
mnogo puta u životu, na ulici, čak i u zatvoru. One su odavno, za
njega, izgubile svaku vaspitnu meru.
- Skratiću ti muke, Fil - Dejmon je otvorio čekovnu knjižicu i
upisao solidnu cifru u odgovarajuću rubriku. Potpisao je ček i
bacio ga ka Filu. - Izvoli. A sada se gubi. Ne želim da te ikada više
vidim.
Po izrazu Filovog lica videlo se da je više nego zadovoljan
dobijenim novcem. Ali, grabežljivost mu je bila u krvi i zato je
pokušao da dobije još. - Ona je devica, znaš... - rekao je sa lukavim
izrazom oko usana. - Ja je nisam ni dotakao. Zato...
Dejmon je tako naglo ustao, da je oborio stolicu na kojoj je
sedeo. Prišao je Filu u dva koraka, uhvatio ga za okovratnik
košulje i podigao ga na noge. - Malo ti je novca, je li, bitango?! -
siktao je preteći, unoseći mu se u lice. - Da li ti je uopšte poznato
koliko, svakoga meseca, uplaćujem na račun tvojih roditelja?
Tvojih roditelja, Vokeru, koje bi ti trebalo da izdržavaš!
- Dobro, dobro! - viknuo je Fil pomirljivo i podigao ruke u
aktu predaje. - Zato si ti njihov heroj!- bezobrazno se iscerio.
- A ti si im bolna rana, bedniče! - Dejmon ga je snažno
odgurnuo i Fil je leđima pao na terasu.
- Ko mi kaže da sam bednik... - gunđao je Fil, dok je
pokušavao da se pridigne. Bio je prilično pijan i teško je
uspostavljao ravnotežu.
- Veliki Dejmon Voker, omiljeni sin i bratanac, obrazovan,
inteligentan, bogat i uspešan dasa, koji pri tom i sasvim dobro
izgleda, spao je na to da otkupljuje verenicu od nekog koga
smatra bitangom...
26
Ustao je na noge i samoljubivo se nasmejao. - Ja ću,

verovatno, spasti na još niže grane, dragi rođače... Ti ćeš se popeti
na još viši nivo, to je za očekivanje... Međutim! - podigao je
kažiprst i usmerio ga u pravcu Dejmonovih grudi. - Uvek ću u
jednom biti bolji od tebe... U tome što sam osvojio ženu koju si ti
morao da kupiš, da bi je dobio...
Dejmon je munjevitom brzinom šakom obuhvatio Filov
kažiprst i naglo ga povukao unazad. Fil je zajaukao iz sveg glasa i
potom, obliven hladnim znojem, pao na pod.
- Mogu samo da zamislim kakvim si je sočnim lažima i
izmišljotinama osvajao, propalico! - uhvatio ga je za ramena i
podigao ga na noge. - I drugo, ja nisam kupio Odri - poručio mu je
pretočim glasom. - Ja sam je spasio od tebe.
- Ha! - Fil se odmakao od Dejmona na bezbednu udaljenost.
Lice mu je bilo zgrčeno od bola, levom rukom je pridržavao
desnu šaku.
- Još bi trebalo da ti bude zahvalna! Sigurno to misliš,
priznaj!
- Mislim kako bi ti trebalo da mi budeš zahvalan, jer sam te
sprečio da počiniš najveći od svih tvojih grehova. Da je Odri
ostala sa tobom, uništio bi je za čitav život. A to bi, sigurno, bilo
tvoje najgnusnije delo.
- Slomio si mi prst, nasilniče! - jaukao je, jedva podnoseći
bolove. Dejmon je uzeo ček sa stola i stavio mu ga u džep od
košulje. -
Evo, sada imaš novca da taj prst saniraš. Primiče te u
Memorijalnoj bolnici. To je na desetak minuta vožnje odavde.
- Ali, kako ću da vozim?!
- Kako znaš i umeš! Odlazi, Vokeru! Preporučujem ti da
ubuduće zaobilaziš ovaj grad u širokom luku!
- Ne boj se, nisam samoubilački raspoložen! - procvileo je Fil
jetko, bacio kratak pogled ka sobama na spratu, i potom otišao sa
terase.
27
Nekoliko minuta kasnije zvuk motora njegovog polovnog

automobila je poremetio tišinu letnje noći. Zvuk je u početku bio
jak, kasnije sve tiši. Kada se Fil automobilom popeo na
magistralu, u uvali je ponovo zavladao apsolutni mir.
Dejmon je znao da će on potrajati tek do narednog jutra.
28
IV.
Odri je probudilo oglašavanje galebova, koji su u blizini

obale lovili sitnu ribu. Zrak sunca joj je umio usnulo lice i pozvao
je da otvori oči. Povetarac je kroz otvoren prozor uneo u sobu
prepoznatljive mirise okeana. Čuo se šum talasa i njihovo
udaranje o meku, peščanu obalu.
Još uvek žmureći, Odri je prešla rukom po glatkom,
satenskom čaršavu. Osmehnula se, uživajući u udobnosti kreveta,
u dodiru njene baršunasto meke kože sa laganim prekrivačem.
Pomislila je na Dejmona Vokera. Prisetila se prizora
njegovog nagog tela sa svim odlikama muževnosti. Čak i sa velike
udaljenosti mogla je da prepozna poriv za dominantnošću, koje je
Dejmonovo telo nosilo u sebi.
Poželela ga je kraj sebe, u postelji, na način na koji nikada
nije poželela Fiia. Zamislila je njegovo opruženo telo kraj svog i
grudi su joj se ispunile čežnjom. Po prvi put u životu osećala se
kao žena, želela je kao žena.
Postiđena svojim mislima, zaronila je lice u jastuk. Pomisao
da će se ubrzo sresti sa Dejmonom Vokerom, ispunila ju je
prijatnim uzbuđenjem. Nakon odmora i dugog, okrepljujućeg sna,
osetila se hrabrijom i spremnijom za suočenje sa svojim
domaćinom, vlasnikom impresivnog tela i upečatljive
personalnosti.
Uostalom, ona će u njegovom društvu provesti još najviše
sat, ili dva. Nakon toga ga nikada više neće videti.
Ta pomisao joj je isterala uzdah iz grudi. Donosila joj je
olakšanje, ali i izvesno žaljenje, koje je izazivalo zbunjenost u
njenoj duši.
29
Ustala je i odmah prišla prozoru. Pogled joj se prostro po

površini okeana i zadržao se na najudaljenijoj tački horizonta. Taj
pogled je unosio osećaj životnosti u nju, osećaj optimizma i
životnog elana. Pružao joj je uverenje da je svet mesto velikih
mogućnosti, da je čekaju divni doživljaji, da je pred njom svetla
budućnost.
Zaista se dobro osećala, stojeći kraj otvorenog prozora jedne
od mnoštva spavaćih soba, u kući Dejmona Vokera. Ipak, taj
osećaj nije bio potpun, nešto mu je nedostajalo. Ili neko... Neko ko
je umeo da uživa u istim prizorima, ko ih je doživljavao na isti
način.
Odmahnula je glavom i požurila da namesti krevet.
Fila se setila tek dok se tuširala. Nadala se da je i on već
budan. Dobro je podnosila mogućnost da se nađe sama za stolom
sa Dejmonom Vokerom, ipak, priželjkivala je da i Fil bude sa
njima, kako bi podelili Dejmonovu pažnju.
Obukla je lagane platnene pantalone svetloplave boje, uzane
i sa dužinom do iznad članaka. Ukombinovala ih je sa, do struka
dugom, belom bluzom, koja je dozvoljavala da se naslute čvrstina
i lepota njenih mladalačkih grudi. Kako joj je kosa bila dečački
kratka, samo ju je zalizala unazad, i time otkrila svoje visoko čelo.
Uzela je torbu i oprezno sišla na donji nivo. Velika dnevna
soba je bila osvetljena i osunčana, tako da je mogla da osmotri
svaki njen ugao. Nije se iznenadila otkrićem da je ponovo osetila
neobičan naboj u sebi. Ponovo je, kroz ambijent sobe, njen
moderan nameštaj i ukusno odabrane detalje, stekla utisak o
snazi Dejmonove ličnosti.
Odri je svog domaćina ugledala čim je kročila na terasu.
Sedeo je za istim stolom kao i prethodne večeri, s tim što je sada
taj sto bio u prijatnoj hladovini velikog i elegantnog suncobrana.
Odmah je osetio njeno prisustvo. Spustio je novine i okrenuo
se ka njoj. Blago joj se osmehnuo.
- Dobro jutro, Odri! - meko ju je pozdravio. - Nadam se da si
dobro spavala.
30
Nije joj promaklo da registruje da je prestao da joj persira.

To joj je malo zasmetalo. Odgovarala joj je distanca, koju je
persiranje uspostavljalo među njima.
- Dobro jutro - tiho je odvratila, neodlučno stojeći na
vratima.
- Ostavi torbu u sobi i dođi da popiješ kafu - pozvao ju je
Dejmon, odlažući novine na praznu stolicu. - Ili bi radije popila
kakao? Ne znam kakve su tvoje jutarnje navike.
- Kafa će biti u redu. Hvala.
Postupila je po njegovom predlogu. Ostavila je torbu na podu
u sobi i sela za sto. Krišom je posmatrala Dejmona, dok je on, iz
velikog termosa, sipao kafu za nju. Na dnevnom svetlu joj se
učinio još privlačnijim nego prethodnog dana. Lice mu je bilo
otvorenije i pristupačnije, ispoljavao je manje mrzovolje i
netrpeljivosti. Odri je to povezala sa Filovim odsustvom.
- Šećera?
- Dve kašičice, molim - ljupko je zatražila, radujući se šolji
vrele kafe. - Fil još uvek spava, pretpostavljam?
- Da - Dejmon je nehajno slagao. - Nas dvojica smo sinoć do
kasno razgovarali. A i pivo je učinilo svoje. Uglavnom, očekujem
da će Fil spavati do podneva.
Odri je otpila prvi gutljaj kafe i zadovoljno uzdahnula. Ulegla
je u naslon stolice, najednom raspoložena za ćaskanje sa
Dejmonom. - Nadam se da me nećete pogrešno shvatiti,
gospodine Voker, ali, ne mogu da odolim da priznam koliko vam
zavidim što se svako ga jutra budite na ovom predivnom mestu.
Meni je samo jedan pogled, usmeren ka pučini, bio dovoljan za
podizanje životnog elana i energije. Pretpostavljam da okean na
sličan način deluje i na vas.
- Deluje - potvrdio je sa osmehom. - Nažalost, nisam u prilici
da se budim kraj njega svakoga jutra. Banka u kojoj radim se
nalazi u centru grada, a kako na poslu ponekad ostajem do kasno,
31
najčešće prespavam u stanu, koji se nalazi u neposrednoj blizini

banke.
- Ah, tako! - oduženo je klimnula glavom, a onda se naprasno
nečega dosetila. - Danas je sreda! Vi sigurno morate da idete na
posao, gospodine Voker! - odgurnula je šolju sa nepopijenom
kafom i ustala od stola. - Idem da probudim Fila, vreme je da
krenemo, kako vas više ne bismo zadržavali. Već ste dovoljno
učinili za nas i...
Dejmon ju je lako uhvatio za ruku. - Sedi, Odri... Molim te... -
dodao je nežnim, ali zapovednim glasom. Poslušala ga je i
pogledom mu zatražila objašnjenje.
- Divno je što si tako uviđajna i obzirna, Odri - još jednom joj
se toplo osmehnuo. - Nema potrebe da brineš oko mog odlaska
na posao. Kao predsednik korporacije imam određene privilegije.
Dozvoljeno mi je da odsustvujem sa posla kad god poželim.
- Ali, vaša funkcija je i obavezujuća, zar ne?
- Pravilno razmišljaš. Ipak, imam dobre saradnike, koji mogu
da me zamene u svakom trenutku - potpuno ju je umirio tim
odgovorom. - Reci mi, Odri, kakvi su prizori, kraj kojih si se do
sada budila u svom rodnom mestu.
Licem joj je prešao setan, nostalgičan izraz. - Lepi su, takođe.
Ali su ujedno i uspavljujući, navode čoveka da se uljuljka u ritam
svakodnevnice. Ovaj okean, pučina, nebo, horizont, teraju čoveka
da traži i očekuje više od života... Ne u materijalnom smislu,
naravno...
- Nego? - sa pažnjom je očekivao odgovor.
Kratko je slegla ramenima. - Još uvek ne mogu da objasnim
šta ovo mesto pobuđuje u meni. Znam samo da deluje
podsticajno, da raspiruje neka očekivanja kojih do sada nisam
bila svesna, koja ne umem ni da objasnim.
Dejmon nije skidao pogled sa njenog lica. - Potpuno te
razumem.
- Zaista?
32
- Znam o čemu govoriš. Znam šta je ono što možeš da

očekuješ, kada osetiš priliv energije, sa izvora prirodne lepote.
Bila je iskreno zbunjena njegovim rečima. - Kako vi možete
da znate ono, što ni meni samoj nije sasvim jasno?
- Mogu, zato što sam stariji i iskusniji od tebe - nežno joj je
objasnio.
Ugrizla se za usnu, ali nije odolela da nastavi razgovor u
započetom pravcu. - I? Šta je ono, što ja očekujem?
Dejmonov pogled, kojim joj je milovao lice, postao je još
neposredniji. - Očekuješ da doživiš ono o čemu govore pesnici, o
čemu se piše u romanima, o čemu se snimaju filmovi, o čemu
ljudi maštaju. Očekuješ zanos, ushićenje, ljubavno ludilo, buđenje
čula, ispunjenost nepomućenom srećom, srećom koju ćeš deliti
sa srodnom dušom - napravio je pauzu, a onda dodao: - Fil nije
tvoja srodna duša.
Odri se već nalazila na putu da postane saglasna sa

Dejmonovim objašnjenjem njenih očekivanja, ali se pobunila
zbog njegovih poslednjih reči. - Već sam shvatila da vam Fil nije
simpatičan, gospodine Voker. Ali, vi ne možete da znate kakav je
njegov i moj odnos. Stoga, nemate pravo da tvrdite kako on nije
moja srodna duša. Ja mislim da jeste i...
- Koliko dugo poznaješ Fila, Odri? - presekao ju je u pola
rečenice.
- Nekoliko meseci.
- A ja ga poznajem od dana kada se rodio. To me čini
pozvanim da sudim o njemu.
- Možda, ali vi ne poznajete mene!
- Varaš se - toplo ju je pogledao. - Znam mnogo toga o tebi. I,
sve sam to pročitao iz otvorenosti tvog lica, iz pogleda, iz načina
33
na koji se smeješ, iz ponašanja. Mnogo toga sam otkrio i iz tvog

odnosa prema Filu. Tako, jasno je da si ti veoma poštena osoba,
koja svima neštedimice deli svoje poverenje. U tebi nema ničeg
nepravednog, zbog čega nastupaš sa stavom da su svi ljudi dobri.
Vredna si i odgovorna, pažljiva prema svima iz svog okruženja.
Veoma si privržena onima koje voliš. Sanjalica si, ali istovremeno
veruješ da snovima nema mesta u realnom životu.
Pretpostavljam da je to zato što si od ranog detinjstva imala neke
obaveze, neka radna zaduženja. Emotivna si, iskrena i uviđajna,
umeš da saosećaš sa ljudima, spremna si da svima izlaziš u
susret. I, na kraju... - spustio je pogled niže od njenog vrata -
znam da si veoma lepa... Odri su goreli obrazi. Ostala je bez reči,
sedela je nepomično na stolici, nemoćna da se pokrene. Bez
treptaja je zurila u Dejmonovo lice, pitajući se kako je on, za
veoma kratko vreme, uspeo da prozre sve finese njene ličnosti.
- Čak ni Fil ne zna sve ovo o tebi, zar ne? - nastavio je
Dejmon, uviđajući da će Odrino ćutanje potrajati.
Trgla se, najednom potpuno svesna toga koliko je Dejmon
Voker u pravu. Fil je, zaista, nije dobro poznavao. On se o njoj
obično izjašnjavao na štur i nevešt način. Zažalila je što je to tako.
- A ti, Odri... - Dejmon se taktično približavao suštini
započete teme - ti poznaješ Fila u još manjoj meri.
- To nije tačno! - pobunila se previše glasno, uplašena od
pravca kojim se kretao Dejmonov i njen razgovor. - Fil je moj
verenik! Zar mislite da bih mogla da se verim sa nekim, koga ne
poznajem dobro?!
- Mislim da te je Fil obmanuo - rekao je Dejmon ozbiljnim
glasom, koga je pratio podjednako ozbiljan izraz lica. - Kladim se
da ti je napunio glavu izmišljotinama, da se predstavio u lažnom
svetlu, da je glumio i prenemagao se, sve vreme računajući na
tvoju naivnost, na činjenicu da ljudima lako poklanjaš svoje
poverenje.
- Molim?! - bila je preneražena. - Zašto mi to govorite?
- Zato što je važno da otkriješ istinu o svom vereniku, Odri.
34
- Ja znam istinu o Filu! On je dobar, nežan i pažljiv momak,

koji nije imao sreće u životu! Mnoge okolnosti mu nisu išle na
ruku, ali je on spreman da se bori, da prkosi sudbini! I ja ću ga
podržati u tome!
Dejmon je dobovao prstima po stolu, obuzdavajući bes u
sebi. Pomislio je da je dobro što Fil nije u blizini. Bio bi u stanju
da mu polomi i sve ostale prste, zbog toga što je iskoristio i
zloupotrebio naivnost jedne nedužne devojke.
- Slušaj me dobro, Odri... Kao što sam već rekao, sećam se
dana kada se Fil rodio. Imao sam tada deset godina. Kako je
njegov otac bio vezan za svog brata, odnosno mog oca, živeli su u
istoj ulici, nekoliko kuća udaljenoj od naše. Tu kuću je Fil prodao
kada je napunio 18 godina, i učinio sebe i svoje roditelje
beskućnicima. Pare je potrošio na putovanja, na opijanje po
sumnjivim barovima, na lake žene, čak, i na droge. Kada mu je
ponestalo novca, počeo je da krade. Ništa mu nije bilo sveto. Krao
je čak i srebrni pribor za jelo iz moje kuće. Dva puta je bio u
zatvoru. Mnogo puta su ga pronalazili pijanog i isprebijanog na
ulici. Zapostavio je i zanemario svoje roditelje, koje ja izdržavam.
I, što je najgore, svega se toga nimalo ne stidi!
- Lažete... - izustila je Odri, čije je lice bilo potpuno bledo. -
Lažete! To sve nije tačno!
- Voleo bih da je tako. Odri - smireno joj je odvratio. - Zaista
bih voleo da je moj rođak uzoran momak i da je sposoban da
usreći devojku kakva si ti. Nažalost, on je sve, samo ne uzoran. On
je osoba koji svuda donosi nevolju. Takav je jer nema savesti.
Odmahivala je glavom, nalazeći se na ivici plača. - Govorite
mi to jer ga ne volite, jer se on razlikuje od vas... Fil je želeo da me
usreći... On je obećao da će učiniti sve za mene...
- Fil nikada nije bio u stanju da razmišlja o drugima. Uvek je
bio sebičan. Kada ti je pričao slatke laži, imao je na umu ličnu
dobrobit. Želeo te je kraj sebe, jer su mu svi okrenuli leđa, jer su
ga se svi odrekli.
35
Duboko očajna, Odri je konačno zaplakala. - Kako ste vi

surov čovek, gospodine Voker... - tužno je jecala. - Nemilosrdan i
surov...
- Govoriš to jer misliš da te lažem. Nažalost, moraću da te
suočim sa neoborivim dokazom da govorim istinu.
Odri je progutala knedlu, predosećajući da će čuti nešto
veoma loše. - Ka... kakvim dokazom?
Dejmon joj je uputio dug i miran pogled. - Fil te je prodao,
Odri...
Nasmejala se nervozno, prepuna neverice. - Kako to mislite,
prodao?!
- Lepo. Za novac.
Bila je užasnuta. Misli su joj sustizale jedna drugu, i
preplitale se u haotičnom kovitlacu. Nije bila sposobna za
donošenje bilo kakvih zaključaka, ali je jedno još morala da
sazna.
- Kome me je Fil prodao, gospodine Voker? - jedva se usudila
da ga upita.
Dejmonovo lice je bilo kao skamenjeno, kada joj je
odgovorio: - Meni.
36
V.
Odri se osetila kao zverčica ulovljena u klopku okrutnog

lovca. Polako su je zahvatali svi znaci panike: srce joj je kao
sumanuto udaralo u grudima, teško je disala, po čelu su joj se
pojavile graške znoja. Strah ju je izbezumio, očajnički snažno je
poželela da Dejmon Voker laže, da se samo igra sa njom. Nalazila
se u afektu, ali je tragom razuma registrovala da joj odlučan i
pribran izraz Dejmonovog lica ne nudi baš nikakvu nadu.
Kriknula je i naglo ustala od stola. - Fil!!! - prodrala se koliko
je grlo nosi, gledajući ka sobama na spratu. - Fil!!!
Pogledom, zamagljenim od suza, grozničavo je pretraživala
prozore, očekujući da se najednom od njih pojavi njen verenik, i
time demantuje sve ono, što joj je Dejmon Voker upravo ispričao.
- Fil!!! - sada ga je već histerično dozivala, skamenjena od
mogućnosti da je on zaista otišao, da ju je ostavio na milost i
nemilost svom surovom rođaku. - Fil!!! Kada je shvatila da neće
dobiti odgovor, okrenula se ka Dejmonu i uputila mu pogled
prepun osude i mržnje. - Odvedite me do Fila! - besno je zatražila.
- Pokažite mi gde je njegova soba!
- Preporučujem ti da uradiš nešto mnogo jednostavnije -
Dejmon je bio iritirajuće miran. Ležerno je sedeo na stolici,
nimalo potresen Odrinim suzama i njenim teškim stanjem. -
Pogledaj preko terase. Videćeš da nema Filovih kola. Odvezao ih
je sinoć, dok si ti spavala.
Odri je zadrhtala brada. Nije se usudila da učini ono, što joj je
Dejmon preporučio. Plašila se onoga što bi mogla da otkrije,
pogledom bačenim preko ograde terase.
37
Nekako je već znala istinu. Bilo je potrebno da načini tek

nekoliko koraka, pa da se uveri u jezivu činjenicu: Fil ju je zaista
ostavio.
Prigušeno je jecala, dok je polako koračala ka ogradi terase.
Bolno je zacvilela, otkrivši da Filovog automobila zaista nema.
Na trenutak je pomislila da će se onesvestiti. Prozrevši njeno
stanje, Dejmon joj je pritrčao, obuhvatio je rukom oko struka i
privukao je sebi, nudeći joj da pronađe oslonac u njegovom telu.
- Pustite me... - zatražila je ona mlako, savladana naletom
fizičke nemoći.
Nije je poslušao. Naprotiv, podigao ju je na ruke, uneo je u
kuću i spustio je na sofu. Iz kuhinje joj je doneo šolju zaslađenog
ledenog čaja i naterao je da popije nekoliko gutljaja.
To joj je pomoglo da savlada prvi nalet šoka. Uspravila se u
sedećipoložaj i prkosno se zagledala u Dejmona. - Ja sada idem
odavde... Da li je to jasno? Ne interesuje me ta bizarna rođačka
kupoprodaja žena. Ovo nije srednji vek, do đavola!
Dejmon je na kratko raširio ruke. - Slobodna si da ideš, Odri...
Kad hoćeš i gde hoćeš. Ja te neću zadržavati.
Iznenadio ju je tim odgovorom. On joj je pomogao da se
sasvim umiri. - Zaista tako mislite?
- Zar ti ličim na srednjovekovnog robovlasnika? - nežno joj se
osmehnuo. - Nikada nisam dolazio do žena uz pomoć sile, pa neću
ni sada.
- A uz pomoć novca?! - upitala ga je zajedljivo. - Ili vam je ovo
prvi put?!
- Dozvoli mi da ti nešto objasnim, Odri. Znam da trenutno ne
izgledam nimalo slavno u tvojim očima. Ipak, jednoga dana ćeš
mi biti zahvalna na tome što sam izbacio Fila iz tvog života.
- A kada to budem shvatila, očekivaćete da spavam sa vama,
zahvalnosti radi?
- Ne, nipošto... Ja nisam od onih muškaraca koji koriste
ženska tela za zadovoljavanje seksualnih frustracija. Meni je
38
važno da moja partnerka uživa u vođenju ljubavi sa mnom.

Nikada ne bih očekivao da spavaš sa mnom mimo svoje želje - još
jednom se meko osmehnuo. - Znam da mi ne veruješ, jer si
trenutno besna na mene. Ipak, mislim da mi to, što te puštam da
odeš, malčice ide u prilog. Zar ne misliš tako?
- Zaslužili ste orden! - prezrivo i ironično mu je poručila,
ustajući sa sofe. - Zbogom, gospodine Voker! Nikada neću prestati
da žalim što sam vas upoznala!
Prišla je svojoj torbi, podigla je sa poda i zaputila se ka terasi,
odakle je vodio izlaz iz Dejmonove kuće. Iznenada se nečega
dosetila.
- Fil... - u glavi joj se iznova zamutilo. - Sav moj novac je bio
kod njega... Da li mi ga je ostavio?
Dejmon je udahnuo vazduh kroz nozdrve, a potom je polako
odšetao do fotelje i seo u nju. - Vrati se da razgovaramo, Odri. Ne
ponašaj se kao uvređeno dete. I prihvati, konačno, istinu o Filu
Vokeru. On je pripadnik najgoreg soja ljudi.
- Znači... - zamucala je, okrećući se ka Dejmonu - on je odneo
moj novac sa sobom?
- Jeste, a to još nije najgore što je učinio.
Odri je torba ispala iz ruke. Nije imala drugog izbora, sem da
se vrati na sofu. Halapljivo je ispila sav čaj iz šolje.
- Hoćeš li da ti donesem još čaja? - Dejmon je ljubazno
ponudio, ustajući iz fotelje.
- Da, molim vas...
Dejmon je otišao u kuhinju, a Odri je pokušala da trezveno
razmisli o svom neočekivanom životnom obrtu. Još juče je bila
verena za mladića za koga je mislila da je voli, spremala se za
život udate žene, sa ushićenjem i radoznalošću je iščekivala da
otkrije kako će se snaći u velikom gradu, u novoj i nepoznatoj
sredini. Samo nekoliko sati kasnije, suočila se sa otkrićem da je
njen verenik problematičan momak, da ju je ostavio zbog novca,
da joj je oduzeo budućnost o kojoj je maštala. Sem toga, nalazila
39
se u klopci. Nije imala novca da se vrati kući, a nije dolazilo u

obzir ni da ostaje kod Dejmona Vokera.
Ishitreno je požurila ka torbi, jer se prisetila da je u jednom
od njenih spoljnih džepova imala nešto dolara. Jedva je izbrojala
dvadesetak. Sa tim je mogla da stigne do San Franciska. A tamo,
tamo je, možda, mogla da pronađe posao. Dvonedeljna plata bi joj
bila dovoljna da kupi autobusku kartu za povratak kući. Rešila je
da tako postupi. Taj plan ju je malo umirio.
Dejmon je izneo pred nju čaj, sveže skuvanu kafu, kao i
zemičke premazane puterom i marmeladom. Uzeo je kafu za sebe
i ponovo zauzeo mesto u fotelji.
- Ha! - podsmehnula se Odri, gledajući u ukusno aranžirani
poslužavnik. - Čovek bi rekao da ste uslužni, uviđajni i
dobronamerni. Kad! Vi otkupljujete tuđe verenice!
- Nisam te kupio, Odri. Za mene je trgovina ljudima
podjednako besmislena, kao i za tebe.
- Ali ste platili Filu da me ostavi?!
- To jesam.
- I sada me puštate da odem?
- Slobodna si, to sam ti već rekao.
- Ne razumem... - slegla je ramenima. - Šta ste mislili da
dobijete time što ste me razdvojili od verenika?
- Dve stvari. Prvo, nisam mogao da dozvolim da ti Fil
upropasti život. Čim sam te ugledao, postalo mi je jasno da ne
znaš ništa o njemu, da te je obmanuo, osvojio te lažima. Osetio
sam se odgovornim za tebe. Bio sam u prilici da sprečim tvoju
propast, i to sam i učinio. Drugo... - zastao je i značajno je
pogledao. - Ne krijem da imam određene ambicije, kada si ti u
pitanju, Odri. Dopala si mi se. Čitavog života tražim ženu poput
tebe. Novcem, kojeg sam dao Filu, platio sam mogućnost da te
osvojim. Voleo bih da ostaneš ovde, u ovoj kući, nekoliko dana,
kako bi se bolje upoznali. Ali, ako to ne želiš, ponavljam, slobodna
si da ideš. Daću ti novac da se vratiš kući, i sve će biti u redu.
40
Nadam se da, nakon toga, nećeš žaliti što si me upoznala - dodao

je sa osmehom.
- Šta očekujete, da počnem da skačem od sreće?! Isplatili ste
moga verenika, jer imate uvrnutu ideju da sam ja žena vašeg
života! Malo je reći da je to bizarno, gospodine Voker!
Dejmon ju je pogledao suženih očiju. - Zašto ti je toliko teško
da poveruješ u mogućnost da si žena mog života? Među nama se
nešto dogodilo, Odri. Znam da si od prvog trenutka
zainteresovana za mene, kao muškarca.
- Ta izjava je toliko neukusno samouverena, da ne zaslužuje
da je prokomentarišem! - skočila je na noge, tada spremna da
zauvek ode iz Dejmonove kuće. - Vama je moć udarila u glavu,
gospodine Voker! Mislite da ste fatalni i neodoljivi za sve žene! E,
pa, to nije tačno! Na mene, kao muškarac, niste ostavili baš
nikakav utisak!
- Je li? - upitao je Dejmon, ustajući iz fotelje.
Odri je načinila nekoliko nesvesnih koraka unazad, čime je
izazvala zadovoljni osmeh na Dejmonovom licu. - Pogrešno ste
protumačili moju impresioniranost vašom kućom i ovom uvalom,
gospodine Voker! Uostalom, ja sam zaljubljena u Fila!
- Nisi zaljubljena u Fila, niti si to ikada bila.
- Šta vam pada na pamet?! Odakle vam smelost da sudite o
mojim osećanjima?!
- Da si volela Fila, Odri, ti bi mu pouzdano pripala. Ne bi
zavaravala i sebe i njega patetičnim pričama o romantici prve
bračne noći.
- Vi ste drski! - Odri mu je besno poručila. - Drski i
bezobrazni! Previše sebi dozvoljavate, gospodine Voker! Zaista
previše!
- U stanju sam da procenjujem tvoja osećanja, Odri, jer sam
dosta stariji, a samim tim i iskusniji, od tebe. Umem da procenim
kada je neka žena zainteresovana za mene.
41
- Nisam zainteresovana za vas! - detinjim gestom je udarila

nogom o pod. - Zašto bih to, do đavola, bila?! Nas dvoje smo
toliko različiti! Nemamo ništa zajedničko!
- Imamo. Fizički privlačimo jedno drugo.
- To je samo vaša uobrazilja!
- Misliš? Ostani da utvrdimo šta je istina. Dobićeš svoju sobu,
u koju ja neću ni nogom kročiti. Sve dok me ti sama ne pozoveš,
podrazumeva se. Provodićemo vreme zajedno, razgovaraćemo,
kupaćemo se u okeanu, izlazićemo u grad, polako ćemo se
upoznavati. Ako utvrdimo da nismo jedno za drugo, prijateljski
ćemo se rastati.
Gorko se osmehnula i načinila još jedan korak unazad. - Sve
ste lepo smislili, gospodine Voker. Ipak, jedno ste zaboravili...
- Šta? - kratko je slegao ramenima.
- Ljubav - podigla je torbu sa poda. - Niste je nijednom
spomenuli.
- Odri...
- Ne prilazite mi! - podigla je ruku, uviđajući da je Dejmon
krenuo ka njoj.- Mrska mi je vaša blizina, gospodine Voker, iako
ste umislili da prosto umirem za njom. Odlazim, sa nadom da ću
vas što pre zaboraviti.
- Dozvoli mi da ti dam nešto novca...
- Ne treba mi vaš prljavi novac!
Povredila ga je. Stisnuo je usne i ispustio vazduh kroz
nozdrve. - Ne budi toliko gorda, Odri. Ovo je San Francisko,
Kalifornija. Nije uspavani, bezlični grad iz kojeg si ti došla, grad u
kojem stanovnici još uvek neguju nekakve moralne standarde.
Tamo je veliki grad, prepun opasnosti. Veruj mi, nisi u stanju da
sama opstaneš u njemu.
- O tome je trebalo da mislite ranije, kada ste isplatili Fila.
Zatekla ga je tim odgovorom. Nije bio u stanju da joj uzvrati do-
stojnom replikom.
42
- Zaista, gospodine Voker...- Odri je, prozrevši njegovu

zatečenost, odlučila da ga dotuče. - Kada ste već toliko iskusni i
mudri, trebalo je da predvidite da ja nisam na prodaju. Mene ne
možete kupiti. Neka sam patetična i milion puta, ali neću pristati
na život bez ljubavi, makar zbog toga propustila šansu da živim u
nestvarno lepoj kući, kao što je vaša, gospodine Voker.
Okrenula se i užurbanim korakom napustila Dejmonovu
kuću, a potom i uvalu. Dejmon je izašao na terasu, odakle ju je
pratio pogledom, sve dok se nije popela na magistralu.
- U pravu si, Odri... - rekao je glasno, zagledan u prevoj iza ko-
ga je Odri postala nedostupna njegovom pogledu. - Nikada nemoj
da pristaneš na život bez ljubavi...
Vozač autobusa sa linije San Dijego - San Francisko,

zaustavio se mimo staničnog stajališta, kada je na magistrali
ugledao usamljenu devojku sa putnom torbom. Otvorio je vrata i
pozvao je da se pridruži putnicima, i to bez plaćanja karte. Odri
mu se najsrdačnije zahvalila, pre nego je zauzela jedno od
slobodnih mesta. Uzdahnula je, zadovoljna otkrićem da još uvek
postoje dobri ljudi, koji su spremni da učine nesebičan gest.
Međutim, samo nekoliko trenutaka kasnije, kada je ugledala
obrise velikog grada, osetila je istinski strah. Tek tada je shvatila
koliko je Dejmon Voker bio u pravu, kada ju je upozorio da je
nespremna za snalaženje u urbanoj džungli, kakav je San
Francisko, svakako, bio.
Ispunjena panikom, pomislila je na svoje roditelje. Palo joj je
na pamet da ih pozove, da dođu po nju. Ali, tada bi morala da im
prizna da ju je Fil, momak za koga je želela da se uda, prodao
svom rođaku i ostavio je bez poruke, bez molbe za oproštajem.
Previše se stidela svega toga. Nije bila spremna da njima, niti bilo
43
kome drugom, prizna svoju sramotu. Ta sramota se ogledala u

tome što je bezglavo i slepo prihvatila Filovo smišljeno
udvaranje, što nije prozrela šta se krije iza njegove
slatkorečivosti.
Kada bi se odmah vratila kući, zauvek bi nosila na sebi pečat
nezrelosti i lakomislenosti. Teško bi povratila poštovanje, koje je
godinama sticala uzornim ponašanjem.
Bilo joj je potrebno vreme da se saživi sa onim što joj se
dogodilo u proteklih nekoliko sati. Da dobro razmisli o svemu i
utvrdi gde je pogrešila. Da se priseti bliske prošlosti i utvrdi da li
je imala ikakvu šansu da prozre Filovu dvoličnost.
Na kraju, bilo joj je potrebno da povrati izgubljeno
samopoštovanje. Verovala je da će to najbolje učiniti ako se bude
samostalno izborila sa nezavidnom situacijom, u kojoj se
neočekivano našla.
Samo je pod tim uslovima mogla da se vrati kući:
dostojanstveno, bez tragova izigranosti, bez razočarenja. Kada
bude bila u stanju da svima pokaže kako se uspešno izborila sa
Filovom podmuklom prevarom, i kada, uprkos svemu, pokaže da
je sposobna za samostalan život, samo će tada moći svima da
pogleda u oči, svima, pa i sebi samoj.
Odri je hrabrila sebe, ali joj je srce bilo kao utrnuto od straha.
Taj strah je kulminirao sa dolaskom na autobusku stanicu,
poslednje odredište autobusa kojim se vozila.
Izašla je na peron i izbezumljeno se osvrnula oko sebe. Nije
znala kuda da krene, šta da čini. Mučila ju je velika žeđ, ali se
ustručavala da prerano potroši novac.
- Prvi put u San Francisku? - čula je poznati glas tamnoputog
vozača autobusa. Zaključao je autobus i prišao joj sa
dobronamernim izrazom na licu.
- Da - potvrdila je, srećna što joj se neko obratio. - Tačnije,
prvi put sam u nekom od velikih gradova.
- Imate li gde da odsednete?
44
Stidljivo je sagla glavu i nerado priznala: - Ne, nemam.

- Tražite li posao?
- Da! - pogledala ga je, prepuna nade.
- Moja sestra je vlasnik jednog finog supermarketa, u San
Bernardino ulici. Daće vam posao, ako je ja zamolim.
- Pa? Hoćete li to da učinite? Molim vas!
- Naravno! - spremno je potvrdio. - Znam šta znači biti u
nevolji. Evo! - izvadio je iz džepa plave uniforme jedan papirić. -
Napisaću vam njenu adresu. Samo joj recite da sam vas ja poslao.
O, ja sam Ben!
- Drago mi je, Ben - rukovala se sa vozačem. - Ja sam Odri.
Odri Džekson.
- Šta tako fina cura, kao što si ti, Odri, radi sama u San Fran-
cisku, na temperaturi od 35 stepeni? - interesovao se Ben, dok je
ispisivao sestrinu adresu.
- Ja... Nemam gde da odem...
- Budi pažljiva, Odri - Ben ju je prijateljski posavetovao, i
pružio joj papirić sa ispisanom adresom. - Veliki gradovi umeju
da progutaju one, koji se ne snalaze najbolje.
- Hvala vam - bila je iskreno dirnuta njegovim gestom. - Ne
možete ni da zamislite koliko mi znači vaša pomoć.
- Mislim da mogu. Jednom sam i ja stajao na sličnom peronu,
bez ideje o tome kuda bih mogao da krenem. Ti bar imaš adresu.
Za ostalo se sama snađi.
Potapšao ju je po ramenu i otišao u pravcu stanične zgrade.
Uverena da će sve biti u redu, Odri je požurila do prvog
automata, gde je kupila vodu i utolila žeđ. Zaustavila je taksi i
pokazala mu adresu ka kojoj se zaputila, uz napomenu da ima tek
petnaestak dolara. Bilo je to dovoljno da plati vožnju.
Razgledala je ulice kojima su se vozili. Zaključila je da bi joj
se San Francisko pouzdano dopao, da nije osećala strah od
45
njegove veličine, od ogromnog broja nepoznatih ljudi, koji nisu

marili za nju.
Samo hrabro, bodrila je sebe, previše svesna toga da joj je
zabranjeno uzmicanje i podleganje strahu. Više nije bila mala, i
pod zaštitom roditelja. Raskinula je sa detinjstvom onoga dana
kada je odlučila da se uda. Ili je to bilo onoga dana, kada je
poželela Dejmona Vokera kraj sebe u postelji?
Supermarket, vlasništvo Benove sestre, bio je veliki i lepo
uređen. Nalazio se u prometnoj ulici, u neposrednoj blizini centra
grada.
Benova sestra, Serena Smit, nije posedovala uslužnost svog
brata. Bila je hladna i uzdržana, ipak, pristala je da zaposli Odri u
svom supermarketu. Grad je vrveo od turista, u supermarketu su
vladale gužve, tako da su novi radnici bili dobrodošli.
Odri ju je obavestila da još uvek nije pronašla smeštaj, i ona
ju je uputila na jednog poznanika, koji je u neposrednoj blizini
izdavao jeftine stanove. Kada je Odri otišla tamo, otkrila je da su
stanovi, u stvari, sobe, i da zajedničko kupatilo deli nekoliko
stanara. Soba je bila mala i ispunjena starim nameštajem. A
poznanik Serene Smit je izazivao jezu u Odri, jer ju je gledao na
drzak i nepristojan način.
Obavestila ga je da će zadržati sobu i platiti mu stanarinu od
prve nedeljne plate. Dva puta je zaključala vrata za njim.
Spustila je torbu na krevet i neko vreme se zbunjeno osvrtala
oko sebe. Gorko je zaključila kako ni u snu nije pomišljala da će se
ikada naći najednom takvom mestu. Samo su je delići sekunde
delili od padanja u očajanje.
Ipak, brzo je uvidela kako je moglo da joj se dogodi da još
uvek izgubljeno luta ulicama, žedna i bez ikakvog rešenja na
vidiku. Zaključila je kako je imala sreću jer je, pre dolaska noći,
pronašla posao i smeštaj.
Već sutra će zaraditi prvu dnevnicu, i tada će joj sve izgledati
drugačije, uveravala je sebe. Sutra će se obračunati sa
uspomenom na Fila, sa izneverenim devojačkim planovima o
46
udaji i začetku srećnog života. Sutra će pokušati da zaboravi

Dejmona Vokera, i njegovu kuću na obali okeana.
Sutra, kada ne bude bila toliko umorna...
47
VI.
Zahvaljujući tome što je, još od detinjstva, imala radna

zaduženja U okviru porodičnog domaćinstva, Odri je lako
podnosila naporan rad u supermarketu. Odlazila je na posao u
rano jutro, a sa njega dolazila u kasno popodne, ipak, nije
dozvoljavala sebi da se žali, da jadikuje. Verovala je da je sve to
samo privremeno, dok ne sakupi dovoljno novca za povratak
kući. To uverenje joj je pomagalo i da stoički podnosi loše uslove
u kojima je živela, uslove koji nisu odgovarali potrebama jedne
devojke.
Imala je malo vremena za odmor. Svaki slobodni trenutak je
provodila u besciljnim lutanjima ulicama San Franciska. Vraćala
se u sobu prepuna utisaka, svesna da sve više voli taj divni, veliki
grad, koji ju je prigrlio kada joj je bilo najteže.
O Filu gotovo da nije ni razmišljala. Još uvek je osećala
gorčinu povodom njegove izdaje, međutim, nije joj nedostajao u
očekivanoj meri. Kada bi se prisetila njegovog lica, ono je bilo
naruženo kameleonskim osmehom, osmehom lukavog
prevaranta.
Vremenom joj je postajalo sve jasnije da Dejmon Voker nije
imao razloga da je laže, kada joj je otkrivao istinu o Filu. Iako je
još uvek bila besna na njega, konačno je shvatila da mu zaista
duguje zahvalnost zbog toga što je isključio Fila iz njenog života.
Sve više je razumela zbog čega je on to učinio. Međutim, nikako
nije mogla da razume zbog čega je poželeo nju za svoju
partnerku. Smatrala je da muškarcu, kakav je Dejmon Voker,
pripada žena sa osobinama drugačijim od njenih.
48
Često je razmišljala o njemu, najčešće uveče, kada bi legla u

krevet, spremna za spavanje. Zamišljala ga je kako se kupa u
uvali, pije kafu na terasi, ili autoritativno rešava probleme u
svojoj kancelariji. Zamišljala je i sebe pored njega, sve više
uverena da bi joj društvo Dejmona Vokera prijalo i pri tom silno
imponovalo. On, definitivno, nije bio svakidašnji muškarac.
Teško se mirila sa mišlju da ga nikada više neće videti.
Uprkos njenom neslavnom rastanku sa Dejmonom Vokerom, bilo
joj je više nego jasno da je on ostavio više nego upečatljiv utisak
na nju. Bio je odgovoran za buđenje njenog ženskog bića, onog,
koje je spavalo pored Fila, kao i pored svih drugih muškaraca. Još
uvek nije mogla da proceni kakve je emocije gajila prema njemu.
Jedino je bila sigurna u to da su te emocije snažne i sasvim nove
za nju. Žalila je što više neće doći u priliku da ih ispita, da ih
definiše.
Osmog dana po svom zaposlenju u supermarketu, Odri je
dobila nedeljnu platu. Iznos je premašivao troškove njenog
stanovanja, tako da je mogla da odvoji nešto novca na stranu, i
sačuva ga za kupovinu karte za povratak kući.
Odmah po završetku posla, sa platom u džepu, pokucala je na
vrata nastojnika zgrade, u nameri da mu plati stanarinu za
proteklu nedelju. Obuzimala ju je jeza uoči susreta sa tim
nepristojnim čovekom. On nije propuštao priliku da je drsko
odmeri, kad god bije sreo u zgradi. Par puta joj je uputio
dvosmislene komentare. Zato ga se Odri klonila što je više mogla.
Nužnost da plati zakup sobe, navela ju je da mu pokuca na
vrata. Smatrala je to prihvatljivijim rešenjem od mogućnosti da
on dođe u njenu sobu.
Otvorio joj je vrata obučen tek u šorts i majicu na bretele. U
uglu usana mu je gorela cigareta, u ruci je držao konzervu piva.
Iscerio se na njemu karakterističan način, što je nateralo Odri da
uzmakne korak unazad.
49
- Donela sam vam novac za sobu, gospodine Miler - bojažljivo

mu se obratila, najednom prepuna nade da će neko naići kroz
hodnik.
- O... - neodređeno je izustio i odmerio je od glave do pete. -
Uđi... - uklonio se sa vrata, želeći da je propusti u svoj stan.
- Nema potrebe da ulazim. Evo... - izvadila je koverat sa
platom iz džepa i otvorila ga, u nameri da izdvoji novac za
stanarinu.
Držala je oborenu glavu i tako previdela Milerovu nameru.
Bilo je kasno da reaguje kada ju je on ščepao za članak na ruci i
uvukao je u svoj stan. Vrisnula je i ispustila koverat sa novcem.
Miler se nije ni obazreo na njega. Grubo je gurnuo Odri na zid i
odmah je pritisnuo svojim telom.
- Poljubi me, malecka... - zatražio je od nje otežalim glasom,
nakon što je ispljunuo cigaretu iz usta. - Tako si slatka... Ostani sa
mnom noćas i zaboraviću da mi bilo šta duguješ...
- Sklonite se od mene! - viknula je Odri panično, bezuspešno
pokušavajući da odgurne Milera od sebe.
On ju je držao za članke i sve više je pritiskao uz zid.
Odri je bila izbezumljena od straha. Kolena su joj zaklecala, u
nogama je izgubila sigurnost. Osetila je i nepojmljivo gađenje i
odvratnost prema svom napadaču.
Kada su se Milerove usne požudno spustile na njen vrat,
zapala je u histeriju. Otpočela je da vrišti iz sveg glasa i da doziva
upomoć. Miler joj je tada oslobodio jednu ruku, da bi joj šakom
zatvorio usta. Odri ga je ogrebala po licu čime ga je razbesnela.
Još jednom je nasrnuo na nju.
Ni sama nije znala kako je uspela da se otrgne iz njegovog
brutalnog zagrljaja. Potrčala je ka vratima, ali ju je on sustigao.
Obuhvatio ju je sa obe ruke oko struka u nameri da je povuče u
unutrašnjost sobe. Krenula je da se batrga, bolno svesna da je
njen otpor slabašan, da je napadač daleko jači od nje.
50
Kada je pomislila da je na izmaku snage, snažno je

zamahnula rukom unazad i udarila Milera laktom po nosu.
Jauknuo je, i ispustio je iz ruku, mahinalno se hvatajući za nos.
Odri je bezglavo pojurila napolje. Otvorila je vrata i u punoj brzini
istrčala u hodnik, a potom i na ulicu.
Bila je zaslepljena od suza, ali je trčala sve dok nije izgubila
dah. Tek tada se usudila da zastane i osvrne se oko sebe. Znala je
da Miler neće potrčati za njom, ipak, sa strahom je razgledala lica
ljudi, koji su joj dolazili u susret.
Mogla je da odahne, međutim, nastavila je da trči. Kuda, nije
znala. Jedino što je imala na umu bilo je da pobegne što dalje od
svog napadača.
Na kraju je, potpuno iscrpljena pala na pločnik. Drhtala je
čitavim telom, imala je potrebu da se preda silovitom plaču.
Poslednjim ostacima snage je obuzdala suze, kada je shvatila da
je prolaznici čudno zagledaju.
Ustala je i otresla prašinu sa sebe. Obrisala je suze i naterala
se da trezveno razmisli o svom položaju. Nije dolazilo u obzir da
se vrati u zgradu. Ni tada, ni ikada više. Novi susret sa Milerom bi
joj predstavljao preveliki stres.
Na svoj užas, ponovo je bila prinuđena da zaključi da nema
kuda da ode. Ponovo je bila bez novca, jer joj je koverat sa platom
ostao na podu, u Milerovom stanu. Kod sebe nije imala nijedan
dolar, sve stvari su joj ostale u sobi.
Sem toga, bila je uplašena i rastrojena, trebalo joj je uteha,
trebalo joj je rame za plakanje.
Tada se setila Dejmona... Pre nego je shvatila šta čini, podigla
je ruku i pozvala taksi. Objasnila mu je kako da dođe do uvale, u
kojoj se nalazila Dejmonova kuća.
Čitavim tokom vožnje je ponavljala u sebi molitve da zatekne
Dejmona kod kuće. Mogućnost da će zateći kuću praznu, bacala ju
je u najdublje očajanje.
51
Čim je vozač taksija skrenuo vozilom sa magistrale i krenuo

da se spušta ka uvali, Odri je stekla neobjašnjivo uverenje da je
Dejmon kod kuće. Ubrzo se uverila da je bila u pravu. Privučen
zvukom automobilskog motora, Dejmon je izašao iz kuće i
pojavio se na terasi.
Odri je glasno odahnula, ugledavši ga. Postala je nestrpljiva
da što pre dođe do njega. Njegovo snažno telo je obećavalo tako
potrebnu utehu.
Kada je taksista zaustavio automobil, zamolila ga je da
pričeka minut ili dva, kako bi bio isplaćen za vožnju. Požurila je
ka Dejmonu koji joj je, ugledavši je, odmah krenuo u susret.
Sišao je niz stepenište pre nego je ona uspela da kroči na
njega. Jednim pogledom joj je obuhvatio lice i odmah shvatio da
je ona upravo preživela traumu, da je iza nje neki užasan događaj.
- Možete li da isplatite taksistu, molim vas? - Odri ga je
zamolila jedva čujnim glasom.
Disala je duboko i šumno, obuzdavajući se da zaplače. Držala
je oborenu glavu, kao da se stidela svog stanja.
Dejmon je bez reči požurio ka taksisti, koji je strpljivo čekao
na svoj novac. Izvadio je iz džepa novčanicu visoke vrednosti, ali
je odbio da čeka kusur. Zalupio je vrata taksija i požurio nazad, ka
Odri.
Srce mu se stezalo dok joj je prilazio užurbanim koracima.
Jedva se usuđivao da razmišlja o onome, što je moglo da joj se
dogodi.
Želeo je da je uzme u zagrljaj, da joj time poruči kako je sa
njim bezbedna, ipak, neodlučno je zastao na par koraka od nje.
Jer, nije znao šta je Odri, tačno, želela od njega. Prozreo je da je
veoma ranjiva i osetljiva, da bi svaki pogrešan pokret mogao da
je uplaši.
Lica zgrčenog od obuzdavanja plača, Odri je prva krenula ka
Dejmonu. Tresla se čitavim telom, nalazila se na izmaku snaga.
Zapretila je mogućnost da se sruši u svakom trenutku.
52
A onda je klonula na Dejmonove grudi i tu pronašla preko

potrebno utočište.
53
VII.
Ma koliko je čvrsto stezao rukama, Dejmon nije uspeo da

obuzda podrhtavanje Odrinog tela. Šaputao joj je nežne, utešne
reci, ali nije mogao da zaustavi njene suze. Obećavao joj je da će
sve biti u redu, da je bezbedna pored njega, da neće dozvoliti da
joj se bilo šta loše dogodi. Ljubio ju je po kosi, dok je ona
neutešno jecala, lica zagnjurenog u njegove grudi.
Držeći je čvrsto priljubljenu uz sebe, pridržavao ju je da ne
padne. Jer, Odri je bila veoma slaba. Plač ju je dodatno iscrpeo.
Uzdahnuo je, osetivši da je savila ruke iza njegovih leđa i
blago ga stegla. Radovalo ga je to što se Odri nije ustručavala da
mu pokaže koliko joj je potreban.
Mirovao je, strpljivo čekajući da se ona smiri. Mazio ju je po
leđima i ramenima, obrazom je milovao po kosi, njihao ju je u za-
grljaju. Bio je tada spreman da učini sve za nju, apsolutno sve.
Zato se silno iznenadio kada se Odri, nakon što se primirila i
obuzdala plač, lagano odmakla od njega. - Izvinite... - rekla je
jedino, što nije trebalo da kaže. - Izvinite na ovim izlivima
slabosti...
Hvatala je dah isprekidano i bolno, teško uzdišući. Dejmon je
zažalio što ju je pustio iz svog zagrljaja. Trebalo je da je drži
čitavu noć uz sebe, sve dok joj neopozivo ne stavi do znanja da je
svaka opasnost iza nje, razmišljao je, prateći svaki Odrin pokret.
- Mogu li da dobijem malo vode? - tiho je upitala, osetivši
strahovitu žeđ.
54
- Kuhinja je ovde, u prizemlju. Dođi - nežno ju je povukao ka

sebi. Ponudio joj je da se osloni o njega, ali je ona to odbila.
Tromim
korakom je pratila Dejmona i ubrzo se našla u velikoj,
moderno opremljenoj kuhinji. Malaksalo je sela za okrugli sto.
- Da li ti je tu dovoljno udobno? - Dejmon ju je brižno upitao,
dok joj je punio čašu sa vodom. - Mogao bih da ti donesem neku
udobniju stolicu. Ili da te, jednostavno, odnesem na sprat, kako bi
se opružila na sofi.
Odmahnula je glavom i željno nagnula čašu sa vodom.
Zagrcnula se.
Dejmon joj je odmah prišao i pomazio je po leđima. - Polako...
Samo polako...
Sledila je njegovo uputstvo i ispila celu čašu u malim,
odmerenim gutljajima. Zadovoljno je uzdahnula, uviđajući da je,
konačno, počela da se opušta.
- Niste u svom stanu? - stidljivo se osmehnula, gledajući u
Dejmona.
- Kada su ovako visoke temperature, trudim se da što više
vremena provodim u kući - meko je objasnio, spuštajući bokal sa
vodom na sto. - Volim da plivam ujutru i uveče. To me
maksimalno relaksira.
Klimnula je glavom, sa razumevanjem.
- A ti nisi otišla kući, u Ajdaho? Mislio sam da ćeš pozvati
roditelje da dođu po tebe. Tačnije, jedva mogu da poverujem da
to nisi učinila.
Teško je uzdahnula i uklonila pramenove kose sa lica. - Bilo
me je stid da im ispričam šta mi se dogodilo, kako me je Fil
izigrao. Nisam mogla da dozvolim sebi da se vratim kući kao
gubitnik, kao neko koje pretrpeo gorak poraz. Trebalo mi je malo
vremena da se saživim sa onim što mi je Fil priredio, i da se
vratim kući potpuno oporavljena.
55
- Pa? Jesi li uspela u tome? - brižno ju je upitao, pridružujući

joj se za stolom.
Taktično je čekao da mu Odri sama ispriča šta joj se
dogodilo. Znao je da će ona to učiniti, kada bude potpuno
spremna za to.
- Mislim da jesam - kratko je odgovorila.
Nije dolazilo u obzir da mu prizna da je, u proteklih osam
dana, više razmišljala o njemu, nego o Filu.
- Pretpostavljam da si našla nekakav posao? I smeštaj,
naravno. Lice joj se iznova zgrčilo, kada se prisetila iznajmljene
sobe i nasilnog Milera. Brada joj je zadrhtala, ali je uspela da se
uzdrži od potrebe da zaplače.
Dejmon se nije usudio čak ni da je pomazi po ruci. A toliko je
želeo da to učini.
- Zaposlila sam se kao pomoćni radnik, u jednom
supermarketu. Njegova vlasnica me je uputila na svog poznanika,
kod koga sam iznajmila sobu.
Prekrila je lice rukama, u pokušaju da otera neželjene slike iz
glave. Promaklo joj je da vidi kako je Dejmon najpre prebledeo, a
potom se zacrveneo od besa.
- Taj čovek je pokušao da te povredi, zar ne? - obuzdavao je
emocije, postavljajući joj to pitanje.
Klimnula je glavom, i ispustila tužan jecaj. - Uspela sam da
pobegnem, ne znam ni sama kako... Bilo je užasno... Jezivo! Taj
čovek...
Miler... On me je ščepao i gurnuo me je na zid i, oh... -
napravila je zgrožen izraz lica - na silu me je poljubio u vrat.
Gospodine Voker - usmerila je svoj uplakani pogled ka njemu -
mogu li da se istuširam u vašem kupatilu? Ja...
- Naravno da možeš, Odri - nežno je potvrdio, ustajući od
stola.
- Dozvoli mi da ti pomognem. Sva kupatila se nalaze na
spratu.
56
- Mislim da ću moći sama da hodam...

Oprezno je napravila prvi korak, a potom hrabrije krenula
napred. Lako je savladala unutrašnje stepenište, kojim ju je
Dejmon poveo ka spratu. Uveo ju je u istu sobu, u kojoj je već
provela jednu noć.
- Ovaj ambijent ti je poznat - toplo joj se osmehnuo. -
Verujem da ćeš se u njemu lako snaći.
Uspela je da mu uzvrati osmeh. - Hvala vam...
- Odri... - Dejmon ju je oslovio sa oklevanjem. - Hoćeš li da
popiješ neki sedativ? Veoma si potredena.
Odmahnula je glavom. - Već se mnogo bolje osećam. Sigurna
sam da će mi tuširanje dodatno pomoći da se umirim.
- U ormanu ćeš pronaći čist frotirski mantil - obavestio ju je,
krećući da se povlači iz sobe.
Jedva se obuzdala da ga zamoli da ostane u sobi, da se ne
udaljava. Umirivala ju je njegova blizina i pružala joj preko
potreban osećaj sigurnosti.
Požurila je u kupatilo, kada je ostala sama. Detaljno se oku-
pala, skidajući sa sebe otisak Milerovih usana.
Kao što je i očekivala, osećala se mnogo bolje nakon

tuširanja. Obukla je mantil i prišla prozoru sobe, kako bi
pogledom na okean povratila izgubljenu energiju.
Imala je osećaj da ju je pozdravio svojim hukom, šumom
talasa i poznatim mirisom.
Neizbežno, setila se dana u kojem se prvi put suočila sa tim
prizorom. Tada je imala verenika, za koga je želela da se uda.
Verovala je da je pred njom divan život u nekom od velikih
kalifornijskih gradova, koji su svima nudili bezbroj mogućnosti.
57
Da li je bilo nužno da doživi čitav niz razočarenja, da bi

shvatila kako život nije lak, kako se ne odvija uvek prema
očekivanjima?
Trljala je mokru kosu peškirom, kada se pridružila Dejmonu
u kuhinji. Zatekla ga je za štednjakom, kako kuva čaj. Začuvši
njene korake, okrenuo se ka njoj i dugim pogledom joj osmotrio
lice. Odahnuo je, uverivši se da je prebrodila prvi stres.
- Vidim da se osećaš mnogo bolje - nije odoleo da je pohvali. -
Znao sam da si ti hrabra devojka, Odri.
- Nisam sigurna da sam hrabra - požurila je da ga ospori. -
Zar bih dotrčala kod vas da jesam?
- Pa... - na kratko je izdigao obrve. - Oboje znamo da ti je i za
to bila potrebna hrabrost.
Izmamio joj je osmeh tim komentarom. - U pravu ste... -
stidljivo je sagla glavu.
Dejmon je spustio na sto šolju sa toplim čajem za Odri, dok je
sebi skuvao kafu. - Sedi i popij čaj - nežno joj je sugerisao. -
Pomoći će ti da se dodatno umiriš.
Ispijali su svoja pića u tišini. U tim trenucima izgledalo je da
je Dejmon napetiji i nemirniji od Odri. Njega je potresao bes zbog
onoga što se Odri dogodilo. Obuzdavao ga je teškom mukom.
- Želim da nešto znaš, Odri... - oprezno joj se obratio, svestan
njenog osetljivog stanja. - Više si nego dobrodošla u mojoj kući.
Ostani u njoj dok se ne oporaviš od doživljenog stresa. Imaćeš
svoju sobu, bićeš apsolutno slobodna da činiš šta god želiš. Čim
osetiš da ti je bolje, spakuj se i vrati se u Ajdaho. Prema meni
nećeš imati nikakve obaveze. Biće mi drago da ti pomognem, u
svakom smislu.
Odri je snažno odmahnula glavom. - Ne mogu to da
prihvatim, zaista. Ali, hvala vam na ljubaznoj ponudi, gospodine
Voker.
58
- U redu... - znao je da ne sme da vrši pritisak na nju. - Imaš li

neku ideju o tome gde ćeš provesti ovu i naredne noći, do
povratka u Ajdaho?
Ponovo je odrečno odmahnula glavom. - Nemam... - jedva je
to i sebi priznala.
- Da si ti na mom mestu, a ja na tvom... Kako bi mi pomogla?
Na koji način?
To lucidno pitanje je izmamilo osmeh na Odrinim usnama.
Pomoglo joj je da uvidi koliko se nerazumno i detinjasto
ponašala.
- Tražim li puno, ako vas zamolim da me primite u svoj stan,
na nekoliko dana?
Odmah je saglasno klimnuo glavom. - Drago mi je da si to
tražila od mene. Možemo da krenemo kad god poželiš.
Primetio je da joj je zadrhtala ruka, kojom je držala šolju sa
čajem. Pravilno je naslutio sa čim bi takva reakcija mogla da bude
u vezi.
- Zajedno ćemo otići po tvoje stvari. Bićeš potpuno bezbedna
uz mene.
Ni najmanje nije sumnjala u to. Osetila se spremnom za
eventualno novo sučenje sa svojim napasnikom.
- Moja plata je ostala kod Milera...
- Uzećemo je - rekao je Dejmon, kao da je to najnormalnija
stvar na svetu.
Delovao joj je veoma muževno u tom trenutku. Neustrašivo i
snažno. Neizbežno, pomislila je kako će neka srećna žena, jedno-
ga dana, silno uživati u zaštiti takvog muškarca.
Ispila je čaj i ustala od stola. - Idem da se obučem, a onda bi
mogli da krenemo. Besmisleno je da odlažem novi susret sa
Milerom. Želim da se ovaj užasni dan što pre završi.
Dejmon je takođe ustao. - Biću u garaži, ako me ne zatekneš
ovde, kada se budeš vratila iz sobe.
59
Odri mu je uputila pogled prepun zahvalnosti, pre nego što

se okrenula i pošla na sprat. Uprkos još uvek prisutnoj
potresenosti, srce joj je na trenutak živahno zaigralo. Dejmon ju
je privlačio toliko da je, samo nekoliko sati nakon brutalnog
napada na sebe, bila u stanju da uživa u njegovom društvu.
60
VIII.
Znajući da su Odrine misli usredsređene na predstojeći

susret sa Milerom, Dejmon je, čitavim tokom vožnje do centra
grada, pokušavao da joj skrene pažnju na predele ili objekte
pored kojih su prolazili. Iako joj je o svemu pričao veoma
živopisno i detaljno, Odri nije uspevalo da ga prati. Mučila je sebe
predviđanjem fatalnih ishoda Dejmonovog i Milerovog susreta.
Šta ako Miler poseduje neko vatreno ili hladno oružje, i upotrebi
ga bez kolebanja? Šta ako povredi Dejmona i potom se ponovo
ustremi na nju? Šta ako ga zateknu u stanu sa još dvojicom njemu
sličnih?
Kršila je prste i unezvereno gledala kroz prozor. Bila je bolno
svesna činjenice da se sa svakim pređenim metrom, sve više pri-
bližavala omraženom mestu, mestu doživljenog užasa.
Glas joj je bio isprekidan, dok je objašnjavala Dejmonu gde se
nalazi zgrada, u kojoj je imala iznajmljenu sobu. Slike su ponovo
oživele, imala je utisak da oseća Milerove pohotne ruke na sebe.
Telo joj se nekontrolisano trzalo, a ona nije znala kako da ga
umiri.
Kada je Dejmon zaustavio automobil pred zgradom, ulegla je
u sedište i prstima snažno stegla njegove ivice. Lice joj je
prebledelo, strepnjaju je paralisala.
- Imaj poverenja u mene - čula je Dejmonov tihi, topli, utešni
glas.
Polako je okrenula glavu ka njemu. U trenutku kada su im se
oči susrele, stekla je neobjašnjivo uverenje da će sve biti u redu.
Šta je pored Dejmona moglo da joj se dogodi?
61
Skupljala je hrabrost, uronjena u dubine njegovih ženica.

Divila mu se u tom trenutku i neizmerno ga poštovala. Verovatno
se bila i zaljubila u njega, ta misao joj je gromoglasno odjeknula u
svesti.
Raširila je oči, iznenađena stečenim uvidom. Nije joj
promaklo da primeti kako je ljubav trijumfovala u najčudnijem
trenutku, kada je strahovala za svoju i Dejmonovu bezbednost.
Donja usna joj je zadrhtala i ona je stidljivo sagla glavu.
Zaljubljena u Dejmona... Samo je još to nedostajalo njenom
nezavidnom stanju.
- Idemo li? - upitao ju je Dejmon, i otkopčao najpre svoj, a
potom i Odrin sigurnosni pojas.
- Da - bezglasno je potvrdila.
Prihvatila je Dejmonovu ruku kada je otvorio njena vrata,
kako bi joj pomogao da izađe iz automobila. Nije je ispuštala sve
dok se nisu popeli do sobe, u kojoj je do juče stanovala. Tamo je
užurbano spakovala svoje stvari. Osetila je olakšanje, kada je
zaključala vrata za sobom.
- Miler stanuje u prizemlju - odgovorila je na Dejmonov
upitni pogled.
Obgrlio ju je rukom oko ramena i poveo je stepeništem u
prizemlje. Nenametljivim dodirom svoga dlana ulivao joj je preko
potrebnu sigurnost.
Bez oklevanja je pokucao na Milerova vrata. Kada se začulo
škljocanje brave, Odri se preplašeno povukla u dubinu hodnika.
Srce joj je snažno lupalo, dlanovi se znojili. U tom trenutku je bila
više uplašena za Dejmona, nego za sebe.
- Šta želite? - upitao ih je Miler, odmeravajući ih oboje sa
izrazom dosade na licu.
Očigledno, nije bio dovoljno svestan opasnosti, koja mu se
spremala.
- Dama je zaboravila svoj novac kod vas - objasnio je Dejmon,
lažno ljubaznim glasom.
62
Odri je čitavim bićem predosetila da se sve neće završiti

samo na dijalogu, ma kako on hladan i neprijateljski bio.
Neprirodna mirnoća Dejmonovog lica je nosila u sebi nešto
preteče.
- A? - Miler je, par trenutaka, pokušavao da se pravi blesav,
ali je pravilno procenio da se sa Dejmonom ne treba igrati.
Povukao se u stan i ubrzo se vratio sa kovertom u ruci.
- Uzeo sam novac za kiriju - kratko je objasnio, pružajući
koverat ka Dejmonu.
- Novac je damin. Njoj ga vratite - Dejmon se malo izmakao u

stranu. - I recite joj da vam je žao, što ste pokušali da je
napastvujete.
- Šta?! - Milerovo lice se iskrivilo u ružnu grimasu. - Ne znam
o čemu pričate. Ali, trebalo bi da znate da ova malecka nije toliko
naivna, koliko izgleda. Znate, pokušala je da...
Dejmon mu nije dozvolio da dovrši rečenicu. Munjevitim
pokretom ga je uhvatio za kosu i snažno ga tresnuo o zid. Miler je
glasno zajaukao, iz nosa mu je šiknula krv.
Odri je, teško dišući, još više uzmakla unazad. Međutim,
Dejmon je tada dovukao Milera do nje, i dalje ga čvrsto držeći za
kosu.
- Izvini se dami - naložio mu je pribrano, ali sa spremnošću
da reaguje, ako se njegov nalog ne izvrši.
- Izvinite! Izvinite! - ponavljao je Miler, čija je bela majica već
poprilično bila umrljana krvlju.
Taj prizor je naterao Odri da sa gnušanjem okrene glavu u
stranu. S obzirom da je ubrzo čula tup udarac i novi Milerov jauk,
pretpostavila je da ga je Dejmon ponovo tresnuo o zid.
- A sada hoću da mi obećaš da nikada više nećeš napadati
žene - Dejmon je snažno pritiskao Milerovo okrvavljeno lice uz
zid.
- Obećavam! - rekao je i glasno zaridao.
63
Dejmon ga je sa gnušanjem gurnuo i on je pao na pod. Bio je

trenutak da Odri likuje nad tim prizorom, nad činjenicom da je
Milera stigla zaslužena kazna. Međutim, bila je previše uzdrmana,
da bi tu situaciju tretirala na takav način.
Kada joj je Dejmon pružio koverat sa platom, izgledao joj je
kao stranac.
Spustila je novac u džep i bez reči izašla iz zgrade.
Čutke je sela u Dejmonov automobil i zavezala sigurnosni
pojas. Osećala se strahovito napeto, i dalje je duboko i teško
disala.
Ispustila je preplašeni krik i nesvesno se telom pomerila
prema vratima, u trenutku kada je Dejmon krenuo da uzme nešto
iz pregrade, koja se nalazila ispred nje.
On je odmah zaustavio automobil i okrenuo se ka njoj.
- Ja nisam isti kao Miler, Odri... - saopštio joj je čvrstim
glasom, iz koga se slutilo razumevanje za njeno stanje. - Nikada
nisam povredio nijednu ženu, niti ću to ikada učiniti. Prezirem
svaku vrstu agresije, međutim, ne ustručavam se da je primenim
kada je ona neophodna. Neki ljudi razumeju samo jezik sile.
- Izvinite... - tiho je zaplakala. - Znam da vam dugujem
poverenje. Samo...
- Ne duguješ mi ništa - presekao ju je. - Apsolutno ništa.
Zarila je lice u šake, dajući oduška nagomilanim osećanjima.
Veoma pažljivo i nežno, Dejmon ju je privukao sebi. - Žao mi
je što ti se sve ovo dogodilo, Odri - rekao joj je potresno mekim
glasom, mazeći je po leđima.
Bez namere, naterao je Odri na još jači plač. Ali, bio je to plač
koji je vodio ka konačnom smirenju.
64
IX.
Zgrada u kojoj je Dejmon imao stan, nalazila se u poslovnom

delu grada. Uprkos kasnim, večernjim satima, saobraćaj je bio
gust, dok su trotoari bili ispunjeni mnoštvom prolaznika.
Odri nije bila u stanju da razgleda okolinu. Sve što je želela,
bilo je da se što pre nađe u sigurnom okruženju, iza dvostruko
zaključane brave bezbednog stana. Žudela je da utone u san i
izbriše iz sećanja scene Milerovog polomljenog nosa i njegove
okrvavljene majice.
- Dobro veče, Robi! - Dejmon je pozdravio sredovečnog
vratara, sa ulaza u zgradu.
- Dobro veče, gospodine Voker! - Robi je uzvratio pozdrav. -
Niste nam odavno dolazili.
- Ovo je gospođica Odri Džekson. Boraviće izvesno vreme u
mom stanu. Voleo bih da joj se nađeš na usluzi, Robi.
- Biće mi zadovoljstvo, gospodine Voker.
- Učini mi još nešto. Naruči mi sendviče kod „Bucka", a
potom ih lično donesi do mog stana - pružio mu je novčanicu koja
je višestruko premašivala vrednost poručenih sendviča.
- Odmah ću to da učinim, gospodine Voker - vratar je već
okretao poznati telefon obližnje pekare.
Odri i Dejmon su se liftom odvezli do sedmog sprata. Čim je
otključao vrata svog stana, Dejmon je požurio da upali svetlo,
znajući da će ono prijati Odri.
- Osećaj se kao kod svoje kuće - ta fraza je, izgovorena sa nje-
govih usana, zvučala više nego ubedljivo. - Onaj kauč je neobično
udoban - pokazao joj je rukom na moderno dizajnirani kauč, čiji
65
su sedalni jastuci već na prvi pogled obećavali udobnost. - Pre-

poručujem ti da se smestiš na njega, a ja idem da skuvam čaj.
Zveckanje posuđa, koje je dopiralo iz kuhinje, neobično je
umirujuće delovalo na Odrine napete nerve. Kada joj je Dejmon
pružio šolju sa toplim, sveže skuvanim čajem, zahvalno ju je
prihvatila.
- Vreme će učiniti svoje, Odri - Dejmon je pažljivo posmatrao
njeno lice. - Jednoga dana se ovog neprijatnog događaja nećeš ni
sećati.
Osmehnula mu se, više nego zahvalna na pažnji koju joj je
pružao. Dejmon je ispružio ruku i pomazio je po obrazu. Odri ga
je tada hrabro pogledala u oči. U njima je videla blesak emocija
koje su je zbunile. Zapitala se čime je isprovocirala buđenje tih
emocija u Dejmonu: time što je izazivala osećaj zaštitništva kod
njega, ili time što je, jednostavno, žena?
Istrajavala je u istraživanju Dejmonovih očiju. Nije bila
svesna da i ona njemu upućuje poglede prepune naklonosti,
ženske naklonosti.
U trenutku kada je Dejmon krenuo da spušta svoje lice ka
njenom, odjeknulo je zvono na vratima. Oboje su istovremeno
uzdahnuli.
- Izvolite vaše sendviče, gospodine Voker! - bio je to Robi sa
kesom iz pekare. - Prijatno, i, ne ustručavajte se da mi se obratite
kad god vam nešto zatreba!
Dejmon je promrmljao nešto nerazumljivo i zatvorio vrata.
Odneo je kesu u kuhinju, izručio sendviče na tanjir i potom ga
spustio pred Odri.
- Ovo će ti poslužiti za večeras. Sutra ću otići u kupovinu i
snabdeti te potrebnim namirnicama. Ili bismo to mogli da
uradimo zajedno! - veselo je predložio.
Odlučno je odmahnula glavom. - Insistiram da sama brinem
o svojoj ishrani i ostalim potrepštinama, gospodine Voker. Već
66
ste dovoljno učinili za mene time što ste me primili u svoj stan, i
što ste... što ste naterali Milera da zažali zbog... zbog...
Dodirnuo ju je po ramenu, poručujući joj time da je dovoljno
rekla.
- Maločas sam izvršio brzi inventar kuhinje. Ne boravim ovde
često, pa sam zaboravio šta imam na policama i u frižideru.
Uglavnom, s obzirom na tvoje navike prema hrani, verujem da će
ti sutra biti potrebno samo sveže pecivo. U frižideru ima
polutrajnih proizvoda, u zamrzivaču dosta zaleđenih stekova.
Ako voliš cerealije za doručak, biće potrebno da kupiš mleko.
- Snaći ću se - poručila mu je Odri ubedljivo. - Prilično sam
vešta u kuhinji.
Dejmon je klimnuo glavom i na trenutak nestao u jednoj od
bočnih prostorija.
- Krevet u spavaćoj sobi je presvučen čistom posteljinom -
obavestio ju je, kada se vratio. - Otvorio sam prozor, da bi ušlo
malo svežeg vazduha. Ne bi bilo loše da odmah kreneš na
spavanje. Izgledaš veoma iscrpljeno.
- Tako se i osećam - potvrdila je i dovršila pijenje čaja.
Dejmon je iz fioke jedne od komoda izvadio notes i olovku.
Nešto je zapisao na parčetu papira, kojeg je potom odložio pored
telefona.
- Ovo je broj mog mobilnog telefona. Tako ćeš uvek moći da
me pronađeš. Ne ustručavaj se da me pozoveš kad god ti nešto
zatreba.
U Odri se sve bunilo zbog izvesnosti Dejmonovog odlaska. U
jednom trenutku je zaustila da ga zamoli da i on prenoći u stanu,
u nekoj od slobodnih soba, ili na kauču. A onda se dosetila da bi
Dejmonovo prisustvo izazvalo dodatnu napetost u njenom telu,
dodatno bi je uznemirilo. Kako su joj odmor i opuštanje bili preko
potrebni, ustala je da ga isprati.
67
- Hvala vam na svemu, gospodine Voker - nije odolela da mu

to još jednom kaže. - Ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo
sa mnom da ove večeri nisam mogla da računam na vašu pomoć.
Uputio joj je dug i poman pogled. Izgledalo je kao da je želeo
nešto da joj kaže, ili, čak, mnogo toga. Ipak, samo je na kratko
spustio svoj dlan preko njenog obraza.
- Upamti, ovde si potpuno bezbedna. Pozvaću te sutra
telefonom, da čujem kako si. Javi se roditeljima, svakako. Telefon
ti je na raspolaganju, kao i sve drugo u stanu. Opusti se i uživaj.
- Do viđenja, gospodine Voker - nije joj bilo teško da mu se
ljupko osmehne.
Dejmonove usne su se, takođe, razvukle u osmeh. - Do
viđenja, Odri - pozdravio ju je meko, još malo oklevao na vratima,
a potom izašao iz stana.
68
X.
Suprotno očekivanjima, Odri je provela mirnu noć. Krevet u

Dejmonovoj spavaćoj sobi je bio veoma udoban, sem toga,
mirisao je na njega. To ju je dodatno umirivalo, i izazivalo je
prijatne senzacije, koje su bile jače čak i od povremenih naleta
turobnih osećanja.
Kako je nisu mučili ružni snovi, ustala je odmorna i
naspavana. Osetila se sposobnom za odlazak na posao, u
supermarket. Polako se spremila, skuvala sebi čaj i pojela jedan
sendvič. Svaki predmet u Dejmonovom stanu ju je snažno
podsećao na njega. Svaka fioka je izazivala želju da se upozna sa
njenim sadržajem.
Izlazeći iz stana, zapitala se kada će ponovo videti svog
ljubaznog domaćina i zaštitnika. Svim srcem je želela da ga što
pre vidi. A to je značilo samo jedno: da se zaljubila u njega.
Moram što pre da odem iz ovog grada, zaključila je Odri,
nimalo srećna zbog otkrića da je zaljubljena u Dejmona Vokera.
Već je videla sebe kako pati zbog neuzvraćene ljubavi, kako je
razdire neutoljiva i bolna čežnja.
To je želela da spreči po svaku cenu. Nije se smatrala
sposobnom da hrabro podnosi sve ono, što je neuzvraćena ljubav
nosila sa sobom. Bila je previše mlada i previše neiskusna. Patnja
bi ostavila trajan trag na njenoj duši.
Objasnila je vrataru, Robiju, da ide na posao, za slučaj da se
Dejmon bude raspitivao o njoj.
Dan, proveden u radu u supermarketu, doživela je kao korak
bliže ostvarenju primarnog cilja, odlaska iz San Franciska.
69
Bila je pomalo umorna kada se vratila u stan. Ipak, odlučila je

da sebi pripremi večeru, s obzirom da je preskočila ručak.
Presvukla se, otišla u kuhinju i iz kese izvadila namirnice,
koje je kupila u supermarketu Serene Smit. Tada je odjeknulo
zvono na ulaznim vratima.
Odri se preplašeno trgla. Jedini čovek, koga bi vratar
propustio do njenog stana, a da je prethodno ne obavesti o tome,
bio je Dejmon. Međutim, pretpostavljala je da bi se on prethodno
najavio telefonom.
Prišla je vratima nečujno, na vrhovima prstiju. Oprezno je
pogledala kroz špijunku. U hodniku je ugledala nepoznatu
devojku, odevenu u kućnu garderobu i sa papučama na nogama.
Procenila je da je to Dejmonova komšinica i otvorila joj je vrata.
- O! - devojka je bila vidno iznenađena, kada je ugledala Odri
na vratima Dejmonovog stana.
Ma koliko mlada i neiskusna bila, Odri je odmah shvatila da
je nepoznata devojka u nekakvoj vezi sa Dejmonom. Kakvoj, nije
mogla da zna. Ali, pouzdano nije bila samo njegova komšinica.
- Videla sam svetlo i pomislila da je Dejmon kod kuće -
objasnila je devojka, kratko slegnuvši ramenima. - Ja sam Pejdž,
stanujem na četvrtom spratu - objasnila je, gledajući ljubopitljivo
u Odrino lice.
Pejdž nije izazivala manje interesovanje kod Odri. Odmerila
ju je, zaključujući da je veoma lepa. Imala je dugu i gustu kosu,
bila je skladno građena, uzane farmerice su joj izvrsno pristajale.
Pritom je delovala samouvereno, nimalo je nije uzdrmala
mogućnost da se upravo suočila sa svojom potencijalnom
suparnicom.
Pored lepe i atraktivne Pejdž, Odri se osetila kao neugledna
školarka, zadužena da trpi zadirkivana svojih vršnjaka.
- Gospodin Voker nije kod kuće - objasnila je sa snebivanjem.
70
- Gospodin Voker?! - ponovila je Pejdž iznenađeno. - U kakvoj

ste vezi ti i Dejmon, kada ga oslovljavaš tako formalno? - upitala
je bez ustručavanja.
Odri se nervozno počešala po vratu. - To je malo teže
objasniti...
- Pa, objasni! - zatražila je Pejdž, ukrštajući ruke preko grudi.
- Imam dovoljno vremena!
- Gospodin Voker mi je ustupio stan na korišćenje. Ja sam
ovde samo privremeno - rekla je ono što je smatrala najhitnijim.
- Aha! - Pejdž joj je ironičnim uzvikom i pratećim izrazom
lica pokazala da joj ne veruje. Bez ustručavanja ju je još jednom
podrobno odmerila. - Da... - promrmljala je, više za sebe. - Izgleda
da je Dejmon konačno pronašao ono što je tražio.
- Molim?!
- Ti se savršeno uklapaš u tip devojke, kakvu je Dejmon želeo
da upozna.
- Je li? - Odri je zaustavila disanje. - A kakvu je to devojku
gospodin Voker želeo da upozna?
- Pitomu, miroljubivu, bez poslovnih ambicija, spremnu da
mu prepusti svoj život u ruke.
- Glupaču, jednom rečju? - Odri nije odolela da se gorko
nadoveže.
- Pa... Ako ti tako kažeš. I, naravno... - Pejdž se zlurado
nasmejala. - Devojka iz Dejmonovih snova bi morala da zna o
seksu manje od njega. Nema sumnje da si ti adekvatna i po tom
momentu.
Adekvatna?! Odri je bila zgrožena onim što je čula. Na svoje

neizmerno žaljenje, ni najmanje nije sumnjala u istinitost onoga
71
što joj je Pejdž poverila. Već joj je i sam Dejmon nagovestio nešto
slično, kada ju je pozivao da ostane u njegovoj kući, kako bi se
bolje upoznali.
Sada joj je bilo savršeno jasno zbog čega je to želeo. Smatrao
ju je dovoljno glupom da bi mu bila podređena, a njeno
neiskustvo mu je dodatno imponovalo.
Pejdž, svakako, nije spadala u „adekvatne“ devojke. Ona je
bila otresita, prodorna i inteligentna, uostalom, dolazila je sama
na vrata jednom muškarcu. Po njenom izgledu, garderobi i
ukupnom držanju se moglo zaključiti da je posedovala zavidno
seksualno iskustvo. Zato nije bila „adekvatna“. I zato je
posmatrala Odri sa zavišću.
- Sve si pogrešno razumela, Pejdž - oglasila se Odri kada se
malo pribrala. - Gospodin Voker i ja nismo u vezi. Niti ćemo to
ikada biti.
- A zbog čega? - Pejdž je bila iznenađena dobijenom
informacijom.
- Zbog toga što nismo zaljubljeni jedno u drugo - delimično je
slagala.
- Ha! - Pejdž se grubo podsmehnula. - Ni ja nisam zaljubljena
u Dejmona, ali bih se bez razmišljanja udala za njega, kada bi me
on zaprosio, podrazumeva se.
- Udala bi se za muškarca koga ne voliš? - Odri je širom otvo-
rila svoje lepe oči.
Pejdž se tada nasmejala i značajno klimnula glavom. - Defini-
tivno, ti si devojka po Dejmonovom ukusu. Dozvoli mi da ti
uputim jedan koristan savet, draga moja. Kada te Dejmon bude
zaprosio, reci „da“ bez oklevanja! On je prilika kakva se ne
propušta! I neka te ne brine Dejmonova i moja veza. Ona je
isključivo seksualne prirode! Zdravo!
Po drugi put toga dana Odri je zaključila kako mora pod
hitno da napusti San Francisko. Sada je bilo više nego očigledno
da se ona ne uklapa u život velikog grada, u nadzore njihovih
72
žitelja. Sebe nije smatrala ni staromodnom, ni patrijarhalno

vaspitanom, već duboko emotivnom i iskrenom osobom. Zar je
bilo toliko čudno što ne pristaje na brak ili vezu bez emocija?
Kada je odlučila da se uda za Fila, verovala je da ga voli. Tada
još nije upoznala pravu ljubav, onu, koju je osećala prema
Dejmonu. Sada je znala da Fila nikada nije volela kao muškarca.
Prema njemu je osećala naklonost i simpatiju, smatrala je da su
srodni jer su poticali iz istog socijalnog miljea.
Nakon razgovora sa Pejdž, Odri je imala suprotstavljena
osećanja prema Dejmonu. Bila je ljuta, besna i razočarana, a iznad
svega tužna. Teško se mirila sa saznanjem da je interesantna
Dejmonu samo zato što se uklapala u nekakav njegov zamišljeni
tip devojke. Taj tip je podrazumevao osobu sa poražavajućim
karakteristikama. A ona sebe nije videla kao takvu.
Prala je povrće nad sudoperom, kada je pozvonio telefon.
Znala je da je Dejmon zove. Uzdahnula je pre nego je odgovorila
na poziv. - Halo?
- Zdravo, Odri! Kako si? - iz slušalice je dopro glas koji je
očekivala da čuje.
Dejmonov prepoznatljivo nežan i brižan glas nisu umanjili
ljutnju koju je Odri osećala. To je, na volšeban način, čak, i
uvećalo tu ljutnju.
- Dobro sam, hvala na pitanju - zvučala je hladno, na sebi
nesvojstven način.
Dejmon je iz njenog glasa mogao da nasluti da nešto nije u
redu, međutim, nikako nije mogao da zna da ga je, samo nekoliko
minuta ranije, njegova komšinica i povremena ljubavnica
diskreditovala.
- Kako si provela noć? Nadam se da si dobro spavala.
- Jesam, odlično sam spavala - ponovo je bila kruta, iako se
živo prije setila koliko je uživala u mirisu Dejmonove posteljine.
- Čuo sam da si danas išla na posao. Kako ti je protekao radni
dan?
73
- Bilo je naporno, ali mi je to godilo. Posao mi je odvlačio

misli od onoga, što se juče dogodilo.
- Drago mi je zbog toga. A šta sada radiš?
- Pripremam večeru.
- Hm... - zvučao je pomalo razočarano. - Imao sam nameru da
te pozovem da izađemo u neki restoran, na večeru.
- Već sam vam rekla da nemate nikakve obaveze prema
meni, gospodine Voker. Ja nisam vaš gost.
- Odri... - oduženo ju je oslovio. - Trenutno sam veoma
gladan. Od jutros nisam izašao iz kancelarije, što znači da sam
preskočio ručak. Kada sam razmišljao o tome gde i kako želim da
večeram, pomislio sam kako bi bilo divno da ti i ja odemo u neki
restoran. Uveren sam da bi nam oboma bilo prijatno.
- Nisam raspoložena za izlazak - kratko ga je odbila.
Čim je to izgovorila, sinulo joj je da Dejmon, nakon svega što
je učinio za nju, nije zaslužio da se ponaša prema njemu na takav
način. - Ako... Ako ste gladni, možete da dođete ovde - stidljivo je
predložila. - Mnogi su rekli da im se dopada kako ja kuvam.
- Rado ću doći da večeramo zajedno - Dejmon je odmah
prihvatio poziv. - Treba li da kupim nešto usput?
- Ne, nije potrebno.
- Doći ću za sat vremena. Imam još nekog nesvršenog posla.
- Do tada će sve biti spremno - obavestila ga je i spustila slu-
šalicu.
- Mnogi su rekli da im se dopada kako ja kuvam - Odri je

glasno i ironično ponovila ono što je Dejmonu poverila preko
telefona. - Mojoj biografiji je, u njegovim očima, nedostajala još
samo kvalifikacija dobre kuvarice! Sada sam, verovatno, još
74
adekvatnija udavača, još više opravdavam novac koji je dao za

mene!
Gunđala je besno i ogorčeno, ali je, svejedno, požurila da se
presvuče. Obukla je končanu bluzu bele boje i platnenu suknju,
čija je dužina dopirala do iznad kolena. Na usne je nanela karmin
ružičaste nijanse. Popravila je kosu i obula lagane sandale sa
ravnim potpeticama.
Potom se posvetila pripremanju večere. Dok je postavljala
sto, borila se sa suprotstavljenim osećanjima. Radovala se novom
susretu sa Dejmonom, ali je ujedno i žalila što će taj susret
proteći pod utiskom njenog razgovora sa Pejdž.
Kada je Dejmon u najavljeno vreme pozvonio na vrata,
večera je bila servirana na stolu. Prema očekivanju, Odri je burno
doživela novo suočenje sa Dejmonovim licem. Odeven u poslovno
letnje odelo savršenog kroja, delovao joj je privlačniji nego ikada
pre. Utrobu joj je zahvatila vrebna, srce joj je zakucalo brže, u oči
se uselio sjaj. Volela ga je, nesumnjivo.
- Odri... - oslovio ju je Dejmon na dirljivo osećajan način.
I njegove oči su sijale neobičnim sjajem. Pogled mu se,
nakratko, prikovao na Odrine usne, potom se lagano, bez žurbe,
spustio na njen vrat, i još niže, na njene grudi. Iz grla mu se oteo
lagani uzdah, uzdah čežnje.
U ruci je nosio predivan buket cveća.
- Pretpostavljam da ti se, nakon jučerašnjeg neprijatnog
događaja, pomalo smučio muški rod - Dejmon je pogrešno
protumačio Odrinu uzdržanost, tumačeći je posttraumatskim
stresom. - Voleo bih da ti dokažem da nisu svi muškarci grubi i
nasilni. Među nama ima i onih koji poštuju žene. Izvoli - pružio joj
je buket. - Ovo je za tebe.
Odri nije znala kako da protumači Dejmonov gest. Prema
njegovim džentlmenskim manirima je, nakon razgovora sa Pejdž,
gajila sumnjičavost.
75
Prihvatila je cveće sa bledim osmehom. - Hvala - promrsila

je, i odmah otišla u kuhinju, da potraži odgovarajuću vazu.
Kada se vratila u dnevnu sobu, zatekla je Dejmona pored
bifea. - Meni će dobro doći jedan aperitiv - već je sipao viski za
sebe. - A ti, Odri? Da li si raspoložena za čašicu „Bejlisa“?
- Hm... - i sama je prišla bifeu. - Bojim se da ne znam šta je to.
Njeno priznanje je izazvalo osmeh na Dejmonovim usnama. Sipao
je čokoladni liker preko gomile lomljenog leda. - Dopašće ti
se - rekao je, pružajući joj čašu.
Otpila je jedan gutljaj i zaključila da joj se liker zaista dopada.
Ponovo je nagla čašu. - Ovo je sjajno... - oblizala je usne. - Bili ste u
pravu. Piće mi se veoma dopada... Liči na topljeni sladoled...
Primetila je da je Dejmon posmatra sa upadljivom nežnošću.
- Šta...?
- Malo si musava... - otkrio joj je to sa simpatijama. Kada je
Odri krenula da rukom obriše liker sa usana, Dejmon ju je
uhvatio za članak. - Ja ću...
Prstom je dodirnuo mesto u uglu njenih usana, gde se
zadržalo malo likera. Kako je Odri stajala mirno, nastavio je da
jagodicom prsta ispituje linije njenih mekih usana. Među njima je
tada prostrujala tiha intimnost. Bilo je tako prirodno da im se
usne stope u poljubac, najpre obazriv, a potom dubok i strastven.
Odrine usne su bile pune slatkog ljubavnog nektara i Dejmon
ih je ljubio sa velikom željom. Tim poljupcima je ispoljavao nežnu
posesivnost, zbog koje se Odri topila od miline. Sklopila je oči i
prepustila se poljupcu, želeći da iščezne u njemu. Imala je osećaj
da je Dejmon svojim usnama brisao njenu prošlost i sadašnjost,
da joj je pokazivao kako bi budućnost mogla da izgleda.
Dozvolila mu je da joj uzme čašu iz ruke i odloži je na pult
bifea, pored svoje čaše. Slobodnih ruku, uronili su jedno drugom
u zagrljaj i predali se još strastvenijim poljupcima.
Dejmon je položio svoje ruke na Odrin struk i polako ih
podizao naviše, sve dok nije obuhvatio meke obline njenih grudi.
76
Tada je počeo nežno da ih miluje, isterujući bezglasne jecaje

slasti sa Odrinih usana.
Dejmonovi suptilni dodiri su dopirali do najdubljih delova
Odrine ženstvenosti, tamo, gde još niko nije uspeo da dopre.
Pripijala se uz Dejmonovo telo, ne uspevajući da kontroliše
osećanja koja je budio u njoj.
Izvila je glavu, kada joj je poljupcima obasuo vrat.
Privlačnost njene kože bila je neodoljiva za Dejmona. Pod
usnama je osećao njen podivljali puls. Čuo je kada je izgovorila
njegovo ime, koje je zvučalo kao ljubavni zov.
Jače ju je privukao sebi i iznova posegnuo za njenim usnama.
Zadovoljno je zaključio da mu Odri još strastvenije uzvraća
poljupce. Način na koji ga je ljubila, izazivao je u njemu
naizmenične talase slabosti i snage.
Oboje su postali zaslepljeni željom, njihova tela su govorila
više od reči. Zaneti poljupcima i vatrenim zagrljajem, prečuli su
zvono na vratima.
Ali, ono se potom oglasilo još upornije. Nevoljno su se
razdvojili i razmenili poglede zamućene strašću.
Dejmon je tiho opsovao i prošao rukom kroz kosu. Bacio je
brz pogled na Odrino zajapureno lice, pre nego je krenuo da
otvori vrata.
- Zdravo! - nezvani i neželjeni posetilac je bila Pejdž. - Robi
mi je rekao da si došao. Hoćeš li da izađemo negde u provod? -
mazno je upitala, praveći se da nije svesna toga da je prekinula
nešto važno.
- Imam druge planove - kratko ju je obavestio, i načinio
pokret kao da će zatvoriti vrata.
Naglo otrežnjena i vraćena u stvarnost, Odri je požurila da
podigne sa poda Dejmonovu elegantnu aktovku. - Mislim da ne bi
bilo loše da prihvatite taj poziv, gospodine Voker - izbegavala je
da ga pogleda, dok mu je pružala tašnu.
77
- Odri... - oslovio ju je začuđeno, ispoljavajući nezadovoljstvo

zbog toga što ga je terala od sebe, u trenutku kada se činilo
najprirodnijim da ostanu zajedno.
- Molim vas - ponovila je grcavo i upornije mu pružila tašnu.
Dejmon ju je nevoljno prihvatio, a potom, praćen Pejdžinim
radoznalim pogledom, uhvatio Odri za ruku i malo je povukao u
stranu. - Dozvoli mi da ti objasnim... Ova devojka mi baš ništa ne
znači...
- Kao ni ti meni - izjavila je okrutno hladnim i ubedljivim
glasom, koga je pratio podjednako hladan pogled.
Stegao je usne i uputio joj oštar pogled. - Malopre nije
izgledalo tako...
- Svakome se desi da se ponekad zanese. A verovatno je i
onaj liker učinio svoje.
Taj komentar je izazvao osmeh neverice na Dejmonovom
licu. - Kada sledeći put budemo ovo ponovili, trebaće ti neko bolje
objašnjenje, devojčice...
- Neće biti sledećeg puta - ponovo joj je pošlo za rukom da
zvuči ubedljivo.
Pogled koji joj je Dejmon uputio, poručio joj je da ne računa
sa tim. Tada ju je obuzela neprijatna jeza. Ponovo je stekla utisak
da je uletela u klopku, klopku sopstvenih emocija.
Odahnula je, začuvši da su se za Dejmonom zatvorila vrata.
Ali, dobro je znala da je to olakšanje samo trenutno.
78
XI.
Odri je vodila uzaludnu bitku sa svojim emocijama. One su je

potpuno savladale, učinile je svojim robom. Patila je zbog njih,
međutim, one su njenoj duši donele i čudesnu opojnost.
Neki izvor je sada žuborio u njoj, dajući njenom životu novu
dimenziju. Milina, koja ju je svu prožimala, imala je potencijal da
traje beskrajno.
Vizija Dejmonovog lica je neprestano lebdela pred Odrinim
očima. Miris njegove kose joj se trajno uvukao u nozdrve, koža joj
je bridela na mestima gde ju je on dotakao. Njeno telo je zadržalo
živo sećanje na njegove dodire, nosilo je znake predavanja
intimnom zagrljaju.
Grizla je usne kad god bi se prisetila kako se, sa puno
požude, predavala Dejmonovim usnama. Bila je dovoljno poštena
da prizna da je malo nedostajalo da mu se cela prepusti. I to bez
čekanja na udaju i prvu bračnu noć! Baš kao što je Dejmon i
predvideo da bi se dogodilo!
Nije smela da dozvoli da se sve odvija prema njegovim
surovim očekivanjima. Ne sada, kada ga je volela, kada je žudela
za njim. Sada je bila još uverenija da se u brak stupa isključivo iz
ljubavi, ali one obostrane. Sve drugo bi bilo previše bolno. A
najbolnije od svega bi bilo da dozvoli da njena ljubav bude
plaćena.
Izbegavala je Dejmona tokom narednih nekoliko dana. On ju
je svakodnevno pozivao telefonom i insistirao na tome da se vide.
Ipak, Odri je istrajavala u uverenju da bi to bilo pogrešno. Novi
79
susret sa njim bi predstavljalo previše bolno iskušenje za njeno

srce.
Pripremala je sebe za oproštaj sa Dejmonom, do koga bi
trebalo da dođe uoči njenog polaska na put. Razmišljala je da,
čak, i to izbegne, da ključeve od stana ostavi kod Robija, a onda je
shvatila da bi tako ispala kukavica. Sem toga, želela je da
Dejmonu poveri svoju zahvalnost za sve što je učinio za nju,
zahvalnost koja je bila duboka i iskrena.
Čim je dobila platu za drugu radnu nedelju, Odri je otišla na
autobusku stanicu da bi se raspitala kojim danima saobraćaju
autobusi, koji su vozili do njenog rodnog grada. Odabrala je da
otputuje u subotu noćnim autobusom. Tako će moći da izbegne
putovanje po visokim temperaturama, razmišljala je.
Obavestila je Dejmona o svojoj odluci, kao i o datumu
putovanja. Iznenadila se njegovom mirnom reakcijom, lakoćom
kojom je primio vest i, činilo se, nezainteresovanošću istom.
Uprkos njenim očekivanjima, nijednom rečju nije pokušao da je
spreči da ode. Naprotiv, uputio joj je želje da bezbedno doputuje
kući.
To ju je veoma porazilo. Ali joj je ujedno pružilo i uverenje da
čini pravu stvar, time što odlazi od Dejmona.
Dogovorili su se da se vide na stanici, uoči polaska autobusa.
Činilo se da ni jednom ni drugom ne prija nužnost tog susreta.
Kao da su želeli da ga preskoče, da do njega nikada ne dođe.
Odri je gorko zaplakala kada je spustila slušalicu. Duboko ju
je povredilo otkriće da je se Dejmon lako odrekao, uprkos
prvobitnim uveravanjima da je ona prava žena za njega, da bi
trebalo da budu zajedno.
U subotu, na dan odlaska iz San Franciska, Odri je velikim
naporima obuzdavala suze. Poslednje što je želela da dozvoli, bilo
je da je Dejmon ugleda uplakanu, da mu pokaže koliko joj je teško
zbog odlaska. Upozoravala je sebe da će se pouzdano suočiti sa
njegovom ravnodušnošću, i prikupljala je snagu da je što hrabrije
podnese.
80
Spakovala se i pažljivo očistila stan. Uklonila je sve tragove

svog kratkog boravka.
Pred polazak iz stana se samo umila i premazala lice
kremom. Obukla je farmerice i flanelsku košulju, odeću koja je
garantovala udobnost tokom putovanja. Nije imala ni najmanje
volje da se doteruje.
Srce joj se bolno stezalo dok je na autobuskoj stanici čekala u
redu da kupi kartu. Još samo nekoliko minuta i videće Dejmona.
Poslednji put.
Platila je kartu i spustila je u novčanik. Prisetila se da nije
ponela flašu sa vodom i zaputila se ka automatu.
A onda se dogodilo nešto neočekivano. Jedan oniži muškarac,
sa kačketom navučenim preko lica, dotrčao je do nje i munjevitim
pokretom joj istrgao novčanik iz ruke!
Sve se odvilo neverovatnom brzinom. Odri nije uspela ni da

vikne, a lopov je već nestao iza ugla. Zurila je za njim, nemoćna da
se pokrene. Bila je kao paralisana.
- Zovite policiju! - sugerisala joj je jedna gospođa, koja je bila
svedok svega.
Ali, Odri nije bila u stanju da pusti ni glasa iz sebe. Delovala
je kao da ne može da poveruje da je pokradena, da joj je oduzeta
šansa za dugo priželjkivano bekstvo iz San Franciska.
Ni sama nije znala koliko je nepomično stajala u mestu, dok
su je ljudi zaobilazili, ne propuštajući da je čudno pogledaju. Jer,
zabezeknuti izraz njenog lica je izazivao pažnju i pobuđivao
ljubopitljivost slučajnih prolaznika.
U takvom stanju ju je zatekao Dejmon, koji je došao na
stanicu u dogovoreno vreme, kako bi se oprostio sa njom.
81
- Odri... - oslovio ju je bojažljivo, zagledan u njeno bledo lice i

isušene usne, koje su blago podrhtavale. - Da li ti se nešto loše
dogodilo?
Skrenula je svoj tupi pogled na Dejmonovo lice. Tada je sav
bol provalio iz nje. Pala mu je na grudi i gorko zaplakala.
- Ja nisam ovo zaslužila! - vrisnula je kroz grčeviti plač. - Ja
ovo nisam zaslužila... - nastavila je da ponavlja, jedva uspevajući
da diše od snažnih jecaja.
- Dođi... - Dejmon ju je, za trenutak, stegao u svom zagrljaju. -
Idemo odavde...
Jednom rukom ju je privijao uz sebe, u drugoj je nosio njenu
putnu torbu. Doveo ju je do svog automobila i naveo je da se
smesti na prednje sedište.
Odri je jedva bila svesna onoga što se dešavalo. Nije imala
nimalo snage da se bori sa Dejmonom i onim što je on naumio da
učini. Osećala se potpuno slomljeno zbog svega što joj se
dogodilo u protekle dve nedelje.
Neutešno je jecala čitavim tokom vožnje do Dejmonove kuće
u uvali. Malaksalo se oslonila na njega, dok ju je vodio ka terasi.
Sela je u jednu od udobnih stolica za stolom i prihvatila
maramicu, koju joj je Dejmon pružio.
Pomazio ju je po kosi, pre nego je ušao u kuću, odakle se
ubrzo vratio sa dve čaše limunade. Pridružio se Odri za stolom i
strpljivo čekao da se ona primiri.
Kako Dejmon promišljeno nije palio svetlo, na terasi je
vladala polutama. Jedina svetlost je dopirala od mladog meseca.
Odri je bila zadovoljna time što Dejmon ne može da vidi
njeno natečeno, uplakano lice. Ali, u tome je pronalazila tek slabu
utehu.
- Opljačkali su me... - poverila je Dejmonu, kada se primirila i
povratila moć govora. - Jedan oniži muškarac je prosto iskočio
pred mene i oteo mi novčanik. U njemu je bila moja autobuska
karta - završila je slomljenim glasom.
82
- Takve stvari se neprekidno dešavaju u velikim gradovima,

Odri - Dejmon je tim komentarom pokušao da umanji njeno
ogorčenje, zbog onoga što joj se dogodilo. - Ljudi gube život u
obračunima kriminalaca, deca bivaju oteta, provalnici ulaze u
stanove i prebijaju stanare za šaku dolara.
- Shvatam da je važno to što me lopov nije povredio. Ali,
Dejmone...! Pogledaj samo šta mi se dogodilo u proteklih
petnaestak dana! Najpre me je Fil izneverio i učinio da mi se čitav
svet sruši! Odneo je sav moj novac i ja sam se našla na ulici, sama
i uplašena! Živela sam u rupi, doživela sam pokušaj silovanja! I,
na kraju sam opljačkana!
Namerno nije rekla ono što je bilo najbolnije od svega: to, da
se zaljubila u njega i da pati zbog toga što joj ljubav nije
uzvraćena.
Usmerila je svoj uplakani pogled ka Dejmonu, koji ju je
gledao sa puno saosećanja. - Ja sve to nisam zaslužila, Dejmone...
Veruj mi... Ja to nisam zaslužila... Ja nikoga nisam povredila...
Nikada! Uvek sam bila uzorna, dosadno uzorna, čak! Ugađala sam
svima oko sebe, jer me je to radovalo. Bila sam dobra ćerka i
dobra sestra, imala sam najbolju nameru da budem i dobra
supruga! Nikome ništa nisam ukrala! Uvek sam se ponašala
onako, kako su ljudi očekivali od mene! Zar zbog toga sada
ispaštam?! - kriknula je. - Zar nisam zaslužila da budem srećna?!
Dejmon se premestio u stolicu do njene i nežno je obgrlio
rukama. - Prerano si se predala, Odri... Ti ćeš doživeti zasluženu
sreću, veruj mi...
Malo je nedostajalo da mu kaže da bi jedino pored njega
mogla da bude srećna, da je on njena garancija za sreću, njeno
iskupljenje za sve ružno što je doživela. Savladala se na vreme.
Iako joj je neizmerno prijala blizina Dejmonovog tela, smogla je
snage da se odmakne od njega.
- Ponovo si me zadužio, Dejmone... Ali, sada je tvojim
obavezama prema meni došao kraj. Zamoliću te još da mi
83
dozvoliš da pozovem svoje roditelje. Reći ću im da dođu po mene,

to je sada jedino rešenje.
- U redu, učini tako - ponovo se lako složio sa njenim
odlaskom.
- Ipak, predložio bih ti da roditelje pozoveš tek sutradan.
Sada bi ih previše uznemirila svojim plačnim glasom. Pitanje je
da li bi ti poverovali da je sve u redu, da nisi povređena. Čitave
noći bi se nepotrebno brinuli zbog tebe.
Saglasno je klimnula glavom i potom otpila nekoliko gutljaja
prijatno rashlađene limunade.
- Ako si večerala, predlažem ti da odmah odeš na spavanje -
Dejmon joj je nežno sugerisao. - Doživela si stres i odmor ti je
preko potreban.
- Da, zaista... Jedva čekam da zaspim...
Dejmon je ustao od stola, ali je Odri nemoćno odmahnula
rukom.
- Mogu sama da hodam, a i znam put do sobe - nejako se
osmehnula. Uputila je ka Dejmonu dug i topao pogled. - Hvala ti...
Još jednom...
Prišao joj je i spustio lagani poljubac na njeno čelo. - Laku
noć, Odri... I glavu gore, sutra je novi dan...
Brzo se okrenula od Dejmona, jer joj se lice iskrivilo u bolnu
grimasu. Sutra je zaista bio novi dan. Dan u kojem će se
definitivno rastati od Dejmona.
Gotovo da je poželela da taj dan nikada ne svane.
84
XII.
Imala je glavobolju, kada se probudila narednog jutra. Kapci

su joj bili veoma teški, tako da je učinila napor kako bi otvorila
oči.
Njena prva misao se odnosila na Dejmona. Brada joj je
zadrhtala i oči su joj se ovlažile, ali je uspela da se obuzda od
padanja u očajanje. Podsetila je sebe da nikada nije bila sklona
samosažaljenju, pa tome nije želela da se preda ni sada. Uprkos
tome što je verovala da ima dosta razloga da bude kivna na svoju
sudbinu, u sebi je. pronalazila još snage da joj prkosi, da joj se
suprotstavlja.
Otišla je u kupatilo i istuširala se prohladnom vodom. Obukla
je jednostavnu majicu i kratku suknju na preklop.
Prišla je otvorenom prozoru sa željom da pogledom na
okean malo zaleči svoju patnjom ispunjenu dušu. Daleko ispod,
na obali, ugledala je Dejmona, kako razgovara sa nekim čovekom.
Taj čovek se Odri učinio poznatim. Bio je oniži i... i upravo je
pružao Dejmonu njen novčanik!
Zinula je zaprepašćeno, jedva verujući u ono što vidi. Nije se
iznenadila, kada je Dejmon izvadio novčanicu iz džepa i pružio je
nepoznatom čoveku. Očigledno ga je isplatio za ono što mu je
naložio da uradi.
Čovek se okrenuo i otišao, a Dejmon je pogledao ka njenom
prozoru. Zastao je, shvativši da je ona budna i da je upravo videla
ono što nije trebalo da vidi.
85
Oboje su istovremeno potrčali, svako od njih sa drugačijim

mislima u glavi.
Dejmon je uspeo da utrči u kuću i zaključa vrata sa
unutrašnje strane, trenutak pre nego je Odri dotrčala do njih.
- Šta se ovo dešava, Dejmone?! - viknula je Odri besno, i
odmakla se korak unazad, svesna da Dejmonovo telo, naslonjeno
na vrata, predstavlja neprelazan bedem za nju. - Zahtevam
objašnjenje!
- Sve je jasno, samo ti odbijaš da vidiš istinu - mirno je
odgovorio, stavljajući joj do znanja da će biti neumoljiv u svojim
namerama.
- Jedino što je meni jasno je da si me sprečio da odem! I to na
vrlo šokantan način! Pitam se samo zbog čega si to uradio?!- Zbog
toga što si mi potrebna - izjavio je Dejmon sa bolnom čežnjom u
glasu.
Izraz njegovog lica je naprasno postao potresan. Umesto
samouverenog, uspešnog i autoritativnog muškarca, pred Odri je
sada stajao jedan umoran i beskrajno usamljen čovek.
- Molim te... Ostani sa mnom... - preklinjao ju je očima i
glasom napuklim od emocija.
Prišao joj je i uzeo je za ruku sa toliko nežnosti, da je nije
mogla istrgnuti. - Pašću na kolena pred tobom, Odri... I neće me
biti stid... Samo ostani, molim te... Ostani...
- Zbog čega sam ti potrebna, Dejmone? - Odri se jedva
usudila da to upita, dok je sa nevericom zurila u Dejmonovo
bolom izmenjeno lice.
Jače joj je stegao ruku. - Zbog toga što si jedina žena koju sam
ikada voleo...
86
Odri je jedva mogla da poveruje u Dejmonovu izjavu ljubavi.

Samo par minuta ranije spremala se za rastanak od njega,
uverena da je on ne voli, da ju je želeo samo zbog nekakvog
muškog hira. Sve je bilo previše lepo, da bi bilo istinito...
- Ako mi dozvoliš, učiniću sve da i ti zavoliš mene, jedina... -
Dejmon je verovao kako je potrebno da tek pridobije Odrinu
ljubav. - Ispuniću ti svaku želju, tvoja sreća će postati jedini cilj
moga života...
Uzdahnula je, dozvoljavajući da joj radost polako ispunjava
dušu.
- Pejdž je rekla da ja odgovaram tvom zamišljenom tipu
devojke, da sam adekvatna, u odnosu na ono što očekuješ od
jedne žene... - morala je da čuje Dejmonov odgovor na to.
- To zvuči prilično grubo, ali nije sasvim netačno - priznao je
bez oklevanja. - Već nekoliko godina maštam o ženi kao što si ti,
Odri...
- O ženi koja je inferiorna, priglupa, bez poslovnih ambicija i,
po mogućnosti, bez seksualnog iskustva?
Dejmon je snažno odmahnuo glavom. - Vidim da je Pejdž bila
brbljiva po svom starom i lošem običaju. Naravno, ona se, kada te
je ugledala, uplašila za svoju poziciju u mom životu. A ona je
sasvim beznačajna pri tom. Uglavnom, Pejdž te je slagala, Odri.
Meni nije potrebna žena sa karakteristikama, koje si upravo
navela. Potrebna mi je žena koja je emotivna, saosećajna, iskrena
i čovečna. Znam da si ti takva, mila. To sam znao od prvog
trenutka, kada sam te ugledao na onoj litici. Odlučio sam da
postaneš moja čim sam shvatio da ne voliš onog bednika, Fila.
Priznajem, imponovalo mi je da čujem da mu nisi pripala, jer je to
bio neoboriv dokaz da ga nisi ni volela.
- Zar si želeo da postanem tvoja iako me tada nisi voleo?
87
- Da! - Dejmon se pokajnički nasmejao. - Vidiš, Odri... Pre

tebe nisam voleo nijednu ženu. Mislio sam da sam izgubljen za
ljubav, tako da mi je jedino bilo važno da pronađem nekoga koga
ću moći da poštujem, nekoga ko će biti samo moj. Moderne
devojke nisu spremne da se, u punoj meri, predaju jednom
muškarcu. One ne poseduju tvoju mekoću, nežnost i ženstvenost.
Agresivne su i ratoborne, sve više poprimaju muške manire.
Važni su im novac, priznanja i društveni status, dok porodica i
ljubav nisu na listi njihovih prioriteta.
- Ali... Kada si me zavoleo?
Dejmonovo lice je naglo bljesnulo i svo se ozarilo. - Kada sam
shvatio da nisi otišla iz San Franciska. Bio je to istovremeno
mučan i predivan trenutak. Pala si mi u zagrljaj, uplakana i
uplašena, i ja sam poželeo da te uvek štitim, da uvek budem uz
tebe. Nikada me ničije suze nisu toliko dirnule. Osetio sam
duboku prisnost prema tebi. Želja da postaneš moja polako je
prerastala u opsesiju. I sama si se uverila dokle sam bio spreman
da idem, samo da bih te zadržao uz sebe - prišao joj je i dahom je
pomazio po licu. - Sinoć sam, na posredan način, bio odgovoran
za tvoj plač, za tvoju tugu. Možeš li da mi oprostiš, mila? Veruj mi,
bilo mi je teže nego tebi. Ali, tešilo me je to što sam znao da su
pred nama lepi i srećni dani. Odgovori mi, Odri... Da li su pred
nama srećni dani? Hoćeš li mi dozvoliti da pokušam da
pridobijem tvoju ljubav?
Dejmonove reči su budile izvore nezamislive radosti u
Odrinom srcu. Od uzbuđenja je jedva uspevala da diše. Reči su
prosto provalile iz nje. - Nije potrebno da pridobijaš moju ljubav,
Dejmone... Ti je već imaš... Od prvog trenutka, čini mi se...
Zatreptao je, jer su mu oči ovlažile. Obavio je ruke oko
Odrinog tela i silovito je privukao sebi. Stezao ju je bezumnom
snagom, gotovo joj nanoseći bol.
- Voljena moja... Kada bi samo znala koliko sam ovo želeo da
čujem - odmakao ju je od sebe, da bi je pogledao u lice. - Reci mi
da me voliš... - zatražio je lomnim glasom.
88
- Volim te, Dejmone - osećala je veliko zadovoljstvo i

olakšanje u tome što je to, konačno, mogla da mu poveri.
Usne su im istovremeno krenule u susret. Zahvaćeni
vrtlogom emocija, ljubili su se sa velikom žudnjom. Upijali su se
jedno u drugo, žudeći za što prisnijim dodirima.
Razdvojili su se kada im je ponestalo daha, da bi se ushićeno
osmehnuli jedno drugom.
- Ne mogu ni da ti opišem koliko si me usrećila, Odri -
Dejmonov glas je podrhtavao od količine emocija. - O ovome sam
maštao u proteklim danima, ali sam bio uveren da mi se nadanja
neće ispuniti. Jer, ti si pokazivala veliku želju za povratkom kući.
- To je zato što sam verovala da je tebi svejedno što odlazim!
Uostalom, kada sam te obavestila o tome, ti si pokazao
ravnodušnost!
- Ha, ravnodušnost! - Dejmon se glasno nasmejao. - Pa, tada
sam već uveliko smišljao kako da te zadržim uz sebe, makar i na
silu! S obzirom da si mogla da odeš jedino uz pomoć autobuske
karte, odlučio sam da ti je oduzmem! To je bilo blesavo, znam, ali,
ja jednostavno nisam smeo da dozvolim da odeš od mene!
- Mnogo sam propatila u proteklim danima, Dejmone -
priznala mu je Odri, - Ipak, ne žalim što sam sve ono preživela,
ako je to cena, koju je trebalo da platim, da bih sada bila ovoliko
srećna. Pretpostavljam da ništa što je vredno nije bezbolno, zar
ne?
- A ja sam bio najusamljeniji čovek na svetu, pre nego što
sam tebe zavoleo, Odri. Srećom, dani naših nevolja su sada iza
nas. A ispred nas... - uputio joj je osmeh prepun nagoveštaja
slatkih obećanja. - Ispred nas su predivna jutra, dani i večeri u
ovoj uvali...
- I noći! - Odri ga je vragolasto podsetila.
- Svakako... - Dejmon ju je veoma prisno privukao sebi. -
Međutim, ponekad bismo mogli da zamenimo dan i noć... Kao, na
primer... danas?
89
Odri se nasmejala treptaju nesigurnosti u Dejmonovom

glasu. Da bi mu pokazala kolika je snaga njene želje, poljubila ga
je na nedvosmisleno strastven način.
- Vodi me u tvoju sobu, Dejmone... - zatražila je bez
kolebanja. - Navedi me da izgubim pojam o vremenu... I o svemu
drugom, sem naše ljubavi...
- Samo to i želim, Odri... Samo to i želim - rekao je Dejmon,
pre nego ju je podigao na ruke i poneo je uz stepenište ka svojoj
sebi.
Ubrzo je, zaista, sve drugo postalo nevažno, sem njihove
snažne, uzajamne ljubavi.
90

Emotivna Klopka - Hani Mej

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Emotivna Klopka - Hani Mej

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Emotivna Klopka - Hani Mej

- Još malo, pa smo stigli, Odri! - umorno je najavio Fil Voker,

- Zaustavi automobil, molim te... - tiho je zatražila, već

udaljenosti, pogledi su im se susreli. Odri je osetila sudbonosnu

Fil je pratio putanju Odrinog pogleda. - Kada postanu bogati,

Ipak, voleo Fil svog rođaka ili ne, nepobitno su se približavali

Varljivi spokoj letnjeg predvečerja usidrenog u jednoj od

Dejmonu Vokeru da se upozna sa svakom crtom njenog lica, koje

Dejmon je kratko pogledao u Fila, nakon čega je svoju pažnju

- Verovatno si u pravu - Fil je ravnodušno slegao ramenima,

bez prevelikog premišljanja, ispunjavani sve želje. Zar nije tako,

prizoru, koji se prostirao pred njom. Nad okeanom se nadvio

Raširila je salvetu preko krila i uzela sendvič sa vrha

Ta informacija je šokantno delovala na Dejmona. On, za koga

Ponovo ju je obuzeo poriv da zaštiti Fila i sebe od maliciozne

Odri je u to, već, bila prinuđena da poveruje. Jer, nalazila se

- Da, da... - rasejano je odvratio i nervozno se počešao po

- Spava ti se, Odri? - Fil se, tek tada, povratio iz svog

Usred tog ambijenta prepunog skrivenih izazova, stajao je

grč na njegovom licu, baš kao što je on prozreo njenu probuđenu

Dejmon se iznova pridružio Filu za stolom. U tišini je otvorio

- A ti nemaš pravo da uništiš život jedne mlade i očigledno

Dejmonov hladnokrvan odgovor, izgovoren bez treptaja, bez

gori. Ja, možda, jesam bitanga, kako si me nazvao, ali si me ti

Kada se vratio na terasu, zatekao je Fila nervoznog,

Ustao je na noge i samoljubivo se nasmejao. - Ja ću,

Nekoliko minuta kasnije zvuk motora njegovog polovnog

Odri je probudilo oglašavanje galebova, koji su u blizini

Ustala je i odmah prišla prozoru. Pogled joj se prostro po

Nije joj promaklo da registruje da je prestao da joj persira.

najčešće prespavam u stanu, koji se nalazi u neposrednoj blizini

- Znam o čemu govoriš. Znam šta je ono što možeš da

Odri se već nalazila na putu da postane saglasna sa

na koji se smeješ, iz ponašanja. Mnogo toga sam otkrio i iz tvog

- Ja znam istinu o Filu! On je dobar, nežan i pažljiv momak,

Duboko očajna, Odri je konačno zaplakala. - Kako ste vi

Odri se osetila kao zverčica ulovljena u klopku okrutnog

Nekako je već znala istinu. Bilo je potrebno da načini tek

važno da moja partnerka uživa u vođenju ljubavi sa mnom.

se u klopci. Nije imala novca da se vrati kući, a nije dolazilo u

Nadam se da, nakon toga, nećeš žaliti što si me upoznala - dodao

- Nisam zainteresovana za vas! - detinjim gestom je udarila

- Zaista, gospodine Voker...- Odri je, prozrevši njegovu

Vozač autobusa sa linije San Dijego - San Francisko,

kome drugom, prizna svoju sramotu. Ta sramota se ogledala u

Stidljivo je sagla glavu i nerado priznala: - Ne, nemam.

njegove veličine, od ogromnog broja nepoznatih ljudi, koji nisu

udaji i začetku srećnog života. Sutra će pokušati da zaboravi

Zahvaljujući tome što je, još od detinjstva, imala radna

Često je razmišljala o njemu, najčešće uveče, kada bi legla u

- Donela sam vam novac za sobu, gospodine Miler - bojažljivo

Kada je pomislila da je na izmaku snage, snažno je

Čim je vozač taksija skrenuo vozilom sa magistrale i krenuo

A onda je klonula na Dejmonove grudi i tu pronašla preko

Ma koliko je čvrsto stezao rukama, Dejmon nije uspeo da

- Kuhinja je ovde, u prizemlju. Dođi - nežno ju je povukao ka

- Pa? Jesi li uspela u tome? - brižno ju je upitao, pridružujući

- Mislim da ću moći sama da hodam...

Kao što je i očekivala, osećala se mnogo bolje nakon

Da li je bilo nužno da doživi čitav niz razočarenja, da bi

- U redu... - znao je da ne sme da vrši pritisak na nju. - Imaš li

Odri mu je uputila pogled prepun zahvalnosti, pre nego što

Znajući da su Odrine misli usredsređene na predstojeći